Dr Aleksandar Radović

PRIMARNA VOĆARSKA PROIZVODNJA

Izrada ovog Priručnika omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj Priručnika je isključivo odgovornost Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.

PREDGOVOR

Priručnik je nastao za potrebe edukacije učesnika projekta “FROM SOME TO

AWESOME - Knowledge strengthening of food producers through “IN SITU” know-how

transfer” koji sprovodi Prehrambeno-tehnološki savet Srbije uz podršku USAID-ovog

Projekta za konkurentnu privredu. TakoĎe, mogu je koristiti svi zainteresovani koji se

profesionalno ili iz hobija bave preradom voća. Namera autora je bila da na najjednostavniji

način približe privrednicima fundamentalne osnove proizvodnju hrane. Svi komentari u cilju

poboljšanja kvaliteta Priručnika su dobrodošli.

3

SADRŢAJ

Str.

1. Izbor zemljišta............................................................................................................ 4

2. Uzimanje uzoraka zemljišta za analizu…………………………………………….. 5

3. Priprema zemljišta za podizanje zasada .................................................................... 7

4. Sadnja voćaka ............................................................................................................ 13

5. Izbor sorti za gajenje ................................................................................................. 15

6. Rezidba voćaka ......................................................................................................... 36

7. Đubrenje voćaka ........................................................................................................ 47

8. Navodnjavanje voćaka............................................................................................... 49

9. Pospešivanje oploĎenja i zametanja plodova............................................................. 50

10. ProreĎivanje cvetova i plodova .............................................................................. 52

11. Održavanje zemljišta u zasadu voćaka..................................................................... 54

12. Sprečavanje pucanja plodova kod voćaka………………………………………… 59

13. Zaštita voćaka od poznih prolećnih mrazeva……………………………………... 61

14. Zaštita voćaka od grada…………………………………………………………... 62

15. Zaštita voćaka od ožegotina………………………………………………………. 63

16. Zaštita voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina……………………………… 64

17. Zaključak………………………………………………………………………...... 66

4

1. IZBOR ZEMLJIŠTA

Jedan od osnovnih parametara uspešne voćarske proizvodnje je odabir zemljišta i

njegova adekvatna priprema pre podizanja zasada. Da bi zemljište moglo da se adekvatno

pripremi mora najpre da se odradi njegova analiza.

Najpogodnija zemljišta za gajenje voćaka su gajnjače, laka lesivirana zemljišta i

aluvijumi. S druge strane zemljišta teškog mehaničkog sastava su nepogodna za za podizanje

zasada voćaka. To su glinovita i ilovasta zemljišta, kao što su praškaste ilovače, praškaste

glinuše, glinaste ilovače, praškasto glinaste ilovače i slično.

Zemljišta teškog mehaničkog sastava imaju visok sadržaj frakcije praha i gline, a

nizak sadržaj frakcije peska. Ona imaju loše vodno-vazdušne i fizičko-mehaničke osobine. U

kišovitim periodima sklona su preteranom zabarivanju, na kojima voćke imaju slabiji porast i

slabiju rodnost, a vrlo često dolazi do gušenja korena i sušenja celih stabala usled nedostatka

kiseonika (Sl. 1). U sušnim periodima na ovakvim zemljištima javljaju se duboke pukotine,

pojačava se transpiracija i teška su za pripremu.

Slika 1. Izgled zabarenog zemljišta

Najpovoljniji odnos gline i praha prema pesku je 60:40 ili 70:30. Frakcije praha su

čestice veličine ispod 0,002 mm, frakcije gline od 0,002 do 0,05 mm i frakcije peska od 0,05

do 2,0 mm.

Većini vrsta voćaka odgovara blago kisela zemljišta (pH = 5,5-6). Zemljišta za

gajenje voćaka treba da budu bogata sa organskom materijom (3-5% humusa), 0,1-0,2%

azota, 7-10 mg/100 g fosfora (P2O5) i 15-20 mg/100 g vazdušno suvog zemljišta kalijuma

(K2O).

5

Pre priprema zemljišta za podizanje plantažnih zasada voćaka treba izvršiti analizu

zemljišta, koja podrazumeva uzimanje uzoraka i analizu zemljišta u laboratoriji.

2. UZIMANJE UZORAKA ZEMLJIŠTA ZA ANALIZU

Pre setve ili sadnje mora izvršiti analiza kvaliteta zemljišta, a takoĎe i u toku

eksploatacije kod višegodišnjih zasada. To podrazumeva ispitivanje hemijskih i mehaničkih

osobina zemljišta. Od hemiskih osobina zemljišta analiziraju se pH u vodi i KCl, sadržaj

CaCO3, sadržaj humusa, azota, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma. Od mehaničkih

osobina analizira se sadržaj pojedinih frakcija zemljišta (gline, praha i peska).

Ispitivanje zemljišta za navedene analize podrazumeva kopanje pedoloških profila.

Dubina profila zavise od vrste. Ako su u pitanju jednogodišnje vrste (ratarsko-povrtarske)

onda se uzimaju uzorci sa jedne dubine (0-30 cm). Kada su u pitanju višegodišni zasadi

(voćne vrste) vrši se uzimanje uzoraka i sa druge dubine (30-60 cm). Broj profila zavisi od

veličine parcele i homogenosti zemljišta. Za analizu zemljišta se uzima prosečan uzorak, koji

se dobije otvaranjem više profila i mešanjem zemljišta iz tih profila. Broj uzoraka zavisi od

homogenosti zemljišta, odnosno od ujednačenosti parcele, nagiba, nadmorske visine, boje i

kvaliteta zemljišta. Kretanje po parceli može da bude po takozvanom ''šahovskom rasporedu''

ili ''po dijagonali'' (Sl. 2).

Slika 2. Uzimanje uzoraka po šahovskom rasporedu (levo) i po dijagonali (desno)

Za uzimanje uzoraka potreban je ašov ili ručna sonda, jedna kofa za ratarsko-

povrtarske vrsta (radi se jedna dubina) ili dve kofe za voćarske vrste (rade se dve dubine),

PVC kese, nož, olovka i etiketa.

6

Postupak uzimanja uzoraka zemljišta za analizu

Postupak uzimanja uzoraka zemljišta za analizu prikazan je na slici 3.

1. Površinu zemljišta gde se planira kopati profil treba najpre očistiti od biljnih ostataka

(korova, žetvenih ostataka i sl.).

2. Iskopati rupu sa ašovom do dubine 30 cm

3. Potom se uz ivicu rupe pod pravim uglom zabode ašov do dubine od 30 cm i pažljivo

izvaditi sa zemljom i položiti na tlo.

4. Zatim se na zemlji koja je na ašovu nožem po sredini ašova napravi ''kaiš'' širine 3-4

cm Taj srednji deo zemlje na ašovu predstavlja pojedinačni uzorak koji se ubaci u

kofu, a ostatak zemlje se odbaci. Kod uzimanja uzoraka za voćne vrste potrebno je

date rupe proširiti i produbiti i ašovom uzeti uzorak zemljišta sa druge dubine (30-60

cm) po istom principu kao i za prvu dubinu, stim da se vodi računa da se uzorci

zemljišta iz druge dubine ubacuju u drugu kofu. Potom se otvaraju ostali profili i opet

se uzimaju uzorci zemljišta. Broj profila zavisi od homogenosti zemljišta.

5. Posle uzimanja poslednjeg pojedinačnog uzorka, potrebno je da se zemlja u kofama

dobro izmeša, da se usitne veće grudve i odstrane nečistoće.

6. Posle mešanja zemlje u kofama, oko 1 kg zemlje se prebacuje u PVC kese, a ostatak

se baci. Time se dobija prosečan uzorak.

7. Na kraju se na kese stavljaju etikete i napišu podaci o vlasniku parcele (ime i prezime,

adresa, kontakt, dubina sa koje je uzet uzorak, koji je bio predusev i koji se usev želi

gajiti, a kod voćnjaka da li je on u fazi podizanja ili eksploatacije.

7

Slika 3. Postupak uzimanja uzoraka zemljišta za analizu.

3. PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA

Priprema zemljišta za podizanje zasada podrazumeva veći broj operacija, koje treba

obaviti da bi se zemljište dovelo u pogodno stanje za gajenje. To su sledeće operacije:

Ĉišćenje terena

Čišćenje terena obuhvata krčenje višegodišnjih drvenastih biljaka, ukanjanje krupnog

kamenja, uništavanje korova, odvoĎenje viška vode i ravnanje terena.

Krĉenje višegodišnjih drvenastih biljaka se obavlja na parcelama na kojima su bile

pod voćnjacima, vinogradima, šumama ili šibljem. Izvodi se pomoću traktora sa sajlom,

8

teških guseničara, bagera itd (Sl. 4). TakoĎe, ovim mašinama se ukanja i krupno kamenje sa

parcele. Cilj je da se izvade panjevi iz zemljišta sa što više žila, koje treba odvesti sa parcele i

spaliti, kako ne bi došlo do razvoja opasnih patogena koji mogu da napadnu koren mladih

voćnjaka. Posle krčenja ne bih trebalo podizati voćnjaka na toj parceli najmanje tri godine

zbog patogena, fitotoksina i debalansa hraniva). U tom periodu na ovakvim parcelama mogu

se gajiti ratarski usevi.

Ravnjanje terena se obavlja pomoću buldožera, teških guseničara, traktora sa

daskom (Sl. 5)

Pre podizanja zasada veoma je značajno da se obavi uništavanje višegodišnjih

korova, kao što su pirevina, zubača, palamida, divlji sirak, ostruga i drtugi. Za tu svrhu su

najpogodniji totalni herbicidi, koji se koriste u dozi od 5 do 12 l/ha. Tretman sa herbicidima

se obavlja u toku letnjih meseci, tj. najmanje mesec dana pre rigolovanja ili dubokog oranja.

Slika 4. VaĎenje panjeva iz zemljišta

Slika 5. Ravnanje terena

9

Odvodnjavanje podrazumeva kopanje kanala koji se napune šljunkom, ali najbolje je

da se izvede pomoću perforiranih PVC cevi prečnika 5-10 cm (Sl. 6). Cevi se postavljaju na

dubinu 0,5 do 1 m, oko kojih se omota material sa svojstvima filtera radi sprečavanja

zapušavanja. TakoĎe i okolo parce mogu da se iskopaju kanali za odvoĎenje viška vode (Sl.

7).

Slika 6. Perforirana drenažna cev

Slika 7. Kanali oko parcele

Agromeliorativne popravke zemljišta

Agromeliorativne popravke zemljišta primenjuju se na osnovu hemijskih analiza

zemljišta. Podrazumevaju unošenje organske materijae i mineralnih Ďubriva kako bi se

korigovali njihovi nedostaci. To su humizacija, korekcija kiselosti, fosfatizacija i kalizacija.

