predavanje gradja celije

Biljna elija

Back

Botanika, V. Ranelovi, 2005/06

ELIJA

elija je osnovna gradivna i

funkcionalna jedinica ivih

organizama.

elija je najmanji organizovani

oblik u kome se moe javiti

jedno ivo bie.

elija je sloeni, otvoreni biofiziko-hemijski sistem specifinih svojstava, koji je u dinamikoj ravnotei i, uz posebnu sposobnost regulacije, obavlja sve ivotne funkcije.

elija predstavlja minijaturnu fabriku, koja radi sa ogromnom produktivnou, maksimalnom usklaenou i po zadatom programu. U njoj svakog minuta nastaju stotine sloenih jedinjenja, ukljuujui i makromolekule (Egorov, 1987).

TIPOVI ELIJSKE ORGANIZACIJE

Prokariotska elija

Eukariotska elija

Nauka koja se bavi prouavanjem elije, njenim oblikom, graom, funkcijom naziva se CITOLOGIJA

VELIINA ELIJE

Veliina elije

OBLIK I VELIINA BILJNE ELIJE

PARENHIMSKE ELIJE su po pravilu izodijametrine elije.

PROZENHIMSKE ELIJE su izduene elije, kod kojih je jedna

dimenzija tri ili vie puta vea od ostale dve.

Protoksilemske

prozenhimske elije

Traheje i traheide,

koje ulaze u sastav ksilema, su

prozenhimske elije.

Tipina

Razgranata

Zvezdaste elije u cvetnim drkama Canna

STRUKTURA BILJNE ELIJE

Biljna

elija

elijski zid

Eukariotska

elija

Protoplazma

Protoplazmatina

membrana

Citoplazma

Jedro

Organele

C. matriks

Osnovni strukturni elementi eukariotskih elija su protoplazma i elijska ili protoplazmatina membrana.

Protoplazma je diferencirana na jedro i citoplazmu. Citoplazmu ine citoplazmatini matriks i elijske organele. Biljne elija je obavijena elijskim zidom.

HEMIJSKI SASTAV PROTOPLAZME

Elementarni hemijski sastav

Ugljenik

Kiseonik

Vodonik

Azot

Natrijum

Magnezijum

Kalijum

Kalcijum

Hlor

Fosfor

Sumpor

Jod

Mangan

Gvoe

Kobalt

Bakar

Cink

Molibden

96%

3%

1%

Hemijski elementi u elijama se retko javljaju slobodni, ve su veinom vezani u razliita neorganska i organska jedinjenja.

Neorganska jedinjenja se javljaju u obliku vode i mineralnih soli.

Makroelementi

Mikroelementi

Ultramikroelementi

ORGANSKE MATERIJE U ELIJI

Organske materije se u eliji javljaju u obliku ugljenih hidrata,

masnih materija, belanevina i nukleinskih kiselina.

Belanevine i nukleinske kiseline, kao i molekuli nastali

njihovimkombinovanjem sa drugim jedinjenjima, nazivaju se

MAKROMOLEKULI.

U elijama mogu imati gradivnu, energetsku, ulogu rezervnih

materija, katalitiku i zatitnu ulogu.

BIOMOLEKULI se sintetiu u samim elijama

UGLJENI HIDRATI

Polisaharidi

Monosaharidi

Disaharidi

MASNE MATERIJE - LIPIDI

Masti su jedinjenja trohidroksilnog alkohola glicerola i viih masnih kiselina. Dele se na tene (ulja), koje su sastojci biljnih elija, i vrste, koje ulaze u sastav ivotinjskih elija.

Voskovi se sintetiu u epidermalnim elijama,

a izluuju se na povrinu epidermalnog tkiva i imaju zatitnu ulogu.

Sloene masti (lipoidi) su jedinjenja masti i drugih organskih jedinjenja.

fosfolipidi

lipoproteidi

biljni pigmenti

karotinoidi

lipohromi

hromolipidi

BELANEVINE - PROTEINI

Belanevine imaju gradivnu, katalitiku i retko ulogu rezervnih

materija (aleuronska zrna u elijama plodova nekih biljaka).

Prema obliku molekula mogu biti globularne (loptaste) i

fibrilarne (konaste).

Prema strukturi mogu biti proste i sloene (proteidi).

Proteini koji podstiu hemijske reakcije tokom metabolozma elije i utiu da se one odvijaju brzo i efi-kasno nazivaju se enzimi. Sastoje se iz aktivne jedinice koja deluje na supstrat (apoenzim) i proste-tine grupe koja je aktivira (koenzim).

NUKLEINSKE KISELINE

DNK dezoksiribonukleinska kiselina

RNK ribozonukleinska kiselina

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je molekul koji nosi naslednu materiju.
Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarna lanca nukleotida, koji se spiralno uvijaju i povezani su vodoninim vezama.
DNK-helix

NUKLEINSKE KISELINE

Osnovna strukturna jedinica nukleinskih kiselina je nukleotid.

Purinske baze

adenin i guanin

Pirimidinske baze

citozin, timin i uracil

DNK dezoksiriboza

RNK riboza

DNK-helix

Watson, Crick 1953
44.psd

Replikacija DNK je proces u kome se udvaja ili reprodukuje molekul DNK

RNK

Prema strukturi i funkciji postoje informaciona, ribozomalna i transportna RNK.

BIOLOKI AKTIVNE MATERIJE (BAM)

U BAM spadaju: vitamini, hormoni, feromoni i fitoncidi.

