prevod - geŠtalt terapija 4

7/27/2019 PREVOD - GEŠTALT TERAPIJA 4

http://slidepdf.com/reader/full/prevod-gestalt-terapija-4 1/13

IV STVARNOST, OPASNOST I PROCENA

Stvarnost, o kojoj smo govorili, pojavljuje se u trenucima “dobrog kontakta”,u jedinstvu svesnosti, motornog odgovora i osećanja. Sada ćemo započeti detaljnuanalizu ovog jedinstva i povezati je sa našim metodom psihoterapije. U ovom poglavlju dokazaćemo da se stvarnost i vrednost pojavljuju kao rezultatsamoregulacije, bilo da je ona zdrava ili neurotična govorićemo i o problemukako da se, u okviru neurotične samoregulacije, proširi područje kontakta. !a bito uradili, de"inisaćemo psihoterapiju kao samoregulaciju u eksperimentalnoj bezbednoj opasnosti.

1. Dominacija i samoregulacija

#endenciju jake napetosti da se istakne i da organizuje svesnost i ponašanje,nazvaćemo njenom dominacijom. $ada postoji teškoća i odlaganje uuspostavljanju ravnote%e u polju, dominacija i njen pokušaj da se završiorganizacija su svesni &zapravo oni predstavljaju svest'. Svaka krajnje urgentna nezavršena situacija preuzima dominacju i mobilišesve raspolo%ive snage, sve dok zadatak nije obavljen tada postaje sporedna i gubise svest o njoj, a sledeća hitna potreba iziskuje pa%nju. (otreba ne postaje hitnanamerno, već spontano. (romišljenost, selekcija i planiranje su uključeni uzavršavanje nezavršenih situacija, ali svesnost ne otkriva problem, ona je preidentična sa problemom. Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija

njenih "unkcija kontakta jeste psihološka "orma organizmičke samoregulacije.Svuda u organizmu se mnogi procesi organizacije, uzdr%avanja, selekcije idrugog uvek odvijaju bez svesti, kao što je na primer, potrebno lučenje odre)enihenzima za varenje hrane. *va nesvesna unutrašnja organizacija mo%e biti krajnjekvalitativno suptilna i kvantitativno precizna i uvek ima veze sa potpunokonzervativnim problemima. +li kada je ovim procesima da bi se okončali, potrebna nova materija iz sredine a ovo je slučaj sa svakim organskim procesom onda odre)ene "igure u svesti postaju izra%enije i prodiru u prvi plan vreme jeza kontakt. U slučaju opasnosti, kada je napetost izazvana spolja, opreznost i promišljenost su podjednako spontane.

2. Dominacija i procena

Spontane dominacije podrazumevaju procene o tome šta je va%no u nekoj prilici. #o ne moraju biti adekvatne evaluacije, ali one su osnovni dokaz postojanja hijerarhije potreba u sadašnjoj situaciji. *ne nisu “impulsivne” iobavezno nejasne, već sistematične i prilično speci"ične, jer one izra%avajumudrost organizma o njegovim sopstvenim potrebama i njima se vrši selekcija

-



onoga što se iz sredine mo%e uzeti za zadovoljenje ovih potreba. *ve proceneizra%avaju neposrednu etiku, ne nepogrešivu, ali koja ipak zauzima privilegovanomesto. (rivilegija nastaje jednostavno iz sledećeg/ ono što se spontano učini va%nim zapravo anga%uje veću količinu energije ponašanja aktivnost samoregulacije je

jasnija, sna%nija i mudrija. Svaki drugi način delovanja za koji se pretpostavlja da bi bio “bolji”, odvijao bi se umanjenom snagom, slabijom motivacijom inejasnom svesnošću tako)e bi se odre)ena količina energije ulo%ila zaodvraćanje odre)ene količine pa%nje, u cilju potčinjavanja spontanog sel"a, kojite%i ispoljavanju u samoregulaciji. *vo se dešava čak i kada je samoregulacijazakočena u očiglednom interesu sel"a/ npr. kada zaustavimo dete, da ne bi izleteloispred automobila, što odslikava situaciju u kojoj je samoregulacija deteta pogrešna tako)e, način na koji upravljamo našim drustvima, čini se da je uvelikoj meri slična situacija. 0nhibicija je tada potrebna, ali ne zaboravimo daonoliko koliko pristajemo na situacije u kojima je samoregulacija retka, utoliko semoramo pomiriti sa tim da %ivimo sa umanjenom energijom i %arom.

(itanje koje nas se očigledno najviše tiče, jeste u kom je stepenu u našemdruštvu i tehnologiji, a mo%da i u prirodi stvari, organizmička samoregulacijamoguća, dozvoljena, riskantna. 1nogo više u nju verujemo, nego što je sadanamerno dopuštamo ljudi bi mogli biti znatno radosniji i energičniji nego što sutrenutno, a tada bi tako)e bili i mudriji. 2eliki deo naših nevolja sami smo prouzrokovali. 1noga “objektivna” i “subjektivna” stanja mogu i moraju bitiizmenjena. (a čak i kada “objektivna” situacija ne mo%e da se izmeni, kao kadavoljena osoba umre, pojavljuju se regulatorske reakcije samog organizma, kao štosu plakanje i tugovanje, koje poma%u da se ponovo uspostavi ravnote%a, kada biih samo dopustili. +li, odlo%ićemo ovu diskusiju za kasnije &(oglavlje 3'.

