PREDAVANJE 10 Prof. dr Jovica Lazi

KAKO SASTAVITI bilans stanja TEORIJSKE PRETPOSTAVKE BILANSNOG PRIKAZIVANJA SREDSTAVA I MEHANIZAM SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA (REKAPITAIZACIJA)

1. Kako sastaviti bilans stanjaPrimer broj 1:Prema poetnom inventaru stanje sredstava i izvora sredstava Preduzeca " BAJA " iz Novog Sada, na dan 22. decembra 2006. godine je sledece:

1. Drustveni kapital

6,771.855

2. Ziro racun

224.530

3. Dobavljaci - duznici

41.300

4. Zemljiste privrednog karaktera

116.150

5. Ispravka vrednosti gradevinskih objekata

345.370

6. Aktivna vremenska razgranicenja

263.280

7. Rezervni fond

300.000

8. Gradevinski objekti

1,406.620

9. Ostale obaveze

16.000

10. Sredstva rezervnog fonda

300.000

11, Osnovna sredstva u pripremi

168.000

12. Fond zajednicke potrosnje

715.000

13. Ispravka vrednosti opreme

348.230

14. Dobavljaci

264.900

15. Oprema

1,611.130

16. Blagajna

1.700

17. Kupci

4,704.800

18. Kratkorocni kredit za obrtna sredstva

300.000

19. Ostala potrazivanja

23.000

20. Ispravka vrednosti sredstava zajednicke potrosnje

15.000

21. Zalihe materijala

85.845

22. Dugorocni kredit za osnovna sredstva

600.000

23. Sredstva zajednicke potrosnje

730.000

Prvu fazu prilikom sastavljanja bilansa stanja ini izrada koncepta, u kome zadate pozicije razvrstavamo na: aktivu, pasivu i ispravke vrednosti. Koncept bilansa

AKTIVA

PASIVA

2.

iro raun

224.530

1.

Drutveni kapital

6.771.855

3.

Dobavljai dunici

41.300

7.

Rezervni fond

300.000

4.

Zemljite privrednog karaktera

116.150

9.

Ostale obaveze

16.000

6.

A.V.R.

263.280

12.

Fond zajednike potronje

705.000

8.

Graevinski objekti

1,406.620

14.

Dobavljai

264.900

10.

Sredstva rezervnog fonda

300.000

18.

Kratkoroni krediti za obrtna sredstva

300.000

11.

Osnovna sred. u pripremi

168.000

22.

Dugoroni krediti za osnovna sredstva

600.000

16.

Blagajna

1.700

8,967.755

17.

Kupci

4,704.800

KOREKTIVNI RAUNI ILI

19.

Ostala potraivanja

13.000

ISPRAVKE VREDNOSTI

21.

Zalihe materijala

85.845

5.

Ispr. vred. graev. obj.

345.370

24.

Gubitak

10.000

13.

Ispr. vred. opreme

348.230

23.

Sredstva zajednike potronje

730.000

693.600

9,676.355

20.

Ispr. vred. sredstava zajednike potronje

15.000

708.600

nastavakProveru tanosti razdvajanja na grupe aktive, pasive i ispravke vrednost, vrimo kada od zbira aktive oduzmemo zbir ispravki vrednosti (to zavisi od toga da li je korektivni raun pozitivan ili negativan) i ako je taj zbir jednak zbiru pasive, prvu fazu sastavljanja bilansa smo dobro uradili.AKTIVA 9,676.355- ISPRAVKE VREDNOSTI 708.600= PASIVA 8.967.755U drugoj fazi sastavljanja bilansa odreuje se mesto svake pozicije u bilansu.Bilansiranje grupa sredstava u bilansu vri se po funkcionalnom principu, a mesto svake pozicije u okviru grupe odreuje se po principu likvidnosti.Trea faza sastoji se od prenoenja podataka iz koncepta u obrazac bilansa.

B I L A N S STANJAPREDUZECA ZA PROIZVODNJU RADIJATORA "BAJA" IZ BEOGRADAAKTIVA na dan 22. decembra 201X. god. PASIVA

R.b

OPIS

IZNOS

R.b

OPIS

IZNOS

Pomo. kolona

Pretkolona

Glavna kolona

Pretkolona

Glavna kolona

I OSN. SRED.

I IZVORI POSLOV. SREDSTAVA

1.

Zemlj.pr. arak

116.150

1.

Dru. kapital

6.771.855

2.

Grad. objekti

1.406.620

2.

Dug.kred.za osn.sr.

600.000

3.

Is.vr.gra.obj,

345.370

1.061.250

3.

Krat.kred.za ob.sr.

300.000

4.

Oprema

1.611.130

4.

Dobavljai

264.900

5.

Ispr.vr. opreme

348.230

1.262.900

5.

Ostale obaveze

16.000

7,952.755

6.

Osn.sr.u pripr.

168.000

2.608.300

II OBR.SRED.

II IZVORI SRED. FOD.

REZERVNOG

7.

Blagajna

1.700

6.

Rezervni fond

300.000

8.

iro raun

224.530

9.

Kupci

4.704.800

III IZVORI SRED

ZAJED. POTRO.

10.

Dobav. - duni

41.300

7.

Fon. zajed.

715.000

11.

A.V.R.

263.280

potronje

12.

Ostala potrai

13.000

13.

Zalihe materija

85.845

5,334,455

14.

Gubitak

10.000

III SREDSTVA REZER. FON.

15.

Sred. R F

300.000

IV SRED. Z. P.

16.

Sr. zaj. potro.

730.000

17.

Isp. sr. Z.P.

15.000

715.000

8,967.755

8,967.755

AKTIVA -

I Stalna imovina (rauni Klase 0): 1. u materijalnom obliku: od imovine sa najduim vekom trajanja (Zemljita, Graevinski objekti, Postrojenja i oprema...), pa do one sa kraim vekom tranjanja (...Ostale nekretnine, postrojenja i oprema) 2. u nematerijalnom obliku (u obliku prava): Ulaganja u razvoj, Koncesije, patenti, licence, Goodwill.... 3. u novanom obliku: Avansi, Akcije i druge HOV koje se dre do dospea.... II Tekua imovina (rauni Klase 1 i 2): Pozicije se reaju po emi reprodukcije: N R ... P ... R N, tj.: 1. N imovina koja se javlja u poetnom novanom obliku (Blagajna, Tekui raun, Izdvojena novaana sredstva i akreditivi, Ostala novana sredstva...) 2. R imovina koja se nalazi u poetnom robnom obliku, tj. sve vrste materijala (Sirovine, Osnovni materijal, Pomoni materijal, Sitan inventar, Ambalaa, Rezervni delovi, Auto-gume...) 3. P Nedovrena proizvodnja (samo ako je u pitanju delatnost proizvodnje) 4. R zavrni robni oblik (Gotovi proizvodi kod proizvodne delatnosti, Roba kod trgovinske delatnosti) 5. N zavrni novani oblik: sve vrste potraivanja (Kupci, Potraivanja prema zaposlenima, Potraivanja po primljenim menicama, Sporna potraivanja.... Ostala potraivanja, AVR).

PASIVA -po Principu rastue dospelosti (opadajue ronosti)I Kapital (rauni Klase 3): 1. Osnovni kapital (Akcijski, Dravni...) 2. Rezerve (Zakonske, Statutarne, Revalorizacione rezerve, Emisiona premija) 3. Nerasporeena dobit (ili Gubitak u vidu odbitne stavke). II Obaveze (rauni Klase 4): Obaveze se reaju po Principu rastue dospelosti (opadajue ronosti), tj. prvo se navode obaveze koje imaju najdui rok dospea, a na kraju obaveze koje najbre dospevaju: 1. Krediti (Dugoroni, Kratkoroni) 2. PVR 3. Dobavljai 4. Sve ostale obaveze (po opadajuoj ronosti).

