Prihodi predavanje VII

METDI UTVRDJIVANJA REZULTATA I VREMENSKA RAZGRANIENJA

Prof. dr Jovica Lazic

:

Prihodi se ostvaruju najpre prodajom roba, proizvoda i

usluga (Prihodi od realizacije);

Pored Prihoda od realizacije poznajemo i naplatu kamata po osnovu datih kredita ili primljenih menica, pozitivne kursne razlike, iskorienim kasa skontom Finansijskim prihodima

kao i naplatom otpisanih potraivanjima, vikovima utvrenih inventarom, dobicima po osnovu preprodaje hartija od vrednosti i rashodovanja osnovnih sredstava Vanredni prihodi.

Cilj obrade teme: ta e rezultat poslovanja nekog preduzea za odreeno razdoblje, u raunovodstvenom smislu predstavlja razlika izmeu ostvarenih prihoda i rashoda. Za obraun rezultata bie prikazana dva razliita postupka: Metod trokova prodatih uinaka i Metod ukupnih trokova.

Oba metoda daju jednake rezultate.Vremenska nepodudarnost izmeu prihoda i naplata novca sa jedne, i rashoda i isplata novca sa druge strane, usklauje se putem Aktivnih vremenskih razgranienja (AVR) i Pasivnih vremenskih razgranienja (PVR).

Sadraj predavanja: nakon izuavanja sedmog poglavlja, biete u mogunosti da: Razlikujete Primanja i Uinke od Prihoda.

Nauite vrste prihoda, analogno vrstama rashoda. Savladate knjienje prihoda u proizvodnim i trgovinskim preduzeima. Savladate obraun rezultata po Metodu trokova prodatih uinaka. Savladate obraun rezultata po Metodu ukupnih nepotpunih trokova. Razumete sutinu Aktivnih i Pasivnih vremenskih razgranienja. Savladate osnovna knjienja u vezi AVR i PVR.

1. Pojam i znaaj prihoda

Prihodi se mogu definisati kao poveanja sredstava preduzea, koja ne prati obaveza vraanja, do kojih je dolo po osnovu realizovanih uinaka, finansijskih plasmana ili po

osnovu nekih sluajnih, nepredvidivih okolnosti. Dakle, prihodi predstvaljaju svako poveanje sredstava iz poslovanja preduzea bez obaveze njihovog naknadnog vraanja.

U okviru za pripremu i prezentaciju finansijskih izvetaja prihodi se definiu kao poveanja sredstava koja preduzeu donose ekonomske koristi, osim poveanja vezanih za unos imovine od strane vlasnika preduzea. Napravite jasnu razliku izmeu poveanja sredstava koja se veu za prihode od poveanja koja prati istvoremeni nastanak obaveza! Kojim prihodima se bavi MRS 18 Prihodi?

nastavakDrugim reima, prihodi predstavljaju vrednost realizovanih uinaka (proizvoda i usluga) na tritu. Kao i u sluaju rashoda, tako i u sluaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanja izmedu prihoda i primanja novca, odnosno primanja novca mogu prethoditi nastanku prihoda, ali do njih moe dolaziti i kasnije. Ovo je veoma bitno sa aspekta utvrdivanja stvarnog rezultata obraunskog perioda.

PRIHODI I PRILIVIObraun periodinog rezultata vri se sueljavanjem prihoda i rashoda u jednom obraunskom periodu.

Samo pri obraunu totalnog rezultata dolazi do podudarnosti izmeu prihoda i priliva, s jedne, i rashoda i odliva, s druge strane.

Na osnovu navedenog treba uoiti da:

prihodi predstavljaju stvarno nastale (zaraene) prihode u periodu, dokprilivi mogu biti vezani: za prihode koji su zaraeni u prethodnom periodu,za prihode koji su zaraeni u tekuem periodu iliza prihode koji tek treba da budu zaraeni.

nastavakPrihodi ulaze u obraun rezultata odreenog perioda na osnovu principa realizacije, prema

kome se pozitivni i negativni periodini rezultati smatraju ostvarenim tek nakon to su kupoprodajom potvreni na tritu (tek nakon to su realizovani). Primena ovog principa omoguava utvrdivanje veliine prihoda odreenog obraunskog perioda, kao i trenutka kada je prihod prihvaen na tritu.

Sa druge strane, primena ovog principa zahteva da se sredstva preduzea vrednuju u aktivi u visini stvarnih trokova (nabavne vrednosti ili cene kotanja) sve do trenutka njihove prodaje.

nastavakZato, prihode treba alocirati na onaj obraunski period u kome su uinci proizvedeni i potvreni na

tritu (isporueni, fakturisani i prihvaeni od kupaca). Zbog toga se prihodi perioda mere prodajnom vrednou (koliina puta jedinina prodajna cena) i ogledaju u poveanju sredstava, obaveza ili nastanka nenaplaenih prihoda (anticipativne aktive). Pored principa realizacije, kao dopunski se koristi princip impariteta, koji zahteva da se evidentni i mogui gubici iskau u bilansu uspeha, nezavisno od toga da li su realizovani, ime se anticipiraju i objektiviziraju svi mogui gubici, i to u punom iznosu.

nastavakOvaj princip preporuuje da se pozicije aktive i prihoda vrednuju po principu najnie vrednosti. Na osnovu navedenih principa proizilazi da dobitak treba iskazati tek nakon to bude realizovan, dok gubitak treba iskazati u trenutku kada je on oigledan i mogu.

Kao to je objanjena razlika izmeu izdataka, trokova i rashoda, neophodno je objasniti osnovne razlike izmeu primanja, uinaka i prihoda.Primanja (kao suprotnost od izdataka) predstavljaju svaki ulaz novanih sredstava u preduzee (naplata potraivanja, dobijeni kredit, poklon, itd). Dobra strana primanja ogleda se u njihovoj jednostavnosti i preglednosti. Zbog toga su primici, zajedno sa izdacima, pogodni za obraun rezultata kod pojedinanih i sporadinih poslovnih poduhvata.

Nedostaci primanja kao osnove za obraun rezultata dolaze do izraaja u uslovima razvijene poslovne aktivnosti, gde se javljaju primici koji ne utiu na

rezultat (na primer: glavnica uzetog kredita). Takoe, esto se vremenski ne poklapaju stvaranje vrednosti u preduzeu i nastanak primitka po tom osnovu.Sledei pojam koji valja razjasniti su Uinci.

Radi podseanja, uinke smo ve pominjali u prethodnom izlaganju (Rashodi), koji se odnosi na trokove i rashode. Tada smo konstatovali da uinci predstavljaju proizvode i usluge, koje preduzee stvara.

Sada idemo dalje i kaemo da uinci, raunovodstveno posmatrano, predstavljaju vrednost proizvoda i usluga koji jo nisu prodati (realizovani).

To znai da se uinci vrednuju po ceni kotanja, odnosno po zbiru svih trokova koji su nastali u vezi sa njihovim stvaranjem.

Drugim recima, uinci izazivaju nastanak trokova. Cena kotanja bi se mogla definisati kao ukupna vrednost koja je utroena da bi se neki proizvod doveo u stanje u kome se nalazi u posmatranom trenutku (nedovren ili gotov proizvod).

Dakle, uinci su namenjeni tritu. Samo prodati uinci mogu biti pouzdana osnova za obraun rezultata.

Neprodati uinci morae da saekaju trenutak svoje realizacije, da bi, kao prihodi, mogli da uu u obraun rezultata tog budueg perioda.

Konano, Prihodi (kao suprotnost od rashoda) obuhvataju sve prilive vrednosti (poveanje pozicija

aktive ili smanjenje obaveza) nastale u periodu za koji se utvruje rezultat poslovanja.

Dakle, prihodi su periodizirani primici i uinci u funkciji utvrivanja realnog periodinog rezultata.

Pod pojmom periodizirani treba razumeti pripisani periodu za koji se utvruje rezultat. Zbog te vezanosti za vremenski period, za razliku od primanja i uinaka, prihodi predstavljaju isto obraunsko-raunovodstvenu kategoriju.

2. Vrednovanje prihoda

Kada se govori o vrednovanju prihoda, misli se na vremensku alokaciju i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. Za priznavanje prihoda i njihovo ukljuivanje u rezultat odreenog perioda se najee koriste sledei principi: princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih uinaka, princip vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih uinaka i princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih uinaka.

Primena principa vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih uinaka pretpostavlja da su u trenutku proizvodnje poznati prihodi. Ovaj princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih uinaka je suprotan principu realizacije, ali se primenjuje za periodino priznavanje prihoda u sluaju proizvodnje uinaka na osnovu dugoronih ugovora (u brodogradnji, mainogradnji, gradevinarstvu i dr.), kod proizvodnje proizvoda sa obezbeenom prodajom uz ugovorenu ili stabilnu trinu cenu (napr. poljoprivredna proizvodnja), kao i kod proizvodnje proizvoda sa prirodnim priratajem i procesom dozrevanja (napr. ume, farme i sl).

nastavakPrema principu vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih uinaka (sistem naplaene realizacije) trenutak fakturisanja i isporuka proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje prihoda.

Drugim reima, prihodima odreenog perioda se smatraju samo oni prihodi koji su i naplaeni, ime se nastoji obezbediti likvidnost preduzea.

Ovaj princip bi trebalo primenjivati u sluaju prodaje robe na malo, prodaje odreenih vrsta usluga, prodaje proizvoda ili robe na otplatu (koju prati visok rizik naplate potraivanja i visoki trokovi nakon prodaje).

nastavakPrincip vrednovanja prihoda na bazi prodatih uinaka (sistem fakturisane realizacije) polazi od toga da je za alociranje prihoda na obraunske periode dovoljno da su proizvodi fakturisani i isporueni kupcima.

Ovaj princip ne vodi rauna o eventualnim trokovima nakon prodaje, naknadnim popustima koji se odobravaju kupcima, riziku naplate i storniranju prodaje.

nastavakIpak, ovi trokovi se mogu sa dovoljnom tanou predvideti na bazi iskustva i za tu svrhu se u pasivi bilansa mogu formirati odreene rezerve na teret prihoda tekueg perioda.

Princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih uinaka je pouzdan osnov za vrednovanje prihoda. I na Zakon o raunovodstvu je prihvatio ovaj princip. Prema ovom zakonu, prihodima se smatraju poslovni prihodi, finansijski prihodi, neposlovni i vanredni prihodi i revalorizacioni prihodi.

KLASIFIKACIJA PRIHODABilansni kontni okvir, ija je primjena u

Republici Srbiji i Republici Srpskoj zapoela poetkom 1998./ 2000.god., uvaavao je podelu prihoda na etiri kategorije:poslovne,finansijske,ostale (vanredne) i revalorizacione prihode.

Kriterijumi za klasifikaciju prihoda biraju se u zavisnosti od toga koje se informacije o prihodima smatraju znaajnim. U tom smislu, treba imati na umu da klasifikacija prihoda u Kontnom okviru za preduzea i zadruge nije ista kao kod, npr., banaka i drugih finansijskih organizacija.

Prihodi se mogu podeliti na:

Prihode od realizacije (prodaje) robe, proizvoda i usluga Finansijske prihode Neposlovne i vanredne prihode.

