pravoslavlje

KKAALLEENNII]]DDUUHHOOVVNNOO BBLLAAGGOO UU NNOOVVOOMM SSJJAAJJUU

Odbor za obnovu manastira Kaleni}

dodequje ovu kwigu

u znak zahvalnosti za dragocenu pomo} na obnovi manastiraod 1991. do 1997. godine

Predsednik Odboraza obnovu manastira

Radomir \or|evi}

Izdava~Turisti~ka organizacija op{tine Rekovac

Radomir \or|evi}, direktorRepubli~ki zavod za za{titu spomenika kulture - Beograd

Mileta Mili}, direktor

Urednik Bo`idar Petrovi}

Redakcijski odborRadomir \or|evi}

@ivojin Raki}Miroslav Simi}

Sini{a Temerinski

Tehni~ko ure|ewe i prelomSini{a Temerinski

Autori fotografijaJovan Marinkovi}

Sini{a TemerinskiPredrag Mihajlovi}

Miodrag Risti}

Lektormr Branislava Markovi}

[tampaMetalograf, Trstenik

Tira`2000

Izdavawe ove kwige pomogli suMinistarstvo kulture u Vladi Republike Srbije

Institut za istra`ivawe u poqoprivredi "Srbija" iz BeogradaEPS JP "Elektrosrbija" Kraqevo - Elektrodistribucija Trstenik

KALENI]DUHOVNO BLAGO U NOVOM SJAJU

OBNOVA MANASTIRA 1991-1997

REKOVAC - BEOGRAD

1998

SADR@AJ

Boìdar Petrovi}, dipl. in`. elektrotehnikeUVODNA RE^ ...7

dr Sava Vukovi}, episkop {umadijskiPRED OBNOVQENIM KONAKOM MANASTIRA KALENI] ...9

Radomir \or|evi}, direktor Turisti~ke organizacije RekovcaU NARU^JU NARODA ...11

@ivojin Raki}, dipl. pravnikKALENI]U S QUBAVQU ...13

PISMO PRILO@NIKA ...22

Slobodan Vasi}, novinar - publicistaKALENI] MOJE MLADOSTI ...25

Mileta Mili}, direktor Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kultureSARADWOM DO OBNOVE ...29

Emilija Pejovi}, arheolog Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kultureARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA ...33

Sini{a Temerinski, arhitekta Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kultureOBNOVA MANASTIRA OD 1991. DO 1997. GODINE ...43

mr Slobodan Mileusni}, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkvePRO[LOST I SADA[WOST BIBLIOTEKE MANASTIRA KALENI] ...65

akademik Nik{a Stip~evi}, direktor Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnostiBIBLIOTEKA U MANASTIRU KALENI] ...69

prof. Anika Skovran, savetnik Narodnog muzejaZAMI[QENA RIZNICA ...71

prof. dr Dragan Nedeqkovi}, ~lan Evropske akademije nauka, umetnosti i kwièvnosti (Pariz)KTITORI I PRILO@NICI, ZADU@BINARI I DONATORI ...89

POMENIK PRILO@NIKA ...117

igumanija Marijamija, stare{ina manastira Kaleni}PLEMENITI DOBROÎNITEQU ...151

Boìdar Petrovi}

UVODNA RE^

Ovaj letopis posve}en je okon~awu radova na obnovi kaleni}ke crkve i zdawa uwenoj porti. Vreme od {est godina je samo jedan tren u duhovnom opstajawu ovog na{egnacionalnog spomenika.

Obnavqan je vi{e puta u svojoj istoriji. Po obimu i zna~aju ova posledwa obnovanije najve}a, ali je zato po bogatstvu poklowene qubavi isto tako bezgrani~na kao iprethodne. O toj qubavi i duhovnoj privrènosti svedo~e i stotine darodavaca koji suna taj na~in obezbedili mesto u hronikama pokolewa.

Ova kwiga je, stoga, verodostojan i dragocen POMENIK o svima onima koji su nabilo koji na~in i nesebi~no davali i darivali za novo ruho Kaleni}a. A ti darovi se nisuodmeravali uobi~ajenim merama vrednosti, ve} svetosavskom merom saborneistinoqubivosti i pravoslavnog ~ovekoqubqa. Ti darovi su utoliko ve}i jer su izdvajaniu vremenu kada se te{ko ìvelo i borilo sa siroma{tvom.

Dan 31. avgust, dakle, obeleàvamo kao dan dobrotvora manastira Kaleni}. Ovegodine, tako|e, navr{avaju se i dva zna~ajna jubileja koja }e dostojno biti obeleèna:pedeset godina [umadijske eparhije i pola veka Republi~kog zavoda za za{tituspomenika kulture. Deo tog vremena nalazi se na stranicama ove kwige.

Pripala mi je osobita ~ast da u ime ~lanova Odbora za obnovu Kaleni}a napi{emovaj tekst i da wime najtoplije zahvalim svima onima kojima je posve}ena ova kwiga.