VITAMINI

Rastvorljivi u vodi

askorbinska kiselina (vitamin C), tiamin (vitamin B1), riboflavin (B2), nikotinska kiselina (PP), pantotenska kiselina

Rastvorljivi u mastima

vitamin A, vitamin E, vitamin K

Primula verris

listovi jagorevine su jako bogati vitaminom C

Helianthus annuus

seme suncokreta sadri vitamin E

Magnolia loebneri


HORMONI

Hormoni reguliu rast i razvoj biljaka (hormoni rasta).

AUKSINI stimuliu izduivanje elija i organa i deobu elija

GIBERELINI kontroliu izduivanje i deobu elija, ubrzavaju cvetanje

i plodonoenje

CITOKININI stimuliu elijsku deobu

APCISINSKA KISELINA je prirodni inhibitor koji ubrzava opadanje

plodova i listova, inhibira klijanje semena i cvetanje

ETILEN utie na sazrevanje plodova, inhibita izduivanje, a stimulie

debljanje stabla; lako je isparljiv i ima karakteristian miris

Materije koje inhibiraju rast i razvie biljaka, a dobijaju se vetakim putem nazivaju se retardanti.


FEROMONI

Feromoni su materije karakteristine

za insekte, a deluju kao polni atraktanti

(materije koje lue pojedini organizmi

u cilju privlaenja i pobuivanja polnog

nagona kod jedinki suprotnog pola).

Sposobnost sinteze feromona imaju i

pojedine biljke, to je posebno znaajno

za opraivanje biljaka.

Ophrys heldreichii

Ophrys calypsus

O. cretica

O. sphaegodes


Etarska ulja su sekundarni proizvodi metabolizma viih biljaka. To su lako isparljive materije karakteristinog mirisa, a po hemijskom sastavu predstavljaju smeu vie razliitih jedinjenja.

Fitoncidi su sastojci etarskih ulja koji imaju mikrobicidno delovanje (inhibiraju rast ili unitavaju mikroorganizme).

FITONCIDI I ETARSKA ULJA

Achillea chrysocoma

Stachys germanica

Thymus striatus

Fitoncidi se nalaze u mnogim lekovitim biljakama.

Veliku primenu fitoncidne biljke imaju u fitosanaciji vazduha.

Najvee koliine fitoncida sadre drvenaste biljke (hrast, lipa i dr.)


1. elijska membrana

2. elijski zid

3. Meuelijski prostor

4. Citoplazmatini matriks

5. Jedro

6. Vakuola sa tonoplastom

7. Hloroplasti

8. Goldijev aparat

9. Mitohondrije

10. Endoplazmatini retikulum

11. Kristali

12. Lizozom

13. Skrobno zrno

Biljna elija je izgraena iz dve sutinski razliite komponente:

protoplazma (ivi sastojci .)

paraplazma (neivi sastojci .)

Protoplazma je diferencirana na membranu, citoplazmu i jedro.

Paraplazma je diferencirana na elijski zid i ergastine materije.


ELIJSKA MEMBRANA (PLAZMALEMA)

Funkcije:
razmena materija izmeu . i sredine koja je okruuje;koordinira sintezu i deponovanje celuloznih mikrofibrila . zidaprenos hormonalnih signala i signala iz spoljanje sredinekontrolie rastenje i diferencijaciju elije
Membrana je selektivno propustljiva

(SEMIPERMEABILNA)

Membrane susednih elija su povezane plazmodezmama koje prolaze kroz elijske zidove

, .
.
.

():
,

.

, .

. :

-

Proteini membrane
ine 25 % do 75 % mase membraneMogu biti:
- transmembranski (integralni), pruaju se du cele membrane, uglavljeni su direkno u lipidni dvosloj

- periferni, vezani na periferiji membrane za lipide

Proteini membrane
Uloga:
- transport materija preko membrane

- receptorna

- strukturna


ELIJSKE ORGANELE

Jednomembranske

Endoplazmatini retikulum

Goldijev aparat

Lizozomi

Vakuola sa tonoplastom

Dvomembranske

Mitohondrije

Plastidi

Nemembranske

Ribozomi

Mikrotubule

Centrozomi
77.psd78.psd79.psd80.psd81.psd

Endoplazmatini retikulum
Endoplazmatini retikulum je mrea kanala, cisterni i vezikulaMoe biti:
- glatki (bez ribozoma)

- hrapavi (sa ribozomima)
Uloga:
- sinteza,modifikacija i transport proteina

- najvea fabrika biomolekula u eliji

Prostiru se i odravaju komunikaciju izmeu jedrove opne i elijske membrane. Za spoljanju membranu endoplazmatinog retikuluma vezuju se ribozomi u vreme kada se u njima sintetiu proteini granulirani endoplazmatini retikulum, kada nisu prisutni poliribozomi oznaen je kao glatki endoplazmatini retikulum

Goldijev kompleks
Izgraen je od paralelnih spljotenih cisterni tanjirastog oblijka i prateih vezikulaLokalizovan je blizu Endoplazmatinog retikulumaUloga:
- modifikuje, pakuje i razvrstava proteine za sekreciju, lizozome ili plazminu membranu
168.psd169.psd

Lizozomi
Jednomemranske organele u obliku sutnih mehuriaSastoje se od hidrolitikih enzimaUkoliko se dezintegrie njihova membrana dolazi do lize elijeNeaktivni lizozomi nazivaju se primarniSpajanjem primarnog lizozoma i fagocitne vakuole nastaje sekundarni lizozom koji se oznaava i kao digestivna vakuola

predavanje gradja celije

Documents