Na sledeoj tabeli data je klasifikacija prihoda:

PRIHODI

POSLOVNI

prihodi od prodaje prihodi u vlastitoj reiji ostali prihodi kamate kursne razlike prihod od prodaje znaajnog dela dugotrajne imovine veliki besplatni primitak od naknade tete zbog katastrofa i sl.

FINANSIJSKI

VANREDNI

REDOVNI I VANREDNI PRIHODIZa redovne prihode karakteristino je to da su oekivani, predvidivi, kako po osnovu visine tako i dinamike.

Na primer, prihodi od prodaje robe obino nastaju u momentu prodaje robe uprava preduzea tano zna kolika je vrednost prodate robe, koliko je robe mogue prodati u odreenom periodu, kad se moe oekivati naplata potraivanja, itd.U redovne prihode se obavezno ukljuuju poslovni i finansijski prihodi.

Nastanak vanrednih prihoda, naprotiv, nije povezan sa redovnom aktivnou preduzea i posledica je okolnosti na koje preduzee nema direktan uticaj.

Dakle,Vanredni prihodi se pojavljuju iznenada i nisu povezani sa obavljanjem osnovne delatnosti preduzea. Njihova visina i dinamika se teko mogu planirati.Kakav je odnos izmeu ostalih i vanrednih prihoda?Kako se na to pitanje gleda u okviru MRS 8?

Nastavak - rekapitulacijePoslovni prihodi su: prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja uinaka (interna realizacija), prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraaja dabina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, promena vrednosti zaliha uinaka i ostali poslovni prihodi koji su obraunati, nezavisno od vremena naplate (napr. prihodi od zakupnine, lanarine i dr.).

nastavakU finansijske prihode spadaju: prihodi od kamata, prihodi od realizovanih pozitivnih kursnih razlika, prihodi od dividendi i ostali finansijski prihodi.

Neposlovni i vanredni prihodi su: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u iznosu veem od njihove neotpisane vrednosti,

nastavak- dobici od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti u iznosu veem od njihove knjigovodstvene vrednosti, dobici od prodaje materijala u veem iznosu od njegove knjigovodstve ne vrednosti, prihodi od ranijih godina (vanredni prihodi utvreni po isteku godine na koju se odnose), vikovi sredstava koji se utvrde popisom, prihodi od smanjenja obaveza po osnovu zakona, vanparninog poravnanja i drugim direktnim otpisivajem obaveza, prihodi od ukidanja neiskorienih dugoronih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni prihodi.

nastavakKonano, revalorizacioni prihodi su: prihodi od revalorizacije nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava, drugi revalorizacioni prihodi tekue godine nastali po osnovu revalorizacije neuplaenog upisanog kapitala, uea u kapitalu drugih pravnih lica, finansijskih plasmana, potraivanja i obaveza u stranoj valuti, plemenitih metala i predmeta od plemenitih metala i prihodi od ukidanja odloenih revalorizacionih rezervi.

emu slui - Klasifikacija prihodaCilj klasifikacije prihoda je da omogui utvrivanje periodinog rezultata preduzea i, na osnovu toga, donoenja odreenih poslovnih odluka. Prihodi preduzea se mogu klasifikovati na razliite naine, ali emo ukazati samo na dve klasifikacije koje su znaajne sa aspekta raunovodstva:prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzea i

nastavakprema redovnosti i osnovi nastanka.

Prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzea, svi prihodi se mogu podeliti na prihode proizvodnih, trgovinskih, saobraajnih, osiguravajuih, bankarskih, i drugih preduzea, pri emu se struktura prihoda razlikuje. Posebna panja e biti posveena prihodima proizvodnih i trgovinskih preduzea.

nastavakPrema redovnosti i osnovi nastanka, svi prihodi se mogu klasifikovati na redovne i vanredne. Redovni prihodi su poslovni i finansijski prihodi i oni nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je preduzee i osnovano.

Poslovni prihodi proizvodnog preduzea nastaju proizvodnjom i prodajom proizvoda, usluga i materijala na eksternom i internom tritu,

nastavakdok finansijski prihodi nastaju po osnovu plasiranja finansijskih sredstava u druga preduzea (prihodi od kamate), na osnovu

povezivanja sa drugim preduzeima (uee u dobiti) i dr.

Za razliku od proizvodnog, trgovinsko preduzee ostvaruje poslovne prihode po osnovu prodaje robe i eventualno materijala na eksternom (ree na internom) tritu, dok su mu finansijski prihodi isti kao i kod proizvodnog preduzea (prihodi od kamate, uee u dobiti i sl.).

nastavakUopte uzev, finansijski prihodi preduzea su: prihodi od redovnih kamata na kratkorone i dugorone plasmane i primljene menice od kupaca, prihodi od iskorienih kasa skonta (kod izmirenja obaveza pre roka dospea), pozitivne kursne razlike na obaveze i potraivanja u stranim sredstvima plaanja i prihodi po osnovu zateznih kamata na dug kupaca i drugih dunika za kanjenje u isplati.

nastavakKonano, vanredni prihodi su prihodi koji nisu neposredno vezani za poslovanje

preduzea, ve koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i sluajnosti na ta preduzee ne moe da utie.

Ovi prihodi se obino javljaju po osnovu: vikova obrtnih sredstava koji su utvreni popisom, naplaenih i obraunatih penala i drugih kazni, naplate otpisanih potraivanja, naknadno utvrdenih prihoda iz prethodnih poslovnih godina i dr.

nastavakPrilikom utvrdivanja prihoda treba imati u vidu trgovinske (komercijalne) i finansijske popuste koje preduzee moe odobriti kupcima,

a koji utiu na smanjenje prihoda preduzea. Trgovinski popusti su instrumenti prodajne politike proizvodnog preduzea i utvruju se kupoprodajnim ugovorom. Osnovni oblici ovih popusta predstavljaju rabat (sezonski i koliinski) i bonifikacija (kod prodaje neispravnih ili proizvoda ili robe loijeg kvaliteta).Finansijski popusti se odobravaju kupcima kako bi se poboljala likvidnost. Najee korien finansijski popust je kasa skonto, koji predstavlja popust na prodajnu cenu ukoliko se za proizvode ili robu plati u kraem roku od ugovorenog.

VREDNOVANJE PRIHODAVrednovanje prihoda podrazumijeva odgovor na pitanja: kada se prihod moe smatrati ostvarenim, te kako utvrditi visinu prihoda?Odgovor na prvo pitanje sadan je u principu realizacije, prema kome se prihod moe smatrati ostvarenim tek kada je verifikovan na tritu.Kako odrediti trenutak trine verifikacije? momentom prihvatanja isporuke od strane kupca naplatom isporuenih proizvoda, usluga i robe okonanjem procesa proizvodnje

PRIHVATANJE ISPORUKEPrincip da se prihod knjii onda kad kupac prihvati isporuku naziva se principom fakturisane realizacije.

Ovaj princip je najzastupljeniji, jer se smatra: da prodaju ne treba vezivati za naplatu ako naplata nije izvrena odmah, knjienje prihoda od prodaje prati knjienje potraivanja od kupaca, da obezbjeuje pravilnu vremensku alokaciju prihoda.

Problemi koji prate ovaj princip veu se za injenicu da se njime u obzir ne uzimaju trokovi koji se mogu pojaviti nakon prodaje, povrat robe od kupaca, rizici u vezi sa naplatom, itd.

Kako se u raunovodstvu prevazilaze opisani problemi?

KOREKCIJE PRIHODA OD PRODAJE ZA NAKNADNE EFEKTE1. Naknadni trokovi npr., servis u garantnom roku reenje kroz dugorona rezervisanja2. Vraanje robe ili proizvoda od kupca storno prihoda od prodaje, ako se povrat desio u istom periodu, a ako nije, knjienjem ostalih rashoda

3. Naknadno odobreni trgovaki popusti knjienje ostalih rashoda (za rabat) ili finansijskih rashoda (za kasa skonto)

4. Nemogunost naplate ispravka ili otpis potraivanja od kupaca

PRINCIP NAPLAENE REALIZACIJEPrincip naplaene realizacije oznaava situacije u kojim se prihodi od prodaje priznaju na gotovinskoj osnovi. To su ili bi mogle biti sledee situacije:

prodaja u maloprodaji za gotov novac, prodaja na kredit, odnosno na otplatu i prodaja kad postoji visok stepen rizika naplate.

U praksi se redovno pojavljuje samo prva situacija.

Kako tretirati prodaju na kredit, u skladu sa MRS 18?

PRIHODI U TRENUTKU OKONANJA PROIZVODNJEObjektivno, ovaj princip je u suprotnosti sa principom realizacije, jer u trenutku kad je okonana proizvodnja do trine verifikacije prihoda

jo uvijek nije dolo, osim ako se ne radi o proizvodima koji imaju zagarantovanu cenu, (npr., poljoprivrednim proizvodima iju cenu garantuje drava).

S druge strane, kod uinaka ija proizvodnja, izgradnja i sl. traju due vreme (npr. izgradnja graevinskih objekata), insistiranje na principu realizacije dovelo bi do pogrene prezentacije finansijskog rezultata.

Smatra se, dakle, da rezultat ne nastaje samo u trenutku prodaje, ve postepeno, tokom celokupnog perioda proizvodnje, pa ima smisla da se prihodi priznaju prema stepenu dovrenosti posla.

Kako se na ovo pitanje gleda u okviru MRS 11 Ugovori o izgradnji?

2. Metodi utvrivanja rezultata2.1. Metod trokova prodatih uinakaZa stvarno razumevanje ove problematike, neophodno je znanje iz oblasti upravljakog raunovodstva i sistema obrauna trokova. U ovom predavanju emo na pojednostavljen nain dati objanjenja sutine metoda obrauna rezultata.

Prema metodu trokova prodatih uinaka uspeh obraunskog perioda se

utvruje suprotstavljanjem prihoda od prodaje uinaka i trokova prodatih

proizvoda, odnosno cene kotanja prodatih proizvoda. Trokovi po vrstama

(trokovi amortizacije, materijala, zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga) se,

preko konta Raspored trokova, alociraju na Trokove proizvodnje, prodaje i

uprave. Trokovi prodaje i uprave uobiajeno predstavljaju rashod perioda u

kome su nastali, i u punom iznosu se unose u bilans uspeha.

Kada se jedan deo nedovrene proizvodnje (vodi se na raunu Trokovi

proizvodnje) zavri, odnosno proizvedu se finalni gotovi proizvodi, za taj iznos

cene kotanja novo-proizvedenih gotovih proizvoda poveavaju se zalihe gotovih

proizvoda, a smanjuju zalihe nedovrene proizvodnje.Prilikom prodaje gotovih proizvoda knjii se:(1) eksterni stav - duguje raun Kupci, Tekui raun itd, a potrauju Prihodi od prodaje proizvoda;(2) interni stav - duguje raun Trokovi prodatih gotovih proizvoda, a na potranoj strani rauna Gotovi proizvodi e se knjiiti smanjenje zaliha obraunato po ceni kotanja.