KALENI] - DUHOVNO BLAGO U NOVOM SJAJUOBNOVA MANASTIRA 1991-1997

REKOVAC - BEOGRAD, 1998

Sava Vukovi}, episkop {umadijski

PRED OBNOVQENIM KONAKOM MANASTIRA KALENI]

Po~etkom petnaestog veka u leva~koj kotlini iznikao je prelepi Kaleni}, sasvojom crkvom Vavedewa presvete Bogorodice, kao ve~erwa zvezda moravskog stila.Manastirski hram Kaleni}a je "najrazvijeniji i najoriginalniji tip crkvene gra|e-vine u srpskoj arhitekturi ovoga doba". Kaleni}ke freske stradale su duè vremena,jer je crkva bila otkrivena oko sto godina u vreme "kada su ìvi zavideli mrtvima".Pa, ipak, ono {to je sa~uvano svedo~i o kvalitetu kaleni}kih fresaka, koje islika-{e prvoklasni umetnici onoga vremena. Nema, vaqda, u svetu istori~ara umetnostikoji nije ~uo za fresku Svadba u Kani galilejskoj ili za umrlog Bogo~oveka u ni{iproskomidije.

U istoriji Srpske pravoslavne crkve i wenoga naroda manastir Kaleni}imao je, i jo{ uvek ima, vrlo va`nu ulogu. U wemu su se sastajali na{i narodni prva-ci za vreme ustanaka pod Kara|or|em i knezom Milo{em. Pobo`ni narod se, pak, ve-kovima ovde sastajao sa Bogom i mirio se sa Wim i sa svojom save{}u.

Na ~elu manastira Kaleni} stajali su vrsni nastojateqi, sve{tenomonasikoji su se borili krstom i ma~em, a ~esto su bili i u diplomatskoj slu`bi. Svoje gla-ve gubili su u ratu i miru, od tu|inca ali i od svoje bra}e-nebra}e.

Pod svoje svodove Kaleni} je primao mnoge bolesnike koji su u wemu isce-livani i pokajnike koji su odande odlazili izmireni sa Bogom.

Tokom svoga postojawa, Kaleni} je zapamtio veliki broj prilo`nika i obno-viteqa, ali i onih koji su ga ru{ili i otimali mu imovinu. U svom vekovnom pam-}ewu nikoga od wih nije zaboravio. Zapamtio je on kneza Milo{a kao obnoviteqacrkve 1823. godine, kao i graditeqe velikog i malog konaka koji su sagra|eni pre1846. godine.

Veliki konak je 30. maja 1911. godine uni{tio poàr. Stare{ina manastiraje, u to vreme, bio iguman Nikon (Tintor-Lazarevi}), ~ijom zaslugom je podignut sa-da{wi veliki konak. Naime, veliki konak je podignut sredstvima manastira Kale-ni}, pozajmicom Svetog arhijerejskog sabora (50 000 dinara), manastira Jo{anice(5 000), Ravanice (6 000), Vitovnice (4 000) i jagodinske crkve (15 000). Celokupnu

pozajmicu vratio je manastir Kaleni} u roku od tri godine.

Konak je bio zavr{en sredinom 1912. godine i bratstvo, koje su sa~iwavaliiguman Nikon i jeromonah dr Nikolaj (Velimirovi}), uselilo se u wega 10. jula 1912.godine. Tom prilikom sru{eni su i ostaci crkvene priprate, koju je podigao vladi-ka Maksim, nekada{wi stare{ina manastira, jer je i ona u poàru te{ko o{te}ena.

Izme|u dva svetska rata u Kaleni}u je ~esto boravio kraq Aleksandar, koji seStrasne sedmice ovde ispovedao i pri~e{}ivao. Mnogi su mislili, pre rata, a jo{vi{e posle Drugog svetskog rata, da je kraq podigao konak pa su ga nazvali Kraqevkonak. Me|utim, u vreme zidawa novog velikog konaka, kraq Petar Prvi je podizaocrkvu na Oplencu i ~esto nije imao sredstava da isplati radnike. Zahvaquju}i sa~u-vanoj arhivskoj gra|i, poznato je da je veliki kaleni}ki konak podignut iskqu~ivosredstvima pomenutih manastira i jagodinske crkve.

Posle Drugog svetskog rata manastir Kaleni} je opqa~kan, gotovo sva imovi-na, vekovima ~uvana, na koju nisu nasrnuli ni Turci ni Nemci, oduzeta je, a velikikonak je nacionalizovan, jer ga je "kraq zidao". Celokupan dragoceni name{taj ra-zvu~en je iz konaka i sada se moè videti u nekim privatnim ku}ama. Odluku o naci-onalizaciji konaka potpisao je Predrag Sotirovi}, rodom iz Ratkovi}a, predsednikMesnog odbora iz Rekovca.

Arhimandritu Nikonu, jednom od najve}ih graditeqa u Srpskoj crkvi, koji jepodigao u Kaleni}u veliki i mali konak, a u Qubostiwi veliki konak, zabrawen jebio povratak u Kaleni}. Manastir je prvi put u svojoj istoriji postao manastiromènskog mona{tva. Monahiwe su skoro pedeset godina ìvele pod vrlo te{kim okol-nostima u nezdravim prostorijama. Bile su prisiqene da gledaju zlo koje se zacarilou velikom konaku. êsto ni bogosluèwa nisu mogle na miru da obavqaju u manastir-skom hramu.

