PrevelaNela Britvić

4 5

Copyright © 2010 by In du Sun da re sanTranslation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

In du Sun da re sanSha dow Prin cess

Mo joj maj ci Ma du rami

mo joj kćer ki Si ta ri

7

9

Abul Ha san Dža ha na rin de da po maj ciAh med La ho ri graditelj Bli sta ve grob ni ceAk bar tre ći car Mo gul ske In di je (vl. 1556–1605)Ama nat-kan ka li graf za Bli sta vu grob ni cuAn ta ra Dža ha na rin sinAr džu mand Ba nu na zva na ca ri ca Mum taz Ma hal; Dža ha-

na ri na maj kaAURANG ZEB Dža ha na rin tre ći brat; ka sni je, še sti car

Mo gul ske In di je (vl.1658–1707)Ba bur pr vi car Mo gul ske In di je (vl. 1526–1530)Da ra Ši koh Dža ha na rin pr vi brat, pret po sta vlje ni

na sled nik car stvaGi jas-beg iz po ča sti na zvan Iti ma da da u la; Dža ha-

na rin pra de da po maj ciHu ma jun dru gi car Mo gul ske In di je (vl.1530–1540.

i 1555–1556)Ishak-beg Dža ha na rin ev nuhDŽA HA NA RA pr va kćer ka Ša ha Dža ha na i Mum taz

Ma hal, i naj sta ri je de te ko je je pre ži ve lo

Glavni likovi(po abecednom redu)

Indu Sundaresan10 11

Princeza iz senke

Dža han gir če tvr ti car Mo gul ske In di je (vl. 1605–1627); Dža ha na rin de da po ocu

Hu rem na zvan car Šah Dža han; Dža ha na rin otacMe ha bet-kan kan-i-ka nan; vr hov ni za po ved nik car ske

voj skeMe hru ni sa ca ri ca Nur Dža han; Dža ha na ri na ba ba-

-tet ka po maj ci; dva de se ta su pru ga ca ra Dža han gi ra

Mum taz Ma hal Dža ha na ri na maj ka, za ko ju je iz gra đen Tadž Ma hal

Mu rat Dža ha na rin če tvr ti bratNE DŽA BET-KAN dvor ski ple mić, Dža ha na rin lju bav nikRa dža Džai Sing am ber ski ra dža; ple mić mo gul skog dvo-

ra; pr vo bit ni vla snik po se da na ko me je iz gra đen Tadž Ma hal

Ro ša na ra Dža ha na ri na se straŠAH DŽA HAN pe ti car Mo gul ske In di je; Dža ha na rin otacŠah Šu dža Dža ha na rin dru gi brat

12 13

Ka da je pro šla po noć… sta blo u voć nja ku sre će ro di žen ski plod; a on da nje na gro zni ča va tem pe ra tu ra (mi zadž-i-va hadž) ne u me re no sko či. …Taj neo če ki va ni do ga đaj i ne sre ća što du šu ki da za pre pa sti še svet.

– Iz Pa di šah na me* Ab dul-Ha mi da La ho ri ja, Tadž Ma hal: Bli sta va Grob ni ca,

V. E. Be gli i Z. A. De sai

Bur han purSre da, 17. jun 1631.17. zil-ka da a. h. 1040.

C a ri či no iz nu re no i is pre ki da no je ča nje la ga no se gu bi lo u no ći i lo mi lo u sit ne kr ho ti ne zvu ka. Pr vog po noć nog sa ta, pred još da le ku zo ru, ho ri zont be še sa bla sno siv. Ulja ne di je i sve će le lu ja le su na pro ma ji i ba ca le sve tlost iz oda ja s po gle dom na re ku Tap ti.

Za tvo re nih oči ju, Mum taz Ma hal raz vu če usne pre ko pra-vil nih be lih zu ba i po no vo is pu sti ne ču jan krik.

* Radovi koji su napisani kao zvanična istorija Mogulskog carstva i vlada-vine Šaha Džahana. Na njegov zahtev pisali su ih Muhamed Amin Kazvini, Abdul-Hamid Lahori i njegov učenik Muhamed Varis. (Prim. prev.)

1

Indu Sundaresan14 Princeza iz senke 15

Dža ha na ri ni pr sti se steg nu še i Mum taz kroz ja uk is pre ki-da no re če: „Pu sti me, be ta.“

Pre pla še na de voj ka je pu sti i po kri li ce ru ka ma. Mum taz na su mič no po seg nu ru kom ka da je opet bi la u sta nju da se pri dig ne.