3. Neurotična samoregulacija

4eurotično iskustvo je tako)e samoregulativno. Strukturu neurotičnogkontakta karakterišu, kako smo rekli, višak opreznosti, "iksirana pa%nja i mišićnaspremnost za poseban odgovor. #ada su odre)eni impulsi i njihovi objektisprečeni da postanu "igura &potiskivanje' sel" nije u stanju da se "leksibilnookrene od jedne situacije ka drugoj &rigidnost i kompulzija' energija je vezana za&arhaično shvacen' zadatak, koji se ne da završiti. $ada za povišenu opreznost postoji razlog, kao u situaciji hronično prisutneopasnosti, tada ne mo%emo govoriti o “višku”, ali bi mogli govoriti o“neurotičnom društvu”, čije je ure)enje van ljudske mere. 1e)utim, neurotičar jeveoma osetljiv na opasnost on spontano postaje oprezan i onda kada bi se mogaoslobodno opustiti. *vo ćemo izraziti preciznije. 4eurotičar nije u stanju da se bezbedno opusti u sadašnjoj situaciji, koju procenjuje na arhaičan način, jer se onnjoj spontano prilagodjava svojom samoregulacijom i, otkriva da je u opasnosti i postaje oprezan. +li uz pomoć, ta aktuelna situacija može biti promenjena unjegovu korist. 5olje je ako ovo izrazimo na ovaj komplikovan način, umesto da

-6



jednostavno ka%emo/ “4eurotičar greši”, zato što je neurotičar samoregulativan ion dolazi kod terapeuta kako bi okončao istinsku nezavršenu situaciju.

+ko terapeut posmatra terapeutsku situaciju u ovom svetlu, kao deo pacijentove tekuće nezavršene situacije, koju on susreće sa sopstvenomsamoregulacijom, onda je verovatno da će on biti od veće koristi, nego ako misli

da pacijent greši, da je bolestan, “mrtav”. 7er ono što je sigurno jeste da pacijentne koristi terapeutovu, već svoju sopstvenu energiju, kojom će na kraju završitisituaciju. *vo nas dovodi do teškog pitanja kojim bi %eleli da se pozabavimo u ovom poglavlju/ Kakav je odnos između pacijentove tekuće samoregulacije i

terapeutove naučne koncepcije zdrave organizmičke samoregulacije? U vezi saovim pitanjem trebalo bi da obratimo posebnu pa%nju na sledeće reči $urta8evina &$urt 8e9in'/

“4aročito je va%no da se onaj ko namerava da proučava celovite "enomene, ogradi odtendencije da celine načini što je moguće obuhvatnijim. (ravi zadatak je da se istra%estrukturalna svojstva date celine, da se doka%u odnosi izme)u povezanih, ali manjih celina i

da se odrede granice sistema sa kojim se neko susreće. !a “sve zavisi od svega drugog” nijeništa istinitije u psihologiji, nego što je u "izici.:

4. Zdrava samoregulacija u slučaju opasnosti

4a početku ćemo razmotriti potpuno zdrav slučaj dominacije i organizmičkesamoregulacije::/

!esetar !%ons odlazi u patrolu u pustinju. ;alutao je, ali konačno, iscrpljen,sti%e nazad u kasarnu. 4jegov prijatelj !%imi je srećan što ga vidi. *dmah musaopštava va%nu vest o !%onsovom unapre)enju, koja je stigla dok je on bio

odsutan. !%ons zuri u njega staklastim pogledom, mrmljajuci/ ”2oda”, i spazivši prljavu lokvu, koju čovek inace ne bi ni primetio, pada na kolena pored nje i pokušava da pije, ali gotovo odmah, gušeći se, ustaje i tetura se do bunara koji senalazi u centru kasarne. $asnije, !%imi mu donosi oznake čina vodnika i !%ons pita/ ”<ta da radim sa ovim= 7a nisam vodnik”. “+li rekao sam ti o tvomunapre)enju, kada si stigao u kasarnu”. “4e, nisi”. “4e budi blesav. 7esam”.“4isam te čuo”.

U stvari, on ga nije čuo u tom času on nije bio ničega svestan, osim vode.0pak, dok je bio u pustinji, upravo sat vremena pre nego što će se vratiti u kasarnu,napao ga je neprijateljski avion. 5rzo je našao zaklon. #ada je čuo zvuk avionavoda nije mogla da zaokupi njegovu pa%nju u potpunosti.

>>>>>>>

: ?illis !. @llis, Source Book of estalt !s"c#olog"$ $egan (aul, #rench, #rubner A Bo., 8td., 8ondon

:: $a%emo “potpuno zdrav”, zato što je vojni kontekst doga)aja sam po sebi sumnjiv/ i svaki

aktuelan kontekst koji je neko odabrao, biće sumnjiv na izvestan način.

-3



2idimo da je ovde postojala hijerarhija dominacije/ neposredna pretnja jedominirala nad %e)i, %e) je dominirala nad ambicijom. Sve neposredne snage su bilemobilisale u pravcu dominantne nezavršene situacije, sve dok se ona nije završila isledeći zadatak mogao da preuzme dominaciju.