I. TEORIJSKE PRETPOSTAVKE BILANSNOG PRIKAZIVANJA SREDSTAVA1.1. Bilansni metod izuavanja dvojnog knjigovodstvaZa prikazivanje bilansnog sadraja (redosleda njegovih pozicija) najpodobniji je kriterijum opadajue likvidnosti (za "redanje" pozicija u aktivi), odnosno kriterijum sporije dospelosti (za "redanje" pozicija u pasivi). Pomenuti kriterijumi omoguuju da se relativno lako i tano utvrdi i oceni pravilnost finansiranja pojedinih delova aktive, jer dospelost (ronost) odreenih izvora u pasivi treba da je usaglaen s likvidnou odgovarajuih delova aktive.Sledi primer u kojem je poetni bilans stanja (0), popisom je utvreno, daje proizvodno preduzee SAVA", BEOGRADimalo sledeu imovinu na dan 01.01.1995. godine (u hiljadama dinara) :Osnovna sredstva 24.950 dinara, blagajna 135, Akcionarski kapital31.000 iro raun 12.365, dugoroni kredit za obrtna sredstva 9.000, materijal 4.850, sitan inventar 680, kratkoroni kredit za obrtna sredstva 5.000, proizvodnja 2.720, kupci 1.340, i dobavljai 2.040.Na osnovu prednjih podataka poetni bilans (0) izgledao bi ovako:

AKTIVA POETNI BILANS (0) PASIVA

R.B

OPIS

IZNOS

R.B

OPIS

IZNOS

1.

Blagajna

135

1.

Dobavljai

2040

2.

iro raun

12.365

2.

Krat. kredit za

5000

3.

Kupci

1.340

obrtna sredstva

4.

Proizvodnja

2.720

3.

Dugoroni kredit

9000

5.

Materijal

4.850

za obrtna sred.

6.

Sit. inventar

680

4.

Sopstv. izvori

31000

7.

Osnovna sredstva

24.950

UKUPNO

47.040

47.040

Grupisanje bilansnih pozicija izvreno je po principu opadajue likvidnosti (u aktivi) i po principu rastue dospelosti (u pasivi). Primeri za vebu:

Prethodni bilans grupisati bilansne pozicije po principu opadajue likvidnosti (u aktivi) i principu rastue dospelosti (u pasivi), ovo grupisanje ematski izgleda ovako:AKTIVA BILANS PASIVA

Gotovina

Dobavljai (poverioci)

Potraivanja

Kratkoroni krediti

Zalihe

Dugoroni krediti

Osnovna sredstva

Sopstveni izvori

Akcionarski kapital132.000 dinara, dobavljai za osnovna sredstva 36.000, blagajna 10.120, materijal 50.000, kratkoroni kredit za obrtna sredstva 10.000, osnovna sredstva 103.000, iro raun 50.000, dobavljai za obrtnasredstva 26.000, gotovi proizvodi 22.000, dugoroni kredit za osnovnasredstva 45.000, gorivo i mazivo 2.000, sitan inventar 4.200, proizvodnja utoku 30.000, kupci 22.000, kratkoroni kredit za osnovna sredstva 11.000,dugoroni kredit za obrtna sredstva 33.000, (zbir aktive - zbiru pasive od293.320 dinara).Grupisanje bilansnih pozicija izvriti po principu rastue likvidnosti (u aktivi) i principu opadajue dospelosti (u pasivi);

AKTIVA BILANS PASIVA

Osnovna sredstva

Sopstveni izvori

Zalihe

Dugoroni krediti

Potraivanja

Kratkoroni krediti

Gotovina

Poverioci - dobavljai

Prethodni zadatak za grupisanje bilansnih pozicija po principu opadajue likvidnosti (u aktivi) i principu opadajue dospelosti (u pasivi), izgleda ovako:

AKTIVA

BILANS PASIVA

Blagajna

10.120

Poslovni fond

132.000

iro raun

50 000

Dugor. kredit za oss

45.000

Kupci

22.000

Dugor. kredit za obs.

33.000

Proizvod, u toku

30.000

Kratkor. kredit za oss

11.000

Materijal

50.000

Kratkor. kredit za obs

10.000

Sitan inventar

4.200

Dobavljai za oss

36.000

Gorivo i mazivo

2.000

Dobavljai za obs

26.000

Gotovi proizvodi

22.000

Osnovna sredstva

103.000

UKUPNO

293.320

UKUPNO

293.320

1.2. MEHANIZAM SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVASutina dvojnog knjigovodstva ogleda se u obuhvatanju i praenju celokupne imovine preduzea, tj. svih elemenata aktive i pasive, koji tu imovinu konstituiu. Pri tome, do izraaja dolazi princip dvojnog knjienja, to znai da se svaki poslovni dogaaj dvostrano knjii: na levoj strani jednog ili vie rauna, uz istovremeno obuhvatanje, na desnoj strani, drugog ili vie drugih rauna. Postupajui tako, sistem dvojnog knjigovodstva omoguuje da se u svakom momentu (po pravilu, krajem poslovne godine, a esto i krajem tromeseja ili krajem meseca) moe utvrditi imovinski poloaj odreenog preduzea, tj. stanje pojedinih elemenata njegove aktive i pasive na dan sastavljanja bilansa.

nastavakTakoe, ovaj sistem knjigovodstva omoguuje da se utvrdi i uspenost poslovanja u posmatranom obraunskom periodu (godini, kvartalu, mesecu, pa i za krae vremenske periode). Mehanizam sistema dvojnog knjigovodstva mora se prilagoditi poslovnom procesu koji se njime prati. Celina mehanizma, kojim se dvojno knjigovodstvo koristi, obuhvata komponente kao na slici:

1.4.3. Sistematska i hronoloka evidencijaU prethodnim delovima ovog odeljka upoznali smo se raunima glavne knjige (delovima ralanjenog bilansa) kao sistematskom evidencijom i dnevnikom kao hronolokom evidencijom rauna. Ostaje nam da se na ovom mestu upoznamo detaljnije sa dnevnikom kao hronolokom evidencijom. Prelazei na dnevnik - hronoloku evidenciju - i na obuhvatanje poslovnih promena putem dnevnika mi se delimino upoznajemo i sa knjigovodstvenim postupkom, koji ide ovim redom: sastavljanje bilansa, otvaranja knjiga na osnovu bilansa (stavom za otvaranje knjiga u dnevniku i njegovim prenosom - radi se dakle o prenosnom knjigovodstvu - na raune glavne knjige), zatim, obuhvatanje poslovnih promena u dnevniku stavovima za knjienje (kontiranje) i prenosom knjienih promena u dnevniku na raune glavne knjige itd.

1.4.4. Glavna knjigaPrimer broj 1.

Preduzee "STUDENT" iz Beograda poinje sa poslovanjem i raspolae sledeim ulogom osnivaa: Osnovna sredstva 240.000 dinara, iro raun 360.000 dinara, blagajna 39.000 dinara, materijal 120.000 dinara, sitan inventar na zalihi 45.000 dinara i ambalaa na zalihi 36.000 dinara.Sastaviti poetni bilans i proknjiiti sledee poslovne promene preko rauna glavne knjige:1. Kupljeno je na kredit materijala za 45.000 dinara. Materijal je primljen i skladiten u magacin;2. Kupljena je na kredit maina za 90.000 dinara;3. Sa iro rauna je isplaena obaveza za kupljen materijal na kredit;4. Iz odobrenog kredita za osnovna sredstva isplaeno je dobavljaima za osnovna sredstva 60.000 dinara na ime delimine otplate robnog kredita;5. Izdato je u proizvodnju materijala za 150.000 dinara;6. Isplaeno je sa iro rauna 75.000 dinara na ime raznih trokova proizvodnje (LD radnika, strane usluge, kamate na kredite, poreze, doprinose isl);7. Zavreno je i predato na skladitenje gotovih proizvoda za 135.000 dinara;8. Prodato je na kredit gotovih proizvoda za 180.000 dinara, stvarna cena kotanja (stvarni trokovi) prodatih proizvoda iznose 120.000 dinara.

nastavak9. Isplaeno je sa iro rauna 6.000 dinara na ime zatezne kamate zbog neblagovremene isplate dospele obaveze dobavljaima za osnovna sredstva;10. Kupci nam nisu u roku platili dug, pa im putem knjinog pisma zaraunavamo 9.000 dinara na ime zatezne kamate;11. Naplaeno je preko iro rauna 4.500 dinara na ime otpisanog potraivanja (to potraivanje se ne vodi vie u naim knjigama);12. Dobavljai za osnovna sredstva nam putem knjinog pisma odobravaju 3.000 dinara na ime popusta (bonifikacije);13. Osniva preduzea vri dodatno (naknadno) ulaganje sredstava uplatom na iro raun 90.000 dinara;14. Podizanjem novca sa iro rauna osniva preduzea povlai iz poslovanja 230.000 dinara; i15. Zakljuiti knjige preduzea "STUDENT" iz Beograda (bilans stanja i bilans uspeha i izvriti njihovo izravnanje). i to:a) zakljuiti prihode; b) rashode; v) pasivu; i g) raun dobitka i raun izravnanja.