S le ve stra ne za ču glas: „I ja sam tu, ma ma. Ja ću te te ši ti. Dr ža ću te ne žno za ru ke, ako ne že liš da ih čvr sto ste žem.“

Ca ri ca uz dah nu. Okre nu la se ka Ro ša na ri, dru goj kćer ki, pa po no vo ka Dža ha na ri. Ko li ko su ipak slič ne, na sme ja se u se bi; one bi mr ze le da ču ju ova kvo po re đe nje. Se dam na e sto go di šnja Dža han bi la je vit ka i us prav nog dr ža nja. Ima la je tan ko li ce oštrih cr ta, obr ve iš ču pa ne u lu ku od mah iz nad ko sti ju oko oči-ju, a ko sa joj je po ovoj vru ći ni bi la uple te na u ki ku ko ja joj je pa da la niz le đa. Ro šan je bi la mek ši lik sta ri je se stre, sve tle pu ti, ze len ka stih oči ju i okru glog li ca. Ipak, iako joj je te lo već bi lo sta sa lo, ima la je sa mo če tr na est go di na, tri ma nje od Dža han po sta ro sti, a po ra su đi va nju – či tav ži vot. Ona ne bi tre ba lo da je ov de, ali je to li ko upor no tra ži la da je Mum taz po pu sti la, jer vi še ni je bi la u sta nju da se ras pra vlja ka da je po ro đaj po čeo. Na kra ju kra je va, de voj ke će i sa me jed nog da na po sta ti maj ke, pa ne ka vi de i na u če, i ne ka zna ju šta že nu če ka u ži vo tu. Me đu nji ma dve ma već je po sto ja lo bla go su par ni štvo, ali je sa da bi lo to li ko be za zle no kao da ga i ne ma. Ipak, raz mi šlja la je Mum taz, ona je tu da ih nad gle da, po što je nji ma još po treb na maj či na ru ka; Hu rem ni je bio od ve li ke po mo ći, pre vi še je vo leo jed nu kćer ku, a bio bla go rav no du šan pre ma dru goj.

Te lo joj se iz vi u no vim tru do vi ma i Mum taz se za pi ta ka ko to da su joj mi sli ta ko bi stre. Ne se ća se da je pri li kom pret-hod nih tri na est po ro đa ja i o če mu raz mi šlja la. Sve je išlo ta ko jed no stav no, go to vo la ko, bol u kr sti ma, ma lo opi ju ma, i ro di se de te či ji se plač raz la ma po so bi, i ma mi im osme he sva kim sle-de ćim vri skom. Hu re mov smeh, spo lja, ka da uha pri lju blje nog

„Ma ma“, očaj nič ki re če Dža ha na ra i mla dim ja kim ru ka ma ob uj mi joj ša ku. „Da ti dam još ma lo opi ju ma?“

Mum taz od mah nu gla vom i na slo ni je na ja stuk dok joj je te lo bol no drh ta lo. Upr kos pat nja ma ko je su tra ja le či tav du gi dan i noć, sa da po što su tru do vi pro šli, li ce joj se smi ri i po ka za se ne iz re ci va le po ta sa vr še no ob li ko va nog no sa i glat ke kri vi ne obra za, bli sta ve ko že i sjaj nih oči ju s du ži com uokvi re nom tam-nim ni jan sa ma si ve bo je. Upr kos tri de set osam go di na, za dr ža la je mla da lač ki iz gled i sve ži nu.

Ca ri ca Mum taz Ma hal, Iza bra ni ca Pa la te – ovim ime nom oki ti je car Šah Dža han ne ko li ko go di na po što su se ven ča-li – pri hva ti ohra bru ju ći sti sak ru ke sta ri je kćer ke. Bo lo vi će usko ro opet po če ti. Iako se s mu kom bo ri la da ro di če tr na e sto de te za de vet na est go di na bra ka, sa ma ta či nje ni ca či ni la joj je za do volj stvo, jer je uda ta za čo ve ka ko ga vo li naj vi še na sve tu, za Hu re ma. On je sa da već du go Šah Dža han, ali za nju je ostao Hu rem – to ime mu je po ro đe nju dao de da car Ak bar.