Samo trokovi prodatih gotovih proizvoda ulaze, kao rashod, u zakljuni bilans uspeha. Neprodati gotovi proizvodi i nedovrena proizvodnja na zalihama se prenose (preko bilansa stanja) u naredni period.Ceo postupak bi se najlake mogao objasniti preko pojednostavljenog primera.Preduzee je na dan 1.12 imalo sledei promet na raunima stanja i uspeha u glavnoj knjizi:

RedniIznosbrojNaziv raunaDugujePotrauje1.Osnovna sredstva20.0002.Materijal10.0005.0003.Gotovi proizvodi15.000-4.Trokovi proizvodnje (Nedovrena2.000-proizvodnja)5.Kupci1.0005006.Tekui raun15.00010.000

1. Od ukupnih trokova po vrstama na proizvodnju se odnosi 10.000, na

upravljanje 2.000 dinara i na prodaju 4.000 dinara. Proknjiiti raspored trokova.

2. Prema predajnici predato je iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u

vrednosti od 11.000 dinara.

3. Prodato je preko rauna gotovih proizvoda u iznosu od 18.000 dinara. Cena

kotanja prodatih proizvoda iznosi 9.000 dinara.

4. Obraunati i proknjiiti periodini rezultat.

7.Sopstveni kapital-45.5008.Pozajmljeni kapital-12.0009Trokovi amortizacije o.s.5.000-10.Trokovi materijala5.000-11.Trokovi proizvodnih usluga3.000-12.Trokovi neproizvodnih usluga1.000-13.Trokovi zarada2.000-14.Finansijski rashodi3.000-15.Vanredni rashodi2.000-16.Finansijski prihodi-10.00017.Vanredni prihodi-1.000Promet84.00084.000

RedniDatumOpisIznosbrojDugujePotrauje554.12Trokovi proizvodnje10.000Trokovi prodaje4.000Trokovi uprave2.000Raspored trokova16.000Za raspored trokova5612.12Gotovi proizvodi11.000Trokovi proizvodnje11.000Prema predajnici gotovih proizvoda57.22.12Tekui raun18.000Prihodi od prodaje proizvoda18.000Eksterni stav u vezi sa prodajomproizvodaPrenos na stranu 2.

58.22.12Trokovi prodatih proizvoda i9.000uslugaGotovi proizvodi9.000Interni stav u vezi sa prodajomproizvoda59.31.12Prihodi od prodaje proizvoda18.000Trokovi prodatih proizvoda i9.000uslugaTrokovi prodaje4.000Trokovi uprave2.000Raun dobitka i gubitka3.000Za utvrivanje poslovnog dobitka60.31.12Finansijski prihodi10.000Vanredni prihodi1.000Finansijski rashodi3.000Vanredni rashodi2.000Raun dobitka i gubitka6.000Za utvrivanje neposlovnog dobitkaZbir:84.00084.000

1. Osnovna sredstva 2. Materijal 3. Gotovi proizvodi20.00010.0005.00015.000 56) 11.00058) 9.0004. Trokovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekui raun2.000 55) 10.00056) 11.0001.00050015.000 57) 18.00010.0007. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Trokovi amortizacije45.50012.0005.000

10. Trokovmaterijala11. Trokovi proizvodnih usluga12. Trokovi neproizvodnih usluga5.0003.0001.00013. Trokovi zarada14. Finansijski rashodi15. Vanredni rashodi2.0003.00060)3.0002.00060) 2.00016. Finansijski prihodi17. Vanredni prihodi19. Troskovi prodaje60) 10.00010.00060) 1.0001.00055) 4.00059) 4.000

Bilans uspeha, zasnovan na metodi prodatih uinaka, imao bi sledeu

20. Trokovi uprave21. Raspored trokova55) 2.000 59) 2.00055) 16.00022. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda23. Trokovi prodatih proizvoda59) 18.00057) 18.00058) 9.000 59) 9.00024. Raun dobitka i gubitka59) 3.000 60) 6.000

1.Poslovni prihodi18.0001.1 Prodaja proizvoda18.0002.Poslovni rashodi15.0002.2 Trokovi prodatih proizvoda9.0002.3. Trokovi prodaje4.0002.4. Trokovi uprave 2.0003.Poslovni rezultat (1-2)3.0004.Finansijski prihodi10.0005.Vanredni prihodi1.0006.Finansijski rashodi3.0007.Vanredni rashodi2.0008.Neposlovni rezultat (4+5-6-7)6.0009.Neto rezultat-dobitak (3+8)9.000

2.2. Metod ukupnih trokovaPrema metodu ukupnih trokova poslovni rezultat se utvruje na osnovu podataka o prihodima, vrstama trokova i stanju zaliha napoetku i na kraju perioda. Prema tome koje zalihe su bitne za obraun rezultata, razlikuju se: metod ukupnih potpunih trokova i metod ukupnih nepotpunih trokova. Prema prvom metodu, koristili bi se podaci o stanju svih zaliha: materijala, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Prema drugom metodu, koristili bi se (najee) podaci samo o zalihama nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda.

Metod ukupnih trokova bi mogao podrazumevati podelu knjigovodstva na dva izdvojena sistema: finansijsko knjigovodstvo koje utvruje periodian rezultat po metoduukupnih trokova i pogonsko knjigovodstvo koje utvrujerezultat po metodu trokova prodatih uinaka. Ovu podeluknjigovodstva mogli bismo ilustrovati putem zvaninog nacionalnog kontnog okvira.

0. Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina,1. Zalihe,2. Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina,3. Kapital,4. Dugorona rezervisanja i obaveze,5. Rashodi,6. Prihodi,7. Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha,8. Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencija,9. Obraun trokova i uinaka.

Kontni okvir predstavlja zakonom odreen spisak rauna na osnovu koga preduzee sastavlja svoj kontni plan, tj. detaljan spisak rauna koje e koristiti u svom knjigovodstvu.

U Srbija se koristi metod ukupnih nepotpunih trokova, pa je u skladu sa ovim metodom sastavljen i kontni okvir. Klase 0-8 ine finansijsko knjigovodstvo, dok izdvojena klasa 9, odnosno obraun trokova i uinaka, ini pogonsko knjigovodstvo.

Za razliku od metoda trokova prodatih uinaka, prema metodu ukupnih trokova u finansijskom knjigovodstvu nee biti knjienja zavretka nedovrene proizvodnje niti internog stava prilikom prodaje gotovih proizvoda. To znai da u toku godine na raunima Nedovrena proizvodnja i Gotovi proizvodi nee biti nikakvih knjienja.

Sa druge strane, u izdvojenom pogonskom knjigovodstvu se moe vriti obraun po metodu trokova prodatih uinaka.

nastavakaPogonsko knjigovodstvo (analitiko

knjigovodstvo trokova) tada daje informacije finansijskom knjigovodstvu o

stanju zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju godine. U finansijskom knjigovodstvu se vrikorekcija vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda (poveanje ili smanjenje).

Metod ukupnih trokova polazi od sueljavanja

poslovnih prihoda sa ukupnim trokovima evidentiranim po vrstama (trokovi amortizacije, materijala, zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga). Kao to je ve objanjeno, jedan deo trokova po vrstama e ui u cenu kotanja nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, dok e drugi deo trokova (npr. prodaje i uprave) predstavljati rashod perioda u kome su nastali.

Trokovi prodatih proizvoda e takoe predstavljati rashod perioda. Trokovi sadrani u ceni kotanja neprodatih gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje e se preneti u naredni period, a kada ti proizvodi budu prodati, predstavljae rashod tog budueg perioda.

Q - vrednost zaliha na poetku obraunskog perioda Q' - vrednost zaliha na kraju obraunskog perioda

Da bi smo lake objasnili metod ukupnih trokova, pretpostaviemo da preduzee prvo prodaje zalihe koje proizvodi u tekuem periodu.

NASTAVAKUkoliko je na kraju godine stanje zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih

proizvoda manje nego na poetku godine (Q>Q'), to e znaiti da je preduzee prodalo sve gotove proizvode proizvedene u tekuem periodu, kao i deo zaliha iz prethodnog perioda. Tada e rashode perioda predstavljati:

Ukupni trokovi (po vrstama) +Deo trokova sadran u ceni kotanja prodatih zaliha iz prethodnog perioda.

Kada je stanje zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju perioda vee od poetnog stanja (Q

NASTAVAKZa rashode perioda bi se smatrali: Ukupni trokovi (po vrstama) - Deo trokova sadran u ceni kotanja neprodatih zaliha (prenose se u naredni period).Da bi na strani rashoda bili vidljivi trokovi po vrstama, korekcija vrednosti zaliha se knjii na strani prihoda. Poveanje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju perioda e poveati prihode, a smanjenje vrednosti zaliha e se oduzimati od prihoda.

RashodiPrihodi1.Tekui trokovi po vrstama1. Korekcija vrednosti zaliha1.1. Trokovi amortizacijenedovrene proizvodnje i1.2. Trokovi materijalagotovih proizvoda na kraju1.3. Trokovi zaradaperioda:1.4. Trokovi proizvodnih uslugaa) poveanje (+)b) smanjenje (-)1.5. Trokovi neproizvodnihusluga2.Nabavna vrednost prodate2. Prihodi od prodaje gotovihrobe i materijalaproizvoda, usluga, robe imaterijala.3.Finansijski rashodi3. Finansijski prihodi4.Vanredni rashodi4 Vanredni prihodi5.Dobitak5. Gubitak

NASTAVAK

*** U finansijskom knjigovodstvu periodini rezultat se

bilansira po metodu ukupnih nepotpunih trokova na sledei

nain:

ostvarenim prihodima, koji su korigovani (poveani ili

smanjeni) za promenu vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, suprotstavljaju se ukupni

trokovi nastali u posmatranom obraunskom periodu

(tj. ukupni rashodi perioda).

Sutinski, to je sueljavanje ukupnih trokova sa ostvarenim

uincima (pri emu se prihodi vrednuju po prodajnoj ceni, a zalihe

nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda se vrednuju po ceni

kotanja).

Poto su zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda nerealizovani uinci, a ne trokovi, za promenu vrednosti zaliha koriguju se prihodi a ne rashodi.Obraun po metodu ukupnih trokova bi se najbolje mogao pokazati na istom primeru koji je korien kod ilustracije metoda trokova prodatih uinaka.

Preduzee je na dan 1.12 imalo sledei promet na raunima stanja i uspeha u

glavnoj knjizi:

IznosRedni br.Naziv raunaDugujePotrauje1.Osnovna sredstva20.000-2.Materijal10.0005.0003.Gotovi proizvodi15.000-4.Nedovrena proizvodnja2.000-5.Kupci1.0005006.Tekui raun15.00010.0007.Sopstveni kapital-45.5008.Pozajmljeni kapital-12.0009Trokovi amortizacije o.s.5.000-10.Trokovi materijala5.000-11.Trokovi proizvodnih usluga3.000-12.Trokovi neproizvodnih usluga1.000-13.Trokovi zarada2.00014.Finansijski rashodi3.000-15.Vanredni rashodi2.00016.Finansijski prihodi-10.00017.Vanredni prihodi-1.000Promet84.00084.000

Od ukupnih trokova po vrstama na proizvodnju se odnosi 10.000 dinara, na upravljanje 2.000 dinara i na prodaju 4.000 dinara.

