predavanja ii deo nabavka 2

NABAVKA

2.

Pojam i značaj nabavke

Ciljevi i zadaci nabavke

Organizacija nabavne službe

Unutrašnja organizacija nabavke

Odnos nabavke i drugih funkcija

Poslovna politika nabavke

Troškovi nabavke

Planiranje nabavke

Kadrovi u nabavci

Metode i kanali nabavke

Evidencija nabavke

Analiza nabavke

Elektronske reverzne aukcije

2

Teme

obrađene

u delu

Nabavka 1.

Teme obrađene

u delu Nabavka 2.

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE

Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka osnovnom cilju preduzeća; jedna od parcijalnih politika

Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa, mera i metoda za ostvarivanje utvrđenih planova nabavki

Za rešavanje osnovnih zadataka nabavke i ostvarivanje definisane poslovne politike nabavke, neophodno je poznavati i istraživati:

1. tržište nabavke

2. kvalitet i asortiman proizvoda

3. nabavne cene

4. logistiku nabavke

5. politiku zaliha

3


1. Poznavanje tržišta nabavke

Dobro poznavanje smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci

Istraživanje tržišta (IT) nabavke je jedan od osnovnih i najsloženijih zadataka nabavke

Okviri za IT nabavke definisani su u politici nabavke (na kom tržištu će se obavljati nabavka; struktura tog tržišta; definisanje tržišta sa aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i cene)

Rizik prisutan u svakom segmentu poslovanja pa i u segmentu nabavke

Kvalitetno IT nabavke minimizira rizike pri nabavci

Eventualni poremećaji na tržištu nabavke se direktno manifestuju na kontinuitet nabavke – visok nivo rizika se rešava redovnim praćenjem konjukture ili većim zalihama

4


1. Poznavanje tržišta nabavke

Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetan materijal, koji je u isto vreme i jeftin i može se brzo nabaviti

U praksi, to je skoro nemoguće ostvariti

Veliki problem: gomilanje nekurentnih zaliha

Nabavka mora biti efikasna; ciklusi nabavki moraju biti usaglašeni sa ritmom proizvodnje

Cena nabavljenog materijala bitan faktor

Nabavka na tržištu traži materijal čija cena nije viša od planiranih cena (na osnovu njih je sačinjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angažovanih u nabavci) jer bi u suprotnom došlo do povećanja cene koštanja proizvoda.

5


2. Poznavanje kvaliteta i asortimana

Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode, utiče na pozicioniranje kompanije na tržištu)

Kvalitet finalnog proizvoda značajno zavisi od kvaliteta input-a koje obezbeđuje nabavka

Kvalitet materijala je bitan, ali samo do nivoa koji se traži za konkretan proizvod (različite kategorije kupaca imaju različit odnos prema kvalitetu proizvoda, često je važnija njihova funkcija i cena)

Kvalitetan asortiman trgovine podrazumeva asortiman sa razuđenim cenama za iste proizvode različitog kvaliteta (cene za svaku kategoriju potrošača) – nabavka u trgovinskim preduzećima treba da nabavlja iste proizvode ali različitog kvaliteta po različitim nabavnim cenama

6


2. Poznavanje kvaliteta i asortimana

Mere u cilju zaštite od nabavke materijala nedovoljnog kvaliteta:

A. Pravne mere

precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije za slučaj njegovog kršenja; često nije efikasna mera

B. Organizacione mere

reklamacije dobavljaču na kvalitet

pomoć dobavljaču u vezi sa kontrolom materijala koji se koristi u proizvodnji

produžavanje roka isporuke u cilju ostvarivanja boljeg kvaliteta materijala u proizvodnji

pomoć dobavljaču u vezi pronalaženja povoljnih izvora nabavke;

privlačenje novih kupaca dobavljaču

7


3. Poznavanje nabavne cene

Cena – količina novca koja mora da se plati pri

kupovini jedinice neke robe

Da bi nabavio robu po najnižoj ceni, nabavljač treba

da zna koja je najniža cena po kojoj može da se

kupi roba zadovoljavajućeg kvaliteta, gde se može

kupiti roba po najnižoj ceni i za koje vreme se može

realizovati nabavka po najnižoj ceni

Kontinuirano i dosledno istraživanje tržišta

8


3. Poznavanje nabavne cene

Na nabavne cene može se uticati:

Eksterno (objedinjavanjem ili koncentrisanjem porudžbina; istraživanjem tržišta i izborom najpovoljnijeg dobavljača; iznalaženjem novog, jeftinijeg materijala, supstituta postojećem) i