4amerno smo izabrali primer neposredne opasnosti, zato što u ovakvom slučajuosnovna hijerarhija izgleda vrlo jednostavno. *no što je najva%nije, nalazi se na prvom mestu i mi se tome posvećujemo bez zadrške. (oznato je da u slučajuopasnosti otkrivamo “šta je čovek”.

*vo predstavlja mudrost savremene škole egzistencijalista, koji insistiraju naistra%ivanju “ekstremnih situacija” zbog istinitosti stvarnosti/ u ekstremnimsituacijama mi značimo ono što radimo. +li, naravno, čovek uvek to znači, akoispravno analiziramo njegovu situaciju. *no što je paradoksalno jeste da upravo zatošto ovo vreme u kome %ivimo predstavlja hroničnu niskostepenu opasnost, naši"ilozo"i tvrde da se samo u slučaju akutne opasnosti otkriva istina. !rugim rečima, nanesreću svih nas očigledno je da mi ne delamo sa više urgencije i %ivosti, koje inače ponekad pokazujemo u slučajevima opasnosti.

5. Hijerarhija vrednosti određena dominacijama samoregulacije

2eć smo videli da procena koja se obavlja samoregulacijom zauzima privilegovano mesto u etici, zato što ona sama koncentriše najintenzivniju svesnost inajenergičniju silu svaka druga vrsta procene morala bi delovati sa smanjenomenergijom. *vome mo%emo dodati da, u stvari, kada stvarnost vrši pritisak, odre)enevrednosti potiskuju druge vrednosti, uspostavljajući hijerarhiju onoga što zapravoorganizuje %ivost i energičnost u pravcu izvršenja.

5olest, somatski nedostaci i viškovi kotiraju se visoko u hijerarhiji dominacije.0sto je i sa opasnostima iz sredine. +li, to se dešava i sa potrebom za ljubavlju,izbegavanjem izolacije i usamljenosti, kao i sa potrebom za samopoštovanjem.#ako)e i sa samoodr%anjem i ličnim razvojem/ nezavisnošću. (a%nja se posvećujekritičnoj intelektualnoj kon"uziji. #ako)e i svemu onome što je blisko povezano sanačinom na koji se organizuje i ustaljuje čovekov %ivotni put/ tako da ponekadheroizam i dokazivanje istine dominiraju nad strahom od smrti. U značajnom smislu,ove vrednosti se ne biraju one se jednostavno pojavljuju. +lternativa, čak ispašavanje nečijeg %ivota, je praktično besmislena, ona ne organizuje ponašanje inedostaje joj %ara. 4aravno da to ne znači da su heroizam ili kreativno %rtvovanje ilikreativno dostignuće uglavnom činovi volje ili namernog samoobuzdavanja da jetako, ne bi odisali sa toliko snage i veličanstvenosti.

Svaki poredak ovakvih dominacija u aktuelnim situacijama je od kapitalnogznačaja za etiku i politiku. #o zaista nije ništa manje nego induktivna teorija oljudskoj prirodi teorija o ljudskoj prirodi je poredak “zdrave” samoregulacije.Spekulisaćemo o ovome u sledećem paragra"u. Cazmatrajući jednostavan primer%ednog desetara, mo%emo uvesti pravilo, koje glasi negativno/ ”*no što sprečava bilo

-D



koje ponašanje nekog tipa, dominira nad speci"ičnim ponašanjem tog tipa, rod dolazi pre vrste E npr. izbegavanje iznenadne smrti dolazi pre utoljavanja %e)i ili odr%avanjedobrobiti celog bića dolazi pre dobrobiti ega ili, da damo politički primer, suludo jeda jedno društvo zabranjuje neko osećanje, a da onda neguje umetnost. 0li bi ovo pravilo moglo biti izrečeno kao a"irmativni princip/ ”osnovni zakon %ivota je

samoodr%anje i rast”. 0li osim ovoga, mogli bi smisliti pravilo “prvo se brani ono što je ranjivije i vrednije” kao što se trunka u osetljivom oku, do%ivljava kao najoštrija bol i zahteva pa%nju ovo je Fmudrost tela”.

. !sihoterapijs"e teorije "ao hijerarhije vrednosti

$ako god bilo, svaka teorija iz oblasti medicine, psihoterapije ili obrazovanjazasniva se na nekoj koncepciji organizmičke samoregulacije i odgovarajućojhijerarhiji vrednosti. $oncepcija je delovanje onoga što naučnik u stvari smatra da jeglavni dinamički "aktor u %ivotu i društvu.