Pre nekoliko godina sestrinstvo je u{lo u posed potpuno ruiniranog kona-ka koji je bio potpuno prazan. Veliki napor i qubav pokazao je Odbor za obnovu ve-likog i malog konaka, kao i svih ostalih gra|evina u manastirskoj porti. Tokom{est godina sve je obnovqeno zahvaquju}i trudu monahiwa, prilo`nika, pojedinacai preduze}a i ~lanova Odbora. Posebnu blagodarnost izraàvamo Republi~kom zavo-du za za{titu spomenika kulture i svima onima koji su svojim prilozima, malim ivelikim, pomogli obnovu Kaleni}a.

10 Sava Vukovi}

Radomir \or|evi}

U NARU^JU NARODA

Svi sredwovekovni manastiri u Srbiji kao da su projektovani sa nebesa!Nema ravna lepoti wihovog okruèwa!

U na{em kraju postoje tri takva spokoja, tri draguqa, tri pojila mira, lepotei dostojanstva, tri izvori{ta ìvota koji je, kako re~e Domentijan: {um neshvat-qiv nama koji smo u telu - postoje tri manastira: Ravanica, Manasija i Kaleni}.

Ostavqenim narodu kao zadu`bine od wihovih vladara, manastirima je bilanamewena uloga duhovnog gnezda koje }e okupqati qude i u dobru i u zlu. Manastirisu bivali sabori{ta.

Plemenitom, dalekovidom i mudrom oku despota Stefana Lazarevi}a nedo-voqna je bila samo lepota Manasije, pa je iste godine (1407) plemi} Bogdan zapo~eogradwu i manastira Kaleni}. I sam pesnik, despot Stefan, autor Slova qubve, li~noje traìo mesta za zidawe manastira. Ako i niste znali da je bio pesnik, poverova-}ete kad prvi put vidite Manasiju i Kaleni}. Kao udenuti rukom najboqe veziqe,blistaju na }ilimu prirodne rasko{i dostojanstvom i lepotom.

Pred oltarom Kaleni}a vekovima su se smewivale radost i tuga. Gorele susve}e za ìve i mrtve. Polagani su venci ven~awa i sahrana. Prizivan je Bog davrati ìve sa boji{ta, da izgna osvaja~a, da podari novoro|en~e, da oprosti grehe...

Ali, Kaleni} je umeo da okupi i u potaji kad treba. Svoje dveri je bogoumil-no otvarao i vojniku i kraqu, i prosjaku i doma}inu, i mu~eniku i sre}niku. Wegovazvona su bivala muk kad su ga pohodili bogohulnici, razvratnici i osvaja~i. Wihovzvon nije obznawivao samo verske obrede ve} i lozinku u nemirnim vremenima. Anarod je uvek razumeo poruke zvonare svoga manastira.

Kao i mnogi drugi manastiri, i Kaleni} je bivao u nemilosti, anatemisan ihuqen od neukih bezbo`nika. Osta}e upam}eno ono vreme kada se u portu Kaleni}adolazilo kri{om. Taj ìg je ostavio te{ke rane od kojih se i danas le~imo. "Boje zruna lakoj grani vremena", podse}a nas pesnik ba{ u Kaleni}u. "Vredno }e se pozlati-ti, ni{tavno istruleti..."

"Nad Kaleni}em bdi an|eo ~uvar" - stih je iz pesme Kaleni} Vuka{inaKosti}a sa konkursa za najboqu pesmu o manastiru. Vi{e od sto poeta iz svih kraje-va na{e zemqe poslalo je svoje lirske radove inspirisane ~arima manastira

Kaleni}. Bio je dovoqan samo jedan skromni oglas da pokrene pravu bujicu ose}awai tragova davnina u qudima od pera.

Vaqda je isto tako odjeknula inicijativa Brativoja Markovi}a, direktoraLeva~kog sabora, da se Sabor narodnog stvarala{tva Pro|oh Leva~, pro|oh[umadiju svojevremeno preseli iz Belu{i}a u Kaleni}.

Isto tako sa izuzetnim po{tovawem i qubavqu prihva}en je poziv juna 1991.godine zaqubqenika duhovne ba{tine iz Rekovca i okolnih mesta, Kragujevca,Jagodine, Kru{evca, da se pristupi obnovi konaka manastira Kaleni}.

Ve} je septembra iste godine Turisti~ki savez op{tine Rekovac formiraoOdbor za obnovu, i kao na filmskoj traci smewivale su se slike sve lep{eg i lep{egmanastira. Kao u lepom snu pro{lo je {est godina pregnu}a, velikog rada i radosti.