Proknjiiti raspored trokova.Prema predajnici predato je iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u vrednosti od 11.000 dinara.Prodato je preko rauna gotovih proizvoda u iznosu od 18.000 dinara. Cena kotanja prodatih proizvoda iznosi 9.000 dinara.Prema podacima iz pogonskog knjigovodstva, na kraju perioda zalihe gotovih proizvoda iznose 17.000 dinara, a nedovrene proizvodnje 1.000. Obraunati i proknjiiti periodini rezultat

Prve dve promene bi se knjiile u pogonskom knjigovodstvu (klasa 9). Kod

tree promene bi se u finansijskom knjigovodstvu knjiio samo eksterni stav

(interni stav bi se knjiio u pogonskom knjigovodstvu).Obraun periodinog rezultata bi se (u dnevniku) obavio na sledei nain:

Prihodi od prodaje proizvodaTekuiraun55) 18.00015.000 55) 18.00010.000

RedniDatumOpis IznosbrojDugujePotrauje5522.12Tekui raun18.000Prihodi od prodaje proizvoda18.000Eksterni stav - prodaja proizvoda5631.12Gotovi proizvodi2.000Korekcija vrednosti zaliha2.000Korekcija vrednosti zaliha got. proiz-5731.12Korekcija vrednosti zaliha1.000Nedovrena proizvodnja1.000Korekcija vrednosti zaliha ned. proiz

RedniDatumOpisIznosbrojDugujePotrauje5831.12Prihodi od prodaje gotovih proizvoda18.000Korekcija vrednosti zaliha1.000Finansijski prihodi10.000Vanredni prihodi1.000Raun dobitka i gubitka30.000Za zakljuak rauna prihoda5931.12Raun dobitka i gubitka21.000Trokovi amortizacije o.s.5.000Trokovi materijala5.000Trokovi proizvodnih usluga3.000Trokovi neproizvodnih usluga1.000Trokovi zarada2.000Finansijski rashodi3.000Vanredni rashodi2.000Za zakljuak rauna rashoda

Bilans uspeha, po metodi ukupnih trokova, bi imao sledeu strukturu.

1.Poslovni prihodi19.0001.1 Prodaja proizvoda18.0001.2. Korekcija vrednosti zaliha (+)1.0002.Poslovni rashodi16.000Trokovi amortizacije5.000Trokovi materijala5.000Trokovi proizvodnih usluga3.000Trokovi neproizvodnih usluga1.000Trokovi zarada2.0003.Poslovni rezultat (1-2)3.000 4.Finansijski prihodi10.0005.Vanredni prihodi1.0006.Finansijski rashodi3.0007.Vanredni rashodi2.0008.Neposlovni rezultat (4+5-6-7)____6.0009.Neto rezultat-dobitak (3+8) 9.000

5. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda 5.1. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda proizvodnog pravnog licaProizvodno preduzee ostvaruje prihode prodajom proizvoda, usluga i materijala na eksternom tritu, internom realizacijom (prodajom na internom tritu) i naplatom finansijskih i vanrednih prihoda. Prodaja proizvoda, usluga i materijala na eksternom tritu se knjigovodstveno obuhvata poveanjem potraivanja od kupaca (ako nije naplaena prodaja) ili poveanjem novca na iro-raunu (za prodaju na ekove) ili raunu blagajna (za prodaju za gotovo) za prodajnu vrednost i poveanjem prihoda na raunu realizacija proizvoda (ako su prodati proizvodi), rauna realizacija usluga (ako su izvrene usluge) ili rauna realizacija materijala (ako je prodat materijal) za isti iznos.

nastavakInterna realizacija se knjigovodstveno obuhvata zaduivanjem rauna osnovna sredstva (ako se ono preuzima sa zaliha gotovih proizvoda i instalira u sopstvenom preduzeu) za cenu kotanja proizvoda (sredstva) i odobravanjem rauna interna realizacija za isti iznos. Konano, finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju zaduivanjem odgovarajueg rauna potraivanja (za odloeno plaanje), iro-rauna (za naplatu ekova) ili rauna blagajne (za naplatu u gotovu) i odobravanjem rauna finansijski prihodi ili rauna vanredni prihodi za naplaeni iznos.

Primer:Preduzee A je na dan 1.1. t.g. imalo sledee stanje na raunima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 8.000, dugoroni plasmani 800, materijal 2.400, gotovi proizvodi 6.400, kupci 6.400, iro-raun 3.200, blagajna800 i sopstveni kapital 28.000. U januaru mesecu su u vezi sa prihodima nastale sledee poslovne promene:1. U toku meseca je prodata etvrtina zaliha materijala za 600 dinara na kredit. Zbog oteenja kupcima je data bonifikacija od 3%.2. U toku meseca je prodata polovina zaliha gotovih proizvoda za 4.800 dinara, i to: na kredit 2.400 dinara, za barirane ekove 1.600 dinara i za gotovo 800 dinara. Kupcima za proizvode prodate na kredit je odobren koliinski rabatod 2%.3. Kupac, koji duguje 1.600 dinara nije u mogunosti da o roku izmiri svoje obaveze, pa po dogovoru alje menicu na 1.680 dinara. Kupac iz promene jedan je izmirio svoju obavezu uplatom na iro-raun i iskoristio ponueni kasa skonto od 5%.

nastavak4. Preuzeta je maina sa zaliha gotovih proizvoda i instalirana u preduzeu kao osnovno sredstvo. Cena kotanja proizvoda je 960 dinara.5. Po osnovu naplate prihoda, koji je otpisan prole godine, naplaeno je 320 dinara preko iro-rauna.6. Na ime prihoda po osnovu dugoronih plasmana za ovaj mesec je naplaeno 80 dinara preko iro-rauna.

Knjienje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi):

Nastavak - Knjienje poslovnih promena u dnevniku:

Nastavak - Knjienje poslovnih promena u dnevniku:

Na raunima glavne knjige navedene promene bi bile obuhvaene na sledei nain:

Komentar:do iznosa kamate na menicu kojom kupac prolongira izmirenje obaveza u promeni tri se dolazi po formuli:Kamata na menicu = (dug x vreme dospea menice x godinja kamatna stopa): 360 ili 365 dana.Pretpostavljeno je da je godinja kamatna stopa 20% i da je broj dana u godini 360. Dospee obaveze je poznato i iznosi 90 dana. Imajui ovo u vidu, dolo se do kamate od 80 dinara.

5.2. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda trgovinskog pravnog licaTrgovinsko preduzee ostvaruje prihode prodajom robe i materijala i naplatom finansijskih i vanrednih prihoda. Prihodi ostvareni prodajom robe i materijala se knjigovodstveno obuhvataju zaduivanjem rauna kupci (za prodaju na kredit), iro-rauna (za prodaju na ekove) ili rauna blagajne (za prodaju za gotovo) i odobravanjem rauna realizacija robe (za prodatu robu) ili realizacija materijala (za prodati materijal). Sa druge strane, finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju na isti nain kao i u sluaju proizvodnog pravnog lica, odnosno zaduuje se iro-raun (za naplatu ekova) ili raun blagajne (za naplatu u gotovu) i odobravanjem rauna finansijski prihodi ili vanredni prihodi.

Primer:Primer: trgovinsko preduzee B je na dan 1.1. t.g. imalo sledee stanjena raunima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 80.000, dugoroni plasmani 28.000, materijal 12.000, roba na zalihama 48.800, kupci 4.080, menina potraivanja 3.120, iro-raun 16.000, blagajna

8.000, sopstveni kapital 163.200, dugoroni krediti za osnovna sredstva 36.000 i ispravka vrednosti meninih potraivanja 800.

1. Prodata je polovina zaliha materijala za 6.000 dinara, od ega 2.000dinara za gotovo a ostatak na kredit. Zbog slabijeg kvaliteta materijalakupcu za materijal prodat na kredit je data bonifikacija od 8%.2. Prodata je treina zaliha robe za 19.200 dinara, i to: za kredit 9.600 dinara, na barirane ekove 6.000 dinara i za gotovo 3.600 dinara. Kupcimaza robu prodatu na kredit je odobren sezonski rabat od 5%.3. Na ime godinje kamate na dugorone plasmane naplaeno je u gotovu 5.600 dinara, dok je na ime likvidacije meninih potraivanja naplaeno 3.120 dinara.4. Prema izvodu banke naplaeno je potraivanje od kupca iz promene jedan (kupac je iskoristio ponueni kasa skonto od 6%) kao i 400 dinara naime potraivanja otpisanog pre vie godina.5. Obraunat je porez na promet robe za period 1.1.-15.1. t.g. u iznosu od1.600 dinara i isplacen preko iro-rauna.

Knjienje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi):

Nastavak - Knjienje poslovnih promena u dnevniku:

Nastavak - Knjienje poslovnih promena u dnevniku:

Navedene promene bi na raunima glavne knjige bile obuhvaene na sledei nain:

6. Realizacija osnovnih sredstavaPreduzee moe u pojedinim sluajevima vriti i prodaju osnovnih sredstava na tritu drugim preduzeima,pravnim i fizikim licima, i to: javnim nadmetanjem,prikupljanjem pismenih ponuda zainteresovanih lica i direktnom pogodbom. Visina prodajne vrednosti ili cenamoe biti razliita. U zavisnosti od visine prodajne cene,moe se govoriti o: prodaji osnovnih sredstava poprodajnoj ceni koja je jednaka sadanjoj vrednostisredstava, prodaji osnovnih sredstava po prodajnoj cenikoja je via od sadanje vrednosti sredstava i prodajiosnovnih sredstava po prodajnoj ceni koja je nia odsadanje vrednosti sredstava.

U svim ovim sluajevima prodaja se obuhvata kao smanjenje na raunu

osnovna sredstva za nabavnu vrednost i smanjenje na raunu ispravka vrednosti osnovnih sredstava za otpisanuvrednost. Ukoliko se osnovna sredstva prodaju poprodajnoj ceni koja je jednaka sadanjoj vrednosti sredstva, ovo dovodi do promene strukture, ali ne iobima osnovnih sredstava, jer se u tom sluajupoveavaju novana sredstva namenjena nabavciosnovnih sredstava i smanjuju osnovna sredstva umaterijalnom obliku.

nastavakU sluaju prodaje osnovnih sredstava po ceni koja je via od njihove sadanje vrednosti, i za iznos ostvarenog dobitka na prodaji poveae se vanredni prihodi. Konano, ako se osnovna sredstva prodaju po ceni koja je nia od njihove sadanje vrednosti, potrebno je pokriti gubitak na prodaji iz ostvarenog ukupnog prihoda pravnog lica, pa se gubitak obuhvata na raunu vanredni rashodi.

Primer:Primer: preduzee C je na dan 1.9. t.g. imalo sledee stanje na raunima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 320.000,ispravka vrednosti osnovnih sredstava 80.000, izdvojena novana

sredstva za investicije 80.000, kupci za osnovna sredstva 28.000,kupci 12.000, sopstveni kapital 320.000 i dobavljai 40.000.