U psihoanalitičkoj teoriji, koja je nastala posle !arvina &!ar9in', dinamički "aktorse obično genetski razvija kao istorija. 4a primer, za Grojda, koji je pomno proučavaolibido i njegov somatski razvoj, ljudsku prirodu čini poredak oralnog, analnog,"alusnog i genitalnog stadijuma. &Sudeći po Grojdu ne stiče se utisak da %ene imaju potpunu ljudsku prirodu ali budite uvereni da su one zato na neki način bo%anstvene.' !ruga va%na ponašanja su povezna sa ovakvim razvojem, kao što jeslučaj sa sadističkoEanalnim, oralnoEanalnoEkanibalističkim, "alusnoEnarcističkim itd.+ cilj terapije je da ponovo uspostavi prirodni poredak predEzadovoljstva,sublimacije i "inalnog zadovoljstva u društvenu celinu sposobnu da opstane. Hari StekSaliven &HarrI Stack Sulliven', da navedemo suprotni primer, smatra da je društvenacelina u suštini ljudska odlika interpersonalnost i komunakacija osloba)aju energiju.#ako je on u svojoj teoriji in"antilne "aze nazvao prototaksička, parataksička isintaksička, a Grojdov erotski karakter de"iniše u ovim terminima. Bilj terapije je dase prevazi)e usamljenost, da se povrati samopoštovanje i da se dostigne sintaksičkakomunikacija. Hornaj &HorneI' i Grom &Gromm' su u istom maniru &po ugledu na+dlera' bili impresionirani procesom rasta deteta koji dovodi do njegovenezavisnosti oni otkrivaju neurozu u regresivnim odnosima snaga u pojedincu idruštvu, a njihov cilj je autonomija pojedinca. 0 mogli bi ovako dalje nastaviti.

Svaka psihoterapijska škola ima neku koncepciju ljudske prirode, koja je u neurozi potisnuta i unaza)ena i ima za cilj da je “povrati” ili da je “dovede do zrelosti”.(rema toj koncepciji postoje odre)eni nagoni i ponašanja koji treba da budu dominantni u zdravoj samoregulaciji, a cilj i jeste da se kreira takva stvarnost u kojojoni dominiraju.

Cazlog zašto detaljno navodimo razlike izme)u ovih škola nije da izaberemo nekuod njih, niti da ih, s druge strane, sve do jedne odbacimo niti naravno, %elimo dadiskreditujemo psihoterapiju kao sektašku. ;apravo, sve u svemu, ove razne teorijenisu logički nekompatibilne i često dopunjuju i dokazuju jedna drugu. *sim toga,kako smo već pokazali, nije neobično da odgovorni naučnici mogu doći do takvih

JK



različitih teorija, ako imamo na umu da iz raznih razloga povezanih sa ličnošću ireputacijom terapeuta različitih škola, oni imaju različite vrste pacijenata koji se pokazuju kao empirijska veri"ikacija naučnih teorija i osnova za dalje hipoteze uistom maniru. *vo ćemo ukratko ilustrovati. $ako je bilo prirodno u početku, Grojd jeradio sa nizom hroničnih pacijenata koji su imali spektakularne simptome/ histerije,

opsesije, "obije i perverzije. $ao rezultat ovoga, a potom i kao uzrok ovome, on jekao metod koristio interpretaciju simbola i to ga je navelo da do)e do odre)eneteorije o detinjstvu i ljudskoj prirodi. + jungijanci su, s jedne strane, lečiliinstitucionalizovane psihotičare, a s druge strane sredovečne pacijente koji su do%iveli“nervni slom” i u skladu sa tim, razvili su artističke terapije i stvorili teoriju ispunjenuidejama razvijenih i primitivnih kultura, sa manjim naglaskom na seksualnosti. Cajh je, me)utim, uglavnom radio sa mla)im ljudima, koji najčešće nisu bili u braku, te sunjegovi pacijenti kao i njegovi uvidi diktirarali više "izioloski metod. Saliven je opetradio sa ambulantnim pacijentima šizo"reničarima i nije imao puno mogućnosti osimda koristi konverzacijski metod i da pokuša da izgradi pacijentovo pouzdanje.1oreno je, radeći sa delinkventima u internatima, razvio metod grupne terapije,

situaciju koja bi u principu trebalo da umanji "enomen trans"era i izgradi odgovornijiosećaj društvenosti.U svakoj školi postoji povezanost izme)u uverenja, vrste pacijenata, metoda i

teorije. U naučnom smislu ovo nije neobično. 5ilo bi bolje da su teoretičati bilioprezniji kada su iz svoje sopstvene prakse izvodili zaključke o tome šta je “ljudska priroda” i zapravo, da svi studenti medicine budu oprezniji kada izvode zaključke o“ljudskoj prirodi”, kao da je ljudski rod po svojoj prirodi pacijent ali suprotnoovome, bilo bi tako)e po%eljno da se neuki kritičari i logičari bolje obaveste oempirijskim osnovama teorija koje omalo%avaju.

#. $amoregulacija neurotičnog pacijenta i terapeutova "oncepcija

1e)utim, svakome ko sa naklonošću proučava razne psihoterapijske škole imetode, kao što to mi činimo, ma kako površno, javlja se i jedna nova misao/ jednimdelom, osnovna ljudska priroda je data, kako se pretpostavlja, a drugim delom, prilago)avajući se različitim terapijama, ona stvara samu sebe i ovo kreativno prilago)avanje u povoljnim okolnostima, samo po sebi, jeste suština osnovne ljudske prirode. #o je ona ista suštinska moć koja je prima facie vidljiva u svakom

značajnom ljudskom iskustvu. (roblem psihoterapije je da anga%uje pacijentovu moćkreativnog prilago)avanja, bez prisiljavanja da ona postane stereotip terapeutovenaučne koncepcije.

#o nas dovodi do pitanja odnosa izme)u tekuće samoregulacije neurotičara iterapeutove koncepcije ljudske prirode koja treba da se “ponovo otkrije”. 7er će pacijent zaista kreirati sebe uglavnom u skladu sa terapeutovom koncepcijom ali on, bez sumnje, ima i druge moguće pravce. Stoga mo%emo sagledati značaj 8evinovogupozorenja koje smo naveli, da ne analiziramo strukturu aktuelne situacije uterminima suviše obuhvatne celine.