Interno (preciznim vođenjem zaliha i njihovim držanjem na nivou koji angažuje najmanje obrtnog kapitala; racionalizacijom utrošaka materijala i ugrađivanjem jeftinijih komponenti ali tako da se ne ugroze kvalitet i asortiman; redovnim plaćanjem faktura i obezbeđenjem većih bonifikacija)

9


4. Izbor logistike nabavke

Logistika nabavke podrazumeva izbor optimalnog dobavljača, optimalnih kanala, puteva i oblika nabavki

Ako se neka od aktivnosti u ukupnom procesu logistike nabavke ne izvrši na predviđen način ili u predviđeno vreme, dolazi do konflikata koji se manifestuju kroz:

Zakašnjenje u isporuci

Gubljenje u kvalitetu materijala (fizički i strukturno)

Gubitke u proizvodnji zbog nedostatka materijala

Povećanje troškova logistike

Povećanje cene koštanja

10


5. Politika zaliha

Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi premošćavanja mogućih problema u poslovanju; roba koja se nalazi u skladištima firme; faktor regulacije povećane ponude ili smanjenog obima roba na tržištu

Faktori ograničenja vremena zadržavanja na zalihama:

Česte promene tehnologije (zastarevanje proizvoda)

Pojava novih proizvoda

Rok trajanja proizvoda (prehrambenih, hemijskih)

Visina angažovanih finansijskih sredstava

Poremećaji na tržištu i prekidi u proizvodnji

Platežno sposobna tražnja (za finalne proizvode; ako je tražnja veća, vreme zadržavanja je kraće i obrnuto)

11


5. Politika zaliha

Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže ulaganja u održavanje, “moralno zastarevaju”, gube na kvalitetu (povećavaju troškove);

Male zalihe mogu prouzrokovati da se tražnji ne može udovoljiti zbog nedovoljne količine zaliha

Zalihe se moraju dnevno pratiti (nekad i češće)

Zalihama se mora racionalno upravljati jer angažuju kapital

Brojne metode za racionalno upravljanje zalihama

Vrsta i veličina zaliha određuju koji metod ili koja kombinacija metoda racionalnog upravljanja zalihama će se primeniti u konkretnom slučaju

12


5. Politika zaliha

Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine, namene i zadatka) mogu podeliti na:

Nedovoljne zalihe

Zaštitne zalihe

Signalne zalihe

Tehničke zalihe

Konjukturne zalihe

Prosečne zalihe

Optimalne zalihe

Maksimalne zalihe

Nekurentne zalihe

13


5. Politika zaliha

Nedovoljne zalihe

obezbeđuju ritam proizvodnje na donjoj granici;

nije moguće povećati ni obim proizvodnje ni obim

prodaje;

rizična politika jer u svakom trenutku može doći do

zastoja ili u proizvodnji ili u prodaji

14

Zaštitne zalihe

Obezbeđuju preduzeće od rizika zastoja proizvodnje ili prodaje

Zz=(Pd+Rp)x(V+Rv)

Zz – zaštitne zalihe

Pd – dnevna potrošnja materijala (u jedinici mere)

Rp – rizik proizvodnje (u jedinici mere)

V – vreme potrebno za nabavku (u jedinici vremena)

Rv – rizik isporuke (u jedinici vremena)

Primena obično u preduzećima koja oskudevaju u kapitalu, a žele da održe kontinuitet proizvodnje i snabdevanja postojećeg tržišta

Nije moguće ostvariti povećanje proizvodnje ni penetraciju tržišta


5. Politika zaliha

15


5. Politika zaliha

Signalne zalihe

Racionalne, vremenski ograničene, obezbeđuju proizvodnju i prodaju

Odredi se minimalna količina materijala koja mora biti na zalihama (“mini stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus

Ciklus nove nabavke ne može biti duži od vremena trošenja ovih zaliha do nivoa minimalnih zaliha

Zs= Zmin+(PdxV)

Zs – signalne zalihe

Zmin – minimalne zalihe

Pd – dnevna potrošnja (u jedinici mere)

V – vreme potrebno za novu nabavku

Primena – u slučaju kada se nabavka i prodaja vrše na lokalnom tržištu

16


5. Politika zaliha

Tehničke zalihe

Podrazumevaju nabavku celokupnog materijala za poručenu proizvodnju i njegovo skladištenje sve dok se kompletna porudžbina ne proizvede