Ču la je svoj ur lik. Opi jum. Na tren ga za mi sli u fi li gran skoj sre br noj ća si, slat kog uku sa, po me ša nog s ur ma ma i so kom od ta ma rin da, po su tog iz dro blje nim in dij skim ora hom i ba de mi-ma, pu nog su vog gro žđa. Uze la je već pet ku gli ve li či ne voć ke ja mun otkad joj je pu kao vo de njak… ka da to bi? Opi jum je do sad uvek do bro de lo vao, ali ovo ga pu ta sa mo je po me rao gra ni ce bo la; neć ka la se da li da uzme još. Br blji ve ba bi ce, uvek pu ne sa ve ta, re kle su da to ne bi na ško di lo be bi, jer je ona unu-tra već for mi ra na. Mum taz im ni je ve ro va la. Sto mak joj je opet za tre pe rio i ona vri snu iz be zu mlje na od stra ha da će je Hu rem ču ti; si gur no je bio ne gde u bli zi ni, iako ni je smeo da uđe u so bu gde se po ra đa la. Po sto ja la su od re đe na pra vi la o ko ja čak ni car Mo gul skog car stva ni je mo gao da se oglu ši.

Buč ne ba bi ce le te le su ta mo-amo po so bi, uvek na od sto ja-nju od kre ve ta u ko me je le ža la ca ri ca. Ne bi mo gla da pod ne se nji hov po nov ni do dir za ta ko krat ko vre me.

Indu Sundaresan16 Princeza iz senke 17

„Ba pa i ja smo raz go va ra li“, ka za Mum taz, a re či joj po te ko-še iz usta, jer je bi la sa svim re še na da is ko ri sti ovaj dra go ce ni krat ki tre nu tak mi ra. Od jed nom joj po sta de ja sno šta će se do go di ti i je di no ju je mu či lo to što ne će mo ći da vi di Hu re ma pre ne go što… že le la je da mu vi di li ce, da ga do dir ne, da mu ču je glas. Ali bi la je oba ve zna i pre ma de ci. Umor nom ru kom da de znak. „Pri đi bli že.“

Že le la je da to bu de sa mo Dža han, ali se nad njom na đe i Ro ša na ra. „Na dvo ru ima je dan amir, iz do bre po ro di ce ko ja je ge ne ra ci ja ma slu ži la car stvo. Po re klom su iz Per si je, ša ho vi po tom ci, ma da su nji ho vi pre ci ima li po sed u Ba dah ša nu. Ba pa i ja te ne će mo te ra ti na brak ko ji ne že liš, Dža han, ali…“

„Ma ma, ti znaš da ću ja že le ti ono što ti že liš“, re če Dža ha-na ra. „Ali če mu to sa da? Ima će mo do volj no vre me na po sle, ču vaj sna gu za be bu.“

Is cr plje na ca ri ca Mum taz Ma hal za tvo rila je oči i nepomično le ža la na kre ve tu to li ko du go da su se de voj ke sa strep njom pogléda le. Ro ša na ra se nag nu pre ma maj ci i pro ša pu ta: „Ka ko mu je ime, ma ma?“

„Ne dža bet-kan.“De voj ke ni su zna le ni šta o mir zi Ne dža bet-ka nu. One su

sa mo ne ko li ko pu ta bi le na dvo ru, na ga le ri ji ze na ne iza oče vog pre sto la, i ni su obra ća le pa žnju na ime na ple mi ća pred sta vlja nih ca ru; bi le su opčinjene sja jem sre bra i zla ta, pot pu nom ti ši nom u so bi ko ja je vr ve la od mu ška ra ca, ni zom gla va sa tur ba ni ma po gnu tih u znak po kor no sti i po što va nja pre ma nji ho vom ba pi.

Mum taz du bo ko uz dah nu, jer joj bol po no vo na gr nu u kr sta. „Dža han, po zo vi oca.“

Dža ha na ra usta de; maj či ne na red be bi po slu ša la mal te ne pre ne go što ih ova i iz go vo ri. Ali, ka da je shva ti la šta joj tra ži, ona se po ko le ba. „Ma ma, ba pa ne mo že ov de da uđe.“

„I ni je do sa da“, re če Mum taz. „Ali že lim ga ov de.“

uz dr ve na vra ta ču je no vo sti. A se ća la se i onih pr vih go di na ka da su se u zva nič nom iz gnan stvu Hu rem i ona s de com po tu-ca li po car stvu, go nje ni tru pa ma nje go vog oca ca ra Dža han gi ra. Ne ko li ko pu ta se po ro di la u ša to ru, po kraj pu ta. Čak i da nas, u ovim uslov no mir nim vre me ni ma ka da ce lo car stvo dr že kao na dla nu, Mum taz je mo gla da ču je uda ljen to pot tih ko nja i ose ti la bi ogro man strah za nji ho ve ži vo te, ako bi bi li uhva će ni.