Reenje primera broj 1:

GLAVNA KNJIGA I STEPENA

nastavakObjanjenje korienja kolona za iznos u glavnu knjiguGlavna knjiga predstavlja sistem knjigovodstvenih rauna otvorenih na osnovu poetnog bilansa preko dnevnika.Strane raune obeleavaju se sa duguje i potrauje, to ne znai nita drugo do levu i desnu stranu rauna. Prilikom knjienja svake poslovne promene treba odrediti sledee: koji rauni su tangirani datom poslovnom promenom (aktivni, pasivni, rashoda ili prihoda); kojoj grupi pripada svaki tangirani raun, da bi se primenilo odgovarajue pravilo za knjienje; i dali je na raunu dolo do poveanja ili smanjenja stanja.

A

RN IZRAVNANJA ( Bilans stanja)

P

(15)Osnovna sredstva

330.000

(15)Sopstveni kapital

700.000

Materijal

15.000

Dobavljai

27.000

Sit. inv. na zalihi

45.000

Dug. kredit

60.000

Ambalaa na zalihi

36.000

DOBITAK

70.500

iro raun

98.500

Blagajna

39.000

Proizvodnja u toku

90.000

Gotovi proizvodi

15.000

Kupci

189.000

857.500

857.500

R RN

Dobitka i gubitka (Bilans uspeha)

P

(15a)Trokovi real. got. pr. Finansijski rashodi POSLOVNI DOBITAK

120.000

6.000

70.500

(15a) Reali. za got. proiz. Finansijs. prihodi Vanredni prihodi

180.000 9.000

7.500

196.500

96.500

1.4.5. DnevnikDnevnik se otvara na osnovu pozicija iz bilansa stanja, na sledei nain: pojedinano se svaki aktivan raun zaduuje za poetni saldo, odnosno poetno stanje po bilansu, a svaki pasivan raun odobrava za poetni saldo, tj. poetno stanje po bilansu stanja.

OTVARANJE

DNEVNIKA

Aktivni raun (pojedinano)

Pasivni raun (pojedinano)

Za poetno stanje aktive i pasive

Duguje

Potrauju

Otvaranje knjiga ematski moemo prikazati na sledei nain:

Pitanja:1. _______________je proces registrovanja poslovnih promena sa (glavnim) ciljem utvrivanja periodinog finansijskog rezultata.2.__________________________ je dvostrani pregled imovine (sredstava) preduzea. ____________ pokazuje izvore finansiranja, a ______________ oblik u kome se imovina nalazi.3. Poetno stanje na kontima glavne knjige knjii se za pozicije aktive na __________ strani, a pasive na ____________strani.

4. Banka odobrava preduzeu kredit i uplauje mu 2.000. Ova promena e izazvati:promene u strukturi aktivepromene u strukturi pasivepoveanje pozicija aktive i pasive5. Preduzee je nabavilo robu u vrednosti od 10.000, a prodalo je za 8.000. U sukcesivnom bilansu stanja ova promena bi izazvala neravnoteu zbira aktive i pasive u iznosu od 2.000, koja bi se ispravila unoenjem gubitka na stranu______________.6. Ukoliko je sopstveni kapital 10.000. obaveze 5.000, gotovina 1.000. zalihe 9.000 izraunati iznos osnovnih sredstava ________7. Mogunost izmirenja dospelih obaveza u svakom trenutku naziva se _____________ a rok isplate obaveza______________8. Pozicije aktive u bilansu redaju se prema principu____________________, a u pasivi_______________________________________.9. Naelo troka nalae da imovina treba da se knjii po svojoj _______________________ vrednosti.10. Pretpostavka ___________________ _________________ podrazumeva da treba knjiiti samo one poslovne promene koje se mogu izraziti u novcu.

Odgovori: 1. Knjigovodstvo; 2. Bilans stanja, pasiva, aktiva; 3. levoj ili dugovnoj, desnoj ili potranoj; 4. c: 5. aktive; 6. 5.000; 7. likvidnost, dospelost; 8. rastue likvidnosti, opadajueg perioda dospelosti; 9. nabavnoj; 10. novane jedinice

3. RAZVIJANJE BILANSA NA RAUNE I SISTEMATSKA EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA(GLAVNA KNJIGA)

3. RAZVIJANJE BILANSA NA RAUNE I SISTEMATSKA EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA (GLAVNA KNJIGA)

Ovo poglavlje bavi se raslanjavanjem bilansa (razvijanjem bilansa) na raune (konta) i sistematskom evidencijom. U sledeim delovima, obrauju se osnovni pojmovi o raunima, oblici i vrste konta, kao i pojam dokumentovanost u knjigovodstvu.

nastavakRazlozi za raslanjavanje (razvijanje) bilansa su, bilans prikazuje stanje imovine (sredstava) i izvora sredstava u jednom odreenom momentu, a poslovne promene se evidentiraju preko rauna ili konta koji predstavljaju ralanjene delove bilansa.

U strunoj literaturi se istiu uglavnom sledei razlozi evidetiranja poslovnih promena preko rauna (konta) a ne pomou sukcesivnih (uzastopnih) bilansa:(1) ne moraju se sastavljati bilansi posle svake poslovne promene budui da pravnom licu nije u svakom trenutku potreban pregled finansijskog poloaja i uspesnosti poslovanja, (2) u sukcesivnim (uzastopnim) bilansima posle svake poslovne promene javlja se samo novo stanje na odnosnim bilansnim pozicijama; meutim, pravnom licu su neophodni podaci i o prometu (kretanju) pojedinih pozicija bilansa i

nastavak(3) evidentiranje poslovnih promena preko sukcesivnih (uzastopnih) bilansa je, po pravilu, neekonomino uz prisustvo znaajnog stepena rizika od pojave greaka naroito u sluajevima postojanja velikog broja poslovnih promena koje se odnose na mali broj bilansnih pozicija stanja i uspeha.

Ralanjvanje bilansa na raune ili konta se vri na taj nain to se za svaku bilansnu pozicijuotvara poseban raun (konto).

Rauni imaju dugovnu i potranu stranu kao to bilans stanja ima strane aktive i pasive a bilans uspeha ima strane rashoda i prihoda. Za pozicije aktive iz bilansa stanja otvaraju se rauni aktive u glavnoj knjizi (sa poetnim saldom na dugovnoj strani), a za pozicije pasive iz bilansa stanja otvaraju se rauni pasive u glavnoj knjizi (sa poetnim saldom na potranoj strani).Posle svake poslovne promene ova stanja na raunima se menjaju.

Pravilo za knjienje poslovnih promena na raunima je sledee:poveanje stanja na raunu se knjii na onoj strani gde se nalazi poetni saldo a smanjenje na suprotnoj strani. to se pravila za knjienje tie rauni rashoda se ponaaju kao rauni aktive a rauni prihoda se ponaaju kao rauni pasive. Napomenimo da rauni uspeha (rashoda i prihoda) ne mogu imati poetni saldo (na dan 1. I t.g.) budui da imaju nominalni, obraunski, kumulativni karakter.

nastavakPrema tome, elementi bilansa stanja i bilansa uspeha su pozicije stanja (aktiva i pasiva) i pozicije uspeha (rashodi i prihodi) dok su elementi glavne knjige rauni ili konta (aktivni, pasivni, rashodni i prihohodni).

Evidencija poslovnih promena preko rauna glavne knjige se naziva sistematskom budui da se de facto poslovne promene sistematizuju(klasifikuju) prema raunima (kontima) na koje se odnose i prema redosledu nastanka poslovnih promena na pojedinim raunima (kontima). Prethodna izlaganja posveena ralanjavanju bilansa na raune i sistematskoj evidenciji poslovnih promena (glavnoj knjizi) ilustrovaemo na primeru preduzea Dunav iz Novog Sada koje je na dan 1. I 2007. godine imalo sledei bilans stanja:

Poetni bilans

PrimerNa osnovu podataka iz poetnog bilansa stanja otvoriti raune glavne knjige i sistematski

proknjiiti sledee poslovne promene u 2006. godini:

Od dobavljaa Sloga iz Beograda nabavljeno je materijala na kredit za 10.000 dinara;U procesu proizvodnje utroeno je materijala za 6.000 dinara, a na ime ostalih trokova proizvodnje isplaeno je sa iro rauna 20.000 dinara;Deo proizvodnje je zavren i gotovi proizvodi ija je vrednost 18.000 dinara su uskladiteni u magacin gotovih proizvoda;

nastavakPolovina zaliha gotovih proizvoda je prodata na kredit za 12.000 dinara;Preko iro rauna su isplaeni vanredni rashodi u iznosu 2.000 dinara i naplaeni vanredni prihodi u iznosu 1.000 dinara.