JL



Cazmislite o tome za trenutak, na sledeći način/ opšta “ljudska priroda” &šta godda je njena koncepcija' podrazumeva ne samo biološke već i kulturne "aktore akulturni "aktori su, naročito u našem društvu, vrlo različiti koegzistencija različitosti je mo%da odre)ujuće svojstvo naše kulture. *sim toga, postoje nesumnjivo jedinstvene, ekscentrične dispozicije pojedinaca i porodica. + ono što je još va%nije,

samoostvarenje, kreativno prilago)avanje u različitim okolnostima, oduvek je postojalo, ne u potpunosti kao spoljno “uslovljavanje” koje treba “razusloviti”, većuglavnom i kao istinski rast. +ko se uzmu u obzir svi ovi "aktori varijacije iekscentričnosti koji postoje kod pacijenta, očigledno da je po%eljno imati terapijukoja uspostavlja što je moguće ni%u normu, ali pokušava da, što je više moguće, radina strukturi aktuelne situacije, ovde i sada.

#rebalo bi reći da terapeut često pokušava da nametne pacijentu svoje standardezdravlja, a kada mu to ne uspe, uzvikuje/ ”Samoreguliši se, proklet bioM Novorim tišta je to samoregulacijaM”. (acijent se trudi, ali mu ne uspeva, a tad ne mo%e izbeći prekore “#i si mrtav” ili “#i to ne %eliš”, koji se delimično izgovaraju kao terapijsketehnike, a delimično su izraz iskrene iritacije. &2erovatno da je ova iritacija bolja

nego tehnika.'Uobičajena je sledeća situacija/ terapeut koristi naučnu koncepciju kao opšti plantretmana, prilago)avajući ga svakom pacijentu. Uz pomoć te koncepcije on birazadatak terapije, zapa%a koji otpori postoje i odre)uje kada da ih prati, a kada da ih pusti i u skladu sa svojom koncepcijom, on se nada ili ne nada napretku. Svakiovakav plan je, naravno, apstrakcija konkretne situacije i terapeut po pravilu veruje utu apstrakciju. 4a primer, ako terapeut smatra da je dinamički "aktor vegetativnaenergija i koristi "iziološki metod, on se nada napretku kada vidi mišićno opuštanje i protok energije, a sumnja u njega kada pacijent ne mo%e ili neće da uradi ve%bu.@nergija mora, on veruje, ukazivati na napredak. 0pak, posmatraču koji pripadadrugoj školi, ova situacija bi mogla izgledati ovako/ pacijent je zaista promenjen ukontekstu u kome on le%i i prepušta svoje telo terapeutovoj manipulaciji ilimanipulišući ga sam, po terapeutovim instrukcijama ali u kontekstu “biti ono što jesi” van ordinacije, on je samo naučio kako da se na novi način brani od “pretnjeiznutra” ili što je još gore, naučio je da potpuno ogradi “sebe” i da se ponaša kao da jestalno u terapeutskoj ordinaciji. Sam pacijent će, naravno, uskoro biti uveren u istuapstrakciju kao i njegov terapeut, ma šta ona bila. (osedujući sposobnost da bude posmatrač onoga što se dešava, on vidi da se dešavaju uzbudljive stvari. *vo daje potpuno novu dimenziju njegovom %ivotu i vredno je truda. + gledajući dugoročno,stvari će se već nekako odvijati.

*vo govorimo na satiričan način ipak se svi nalazimo u istom čamcu, mo%daneizbe%no. Oak i tada, dobro je stvari nazvati pravim imenom.

%. &!ra'enje otpora( i &interpretacija onoga )to se pojavi(

JP



2ratićemo se ponovo na kontekst klasične kontroverzije koja postoji izme)uarhaične “interpretacije svega što se pojavi” i kasnijeg “praćenja otpora” &što je nakraju preraslo u “analizu karaktera”'. 1e)utim, oni su neodvojivo povezani.

*bično se počinje od “onoga što se pojavi” onoga što pacijent spontano donesesa sobom, bilo da je to noćna mora ili neiskrenost ili suvoparan govor ili stegnuta

vilica bilo šta što skreće pa%nju. Oak i ovde se radi o tome &što je obično zgodno prevideti' da sam dolazak pacijenta na terapiju znači delimičnu “odbranu” od

sopstvenog kreativnog prilago)avanja, otpor sopstvenom rastu, kao i %ivotni vapaj za pomoć:. U svakom slučaju, terapeut započinje sa onim što pacijent donosi. 0pak,generalno se veruje da ako on dugo nastavi da prati ono što pacijent donosi, onda ćemu pacijent umaći i vrteće se u krug. Stoga, čim se zapazi krucijalni otpor &u skladusa usvojenom koncepcijom', “ustremljuje se” na njega. +li, dok ovo ustremljenje

traje, sigurno je da se pacijent bavi izolovanjem tačke opasnosti i postavljanjem drugeodbrane. #ada se javlja problem napada na obe odbrane istovremeno, kako jedna ne bi mogla zameniti drugu. + ovo se, zar ne, opet svodi na praćenje onoga što se pojavi,onoga što pacijent donese= +li, naravno, ova nova situacija ima veliku prednost/terapeut sada više razume zato što je uključen u situaciju koju je sam delimičnokreirao reakcije koje se javljaju ili potvr)uju njegova naga)anja ili ih menjaju uodre)enom pravcu sam terapeut raste u stvarnoj situaciji, prepuštajući se onome što je doneto i braneći se od neurotičnih elemenata u tome. + postoji nada da će se jednog dana, progresivno oslabljivana struktura neurotičnih elemenata, srušiti.