Obezbeđenje u slučaju moguće nestašice materijala na tržištu i čestih promena nabavnih cena

Kod proizvodnje procesne opreme (ugovorom čvrsto regulisani kvalitet, garantni rok i rezervni delovi po ugovorenim cenama)

U uslužnim delatnostima (rezervni delovi kod servisiranja vozila)

Konjukturne zalihe

U poremećenim tržišnim uslovima (nestašica materijala, povećanje

cena, inflacija)

Kada preduzeće ima višak kapitala pa ga plasira u zalihe (očekuje

da će doći do pada vrednosti novca ili do povećanja nabavnih cena)

17


5. Politika zaliha

Prosečne zalihe

Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina

Polazna osnova u planiranju obrtnih sredstava

Ako je proizvodnja (prodaja) u približno jednakim ciklusima, prosečne zalihe su:

Zpros= (Zp+Zk)/2

(Zp – zalihe na početku; Zk – zalihe na kraju perioda)

Kad ritam proizvodnje (prodaje) nije ravnomeran, prosečne zalihe se računaju:

Zpros= (Z1+Z2+Z3+...+Z12)/12

(Zi – stvarne zalihe po mesecima u godini)

Mogu se računatri za polugodište, kvartal itd.

18


5. Politika zaliha

Optimalne zalihe

Najkvalitetnije sa aspekta poslovne politike; baza za upravljanje zalihama

Između minimalnih i maksimalnih zaliha

Bliže nivou minimalnih zaliha (troškovi zaliha veći od troškova nabavke)

Bliže nivou maksimalnih (troškovi nabavke značajno veći od troškova zaliha)

Nivo optimalnih zaliha zavisi od brojnih faktora – troškova lagerovanja (zaliha), troškova nabavke, tržišne situacije...

Optimum zaliha važi sve dok se neki od relevantnih faktora ne promeni

19


5. Politika zaliha

Optimalne zalihe su hipotetička veličina kojoj preduzeće teži u politici zaliha

Služe kao indikator u analizi politike zaliha

Ako su potrošnja i dopunjavanje zaliha ravnomerni, optimalne zalihe se računaju na sledeći način:

Q0 – optimalna količina

K1 – fiksni troškovi jedne nabavke

K2 – varijabilni troškovi skladištenja

C – dnevna količina potrošnje sa zaliha

Q0= 2xC K1

K2

20


5. Politika zaliha

Maksimalne zalihe

Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne zalihe U slučaju naglih i ozbiljnih poremećaja na tržištu, optimalne

zalihe mogu biti i iznad maksimalnih Često su posledica “tržišne groznice” i špekulativnih stanja Primena:

u slučaju nestašica na tržištu u svrhu sprečavanja konkurencije da nabavi materijal za stvaranje rezervi u ratnim uslovima

Štetne posledice: veći deo zaliha postaje nekurentan, povećani gubici zbog dugog skladištenja (kalo, kvar, lom,

rastur) povećavaju se troškovi skladištenja angažovani kapital postaje “mrtav kapital”

21


5. Politika zaliha

Nekurentne zalihe

Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada preduzeće

ne stigne da proda robu; proizvodi nemaju prođu na

tržištu

Često su predmet nekorektne trgovine

Mogu da nastanu usled otkazivanja ugovora o prodaji

Najčešće završavaju kao otpis i prodaju se za

sekundarne sirovine ili za novu preradu

Značaj u preventivi nekurentnih zaliha ima odeljenje

razvoja tehnologije i odeljenje za istraživanje tržišta

22


Ciklus nabavke

Proizvodnjom dolazi do promene strukture zaliha (iz

zalihe materijala u zalihe gotovih proizvoda)

Nabavka i prodaja utiču na veličinu zaliha – nabavka ih povećava, a prodaja smanjuje

Ciklus nabavke je prosečno vreme koje protekne od trenutka preduzimanja mera za nabavku do momenta skladištenja nabavljene robe

Ciklus prodaje predstavlja prosečno vreme koje protekne od prijema narudžbe do momenta isporuke robe

Često je teško uskladiti ova dva ciklusa (zbog uticaja brojnih faktora interne i eksterne prirode)

23


Ciklus nabavke

Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos između potrošnje

materijala u određenom vremenu i prosečnih zaliha materijala

za to vreme

Godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, dekadni pokazatelj

Ko=

Ko – koeficijent obrta zaliha

Pi – potrošnja u jedinici vremena (godina, polugodište, kvartal,...)