Glavna knjiga

1. iro Raun

2. Blagajna

3. Kupci

S0 120.000

5a) 1.000

2) 20.000

5) 2.000

S0 10.000

S0 40.000

4) 12.000

4. Akcionarski kapital

5. Dobavljai

6. Dugoroni krediti

S0 150.500

S0 4.500

1) 10.000

S0 15.000

7. Materijal

8. Proizvodnja u toku

9. Gotovi proizvodi

1) 10.000

2) 6.000

2) 26.000

3) 18.000

3) 18.000

4a) 9.000

10. Realizacija proizvoda i usluga

11. Trokovi realizovanih proizvoda i usluga

12. Vanredni rashodi

4) 12.000

4a) 9.000

5) 2.000

13. Vanredni prihodi

5a) 1.000

4. SASTAVLJANJE BILANSA NA OSNOVU RAUNA GLAVNE KNJIGE

Ovo poglavlje bavi se prikazom knjienja na osnovu rauna stanja i uspeha, odnosno na bazi

podataka iz glavne knjige pravno lice moe u svakom trenutku sastaviti odgovarajui bilans stanja i bilans uspeha. Postupak je sledei:utvrivanje salda svih rauna glavne knjige kao razlike dugovnog i potranog prometa (zbira strana) odnosnih rauna (rauni aktive i rashoda e imati dugovni saldo a rauni pasive i prihoda e imati potrani saldo) i

nastavak unoenje salda rauna aktive i pasive u bilans stanja i unoenje salda rauna rashoda i prihoda u bilans uspeha.Polazei od date glavne knjige sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha bi izgledalo ovako:

Bilansni agregati:

Aktiva

Bilans

stanja

Pasiva

iro raun

99.000

Akcionarski kapital

150.500

Blagajna

10.000

Dobavljai

14.500

Kupci

52.000

Dugoroni krediti

15.000

Materijal

4.000

Proizvodnja u toku

8.000

Gotovi proizvodi

9.000

182.000

180.000

Rashodi

Bilans uspeha

Prihodi

Trokovi realizova nih proizvoda i usl.

Vanredni rashodi

9.000 2.000

Realizacija proizvoda i usluga

Vanredni prihodi

12.000

1.000

11.000

13.000

5. IZRADA PROBNOG LISTA ILI BILANSA

Probni bilans ili probni list predstavlja tabelarni pregled prometa i salda svih rauna glavne knjige. On sadri sledee kolone:

(1) redni broj, (2) naziv rauna, (3) bruto bilans i (4) saldo bilans, a sastavlja se meseno ili tromeseno.Bruto bilans sadri poetno stanje i zbir (tekui promet) dugovne i potrane strane svih rauna glavne knjige. On slui za potrebe kontrole aritmetike tanosti izvrenih knjienja, jer zbir dugovnih strana svih rauna glavne knjige treba da je identian zbiru potranih strana svih rauna glavne knjige. Pored toga podaci o prometu rauna glavne knjige sadrani u bruto bilansu se koriste za potrebe analize.

nastavakSaldo bilans sadri podatke o dugovnom i potranom saldu svih rauna glavne knjige. On se dobija na taj nain to se na svakom raunu utvruje saldo (tj. razlika dugovnog i potranog prometa odnosnog rauna) koji se u saldo bilansu unosi na odgovarajuu (veu) stranu.Na bazi podataka iz glavne knjige probni bilans ili probni list bi izgledao ovako:

Probni list (bilans)

Red. broj

Naziv rauna

Bruto bilans

Saldo bilans

Duguje

Potrauje

Duguje

Potrauje

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7.

iro raun Blagajna

Kupci Akcionarski kapi.

Dobavljai Dugoroni krediti Materijal

121.000 10.000

52.000

-

-

-

10.000

22.000

-

-

150.500 14.500 15.000 6.000

99.000 10.000 52.000

4.000

-

-

-

150.500 14.500 15.000

-

nastavak

Red. broj

Naziv rauna

Bruto bilans

Saldo bilans

Duguje

Potrauje

Duguje

Potrauje

8.

9. 10.

11.

12. 13.

Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi

Realizacija proizvoda i usluga

Trokovi realizovanih proizvoda i usluga

Vanredni rashodi Vanredni prihodi

26.000 18.000

-

9.000

2.000

-

18.000 9.000

12.000

-

-

1.000

8.000 9.000

-

9.000

2.000

-

-

-

12.000

-

-

1.000

Promet

248.000

248.000

193.000

193.000

6. HRONOLOKA EVIDENCIJA (DNEVNIK), SASTAVLJANJE ZAKLJUNOG LISTA I FORMALAN ZAKLJUAK KNJIGAU osnovne knjige dvojnog knjigovodstva spada i dnevnik, u

kome se hronolokim redom belee sve poslovne promene.

Zato navodi se da poslovne promene se evidentiraju u osnovne knjige - sistematski na raunima glavne knjige gde e se knjigovodstveno obuhvatiti i u dnevniku, kao i u pomou sukcesivnih (uzastopnih) bilansa stanja i bilansa uspeha. Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronoloku evidenciju poslovnih promena, tj. za evidenciju poslovnih promena prema redosledu njihovog nastanka. Obino se istie da dnevnik slui za sledee potrebe:

nastavak(1) za kontiranje poslovnih promena, tj. identifikovanje rauna na koje se odnosi data poslovna promena, (2) za kontrolu aritmetike tanosti izvrenih knjienja u glavnoj knjizi (tako promet dnevnika treba da bude identian prometu bruto bilansa) i (3) za olakanje poslova u vezi iznalaenja greaka u knjigovodstvu.

Zadatak dnevnika je da dvostrano dejstvo svake poslovne promene formalno izrazi odnosno pripremi za knjienje na raunima.Izraavanje dvostranog dejstva svake poslovne promene vri se u dnevniku putem tzv. Stavova. Ustvari stav u dnevniku nije nita drugo do jednaina koja pokazuje koji raun duguje u vezi odnosne promene, a koji potrauje. U stavu za knjienje najpre se navodi raun koji duguje, a zatim raun koji potrauje.

nastavakRauni koji duguju kao i rauni koji potrauju stavljaju se u stavovima bilo u prvom bilo u drugom padeu. Odreivanje rauna, koji duguje odnosno potrauje u vezi odreene poslovne promene naziva se kontiranje.

nastavak[1] Neki aktivni rauni izuzetno mogu imati i potrani saldo (kupci is l.), kao i obrnuto (dobavljai is l.), napominjemo da se pri knjienju polazi od toga da je eventualni prethodni saldo uvek dugovan kod svakog principijelno aktivnog rauna, a da je uvek potrani kod svakog principijelno pasivnog rauna.

Po pravilu svaki stav u dnevniku treba da ima:redni broj proknjiena poslovne promene, datum knjienje, oznaku (broj) rauna koji treba zaduiti i iznos zaduenja, oznaku (broj) koji treba odobriti i iznos odobrenja, poziv na raun glavne knjige, kratak opis (objanjenje)poslovne promene (odnosno poziv na dokument koji pravda knjienje).Pri davanju stavova, odnosno odreivanju rauna koji duguje odnosno potrauje (kontiranju) treba se pridravati pravila za knjienje. Naime, treba prethodno utvrditi:koje je raune tangirala odnosna poslovna promena,kojoj grupi rauna pripadaju tangirani rauni (da li aktivni, da li rashodima, da li pasivi, da li prihodima),

da li je odnosna promena uticala na poveanje odnosno smanjenje stanja tangiranih rauna.Zakljuni list predstavlja tabelarni pregled prometa i salda svih rauna glavne knjige (to je identino probnom bilansu ili probnom listu) s tim to su salda svih rauna sistematizovana na bilans stanja i bilans uspeha. On sadri sledee kolone: redni broj, naziv rauna, bruto bilans, saldo bilans, bilans stanja i bilans uspeha.