U septembru mesecu su u vezi sa prodajom osnovnih sredstavanastale sledee poslovne promene:Prema odluci organa upravljanja prodata je na kredit maina za40.000 dinara. Nabavna vrednost prodate maine je 50.000 dinara,dok je njena vrednost otpisana za 24%.2. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovarajui raun novanih sredstava.3. Na osnovu odluke organa upravljanja prodato je jedno kombivozilo na kredit za 16.000 dinara. Nabavna vrednost prodatog vozilaje 20.000 dinara a otpisana vrednost 4.000 dinara.

nastavak4. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovorajui raun novanih sredstava.5. Na osnovu odluke organa upravljanja prodat je na kredit poslovni prostor za 80.000 dinara. Nabavna vrednost prostora iznosi 120.000 dinara a bila je otpisana sa 15%.6. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovorajui raun novanih sredstava.Na raunima glavne knjige navedene promene bi bile obuhvaene na sledei nain:

Knjienje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi):

Nastavak - Knjienje poslovnih promena u dnevniku:

VREMENSKA RAZGRANIENJAUpotreba rauna vremenskih razgranienja (aktivnih ili pasivnih) obino se dovodi u vezu sa ispravnom vremenskom alokacijom prihoda i rashoda, odnosno pravilnim utvrivanjem finansijskog rezultata u bilansu uspjeha. Vremenska razgranienja obuhvataju sve dogaaje plaanja kao i sve obraunate prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu uspeha, jer nisu prihodi i rashodi tekueg perioda, ali ne predstavljaju konkretna potraivanja ili obaveze.

Neka konta vremenskih razgranienja nisu u funkciji pravilne vremenske alokacije rashoda i prihoda, ve trebaju da omogue pravilno i vremenski ispravno priznavanje sredstava ili obaveza u bilansu staNja. Tako se, npr., na kontu 483 Obraunati porez na dodatu vrijednost obuhvataju iznosi poreza na dodatu vrijednost obraunati prilikom prodaje proizvoda, robe i usluga dok se stvarna obaveza za porez na dodatu vrijednost evidentira na kontu 463 Obaveze za porez na dodatu vrijednost.

AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJASadrinu rauna aktivnih vremenskih razgranienja uglavnom ine: tranzitorne i anticipativne pozicije.

Uobiajeno je shvatanje da se tranzitorne pozicije aktive odnose na izdatke koji ne predstavljaju rashode tekueg perioda unaprijed plaeni trokovi, dok anticipativne obuhvataju prihode tekueg perioda u vezi s kojima e se primanja (prilivi) ostvariti tek u buduem ili buduim periodima.

Grupa konta 28 Aktivna vremenska razgranienja obuhvata sledea konta:280 - Razgranieni plaeni trokovi do jedne godine,281- Razgraniena potraivanja za nefakturisani prihod,282 - Akontacioni porez na dodatu vrijednost i289 - Ostala aktivna vremenska razgranienja.

PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJASadrinu rauna pasivnih, kao i aktivnih vremenskih razgranienja takoe ine: tranzitorne i anticipativne pozicije.

Tranzitorne pozicije pasive obuhvataju sva primanja koja predstavljaju prihode budueg obraunskog perioda unaprijed naplaene prihode, dok se anticipativne odnose na trokove tekueg perioda koji e se kao izdaci pojaviti tek u budunosti (neisplaeni trokovi).

Grupa konta 48 Pasivna vremenska razgranienja obuhvata slijedea konta:480 - Razgranieni obraunati trokovi,481 - Razgranieni zavisni trokovi nabavke,482 - Razgranieni prihodi,483 - Razgranieni porez na dodatu vrijednost i489 - Ostala pasivna vremenska razgranieNja.

AKTIVNO RAZGRANIENJE RASHODAIzvrena je pretplata na Slubeni glasnik Republike Srrbije za 2005. god. u iznosu od 300 km. Na dan polugodinjeg, odnosno zavrnog rauna polovinu godinje pretplate treba prenijeti na rashode.

PASIVNORAZGRANIENJE RASHODAObraunata je zakupnina za mesec juni 2005.god. u iznosu od 1.000 km. Obaveza dospeva za plaanje 10. jula.

PASIVNO RAZGRANIENJE RASHODATrgovako preduzee je izvrilo nabavku robe od domaeg preduzea ija je fakturna vrijednost 10.000 km. Obraunati trokovi prevoza iznose 500 km. Zalihe se uskladitene po veleprodajnoj vrijednosti od 12.000.

AKTIVNO RAZGRANIENJE PRIHODAPreduzee je na osnovu propisa o zdravstvenoj zatiti radnika ostvarilo pravo na povrat (refundaciju) isplaenih neto plata radniku koji se nalazi na bolovaNju u iznosu od 1.500 km.

PASIVNO RAZGRANIENJE PRIHODANaplaena je pretplata za struni asopis za 2006.god. u iznosu od 300 km. Na dan polugodinjeg, odnosno zavrnog rauna, polovinu godinje pretplate treba prenijeti na prihode.

RAZGRANIENJE PDV-Trgovako preduzee registrovano za trgovinu na veliko kupilo je robu ija je fakturna vrednost, sa ukljuenim porezom na dodatu vrednost, 11.700. Preduzee je robu prodalo svom kupcu povrednosti od 14.040 (ukljuujui i porez na dodatu vrednost).

NASTAVAK2.000 x 17% = 340

DUGORONA REZERVISANJAPrema MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva, rezervisanja su obaveze koje su neizvjesne u pogledu rokova i iznosa a koje se priznaju kada: preduzee ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prolog dogaaja, kada je vjerovatno da e odliv resursa koji sadre ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze i kada se iznos obaveze pouzdano moe procijeniti.

Treba praviti razliku izmeu (dugoronih) rezervisanja i rezervi (zakonskih, statutarnih, revalorizacionih i drugih) koje se smatraju sastavnim dijelom kapitala.

Dugorona rezervisanja se obuhvataju u okviru grupe rauna 40.

ZBOG EGA SE VRE REZERVISANJA?Osnovni smisao provoenja (dugoronih) rezervisanja treba traiti u nastojanju preduzea da u bilansu uspeha utvrdi korektan finansijski rezultat. Tokom redovnog poslovanja preduzea se u veoj ili manjoj meri susreu s trokovima (rashodima) koji nastaju neravnomerno, u periodima duim od godinu dana, a iji je iznos obino znaajan. Npr., toplane, termoelektrane i slina postrojenja, nuno moraju periodino izvriti remont postrojenja odnosno izdvojiti za trokove investicionog odravanja, tj. trokove koji se ne mogu kapitalizovati (ukljuiti u nabavnu vrednost postrojenja).

nastavakOptereenje rezultata poslovanja perioda u kojem ti trokovi nastaju sa njihovim celokupnim iznosom znailo bi veliki "udar" na finansijski rezultat tog perioda i veoma lako, utvrivanje poslovnog gubitka. Zahvaljujui rezervisanjima, pomenuta preduzea imaju mogunost da trokove remonta rasporede ravnomerno na sve obraunske periode, dakle i periode u kojim se remont ne vri, ime se optereenje ukupnog finansijskog rezultata preduzea vri ravnomerno kroz vreme.

OBUHVATANJE DUGORONIH REZERVISANJAGrupa rauna 40 Dugorona rezervisanja obuhvata sledee sintetike raune:

400 Rezervisanja za trokove u garantnom roku, 401 Rezervisanja za trokove investicionog odravanja, 402 Rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstava, 403 Rezervisanja za pokrie dubioznih potraivanja, 404 Rezervisanja za zadrane kaucije i depozite, 405 Rezervisanja za penzije, 407 Odloeni negativni goodwill i 409 Ostala dugorona rezervisanja.

Na klasi 5, trokovi dugoronih rezervisanja knjie se na raunima:

541 - Trokovi rezervisanja za materijalne trokove i 577 - Rashodi dugoronih rezervisanja za rizike.

REZERVISANJA ZA TROKOVE U GARANTNOM ROKUNa raunu 400 Rezervisanja za trokove u garantnom roku obuhvataju se rezervisanja za trokove za koje se procenjuje da mogu nastati na osnovu garancija datih za kvalitet proizvoda ili usluga na rok dui od godinu dana. Pojedina, pogotovo proizvodna preduzea koja prodaju svoje uinke kao to su maine, transportna sredstva, bela tehnika i sl. kupcima uobiajeno daju garanciju da e nastale kvarove u okviru garantnog roka otkloniti o troku preduzea. Ova preduzea, na osnovu iskustva, trebaju sainiti predraun trokova koji mogu nastati na prodatim uincima u garantnom roku. Na osnovu tog predrauna vri se rezervisanje za pokrie trokova u garantnom roku, stavom:

D 5411 Dugorona rezervisanja za trokove u garantnom roku P 400 Rezervisanja za trokove u garantnom roku

REZERVISANJA ZA TROKOVE INVESTICIONOG ODRAVANJARezervisanja za trokove investicionog odravanja osnovnih

sredstava koje se ponavlja u intervalima duim od godinu dana evidentiraju se u korist rauna 401 Rezervisanja za trokove investicionog odravanja osnovnih sredstava, stavom:

D 5411 Dugorona rezervisanja za trokove investicionog odravanja osnovnih sredstava P 401 Rezervisanja za trokove investicionog odravanja osnovnih sredstava

Pojedina preduzea, poput ve pomenutih toplana, termoelektrana i sl. imaju takva osnovna sredstva i tehnologiju (postrojenja) iji pripadajui trokovi investicionog odravanja nisu ravnomerni u toku njihovog korisnog veka, ve nastaju u odreenim duim vremenskim razmacima, pri emu su ti razmaci dui od godinu dana. Trokovi predvieni programom investicionog odravanja ne knjie se odjednom, ve se dele brojem godina koliko treba protei do godine u kojoj e se vriti investiciono odravanje, im se dobija godinji iznos rezervisanja.

TROKOVI OBNAVLJANJA PRIRODNIH BOGATSTAVAKod odreenih preduzea (umskih gazdinstava, rudnika, ciglana i sl.) uobiajena su rezervisanja za obnavljanje uma, zemljita i sl. koja se vre radi pokria trokova obnavljanja uma i zemljita, odnosno dovoenja uma ili zemljita u prvobitno stanje, to je preduzee obavezno uiniti nakon zavretka eksploatacije ume, rude na povrinskom kopu, okonanja iskopa gline itd.

Evidentiranje ovih rezervisanja vri se u okviru stava:

D 5413 Dugorona rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstavaP 4020 Rezervisanja za obnavljanje zemljitaP 4021 Rezervisanja za obnavljanje uma

REZERVISANJA ZA ZADRANE KAUCIJE I DEPOZITERezervisanja za zadrane kaucije i depozite evidentiraju se na raunu 404, u okviru kog su mogui analitiki rauni:

4040 Rezervisanja za pokrie datih kaucija i 4041 Rezervisanja za zadrane depozite.

Na ovim raunima obuhvataju se dugorona rezervisanja za trokove koji e se sa velikom verovatnoom javiti u narednim godinama na osnovu zadranih kaucija i depozita za posao izvren kvalitetno i o roku. Primer takvih poslova su izvedeni graevinski radovi u vezi s kojim je dosta uobiajeno da investitor zadri garantni depozit (u visini od, npr., 10% od izvedenih radova), kojeg izvoau radova isplauje tek po isteku garantnog perioda (npr. 2 godine). Garantnim depozitom izvoa zapravo garantuje investitoru da e u garantnom periodu otkloniti sve eventualne nedostatke u vezi sa izvedenim graevinskim radovima.