Humizacija podrazumeva unošenje organske materije u zemljište čime se podiže nivo

humusa u zemljištu. Za preporuku je da se pre podizanja zasada unese u zemljište od 20 do

50 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Posle razbacivanja stajnjak treba zaorati.

Korekcija kiselosti zemljišta podrazumeva dovoĎenje pH vrednosti zemljišta na

optimalan nivo za gajenje voćnjaka. Postoje dve metode: kalcifikacija i acidifikacija.

Kalcifikacija je mera kojom se smanjuje kiselost zemljišta. Predstavlja unošenje kalcijuma u

10

zemljište. Za kalcifikaciju najčešće se koriste mleveni krečnjak (kalcijum karbonat), mleveni

dolomit, negašeni kreč (kalcijum oksid) i gašeni kreč (kalcijum hidroksid). Količina primene

je od 500-1000 kg/ha. Acidifikacija podrazumeva zakišeljavanje zemljišta. Obavlja se na

baznim zemljištima. Za tu namenu koriste se fiziološki kisela Ďubriva ili strugotina četinara.

Teže se izvodi i slabije efekte daje nego kalcifikacija.

Fosfatizacija i kalizacija su mere kojima se podiže nivo fosfora i kalijuma u

zemljištu. Za tu svrhu se koriste sledeća Ďubriva: superfosfat, MAP, kalijum sulfat, NPK

Ďubriva sa povećanim sadržajem fosfora i kalijuma (8:16:24; 6:12:24 i dr.). Doze su do 800

kg/ha. Razbacuju se po celoj površini ili u trake.

Rigolovanje i podrivanje zemljišta

Zemljište za podizanje zasada se priprema rigolovanjem ili podrivanjem. Izvodi se

pomoću jakih traktora-guseničara u toku leta ili početkom jeseni. Ima za cilj da se razbije

nepropusni sloj zemljišta i da se zemljište u dubljim slojevima obogati kiseonikom, čime se

stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena (Sl. 8). Dubina rigolovanja ili podrivanja zavisi od

tipa zemljišta. Na težim zemljištima se obavlja dublje, a na lakšim pliće.

Rigolovanje se obavlja plugovima-rigolerima na dubinu od 70-80 cm (Sl. 9), gde se

gornji sloj zemljišta prevrće u dublje slojeve gde se razvija koren, a neplodni sloj se izbacuje

na površinu. Ovom merom se u dublje slojeve unose organska i mineralna Ďubriva.

Podrivanje se u praksi češće primenjuje nego rigolovanje i znatno je brže i jeftinije.

Njime se ne prevrće zemljište i ne izbacuje neplodni sloj na površinu, već se samo rastrese i

obogati vazduhom. Izvodi se podrivačima na dubinu od 80-90 cm (Sl. 10). Na težim

zemljištima primenjuje se i unakrsno podrivanje.

11

Slika 8. Razvoj korena na zemljištima sa rigolovanjem ili podrivanjem i bez ovih mera

Slika 9. Plug rigoler

12

Slika 10. Podrivač

Posle podrivanja, obavlja se oranje zemljišta na dubinu od 40 cm, pri čemu se

zaoravaju organska i mineralna Ďubriva.

Površinska priprema zemljišta za sadnju

Obuhvata grubu pripremu i finu pripremu zemljišta.

Grubo ravnanje obavlja se u dva prohoda pomoću teških tanjirača, drljača, ravnjača i

sl. (Sl. 11). Izvodi se mesec dana posle rigolovanja, kada se zemljište slegne. Fina priprema

zemljišta obavlja se neposredno pred sadnju pomoću kultivatora ili setvospremača (Sl. 12).

Slika 11. Gruba priprema zemljišta tanjiračom

13

Slika 12. Fina priprema zemljišta setvospremačom

Organizacija površine zemljišta

Obuhvala planiranje i podelu zemljišta putevima na parcele. Ovim se planira i

raspored glavnih sorti i oprašivača, rastojanje sadnje izmeĎu redova i u redu, instalacija

sistema za navodnjavanje i prihranu, upravna zgrada i zgrada za smeštaj mehanizacije i

prihvatanje plodova tokom berbe. TakoĎe, odreĎuje se i pravac redova i markiranje sadnih

mesta.

4. SADNJA VOĆAKA

Sadnja voćaka obavlja se u vreme zimskog mirovanja, od opadanja lišća u jesen do

kretanja vegetacije u proleće.

Za preporuku je da se sadnja većine vrsta voćaka obavlja u jesen (novembar), jer su

brojni benefiti ovakve sadnje. U ovom periodu u zemljištu ima dosta vlage, koren se vrlo

brzo aktivira, kreću da se obrazuju obrastajuće apsorpcione žilice, voćke se prime u toku

zime i u proleće brže kreću i bolje se razvijaju naredne godine.

Proljećnu sadnju treba obaviti što ranije (do sredine marta). Kod ovakve sadnje kasni

porast sadnica i one se sporije razvijaju. Posle prolećne sadnje obavezno je zalivanje sadnica

ukoliko je zemljište suvo.

Tehnika sadnje obuhvata pripremu sadnica i samu sadnju. Priprema sadnica se sastoji

od kontrole korena i nadzemnog dela. Sve oštećene i zdravstveno neispravne sadnice se

odbacuju. Koren od zdravih sadnica se skraćuje za 1/3, kao i sve polomljene žile.

Dubina sadnje je veoma bitna mera za uspešan prijem, porast i rodnost stabala. Ovde

se u praksi prave najĉešće greške. Najčešće se voćke sade previše duboko, čime se remeti

porast, a vrlo često sadnice prelaze na sopstveni koren čime se gubi funkcija podloge,

povećava bujnost i smanjuje rodnost. Sadnice moraju da budu posaĎene na istu dubinu na

kojoj su bile u rasadniku, pri čemu mesto kalemljenja obavezno mora biti iznad zemlje

14

(Sl. 13). TakoĎe treba voditi računa da koren bude lepo rasporeĎen u jamiću. Dubina sadnje

se može odrediti i pomoću daski (Sl. 14).

Sadnju obavljaju dva radnika. Jedan radnik postavlja sadnicu u centar jamića,

proverava njen pravac, a drugi radnik nabacuje zemlju oko sadnice. Potom prvi radnik gazi

zemlju oko sadnice kako bi se istiskao vazduh i kako bi koren bio u kontaktu sa rastresitom

zemljom. Kada se prekriju žile, poželjno je u jamić ubaciti jednu do dve lopate dobro

zgorelog stajnjaka (Sl . 15). Iznad stajnjaka ide još jedan sloj zemlje i obavlja se još jedno

gaženje.

Slika 13. Pravilno posaĎena sadnica voćaka (KV-korenov vrat; SP-spojno mesto ili mesto

kalemljenja).

Slika 14. OdreĎivanje dubine sadnje pomoću daski

15

Slika 15. Ubacivanje stajnjaka pri sadnji

5. IZBOR SORTI ZA GAJENJE

Prilikom izbora sorti za gajenje treba obratiti pažnju na više parametara:

1. zahteve tržišta

2. pogodnost sorte za gajenje u datom lokalitetu

3. kvalitet i atraktivnost ploda

4. rodnost

5. otpornost na bolesti

6. mogućnost čuvanja u hladnjači

7. pogodnost za preradu

U poslednje vreme zahtevi tržišta, odnosno ukusi potrošača se sve više menjaju. Od

sorte se zahteva da njeni plodovi budu krupni, atraktivni, ukusni, aromatični da se dobro

čuvaju i da ne sadrže rezidue pesticida (Sl. 16).

Slika 16. Promene u izgledu ploda kod sorte jabuke Gala u poslednjih desetak godina.

Selekcija klonova je izvršena na osnovu krupnoće i obojenosti plodova

16

SORTE JABUKE

Jabuka je vrsta voćaka koja se odlikuje dinamičnim sortimentom. U poslednje vreme

uglavnom se gaje sorte a atraktivnim i kvalitetnim plodovima. Sorte jabuke se prema

vremenu sazrevanja dele na letnje, jesenje i zimske. Letnje sorte jabuke nemaju komercijalni

značaj. Za komercijalno gajenje značajne su jesenje, a posebno zimske sorte (Sl. 17).

Gala. Odlikuje se najranijim vremenom sazrevanja u odnosu na ostale komercijalno

značajne sorte jabuke. Bere se sredinom avgusta. Odlikuje se bujnim porastom. Plodovi su

srednje krupni i kvalitetni, prekriveni dopunskom crvenom bojom. U poslednje vreme uvode

se u proizvodnju novi klonovi koji imaju veću krupnoću i bolju obojenost ploda. Zbog ranog

vremena sazrevanja veoma je tražena na tržištu.

Crveni delišes. Bere se početkom septembra. Veoma je bujna sorta, kasnije stupa u

rod, osetljiva je prema mrazu. Plod je krupan i kvalitetan, slatkog ukusa sa crvenom

dopunskom bojom. Loše se čuva jer je sklon brašnavosti. Ovu sortu su u proizvodnji zamenili

klonovi koji se odlikuju slabo bujnim porastom, krupnijim i bolje obojenim plodovima.

Zlatni delišes. Bere se u drugoj polovini septembra. Stablo je srednje bujno do bujno

i vrlo rodno. Plod je srednje krupan do krupan, vrlo kvalitetan, slatkog ukusa i žute boje.

Dobro se čuva u savremenim hladnjačama. Sklon je preroĎavanju i alternativnoj rodnosti.

Jonagold. Bere se u prvoj polovini septembra. Bujna je sorta. Plod je vrlo krupan i

kvalitetan, prekriven dopunskom crvenom bojom u vidu pramenova. Plodovi su skloni

opadanju pred berbu.

Ajdared. Bere se krajem septembra i početkom oktobra. Srednje bujna sorta. Plod je

krupan, većim delom prekriven sa crvenom bojom. RaĎa redovno i obilno svake godine.

Pokazuje osetljivost prema pepelnici. Plodovi se odlično čuvaju i u običnim hladnjačama.

Manje je osetljiv na bolesti od većine komercijalno gajenih sorti.

Greni smit. Bere se kasno, sredinom oktobra. Bujna sorta, raĎa dobro i redovno. Plod

je krupan, zelene bojem osvežavajućeg ukusa. Sadrži dosta kiselina, pa se dobro čuva. Sklon

je preroĎavanju i posmeĎivanju pokožice ukoliko nisu adekvatni uslovi čuvanja.

