predavanje 1-hci

8/16/2019 Predavanje 1-HCI

http://slidepdf.com/reader/full/predavanje-1-hci 1/34

"Design of user interfaces" 13.10.2015

Zoran Cirovic

TEMA: OSNOVE IČR

1.Uvodne infomracije o kursu,2.O korisniku – deo 1.ograničenja, memorija, rezon, greške...

VSER,Prof. Dr Zoran Ćirović

22:53

1

Organizatori kursa:

• Predavanja▫ Zoran Ćirović

• Vežbe

▫ Sanja Golubović▫ Aleksandar Simović▫ Biljana Vučinić▫ Nikola Maksimović

22:53

2




Zoran Cirovic 2

Provera znanja• Kontinuirana...• Predavanja:

▫ Praćenje rada na predavanjima.▫ Seminarski rad.▫ Testovi (zatvoreni oblik pitanja).

• Vežbe▫ Obavezne

▫ Odbrana vežbi▫ Projekat

22:53

3

Zbog čega je potrebna stalnaprovera zananja?

• Lakše i bolje se savlada gradivo.

• Oslobađa polaganja na ispitu.

• Tačnije se formira ocena.

22:53

4




Zoran Cirovic 4

Uvod• Prvih nekoliko celina posvećene su osnovama

IČR.

• Nakon 5 lekcija vezanih za računar, interakciju i paradigme sleduje prvi test .

• Posle svakog testa videćete koliko imate bodova uodnosu na maksimalni.

22:53

7

Više naučnih disciplina• IČR –je multidisciplinarna nauka. Povezuje

kompjutersku nauku sa više drugih naučnih oblasti, asvaka uključena disciplina fokusira drugačiji aspektinterakcija.

• Interakcija čovek-kompjuter uključuje:

1. kompjuterske nauke i tehniku,2. veštačk u inteligenciju (obezbeđuje efikasne pomoćne

module),

3. psihologiju (omogućava razumevanje korisnika primenom

teorija

22:53

8




Zoran Cirovic 5

Uvod:O KORISNIKU

22:53

9

Korisnik (user ) u interakciji

• Korisnik treba da bude posmatran kaocentralna figura u razmatranjima interakcijesa računarom. (CHI vs HCI)

• Zašto?

• Korisniku je računar pomoćno sredstvo uobavljanju nekih delatnosti.

22:53

10




Zoran Cirovic 6

Novi pojam – kognitivan• Izučavanje korisnika u interakciji je zasnovano

na principima kognitivne psihologije.

• Kognitivna nauka?

• “Bilo koja vrsta mentalne operacije

ili strukture koja može biti proučavana

u preciznim terminima.“

( Lakoff and Johnson, 1999).

22:53

11

Osobine korisnika značajneu interakciji sa računarom• Korisnik predstavlja neku osobu tj subjekat sa puno

osobina. Međutim, samo su neke osobine značajne zaproučavanje interakcije.

• Dakle, da bi obezbedili što bolju interakciju, moramo

znati osobine korisnika tj. za koga to radimo. Naprimer, neke osobine korisnika su:▫ Sposobnosti odnosno ograničenja korisnika.▫ Šta korisnik smatra teškim ili nemogućim?▫ Šta korisnik nalazi da je lako i podrazumevano?

22:53

12




Zoran Cirovic 7

...• IČR proučava korisnika odgovarajući na pitanja:

▫ Kako korisnik doživljava okruženje (računarskopre svega)

▫ Kako čuva tj. memoriše podatke u toku samograda odnosno na duže vreme.

• U procesu IČR korisnik se posmatra i kaomodel. Takvih modela je više i mi ćemo baziratinaše izučavanje na jednom od njih.

• Predlozi?

