С А Д Р Ж А Ј

1.ПРИМЕНА ЕЛЕКТРИЧНОГ ОСВЕТЉЕЊА

1.1.УВОД

1.2. ОСВЕТЉЕЊЕ СТАНОВА

1.3. ШКОЛЕ

1.4.КАНЦЕЛАРИЈЕ

1.5.БОЛНИЦЕ

1.6.РАДИОНИЦЕ И ФАБРИКЕ

1.7. ТРГОВИНЕ И ИЗЛОЗИ

1

2. ПРИМЕНА ЕЛЕКТРИЧНОГ ОСВЕТЉЕЊА

1.1. УВОД

Електрично осветљење затворених просторија може се поделити према захтевима просторије, на рационално и декоративно. Основни задатак рационалног осветљења је да омогући рад човеку са истом тачношћу и продуктивношћу као да се рад обавља при дневној светлости када су услови за извођење те делатности најбољи. Декоративно осветљење изводи се на местима где се предност даје светлосним ефектима, а добро виђење осталих предмета и обављање рада нису битни. У затвореним просторијама, овим начином осветљења истиче се лепота уметничких предмета у музејима, рељефно обликовање просторија, ствара се атмосфера за пажљиво праћење програма у јавним салама или се припрема просторија за одмор у стану.

2.2.ОСВЕТЉЕЊЕ СТАНОВА

За запосленог човека или ученика стан је место рада и одмора у коме се већи део године живи и ради под вештачким осветљењем. Избор врсте осветљења, избор врсте светиљки и висина осветљаја остављени су кориснику. У модерним становима, који се данас граде, само се у купатилу и клозету уграђују светиљке приликом израде стана, а сва остала места су само припремљена за прикључење светиљки.

На корисника стана врши се дискретан притисак прозвођача опреме да стан опреме са што више светиљки велике снаге. Наводи се податак да је потребно инсалирати снагу од 20 W за сваки квадратни метар стамбене просторије. У задњих неколико година снажна је и акција за уштеду електричне енергије, с предлозима да се пређе на коришћење флуоросцентних сијалица.

Како се у свему томе снаћи? Полазимо од потребе да се опреми електричним осветљењем велики и комфоран стан. У њему се обављају различите делатности, па је зато потребно електрично осветљење решавати од просторије до просторије. У кухињи се обавља сложени процес припремања јела, у купатилу бријање захтева висок осветљај због могућности повреде, на радном столу осветљење треба да је као у канцеларији, а у соби у којој се налази телевизор треба декоративним осветљењем припремити гледаоца за одмор и праћење програма. Пођимо редом.

Улаз у стан и предсобље. – Улаз у стан је део заједничке стамбене површине. Поред степенишног осветљења, у зградама са уметнички обликованим ентеријером постављају се и додатне светиљке за декоративно осветљење истивање предмета и делова зграде које треба уочити.

2

Предсобље је место првог контакта корисника стана и госта са амбијентом у стану. Уобичајана је употреба светиљки за мешовити систем осветљења – дифузора. Ове се светиљке комбинују са са светиљкама за полудиректан систем осветљења, за наглашавање слика, неког предмета или огледала. У употереби су и флуоресцентне цеви уместо дифузора, а произвођачи светиљки препоручују уградњу инфрацрвене сијалице за сушење капута и капа.

Трпезарија. – Део савремене кухиње намењен за ручавање задржао је и данас стари израз – трпезарија. Намена ове просторије захтева употребу светлуцавих предмета (чаше, есцајаг) и добро распознавање боја предмета. Потребно је зато поставити светиљку изнад средишта просторије (сл.261), и то тако да конструисану да систем осветљења буде полудиректан. Због малих димензија просторије, најчешће је довољна сијалица са усијаном влакном снаге 100 W.