REZERVISANJA ZA PENZIJERaun 405 Rezervisanja za penzije predvia obuhvat dugoronih rezervisanja za penzije u preduzeima koja obrazuju poseban penzioni fond za svoje radnike. Poto socijalno zakonodavstvo u Republici Srbiji, ni Republici Srpskoj za sad ne predvia formiranje penzionih fondova na nivou preduzea ovaj raun nema svoju praktinu primjenu.

Raunovodstvenim tretmanima rezervisanja za penzije i obuhvatom specifinih raunovodstvenih promena koje nastaju u vezi sa formiranjem penzionih fondova u odreenim delovima bave se MRS 19 Naknade zaposlenom i MRS 26 Raunovodstvo i izvetavanje o penzionim planovima.

Na kraju perioda, prema informacijama koje su dobijene iz pogonskog knjigovodstva (videti uraena knjienja istog zadatka po metodi trokova prodatih uinaka) zalihe gotovih proizvoda (na kraju godine) su se poveale (u odnosu na poetne) za 2.000 dinara, a

zalihe nedovrene proizvodnje su se smanjile za 1.000 dinara. Knjienje poveanja, odnosno smanjenja vrednosti zaliha na kraju godine, vrie se preko rauna Korekcija vrednosti zaliha. Zatvaranjem rauna Korekcija vrednosti zaliha, njegov saldo e se preneti u raun dobitka i gubitka i poveae ili smanjiti prihode.Jedan deo od ukupnih trokova po vrstama (2.000 dinara) se odnosi na cenu kotanja gotovih proizvoda koji nisu prodati u tekuem periodu -proizvedeno je gotovih proizvoda po ceni kotanja od 11.000 dinara, a prodato u iznosu od 9.000 dinara.

Sa druge strane, potroen je deo zaliha nedovrene proizvodnje iz prethodnog perioda (1.000 dinara), jer je proizvedeno gotovih proizvoda po ceni kotanja od 11.000 dinara, a nedovrene proizvodnje po ceni kotanja od 10.000 dinara.

Na kontu Korekcija vrednosti zaliha e ostati saldo od 1.000

dinara, koji e poveati prihode za taj iznos.

3. Aktivna i pasivna vremenska razgranienja Osnovi raunovodstvaVe je pomenuto da je prilikom utvrivanja rezultata poslovanja

preduzea za odreeni period, neophodno pretpostaviti prekid

poslovanja. Na dan pretpostavljenog prekida poslovanja (31.12) javie se nepodudarnost izmeu prihoda i naplata (primanja), sa jedne strane, i rashoda i isplata, sa druge strane. Radi pravilnijeg utvrivanja periodinih rezultata, odnosno raspodele prihoda i rashoda vremenskim periodima kojim pripadaju, formiraju se vremenska razgranienja. Aktivna vremenska razgranienja obuhvataju sve izdatke koji e u narednom obraunskom periodu postati rashod (tranzitorne pozicije aktive). Takoe, aktivna vremenska razgranienja obuhvataju sve prihode proteklog obraunskog perioda, koji e tek u narednom periodu postati primanje (anticipativne pozicije aktive).Drugim reima, aktivna vremenska razgranienja (AVR) obuhvataju:(1)obraunate, a nenaplaene prihode(2)unapred plaene trokove.

Obraunati, a nenaplaeni prihodi su prihodi proteklog perioda (recimo 2002. godine) koji e biti naplaeni u sledeem periodu (2003. godine). U ovom sluaju prihod nastaje u 2002. godini, a

primanja po osnovu tog prihoda u 2003. godini.Unapred plaeni trokovi obuhvataju izdatke nastale u proteklom periodu (2002.), a koji e biti rashod narednog perioda (2003.)Obraunati, a nenaplaeni prihodi bi najee bili prihodi od zakupnine, ije rate dospevaju za naplatu u buduem obraunskom periodu.Unapred plaeni trokovi obuhvataju unapred plaeno osiguranje, pretplate na asopise, unapred plaene reklame itd.Za potrebe ove knjige, koristie se sledei rauni aktivnih vremenskih razgranienja (AVR):

Razgranienje trokova premija osiguranja Razgranienje trokova reklame i promocije Razgranienje trokova pretplate na asopise Ostala aktivna vremenska razgranienja (AVR)

Recimo daje preduzee poetkom novembra 2002. godine platilo osiguranje (24.000$ sa tekueg rauna) za narednih godinu dana. To bi se knjiilo kao isplata sa tekueg rauna, a dugovao bi raun Razgranienja trokova premija osiguranja. Krajem novembra knjiio bi se meseni iznos trokova osiguranja (neproizvodnih usluga) od 2.000$, a potraivao bi raun Razgranienja trokova premija osiguranja. Isti trokovi bi se knjiili i krajem decembra.

Tekui raunRazgranienje trokova premija osiguranjasTrokovi n1) 24.000proizvodnih usluga1) 24.0002) 2.000 3) 2.0002)3)2.000 2.000

Na kraju 2002. godine (31.12) saldo na raunu

Razgranienje trokova premija osiguranja e iznositi

20.000$ i taj iznos e biti prenet u naredni period,

odnosno pojavie se u poetnom bilansu stanja

na dan 1.1.2003. godine. Na ovaj nain je izvrena

pravilna periodizacija rezultata, odnosno razdvajanje

unapred plaenog troka na rashode tekueg i narednog

perioda.

Deo trokova koji se odnose na 2002. godinu (4.000$)

e biti alocirani na taj period, dok e ostatak od 20.000$

predstavljati troak (rashod) u 2003. godini (od januara

po do novembra krajem svakog meseca e se knjiiti

trokovi neproizvodnih usluga I smanjivae se saldo

razgranienja trokova osiguranja - krajem novembra

2003. raun razgranienja e se zatvoriti).

Pasivna vremenska razgranienja (PVR)

obuhvataju:

(1)obraunate, a neisplaene rashode

(2)unapred naplaene prihode.

Tranzitorne pozicije pasivnih vremenskih razgranienja predstavljaju primanja koja jo nisu prihodi, dok anticipativne pozicije predstavljaju trokovi koji jo nisu prouzrokovali izdatke.

Obraunati, a neisplaeni rashodi obuhvataju trokove koji jo nisu

prouzrokovali izdatke - nastali u jednom periodu (2002.), a plaaju se

u narednom (2003.).

Unapred naplaeni prihodi su primanja koja jo nisu prihodi

prihodi koji se odnose na naredni period (2003), ali su naplaeni u

prethodnom periodu (2002.).

Obraunate, a neisplaene rashode bi inile sledee stavke: neplaene

kirije za protekli obraunski period, trokovi kamata koje se

obraunavaju meseno i koje nisu plaene, trokovi investicionog

odravanja itd.

nastavakTrokovi investicionog odravanja podrazumevaju velike i skupe popravke osnovnih sredstava. Recimo da je preduzee kupilonovu mainu u vrednosti od 1.000.000$, koja e pet godina raditi

bez velikih popravki, ali e posle pete godine morati da se uradigeneralni remont, koji e kotati 100.000$. Da se ne bideformisao rezultat poslovanja (dobitak ili gubitak) za petugodinu, u sluaju da se ceo iznos unese kao troak (rashod) togperioda, trokovi investicionog odravanja se raspodeljuju na 5godina. Svake godine bi se knjiio iznos od 20.000$ kao troakinvesticionog odravanja (proizvodnih usluga) i isti iznos naraunu Razgranienja trokova investicionog odravanja. Na krajupete godine, kada doe do isplate od 100.000$ firmi koje obavljaremont, raun Razgranienja trokova investicionog odravanja bise zatvorio". Za ove svrhe bi se po pravilu koristio raun

Dugorona rezervisanja za trokove investicionog odravanja Umesto Razgranienja trokova investicionog odravanja, ali sezbog lake ilustracije to zanemaruje.

Za potrebe ovog udbenika, koristie se sledei rauni pasivnih

vremenskih razgranienja (PVR):

Razgranienje trokova kamata

Razgranienje trokova investicionog odravanja

Ostala pasivna vremenska razgranienja

Primer: Obraunati trokovi investicionog odravanja za tekui mesec iznose 1.000$.Posle objanjenja AVR i PVR, moe se prikazati kompletan bilans stanja:

Razgranienje trokova investicionog odravanjaTrokovi proizvodnih usluga1) 1.0001) 1.000

AKTIVAPASIVAANeuplaeni upisani kapitalAKAPITALBSTALNA IMOVINA1.Osnovni kapital1.Nematerijalna ulaganja2.Rezerve2,Osnovna sredstva3.Nerasporeeni dobitak3.Dugoroni finansijski plasmaniBDUGORONA REZERVIS ANJACOBRTNA IMOVINACOBAVEZE1.Zalihe1.Dugorone obaveze1.1. Materijal1.1. Dugoroni krediti1.2. Nedovrena proizvodnja1.2. Obaveze po osnovu obveznica1.3. Gotovi proizvodi1.3. Ostale dugorone obaveze1.4. Roba2.Kratkorone obaveze1.5. Dati avansi za zalihe2.1. Kratkoroni krediti2.Kratkorona potraivanja2.2. Dobavljai3.Kratkoroni finansijski plasmani2.3. Primljeni avansi4.Gotovinski ekvivalenti i gotovina2.4. Obaveze za zaradeDAKTIVNA VREMENSKA2.5. Obaveze za poreze i doprinoseRAZGRANIENJA (AVR)2.6. Ostale kratkorone obavezeEGUBITAKDPASIVNA VREMENSKARAZGRANIENJA (PVR)

Prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima,

koji se od nedavno primenjuju i u naoj zemlji,

pozicije Gubitak i Neuplaeni upisani kapital

iskazivae se, u bilansu, kao odbitna stavka od

Sopstvenog kapitala, dakle ne vie kao pozicije

aktive.

KAKO UTVRDITI VISINU PRIHODA?Za utvrivanje visine prihoda od prodaje relevantno je trite, odnosno trina cena.

Samo se prihodi od prodaje unutar preduzea, odnosno prihodi po osnovu interne realizacije knjie u visini cene kotanja jer bi, da to nije tako, u bilansu uspjeha dolo do priznavanja nerealizovanih dobitaka, to je suprotno naelu opreznosti.

Treba razlikovati dva oblika interne realizacije:

unutar jednog, npr., proizvodnog preduzea, izmeu poslovnih segmenata (videti i MRS 14) i unutar grupe povezanih preduzea, kad do izraaja dolaze tzv. transferne cene.

POSLOVNI PRIHODIGrupa 60 Prihodi od prodaje robe

Grupa 61 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga

Grupa 62 Prihodi od aktiviranja uinaka i robe ???

Grupa 63 Promena vrednosti zaliha uinaka

Grupa 64 Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl.

Grupa 65 Drugi poslovni prihodi

Grupa 67 Ostali (vanredni) prihodi deo prihoda u okviru ove grupe predstavlja ostale poslovne prihode.

KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE PRIHODA OD PRODAJEPrihodi od prodaje proizvoda, robe, usluga 60,61 Prihodi od prodaje 243 Blagajna

201,202 Potraivanja d kupaca

OBUHVATANJE PROMENE VREDNOSTI ZALIHA UINAKAPromena vrednosti zaliha vlastitih uinaka 630 Poveanje .... 110 Nedovrena proizvodnja 120 Gotovi proizvodi

631 Smanjenje ...

OBUHVATANJE OSTALIH PRIHODANa primer, dobitka od prodaje opreme 0230 Oprema 0239 IV opreme) 10.000 1) 10.000 1) 8.000 ) 8.000

201 Kupci u zemlji 6704 Dobici od Prodaje 1) 5.000 1) 3.000

NETO PRINCIP!!!

PRIHODI OD AKTIVIRANJA UINAKA U emu je problem sa ovim prihodima? Koja su trenutno vaea konta problematina? Koji su primeri za to? Koja od trenutno vaeih konta nisu problematina? Kako bi mogla izgledati ova grupa konta nakon odreenih izmena Kontnog okvira koje se mogu oekivati? Vrednovanje bioloke imovine i poljoprivrednih proizvoda u skladu sa MRS 41 Poljoprivreda i mogue promene u grupi konta 62

FINANSIJSKI PRIHODIU okviru grupe rauna 66 Finansijski prihodi, Kontni okvirom propisani su sledei sintetiki rauni

660 Finansijski prihodi od povezanih pravnih lica

661 Prihodi od kamata,

662 Pozitivne kursne razlike i

669 Ostali finansijski prihodi

PRIHODI OD KAMATAPrimer:

Preduzee prodaje opremu ija je pojedinana prodajna cena 50.000,00 km a cena kotanja 35.000,00 KM na kredit od godinu dana, uz obavezno uee od 10% i plaanje preostalog duga u etiri jednake, kvartalne rate, uz ugovorenu kamatnu stopu od 12% na godinjem nivou.

Sadanja vrednost ugovorene naknade iznosi:

za uee: 5.000,00 km

za jednu kvartalnu ratu: 12.106,21 km.

RASPORED KVARTALNIH PLAANJA

AnuitetKamataGlavnicaOstatak50.000,005.000,000,005.000,0045.000,0012.106,211.350,0010.756,2134.243,7912.106,211.027,3111.078,9023.164,8912.106,21694,9511.411,2611.753,6312.106,21352,5811.753,630,0053.424,843.424,8450.000,00

ZATEZNA KAMATA I KAMATA NA DEPOZITPreduzee je na osnovu pravosnane sudske presude izvrilo obraun zakonske zatezne kamate drugom preduzeu po osnovu nenaplaenog potraivanja, u iznosu od 10.000,00.D 2205 Potraivanja za zateznu kamatu 10.000,00 P 6616 Prihodi od zateznih kamata u zemlji 10.000,00 -za obraun zakonske zatezne kamate-Iako je osnovno pravilo da se prihodi priznaju na obraunskoj a ne gotovinskoj osnovi, pojedini prihodi od kamata, poput kamata na depozit po vienju, obino se knjie kad banka izvri doznaku iznosa obraunate kamate na iro raun klijenta to se moe smatrati prihvatljivim jer se radi o materijalno beznaajnim iznosima i iznosima koje klijent obino teko unaprijed moe proceniti.

OSTALI FINANSIJSKI PRIHODIU okviru konta 669, u predloenom analitikom kontnom planu nalaze se rauni:

6690 Prihodi od uea u dobiti pravnih lica u zemlji,

6691 Prihodi od uea u dobiti pravnih lica u inostranstvu i

6699 Ostali finansijski prihodi.

Preduzee koje izvri ulaganje (novca, stvari ili prava) u kapital drugog preduzea, odnosno koje kupi udele ili akcije drugog preduzea, po osnovu ulaganja ostvaruje dva osnovna prava:

pravo na upravljanje preduzeem u koje je izvreno ulaganje i

pravo na uee u raspodeli dobitka (i/ili gubitka) kojeg to preduzee ostvari.

OSNOVNI KAPITAL

ULAGANJE AKCIONARA

RAUN RASHODAAKTIVAPASIVA=A=SkZADRANA ZARADA (DobitRAUNPRIHODADAT U ZADRANOJ ZARADIRAUNDIVIDENDIDAT U BILANSU USPEHAMEUSOBNI ODNOS RAUNA VLASTITOG KAPITALAO+

PRIHODIRASHODI-

-prilivi ekonomske koristi;

-uveavaju vlasniki kapital.-poveanje sredstava preduzea proistekla iz realizovanih uinaka, finansijskih plasmana i sluajnih okolnosti za koje ne postoji obaveza vraanjasmanjenja (odlivi) ekonomske koristi;

smanjuju vlasniki kapital.

PRIHODI

POSLOVNI

prihodi od prodaje prihodi u vlastitoj reiji ostali prihodi kamate kursne razlike prihod od prodaje znaajnog dela dugotrajne imovine veliki besplatni primitak od naknade tete zbog katastrofa i sl.

FINANSIJSKI

VANREDNI

RASHODI

POSLOVNI

materijalni trokovi trokovi plata amortizacija vrednosna usklaenja kamate kursne razlike od katastrofa otpisi zbog otuenja znaajnog dela imovine

FINANSIJSKI

VANREDNI

PRIVREMENI(obraunski, nominalni)RAUNISTALNI (stanja, realni)RAUNIdaju prikaz akumulacije prihoda i rashoda u toku odreenog raunovodstvenog (obraunskog) periodaprenosi se saldo na rn vlastiti kapital (na poetku nove godine nemaju saldo)prenosi se saldo u sledei obraunski period, tj. preuzimaju poetno stanje iz bilansa!

NAELO RAUNOVODSTVENOG PERIODANAELO TRAJNOSTI POSLOVANJAraunovodstveni period?-totalni rezultat!

-vrednovanje po LV!

-vrednovanje po NV!

- utvrivanje periodinog rezultata!

NAELO SUELJAVANJA

prihodi se dodeljuju onom raunovodstvenom periodu u kome je roba prodata ili usluge izvrene

rashodi se dodjeljuju onom raunovodstvenom periodu u kome su nastali, da bi se ostvario prihod

OBRAUNSKO NAELO RAUNOVODSTVA

priznavanje uinaka transakcije kada nastanu, njihovo evidentiranje u raunovodstvenim evidencijama kao i izvetavanje u finansijskim izvetajima u periodima na koje se odnose!

priznavanje prihoda kada su ostvareni i rashoda kada se pojaveprilagoavanje raunamomenat kada je dolo do prodajeKOREKTIVNA KNJIENJAodgode ili obraunate a neplaene obavezeevidentirani prihodi (trokovi) koji se moraju raspodijeliti izmeu dva ili vie raunovodstvenih perioda!akrualpriznavanje prihoda (trokova) koji je nastao ali nije evidentiran!

evidentirani trokovi koji se moraju raspodeliti izmeu dva ili vie raunovodstvenih perioda!unapred plaeni trokovi (zakupnina, osiguranje, potroni materijal)amortizacija postrojenja i opreme

D raun sredstava P korektivno knjienje

POTRAUJED raun trokova P korektivno knjienje

DUGUJE

IZNOS JE JEDNAK TROKU ISKORIENE ROBE ILI USLUGE

UNAPRIJED PLAENI TROKOVI

D unaprije plaen zakup P 400 31.jan D Trokovi zakupa P 31.Jan 400

IZNOS JE JEDNAK TROKU ISKORIENE ROBE ILI USLUGE

Na poetku meseca, unapred smo platili dvomeseni zakup u iznosu od 800 eura!1.jan 800

D akumulisana amortizacija P korektivno knjienje

POTRAUJED troak amortizacije P korektivno knjienje

DUGUJEKOREKTIVNI RAUN RAUN TROKA

iznos je jednak nabavnoj vrednosti dodeljenraunovodstvenom periodu

AMORTIZACIJA POSTROJENJA I OPREME

D raun obaveza P D raun prihoda P

IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRENIH USLUGA ILI ISPORUENE ROBE

RASPODJELA EVIDENTIRANIH PRIHODA IZMEU DVA ILI VIE RAUNOVODSTVENIH PERIODA (odgoeni prihod) korektivno knjienje

DUGUJEkorektivno knjienje

POTRAUJE

D nezaraena naknada od usluge crtanja P D zaraena naknada od usluge crtanja P

IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRENIH USLUGA ILI ISPORUENE ROBE

U toku meseca primili smo 1.000 na ime avansne uplate. Na kraju mjeseca isporuili smo robu u vrenosti od 500 .31.jan 5001.000 15.jan 31.jan 500

D sredstvo-potraivanje P D raun prihoda P

IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRENIH USLUGA

PRIZNAVANJE NEEVIDENTIRANIH PRIHODA (obraunati i nenaplaeni prihod) korektivno knjienje

DUGUJEkorektivno knjienje

POTRAUJE

D potraivanja naknada P D zaraene naknada za usluge P

IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRENIH USLUGA

Ugovorili smo prodaju reklame u iznosu od 200 (I reklama se pojavila 31.jan.)31.jan 20031.jan 200

D raun obaveza P D raun troka P IZNOS JE JEDNAK TROKU ZA NASTALE TROKOVEPRIZNAVANJE NEEVIDENTIRANIH RASHODA (obraunati trokovi) korektivno knjienje

POTRAUJEkorektivno knjienje

DUGUJE

D Obaveze za porez na dobit P D Rashod za porez na dobit P IZNOS JE JEDNAK TROKU ZA NASTALE TROKOVEProcenili smo da e januarski udeo u porezu na dobiti za tu godinu biti 400. 400400

IZRADA FINANSIJSKIH IZVETAJA NA OSNOVU KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA KORIGOVANI PROBNI BILANSspisak rauna i salda nakon to su evidentirana i preneta korektivna knjienjavri proveru salda rauna nakon korektivnih knjienja, a pre izrade finansijskih izvetajabilans uspeha se pravi naosnovu rauna prihoda i rashodabilans stanja se pravi na osnovu rauna sredstava i obaveza u korigovanom probnom bilansui na osnovu rauna zadrane zarade

ZAKLJUNA KNJIENJAknjienja u dnevniku koji se obavlja na kraju jednog raunovodstvenog perioda zatvaraju sve privremene raune na kraju svakog raunovodstvenog perioda!

sumiraju prihode i rashode na zbirnom raunu dobiti, tako da se neto dobitak (gubitak) moe preneti na zadranu zaradu!

raun rashodaraun prihodaRn Dobitka gubitkadividendaxxxxxxxxxxxxxxxxzadrana zaradaxxxxZatvaranje (zakljuivanje) rauna prihodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna rashodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna zbirne dobitiZatvaranje (zakljuivanje) rauna dividendiPREGLED POCESA ZAKLJUIVANJA

PREGLED RAUNOVODSTVENOG CIKLUSAVREDNOVANJERAUNOVODSTVENI CIKLUSKOMUNIKACIJA

1. ANALIZIRANJE POSLOVNIH TRANSAKCIJA2. EVIDENTIRANJE (unos podataka);3. PRENOENJE KNJIENJA I PRIPREMA PROBNOG BILANSA;4. KORIGOVANJE RAUNA I IZRADA KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA;5. ZAKLJUIVANJE RAUNA

6. IZRADA FINANSIJSKOG IZVETAJAPOSLOVNE AKTIVNOSTIDONOSIOCI ODLUKE

D BILANSIRANJA PERIODINOG REZULTATAMETODA UKUPNIH TROKOVAMETODA TROKOVA PRODATIH UINAKANavedene metode meusobno se razlikuju po strukturii visini prihoda i rashoda perioda.Metoda trokova prodatih uinaka u prvi plan stavljaprihode ostvarene prodajom uinaka i povezuje ih sanjima pripadajuim rashodima.Metoda ukupnih trokova u prvi plan istie trokove nastale u obraunskom periodu i povezuje ih sa njimapripadajuim prihodima.Prema tome, razlika izmeu ove dve metode je u nainu utvrivanja redovnog poslovnog rezultata (rezultata redovnih prihoda i redovnih rashoda). Nainiutvrivanja rezultata finansijsih rashoda i prihoda, kaoi ostalih i revalorizacionih rashoda i prihoda se ne razlikuju.