Zakljuni listZakljuni list se sastavlja obavezno na kraju poslovne godine i koristi se za: kontrolu aritmetike tanosti izvrenih knjienja, dobijanje bilansa stanja i bilansa uspeha i dobijanje podataka neophodnih za formalan zakljuak knjiga.Formalan zakljuak knjiga predstavlja postupak izravnanja prometa svih rauna glavne knjige unoenjem njihovog salda na manju stranu odnosnog rauna. Nakon formalnog zakljuka knjiga, tj. rauna ti rauni se ne mogu vie koristiti za potrebe knjigovodstvene evidencije (ve se otvaraju novi rauni).

nastavakOsnovni smisao ili cilj formalnog zakljuka knjiga je u podvajanju knjigovodstvene evidencije o poslovanju preduzea izmeu poslovnih godina. Naime, umesto prometa svih rauna glavne knjige formalnim zakljukom knjiga se iz tekue u narednu poslovnu godinu prenosi samo njihov saldo. To znai da se formalan zakljuak knjiga obavezno vri na kraju poslovne godine ali i na kraju poslovnog ivota preduzea.

nastavakIzlaganja posveena hronolokoj evidenciji (dnevniku), zakljunom listu i formalnom zakljuku knjiga emo ilustrovati na bazi primera iz poglavlja posveenog ralanja- vanju bilansa na raune i sistematskoj evidenciji poslovnih promena (glavnoj knjizi) uz dodatne sledee dve poslovne promene:Formalno zakljuiti raune stanja iFormalno zakljuiti raune uspeha.

Sledi Dnevnik:

Red.

Opis

Po-

Izi

1 O S

Broj

ziv

Duguje

Potrauje

1

2

3

4

5

0)

iro raun

1

120.000

Blagajna

2

10.000

Kupci

3

40.000

Raun otvaranja

0

170.000

Po poetnom bilansu aktiva

Raun otvarana

0

170.000

Akcionarski kapital

4

150.500

Dobavljai

5

4.500

Dugoroni krediti

6

15.000

Za poetnu pasivu

1)

Materijal

7

10.000

Dobavljai

5

10.000

Za nabavljeni materijal

Proizvodnja u toku

8

26.000

Materijal

7

6.000

iro raun

1

20.000

Za prenos na stranu 2:

Donos sa strane 1:

2)

Za trokove proizvodnje

Gotovi proizvodi

9

18.000

Proizvodnja u toku

8

18.000

3)

Za gotove proizvode

4)

Kupci

3

12.000

Realizacija proizvoda i usluga

10

12.000

4a)

Trokovi realizovanih proizvoda i usluga

11

9.000

Gotovi proizvodi

9

9.000

Za prihode i rashode od prodaje

5)

Vanredni rashodi

12

2.000

iro raun

1

* 2.000

iro raun

1

1.000

5a)

Vanredni prihodi

13

1.000

Za vanredne rashode i prihode

Akcionarski kapital

4

150.500

Dobavljai

5

14.500

Dugoroni krediti

6

15.000

Finansijski rezultat

14

2.000

iro raun

1

99.000

Blagajna

2

10.000

Kupei

3

52.000

Materijal

7

4.000

Proizvodnja u toku

8

8.000

Gotovi proizvodi

9

9.000

6)

Zakljuak rauna stanja

Realizacija proizvoda i usluga

10

12.000

Vanredni prihodi

13

1.000

Trokovi realizovanih

proizvoda i usluga

11

9.000

Vanredni rashodi

12

2.000

Finansijski rezultat

14

2.000

7)

Zakljuak rauna uspeha

Promet

443.000

443.000

Glavna knjiga

1. iro

raun

2. Blagajna

3. Kupci

s

5a)

120.000 1.000

2) 5) 6)

20.000 2.000 99.000

S

10.000

6) 10.000

S 4)

40.000 12.000

6)

52.000

121.000

121.000

10.000

10.000

52.000

52.000

4. Akcion.

kapital

5. Dobavljai

6.

Dugoro.

Krediti

6)

150.500

S

150.500

6)

14.500

S 4.500 1) 10.000

6)

15.000

S

15.000

150.500

150.500

14.500

14.500

15.000

15.000

7. Materijal

8.

Proizvodnj

u toku

9.

Gotov

proizvodi

1)

10.000

2) 6.000 6) 4.000

2)

26.000

3)

6)

18.000 8.000

3)

18.000

4a) 9.000 6) 9.000

10.000

10.000

26.000

26.000

18.000

18.000

10. Realizacija 11. Trokovi 12. Vanredni rashodi

proizvoda i usluga realizovanih

proizvoda i usluga

7)

12.000

4)

12.000

4a)

9.000

7)

9.000

5)

2.000

7)

2.000

12.000

12.000

9.000

9.000

2.000

2.000

13. Vanredni prihodi

14. Trokovi realizovanih proizvoda i usluga

7) 1.000

5a) 1.000

6) 2.000

7) 1.000

U dosadanjim izlaganjima posveenim osnovama sistema dvojnog knjigovodstva prezentirani su ili bar istaknuti osnovni elementi i osnovni postupci sistema dvojnog knjigovodstva ili knjigovodstve- nog sistema.Osnovni elementi knjigovodstvenog sistema su: knjigovodstvena dokumentacija, poetni bilans stanja, glavna knjiga, dnevnik, probni bilans ili probni list i zakljuni list i krajnji bilans stanja i bilans uspeha. Sledi Zakljuni list (bilans):

Red. broj

Naziv rauna

Bruto bilans

Saldo bilans

Bilans stanja

Bilans uspeha

Duguje

Potrauje

Duguje

Potrauje

Aktiva

Pasiva

Rashodi

Prihodi

1.

iro raun

121.000

22.000

99.000

-

99.000

-

-

-

2.

Blagajna

10,000

-

10.000

-

10.000

-

-

-

3.

Kupci

52.000

-

52.000

-

52.000

-

-

-

4.

Akcionarski kapital

-

150.500

-

150.500

-

150.500

-

-

5.

Dobavljai

-

14.500

-

14.500.

-

14.500

-

-

6.

Dugoroni krediti

-

15.000

-

15.000

-

15.000

-

-

7.

Materijal

10.000

6.000

4.000

-

4.000

-

-

-

8.

Proizvodnja u toku

26.000

18.000

8.000

-

8.000

-

-

-

9.

Gotovi proizvodi

18.000

9.000

9.000

-

9.000

-

-

-

10.

Realizacija proizvoda i usluga

-

12.000

-

12.000

-

-

-

12.000

11.

Trokovi realizovanih proizvoda i usluga

9.000

-

9.000

-

-

-

9.000

-

12.

Vanredni rashodi

2.000

-

2.000

-

-

-

2.000

-

13.

Vanredni prihodi

-

1.000

-

1.000

-

-

-

1.000

Promet I

248.000

248.000

193.000

193.000

182.000

180.000

11.000

13.000

14.

Finansijski rezultat

-

2.000

2.000

-

Promet II

182.000

182.000

13.000

13.000

Osnovni postupci knjigovodstvenog sistema su:

1) sastavljanje poetnog bilansa stanja, 2) otvaranje glavne knjige i dnevnika na osnovu poetnog bilansa stanja, 3) sistematska i hronoloka evidencija poslovnih promena (glavna knjiga i dnevnik), 4) sastavljanje probnog bilansa ili probnog lista i zakljunog lista i 5) formalan zakljuak knjiga.

Knjigovodstvena dokumentacija (faktura, trebovanje, uplatnica, bezgotovin- ski ek, barirani ek, knjino pismo,...) predstavlja jedini nosilac informacije o nas- talim poslovnim promenama i istovremeno je pravni osnov za sprovoenje knjigovod- stvene evidencije. Knjigovodstvenu dokumentaciju obrauje, tj. na bazi nje vri knjienje knjigovod- stvena sluba ali je prezentira ili emituje i neka druga sluba, organ ili funkcija u okviru preduzea (nabavna funkcija, proizvodna funkcija, prodajna funkcija, organ upravljanja,...) ili neko drugo pravno lice iz okruenja.

nastavakU bilansu stanja (poetnom ili krajnjem) su sredstva preduzea prikazana sa dva aspekta - funkcije ili uloge u procesu rada i izvora finansiranja (naina pribavljanja). Bilans uspeha je knjigovodstveni instrument utvrivanja periodinog ili finansijskog rezultata kao pokazatelja uspesnosti poslovanja preduzea.