Соба за боравак.- Соба за боравак (слика 262) је најчешће и тзв. радна соба. У њој борави цела породица, примају се гости, гледа се телевизија и раде послови који су саставни део сваког домаћинства. По правилу, ова просторија има централну светиљку – лустер. Лустер, поред украсних делова, треба да има светиљку за полудиректно или индиректно осветљење. Може се слободно рећи да је то опште осветљење ове просторије, а свака посебна делатност захтева посебно допунско осветљење. Мањом светиљком за директан систем осветљење наглашава се неки украсан предмет. Стона лампа или флуоресцентна светиљка изнад радог стола су допунско осветљење потребо да се формирају услови за рад као у школи или радионици. Врло се леп ефекат постиже посветљењем флуоресцентних сијалица изнад прозора, а испод провидних завеса.

3

У кухињи, због сложености и разноврсности посла, треба уградити флуоресцентну светиљку или дифузор као опште осветљење. Од димензија кухиње зависи снага и број сијалица. Пожељно је да радна површина – сто за припрему јела има и допунско осветљење, такође са флуоресцентном сијалицом.

2.3.ШКОЛЕ

Образовне установе за основно, средње и виско образовање имају у свом саставу просторије са веома различитом наменом. Поред учионица, модерна настава предвиђа рад у специјално опремљеним просторијама, па се зато уређају школске радионице, лабораторије, цртаонице, сале за слушање трака итд. Како намена ових просторија није иста, и елекртично осветљење мора да се решава од просторије до просторије, те да се прилагођава раду који се обавља у свакој од њих.

У учионицама се прати настава, пише и црта. Ученик треба несметано да посматра наставнике и табеле и да, при томе, у видном пољу ученика не буде извор светлости. Осветљење треба да буде без сенки и рефлекса од табли и радне равни. Да би се ови захтеви испунили, употребљава се дифузно осветљење сијалицом са усијаним влакном и флуоресцентним сијалицама. Потребан осветљај је 100 – 300 lx. Флуоресцентне светиљке омогућавају различите комбинације дифузног и мешовитог осветљења. Ове су комбинације пожељне, јер дифузно осветљење после извесног времена изазива замор. Да би се нагласили цртежи на табели и привукла пажња ученика, приступа се допунском осветљавању у табеле на начин приказан на цртежу 263.На слици 264 приказана је учионица са несиметрично постављеним светиљкама како би се добио исти распон сенки по дану и при вештачком осветљењу.

Школске радионице имају исту намену као и радионице у индустријским објектима о којима ће бити још говора. Споменућемо, зато, овде само да ове радионице мање угрожава прашина и да треба да имају виши осветљај од индустријских, јер у њима раде недовољно обучени радници – ученици. За школске радионице пожељна је

4

употреба флуоресцентних сијалица са светиљкама за полудиректно осветљење и лимени емајлирани рефлектори са инкадесцентним сијалицама.

За спортске хале у школама треба користити мешовито осветљење. У овим се салама упражњавају сви спортови. Како осветљење не може да се мења од случаја до случаја, употребом дифузора спречава се засењивање, а специјалним заштитним мрежама штите извори светлости од ударца лопте или неког другог предмета.

1.4. КАНЦЕЛАРИЈЕ

Поред рада на изради цртежа, писања и слушања, у канцеларијама се, пре свега, борави осам и више сати. То су просторије са више столова (радна површина) у којима се у зимском месецима често електрично осветљење не гаси цео дан. У овим просторијама распознавање рељефа, што карактерише директан систем осветљења, није примаран. Далеко је важније уочавање контраста између црних слова и линија цртежа и беле боје подлоге. Да би се то постигло, потребан је осветљај од 300 lx. Треба применити полудиректан систем осветљења флуоресцентним цевима, а распоред светиљки тако извести да су сви делови просторије практично подједнако осветљени, што треба да омогући померање столова, израду новог распореда, па и повећање броја столова (сл. 265).