22:53

13

Model Human Processor 1983-Card,Moran,Newel

1. Sistem opažanja – ČULA 2. Sistem za reakciju na

opažaje (stimulusesenzora), motorni sistem

3. Kognitivni sistem – sistemkoji obezbeđuje

povezivanje prethodna dva

• Svaki od sistema u modeluima sopstveni procesor imemoriju (što zavisi odsloženosti zadatka koji seobavl a)

22:53

14




Zoran Cirovic 8

Model Human Processor

22:53

15

Osobine• (δ) - količina informacija

koja može biti naraspolaganju

• (μ) – vreme rada, kolikodugo informacija može

biti aktivna• (κ) - sličnost koja govori

koliko je taj materijalsličan ostalim elementimamemorije

• /www.isrc.umbs.edu./

22:53

16




Zoran Cirovic 9

Tok informacija korisnika• .. je analogan klasičnom infosistemu za obradu

podataka

1. Informacije se prikupljaju2. Skladište3. Obrađuju4. Prosleđuju

22:53

17

Delovi modela

I. Ulaz/Izlaz (UI)II. MemorijaIII. Obrada -

procesor

22:53

18




Zoran Cirovic 10

Važna napomena:

• Čovek je inteligentansistem za obradu podataka,sposoban da rešavaprobleme, uči, greši.

• Modeli su, očigledno,

pojednostavljeni.

22:53

19

ULAZ-IZLAZ (razlike i sličnosti za nove i stare računarske sisteme)

• Interakcija čoveka sa računarom se odvija prekoprimanja i slanja.

• Informacije koje računar šalje čovek prima iobrnuto, koje korisnik šalje računar prima.

• Ovo rezultuje zbunjivanju. Na primer:▫ Web sajt namenjen prikazu podataka ili▫ Prikupljanju podataka od korisnika

22:53

20




Zoran Cirovic 1

Ulaz tj. prijem informacija• 5 osnovnih čula

▫ Čulo vida▫ Čulo sluha▫ Čulo dodira▫ Čulo mirisa▫ Čulo ukusa

22:53

21

Vid

22:53

22




Zoran Cirovic 12

• Izrazito kompleksna aktivnost sa ograničenjima:▫ Perceptualnim - senzorska - ograničenja▫ Psihička – mentalna – ograničenja

• Predstavlja primarni – osnovni izvor informacija

22:53

23

Sastavljen od dve celine

• Fizički prijemnik nadražaja - oko▫ Nemoguće je sve videti

• Obrada i interpretacija nadražaja▫ Pogrešna interpretacija onog što vidimo

22:53

24




Zoran Cirovic 13

OKO• Oko ostvaruje prijem svetla tj. elektromagnetnih

talasa u odredjenom opsegu i vrši njihovutransformaciju u električne impulse tj. energiju.

• Svetlo se reflektuje od objekata iz okoline i padana zadnji deo oka gde se nalaze receptori kojigenerišu električne impulse.

22:53

25

SLIKA OKA i poprečni presek oka22:53

26

http://www.exploratorium.edu/exhibits/f_exhibits.html




Zoran Cirovic 14

22:53

27

22:53

28




Zoran Cirovic 15

The visual sense

22:53

29

“Delovi” oka

• Rožnjača – cornea• Sočivo - lens

▫ Nalaze se na prednjem delu oka i obezbeđujufokusiranje svetla na zadnji deo oka

• Mrežnjača - Retina - na zadnjem delu oka• Mrežnjača se sastoji od fotoreceptora, 2 vrste

(Štapići – rods, Čepići - cones)

22:53

30




Zoran Cirovic 16

Fotoreceptori za svetlo:

( štapići - engl. “rods”)

• Jako osetljivi na svetlo. Omoguću nam da vidimo ipri malom nivou osvetljenja.

• Štapići ne mogu da razdvoje fine detalje.• Jako svetlo izaziva zasićenje. Na primer: pri izlasku iz

tunela dolazi do privremene zaslepljenosti.

• Postoji oko 120 miliona štapića. Ni čepići ne funkcionišu

ako su štapići u zasićenju pa se i ne vidi ništa.

22:53

31

Fotoreceptori za detalje i boje(čepići - engl. cones)

• Manje osetljivi i tolerantniji na jačinu svetla.• Oko ima oko 6 miliona čepića• Podeljeni su u 3 grupe sposobne da razlikuju boje tj svetlost različite talasne dužine.

• Većina senzora je na prostoru koji se naziva fovea- žuta mrlja

22:53

32




Zoran Cirovic 17

Slepa tačka• Mada je mrežnjača većim delom pokrivena

receptorima ipak postoji mesto gde optički nervulazi u oko. Ono se zove slepa mrlja/tačka(Blind spot).

22:53

33

Detekcija oblika i pokreta• Mrežnjača ima specializovane nervne ćelije:• X- omogućuju ranu detekciju oblika• Y- rasprostranjeniji su i omogućuju ranu detekciju

pokreta.