Prilikom sistematskog i hronolokog knjienja poslovnih promena i otvaranja glavne knjige i dnevnika na osnovu poetnog bilansa stanja isti iznos se evidentira na suprotnim stranama dvaju ili vie rauna i dnevnika. Zbog toga mora postojati ravnotea izmeu zbira dugovnog prometa svih rauna i dnevnika i zbira potranog prometa svih rauna i dnevnika. To je istovremeno i baza za kontrolu aritmetike tanosti izvrenih knjienja u glavnoj knjizi i dnevniku pomou bruto bilansa.

nastavakOdsustvo pomenute kongruencije upuuje na postojanje greke bilo u knjienju bilo u raunskim operacijama.Formalan zakljuak knjiga se sprovodi, kao to je i ilustrovano, sistematski i hronoloki i to na osnovu podataka iz zakljunog lista (kolone bilans stanja i bilans uspeha). To znai da sastavljanje zakljunog lista obavezno prethodi formalnom zakljuku knjiga.

7. SINTETIKI I ANALITIKI RAUNI

Sintetiki rauni predstavljaju sloenu kategoriju (kvalitet) i sastavljeni su iz manje sloenih ili prostih komponenti (kvaliteta). Sintetiki (sloeni) rauni se mogu dekomponovati na manje sloene (analitike raune) i proste raune (koji se dalje ne mogu ralanjavati).

nastavakTreba posebno naglasiti da nije obavezno i neminovno ralanjavanje sintetikih rauna (sloenih kategorija sredstava, izvora sredstava, rashoda i prihoda) na analitike i proste raune budui da je to u funkciji potreba korisnika knjigovodstvenih informacija.

nastavakU sluaju postojanja vie stepena (nivoa) ralanjavanja jedan raun moe biti istovremeno i sintetiki i analitiki raun (na primer raun Kupci u zemlji je analitiki raun u odnosu na raun Kupci ali je sintetiki raun u odnosu na raune kupaca po regijama i pokrajinama ili preduzeima) - to je tzv. subsintetiki raun.Bilansni raun je obavezno pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha a moe biti sintetiki, analitiki i prost raun.

nastavakNa kraju izlaganja posveenih sintetikim i analitikim raunima recimo da se sintetiki rauni nalaze u glavnoj knjizi i dnevniku dok se evidencija na analitikim raunima, po pravilu, vri u izolovanim, pomonim knjigama, kao to su: analitika kupaca,analitika dobavljaa, analitika gotovih proizvoda i robe (robno knjigovodstvo), analitika materijala (materijalno knjigovodstvo), analitika osnovnih sredstava i si.

Usklaivanje knjienja na sintetikim i analitikim raunima se sprovodi pomou

prometnog lista. Prometni list je tabelarni pregled prometa i salda analitikih rauna koji su nastali ralanjavanjem odgovarajueg sintetikog rauna (kupci, dobavljai, osnovna sredstva, materijal, gotovi proizvodi, roba na zalihama i si.).

nastavakZbir dugovnog (i potranog) prometa analitikih rauna mora biti jednak dugovnom (i potranom) prometu njihovog sintetikog (zbirnog) rauna; takoe, zbir (dugovnih i potranih) salda analitikih rauna mora odgovarati (dugovnom ili potranom) saldu njima pripadajueg sintetikog (zbirnog) rauna.

8. PREDZAKLJUNA KNJIENJAPredzakljuna knjienja ili svoenje (konvertovanje) knjigovodstvenog na stvarno stanje predstavljaju postupke iji je osnovni cilj dobijanje to kvalitetnijih (u smislu tanosti, realnosti, pouzdanosti, potpunosti, blagovremenosti,...) podataka za potrebe sastavljanja osnovnih finansijskih izvetaja - bilansa stanja i bilansa uspeha.Knjigovodstveno stanje sredstava, obaveza, rashoda i prihoda se utvruje na bazi knjigovodstvene evidencije, tj. salda odnosnih rauna aktive, pasive, rashoda i prihoda.

U knjigovodstvenom stanju su inkorporirane samo one poslovne promene koje su se dogodile i koje su odgovarajuom pisanom ispravom dokumentovane knjigovodstvenoj slubi u cilju obuhvatanja (evidencije). Meutim, ukoliko je neka poslovna promena nastala a nije emitovan odgovarajui dokument ta poslovna promena nije nala odraz (nije evidentirana) u knjigovodstvu preduzea.

nastavakPored toga mogue su greke u knjigovodstvenom evidentiranju nastalih i na propisan nain dokumentovanih poslovnih promena. Zbog svega toga se krajem svake poslovne godine obavezno (a u kraim vremenskim intervalima po potrebi) sprovodi inventar ili popis s ciljem da se identifikuje stvarno stanje sredstava, obaveza, rashoda i prihoda preduzea.

Komparacijom stvarnog ili inventarnog stanja sa knjigovodstvenim stanjem ili stanjem po knjigama utvruju se razlike ijim naknadnim knjienjem se knjigovodstveno stanje konvertuje (svodi) na inventarno stanje. Drugim recima, u knjigovodstvu preduzea se naknadno knjie neproknjiene poslovne promene ili se ispravljaju pogrena knjienja.

nastavakInae, najei razlozi koji dovode do inkongruencije knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem su: pogrena knjienja, neproknjiene poslovne promene (to dovodi do pojave vikova i manjkova na pojedinim imovinskim delovima), nerealne vrednosti pojedinih imovinskih delova (neispravne zalihe materijala, gotovih proizvoda i robe, nenaplativa potraivanja usled zastarelosti i si.) i

nastavak kompenzirana salda na sintetikim aktivnopasivnim raunima (pojava poverilaca meu kupcima koji su, po pravilu, dunici i pojava dunika meu dobavljaima koji su, po pravilu, poverioci).

Pojavom pogrenih knjienja i

neproknjienih poslovnih promena dolazi do povrede osnovnih knjigovodstvenih principa - to su principi homogenosti i integralnosti rauna. Princip homogenosti rauna predstavlja zahtev da se na svakom raunu u knjigovodstvu knjie samo one poslovne promene koje se na taj ali svaki raun posebno odnose;

nastavakprincip integralnosti rauna predstavlja zahtev da se na svakom raunu u knjigovodstvu knjie sve one poslovne promene koje se na taj ali svaki raun posebno odnose.Valjano knjigovodstvo preduzea se odlikuje simultanim a ne alternativnim respektovanjem principa homogenosti i integralnosti rauna.

K O N T N I O K V I RULOGA KONTNOG OKVIRKontni okvir je lista (pregled ili spisak) svih rauna ili konta koji se mogu otvoriti u knjigovodstvu preduzea. Kontni plan, pak, je, takoe, lista (pregled ili spisak) svih rauna ili konta koji su stvarno otvoreni u knjigovodstvu konkretnog preduzea. Naime, kontni plan nastaje eliminisanjem konkretnom preduzeu nepotrebnih rauna ili konta iz kontnog okvira i celishodnim ralanjavanjem pojedinih rauna ili konta iz kontnog okvira - prema tome, u kontnom planu nema uvoenja novih bilansnih ili sintetikih rauna ili konta u odnosu na kontni okvir.

Propisani kontni okvir i kontni plan mogu biti obavezni (imperativni) i neobavezni (diskrecioni) za preduzea, privredne grane i privredu u celini.

Budui da postoji potreba za agregiranjem i kompariranjem podataka o poslovanju delova (sloenog) preduzea, privrednih grana, regiona,... sve do nivoa nacionalne ekonomije, propisuje se kontni okvir (ili kontni plan) kao sredstvo ili instrument za laku realizaciju navedenih zahteva u pogledu praenja, kontrole i planiranja poslovanja uih i/ili irih organizacionih delova privrede. Iz tog razloga rauni ili konta u kontnom okviru ili kontnom planu su sistematizovani ili klasifikovani prema unapred utvrenom kriterijumu odnosno ideji.