Код израде осветљења за канцеларије обавезно се на улазима, степеништима и у чекаоницама постављају дифузне светиљке за флуоресцентне и индикадесцентне сијалице. Овде треба поменути и сале за свечане састанке и конференције великих димензија и велике висине (око 6 m). Мешовито и полудиректно осветљење би у њима било неекономично за добијање високих вредности осветљаја и зато ту примењује директан систем осветљења.

5

1.5.БОЛНИЦЕ

Као у школама, и у болницама се срећемо са просторијама различите намене. Због специфичности рада и боравка у болницама, овде, поред радног, у ходницима, холовима и собама срећемо још и декоративно осветљење. Према препорукама за опште просторије, потребан је осветљај 100 – 150 lx; у ходницима 50 – 100 lx; у просторијама за терапију 100 – 200 lx; а на самом радном месту 500 – 1000 lx.

Посебна пажња се посвећује операционим салама. Опште осветљење треба да даје осветљај 500 – 1000 lx, а на самом операционом столу осветљај треба да је 10 000 lx. Овако висок осветљај може се добити употребом специјалне покретне светиљке ( слика 266), којом се обезбеђује висок осветљај без засењивања хирурга и његових сарадника и без појаве сенки на телу, рукама и инструментима. Да би се обезбедио непрекидан рад и у случају мањег квара на линији, ове светиљке имају напајање преко два посебна струјна круга.

6

Боличке собе (слика 267) у модерним здравственим установама опремљене су електричним осветљењем са више намена. Треба прво предвидети ноћно осветљење које неће ометати сан, али ће омогућити оријентацију и контролу болесника. За ово се осветљење преко посебних струјних кругова користе сијалице мање снаге постављене у светиљке за опште осветљање. Опште осветљење је претежно директно, без блештања, како би се спречило засењивање болесника у лежећем положају. Повољно је да свака постељина има светиљку за ноћно читање постављену изнад кревета, са уским лименим рефлектором и зрацима упућеним директно на књигу.

1.6.РАДИОНИЦЕ И ФАБРИКЕ

У радионицама и фабричким халама од изузетног значаја је да се правилно одреди потребна вредност осветљаја. Тачно одређена вредност осветљаја, прилагођена врсти посла, омугућава рад без шкарта, повећава продуктивност и утиче на смањење броја повреда на раду. Потребно је зато, уз примену стандарда, препорука и искуствених сазнања, анализирати просторију по просторију и одлучивати се за вредност осветљаја у њој.

Радионице и фабричке хале су просторије великих димензија. Није, зато, редак случај да се уместо само општег осветљења примени и комбинација општег и допунског осветљења. За опште осветљење примењује се директан или полудиректан систем осветљења, а распоред светиљки треба да се поклапа са изворима дневне светлости како би сенке и равномерност осветљавања одговарали дневној светлости. Овде се, пре свега, мисли на застакљене делове крова који условљавају примену светиљки за директан систем осветљења и одговарајући распоред светиљки (у прорачунима стаклене таванице треба посматрати као да су црне боје). За то су погодни широки лимени рефлектори (слика 268 ) који имају ниску цену и велик степен корисног дејства. Примењује се инкадесцентне, флуоресцентне, натријумове и живине сијалице. Снага и број светиљки одређује се методом степена искоришћења, а тип сијалица је условљен врстом рада. Овде се, пре свега, мисли на потребу доброг или лошег распознавања боја, што је пресудно код избора типа сијалицa.

За допунско локално осветљење радног места употребљавају се лимени емајлирани рефлектори са малим углом зрачења. Због директног система осветљења, погодни су за уочавање рељефа, што је од посебног значаја код обраде метеријала.