Na kraju ove kwige na}i }e se imena svih onih koji su u obnovu manastiraKaleni} uneli sebe na ovaj ili onaj na~in. Tu }e se na}i i imena potomakaHercegovaca koji su se doselili u HYyyy veku posle jeromonaha iz Mora~kog manasti-ra: Teodosija, Danila, Jana}ija i Dionisija. Ali se u kwizi ne mogu iskazati sva ose-}awa koja su u toku obnove doìvqavali me{tani okolnih sela, zavi~ajci i ostaliposetioci. Oni su se radovali svakom novom postavqenom crepu, ugra|enom kamenui cigli, okre~enoj fasadi, posa|enom drvetu, postavqenom polijeleju, osvetqenojporti, obnovqenoj ~esmi i izgra|enim stazama od kamenih plo~a. Dolasci u mana-stir postajali su sve sve~aniji, kako u danima hri{}anskih praznika i bogomoqa,tako i u danima kulturnih doga|awa u Kaleni}u. Posetioci su iskazivali sve ve}upodr{ku naporima koji se ~ine na obnovi manastira, ~e{}im i sve ve}im materi-jalnim pomo}ima i prilozima. To su ~inili prilikom poseta i ministri u VladiSrbije, direktori preduze}a, pojedinci koji su na privremenom radu u inostranstvu.Nisu mogli da ostanu ravnodu{ni ni zavi~ajci ovog kraja koji ìve i rade u raznimmestima Srbije i Jugoslavije, a naro~ito u Beogradu. Preko tri stotine ~lanova Za-vi~ajnog kluba Lev~ana iz Beograda iz svojih skromnih primawa podràlo je obnovu.

Nije izostala zna~ajna podr{ka i velika pomo} na{ih zavi~ajaca, naro~itomr @ivote Mihajlovi}a iz Novog Sada (rodom iz Lepojevi}a), mr @ivadinaJovanovi}a iz Beograda (rodom iz Opari}a), @ivotija Jovanovi}a iz Jagodine (rodomiz [uqkovca), Aleksandra Despotovi}a iz Beograda (rodom iz Karanovca) idr Stojana Jevti}a iz Beograda (rodom iz Komarana). Oni su shvatili da narod ovogkraja, iako pritisnut velikim neda}ama u izuzetno kriznom istorijskom vremenu,ulaè velika pregnu}a da obnovi, za{titi i sa~uva svoju najve}u duhovnu i kulturnuvrednost - manastir Kaleni}.

Manastir Kaleni} je obnovqen i ponovqen. Wegova lepota je krunisanajedinstvenim pregnu}em i nadahnu}em naroda, crkve i dràve.

Kaleni} je u naru~ju naroda.

12 Radomir \or|evi}

@ivojin Raki}

KALENI]U S QUBAVQU

Manastir Kaleni} - ponos srpske sredwovekovne kulture i gra|evinarstva,veli~anstveni spomenik originalne umetnosti, predmet je ne samo interesovawanau~nika, istori~ara kulture i umetnosti ve} i sveop{teg divqewa i po{tovawapravoslavnog srpskog naroda, kao i stranih posetilaca.

Prou~avali su ga srpski, ruski i rumunski nau~nici. Manastir se pomiwe uXVII, XVIII, i XIX veku u mnogim kwigama i publikacijama, me|u kojima su:Manastir Kaleni} u izdawu Srpske kraqevske akademije, Putni~ka pisma u Vili,Trono{ki letopis, Pute{estvije Joakima Vuji}a, Znameniti doga|aji srpske istorije,Manastiri u Srbiji, Opis manastira u Srbiji, Kneèvina Srbija i Topografski re~nikJagodinskog okruga. Zahvaquju}i velikom dobrotvoru dr Mihajlu Pupinu izdata je1926. godine monografija manastira Kaleni}. Crkva Vavedewa Bogorodice je tadapostala u re~i i slici dostupna celom svetu.

Tokom istorije manastir je delio sudbinu svoga naroda. Ru{en je vi{e puta upro{losti, ali je uvek obnavqan sa qubavqu i pa`wom svojih dobrotvora i prilo`-nika. Vekovi mu nisu oduzeli ni{ta. Samo su lepoti i zna~aju dodali onaj posebnioreol koju nose i imaju sve ve~ne vrednosti. Zbog toga se i smatralo privilegijomangaòvati se na wegovoj obnovi.

Manastir nije bio po{te|en ni u Drugom svetskom ratu. Odlukom Narodnogodbora sreza Rekovac veliki konak je 1946. godine nacionalizovan i fizi~ki odvo-jen od manastirske porte visokom ogradom. Posle 43 godine kori{}ewa za potrebede~jeg odmarali{ta Crvenog krsta vra}en je manastiru 1989. godine.

Usled dugogodi{weg slabog odràvawa, gra|evina je bila u lo{em stawu:ugroàvale su je atmosferske vode jer su oluci bili dotrajali a crepovi truli, fasa-da je bila o{te}ena, a prozorska okna porazbijana. Podovi po sobama bili suzapu{teni, parket u salonima nagoreo, vodovodna instalacija neispravna, elek-tri~na instalacija pokidana. Stare{ina mati Marijamija, monahiwe Neonila,Teoktista, Ripsimija, Darija, Fotina, Sinklitikija, Marina, Tekla, Vera, Nekta-rija i monah Sava bili su nemo}ni da sami ne{to urade.

Gradi ve~nu zadu`binu koja }enadìveti sve {to je qudsko i prolazno.