U novije vreme standardne sorte potiskuju njihovi novi klonovi koji se odlikuju

krupnijim i atraktivnijim plodovima, kod kojih je veći deo ploda prekriven dopunskom

crvenom bojom. Tako sortu Jonagold zamenjuje klon Red jonaprinc, Crveni delišes, klonovi

Super čif i Red kap (slabe bujnosti) i Džeromajn (standardne bujnosti), a Zlatni delišes klon

Rajnders.

Za proizvodnju su interesantne i nove klubske sorte koje imaju krupne, atraktivne i

čvrste plodove pogodne za duže čuvanje. Najznačajnije su: Fudži, Pink lejdi, Modi i dr.

MeĎutim, za gajenje ovih sorti treba posebna dozvola koja se teže dobija.

17

Sl. 17. Sorte jabuke: Gala i Crveni delišes

SORTE KRUŠKE

U odnosu na jabuku kod kruške je u proizvodnji zastupljen manji broj sorti. Dele se

na letnje jesenje i zimske. U proizvodnji su dominantne letnje sorte.

Junska lepotica. Vrlo rana sorta koja sazreva krajem juna. Stablo je bujno i vrlo

rodno. RaĎa redovno. Plod je sitan i atraktivan, sa dopunskom crvenom bojom. Interesantna

je za manje površine zbog kratkog roka čuvanja plodova.

Karmen. Bere se krajem jula. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i raĎa obilno.

Plod je srednje krupan do krupan, veoma atraktivan i kvalitetan. Sa sunčane strane je

prekriven dopunskom crvenom bojom. Može da se čuva u hladnjači dva do tri meseca.

Butira (Moretinijeva rana). Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stablo je

srednje bujno do bujno. Početni prinosi su slabiji, a kasnije su dobri. Plod je srednje krupan

do krupan, atraktivnog izgleda i dobrog ukusa. Sa sunčane strane je prekriven dopunskom

crvenom bojom. Osetljiva je na mraz pa je treba gajiti u toplijim područjima.

Santa Marija. Sazreva sredinom avgusta. Stablo je u početnim godinama bujno, zbog

čega je tada treba blaže rezati. Izuzetno rodna sorta zahvalna za gajenje. Plod je krupan, ali

lošijeg kvaliteta, bez arome i praznog je ukusa.

18

Vilijamovka. Sazreva u trećoj dekadi avgusta. Stablo je srednje bujno i rodno. Rano

stupa u rod. Plod je krupan, površina ploda je neravna. Odličnog je kvaliteta, meso je sočno

topivo i veoma aromatično. Pogodna kao stona sorta, a odlična je sirovina i za preradu. Daje

preraĎevine vrhunskog kvaliteta. U savremenih hladnjačama polodovi se mogu čuvati do pola

godine.

Abata fetel. Sazreva sredinom septembra. Stablo je u početku srednje bujno, a kasnije

veoma bujno. Slabije je rodnosti. Plod je vrlo krupan izduženo-konusnog i asimetričnog

oblika oblika i slatkog ukusa. Može da se čuva u hladnjači 4-5 meseci. Slabije raĎa, ali

plodovi budu veoma krupni čeme postižu visoku cenu na tržištu.

Pakhams trijumf. Sazreva u drugoj polovini septembra. Stablo je slabo do srednje

bujno i rodno. Plod je vrlo krupan. Po izgledu i kvalitetu dosta je sličan plodu Vilijamovke.

Bolje rezultate je pokazala u toplijim područjima.

KaluĊerka. Bere se u prvoj polovini oktobra. Stablo je bujno i izuzetno rodno, zbog

čega je poznata pod nzivom „fabrika krušaka‟. Plod je krupan, žutozelene boje, osrednjeg

kvaliteta sa dosta kamenih ćelija. Pogodna je za preradu. Može se čuvati nekoliko meseci.

Vrlo je adaptirana na različite agroekološke uslove.

Sl. 18. Vilijamovka

SORTE DUNJE

Sorte dunje se prema obliku ploda dele na sorte sa jabučastim i kruškolikim oblikom ploda

(Sl. 19).

Leskovaĉka. Bere se u prvoj polovini oktobra. Stablo je slabo bujno pa je sa te strane

pogodna za gustu sadnju. Osrednje je rodnosti. RaĎa redovno. Plod je srednje krupan,

okruglasrog oblika sa glatkom površinom. Veoma kvaalitetna i aromatična sorta, pogodna za

preradu.

19

Vranjska. Bere se početkom oktobra. Veoma bujna sorta. RaĎa redovno i obilno.

Plod je vrlo krupan, izduženog kruškastog oblika, neravne površine sa dosta kamenih ćelija.

Plodovi su skloni opadanju pred berbu. Kod nas se gaji kao oprašivač za Leskovačku dunju.

Šampion. Bere se početkom oktobra. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan do vrlo

krupan, kruškastog oblika, ravne površine i dobrog kvaliteta. Pogodna je za sve vidove

prerade. Može das se gaji I na nešto lošijim zemljištima.

Asenica. Bere se u prvoj polovini oktobra. Stablo je umereno bujno do bujno. RaĎa

dobro i redovno. Plod je krupan, zatupasto-kruškastog oblika, glatke površine. Plod je veoma

kvalitetan, bez kamenih ćelija. Pogodna je za sve vidove prerade, kao i za potrošnju u svežem

stanju.

Hemus. Bere se u prvoj polovini oktobra. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi, raĎa

redovno i obilno. Plod je krupan, zatupasto-kruškastog oblika sa blago rebrastom površinom.

Ima dobar kvalitet i aromu. Oko semene kućice ima malo kamenih ćelija. Pogodna je za sve

vidove prerade, kao i za stonu potrošnju.

Trijumf. Bere se sredinom oktobra. Stablo je bujno i veoma rodno. Plod je krupan,

zatupasto-kruškastog oblika, glatke površine, bez kamenih ćelija. Kiselkastog je ukusa,

dobrog kvaliteta, ali prazne arome. Pogodna je za preradu kao i za potrošnju u svežem stanju.

Jedna je od najrodnijih sorti dunje.

Sl. 19. Leskovačka dunja

20

SORTE ŠLJIVE

Sorte šljive su podeljene u dve grupe: sorte domaće (evropske) šljive i sorte kinesko-

japanske šljive Kod nas se uglavnom gaje sorte domaće šljive (Sl. 20 i 21).

Ĉaĉanska rana. Sauzreva rano (početkom jula). Veoma bujna sorta, kasnije prorodi i

slabije je rodnosti. Tolerantna je na šarku šljive. Plod je vrlo krupan, kvalitetan i aromatičan.

Često sse javlja opadanje plodova pred berbu. Koristi se kao stona sorta i postiže dobru cenu

na tržištu. Treba je gajiti u toplijim područjima jer je osetljiva na mrazeve.

Ĉaĉanska lepotica. Srednje rana sorta, sazreva u drugoj polovini jula. Stablo je

srednje bujno. Tolerantna je na šarku šljive. Rano stupa u rod, raĎa redovno i obilno. Plod je

krupan, slatko-nakiselog ukusa, čvrst, veoma kvalitetan i aromatičan. Koristi se prvenstveno

kao stona sorta, mada je pogodna i za sve vidove prerade. Jedna od najboljih sorti šljive ne

samo u našoj zemllji nego i u drugim evropkim zemljama. Uz sortu stenli vodeća šljiva u

našoj zemlji.

Tomoĉanka. Srednje pozna sorta. Sazreva početkom avgusta. Stablo je bujno,

osrednje je rodnosti. Tolerantna je na šarku šljive. Plod je vrlo krupan, kvalitetan i

aromatičan. Prvenstveno se koristi kao stona sorta. U kišovitim godinama javlja se rĎasta

prevlaka na plodovima.

Crvena ranka. Srednje poznog je vremena sazrevanja (početak avgusta). Stablo je

srednje bujno. Vrlo je rodna sorta, sklona alternativnoj rodnosti. Plod je sitan i kvalitetan.

Koristi se za preradu, daje rakiju odličnog kvaliteta. Grane su krte i lako se lome pod teretom

roda, zbog čega je treba oštrije rezati.

Ĉaĉanska najbolja. Srednje kasna sorta, sazreva u prvoj polovini avgusta. Stablo je

vrlo bujno, osrednje rodnosti. Tolerantna je na šarku šljive. Plod je krupan, čvrst i kvalitetan.

Pretežno se koristi za stonu potrošnju. Treba je gajiti u toplijim područjima.

Jojo. Poznog je vremena sazrevanja (sredina avgusta). Stablo je srednje bujno, rano

prorodi, raĎa redovno i obilno. Otporna je na šarku šljive. Plod je srednje krupan, kvalitetan i

aromatičan. Pretežno se koristi kao stona sorta.

Nada. Odlikuje se poznim vremenom sazrevanja (prva polovina avgusta). Stablo je

slabo do srednje bujno. Rano prorodi, raĎa redovno i obilno. Tolerantna je na šarku šljive.

Sorta kombinovanih svojstava (konzumna, sušenje i razni vidovi prerade).

Ĉaĉanska rodna. Pozna sorta (sredina avgusta). Srednje bujnog je porasta. Rano

prorodi, raĎa redovno i obilno. Relativno je osetljiva na šarku šljive. Plod je srednje krupan,

vrlo kvalitetan i aromatičan. Daje preraĎevine odličnog kvaliteta (suvu šljivu, rakiju i dr.).

Sklona je da prerodi, pa zahteva jaču rezidbu, kako bi raĎala redovno i kako bi se dobili

krupniji plodovi.

21

Stenli. Sazreva pozno (druga polovina avgusta). Stablo je srednje bujno. Rano prorodi

i raĎa svake godine redovno i obilno. Tolerantna je na šarku šljive. Tolerantna je na šarku

šljive. Plod je srednje krupan do krupan, osrednjeg kvaliteta, sa slabom aromom. Koristi se

kao stona sorta i za sušenje. Vodeća sorta šljive u našoj zemlji.

Empres (Grossa di Felisio). Sazreva pozno (treća dekada avgusta). Stablo je srednje

bujno i vrlo rodno. Osetljiva je na šarku šljive. Plod je vrlo krupan, čvrst i kvalitetan.

Kombinovanih je svojstava. Zahteva redovnu rezidbu da bi se izbegla alternativna rodnost.

Krina. Pozna sorta (treća dekada avgusta). Stablo je bujno i rodno. Tolerantna je na

šarku šljive. Plod je srednje krupan, vrlo kvalitetan i aromatičan. Pogodna za stonu potrošnju

i preradu, a posebno za sušenje. Zahteva redovnu rezidbu u cilju sprečavanja alternativne

rodnosti.

Valjevka. Sazreva pozno (treća dekada avgusta). Srednje bujnog je porasta. Rano

prorodi, raĎa redovno i obilno. Tolerantna je na šarku šljive. Plod je srednje krupan, vrlo

kvalitetan i aromatičan. Kombinovanih je svojstava, posebno pogodna za sušenje. Treba je

jače rezati, kako bi se izbegla alternativna rodnost i dobili kvalitetni plodovi.