Zpros – prosečne zalihe

Pi

Zpros

24


Modeli praćenja zaliha

Zbog složenosti problematike zaliha, nije moguće uopštavanje modela praćenja zaliha koji bi bio sveobuhvatan

Razvijeno je mnogo različitih modela i metoda za praćenje zaliha

Grupe modela:

1. Stohastički

2. Deterministički

3. Statički

4. Dinamički

25



- Model ABC -

Model ABC je efikasan i racionalan model stohastičkog

karaktera za praćenje zaliha materijala i gotovih

proizvoda

Primenjuje se:

U preduzećima koja imaju širok proizvodni program ili

više dislociranih skladišta

U trgovini sa širokim trgovinskim asortimanom ili

većim brojem maloprodajnih objekata

Može se uspešno primeniti i za praćenje dobavljača,

kupaca, kadrova, maloprodajnih objekata...

26



- Model ABC -

Suština modela – sve zalihe u preduzeću se, na osnovu pojedinačne vrednosti određenih artikala, podele u tri grupe: grupu A, grupu B i grupu C

Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna vrednost je veća od donje granice koja se utvrdi (čine obično oko 10% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 75% kapitala)

Grupa B – artikli srednje vrednosti čija pojedinačna vrednost je manja od pojedinačne vrednosti artikala grupe A i veća od pojedinačne vrednosti artikala grupe C (oko 25% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 20% kapitala)

Grupa C – artikli niske pojedinačne vrednosti (oko 65% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 5% kapitala)

27



- Model ABC -

Kontrola zaliha se usmerava na grupu A (najvredniji deo

zaliha, ali najmanji po obimu pa kontrola i praćenje

iziskuje manje vremena)

Ređa kontrola grupe B (po strukturi je složenija)

Najmanje interesantna za praćenje i kontrolu (u

finansijskom smislu) je grupa C, koju treba kontrolisati

uglavnom pri redovnim inventarima

Ako u grupi C postoje artikli koje je teško nabaviti na

tržištu, treba je ipak češće pratiti i kontrolisati

28

TROŠKOVI NABAVKE

Ukupni troškovi nabavke mogu se svrstati u

dve osnovne grupe:

1. Troškovi nabavke u užem smislu

2. Troškovi skladištenja

29

TROŠKOVI NABAVKE


Jedan deo troškova nabavke u užem smislu su zavisni troškovi,

imaju varijabilni karakter i direktno zavise od količine koja se

nabavlja: troškovi transporta, utovara, pretovara, istovara,

čuvanja, pakovanja, obeležavanja, osiguranja, špedicije, kaliranja

u robi, rastura i loma

U kalkulaciji, oni se dodaju nabavnoj ceni i čine osnovu za

formiranje ulaza

Na smanjenje ovih troškova mogu uticati i prodavac i kupac

Prodavac, kada daje bonifikacije u slučaju prodaje većih količina

odjednom

Kupac, kada koncentracijom nabavke odnosno kupovinom većih

količina ostvaruje veće bonifikacije od prodavca i tako smanjuje

troškove po jedinici (prosečne troškove)

30

TROŠKOVI NABAVKE


Drugi deo troškova nabavke u užem smislu ima karakter

fiksnih troškova, ne može se pripisati nabavnoj ceni

materijala i direktno povećava troškove preduzeća

U ove troškove spadaju:

troškovi putovanja (dnevnice, noćenja, takse),

troškovi kancelarijskog materijala (putni nalozi,

porudžbenice, izjave, specifikacije),

PTT troškovi

troškovi održavanja higijene itd.

31

TROŠKOVI NABAVKE

2. Troškovi skladištenja

Troškovi skladištenja, kao deo ukupnih troškova

nabavke, odnose se na troškove čuvanja zaliha i

skladištenja robe

Troškovi skladištenja mogu biti:

a) Fiksni

b) Relativno fiksni

c) Proporcionalni

32

TROŠKOVI NABAVKE

Troškovi skladištenja

Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema nosiocima na:

a) Troškove osnovnih sredstava u skladištu (amortizacija, kamate na kredite za osnovna sredstva, investiciono održavanje sredstava, troškovi atesta, provera itd)

b) Materijalne troškove čuvanja zaliha (materijal za održavanje skladišta i sredstava, gubici na robi, kamate na obrtna sredstva, usluge drugih lica itd)

c) Troškove rada skladišnog osoblja

33

predavanja ii deo nabavka 2

Documents