Ni su sva de ca pre ži ve la. Pre Dža ha na re ro di la se de voj či-ca ko ja je umr la sa sa mo tri go di ne, a Mum taz se s na po rom se ća la nje nog ime na… i li ka. U to vre me još su bi li u mi lo sti ca ra Dža han gi ra, pa je on si nu i sna hi upu tio iz ra ze sa u če šća po vo dom smr ti de voj či ce. Ne ka de ca ro di la su se mr tva, na sre-ću, jer ta ko ni je ima la ka da da se ve že za njih. Ne ka su umr la za sa mo ne ko li ko da na; a ne ka, kao naj sta ri ja de voj či ca, umr la su od ma lih bo gi nja ili ka kve ta jan stve ne i upor ne gro zni ce baš kad su propuzala ili prohodala, počela da br blja ju ili baš kad su pro go vo ri la. No i da lje je ima la še sto ro de ce. Dža han i Ro šan – je di ne dve de voj či ce – bi le su tu, s njom, a če ti ri div na de ča ka na po lju, s ocem. A kad bi i ovo de te pre ži ve lo… Ne žno po mi lo va sto mak i pr vi put joj se ja vi mi sao – kad bi i ovo de te pre ži ve lo i kad ona ne bi umr la – bi lo bi ih sed mo ro. Osim to ga, pred so bom još ima vre me na da ra đa, i prem da su ona i Hu rem već mno go go di na u bra ku, i bez ob zi ra na te ret car stva i sve že ne u ha re mu, on bi ipak do la zio u njen kre vet. I ima li bi još de ce. Na kra ju kra je va, sve je u Ala ho vim ru ka ma, pa i ovo.

„Dža han, usko ro ti je vre me da se udaš“, ti ho je re kla ka da su tru do vi pre sta li.

„Je l’ ta ko?“, na to će Džahanara. A on da ti ho do da de: „Je ste.“ Reč je iz go vo ri la s pu no če žnje i Mum taz po gle da svo je de te. I ona se isto ose ća la u nje nim go di na ma, čak i mno go ra ni je, a ni je bi la ni pri bli žno to li ko str plji va ko li ko Dža han. „Pri ča će mo o to me ka da ti bu de bo lje, ma ma.“

Indu Sundaresan18 Princeza iz senke 19

on da se u po sled njih ne ko li ko sa ti ne što pro me ni lo. Ne to što se Mum taz pre du go po ra đa la, ne go što je mo ra la sil no da se na pre že, što su joj oči to kom tru do va bi le be ži vot ne, a u me đu-vre me nu je go vo ri la bes pre kor no ja sno. Kao da ne će ima ti no vu pri li ku da pri ča.

Pri toj po mi sli Dža ha na ra pri ku pi kra je ve ga ga re i od ju ri u mrač ni hod nik da po tra ži oca, a kad je sti gla do kra ja, ne ko joj ru kom pre pre či pro laz. Sta de, sva za di ha na od tr ča nja.

„Šta je bi lo, Aurang ze be? Za što si bu dan? Tre ba da bu deš u kre ve tu, ovo je žen ski po sao.“

Iz sen ke se po ja vi pri li ka nje nog bra ta. Sa tri na est go di na bio je go to vo nje ne vi si ne. Mr šav kao ona, ali, dok su nje no dr ža nje i hod oda va li sa mo u ve re nost, on je još bio u do bu kad de ča ci iz gle da ju ne zgrap no i kla ta ra ju se, s tru pom ne do volj no iz ra slim da se uskla di s du ži nom ru ku i no gu.