Juna 1991. godine episkop {umadijski dr Sava, u razgovoru sa igumanijomMarijamijom i @ivojinom Raki}em iz Kru{evca, istakao je potrebu da se velikikonak obnovi i za{titi od daqeg propadawa. Na ovu inicijativu vladike Save,sestrinstvo manastira Kaleni} je shvatilo nu`nost obnove konaka i uz pomo} @ivo-jina Raki}a je po~elo sanirawe velikog konaka.

Na predlog Uprave manastira i Turisti~ke organizacije op{tine Rekovac, sblagoslovom episkopa {umadijskog dr Save, odràn je 10. septembra 1991. godine sas-tanak na kome je formiran Odbor za obnovu velikog konaka. Wega su ~inili: Rado-mir \or|evi} iz Rekovca, Miroslav Simi} iz Rekovca, @ivojin Raki} iz Kru{ev-ca, Milan Viti} iz Belu{i}a, Borivoje Antonijevi} iz Rekovca, Branivoje An|eli}iz Rekovca, Slavomir Simi} iz Rekovca, Miroslav Vi{wi} iz Rekovca, BoìdarPetrovi} iz Trstenika, Dragoslav Mrki} iz Rabenovca, Milivoje Mitrovi} izAran|elovca, Mali{a Milenkovi} iz Jagodine, Milan Mihajlovi} iz [qivice,Dragoslav Veselinovi} iz Lepojevi}a, Dragi{a Babi} iz Kaleni}kog Prwavora,Dragoslav Nikoli} iz Kaludre, Miladin Panti} iz Rekovca, Radoslav Jevti} izBelu{i}a, Dragi{a Milosavqevi} iz Belu{i}a, @ivorad Jovanovi} iz Kragujevca,Dobrivoje Vuki}evi} iz Opari}a, Velibor Vasi} iz Preve{ta, Dragoslav Cvetkovi}iz Opari}a, Mom~ilo Markovi} iz Dragova i Miroslav Mojsilovi} iz Dragova.

Za ~lanove Upravnog odbora izabrani su: Radomir \or|evi} (predsednik),Miroslav Simi} (sekretar), @ivojin Raki}, Miloje Mitrovi} i Mali{aMilenkovi} (~lanovi). Konstituisawu Odbora prisustvovao je i episkop {umadij-ski dr Sava koji je istakao zna~aj ovog poduhvata. ^lanovi Odbora su izrazilizadovoqstvo {to im je ukazana ~ast da u~estvuju u ovom rodoqubivom poduhvatu.

Izvo|ewe radova bilo je povereno Vladislavu Tomovi}u, privatnom pre-duzetniku iz Trstenika i Du{anu Leki}u iz Trm~ara kraj Kru{evca.

Po{to su obavqene sve potrebne pripreme, radovi na velikom konaku po~elisu 10. oktobra 1991. godine, ne vezuju}i se za odre|ene datume, proslave ili obele-àvawe jubileja.

Prikupqawe sredstava

Ukupna prikupqena sredstva od pojedinaca, preduze}a, organizacija iustanova za proteklih {est godina iznose oko dva miliona dinara, ili 500 000 DEM,od ~ega je u~e{}e Ministarstva kulture oko 550 000 dinara, {to ~ini 30% ukupnihsredstava. Preko 800 pojedinaca i 80 organizacija i ustanova uplatilo je oko1 450 000 dinara, odnosno 70% cele sume.

Najve}i priliv sredstava ostvaren je 1991. i 1997. godine. U prvoj godini tosu bila sredstva dobijena od pojedinaca i preduze}a. U tom periodu u prikupqawu

14 @ivojin Raki}

priloga, sem ~lanova Odbora, istakli su se: Miroslava Nedeqkovi} iz Beograda,Nikola Lazarevi} iz Jagodine, Du{anka Uàr iz Novog Sada, Dobrivoje Jovi~i} izSekuri~a, Qubi{a @uwi} iz Rekovca, Milovan Spasi} iz Beograda.

U sakupqawu priloga u~estvovali su i sve{tenici [umadijske eparhije:prota Radosav Mijatovi} iz Jagodine, Radovan Raki} iz Jagodine, prota MiloradMilo{evi} iz Jagodine, prota Milivoje ]iri} iz Varvarina, @ivota Markovi} izKragujevca, Milan Blagojevi} iz Kragujevca, Dragoslav Cvetkovi} iz Opari}a,Ilija Joki} iz Belu{i}a i Petar Jovanovi} iz Dragova.

Odziv prilo`nika bio je boqi od o~ekivanog. Dok su trajali radovi na ko-naku, prijatni su bili susreti sa na{im radnicima iz inostranstva koji su,videv{i obnovu, davali svoje priloge manastiru. Interesantne susrete imala je iigumanija manastira dok je u preduze}ima prikupqala pomo} u novcu i materijalu.Nailazila je na izuzetnu pa`wu i podr{ku, ~esto slu{aju}i re~i: "Molimo Vas,primite na{ prilog za obnovu manastira, jer smo mi kao deca koristili konak zavreme letovawa, i remetili va{ mir." I predstavnici Vojske Jugoslavije dali su svojdoprinos uspe{nom nastavku radova na obnovi. A oni koji nisu imali mogu}nosti daposete manastir, pomogli su na drugi na~in. Tako je Mileva Mirkovi} iz Dragova,posle objavqene radio-reportaè o obnovi Kaleni}a, napisala toplo pismo iposlala nov~ani prilog po{tom.

