PTERIDOPHYTA

TRACHEOPHYTA

Carduus nutans

MONILOPHYTA

LYCOPODIOPHYTA

Carduus nutans

Lycopodiophyta (prečice) – Opšte karakteristike

Višegodišnje, zeljaste biljke, obično zimzelene po obliku podsećaju na

Selaginella helveticaSelaginella helveticazimzelene, po obliku podsećaju na

mahovine, a bliski su srodnici sa nekim izumrlim kopnenim biljkama (Asteroxylon). U

paleozoiku su živeli i drvenasti oblici.

Biljka se sastoji iz uspravnih stabala, koja polaze sa puzećih stolona, i podzemnog

izdanka, koji podseća na rizom.

Prečice mogu biti i epifite pri čemu imajuPrečice mogu biti i epifite, pri čemu imaju viseća stabla (engl. pendent), koja dostižu

dužinu i preko jednog metra.

Izdanak sa spiralno, ređe pršljenasto ili p , p jnaspramno, raspoređenim listovima

Podzemni deo izdanka podseća na rizom. Kod nekih prečica se obrazuje

rizofor sa kojeg polaze korenovirizofor sa kojeg polaze korenovi.

Korenovi prečica su adventivni.

Na vršnim delovima izdanka nalaze se meristemimeristemi.

Među prečicama ima izospornih i heterospornih oblika. Diphasiastrum alpinumDiphasiastrum alpinum

Lycopodiophyta – Фосилне пречице

Prelaz od terminalnih sporangija rinija do epifilnih sporangija prečica

Asporangija prečica

Predstavnici reda Protolepidodendrales živeli su u toku donjeg i srednjeg devona a izumrli su

ВБ

u toku donjeg i srednjeg devona, a izumrli su tokom ranog karbona. To su zeljaste biljke sa

horizontalnim rizomoidom i uspravnim dihotomo granatim stablima. Stablo pokriveno filoidima,

koji su kod Protolepidodendrona račvasto deljenikoji su kod Protolepidodendrona račvasto deljeni na vrhu. Sporofili se nisu razlikovali od ostalih

filoida i nisu formirali sporonosni klas (strobilus) (ova pojava je poznata i kod recentnih

predstavnika roda Huperzia) Sporangije su seА – Drepanophycus

Б – Protolepidodendron (habitus)В – sporofil sa sporangijom

predstavnika roda Huperzia). Sporangije su se nalazile na gornjoj strani sporofila.

Lycopodiophyta – Фосилне пречице

LepidodendronPredstavnici reda Lepidodendrales su vrhunacLepidodendrales su vrhunac

svog razvoja postigle u karbonu. To su uglavnom robusne,

drvenaste biljke, čija je visina dostizala 40 metara a prečnikdostizala 40 metara, a prečnik

stabla do 2 metra. Fosilizacijom ovih biljaka formirane su debele

naslage kamenog uglja.

Drvenaste prečice su se odlikovale jako razgranatom

krunom i debelim koreno-vidnim tvorevinama, koje se nazivaju

stigmarije. U stablu je postojala sifonostela.

Na površini glavnog stabla uočavaju se lisni jastučići,uočavaju se lisni jastučići,

odnosno ožiljci od opalih listova. Listovi su linearni i spiralno

raspoređeni na granama, na čijim vrhovima su se formirali mikro- ivrhovima su se formirali mikro i

makrostrobilusi.

Lycopodiophyta – Fosilne i recentne prečice (pregled)

Ordo ProtolepidodendralesF ili P t l id d d

Divisio ZosterophyllophytaClassis Zosterophyllopsida Familia Protolepidodendraceae

ProtolepidodendronEstinnophytonColpodexylon i dr.

Classis Isoetopsida

Classis ZosterophyllopsidaOrdo Zosterophyllales

Familia ZosterophyllaceaeZosterophyllumGosslingia Classis Isoetopsida

Ordo LepidodendralesFamilia Lepidosigilariaceae

LepidosigillariaCyclostigma i dr

GosslingiaCrenaticaulis i dr.

Ordo AsteroxylalesFamilia Аsteroxylaceae

Asteroxylon mackiei Cyclostigma i dr.Familia Sigillariaceae

Sigillaria i dr.Familia Lepidodendraceae

Lepidodendron

ySchizopodium

Divisio LycopodiophytaClassis Lycopodiopsida

Ordo Drepanophycales LepidodendronLepidocarpon i dr.

Ordo IsoetalesFamilia Isoetaceae

Prostigmaria

p p yFamilia Drepanophycaceae

DrepanophycusBaragwanthia longifoliaArchaeosigillaria g

Oxroadia i dr.IsoetesStylites

Classis SelaginellopsidaO d S l i ll l

Ordo LycopodialesFamilia Lycopodiaceae

LycopodiumLycopodiellaH i l Ordo Selaginellales

Familia SelaginellaceaeSelaginella

Huperzia selago DiphasiastrumPhlegmariurus filiformis

Lycopodiopsida – Morfo-anatomske karakteristike

Lycopodium clavatum

Phleg

Red Lycopodiopsida obuhvata zeljaste i poludrvenaste biljke, sa t bl t b li it i i lič ti i ič

gmariurus

stablom gusto obraslim sitnim igličastim, naizmenično raspoređenim listovima. Spore, koje su međusobno istovetne,

obrazuju se u sporangijama, koje se nalaze pojedinačno u pazusima sporofila. Sporangije su raspoređene u vršnom delu t bl i d kl t bil (i k d d

taxifolius

stabla i grade sporonosne klasove - strobiluse (izuzev kod roda Huperzia, kod kojeg su sporangije raspoređene duž većeg dela

stabla).