„Je li ma ma do bro, Dža han? Mo gu li da je vi dim?“Dža ha na ra se lju ti to od mak nu od nje ga. „Ma ma je tra ži la

ba pu – po šla sam po nje ga, ma da čak ni on sa da ne bi smeo da bu de u nje nim oda ja ma. Ka ko mo žeš da po mi sliš da bi ti mo gao?“

Od mah nuo je gla vom od sut no, kao da je ni je čuo. „Za što ja ne bih smeo? Ti smeš. Šta ni je u re du? Da li se de te ro di lo? Za što ta ko du go tra je?“

I da lje joj je dr žao ru ku i Dža ha na ra se ne str plji vim po kre-tom oslo bo di nje go vog sti ska. U po lu mra ku spo lja šnjeg hod-ni ka pa la te u Bur han pu ru, usta prin ca Aurang ze ba na tre nu-tak se is kri vi še od bo la. Ni je to da nje ga ni ko ne vo li, po mi sli Dža ha na ra. Aurang zeb je bio je dan od njih; ima li su istog oca i maj ku – što je sa mo po se bi bi lo neo bič no za to vre me, jer je ba pa mo gao da ima ne bro je no mno go že na i na lo žni ca – i ni ko se ni je ume šao u nji ho vu lo zu. Pa ipak, po sto ja la je ne ka pre pre ka iz me đu svih njih i Aurang ze ba. Bi la je to… nje go va

Ba bi ce su za rom ob mo ta le gla ve i za u ze le po da nič ki po lo-žaj još pre ne go što je car ušao u so bu. Ne ka je neo do bra va ju ći za cok ta la je zi kom i Mum taz je to ču la, ali ni naj ma nje ni je ma ri la.

„Re ci mu da do đe.“Dža ha na ra se po vi no va. „Bi će ov de, ma ma, čim otvo rim

vra ta.“„Idi, Ro šan“, re če Mum taz mla đoj kćer ki. „Sa da ho ću da

bu dem na sa mo s ba pom.“Ro ša na ra se od ma če od maj či nog kre ve ta ne za do volj no sku-

piv ši usta i se de s ro bi nja ma ko je su joj osta vi le me sto duž zi da. U tre nut ku ka da je Dža ha na ra spu sti la ru ku na kva ku i ose ti la hla dan me tal na ko ži, za ču ba bi cu ka ko mr mlja: „Po ja vlju je se gla va, Va še ve li čan stvo. Ne će još du go.“

Prin ce za Dža ha na ra-be gam na slo ni se na vra ta i pro tr lja bol ni vrat. Nje na maj ka se po ra đa la već tri de set sa ti i sa da se ko nač-no po ja vi la de te to va gla va. Ovaj po ro đaj je na po čet ku li čio na mno ge dru ge ko ji ma je Dža ha na ra pri su stvo va la. Ro bi nje bi se sme ja le i pri zi va le da se ro di sin. Mu dra glav na ba bi ca se la bi u ugao (za ba vlja ju ći se sa ba bi ca ma ni žeg po lo ža ja), kli ma la gla-vom na ša le i ple ti vom upo šlja va la pr ste da bi sa ču va li gip kost za tre nu tak ka da je bu du po zva li. Mum taz je, osim opi ju ma, hte la da je de sa mo ja bu ke. Dža ha na ra bi ih str plji vo sec ka la na kri ške i hra ni la maj ku. To su bi le ra ne ja bu ke iz ka šmir skih do li na, iz u zet no sit ne i le po ob li ko va ne, ve li či ne tre šnje. Nji hov mi ris je is pu nja vao so bu ovog uža re nog ju na – usred rav ni ca i ki lo me tri ma da le ko od hlad nih pla ni na Ka šmi ra – i dra žio im sva ču la. Dža ha na ra je vi de la ka ko iz usta glav ne ba bi ce cu re ba le. Me đu tim, vo će je bi lo za ca ri cu i ni ko ni je smeo da ga uzme, čak ni nje na de ca, prin ce ze kra ljev ske kr vi i ro đe nja. A

Indu Sundaresan20 Princeza iz senke 21

Be ba, de voj či ca, bi la je u zlat noj ko lev ci u uglu so be. Sve ba bi ce i ro bi nje oko nje ne sta do še i po sta do še ne pri met ne ka da se car Šah Dža han ovlaš nag nuo nad be bom. Bi la je bud na i nje ne ži vah ne pla ve oči gle da le su ga iz na bo ra svi le ko ja joj je oba vi ja la te la šce.

„Da li je Nje no ve li čan stvo da lo ime de te tu pre ne go što je za spa lo?“, upi tao je Šah Dža han.