Prve zna~ajne priloge dali su: JP PTT "Srbija", Beograd, Fabrika cementa"Novi Popovac", Para}in, "Juhor", Jagodina, Fabrika kablova "Provodnici Reko-vac" iz Rekovca, "Inos-Pomoravka", Jagodina, poslovnica Rekovac, STR "Elektra",Jagodina, vlasni{tvo Dragana Jovanovi}a, Vojvo|anska banka, Novi Sad, Slavijabanka, Beograd, Po{tanska {tedionica, Beograd, Trì{te novca, Beograd, Komer-cijalna banka, Beograd, Ciglana "Aleks-komerc", Opari}, NIP "Politika", "Ve~er-we novosti", Fabrika automobila "Crvena zastava" iz Kragujevca i "Kru{evacput" izKru{evca. Me|u prvim prilo`nicima bili su ~lanovi Odbora za obnovu konaka.

U posledwih nekoliko godina a naro~ito 1993, 1994. i 1995. godine te{ko sedobijala pomo} od organizacija i ustanova zbog poznatih te{ko}a u privredi idru{tvu. U tom periodu nastavak radova je omogu}ilo Ministarstvo kulture Repu-blike Srbije. Pomo} je dobijena posle posete potpredsednika Vlade Srbijedr Slobodana Unkovi}a i ministra kulture Miodraga \uki}a manastiru. Vidnubrigu o radovima ispoqavao je svojim ~estim posetama i ministar vera DraganDragojlovi}. Posebnu podr{ku u tim te{kim godinama dali su: Elektrosrbija,Kraqevo, Po{tanska {tedionica, Beograd, Srbija{ume, Beograd, Interklima,Vrwa~ka Bawa, Resavska banka, Despotovac, Kru{evacput, Kru{evac, "Beli bor",Vrwa~ka Bawa, Privredna banka, Beograd, Livnica "Popovi}", Beograd, DD "Hem-pro", [id, Industrija kablova, Jagodina, Jagodinska pivara, Jagodina, Skup{tina

KALENI]U S QUBAVQU 15

op{tine Rekovac, Elektrodistribucija, Jagodina, Elektrodistribucija, Trstenik,Institut za istraìvawa u poqoprivredi "Srbija" - Beograd, Preduze}e za puteve,Kragujevac, Elektrodistribucija, pogon u Rekovcu, BIP, Beograd, "Kolubara-Struganik", Mionica, "Lipa Sil", ]i}evac, Vodoprivredna organizacija, ]uprija,Magnohrom, Kraqevo, "Leva~", Rekovac, JKP "Mermer", Rekovac, "Modeks", DDEksport-import, Beograd, "Elektrointeres", Beograd, "RUL", Leskovac, Trì{tenovca, Beograd, Vojska Jugoslavije, VP 5210 Kragujevac.

Pomo} su tako|e pruìli Vladimir Jovanovi}, na~elnik Pomoravskog okru-ga, Toplica Nedeqkovi} iz Beograda, Dragojlo Baàlac iz Kraqeva, Ksenija Ran-kovi} iz Kraqeva, Milan Milenkovi} iz Kru{evca, Milan Vesin iz Novog Sada,Radomir Begeni{i} iz Beograda, @ivota Mihajlovi} iz Novog Sada, AleksandarDespotovi} iz Beograda, mr @ivadin Jovanovi} iz Beograda, dr Stojan Jevti} izBeograda, Radomir Stani} iz Beograda i Mileta Mili} iz Beograda.

Tok obnove

Sanacija i rekonstrukcija velikog konaka po~ela je bez unapred obezbe|enihsredstava i stru~ne pomo}i Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, ali uzstru~nu pomo} arhitekte Gordane Petrovi} iz Trstenika i nadzor gra|evinskoginspektora iz Rekovca.

Period od septembra 1991. do maja 1992. godine bio je najteì period obnovekonaka. Skromnim sredstvima, dobijenim od op{tine Rekovac, Organizacionog od-bora i jednog broja prilo`nika, izvedeni su slede}i radovi: krovni pokriva~ iletve su zameweni novim, postavqeni su bakarni oluci, fasada konaka obnovqena iobojena, a drveni delovi za{ti}eni. Zapo~eli su radovi na postavqawu novog razvo-da elektroinstalacije. U tom periodu je pokrenuta akcija za prikupqawe sredstavaza dogradwu kuhiwskog bloka kao aneksa velikom konaku.

Aktivno angaòvawe Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulturepo~elo je u maju 1992. godine, kada je izra|en program sanacije i adaptacije velikogkonaka. Od tada do kraja obnove izra|eno je 15 projekata za obnovu objekata i ure|eweporte manastira, a projektant i odgovorni rukovodilac radova bio je arhitektaSini{a Temerinski.

U proteklih {est godina uspe{no su realizovani planirani programi ipored toga {to su se radovi izvodili pod te{kim uslovima zbog nedostatka gra|evin-skog materijala i nestabilnih cena. Radovi nisu prestajali zahvaquju}i sredstvimaMinistarstva kulture i prilozima preduze}a i pojedinaca.