7

1.7. ТРГОВИНЕ И ИЗЛОЗИ

Човек се одлучио да уђе у продавницу ако је предходно разгледао излог радње и приметио предмет који му је потребан. Да би у излогу уочио предмет, треба нешто да му скрене пажњу. То нешто се у жаргону назива <<зауставна моћ излога>> , а представља број људи који су разгледали излог на сваких 100 пролазника. Број пролазника и оних који ће разгледати излог зависи од врсте робе, места у граду, квалитета аранжирања, доба дана и квалитета осветљења.

Осветљења излога су пролазила кроз три фазе. Прво су излози осветљавани само инкадесцентним сијалицама, а затим се прешло на дифузно осветљење флуоресцентним сијалицама, осветљавати и рефлекторским сијалицама и инкадесцентним сијалицама у рефлекторским арматурама.

Да би излог био добро осветљен и да би могао да се реализује ефекат заустављања, мора и осветљај бити висок. Висина осветљаја зависи од тога како је осветљена околина излога и од боје робе. Што је околина боље осветљена и излог мора имати вишу вредност осветљаја. За светлу боју предмета је нижи, а за тамну виши. У наредној таблици дате су препоручене вредности осветљаја за излоге.

Таблица: Вредности осветљаја за излоге

Врста осветљења Околина Боје робе

светла средње светла тамна lx lx lx

Oпште средње осветљено добро осветљено

100-150 150-300 300-500150-200 300-500 500-1000

Допунско произвољно Преко 500 преко 1000 преко 3000

Посматрач излога не сме у видном пољу имати изворе светлости. Блесак извора светлости имао би негативан утицај на посматраче и зато се извори светлости заклањају односно тако усмеравају да се светлост ни једним делом не усмерава у правцу улице. Овде треба пазити и на то да се не јави изражена појава рефлекције преко светлосних површина и металних предмета. На слици 269 приказано је неколико могућности смештаја и распореда светиљки, а на слици 270 изглед рефлектора за осветљење излога. Уочава се могућност премештања светиљки из једног у други положај, што, због честих промена робе и распореда предмета, добија у значају.

8

Прорачун осветљења излога методом прорачуна снаге сијалице за осветљење затворених површина нешто се разликује од већ обрађене методе степена искоришћења и зато га овде наводимо. По методи осветљења површина, укупан потребан светлосни фокус одређен је формулом:

Ф= К x Е x S x δ

К – коефицијент који зависи од боје изложеног предмета (за светле предмете је 1, а за тамне 2);

Е – потребан осветљај из таблице; S- површина излога доступна посматрачевом оку. Поред површине пода, рачунају се задња страна и бочне стране до средине по висине, како је то на слици 271 приказано;

Sp – површина пода;h – висина излога;d - дубина

S= Sp + ½ x h x (2š + 2d )

d – коефицијент слабљења (1,2 – 1,5)

9

Поред флуоресцентног општег осветљења, предмети се осветвљају рефлекторима или рефлекторским сијалицама, а примењује се и осветљење предмета из позадине.

Врло често се у великим продавницама на прометним улицама захтева да осветљај у излозима знатно премашује вредности дате у табели. Овако велики осветљај је добар за уочавање предмета у излогу, али није пријатан за разгледање и куповину. У продавницама се, зато, осветљај редукује у односу 1:2 или 1:3 према вредности из излога. Испод тих односа се не сме ићи, јер би се појавио други лош ефекат. Цела продајна просторија треба да буде равномерно осветљена, а правац кретања (код робних кућа) треба да се поклапа са правцем постављења извора светлости. Како се и у продавници наставља разгледање робе, и у њој не сме бити засењивања и светиљки у видном пољу посматрача. Пожељно је да опште осветљењебуде изведено сијалицама за мешовит или индиректан систем осветљења. Како ово осветљење није економично, оно се примењује само у мањим продавницам, а за велике продавнице и робне куће користе се светиљке са флуоресцентним сијалицама за директан систем осветљења. Као допунски извори светлости за наглашавање предмета, употребљавају се инкадесцентне сијалице у рефлекторима и сијалице са метализираном калатом.

10