Poţegaĉa. Poznog je vremena sazrevanja (kraj avgusta). Stablo je srednje bujno.

Kasnije prorodi i raĎa obilno ali često alternativno. Osetljiva je na šarku šljive. Plod je sitan,

najkvalitetniji od svih sorti i izuzetno aromatičan. Vrhunska sorta za preradu. Daje

preraĎevine odličnog kvaliteta, posebno pogodna za sušenje i proizvodnju rakije. Zbog

izuzetno visoke osetljivosti na šarku šljive, površine pod ovom sortom se smanjuju.

Prezident. Sazreva pozno (krajem avgusta). Stablo je srednje bujno i rodno.

Tolerantna je na šarku šljive. Plod je vrlo krupan, kvalitetan i aromatičan. Dobro se čuva u

hladnjači. Prvenstveno se koristi kao stona sorta. Treba je gajiti u toplijim područjima jer je

osetljiva na mrazeve.

22

Sl. 20. Sorte šljive: Čačanska lepotica

Sl. 21. Sorte šljive: Požegača

SORTE TREŠNJE

Sorte trešnje se na osnovu vremena sazrevanja dele u šest grupa, odnosno tzv. šest

dedelja zrenja (Sl. 22). Sorta Burlat se uzima kao standard za vreme zrenja trešnje, tako da se

vreme sazrevanja drugih sorti odreĎuje u odnosu na ovu sortu („-‟ ranije vreme sazrevanja u

odnosu na Burlat; „+‟ kasnije vreme sazrevanja u odnosu na Burlat).

Erli lori. Vrlo rana sorta, sazreva tri dana pre sorte Burlat (-3). Stablo je srednje

bujno. Rano prorodi i umereno raĎa. Samobesplodna je, pa zahteva oprašivače. Plod je

krupan, srednje čvrst i kvalitetan. Umereno je osetljiva na pucanje. Jedna od najboljih ranih

sorti trešnje.

Burlat. Rana sorta, sazreva u drugoj nedelji trešanja, oko 20. maja. Stablo je bujno,

uspravnog rasta grana. Kasnije stupa u rod i osrednje je rodnosti. Samobesplodna je, pa

zahteva oprašivače. Plod je srednje krupan do krupan i srednje čvrstoće, kvalitetan i

23

aromatičan. Plodovi su osetljivi na pucanje. Jedna od najboljih ranih sorti trešnje, krupnih i

kvalitetnih plodova.

Karmen. Sazreva u trećoj nedelji trešanja (+10). Stablo je srednje bujno. Rano

prorodi i dobre je rodnosti. Samobesplodna je, pa zahteva oprašivače. Ima izuzetno krupne

plodove, srednje čvrstoće i dobrog kvaliteta. Plodovi su osetljivi na pucanje. Jedna od

najboljih sorti trešnje u toj grupi zrenja.

Sanberst. Sazreva krajem četvrte nedelje (+19). Stablo je srednje bujno i veoma

rodno. Samooplodna je i može da posluži kao univerzalni oprašivač za druge sorte. Plod je

vrlo krupan , srednje čvrstoće i kvaliteta. Plodovi su veoma osetljivi na pucanje, što je

najveća mana ove sorte. Zahteva jaču rezidbu radi dobijanja krupnijih i kvalitetnijih plodova.

Germersdorfska. Sazreva u petoj nedelji (+22). Ima bujan porast. Kasnije prorodi, a

rodnost u mnogome zavisi od vremenskih uslova u toku cvetanja. Samobesplodna je, pa

zahteva oprašivače. Plod je krupan, čvrst i vrlo kvalitetan i aromatičan. Plodovi su umereno

osetljivi na pucanje. Jedna od najboljih sorti trešnje po kvalitetu ploda.

Ferovija. Sazreva u petoj nedelji (+22). Stablo je bujno sa uspravnim rastom grana,

kasnije prorodi i raĎa umereno. Samobesplodna je, pa zahteva oprašivače.Plod je krupan,

aromatičan i vrlo kvalitetan. Umereno je osetljiva na pucanje plodova.

Kordija. Sazreva u petoj nedelji (+22). Stablo je srednje bujno, rano prorodi i raĎa

dobro. Samobesplodna je, pa zahteva oprašivače. Plod je vrlo krupan, čvrst, kvalitetan i

aromatičan. Plodovi su dosta otporni prema pucanju. Jedna je od najboljih kasnih sorti

trešnje.

Regina. Sazreva kasno, u šestoj nedelji (+30). Stablo je bujno, otvorenog rasta.

Kasnije prorodi, a zatim raĎa redovno i obilno. Samobesplodna je, pa zahteva oprašivače.

Plod je krupan, čvrst, aromatičan i kvalitetan. Plodovi su dosta otporni na pucanje. Može da

se čuva u hladnjači do mesec dana. Jedna od najboljih sorti kasnog vremena sazrevanja.

Sl. 22. Sorte trešnje: Erli lori,

24

SORTE VIŠNJE

Višnja je vrsta voćaka, čiji se plodovi uglavnom koriste za preradu, mada je u novije

vreme stvoren odreĎeni broj sorti čija je namena prvenstveno stona upotreba (Sl. 23).

Oblaĉinska višnja. Sazreva krajem druge decade jula. Stablo je slabo do srednje

bujno. Rano prorodi, raĎa redovno i obilno. Samooplodna je sorta. Plod je sitan do srednje

krupan. Peteljka se lako odvaja od ploda, pri čemu sok ne curi. Plod je veoma kvalitetan i

aromatičan, sa visokim sadržajem rastvorljive suve materije i antocijana. Uglavnom se

razmnožava izdancima. Zbog slabe bujnosti pogodna je za gustu sadnju. TakoĎe, pogodna je i

za mehanizovanu berbu. Postoji veći broj tipova ove sorte, zbog toga treba voditi računa da

se biraju tipovi sa krupnijim I kvalitetnijim plodovima. Vodeća sorta višnje u našoj zemlji

(preko 60% zasada je pod ovom sortom). Koristi se isključivo za preradu.

Šumadinka. Sazreva u prvoj dekadi jula. Slabo je slabo do srednje bujno, pogodna je

za gustu sadnju. Rano prorodi, raĎa redovno i obilno. Samooplodna je sorta. Plod je vrlo

krupan, izuzetno kiseo i aromatičan. Koristi se za preradu. Jedna od najrodnijih sorti višnje.

Sklona je ogolevanju grana, pa zahteva jaču rezidbu u cilju dobijanja redovno visokih

prinosa.

Hajmanova konzervna. Sazreva krajem juna. Stablo je srednje bujno do bujno,

dobre rodnosti. Samooplodna je. Plod je krupan, kvalitetan i aromatičan. Pogodna je za

mehanizovanu berbu. Koristi se za preradu. Sklona je ogolevanju grana, pa zahteva jaču

rezidbu.

Erdska rodna. Sazreva krajem druge decade juna. Rano prorodi i umerene je

rodnosti. Samooplodna je sorta. Plod je krupan, srednje čvrstoće, aromatičan i veoma

kvalitetan. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Prvenstveno se koristi kao stona sorta, a

veoma je pogodna i za preradu.

Piramiš. Sazreva u prvoj dekadi juna. Stablo je srednje bujno i rodno. Za preporuku

je da se gaji uz oprašivače da bi se dobili zadovoljavajući prinosi. Plod je vrlo krupan, srednje

čvrstoće i slatko-nakiselog ukusa. Prvenstveno se koristi kao stona sorta, a pogodna je i za

razne vidove prerade.

Ujfehertska grozdasta. Sazreva krajem juna ili početkom jula. Stablo je srednje

bujno do bujno. Slabije je rodnosti. Zbog toga se mora gajiti uz oprašivače da bi se dobili

zadovoljavajući prinosi. Plod je vrlo krupan, kvalitetan i aromatičan. Pogodna je za

mehanizovanu berbu. Prvenstveno se koristi kao stona sorta, a pogodna je i za razne vidove

prerade.

25

Sl. 23. Sorte višnje: Oblačinska

SORTE JAGODE

Jagoda je vrsta voćaka koja se odlikuje veoma ranim vremenon sazrevanja.

Prvenstveno se koristi za stonu upotrebu, ali cenjena sirovina i za preradu. Sortiment jagode

je veoma dinamičan. Nove sorte se brzo stvaraju i uvode u proizvodnju (Sl. 24).

Kleri. Sazreva vrlo rano (početak maja). Veoma je bujna sorta, osrednje rodnosti.

Plod je srednje krupan do krupan, vrlo atraktivan sjajne intenzivno crvene boje. Veoma

kvalitetna i aromatična sorta. Zbog ranog vremena sazrevanja i visokog kvaliteta ploda i dalje

će zadržati primat u našoj zemlji.

Alba. Vrlo rano sazreva (nekoliko dana posle sorte Kleri). Plod je krupan, ukusan i

aromatičan. Pokazuje osetljivost prema truleži plodova, što može da dovede do propadanja

plodova ukoliko je kišovito vreme u toku berbe.

Dţoli. Sazreva srednje rano (7 dana posle sorte Kleri). Veoma je bujna sorta. Plod je

krupan, atraktivan, svetlo-crvene boje, čvrst, slatkog ukusa. Plodovi su dobre

transportabilnosti. Tolerantna je prema bolestima.

Roksana. Sazreva srednje pozno (treća dekada maja). Srednje je bujna i vrlo rodna

sorta. Plod je vrlo krupan, čvrst i ukusan.

Arosa. Sazreva srednje pozno (treća dekada maja). Vrlo je rodna sorta. Plod je vrlo

krupan, intenzivno crvene boje sa zaravnjenim vrhom. Veoma je kvalitetna sorta. Pogodna je

za stonu upotrebu i za preradu.

26

Zenga zengana. Sazreva srednje pozno (treća dekada maja). Bujna je i vrlo rodna

sorta. Plod je srednje krupan, tamno crvene boje, čvrst, aromatičan i veoma kvalitetan. Sok je

tamnocrven i može da se koristi kao bojadiser. Dobre je transportabilnosti. Veoma pogodna

za smrzavanje i preradu. Otporna je prema većini bolesti.

Sl. 24. Sorte jagode: Zenga zengana

SORTE MALINE

Sorte maline se mogu podeliti u dve grupe: jednorodne sorte, koje donose rod

jedanput u toku godine i raĎaju na dvogodišnjim izdancima (Sl. 25) i remontantne ili

dvorodne sorte (Sl. 26).