„Pred lo ži la je…“, Ro ša na ra do le te do oca i zgra bi ga za ru ku. „Pred lo ži la je da se zo ve Go ha ra ra, ba pa. Da li ti se svi-đa ime?“

„Zva će se ka ko god tvo ja maj ka ho će, dra ga mo ja. Idi.“ La ga-no ju je od gur nuo. „Mo ram da bu dem sâm s njom.“

Pri šao je kre ve tu i seo na ni sku sto li či cu pri pre mlje nu za nje ga. Ko le na su mu bi la u vi si ni gru di, a ru ke na bu ti na ma. Dok je noć na ta ma ne sta ja la, a dnev na sve tlost do la zi la po svoj deo vre me na, du go je ne tre mi ce gle dao u su pru gu, po sma trao ka ko joj se gru di po di žu dok di še i di vio se či stoj le po ti nje nog li ca. Ni ka da se od to ga ne bi umo rio. Spu stio je ši ro ku ru ku na nje no če lo, ali se ona ni je po me ri la. Vre la je, po mi sli, i za puc-ke ta je dan put pr sti ma, ne okre nuv ši se. Je dan rob do ne se či ni ju s vo dom na mi ri sa nom ru ži nim uljem i me ka ni pe škir, ko ji on po to pi u vo du i sta vi joj na če lo.

„Mo raš br zo da ozdra viš, lju ba vi mo ja“, re če ne žno. „Mo ra-mo da uži va mo u tro nu Hin du sta na, sa da ka da ko nač no ima mo ono za šta sam se bo rio.“

Pre če ti ri go di ne Šah Dža han je vo dio stra šnu i kr va vu bor-bu za ovo car stvo. Ubi jao je bra ću, ro đa ke i ne ća ke bez trun ke mi lo sti, jer je znao da je ni oni ne bi po ka za li uko li ko bi se do ko-pa li pre sto la. Mo ra se pri zna ti da je i da lje bi lo ma njih po bu na, a jed na ta kva ih je i do ve la do ju žnih gra ni ca car stva, čak dov de, do Bur han pu ra, u ko me su ne ka da go di na ma ži ve li u ne ka-kvom po lu izg nan stvu, gde su im se i ne ka de ca ro di la, i oda kle

že sti na, nje go va kraj nja sa mo u ve re nost (ta ko po gre šna, po nje nom mi šlje nju; bio je de te, do sa da još ni šta ni je ura dio, a ve ro vat no ne će ni u bu duć no sti), nje go va upor na is traj nost u to me šta sma tra do brim a šta lo šim.

„Ne ša li se da uđeš u so bu za po ro đaj, Aurang ze be. Ne za bo-ra vi da si ti pre sto lo na sled nik i mo raš da po štu ješ uobi ča je na pra vi la“, re kla je naj u be dlji vi je što je mo gla.

Njen brat je kre nuo ka vra ti ma na kra ju hod ni ka, no za u-sta vio se kad je čuo Dža ha na ri ne re či, a ona je otr ča la kod oca zna ju ći da ni šta osim us put nog po zi va na pri klad no po na ša nje (što je za Aurang ze ba bi lo na lik sve ti nji ko ja se s po što va njem ču va) ne bi mo glo da ga za u sta vi. Tr ča la je br zo, dok joj je sr ce sna žno uda ra lo u gru di ma, i ni je ni pri me ti la ev nu he na stra ži ko ji su joj se kla nja li. Gde je ba pa? Gde je on? Ba nu la mu je u oda je i pro bu di la ga.

„Ma ma te tra ži“, re kla je, sa da kroz je caj. „Idi kod nje. Ona umi re.“

Ka da je car Šah Dža han sti gao u oda je, Mum taz je već bi la ro di la nji ho vo če tr na e sto de te i spa va la je. Dža ha na ra i on su na po lju če ka li dva de set mi nu ta, dr ža li su se za ru ke i slu ša li ca ri či ne ja u ke, a on da su ču li i plač de te ta. Za ku ca li su na vra ta, a ha nu-ma Sa ti, nad zor ni ca ha re ma, pro vi ri i re če: „Nje no ve li čan stvo je do bro, Va še ve li čan stvo. Luc ka sto de te“, obra ti la se prin ce zi Dža ha na ri, „da bu diš oca iz sna i da ga ta ko pre pla šiš.“

„Ho ću da je vi dim, Sa ti“, re kao je Šah Dža han.„Usko ro, ne sa da. Ne mo že te da gle da te sâm po ro đaj. Osta-

ni te na po lju, Va še ve li čan stvo, po zva ću vas.“Ta ko su osta li na vra ti ma uši ju pri lju blje nih uz dr vo. Ču li su

de te to vu dre ku, Mum ta zin uz dah i ti ši nu ka da je za spa la. On da je Sa ti otvo ri la vra ta svom ca ru.