• U periferijskom vidu se ne mogu detektovati promene,ali moguće je detektovati pokrete.

• Primer: Ako želimo da poruku o grešci postavimo u dno ekrana ili prozora, onda ona mora da blinka.

22:53

34




Zoran Cirovic 18

Percepcija vida• Po prijemu svetla, informacije se filtriraju i

obrađuju i konačno se formira slika sastavljnaod objekata, boje, pozicija...

• U nastavku razmotrićemo neke mogućnosti iograničenja vezana za percepciju vida. Kakodoživljavamo: veličinu, dubinu, osvetljaj i boju?

22:53

35

Percepcija veličine i dubine

• Opisujući neku sliku uvek navodimo i pozicije i veličine. Otkuda nam informacije o njima?

• Reflektovana svetlost od objekta formira

naopaku sliku na zadnjem delu dužice.•

22:53

36




Zoran Cirovic 19

22:53

37

Vidljivi ugao

• Ova veličina slike je poznata kao vidljivi ugao(visual angle).

• Linije prolaze kroz sredinu oka, a polaze od vrhai dna objekta i završavaju na dnu odnosno vrhu

slike na mrežnjači.

• Zapazite: Ako su dva objekta na istomrastojanju veći je onaj koji ima veći vidljiviugao.

22:53

38




Zoran Cirovic 20

• Vidljivi ugao se meri stepenima, minutima isekundama (baš kao ugao).

• Ako je vidljivi ugao jako mali objekat ne vidimo.Smatra se da postoje granice vidljivosti:▫ Linija mora imati bar 0.5 sekundi.▫ Rastojanje između linija od 30 sekundi do

1minuta.• Napomena: Zapazite da nije reč o pikselima, pointima,

mm,...

22:53

39

Zakon o nepromenljivosti veličine

• Naknadna promena veličine ugla ne menjadoživljaj veličine objekta!

• To je zakon o nepromenljivosti veličineobjekta i pokazuje da naša percepcija veličine

ne zavisi od ugla vidljivosti• Promena ugla se detektuje kao promenapozicije.

22:53

40




Zoran Cirovic 2

Dubina• Nekoliko detalja utiče na određivanje relativne pozicije i

rastojanja koje vidimo:

1. Ako se objekti preklapaju, objekat koji delimično vidimo je iza.

2. Veličina objekata definiše rastojanje od njih.

3. Ako očekujemo objekat određene veličine možemo da

prosuđujemo o rastojanju.

22:53

41

Osvetljenost(brightness)

Osvetljenje (luminance)

• Sjajnost (brightness) je subjektivna reakcija nakoličinu (nivo) svetla.

• Osvetljenje objekta (luminance) je fizička

karakteristika (cd/m2) objekta i meri se mernimuređajem fotometrom (luksmetrom). Postoje idruge fotometrijske veličine:Svetlosni fluks,Intenzitet svetlosti, intenzitet zračenja,osvetljenost, sjajnost.

22:53

42




Zoran Cirovic 22

Kontrast (Contrast)• Predstavlja vizuelni osećaj razlike osvetljenosti

ili osvetljenja dva ili više objekta koji se videistovremeno ili sukcesivno.

• ( brightness contrast, lightness contrast, color contrast,simultaneous contrast, successive contrast, etc.).

22:53

43

22:53

44




Zoran Cirovic 23

• Povećana osvetljenost objekata povećava ioštrinu sa kojom vidimo objekat.

• Ipak, povećana osvetljenost povećava iosetljivost na treperenje.

• Standardno oko ne vidi treperenje ako jetreperenje brže od 50Hz (50 promena u

sekundi). Ipak u slučaju povećane osvetljenostipovećana je i osetljivost na treperenje!

22:53

45

Percepcija boja22:53

46




Zoran Cirovic 24

Komponente boje - 1• Boja je sačinjena od 3 komponente:

▫ obojenost ( Hue) Spektralna dužina svetla, oko 150 različitih boja različitih boja

primećujemo▫ intenzitet ( Intensity) – osvetljenost boje

Osvetljaj boje▫ zasićenje ( Saturation) – količina belog u boji

Količina beline u boji

▫ Kombinacijom obojenosti (150 različitih boja) saposlednje 2 komponente razlikujemo oko 7 miliona boja.