U toku obnove, gra|ani i organizacije finansirali su objekte za koje sred-stva planom nisu bila predvi|ena. Tako je inicijativu za izradu polijeleja u crkvi

@ivojin Raki} 16

Vavedewa Bogorodice, po projektu Sini{e Temerinskog, pokrenuo @ivotaJovanovi}, direktor Elektrodistribucije u Jagodini, koji je organizovao sakupqawefinansijskih sredstava. Na postavqawu unutra{we rasvete crkve, reflektora i gro-mobrana na velikom konaku bila je angaòvana Elektrodistribucija Trstenik i wendirektor Boìdar Petrovi}, koji je i bio inicijator ovih ulagawa.

Ure|ewe ~esme u manastirskoj porti finansirao je Toma @ivkovi} iz Gor-weg Kr~ina, a kre~ewe zvonare Du{an S. Leki} iz Kru{evca. Plansko ozelewavawemanastirske porte organizovala je arhitekta Marija Jovin iz Beograda. Sadnice sudobijene na poklon od Instituta za {umarstvo i "Srbija{uma".

Istovremeno su obavqana i arheolo{ka istraìvawa koja je vodila EmilijaPejovi}, arheolog Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture.

Program radova i ulagawa koncipirao je i sa uspehom realizovao arhitektaSini{a Temerinski. U proteklih {est godina od ukupnih sredstava investirano jeu veliki konak 40%, crkvu 25%, mali konak 15%, portu 20%. Suma od oko 400 000dinara je ispla}ena radnicima iz okolnih sela koji su radili na obnovi manastira.

Na uspe{nu obnovu objekata u Kaleni}u uticale su slede}e okolnosti:

- podr{ka Wegovog preosve{tenstva episkopa {umadijskog dr Save;- zna~ajna podr{ka naroda Lev~a;- finansijska podr{ka Ministarstva kulture;


U~esnici obnove manastira posle dobrovoqne akcije ure|ewa porte

- stru~na i materijalna podr{ka Republi~kog zavoda za za{titu spomenikakulture;- vi{egodi{wa podr{ka op{tine Rekovac;- odgovoran rad Upravnog odbora u realizaciji usvojenog programa; - angaòvawe sestrinstva manastira na stvarawu povoqnih uslova zaizvo|ewe radova;- {estogodi{we angaòvawe Radomira \or|evi}a, upravnika po{te izRekovca i predsednika Odbora za obnovu manastira;- dolazak na gradili{te arhitekte Sini{e Temerinskog;- ~etvorogodi{wi boravak u manastiru @ivojina Raki}a sa suprugom Nadomi angaòvawe na operativnim poslovima;- izuzetno zalagawe in`. Boìdara Petrovi}a, direktora "Elektrodistribu-cije" iz Trstenika;- dugogodi{wa podr{ka Elektrosrbije, Kraqevo i wenog sada{weg direkto-ra in`. Dragoquba Rai~evi}a;- zna~ajna podr{ka Lev~ana koji ìve i rade u Beogradu i Novom Sadu.

Aktivnost Odbora

^lanovi Odbora razli~ito su se angaòvali u poslu. U prvoj godini, znatanbroj se vidno angaòvao na prikupqawu priloga od pojedinaca i preduze}a. Zanepuna tri meseca sakupqeno je u novcu i materijalu preko 500 000 dinara. ^lanoviUpravnog odbora bili su zaduèni za: organizaciju gradili{ta, izradu programainvesticionih radova, obezbe|ivawe finansijskih sredstava i obilazak preduze}a,za nabavku potrebnog gra|evinskog materijala i saradwu sa SO Rekovac,Republi~kim zavodom za za{titu spomenika kulture, Ministarstvom kulture, kao iza kontakt sa predstavnicima {tampe, radija i televizije.

Jedan broj ~lanova je dobrovoqno sa svojom mehanizacijom u~estvovao naobnavqawu konaka. Tako je Dragoslav Nikoli} iz Kaludre radio sa svojim kom{ijamaQubodragom T. Milojevi}em, Milivojem Milojevi}em i Qubodragom Simi}em. Toisto su u~inili Todor Radovanovi} sa svojim sinovima Milanom i Milenom, Mi-len Mihajlovi} i Veroqub Proki}, svi iz sela [qivice. U dobrovoqnom raduu~estvovali su i me{tani sela Kaleni}ki Prwavor - Dragan Obradovi}, RadomirAntonijevi}, Dragi{a Babi}, Milen Teofilovi}, Miroslav Ra{kovi}, Sava Savi}i Miladin Filipovi}.

Intenzivno angaòvawe ~lanova Organizacionog odbora trajalo je do sep-tembra 1992. godine, kada je zavr{eno prepokrivawe zgrade, postavqeni oluci i lam-perija i zamewena elektri~na instalacija, a pomo} naroda iz sela Lepojevi},

18 @ivojin Raki}

19KALENI]U S QUBAVQU

Pogled na veliki konak i ~esmu pre i posle radova na obnovi

Opari}, Kaludra, Dragovo, [qivica, Preve{t, Belu{i}, Sekuri~ i Rekovca nas-tavqena je do zavr{etka obnove manastira.