Indu Sundaresan22 Princeza iz senke 23

„Da, Ar džu. Je si li do bro, lju ba vi?“ Zvao ju je i ta ko, Ar džu, skra će no od Ar džu mand, ime na ko je je do bi la ka da se ro di la.

Du go joj je tre ba lo da od go vo ri. „Umor na sam. Ovo ga pu ta… bi lo je te že. Sreć na sam što imam ovaj tre nu tak da te vi dim.“

„Ka kve su to re či?“, upi tao je ve dro, iako mu sr ce sna žno za lu pa u gru di ma. Ne što ni je bi lo ka ko tre ba. Ar džu mand ni ka-da ra ni je ni je bi la tu žna. Ro đe nje de te ta uvek je bi lo ra do stan do ga đaj i ko li ko god da se mu či la, doče ka la bi ga na sme ja na i ve se la kad do đe da je vi di. Po no vo ga pre pla vi še stra ho vi po bu-đe ni iz be zu mlje nim re či ma nje go ve kćer ke, ko ja je se la na vra ta po red ha nu me Sa ti da se od mo ri. Nje go va že na po me ri usne i on se nag nu i pri slo ni obraz uz njen, ne do zvo liv ši joj da pri ča. Si gur no će bi ti do bro.

„Pu sti da po zo vem he ći me“, re če.„Va zir-ka na?“ Njen glas se je dva čuo. „On ne zna ni šta o

žen skim stva ri ma i ni ka da pre mu ni je bi lo do zvo lje no da uđe u car sku ze na nu. Šta bi on ra dio?“

„Ali ti…“„Do bro sam, Hu re me. Sa mo sam umor na. Do bro sam sa da

ka da si ti tu. Ho ćeš li osta ti?“„Da“, re če on jed no stav no, a on da na li cu ose ti nje ne tre pa-

vi ce kad je za tvo ri la oči i za spa la.Ka da je nad Bur han pu rom osva nuo dan i va zdu hom se

proneli gla so vi mu je zi na ko ji su ver ni ke po zi va li na mo li tvu, Šah Dža han osta vi još uspa va nu Mum taz i ode u svo je oda je da se po mo li. Bio je is cr pljen od bde nja i spo ro se kre tao hod-ni ci ma ze na ne. Po sled njeg sa ta Dža ha na ra je se la po red nje ga i na slo ni la gla vu na nje go vo ra me dok su po sma tra li Mum taz Ma hal. Kćer ka je osta la uz maj ku na kon što je on oti šao. I ona je spa va la, se de ći na po du na slo nje na na du šek, s li cem na Mum ta zi noj ru ci.

se pre sto – sme šten ta ko da le ko, u Agri, sto ti na ma ki lo me ta ra na se ve ru, sa ogrom nom ri zni com dra gu lja – či nio ne do sti-žnim. Me đu tim, sa da su Mum taz i on vla da li ovom moć nom i ne ve ro vat no bo ga tom ze mljom, i nji ho va ime na će za u vek bi ti ukle sa na u isto ri ji, i po ko le nja će o Mo gul skom car stvu pri ča ti ša pa tom pu nim du bo kog stra ho po što va nja. A nje go vo ime i ime nje go ve lju blje ne bi će sim bo li sve ga što je mo gul sko. U ca ru Ša hu Dža ha nu bi lo je vr lo ma lo skrom no sti – sva ka ko da ni je po ni znost oki ti la kru nom nje go vu gla vu ka da je otac od re dio dru gog si na za na sled ni ka, a nje ga ote rao iz In di je.