Lycopodiopsida – Morfo-anatomske karakteristike

Tipični predstavnik Lycopodium clavatum ima stabloTipični predstavnik, Lycopodium clavatum, ima stablo koje puzi po podlozi i dihotomo se grana. Stablo je diferencirano na epidermis, koru i centralni cilindar

protosteličnog (hadrocentričnog) tipa. Ksilem je razbijen u veći broj ploča koje su poređane radijalno ili paralelnou veći broj ploča koje su poređane radijalno ili paralelno,

a između njih nalazi se floem (plektostela).

Listići su igličasti, spiralno raspoređeni na stablu. Mezofil lista je jednostavan, samo kod nekih vrsta diferenciran na j jpalisadno i sunđerasto tkivo. Lisni nerv kod prvih listova

nedostaje, kasnije se formira jednostavno centralno rebro.

Lycopodiopsida – Razmnožavanje

Sporofilni klas je građen od osovine za koju su pričvršćeni sporofili. S gornje strane sporofila nalazi se sporangija koja je po

obliku polububrežasta. Spore su p ptetraedričnog oblika i obavijene mrežastom

membranom. Sporangija puca duž jedne linije na temenu.

Lycopodiopsida – Protalijum

Diph Kad spora padne na tlo klija tek posle 6-7 godina, a zatim se

razvije u protalijum veličine 2 3 cm Protalijum je bezbojan ili

hasiastrum

razvije u protalijum veličine 2-3 cm. Protalijum je bezbojan ili beličast, čiodastog oblika. Razvoju protalijuma prethodi

stupanje u simbiozu (mikorizu) sa gljivama iz razdela Phycomycetes. Hife ovih gljiva imaju veliki značaj za ishranu protalijuma Protalijum dostiže polnu zrelost tek nakon 12 do

m com

plana

protalijuma. Protalijum dostiže polnu zrelost tek nakon 12 do 15 godina, kada se na apikalnom delu razvijaju anteridije

ant(u centru) i arhegonije (na periferiji

protalijuma).atum

Anteridije su višećelijske i neznatno udubljene u tkivo

protalijuma. Svaka ćelija, izuzev

arh

ćelija zida, sadrži jajasti spermatozoid, koji ispod vrha

nosi dva biča.

Arhegonije imaju brojne vratne ili k l ć lij (št j kili kanalne ćelije (što je znak

primitivnosti). Zrela arhegonija se otvara na vrhu, a kanalne ćelije se pretvaraju u sluz, što

olakšava spermatozoidima gljive

pkretanje. Jajne ćelije su u proširenom delu koji je

udubljen u tkivo protalijuma.

Lycopodiopsida – Oplođivanje i razvoj zigota

O l đ j j ć lij d liOplođena jajna ćelija se deli bazalnom ćelijom popreko na 2 ćelije.

Gornja je nosioc embriona (suspenzor), a donja se deli najpre na

k d t t kt t ikvadrante, a potom na oktante i na kraju nastaje višećelijski embrion.

Teme embriona je okrenuto suprotno od vrata arhegonije. Suspenzor itišć b i tki t lijpritišće embrion u tkivo protalijuma.

Da bi izašao iz protalijuma, embrion se savija naviše, a na donjoj njegovoj

strani se formira haustorija, koja je k t l j iokrenuta prema glavnoj masi

protalijuma. Na vrhu izdanka pojavljuje se u vidu ljuske prvi list. Prvi koren se razvija uz suspenzor

(b č h t ij ) R t(bočno naspram haustorije). Rast se odvija bez temene ćelije, većim

brojem inicijalnih ćelija.

Lycopodiopsida – Životni ciklus

spore razvoj protalijumaprotalijuma

sporofit

anteridija

gametofit (n)sporofit (2n)

protalijum

t idspermatozoid

arhegonijag j

embrionrazvićeembriona

razvićesporofita

Lycopodiosida – Lycopodiaceae

Predstavnici roda Huperzia

Isoetopsida – Opšte karakteristike i razmnožavanje

Ova klasa obuhvata višegodišnje, zeljaste biljke, koje žive O a asa obu ata šegod š je, e jaste b j e, oje eu vodi ili na vrlo vlažnim mestima.

Gametofit je sveden na minimum. Muški gametofit je sveden na jednu anteridiju. Spermatozoidi su policilijatni.

Isoetopsida – Opšte karakteristike i razmnožavanje

foveafovea

Selaginellopsida – Opšte karakteristike i razmnožavanje

Selaginellopsida – Opšte karakteristike i razmnožavanje

Selaginella flabellata

O š š žOva klasa obuhvata višegodišnje, zeljaste biljke, koje žive na stenama u klisurama ili zatresavljenim mestima u visokim planinama. Kod nas su poznate 2 vrste roda Selaginella

(S. selaginoides i S. helvetica).

Stablo i grane su pokriveni sitnim listovima, a na vrhovima grana se u pazusima listovaStablo i grane su pokriveni sitnim listovima, a na vrhovima grana se u pazusima listova razvijaju sporangije. Listovi se kod nekih vrsta razlikuju po veličini – javljaju se dva reda

sitnijih i dva reda krupnijih listova.

Za podlogu su pričvršćene tankim korenovima, a na stablu se obrazuju i rizofori.

Selaginellopsida – Opšte karakteristike i razmnožavanje

U pazusima sporofila, koji su raspoređeni u sporofilne klasove, razvija se po jedna mikro- ili

makrosporangija. U mikrosporangijama razvija se veliki broj mikrospora a u makrosporangijamaveliki broj mikrospora, a u makrosporangijama

samo 4 mikrospore. Mikrospora daje anteridijalni, a makrospora arhegonijalni gametofit.