Jednorodne sorte maline

Vilamet. Sazreva sredinom juna i bere se nešto duže od mesec dana. Bujna i vrlo

rodna sorta. Plod je krupan, tamnocrvene boje, slatko-nakiselog ukusa, vrlo kvalitetan i

aromatičan. Pogodan je za stonu upotrebu, smrzavanje i preradu. Vodeća je sorta maline u

našoj zemlji zbo njene dobre adaptiranosti na agroekološke uslove Srbije.

Miker. Sazreva sredinom juna, nekoliko dana posle sorte Vilamet. Bujna je sorta, ima

duge rodne grančice. Rodnost zavisi od lokaliteta. U pogodnim lokalitetima odlično raĎa.

Plod je krupan, atraktivan, svetlocrvene boje, veoma čvrst, kvalitetan i aromatičan. Pogodan

je za stonu upotrebu, smrzavanje i preradu. Plodovi su dobre transportabilnosti. Kasno u jesen

završava vegetaciju, tako da mu izdanci u toku zime često stradaju od mraza. Za gajenje ove

sorte treba birati pogodne lokalitete.

Glen empl. Sazreva početkom treće dekade juna. Izdanci su srednje bujni, bez bodlji,

zbog čega je olakšana berba. Dobro raĎa. Plod je vrlo krupan, čvrst, svetlocrvene boje i

27

veoma kvalitetan. Slatkog je ukusa i izražene arome. Prvenstveno se koristi za svežu

potrošnju. Pored gajenja na otvorenom polju pogodna je i za gajenje u plastenicima.

Tjulamin. Sazreva sredinom juna. Izdanci su bujni uspravnog porasta. Vrlo je rodna

sorta. Plod je krupan do vrlo krupan, svetlocrvene boje, odličnog kvaliteta, slatkog ukusa i

izražene arome. Prvenstveno je pogodan za stonu potrošnju.

Tula medţik. Sazreva početkom juna. Izdanci su bujni, uspravnog porasta i dobre

rodnosti. Plod je krupan do vrlo krupan, svetlocrvene boje, kvalitetan, slatkog ukusa i

izražene arome. Plodovi imaju dobru transportabilnost. Prvenstveno se koristi kao stona sorta.

Oktavia. Sazreva krajem juna ili početkom jula. Izdanci su bujni i uspravni. Plod je

krupan, čvrst i vrlo aromatičan.

Sl. 25. Jednorodne sorte maline: Vilamet i Miker

Dvorodne sorte maline

Polka. Sazreva u prvoj polovini jula. Srednje bujna sorta, sa uspravnim izdancima. Ne

zahteva naslon. Visoke je rodnosti. Plod je krupan, crvene boje, zadovoljavajuće čvrstoće i

ukusa.

Himbo top. Sazreva sredinom jula. Izdanci su bujni, uspravnog porasta i mogu da se

gaje bez naslona. Veoma je rodna sorta. Plod je vrlo krupan, svetlocrvene boje, slatkog ukusa

i veoma kvalitetan. Prvenstveno se koristi za svežu potrošnju.

Erika. Sazreva u avgustu. Izdanci su veoma dugi. Osrednje je rodnosti. Plod je

srednje krupan, svetlocrvene boje, odličnog ukusa i dobrog kvaliteta. Pogodna je za gajenje u

zaštićenom prostoru.

Versaj. Sazreva krajem jula. Izdanci su čvrsti, uspravnog porasta i bez bodlji. Dobre

je rodnosti. Plod je vrlo krupan, crvene boje i odličnog ukusa. Plodovi imaju dobre skladišne

osobine.

28

Sl. 26. Remontantne sorte maline: Polka

SORTE KUPINE

Sorte kupine se prema tipu rasta izdanaka dele u tri grupe: sorte puzećeg rasta

(potreban im je naslon), sorte poluuspravnog rasta (imaju nešto čvršće izdanke, ali ipak

zahtevaju naslon i nemaju bodlje) i sorte uspravnog rasta (imaju snažne i uspravne izdanke

zbog čega ne zahtevaju naslon i većina su sa bodljama). Za gajenje kupine u našoj zemlji su

značajne sorte puzećeg ili poluuspravnog tipa rasta izdanaka bez bodlji (Sl. 27).

Loh nes. Sazreva rano (početkom jula i bere se do polovine avgusta). Srednje je bujna

sorta. Plodovi su krupni i kvalitetni, slatkog ukusa pogodni za stonu upotrebu i preradu. Nisu

skloni ka reverzibilnosti crvene boje nakon berbe i u toku skladištenja.

Ĉaĉanska bestrna. Sazreva srednje rano (početkom treće decade jula i bere se do

septembra). Vrlo je bujna i rodna sorta. Plod je krupan, nakiselog ukusa. Lako otpušta sok pri

transport i sklona je reverzibilnosti crvene boje nakon berbe i u toku skladištenja.

Ĉester tornles. Sazreva srednje rano (početkom treće decade jula i bere se do

oktobra). Odlikuje se bujnim porastom i dobrom rodnošću. Plodovi su srednje krupni i čvrsti,

prijatnog ukusa, pogodni za stonu upotrebu i preradu.

Tornfri. Odlikuje se kasnim vremenom sazrevanja (avgust i septembar). Plodovi su

srednje krupnoće, dobrog kvaliteta, nakiselog ukusa, skloni reverzibilnosti crvene boje. Zbog

osetljivosti na mraz preporučuje se za gajenje u toplijim lokalitetima.

29

Sl. 27. Sorte kupine: Loh bes

6. REZIDBA VOĆAKA

Rezidba voćaka je pomotehnička mera kojom se reguliše odnos izmeĎu rasta i

rodnosti. Rezidbom se prave preseci na višegodišnjim granama ili letorastima i mladarima,

gde se odreĎena masa ovih elemenata odbacuje iz krune. Razlikuju se dva osnovna tipa

rezidbe: rezidba mladih voćaka u cilju formiranja uzgojnog oblika i rezidba rodnih voćaka ili

tzv. rezidba na rod. Prema vremenu izvoĎenja, rezidba može biti zimska (rezidba na zrelo) i

letnja (rezidba na zeleno. Zimska rezidba se izvodi u periodu mirovanja voćaka (od opadanja

lišća do narednog listanja), a letnja u periodu vegetacije

Zimska rezidba je osnovna rezidba, kojom se reguliše ravnoteža izmeĎu rasta i

rodnosti. Zimskom rezidbom se vrši skraćivanje i proreĎivanje odreĎenog broja grana, do

osnove se uklanjaju letorasti koji nemaju cvetne pupoljke, odnosno koji imaju uspravan

položaj tzv. vodopije koje izrastaju sa centralne voĎice ili skeletnih grana. One najčešće rastu

u unutrašnjosti krune.

Rezidba mladih stabala

Cilj rezidbe mladih stabala je da se formira uzgojni oblik, tj. kruna voćaka. Ova

rezidba treba da bude umerenog intenziteta, kako se ne bih isprovocirala nepotrebna bujnost i

kako bi vićke što pre ušle u period pune rodnosti. Najzastupljeniji uzgojni oblici kod voćaka

su:

1. Poboljšana piramidalna kruna

2. Kotlasta kruna

3. Vretenasti žbun

4. Vitko vreteno.

30

Poboljšana piramidalna kruna

To je uzgojni oblik koji se formira kod bujnih kombinacija podloge i sorte koštičavih

voćaka (šljiva, trešnja, višnja, kajsija). Ovaj uzgojni oblik čini 6-8 osnovnih grana, spiralno

rasporeĎenih duž provodnice na vertikalnoj udaljenosti jedna od druge od 30-40 cm (Sl. 28).

Od osnove ka vrhu krune dužina skeletnih grana se smanjuje, a ugao koji zaklapaju sa

provodnicom se povećava. Kod ovakvih kruna vrlo često dolazi do zasene unutrašnjih grana i

premeštanja roda ka periferiji. Najčešći razmak sadnje kod ovog uzgojnog oblika je 5-6 m

izmeĎu redova i 3-4 m u redu).

Slika 28. Poboljšana piramidalna kruna kod šljive.

Kotlasta kruna

Formira se kod bujnih kombinacija sorta podloga kod koštičavih voćaka (breskva,

kajsija, šljiva) i kod dunje (Sl. 29). Ovaj uzgojni oblik nema voĎicu, a skelet krune čine tri

grane koje u horizontalnoj projekciju zaklapaju meĎusobno ugao od 120°. Lako se formira i

kod nje svi delovi su dobro osvetljeni, a olakšena je i zaštita. Mana ovog uzgojnog oblika je

što može doći do očenjivanja skeletnih grana usled obilnog roda. Najčešći razmak sadnje kod

ovog uzgojnog oblika je 5-6 m izmeĎu redova i 3-4 m u redu).

31

Slika 29. Kotlasta kruna kod breskve.

Vretenasti žbun

Ovaj uzgojni oblik zastupljen je kod voćaka koje su kalemljenje na srednje bujnim

podlogama (šljiva, kruška, dunja, breskva) (Sl. 30). On predstavlja preteču vitkog vretena,

koje je uzgojni oblik sa najvećom mogućnošću intenziviranja proizvodnje. Kod ovog

uzgojnog oblika u osnovi krune se formiraju dve do tri skeletne grane, dok su ostale

poluskeletne grane, odnosno nosači rodnog drveta. Ima oblik zarubljene kupe, gde su donje

grane najduže, a idući prema vrhu one se skraćuju, kako bi se omogućila ravnomerna rodnost

celog stable. Najčešći razmak sadnje kod ovog uzgojnog oblika je 4-4,5 m izmeĎu redova i 2-

2,5 m u redu.

32

Sl. 30. Vretenasti žbun kod šljive.

Vitko vreteno

Vitko vreteno je uzgojni oblik koji se formira u intenzivnoj proizvodnji jabuke i

kruške (Sl. 31). Kod ovog uzgojnog oblika samo je voĎica skelet, dok su bočno rasporeĎene

poluskeletne grane (nosači rodnog drveta). Ima oblik zarubljene kupe, gde su donje grane

najduže, a idući prema vrhu one se smanjuju. Za obrazovanje poluskeletnih grana ostavljaju

se gotovo svi letorasti umerene bujnosti i otvorenih uglova grananja. Gajenjem voćaka u

ovom sistemu može se ostvariti izuzetno gusta sadnja i visoki prinosi po jedinici površine.

Razmak sadnje kod vitkog vretena je 3-3,5 m izmeĎu redova i 0,6 do 1 m u redu.

33

Slika 31. Vitko vreteno kod jabuke.