Da bi kontni okvir i kontni plan sluili potrebama upravljanja nacionalne privrede neophodno je da u svim privrednim jedinicama izabrani rauni ili konta imaju istu sadrinu, da su postupci kontiranja i knjienja identini i da se na istovetan nain primenjuju raunovodstveni principi, naela i standardi (u tom sluaju je re o tzv. unificiranom ili jednoobraznom knjigovodstvu).

nastavakOrganizaciono-tehniki posmatrano znaaj ili uloga kontnog okvira je u tome to se njegovim izborom odreuju: sadrina i struktura knjigovodstva, odnos finansijskog (globalnog) i analitikih (posebnih) knjigovodstava, metode periodiziranja rezultata, postupci kdntiranja i knjienja, mogunosti zadovoljenja poslovodnih (upravljakih) zahteva na nivou preduzea i ire i si.

2. PRETPOSTAVKE IZRADE KONTNOG OKVIRA

to se tie pretpostavki ili principa za izradu kontnog okvira uobiajeno je razlikovanje: 1) materijalnih pretpostavki ili principa izrade kontnog okvira i 2) formalnih pretpostavki ili principa izrade kontnog okvira.Kada je re o materijalnim pretpostavkama ili principima izgradnje kontnog okvira imaju se u vidu brojni faktori koji se simultano moraju valorizovati i respektovati prilikom koncipiranja kontnog okvira uopte i kontnog plana konkretnog preduzea.

Najznaajniji faktori izgradnje kontnog okvira i kontnog plana svakako su: karakteristike privrednog sistema, specifinosti pojedinih privrednih grana i delatnosti, veliina preduzea, struktura proizvodnog programa preduzea, tip proizvodnje (radionika proizvodnja, linijska proizvodnja, kombinovana ili meovita proizvodnja i si.), organizacija preduzea, struktura imovine i izvora finansiranja sredstava preduzea i slino.

Formalne pretpostavke ili principi izgradnje kontnog okvira se odnose na: pitanje ralanjavanja i obeleavanja rauna ili konta u kontnom okviru i kontnom planu i 2) problem izbora i rasporeivanja informacija, tj. klasa u kontnom okviru i kontnom planu.

Ralanjavanje i obeleavanje rauna ili konta u kontnom okviru i kontnom planu je mogue uz korienje rednih brojeva, slova ili kombinacijom rednih brojeva i slova. Ipak, danas je, takorei, opeprihvaen dekadni sistem ralanjvanja i obeleavanja rauna ili konta u kontnom okviru i kontnom planu.

nastavakOvaj sistem ili postupak poiva na upotrebi arapskih brojeva za obeleavanje (numerisanje, oznaavanje, ifriranje, identifikovanje,...) rauna ili konta u kontnom okviru ili kontnom planu, pri emu svaka cifra, koja se pojavljuje u arapskom broju, ima numeriku i pozicionu vrednost.

nastavakKontni okvir ili kontni plan se ralanjava na deset klasa, svaka klasa se ralanjava na deset grupa rauna, svaka grupa rauna se ralanjava na deset sintetikih rauna (ili rauna) i svaki sintetiki raun (ili raun) se ralanjava na deset analitikih rauna (ili podrauna) - pri svemu tome koriste se cifre od 0 do 9.

To znai:

klasa grupa rauna sintetiki raun (ili raun) analitiki raun (ili podraun)

Primerifra 1234 oznaava etvorocifreni analitiki raun (ili podraun) koji pripada klasi 1, a u okviru klase 1 pripada grupi rauna 2, a u okviru grupe rauna 2 pripada sintetikom raunu (ili raunu) 3 i, na kraju, u okviru sintetikog rauna (ili rauna) 3 u pitanju je analitiki raun (ili podraun) 4.

nastavakKonstituisanje kontnog okvira ili kontnog plana po dekadnom sistemu je mogue uz respektovanje:deduktivnog pristupa - najpre se identifikuju klase, zatim grupe rauna, sintetiki rauni (ili rauni) i na kraju analitiki rauni (ili podrauni) i induktivnog pristupa - pri emu se najpre utvruju analitiki rauni (ili podrauni), zatim sintetiki rauni (ili rauni), grupe rauna i na kraju klase.

Deduktivni pristup poiva na ralanjavanju ili dekomponovanju a induktivni pristup podrazumeva sintetizovanje ili agregiranje odreenih komponenti (elemenata) kontnog okvira ili kontnog plana.U okviru formalnih pretpostavki ili principa izgradnje kontnog okvira identifikovali smo i problem izbora i rasporeivanja informacija, tj. klasa u kontnom okviru i kontnom planu.

nastavakImajui to u vidu razlikuju se: 1) kontni okvir po bilansnom principu ili principu zakljuka i 2) kontni okvir po procesnom ili funkcionalnom principu. Osnovnim karakteristikama pomenutih kontnih okvira posveena su naa naredna izlaganja.

3. KONTNI OKVIR PO BILANSNOM PRINCIPU

Struktura kontnog okvira po bilansnom principu ili principu zakljuka moe da izgleda ovako:Klasa 0-Stalna sredstva (imobilizacije),Klasa 1-Zalihe,Klasa 2-Potraivanja, gotovina, AVR i gubitak,Klasa 3-Sopstveni kapital, dugoroni krediti i dobitak,Klasa 4-Kratkorone obaveze i PVR,Klasa 5-Rashodi,Klasa 6-Prihodi,Klasa 7-Otvaranje i zakljuak knjiga,Klasa 8- Neposlovna sredstva, izvori neposlovnih sredstava i vanbilansna aktiva i pasiva,Klasa 9-Pogonski obraun (analitiko knjigovodstvo rezultata).Osnovne karakteristike kontnog okvira koncipiranog po bilansnom principu ili principu zakljuka su sledee:

1. Kontni okvir po bilansnom principu ili principu zakljuka poiva na stavu da je primarni cilj knjigovodstva merenje ostvarenih rezultata i utvrivanje stanja imovine preduzea, Sto se realizuje sastavljanjem bilansa uspeha i bilansa stanja. Struktura kontnog okvira po bilansnom principu ili principu zakljuka, tj. raspored klasa je u skladu sa rasporedom pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha (bilansni princip rasporeda klase ili rasporeivanja informacija u kontnom okviru).

nastavakU kontnom okviru po bilansnom principu ili principu zakljuka, koji smo prezentirali u naim prethodnim izlaganjima, bilans stanja je konstituisan iz dva podbilansa, i to su podbilans poslovnih sredstava i njihovih izvora, koga ine klase 0,1 i 2 (poslovna aktiva), odnosno klase.3 i 4 (poslovna pasiva), dok bilans uspeha ine klasa (rashodi) i klasa 6 (prihodi). A podbilans neposlovnih sredstava i njihovih izvora koga ini klasa 8 (neposlovna aktiva i neposlovna pasiva),

Kontnom okviru po bilansnom principu ili principu zakljuka je kompatibilna metoda ukupnih trokova za utvrivanje periodinog rezultata u finansijskom (globalnom) knjigovodstvu. Ova metoda periodiziranja rezultata se zasniva na suprotstavljanju ukupnih prihoda korigovanih za promenu (poveanje ili smanjenje) vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda ukupnim trokovima poslovanja preduzea u odnosnom obraunskom periodu.

nastavakU pogonskom knjigovodstvu (analitikom knjigovodstvu rezultata obraun periodinog rezultata je po metodi trokova prodatih uinaka (na bazi uporeenja ukupnih prihoda i njima odgovarajuih ili korespondentnih rashoda) i to po pojedinim uincima (proizvodima i uslugama), po organizacionim delovima preduzea, po teritorijama i trinim segmentima, po kanalima prodaje i si. Pored obrauna periodinog rezultata po metodi trokova prodatih uinaka u pogonskom knjigovodstvu (analitikom knjigovodstvu rezultata) se sastavlja kalkulacija cene kotanja uinaka i sprovodi kontrola trokova po mestima trokova (tj. uim organizacionim delovima preduzea).