<ta je cilj prikazivanja ove čudno komplikovane slike o tome šta se dešava=Qelimo da ka%emo da su “interpretiranje onoga što se pojavi” i “praćenje otpora”neodvojivo spojeni u aktuelnoj situaciji i da, ako postoji bilo kakav rast, ono što se progresivno uništava razvojem situacije jeste materijal koji pacijent spontano unese injegovi neurotični otpori, kao i terapeutova koncepcija i njegove neEneurotičneodbrane od mogućnosti da bude uvučen, izmanipulasan itd. #ada, koncentracija nakonkretnu strukturu aktuelne situacije, nudi najbolje izglede za razrešenjeneurotičnih elemenata. + ovo svakako znači, manje kruto dr%anje za svoje naučnekoncepcije, nego što je uobičajeno u ovoj pro"esiji.

*. Dvostru"a priroda simptoma

Struktura situacije je njena unutrašnja koherencija "orme i sadr%aja i mi pokušavamo da poka%emo da se koncentracijom na ovo, otkriva pravi odnos izme)u pacijentove tekuće samoregulacije i terapeutove koncepcije.

7edan od Grojdovih najvećih uvida bio je onaj o dvostrukoj prirodi neurotičnogsimptoma/ simptom je izraz vitalnosti kao i “odbrana” od vitalnosti &mi više volimoda ka%emo “samopora%avajući napad na sopstvenu vitalnost”'. Uobičajeno

J-



terapeutsko stanovište je “koristiti zdrave elemente u borbi protiv neuroze”. *vozvuči baš lepo/ to bi bili %elja za saradnjom, uro)ena iskrenost, orgazam, %elja da se bude zdrav i srećan. +li šta ako je većina vitalnih i kreativnih elemenata upravo“neurotično”, ako je to pacijentova karakteristična neurotična samoregulacija=

>>>>>>: 0 obrnuto/ u našem društvu koje odlikuje neurotična izolacija i potreba “da se sve uradi sam”, netra%iti pomoć znači otpor.

*vo pitanje je veoma va%no. Uobičajena predstava korišćenja zdravih elemenataimplicira da je neuroza samo negacija vitalnosti. +li zar nije tačno dasamoregulativno neurotično ponašanje ima pozitivne crte, da je često inventivno i ponekad dosti%e visok stepen postignuća= *čigledno je da neurotični nagon nije samonegativan, zato što on zaista vrši sna%an uticaj na uobličavanje pacijenta, a pozitivna posledica se ne mo%e objasniti negativnim uzrokom.

+ko je osnovna koncepcija zdrave ljudske prirode &ma šta ona bila' tačna, onda bisvi pacijenti bili izlečeni, tako što bi postali slični. !a li je baš ovako= (re bi semoglo reći da su samo u zdravlju i spontanosti, ljudi najrazličitiji, najnepredvidljiviji,“najekscentričniji”. (ošto su kategorije neurotičnih ljudi slične, ovo govori oumrtvljujućem e"ektu bolesti. #ako da se opet ovde mo%e videti da simptom imadvostruki aspekt/ kao rigidnost koja čini čoveka upravo primerom “karaktera”, kojihima puno vrsta. +li, kao delo njegovog sopstvenog kreativnog sel"a, simptomizra%ava čovekovu jedinstvenost. + da li mo%da postoji neka naučna koncepcija kojaa priori pretenduje da obuhvati čitav raspon ljudske jedinstvenosti=

1+. ,ečenje simptoma i potis"ivanje pacijenta

4a kraju, razmotrićemo naš problem u kontekstu pacijentove anksioznosti. $ako bi “ponovo otkrio” ljudsku prirodu, terapeut se ustremljuje na karakter, čime se povećava anksioznost i umanjuje samopoštovanje pacijenta. Suočen sa standardomzdravlja koga ne mo%e dostići, pacijent se oseća krivim. 4ekada je bio kriv zato što jemasturbirao, sada je kriv zato što ne u%iva dovoljno kada masturbira &više je u%ivaoranije kada se osećao krivim'. Sve više doktor je u pravu, a pacijent greši.

0pak, poznato nam je da u osnovi “de"anzivne” karakteristike, tačnije u de"anzivnojkarakteristici, postoji divno a"irmativno, bezazleno osećanje/ ogorčenost u prkosu,lojalno divljenje u zavisnosti, osama u usamljenosti, agresivnost u neprijateljstvu,kreativnost u zbunjenosti. *vaj deo nije uopšte neva%an za trenutnu situaciju, jer čak isada i ovde postoji mnogo toga zbog čega se mo%e biti ogorčen i nešto čemu se mo%e

JJ



biti lojalan ili čemu se mo%e diviti, postoji učitelj koga treba uništiti i asimilovati i,tama u kojoj samo duh tvorca nosi zračak svetlosti. 4aravno da nema terapije kojamo%e iskoreniti ove uro)ene načine izra%avanja. +li mi smatramo da ova uro)enaizra%avanja i njihova neurotična upotreba sada "ormiraju celu "iguru, zato što su onidelo tekuće samoregulacije pacijenta.