Neke od osnovnih karakteristika rezidbe kod vitkog vretena je da se nosači rodnog

drveta koji prelaze debljinu provodnice više od ½ uklanjaju kosim rezom na čep (Sl. 32). Svi

letorasti koji konkurišu voĎici u vršnom delu krune se uklanjaju do osnove, kako bi se

obogućio normalan rast i razgranavanje provodnice, kao i razvoj grana u nižim delovima

krune. TakoĎe i bočne (poluskeletne grane ako su previše gugačke skraćuju se na 50-60 cm

od voĎice (Sl. 33).

34

Sl. 32. Uklanjanje nosača rodnog drveta koji prelaze debljinu provodnice više od ½.

35

Sl. 33. Izolacija provodnice (gore) i skraćivanje nosača rodnog drveta (dole).

Rezidba na rod

Rezidba voćaka na rod ima za cilj da se uspostavi ravnoteža izmeĎu vegetativnog

rasta i rodnosti. Sastoji se u prekraćivanju grana i uklanjanju suvišnih letorasta i grana.

TakoĎe, vrši se izolacija provodnice i uklanjanje jakih prirasta iz vrha kako bi kruna i u nižim

delovima bila razvijena i dobro obrasla sa rodnim grančicama. Bočne grane se skraćuju

prevoĎenjem na letorast čiji pravac rasta obezbeĎuje otvaranje krune, tj. koji je usmeren ka

periferiji krune. Cilj je da se ostavi što više letorasta koji rastu pod otvorenim uglom, kako bi

se ostvarila što veća produktivnost krune. U suprotnom, dolazi do zagušivanja krune, njenog

ogolevanja u donjem delu i premeštanja rodnosti ka periferiji i vrhu krune (Sl. 34).

36

Slika 34. Pravilno orezivano stablo (levo) i nepravilno orezivano stablo (desno).

Intenzitet rezidbe treba prilagoditi bujnosti stabala. Kod bujnijih stabala primenjuje se

blaža rezidba, kako se ne bi potencirala preterana bujnost, a kod slabo bujnih stabala jača

rezidba, kako bi se podstakao njihov vegetativni rast.

Letnja rezidba voćaka

Letnja rezidba podrazumeva intervencije na mladarima koji se skraćuju na razčitu

dužinu ili se uklanjaju do osnove (Sl. 35). Vreme izvoĎenja letnje rezidbe zavisi od vrste,

sorte i sistema gajenja. Najčešće se izvodi kada poĎe intenzivan porast voćaka, a to je od

kraja juna.

37

Slika 35. Letnja rezidba kod trešnje u periodu pune rodnosti.

Letnja rezidba kod mladih voćaka je značajna za formiranje uzgojnog oblika, a kod

stabala u rodu za formiranje cvetnih pupoljaka, smanjenje bujnosti i poboljšanje kvaliteta

plodova, posebno njihove obojenosti. Najbolje rezultate je dala kod koštičavih vrsta voćaka,

posebno kod breskve, kajsije i trešnje.

Kontrola bujnosti voćaka

Postizanje visokih prinosa podrazumeva intenzivno Ďubrenje i zalivanje. To potencira

preteranu bujnost, posebno ako su voćke slabo opterećene rodom. Preterana bujnous

smanjuje diferencijaciju cvetnih pupoljaka, a time i rodnost u narednoj godini. Ovo je

posebno značajno u intenzivnim zasadima guste sadnje. Zbog toga se mora voditi računa da

Ďubrenju i zalivanju. Posebno je bitan azot koji potencira bujnost. Zbog toga se azotna

Ďubriva moraju dodavati u optimalnim količinama u skladu sa fenofazom razvoja i starošću

stabala. TakoĎe, ne treba preterivati sa zalivanjem, već količinu vode dodavati prema

potrebama voćaka. Treba meriti količinu vlage u zemljištu pomoću mernih instrumenata tzv.

tenziometara (Sl. 36).

38

Slika 36. Tenziometar

Jedna od veoma korisnih mera za smanjenje bujnosti je i savijanje grana. Pored toga,

ona je značajna mera i kod formiranja uzgojnih oblika. Savijaju se mladari ili letorasti. Oni se

dovode u odgovarajući položaj (horizontalan), čime se smanjuje bujnost i podstiče

diferencijacija cvetnih pupoljaka. Izvodi se pre nego što počne odrvenjavanje mladara u

osnovi. To se može obaviti na razne načine: vezivanjem mladara PVC rafijom, zatim pomoću

plastičnih savijača, tegova, čačkalica i štipaljki (Sl. 37).

Veoma značajna mera za smanjenje bujnosti u sistemu guste sadnje je i primena

bioregulatora. Za ovu svrhu najefikasnije su se pokazali ptrparati na bazi Prohexadion-Ca

(regalis). Obično se izvode dva tretmana: jedan u punom cvetanju i jedan tri nedelje posle.

Doze su 1 kg/ha.

Rezidba korena je obavezna mera za smanjenje bujnosti u intenzivnim zasadima. U

zavisnosti od bujnosti primenjuje se u proleće u vreme kretanja vegetacije, a po potrebi i još

nekoliko puta u toku vegetacije. Izvodi se pomoću specijalno zakrivljenog noža montiranog

na traktor na 30-35 cm udaljenosti od stabla (Sl. 38).

39

Slika 37. Savijanje mladara kod voćaka pomoću plastičnih savijača, čačkalica, štipaljki

tegova i PVC rafije

Slika 38. Rezidba korena kod voćaka

40

7. ĐUBRENJE VOĆAKA

Za postizanje visokih prinosa, krupnoće i kvaliteta ploda veoma je značajna i pravilna

ishrana voćaka. UtvrĎivanje potreba za hranljivim elementima vrši se na osnovu više

parametara:

1. Iskustveno ili prema orentacionim normama

2. Vizuelnom ocenom stanja voćke (intenzitet porasta, visina prinosa, kvalitet ploda,

simptomi nedostatka pojedinih elemenata)

3. Hemijskom analizom zemljišta (uzorci iz profila po slojevima od 20 cm svake

treće ili četvrte godine)

4. Folijarnom analizom (listovi za analize se uzimaju sa srednjeg dela mladara od

sredine jula do sredine avgusta)

Potrebe voćaka za hranljivim elementima najčešće se odreĎuju na osnovu ranijih

iskustava, porasta i raĎanja voćaka, kao i na osnovu analize lista i zemljišta.

Đubrenje kod voćaka se deli na osnovno, dopunsko (prihrana), fertirigacija i folijarno.

Osnovno Ċubrenje izvodi se u period mirovanja voćaka, kasno u jesen i u toku zime.

Ova Ďubriva se rasipaju po površini rasipačima za mineralna Ďubriva sa usmerivačima u

pravcu reda ili se unose depozitorima u dublje slojeve (Sl. 39). U zavisnosti od potreba, u

ovom periodu se unose veće količine NPK Ďubriva (do 800 kg/ha) formulacija sa naglašenim

sadržajem fosfora i kalijuma (6:12:24; 8:16:24; 7:12:25; 7:20:27 i dr.) jer su ova dva

elementa slabo pokretljiva u zemljištu, tj. treba im dosta vremena dok se spuste do korena.

Najbolje da se ova količina podeli na dva dela (pola da se unese u jesen, a pola krajem zime).

Svake treće godine poželjno je da se unese 20-30 t/ha stajnjaka.

Slika 39. Ciklon za rasipanje mineralnih Ďubriva

Prihrana se obično izvodi dva puta u toku vegetacije. U zavisnosti od kiselosti

zemljišta koriste se KAN, AN, SAN ili urea. KAN se koristi za Ďubrenje na kiselim

zemljištima, a ostala su za bazna zemljišta. Daje se do 400 kg/ha KAN-a ili AN-a. Razbacuju

41

se oko biljaka po površini u dva navrata: početkom aprila (200 kg/ha) i krajem maja (200

kg/ha).

Fertirigacija se obavezna mera u sistemima guste sadnje za dobijanje visokih i

stabilnih prinosa (Sl. 40). Ona podrazumeva unošenje posebne grupe Ďubriva (vodotopiva

Ďubriva) zajedno sa navodnjavanjem. Vodotopiva Ďubriva su posebna vrsta Ďubriva koja se

lako rastvaraju u vodi i preko sistema za navodnjavanje „kap po kap‟ daju voćkama. To su

prosta ili kompleksna mineralna Ďubriva koja najčešće sadrže azot, fosfor, kalijum i

magnezijum. Dodaju se u toku vegetacije. Postoje razne formulacije ovih Ďubriva. Neke od

njih su 0:55:34; 13:0:43; 0:0:50 i dr, zatim K2SO4; KNO3; Ca(NO3)2.

Slika 40. Savremeni zasad sa sistemom za navodnjavanje i fertirigaciju

Folijarno Ċubrenje predstavlja prskanje nadzemnih organa voćaka (listova)

rastvorima biogenih elemenata. Primenjuju se u toku vegetacije. Folijarnim Ďubrenjem se

uglavnom dodaju mikroelementi (gvožĎe, bor, mangan, cink). Doza primene je od 0,1-0,5%.

8. NAVODNJAVANJE VOĆAKA

Navodnjavanje je mera, koja ima za cilj obezbeĎenje dovoljnih količina vode za

biljku. To je neophodna mera za postizanje visokih prinosa i dobrog kvaliteta ploda posebno

u sušnim rejonima. Nedostatak vlage u zemljištu ima brojne negativne posledice za voćke:

- usporen je porast mladara i listova

- smanjeni su prinosi

- plodovi su sitniji, masovno opadaju i lošijeg kvaliteta

- slabija je diferencijacija cvetnih pupoljaka.

42

Za odreĎivanja normi navodnjavanja moraju se poznavati karakteristike zemljišta,

klimatske karakteristike lokaliteta, voćna vrsta, gustina sadnje i druge. Najsigurnije se

navodnjavanje može odrediti na osnovu mernih instrumenata tzv. tenziometara (Sl. 36).

Kritični periodi za navodnjavanje voćaka su:

- posle precvetavanja

- posle „junskog‟ opadanja plodova

- u fazi intenzivnog porasta ploda i diferencijacije cvetnih pupoljaka

- početkom sazrevanja plodova.

Voda se voćkama može dati na razne načine:

- plavljenjem tj. potapanjem cele površine

- navodnjavanje brazdama

- veštačkom kišom (orošavanjem)

- podzemnim navodnjavanjem pomoću perforiranih cevi

- kapanjem, tj. sistemom „kap po kap‟

- mikroorošavanjem pomoću mikroorošivača.

Najsigurniji način navodnjavanja voćaka za postizanje visokih prinosa i dobrog

kvaliteta ploda je pomoću sistema „kap po kap‟ (Sl. 41).