22:53

47

Komponente boje - 2• 3 vrste čepića,

osetljivi na▫ plavu▫ crvenu▫ zelenu boju

• Boje se najbolje vide nažutoj mrlji, a loše uperifernom vidu. 3-4% žutemrlje je pokrivenosenzorima osetljivim na

lavo.

22:53

48




Zoran Cirovic 25

Važno• 8% muškaraca i 1% žena ima problema sa

prepoznavanjem boja (izmedju crvene i zeleneuobičajeno)

22:53

49

© M. Rauterberg, TU/e 50

22:53

50




Zoran Cirovic 26

Ograničenja i mogućnosti vida• Mada je vid tj. Vizuelna percepcija veoma složen

proces, uglavnom se bavimo niskim nivoompercepcije. Vizuelna percepcija uključujetransformaciju i percepciju kompletne slike kojase projektuje na rožnjaču.

• Ukoliko poznajemo veličinu nekog objekta nije

važna udaljenost da bi procenjivali veličinu.

22:53

51

• Vizuelna percepcija kompenzuje kretanja slikena dužici usled kretanja korisnika ili samogobjekta. Mada se slika kreće na dužici mi jedoživljavamo nepokretnom.

• Slično doživljaj boje i osvetljaja objektaostaju konstantni uprkos promeniosvetljenosti.

22:53

52




Zoran Cirovic 27

• Interpretacija slike zavisi od toga šta očekujemoda vidimo. Vidi sliku.

22:53

53

• Šta piše? 22:53

54




Zoran Cirovic 28

22:53

55

• Šta piše?

• Šta piše? 22:53

56




Zoran Cirovic 29

Nedostaci vida su očigleni u optičkim iluzijama...

Muller – Lyer iluzija

22:53

57

• The Ponzo iluzija

22:53

58




Zoran Cirovic 30

Čitajte.Šta piše?

22:53

59

Proof reading illusion

The quick brown

fox jumps over the

the lazy dog.

22:53

60




Zoran Cirovic 3

Subjektivni osećaj ekrana pri čitanju• Oko izdužuje horizontalne linije skraćuje vertikalne. Tako kvadrat vidimo maloizdužen.

• Centar stranice vidimo malo pomeren nagore. Tako se objekat u stvarnoj sredini vidimalo pomeren na dole.

• Optički centar je pojam koji se koristi u dizajnu.

• Uvećavanje donje margine za 50% ovajefekat se kompenzuje.

22:53

61

Optički centar

22:53

62




Zoran Cirovic 32

Čitanje tj. percepcija teksta• Bitno poznavanje za dobar dizajn interfejsa.• Nekoliko segmenata čitanja

▫ Vizuelni uzorak reči se zapaža.▫ Zatim se on dekoduje sa osnovom na posebosti

jezika.▫ Konačno se uključuje sintatička i semantička

analiza i koristi u frazi ili rečenici

22:53

63

...

• Tokom čitanja oko pravi nemirnepokrete – saccades, praćenje safiksiranjem. Percepcija se događatokom perioda kada je okofiksirano na reči. U ovoj fazi okoprovodi oko 94% vremena. Okose pomera ne samo napred već inazad tokom čitanja. Ovonazivamo regresijom. Ako jetežak tekst regresija je više.

22:53

64




Zoran Cirovic 33

• Odrasli čitaju oko 250 reči u minutu. Ovo je uslučaju kada se reči ne čitaju ozbiljno, karakterpo karakter.

• Eksperimenti pokazuju da se reč prepoznajeistom brzinom kao i karakter.

• Uklanjanje nekih pratećih karakteristika za reč(na primer veliko slovo) čini čitanje sporijim.

22:53

65

Pojam: čitljivost – čitkost ...

• ...je brzina kojom se može čitati neki tekst.•• Eksperimenti pokazuju da su fontovi od 9-12 jednako čitljivi. Slično dužine linija od 2.3

do 5.2 incha (58mm-132mm) su jednakočitljivi.• Čitanje sa računarskog ekrana je sporije

nego iz knjige.

22:53

66




Zašto je otežano čitanje sa monitora?• Duže linije,• Manje reči na stranci – manji prikaz• Orijentacija i centriranje stranice

22:53

67

Pojam: negativni kontrast

• Crni karakteri na beloj podlozi daju većuosvetljenost i povećavaju tačnost.

• Povećava čitljivost

• Ali utiče i na treperenje.

22:53

68

predavanje 1-hci

Documents