<ta treba da bude rezultat napada na otpore= +nksiozan i kriv, direktnonapadnut, pacijent potiskuje čitavu celinu. (retpostavlja se da kad se sve sabere, ovomo%e imati i neke koristi, jer se vezana energija osloba)a. 0pak, pacijent je uznačajnoj meri izgubio sopstveno oru%je i orijentaciju u svetu nova raspolo%ivaenergija ne mo%e da deluje i da se doka%e u iskustvu. 5lagonaklonom i inteligentnom pacijentovom prijatelju ishod izgleda ovako/ proces analize je bio ili nivelacija ili“prilago)avanje” ili uskogrudan i "anatičan, u zavisnosti od toga da li osnovna naučnakoncepcija više naglašava interpersonalna ili presonalna rešenja. (acijent se zaista pribli%io teorijskoj normi E tako da je teorija ponovo dokazanaM

11. -slovi dorog metoda

Cezimiraćemo sve što smo rekli o odnosu izme)u pacijentove samoreguacije iterapeutove koncepcije organizmičke samoregulacije/

(ronašli smo razlog da verujemo da je moć kreativnog prilago)avanja terapiji prisutna u svakom metodu. 2ideli smo da je dobro da se normalnost što je mogućemanje postulira, apstrahujući situaciju ovde i sada. (ostoji opasnost da će pacijent pristupiti apstraktnoj normi samo u kontekstu tretmana. 0 pokušali smo da poka%emoda su “ono što se pojavi” i “otpori lečenju” prisutni u stvarnosti i da uključenostterapeuta ne podrazumeva samo njegovu ulogu objekta pacijentovog trans"era, već injegov sopstveni rast u situaciji, u kojoj se njegove predrasude stavljaju na probu.*sim toga, skrenuli smo pa%nju na to da je neurotični simptom suštinska strukturavitalnih i umrtvljujućih elemenata i da je pacijentov najbolji sel" investiran u to. 0 nakraju, da postoji opasnost da razrešenjem otpora, pacijent postane manji nego što je bio.

U svim ovim razmatranjima, nalazimo razlog da se koncentrišemo na strukturuaktuelne situacije kao zadatka kreativnog prilago)avanja da pokušamo da ostvarimosveukupnu novu sintezu i da ovo učinimo osnovnom poentom seanse.

0pak, s druge strane, bilo bi apsurdno, makar i na čas, pomisliti da ne trebasavla)ivati otpor i pojačavati anksioznost, da ne treba ukazivati na to da neurotičniodgovor nije "unkcionalan, da ne treba o%ivljavati prošlost, da se treba uzdr%avati odsvake interpretacije i da je potrebno odbaciti svoju nauku. Cezultati ovoga bi bili površni, vezana energija se ne bi mogla osloboditi itd i iskreno govoreći, šta jestvarnost terapijskog intervjua u kome jedan od partnera, terapeut, inhibira svojunajveću moć, ono šta zna i čime vrši procenu=

#ada se javlja speci"ičan problem strukture intervjua/ kako da se iskoristi i razvijekon"likt, anksioznost, prošlost, koncepcija i interpretacija, u cilju dostizanja vrhuncakreativnog prilago)avanja=

JR



12. $amosvesnost u e"sperimentalnoj e/ednoj opasnosti

2ratićemo se sada desetaru !%onsu i njegovoj hijerarhiji zdravih odgovora u

slučaju opasnosti, i predlo%ićemo kao strukturu intervjua sledeće/ izazivanje opasnostiu bezbednim uslovima, koncentracijom na aktuelnu situaciju. *vo izgleda kao čudna"ormulacija, iako je ovo upravo ono što se dešava u trenucima uspeha terapeuta bilokoje škole. ;amislite sledeću situaciju/

L. (acijent se, kao aktivni partner u eksperimentu, koncentriše na ono što zaistaoseća, misli, radi, govori on pokušava da ostvari bli%i kontakt sa tim kroz predstavu,osećaj u telu, motorni odgovor, verbalni opis itd.

P. (otrebno je da situacija bude nešto što je od %ivotnog značaja za pacijenta,tako da on ne mora biti promišljen povodom toga, već to samo po sebi privlačinjegovu pa%nju. #erapeut mo%e izabrati kontekst iz onoga što zna o pacijentu i uskladu sa sopstvenom naučnom koncepcijom o tome gde se pojavljuje otpor.

-. (otrebno je da se radi o nečemu čega je pacijent nejasno svestan i čega će krozve%bu postajati sve svesniji.J. 2e%banjem, pacijent se ohrabruje da sledi svoje sklonosti, da ih zamisli i

slobodno pojača, jer ovo je bezbedna igra. *n zauzima neki stav i njegov izrazitijioblik primenjuje u aktuelnoj situaciji/ stav prema sebi, prema terapeutu, prema svomuobičajenom ponašanju &u porodici, u seksu, na poslu'.