Slika 41. Savremeni zasad jabuke sa visokim prinosima i kvalitetnim plodovima navodnjavan

sistemom „kap po kap‟

9. POSPEŠIVANJE OPLOĐENJA I ZAMETANJA PLODOVA

Većina vrsta voćaka se odlikuju ranim vremenom cvetanja. Često u vreme cvetanja

vladaju loši vremenski uslovi: kiša, niske temperarure, oblačno vreme pojava kasnih mrazeva

43

i sl. Zbog toga se moraju preduzeti odreĎene agrotehničke mere kako bi se podspešilo

oploĎenje i zametanje plodova kod voćaka. To se može uraditi na više načina.

Unošenje pĉelinjih društava u zasade na početku cvetanja je veoma značajna mera

kojom se pospešuje oprašivanje (Sl. 42). Kada je lepo vreme pčele mogu da lite i do nekoliko

kilometara od košnice. MeĎutim pri oblačnom i hladnijem vremenu njihov radijus kretanja je

znatno manji (100-200 m). Dovoljno je da se unesu dva do tri jaka pčeljnja društva da bi se

obavilo uspešno oprašivanje. Veoma dobri rezultati se dobijaju ako se unesu solitarne pčele,

jer one lete i pri hladnijem i lošijem vremenu u odnosu na medonosne pčele (Sl. 43). Ovo je

posebno značajno kod koštičavih vrsta voćaka koje ranije cvetaju.

Slike 42 i 43. Unošenje medonosnih (levo) i solitarnih pčela (desno) u zasade u vreme

cvetanja voćaka

Slika 44. Cvetanje voćaka i biljaka u meĎurednom prostoru u isto vreme

Košenje trave u voćnjaku u vreme cvetanja je veoma važno, kako bi se sprečilo da

pčele lete na bilne vrste koje se nalaze u fazi cvetanja. Naime, najčešće u vreme cvetanja

voćaka, cveta i maslačak u meĎurednom prostoru, čije cvetove pčele rado posećuju jer je on

značajna medonosna biljka (Sl. 44). To posebno dolazi do izražaja kod kruške, čije cvetove

44

zbog neprijatnog mirisa pčele izbegavaju i ako ima u blizini drugih biljaka koje cvetaju pčele

njih radije posećuju.

Đubrenjem voćaka stimuliše se bolje zametanje plodova. Ovde je posebno značajno

Ďubrenje sa azotom pred cvetanje, kao folijarno Ďubrenje sa borom neposrtedno pre i u toku

cvetanja.

Primena bioregulatora je veoma korisna mera kojom se stimuliše oploĎenje i

zametanje plodova. Ovo je posebno značajno posle pojave kasnih prolećnih mrazeva kada

dolazi do oštećenja cvetova od mraza. Bioregulatori stimulišu obrazovanje ploda bez

oploĎenja. Ta pojava se naziva partenokarpija. Partenokarpni plodovi su obično sitniji,

asimetričnog oblika i bez semenki. Ova mera je posebno značajna kod kruške.

10. PROREĐIVANJE CVETOVA I PLODOVA

Pojedinih godina voćke formiraju mnogo veći broj cvetnih pupoljaka nego što je

potrebno za dobijanje visokih prinosa. Ako se previše cvetova oplodi dobija se preobilan rod

sa sitnim plovima lošeg kvaliteta i male ekonomske vrednosti. Takvi plodovi su slabije

obojeni, lošeg ukusa, slabije se čuvaju i više su podložni pojavi crvljivosti. TakoĎe dolazi i do

usporenog rasta voćaka i slabije diferencijacije cvetnih pupoljaka za narednu godinu, što

dovodi do alternativne rodnosti. To je posebno značajno kod jabuke, kruške i breskve, ali i

kod kajsije trešnje i šljive.

ProreĎivanje cvetova i plodova neophodna mera da bi se postigli stabilni prinosi i

dobili krupni i kvalitetni plodovi. ProreĎivanje cvetova može se obaviti hemijski i mehanički.

Hemijsko proreĎivanje cvetova najčešće se izvodi sa azotnim Ďubrivom amonijum-tio-sulfat

(ATS). ATS deluje tako što oštećuje žig tučkova tako da ne može da doĎe do oploĎenja

cvetova. Mehaničko proreĎivanje cvetova obavlja se pomoću odreĎenih mašina sa tankim

plastičnim nitima, koji se rotiraju udaraju po cvetovima i vrše njihovo otkidanje. Najviše se

koristi kod breskve i jabuke. Kod prorede cvetova treba biti oprezan zbog pojave kasnih

mrazeva, koji mogu dodatno da redukuju rodnost.

Znatno pouzdanija mera je proreĎivanje plodova. Izvodi se ručno ili hemijski. Ručno

proreĎivanje plodova je najpouzdanije, ali je skupo jer zahteva angažovanje radne snage.

Najčešće se izvodi kod breskve i kod jabuke kao korekcija ručnog proreĎivanja plodova.

Hemijsko proreĎivanje plodova najčešće se izvodi kod jabuke i kruške. Podrazumeva

tretiranje tek zametnutih plodića biljnim hormonima koji izazivaju otpadanje plodova. Za tu

svrhu mogu da se koriste: 6-benziladenin (BA), alfa naftil sirćetna kiselina (NAA) i

metamitron. ProreĎivanje plodova pomoću biljnih hormona je veoma odgovoran posao i

zahteva dosta znanja i iskustva. Zavisi od većeg broja faktora, kao što su sorta, vreme

aplikacije (fenofaza), doza, pokrivenost aplikacije i klimatskih činilaca, prvenstveno

temperature u vreme primene hormona i nakon toga.

45

Slika 45. Fenofaza kod jabuke kada se vrši hemijsko proreĎivanje plodova

Slika 46. Efekti hemijske prorede plodova kod jabuke (ostao je samo jedan plod po cvasti)

Tretiranje hormonima se obavlja kada centralni plod u cvasti, koji je najrazvijeniji

dostigne odreĎeni prečnik, na koji hormone nemaju uticaj. Svi ostali sitniji plodići u cvasti

otpadaju usled dejstva hormona (Sl. 45). Cilj prorede plodova je da samo ostane jedan plod

po cvasti (Sl. 46). Takvi plodovi postižu dobru krupnoću, obojenost i kvalitet.

11. ODRŢAVANJE ZEMLJIŠTA U ZASADU VOĆAKA

Održavanje zemljišta u zasadu može se obaviti na različite načine:

- jalovi ugar

- zatravljivanje voćnjaka

- primena herbicida u rednom prostoru

- zastiranje

46

Jalovi ugar predstavlja održavanje zemljišta u stalno obraĎenom stanju. Izvodi se

višekratnim plitkim površinskim obradama od početka vegetacije do sredine avgusta.

Najčešće se primenjuje u sušnim područjima sa malom količinom padavina i gde nije

obezbeĎeno navodnjavanje. Obradom zemljišta se „štedi‟ vlaga u zemljištu, jer se ovim

načinom zatvaraju pukotine u zemljištu, čime se sprečava isparavanje vode iz zemljišta.

Ujedno ovim se uništavaju i korovi koji troše vodu i hranu voćakama. TakoĎe, zemljište se

rastresa i stvaraju povoljniji uslovi za rast korena. Ovo je posebno značajno u mladim

zasadima. Neodostaci ovog načina je što se narušava struktura zemljišta, smanjuje se količina

organske materije u zemljištu, na nagnutim terenima više je izražena erozija zemljišta i

otežana je upotreba mehanizacije posle obilnih padavina, posebno u prvim delovima

vegetacije. Najveći problem je štu u ovakvim uslovima ne može da se uĎe u zasad i obavi

zaštita.

Zatravljivanje voćnjaka, odnosno meĎurednog prostora se sve više koristi u

intenzivnim zasadima. Veoma je pogodno za vlažne regione sa velikom količinom padavina i

gde ima obezbeĎen system za navodnjavanje. Zatravljivanje se vrši setvom trava u

meĎurednom prostoru koje imaju spor rast, a čiji koren nije osetljiv na kretanje mehanizacije.

Za ovu svrhu koriste se posebne travne smeše, kije čini najčešće četiri do pet vrsta trava,

poznate pod nazivom „trava za voćnjake‟. Setva se obavlja u septembru ili oktobru ili rano u

proleće. Travni pokrivač ostaje u zasatu do kraja eksploatacije zasada. U toku vegetacije

travni pokrivač se održava višekratnim košenjem. Košenje se obavlja kada visina trave

dostigne 10 cm. Pokošena trava ostaje u meĎurednom prostoru, gde se razlaže i obogaćuje

zemljište organskom materijom. Prostor u redu se obraĎuje upotrebom bočnih freza tzv.

pipalica ili pomoću herbicida. Prednosti zatravljivanja su što je jeftinije, neometano je

kretanje mehanizacije, zaštita voćaka može da se obavi pravovremeno, zemljište je toplije

sprečava se erozija na nagnutim terenima i sl.

Primena herbicida u rednom prostoru podrazumeva tretiranje prosrora u redu oko

voćaka herbicidima, kako bi se uništili korovi. Izbor herbicida zavisi od njihove

fitotoksičnosti al ii od vrste korova, starosti zasada, vrste voćaka i slično. Za tretiranje rednog

prostora mogu se koristiti preventivni herbicidi (Simazin, Devrinol) koji sprečavaju nicanje

korova i koriste se u jesen ili u proleće pre obrade. Kontaktni neselektivni herbicidi kao što su

Gramokson, Reglon, Baste i dr. se koriste u proleće kada zbog vlažnog terena nije mouće na

drugi način održavati zemljište bez korova. Selektivni translokacioni herbicidi, kao što su

Selekt super, Fusilade super, Pantera i sl. se koriste u zasadima gde dominiraju uskolisni

korovi (zubača, pirevina, sirak). Totalni herbicidi na bazi glifosata su najefikasniji u borbi

protiv korova. Primenjuju se u proleće ili krajem leta kada su korovi visine 15-20 cm. Treba

izbegavati njihovu primenu u mladim zasadima do pete godine.

Zastiranje (malĉiranje) zemljišta u voćnjaku podrazumeva prekrivanje prekrivanje

površine zasada različitim organskim materijama i polietilenskom folijom. Najčešće se

primenjuje u rednom prostoru, oko voćaka. Za zastiranje se koriste slama, pokošena trava,

treset, kompost, pleva, strugotina, ostaci kore drveta i sl. Zastiranje se nanosi u debljem sloju

47

od 15 cm da bi se postigli zadovoljavajući efekti. Prednosti ovog načina održavanja površine

su što se sprečava isparavanje vlage iz zemljišta, sprečava razvoj korova, poboljšava

plodnost, struktura, vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta i pojačava aktivnost

mikroorganizama u zemljištu. Nedostaci su što su potrebne velike količine ovim materijala,

otežano je Ďubrenje i navodnjavanje, veća opasnost od požara, štetnih insekata, miševa i

voluharica. Malč se najčešće koristi u kombinaciji sa zatravljivanjem, gde se trava koja se

pokosi u meĎurednom prostoru ubacuje u redove oko voćnjaka.