Prema tome, primenom kontnog okvira po bilansnom principu ili principu zakljuka egzistiraju dva raunska sistema (knjigovodstva), koji su meusobno povezani (to je tzv. formalno-organizacioni dualizam), i to su: a) finansijsko (globalno) knjigovodstvo (klase 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8) i b) pogonsko knjigovodstvo (analitiko knjigovodstvo rezultata) - koga ini klasa 9 u navedenom kontnom okviru po bilansnom principu ili principu zakljuka.

nastavakZa eksterne (izvan preduzea) korisnike informacija o poslovanju preduzea potrebne su sintetike, globalne, ali potpune informacije,

to se postie upotrebom kontnom okvira po bilansnom principu ili principu zakljuka. Naime, u bilansu stanja sredstva su klasifikovana po likvidnosti (brzini konvertovanja u novac), a izvori sredstava su sistematizovani po dospelosti (ronosti dospea obaveza za plaanje); u bilansu uspeha po metodi ukupnih trokova prihodi su grupisani na redovne, finansijske i vanredne, odnosno na poslovne i neposlovne, a rashodi su strukturirani po prirodnim vrstama trokova (to ini poslovne rashode) i neposlovne (vanredne i finansijske) rashode.

4. KONTNI OKVIR PO FUNKCIONANOM PRINCIPU

Struktura kontnog okvira po procesnom ili funkcionanom principu moe da izgleda ovako:Klasa 0-Osnovna sredstava i dugoroni izvori,Klasa 1-Monetarna sredstva i kratkoroni izvori,Klasa 2-Materijal,Klasa 3-Trokovi po vrstama,Klasa 4-Pogonski obraunKlasa 5-Poluproizvodi,Klasa 6-Gotovi proizvodi,Klasa 7-Redovni i vanredni rashodi,Klasa 8-Redovni i vanredni prihodi,Klasa 9-Zakljuak knjiga.Osnovne karakteristike kontnog okvira konstituisanog po procesnom ili funkcionanom principu su sledee:

nastavakKontni okvir po procesnom ili funkcionanom principu se zasniva na polaznoj osnovi da je primarni cilj knjigovodstva praenje i evidentiranje cirkulacije ili krunog toka (kretanja, obrta) vrednosti ili sredstava u preduzeu. Struktura kontnog okvira po procesnom ili funkcionanom principu, odnosno raspored klasa je po fazama ili etapama krunog toka sredstava (N - R - Pr - R' - N').

nastavakPrema tome, da bi poeo proces proizvodnje preduzee nabavlja dugorone izvore finansiranja i osnovna sredstva (klasa 0), kao i kratkorone izvore finansiranja i neophodna monetarna sredstva (klasa 1), kupuje materijal (klasa 2); proces proizvodnje prati preko trokova po vrstama (klasa 3) i trokova po mestima i nosiocima trokova (klasa 4); kao rezultat zavrene proizvodnje nastaju poluproizvodi (klasa 5) i/ili gotovi proizvodi (klasa 6), koji se prodaju na tritu tako da nastaju rashodi (klasa 7) i prihodi (klasa 8). Rauni stanja i rezultata (uspeha) se zakljuuju na kraju poslovne godine (klasa 9).

Kontnom okviru po procesnom ili funkcionalnom principu odgovara metoda trokova prodatih uinaka za utvrivanje periodinog rezultata. Finansijsko (globalno) knjigovodstvo i pogonsko knjigovodstvo (anaitiko knjigovodstvo trokova) su inkorporirani u jedinstveno knjigovodstvo (to je tzv. Formalno organizacioni monizam). U finansijskom (globanom) knjigovodstvu obraun periodinog rezultata je po metodi trokova prodatih uinaka (na osnovu komparacije ukupnih prihoda i njima usovljenih ili korespondentnih rashoda) i to po pojedinim uincima (proizvodima i uslugama), po organizacionim delovima preduzea, po teritorijama i trinim segmentima, po kanalima prodaje i si.

(d) preknjiavanje koje ukljuuje storniranje i doknjiavanje (u sluajevima knjienja na pogrenim raunima).

Naravno, navedeni i drugi postupci ispravljanja greaka u knjigovodstvenoj praksi se kombinuju (primera radi obian potpuni storno, obian delimini storno, crveni potpuni storno, crveni delimini storno i si.) u cilju efikasnosti rada knjigovodstvene slube preduzea.

nastavakU pogonskom knjigovodstvu (analitikom knjigovodstvu trokova), pak, se sastavlja kalkulacija cene kotanja uinaka i sprovodi kontrola trokova po mestima trokova (kao uim organizacionim delovima preduzea).Za interne (u okviru preduzea) korisnike informacija o poslovanju preduzea potrebne su kako globalne ili sintetike tako i detaljne ili analitike, svakako potpune, informacije, to se postie primenom kontnog okvira po bilansnom principu ili principu zakljuka i kontnog okvira po procesnom ili funkcionalnom principu.

PLAN - Kontni planKontni plan je instrument za postizanje jednoobraznosti u knjigovodstvu.Preduzee e otvvoriti samo ona konta ili raune iz kontnog plana koji su joj potrebni.Kontni plan je po dekadnom principu podijeljen na 10 dijelova koji se nazivaju klase i imaju svoj naziv i oznaku u vidu jednocifrenog broja od 0 do 9. Svaka klasa se dijeli na 10 grupa koje imaju svoje nazive i oznake u vidu dvocifrenog broja. U kontnom planu sve grupe nisu zauzete. Svaka grupa dijeli se na 10 trocifrenih konta koji se nazivaju sintetikim raunima, a oni se dalje mogu dijeliti na etverocifrene ili analitika konta. Ralanjivanje trocifrenih konta vri se samo ako ona nisu dovoljna za obuhvatanje knjigovodstvene evidenije u preduzeima i ona ralanjivanja mogu vriti samostalno prema svojim potrebama tj. moe da saini analitiki kontni plan.

KLASE U KONTNOM PLANU ZA PREDUZEA I ZADRUGEKLASE 0,1,2,9 su aktivne klaseKLASE 3,4 su pasivne klaseKLASE 5,6,7 su uspjene klaseKLASA 8 je vanbilansna klasa

KLASE U KONTNOM PLANU ZA PREDUZEA I ZADRUGEKLASA 0- neuplaeni upisani kapital i stalna imovinaKLASA 1- zaliheKLASA 2- kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina KLASA 3- kapital i gubitakKLASA 4- dugorona rezervisanja i obavezeKLASA 5- rashodiKLASA 6- prihodiKLASA 7- otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspjehaKLASA 8- vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencijaKLASA 9- obraun trokova i uinaka

10. GREKE U KNJIGOVODSTVU

Usled nepanje, neznanja ili namere mogu se pojaviti greke u knjigovodstvu. Prema kriterijumu uzroka nastanka greke u knjigovodstvu se klasifikuju na sluajne greke (kod kojih uinilac greke nije toga svestan) i namerne greke (koje se ine u cilju falsifikovanja, podeavanja i drugih manipulacija sa knjigovodstvenim dokumentima, podacima i izvetajima).

nastavakPolazei od sutine ili prirode greke u knjigovodstvu mogu biti formalne greke (koje se identifikuju tzv. automatskom kontrolom izvrenih knjienja pomou bruto bilansa) i materijalne greke (iji nastanak nema za posledicu nepodudaranje dugovnog i potranog prometa svih rauna glavne knjige I stepena).

Ispravljanje greaka u knjigovodstvu se realizuje na vie naina u zavisnosti od: vrste greaka, vremena utvrivanja greaka od momenta njihovog nastanka, tehnike knjienja u knjigovodstvu i si. Ipak, moe se rei da se najee koriste sledei postupci ispravljanja greaka u knjigovodstvu:

nastavak

precrtavanje pogrenog iznosa (u uslovima runog knjienja), (b) ponitavanje netanih vrednosti (kada se primenjuju mehanike maine i kompjuteri za knjienje poslovnih promena),

(c) storniranje pogrenih knjienja - pri emu razlikujemo potpuni storno (knjigovodstveni stav ili poslovna promena su pogreno obuhvaeni) i delimini storno (u okviru knjigovodstvenog stava ili poslovne promene na nekim raunima su knjienja tana, a na drugim raunima su knjienja pogrena) odnosno crni (obini ili klasini) storno (kod koga se greka na raunu ispravlja tako to se pogrean iznos knjii na suprotnu stranu rauna) i crveni (negativni) storno (kod koga se greka na raunu ispravlja tako to se pogrean iznos knjii na istu stranu rauna, ali sa znakom minus) i

HVALA NA PANJI!

ELIM VAM USPEH NAKOLOKVIJU I i II.Dana 12.12.2011. (u 10.20 asova)

Za kolokvij pored teorije, bie i primer knjienja sukcesivnih bilansnih promena za I Kolokvij!