R. 4aizmenično, on intenzivno inhibira neki stav i primenjuje inhibiciju u istomkontekstu.

. $ako kontakt postaje prisniji, a sadr%aj postaje bogatiji, anksioznost raste.*vde pacijent do%ivljava opasnost, ali ta opasnost je bezbedna i mo%e se kontrolisati ito znaju oba partnera.

6. Bilj ovoga je da u bezbednoj opasnosti, osnovna &potisnuta' namera radnja,stav, sadašnji objekat, sećanje postane dominantna i preoblikuje "iguru.

3. (acijent prihvata novu "iguru kao sopstvenu, osećajući da “7a sam taj kojioseća, misli i radi ovo”.

*vo svakako nije nepoznata terapijska situacija ona ne podrazumeva prethodno procenjivanje upotrebe bilo kog metoda, bilo da je on anamnezijski, interpersonalanili "iziološki, niti procenu bilo koje osnovne koncepcije. *no što je novo jesteočekivanje anksioznosti, ne kao neizbe%ne usputne pojave, već kao "unkcionalne prednosti a ovo je moguće, jer se u središtu odr%ava zainteresovanost pacijenta zaaktivnost, od početka do kraja. (repoznajući opasnost, on neće pobeći niti se zalediti,već će odr%avati svoju hrabrost, postaće oprezan i aktivno će razvijati ponašanje koje postaje dominantno. *n je taj koji kreira opasnost ona nije nešto što ga preplavljujeodnekuda. + tolerancija anksioznosti je isto %to i "ormiranje nove "igure.$ada je neurotično stanje odgovor na nepostojeću hroničnu niskostepenu opasnost,koja izaziva osrednju napetost i tupu, "iksiranu budnost, umesto ili opuštanja iligalvanskog tonusa i oštre "leksibilne budnosti/ tada je cilj koncentracija na postojećuvisokostepenu opasnost sa kojom se pacijent mo%e zaista nositi i kroz nju rasti.

J



Uobičajeno je da se pacijentu ka%e/ “Usvojio si ovo ponašanje kada si stvarno bio uopasnosti na primer, kada si bio dete ali sada si siguran, odrastao si”. *vo je tačnosve dok daje rezultate. +li pacijent se oseća bezbedno, zapravo, sve dok neurotično ponašanje nije uključeno, kada opušteno priča blagonaklonoj osobi itd. 0li suprotno,terapeut napada otpor i pacijent je preplavljen anksioznošću. &li poenta je u tome da

pacijent prepozna pona%anje koje koristi u samoj opasnosti i da istovremeno osetida je bezbedan$ zato %to je u stanju da se izbori sa situacijom.. 4a ovaj načinhronična niskostepena opasnost prerasta u bezbednu visokostepenu opasnost, praćenu anksioznošću, koju ipak aktivni pacijent mo%e kontrolisati. #ehnički problemi su &a' da se poveća tenzija na pravi način i &b' da se situacija dr%i podkontrolom, ali da se ne kontroliše da se bezbednost do%ivi, jer je pacijent u toj "azisposoban da otkrije neophodno prilago)avanje, a ne da ga namerno odbija.

1etod se sastoji u tome da se svaki aktivni deo iskoristi kao "unkcionalan, a da seodvoje ili apstrahuju ne"unkcionalni delovi u aktuelnoj situaciji. (otrebno je pronaćikontekst i eksperiment koji će ih sve aktivirati kao odgovarajuću celinu.Gunkcionalni delovi su/ pacijentova samoregulacija, terapeutovo znanje, oslobo)ena

anksioznost i &ne beznačajni' hrabrost i kreativna "ormativna moć koja postoji usvakoj osobi.

13. 0valuacija

4a kraju se pitanje ispravne primene terapeutove koncepcije svodi na prirodu procene.

(ostoje dve vrste procene, suštinska i komparativna. Suštinska procena je prisutnau svakoj postojećoj aktivnosti to je usmerenost procesa ka cilju, nezavršena situacijakoja se kreće prema završnici, tenzija prema orgazmu itd. Standard procene pojavljuje se u samoj aktivnosti i konačno se sama aktivnost posmatra kao celina.

U komparativnoj proceni, standard je spoljašnji u odnosu na aktivnost i aktivnostse procenjuje u odnosu na nešto drugo. 4eurotičar &i normalna društvena neuroza' jenaročito sklon ovoj vrsti procene/ svaka aktivnost se meri u odnosu na egoEideal, potrebu za priznanjem, novac, presti%. 0luzorno je verovati da, a što svaki kreativanumetnik ili edukator zna, ovakva komparativna procena dovodi do dobrih postignućailuzija tako)e postoji u slučajevima u kojima se smatra da pore)enje predstavljakorisni podsticaj, dok ono zapravo simbolizuje potrebu za ljubavlju, potrebu da se bude bezgrešan itd., a ovi nagoni bi bili korisniji &manje štetni' kada ne bi biliskriveni.

#erapeutova česta komparativna procena sopstvene koncepcije zdrave prirodenije od koristi. 5ilo bi uputnije da on svoju koncepciju i drugo znanje koristideskriptivno, kao smernice i sugestije, i da ih dr%i u podre)enom polo%aju u odnosuna suštinsku procenu, koja se pojavljuje iz tekuće samoregulacije.

J6



J3

prevod - geŠtalt terapija 4

Documents