Kod gajenja jagodastih vrsta voćaka, posebno kod jagode za zastiranje se koristiti

polietilenska folija. Upotrebom folije postiže se veći prinos biljaka, bolji kvalitet plodova

(obojenost i čvrstoća), smanjuje se trulež i prljanje plodova, a berba se lakše i brže izvodi.

Za preporuku je da se meĎuredni proctor u voćnjaku održava zatravljivanjem, a proctor u

redu pomoću herbicida.

12. SPREĈAVANJE PUCANJA PLODOVA KOD VOĆAKA

Pucanje plodova usled kiše je jedan od najvećih problema u gajenju nekih vrsta

voćaka, posebno trešnje. To posebno dolazi do izražaja u područjima sa većom količinom

padavina. Poznato je da trešnja sazreva u našim uslovima u toku maja i juna kada ima najviše

padavina. Ispucali plodovi nisu pogodni za potrošnju u svežem stanju i veoma su podložni

truleži. Pucanje plodova se ispoljava u vidu kružnih pukotina oko peteljke in a vrhu ploda, a

vrlo često se manifestuje u vidu dugih, nepravilnih i dubokih pukotina koje se javljaju sa

strane ploda.

Postoje brojni faktori koji utiču na pucanje plodova. To su:

- krupnoća ploda (krupniji plodovi više su osetljivi od sitnijih)

- čvrstoća mesa

- osobine pokožice (sorte koje imaju elastičnu pokožicu i deblju kutikulu su manje

sklone pucanju)

- sadržaj rastvorljivih suvih materija (sorte kod kojih je sadržaj ovih komponenti

veći, više su sklone pucanju)

- faza razvoja ploda (pucanje se kod većine sorti javlja u vreme intenzivnog porasta

i sazrevanja plodova)

- klimatski faktori (količina padavina ima najveći uticaj na pucanje, ukoliko su

obilnije padavine pred berbu i u toku sazrevanja, pucanje je intenzivnije)

Sprečavanje pucanja plodova može se obaviti na razne načine:

- izborom sorti (za podizanje zasada birati sorte koje su manje sklone pucanju

plodova, kao što su Kordija i Regina)

48

- pokrivanjem zasada folijom (je najefikasnija, ali i najskuplja metoda za

smanjivanje pucanja plodova. Izvodi se postavljanjem pokrovnih konstrukcija za

zaštitu od kiše, koje se sastoje od stubova, žice i plastične folije, koje su izraĎene

od ojačanog polietilena velike gustine koje su otporne na UV zračenje – Sl 54.

Folije se postavljaju samo sa gornje strane-iznad krune voćaka, dok su bočne

strane nepokrivene da bi se omogućila nesmetana cirkulacija vazduha. Folije se

pružaju oko tri nedelje pred berbu. Posle berbe se smotaju da ne bih došlo do

njihovog oštećenja od sunca, vetra ili snega).

- tretiranje zasada mineralnim solima (kalcijum, aluminijum, bor. Najbolje rezultate

je pokazao kalcijum u obliku kalcijum-hlorida. Koncentracija primene je 0,35-

1%)-

- tretiranje sa bioregulatorima (najbolje rezultate su pokazali giberelini tj.

giberelinska kiselina-GA3 u koncentraciji 10-30 ppm i auksini tj. alfa naftil

sirćetna kiselina-NAA u koncentraciji 0,1-2 ppm).

- tretiranje folijarnim Ďubrivima (Frutasol, Platina i dr, u koncentraciji 0,1-0,15%).

13. ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH PROLEĆNIH MRAZEVA

Pozni prolećni mrazevi mogu pričiniti značajne štete voćkama neposredno pre, u toku

i posle cvetanja. Štete zavise od jačine i dužine trajanja mraza. Na mraz su najosetljiviji

cvetni pupoljci pred cvetanje, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodići, koji najčešće

izmrzavaju na temperaturama od -1 do -2,5°C. Zaštita od poznih prolećnih mrazeva sastoji se

od indirektnih i direktnih mera borbe.

Indirektne mere borbe podrazumevaju izbor lokaliteta sa reĎom pojavom poznih

mrazeva, izbor vrsta i sorti koje kasnije cvetaju i koje imaju duže cvetanje, krečenje debala i

osnove skeletnih grana, zalivanjem hladnom vodom zasada.

Direktne mere borbe su orošavanje, zadimljavanje, zamagljivanje, zagrevanje i dr.

Orošavanje je najefikasniji al ii najskuplji system za zaštitu od poznih mrazeva. Sastoji se od

creva i rasprskivača koji su postavljeni iznad stabala. Zasniva se na principu pravljenja

veštačke kise, tzv. izmaglice. Uključuje se kada temperature padne na 0°C. Zadimljavanje

podrazumeva paljenje vlažne strugotine, slame i sl. Relativno je jeftino, ali zahteva dežurstvo

i dosta radne snage u zaštiti od mraza. Zagrevanje je skupa ali dosta efikasna mera. Za ovu

svrhu najčešće se koriste „frostbusteri‟,. To su pokretni ureĎaji za zagrevanje voćaka, koji se

kaše za traktor i vuku po voćnjaku. Od ovih mera u praksi se najčešće koristi zadimljavanje

jer je najjeftinije.

14. ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA

49

Grad može da nanese velike ekonomske štete voćnjacima. Štete zavise od jačine

grada. Slab grad uz kišu i vetar nanosi štete na listovima i plodovima, umanjujući rod i

ekonomsku vrednost plodova, kao i diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Jak

grad, koji može biti veličine lešnika ili čak oraha može da nanese velike ekonomske štete kod

voćaka. Pored toga što uništi kompletan rod u toj godini, on izaziva i velike povrede na

mladarima i granama, u koje se nastanjuju opasni patogeni, posebno bakterije, koje mogu da

dovedu do suženje pojedinih delova krune ili čak i celih stabala.

Najefikasniji način u zaštiti od grada izvodi se postavljanjem protivgradnih mreža.

One su dosta skupe, ali su isplative, posebno uzimajući u obzir činjenicu da postoje i

podsticaji. Mreža traje oko 12 godina, a noseće konstrukcije preko 20 godina. Zaštitna mreža

se postavi posle cvetanje, a po završetku vegetacije se savija u rolne na krajevima

konstrukcije. Osim zaštite od grada, mreža služi i da zaštiti plodove od ožegotina, koje su

najviše izražene u gornjem delu krune. TakoĎe, mreža može da se koristi i kao mera zaštite

voćaka od napada nekih insekata (rutave bube). U savremenim načinima gajenja jabuke i

kruške, postavljanje protivgradnih mreža je obavezna mera da bi se postigao visok kvalitet

ploda.

15. ZAŠTITA VOĆAKA OD OŢEGOTINA

Sve više smo svedoci klimatskih promena, ekstremnih vrućina i mrazeva. Posebno je

isražena pojava izuzetno toplotnih talasa sa visokim temperaturama u toku letnjih meseci.

Toplotni talasi se definišu kao period od šest i više uzastopnih dana kada je maksimalna

temperature vazduha za više od 5,1°C viša od višegodišnjeg proseka. Oni su najizraženiji u

centralnoj i zapadnoj Srbiji. Javljaju se skoro svake druge godine. Posebno su pogoĎene

jagodaste vrste voćaka. Ožegotine se najčešće javljaju na listovima i plodovima.

Kao mere za sprečavanje stresa kod voćaka i pojave ožegotina na listoima i

plodovima preporučuju se pokrivanje zasada sa mrežama za zasenu. One se postavljaju iznad

voćaka, dok su bočne strane nepokrivene da bi se omogućila nesmetana cirkulacija vazduha .

Za ovu svrhu se koriste posebne mreže koje smanjuju insolaciju za 40%. Najčešće se

postavljaju u zasadima jagodastih voćaka, posebno maline. One su dosta jeftine, mogu da

služe samo za zaštitu od ožegotina, ali ne i od grada. U zasadima gde su podignute

protivgradne mreže, one ujedno štite voćke i od ožegotina.

Sprečavanje pojave ožegotina može se izvesti i orošavanjem zasada u najhladnijem

delu dana (pred zoru), kao i tretiranjem zasada sa aminokiselinama.

16. ZAŠTITA VOĆAKA OD PROUZROKOVAĈA BOLESTI I

ŠTETOĈINA

50

Sve vrste voćaka napada veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Štete se

ispoljavaju na listovima, cvetovima, plodovima, mladarima i granama.

Usled napada patogena, smanjuju se prinosi, listovi i plodovi prevremeno opadaju.

Plodovi često budu flekavi i neupotrebljivi za svežu potrošnju. Takvi plodovi su loša sirovina

i za preradu. Kod voćaka sa jakim napadom patogena, slabija je diferencijacija cvetnih

pupoljaka, što se odražava na prinos u narednoj vegetaciji.

Zbog toga se u zasadima voćaka mora sprovoditi redovna zaštita, prema programima

za zaštitu, a posebno na osnovu pregleda stanja voćaka na terenu od strane stručnih lica.

51

17. ZAKLJUĈAK

Za uspešno bavljenje voćarskom proizvodnjom, mora se sprovesti veliki broj pažljivo

odabranih mera. To su sledeće mere:

- Gajiti sorte koje mogu da zadovolje zahteve tržišta

- Pažljivo birati lokalitete prilikom podizanja zasada voćaka (uzeti u obzir

klimatske, zemljišne, ekonomske i socijalne parametre)

- Podizati zasade u gustom sklopu, kako bi se postigli visoki prinosi po jedinici

površine i dobili kvalitetni plodovi i kako bi se izvoĎenje svih agrotehničkih mera

moglo obaviti na vreme i što racionalnije

- Preći na savremene uzgojne oblike

- Primeniti intenzivno navodnjavanje i prihranu kroz sistem kap po kap u skladu sa

zahtevima voćaka u pojedinim fazama.

- Veliku pažnju posvetiti preventivi u borbi protiv prouzrokovača bolesti i štetočina

- Primenjivati savremene agrotehničke mere u cilju regulisanja bujnosti, rodnosti i

kvaliteta plodova kod voćaka

- Pravovremeno reagovati u stresnim situacijama (suša, mraz, grad)

- Voditi računa o izboru i vremenu primene preparata za zaštitu, koju treba uskladiti

sa zakonskim regulativama

- Raditi na izgradnji kapaciteta za prihvat, čuvanje i preradu plodova kako bi se

postigli što veći ekonomski efekti.

- Raditi na udruživanje sitnih proizvoĎača u cilju agresivnijeg marketinga i lakšeg

plasmana proizvoda na tržištu.