Na kre ve tu se Mum taz Ma hal po me ri. Bio je to ma li, ne mi-ran po kret, ko ji su za pa zi li svi u so bi što su gle da li svog ca ra po red kre ve ta že ne ko ja mu je bi la ceo svet, na u če ni da je carica i njima ceo sve t. Za slu ge to ni je bio te žak za da tak, jer su uz udo-vo lja va nje ca re vim že lja ma do la zi li iz ve sno bo gat stvo, iz ve stan uti caj u car skoj ze na ni i prosto mo guć nost da sa ču va ju gla vu na ra me ni ma i do ži ve i su tra šnji dan.

Ka da joj se di sa nje po no vo ujed na či lo, Šah Dža han uze su pru gi nu ru ku i spu sti joj usne na prevoj lak ta. U ko lev ci de te is pu sti ta nak gla sić i do ji lja s na bre klim gru di ma usta de da ga na hra ni. Ona je tog da na bi la oda bra na me đu ve li kim bro jem dru gih ko je su se ured ne, s oče šlja nom ko som i zu bi ma pa žlji vo is tr lja nim gran či ca ma dr ve ta nim, pred sta vi le u pa la ti. Do je nje car skih po to ma ka zna či lo je bo gat stvo, ne za mi sli vo iz o bi lje, mo žda i de te to vu pri vr že nost i oda nost. A to de te, ako je de čak, mo glo bi jed nog da na po ne ti kru nu Hin du sta na, a čak i u zre-li jim go di na ma se ća će se že ne ko ja ga je od ga ja la. Sa ti je oda-bra la ovu sreć ni cu de be log se ljač kog li ca i buj nog za o blje nog te la, či stih usta i s med nim mle kom, ko je je Sa ti lič no pro ba la.

„Je l’ ona do bro, Hu re me?“Šah Dža han se sa ple te žu re ći da usta ne sa sto li ce i klek ne

po red su pru gi nog kre ve ta. Ru ka ma joj obavi struk i bo ko ve.

Indu Sundaresan24 25

Ta ri zni ca skrom no sti i škri nja če sti to sti bi sa hra nje na pre-ma obi ča ji ma pri vre me ne sa hra ne (ama nat) u gra đe vi ni (ima rat) vr ta Za i na bad u Bur han pu ru, ko ji se na la zi na dru goj stra ni re ke Tap ti; po me nu ta gra đe vi na na pra vlje na je na sred je zer ce ta.

– Iz Pa di šah na me Ab dul-Ha mi da La ho ri ja,Tadž Ma hal: Bli sta va grob ni ca,

V. E. Be gli i Z. A. De sai

Bur han purSre da, 17. jun 1631.17. zil-ka da a. h. 1040.

O d ne li su de te či ji je do la zak na svet s tog sve ta od neo nje go vu maj ku, i plač mu se uda lja vao s ko ra ci ma do ji lje. Ki ša je po če la da pa da ubr zo na kon što je ot ku cao dru gi dnev ni par, u pod ne. Dan je osva nuo ja san kao naj či sti ji di ja mant, sun ce je bli sta lo a to plo ta gu ši la ja či-nom. A on da su se na ne bu iz nad Bur han pu ra na go mi la li zlo slut no cr ni, ki šni obla ci. Na pr vi sev mu nje pri ka za li su se obri si za ga si to cr nog ka me nja tvr đa ve na oba la ma Tap ti ja, a od pr vog uda ra gro ma za zve ča lo je pro zor sko ok no oda je u ko joj se Mum taz Ma hal po ro di la.

Dva sa ta na kon što je car Šah Dža han na pu stio su pru gi ne oda je, prin ce za Dža ha na ra se pro bu di la uža snu ta. Maj či na ru ka bi la je hlad na. Dža ha na ra užur ba no usta de i opa zi da joj di sa-nje ne po kre će gru di i da joj je li ce spo koj no kao da još spa va.

„Ba pa“, krik nu. Na njen po vik sve že ne iz ze na ne sja ti še se u oda je. Ona ih od gur nu i po no vo od ju ri na po lje, li ca ob li ve nog su za ma. Tr ča la je niz hod ni ke u oče vu so bu, u ko joj se od ma-rao. Ni je zna la šta da mu ka že, ka ko ovo da mu sa op šti. Još dok je tr ča la, shva ti la je da se od tog tre nut ka u nji ho vim ži vo ti ma ne što pro me ni lo. Ko će sa da o nji ma da vo di ra ču na? Ko će se bri nu ti o ba pi? Bio je vr hov ni vla dar Mo gul skog car stva, ali je mi slio da mu ži vot ne vre di bez že ne ko ju vo li.

2