UTICAJ METODA NA UKUPAN FINANSIJSKI REZULTATObe metode rezultiraju istom visinom ukupnog finansijskog

rezultata, jer u potpunosti uvaavaju princip realizacije i princip opreznosti.Primena MRS, odnosno MSFI (Meunarodnih standarda finansijskog izetavanja) otvara odreene, ograniene mogunosti da se finansijski rezultat delimino utvrdi i van bilansa uspeha, tj. direktno, u okviru bilansa stanja.Utvrivanje odreenih delova finansijskog rezultata direktno u bilansu stanja nije povezano sa napred pomenutim metodama ve sa nastojanjima da se: u bilans uspeha ne ukljuuju prihodi ili rashodi koji se odnose na ve protekle obraunske periode (prihodi i rashodi iz ranijih godina), ili da se u bilans uspeha ne ukljuuju odreeni efekti koji, naelno, nemaju veze sa prihodima i rashodima (npr., prodaja otkupljenih sopstvenih akcija ispod njihove nominalne vrednosti)

OSNOVNE PRETPOSTAVKE METODE UKUPNIH TROKOVAMetoda ukupnih trokova poiva na ideji da se poslovni rezultat jednog obraunskog perioda treba izraunati kao razlika izmeu ukupnih ulaganja izdataka izvrenih u tom periodu i efekata koji su iz tih izdataka proistekli.Ukupna ulaganja se evidentiraju u formi trokova po vrstama.Efekti se pojavljuju u obliku prihoda od prodaje (proizvoda, robe i usluga) i promjene vrijednosti krajnjih u odnosu na poetne zalihe vlastitih uinaka (nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda).Metoda ukupnih trokova podrazumijeva primjenu bilansnog kontnog okvira koga, pored ostalog, karakterie razdvajanje glavne knjige finansijskog od glavne knjige pogonskog upravljakog raunovodstva.

VARIJANTE METODE TROKOVA UKUPNIH UINAKA

U zavisnosti od toga koje se sve zalihe ukljuuju u obraun rezultata razlikuju se: metoda potpunih trokova ukupnih uinaka prema kojoj se u obraun ukljuuju sve zalihe (zalihe materijala, robe, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda) i metoda nepotpunih trokova ukupnih uinaka prema kojoj se u obraun ukljuuju samo zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda.

Osim toga, u zavisnosti od podataka koji se unose u bilans uspeha, razlikuju se: metoda trokova ukupnih uinaka po bruto principu i metoda trokova ukupnih uinaka po neto principu.U domaoj praksi se koristi metoda nepotpunih trokova ukupnih uinaka po neto principu.

METODA NEPOTPUNIH TROKOVA UKUPNIH UINAKA PO NETO PRINCIPUEfekti koji mogu nastati iz ulaganja izvrenih u jednom obraunskom periodu, u proizvodnom preduzeu zavise od odnosa izmeu proizvedenih i prodatih koliina vlastitih uinaka.

U zavisnosti od navedenog, mogue je razlikovati etiri sluaja: preduzee je u periodu vlastite uinke proizvodilo ali ih nije prodavalo efekat izvrenih ulaganja u proizvodnju je rast zaliha; proizvodnja i prodaja u jednom periodu su izjednaene nasuprot izvrenim ulaganjima u proizvodnju stoje prihodi od prodaje; proizvodnja u periodu je vea od prodaje u istom periodu nasuprot trokovima proizvodnje stoje prihodi od prodaje i poveanje zaliha; konano, ako je proizvodnja u periodu manja od prodaje, nasuprot trokovima proizvodnje stoje prihodi od prodaje i smanjenje prihoda za iznos smanjenja krajnjih u odnosu na poetne zalihe uinaka.

PRIKAZ BILANSA USPEHA (POSLOVNE AKTIVNOSTI)

Period u kome se odvijala proizvodnja prodaje ni bil: R A S H O D I P R I H O D I Trokovi p vrstama Poveanje zaliha uinaka

Period u kome proizvodnja bil izjednaena prodaji:

R A S H O D I P R I H O D I Trokovi p vrstam Prihodi d prodaje got. proizvoda

PRIKAZ BILANSA USPEHA (POSLOVNE AKTIVNOSTI)Period u kom proizvodnja ve d prodaje: R A S H O D I P R I H O D I Trokovi p vrstam Prihodi d prodaje + Poveanje vrednosti zalihPeriodu u kom prodaja ve d proizvodnje: R A S H O D I P R I H O D I Trokovi p vrstam Prihodi d prodaje Smanjenje vrednosti zaliha

Zadnjem prikazu bi odgovarao i sluaj pretpostavljenog preduzea u dnm periodu ostvarilo prodaju ali ne i proizvodnju.

ODNOS FINANSIJSKOG I POGONSKOG RAUNOVODSTVA 900 Rn z preuzimanje zaliha 120 Gotovi proizvodi (1) So) 10.000

960 Proizvodi u skladitu 902 Rn z preuz. trokova (1) (2)

92 Tro. nabave, ... 93 Tr. proizvodnje 94 Tr. prodaje (2) (2) (2)

TA S DV U POGONSKOM RAUNOVODSTVU? 92 Tr. nabave, ... 95 Nosioci tro. 960 Gotovi proizv.

93 Tr. proizvodnje

94 r. prodaje 982 r. perioda 980 r. prod. proizv.

OBUHVATANJE PROMENE VREDNOSTI ZALIHA UINAKA

630 Poveanje .... 110 Nedovrena proizvodnja 120 Gotovi proizvodi

631 Smanjenje ...

PRENOS PRIHODA I RASHODA 6 P R I H O D I 5 R A S H O D I Poslovni Poslovni Finansijski Finansijski Ostali vanredni Ostali vanredni Revalorizacioni Revalorizacioni 690 Prenos prihoda 590 Prenos rashoda

Rn 710 Rn 711 Rn 712 Rn 713

PROCEDURA U OKVIRU KLASE 7 OTVARANJE I ZAKLJUAK ...Na raunima 710, 711, 712 i 713, utvruju se parcijalni rezultati iz redovnih, finansijskih, ostali (vanrednih) i revalorizacionih prihoda i rashoda, respektivno.Svi parcijalni rezultati se prenose na konto 714 Prenos ukupnog rezultata. Ukupan rezultat se sa konta 714 prenosi na konto 720 Raun dobitka i gubitka.Sa konta 720 se izdvaja dio koji se odnosi na porez na dobit (konto 721), zatim eventualne druge isplate na teret bruto dobitka (konto 722) a razlika se prenosi na kontoi 723 Prenos dobitka ili gubitka, odakle se ukljuuje u bilans stanja, tj. na konto 321 ili 331, u zavisnosti od toga da li je ostvaren dobitak ili gubitak.Porez na dobitak se sa konta 721 prenosi na konto 464 Obaveze za porez na dobit, ili na konto 223 Potraivanja za vie plaene poreze i doprinose.

OBRAUN NET DOBITKA714 Prenos ukupnog rezult. 720 Rn dobitka ili gubitka So) ...

721 Porez n dobit 722 Druge ispl. iz dobitka

723 Prenos dobit. ili gubit. 321 Nerasporeeni dobitak

OBRAUN NET GUBITKA714 Prenos ukupnog rezult. 720 Rn dobitka ili gubitka So) ...

721 Porez n dobit 722 Druge ispl. iz dobitka

723 Prenos dobit. ili gubit. 331 Gubitak tekue godine

-1 :- - ,- ,- / ,- ,- ,- , - ,-

X X X X X X X (X)/ X

X X ()X X X (X) X

. .

. , .

Budui da je vaea bilansna shema dosta ekstenzivna, a postojei kontni plan prilino nefunkcionalan mi emo ovde dati jednu dosta pojednostavljenu shemu bilansa stanja poslovne banke, odnosno osnovne pozicije aktive i pasive.BILANS STANJA BANKEAKTIVAPLASMANISTALNA SREDSTVANEUPLAENI UPISANI KAPITALAKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJAPOSLOVNA SREDSTVA (1+2+3+4)NEPOKRIVENI GUBITAKPOSLOVNA AKTIVA (5+6)VANPOSLOVNA AKTIVAUKUPNA AKTIVA (7+8)VANBILANSNA AKTIVAPASIVADEPOZITIUZETI KREDITIDRUGE OBAVEZEPASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJAKAPITAL BANKE POSLOVNA PASIVA (1+2+3+4+5)VANPOSLOVNA PASIVAUKUPNA PASIVA (6+7)VANBILANSNA PASIVA

Seminarski radovi:1. Student moe da radi seminarski rad, koji se dogovara sa profesorom;2. Seminarski rad se predaje u pisanoj i elektronskoj formi i

odnosi se prevashodno na neki primjer konkretan sluaj (preduzee);3. Seminarski rad se brani javno pred kolegama, u dogovoru sa profesorom;4. Uspjeno uraen i odbranjen seminarski rad moe poveati pozitivnu ocjenu za jedan;5. Broj tema za seminarske radove je ogranien na 40;6. Teme za seminarski rad dobie 40 studenata koji se prvi jave u terminu koji odredi profesor;7. Student izvlai broj teme na kojoj se nalazi pojedinana tema za seminarski rad; 8. Asistent e studentima detaljno prezentirati nain izrade seminarskog rada;9. Asistent odreuje termin za predaju seminarskih radova;10. Studentu koji nije na vrijeme zavrio seminarski rad, rad nee biti prihvaen;

Poslovna sredstva banke ine: plasmani (plasmani i krediti komitentima, bankama i drugim finansijskim organizacijama; plasmani u hartije od vrednosti; gotovina itd.), stalna sredstva (osnovna sredstva, uee u kapitalu povezanih i drugih pravnih lica itd.),neuplaeni upisani kapital (neuplaeni, a upisani kapital predstavlja obraunsku kategoriju jer nije

likvidno pokriven) i aktivna vremenska razgranienja (razgraniena potraivanja za obraunate prihode, razgranieni rashodi i ostala razgranienja). Ukoliko banka nema nepokriveni gubitak onda poslovna sredstva istovremeno predstavljaju i ukupnu poslovnu aktivu. U suprotnom, poslovna aktiva predstavlja zbir poslovnih sredstava i nepokrivenog gubitka (iz tekue ili ranijih godina).