Ve}ina ~lanova Odbora smatrala je da nema vi{e potrebe za wihovoangaòvawe u tom trenutku. Jedan broj daqe nije mogao, iz zdravstvenih razloga ilizbog zauzetosti na svojim redovnim poslovima, da u~estvuje u radu.

Od druge polovine 1992. god. do avgusta 1997. godine, nastavili su da rade podveoma te{kim uslovima (nedostatak gra|evinskog materijala, godi{wa inflacija od9 250% u 1992. godini i hiperinflacija u 1993. godini) ~lanovi Odbora: Radomir\or|evi}, Miroslav Simi}, @ivojin Raki}, Boìdar Petrovi} i arhitektaSini{a Temerinski.

Dugogodi{we uspe{no angaòvawe ~lanova Odbora i drugih koji su radili naobnovi zapazili su Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve,Preosve}eni episkop {umadijski dr Sava, Skup{tina op{tine Rekovac, sestrin-stvo manastira, Narodna biblioteka iz Rekovca i Kulturno-prosvetna zajednicaRekovac. Sveti arhijerejski sinod je dodelio jedan orden Svetog Save, a episkop[umadijski po 20 gramata pojedincima i preduze}ima. Skup{tina op{tine Rekovacpoklonila je 15 kwiga, sestrinstvo manastira 20 kwiga i 15 odli~ja "krst sa poli-jeleja", Kulturno-prosvetna zajednica dve umetni~ke slike, Narodna biblioteka"Ribnikar" iz Rekovca 10 kwiga.

O~ekivawa darodavaca su ispuwena

Predani rad Odbora, monahiwa, podr{ka Eparhije i nov~ani prilozi neko-liko stotina darodavaca i brojnih preduze}a, omogu}ili su da se izvr{e svi progra-mi obnove manastira Kaleni} i time otkloni nepravda koja mu je u pro{losti nane-ta. O ovim rezultatima najboqe govore i slede}e ~iwenice.

Veliki konak je potpuno osposobqen za kori{}ewe 1992. godine. Sazidana jenova kuhiwa sa novim inventarom, izgra|eno je {est kupatila, postoje}a stolarija jepopravqena, ura|ene nove prostorije za zimsku kapelu, tri trepezarije osposobqenesu za prijem gostiju, ura|eno je i niz drugih nu`nih radova.

Oko crkve je izgra|en sistem za za{titu od vlage, zamewena elektri~na insta-lacija i postavqen novi polijelej. Opravqeni su krov i fasade. Crkva je osvetqenareflektorima a freske o~i{}ene i osveène.

Mali konak je tako|e prepokriven novim crepom, a prostorije su preure|eneza riznicu i biblioteku.

U porti je postavqena rasveta, posa|eno je novo rastiwe, izgra|ene su novestaze u duìni od dvesta metara, podignuta nova kapija u pretporti manastira, sani-rana ~esma i postavqene oko we klupe, izgra|en je sanitani ~vor, popravqen zid

20 @ivojin Raki}

manastirske porte. Zvonara je okre~ena i postavqena je elektri~na instalacija zazvona. Izvedeni su radovi na kanalizacionoj i vodovodnoj mreì.

Svi radovi su zavr{eni avgusta 1997. godine. Stvoreni su boqi uslovi ìvo-ta sestrinstvu nego {to su ih imale danas upokojene monahiwe: Veronika, Teodora,Miropija, Magdalina, Sofija, Jelisaveta, Anatolija, Jovana i mati Evpraksija.

Obnovqene i novoizgra|ene prostorije na povr{ini od 1000 m 2 stavqene suposle 46 godina mona{tvu na raspolagawe i kori{}ewe. Tako }e igumanija Mari-jamija sa sestrama Neonilom, Ripsimijom, Marinom, Teklom, Verom, Nektarijom imonahom Savom, dobiti svoj duhovni mir, mole}i se Bogu za spasewe du{a pravoslav-nog naroda na{eg i za sve one koji su dali doprinos da se ova svetiwa sa~uva odpropadawa. Posetioci Kaleni}a ima}e mogu}nosti da se duè zadrè na ovim pros-torima razgledaju}i eksponate manastirske riznice i koriste}i kwige biblioteke.

Darodavci s pravom o~ekuju da }e manastir Kaleni}, uz pomo} milostivogBoga, i naporima sestara, postati jo{ ja~i DUHOVNI, KULTURNI I PROSVETNICENTAR ovog kraja, [umadije i Srbije i ostati ponos srpske sredwovekovne kul-ture i gra|evinarstva.


^lanovi Upravnog odbora za obnovu manastira Kaleni}: @ivojin Raki},Radomir \or|evi} (predsednik), Boìdar Petrovi}, Miroslav Simi}

i arhitekta Sini{a Temerinski

PISMO PRILO@NIKA22

PISMO PRILO@NIKA 23

Slobodan Vasi}

KALENI] MOJE MLADOSTI

VERTIKALA I VIDIKOVAC DUHOVNOSTI

Evo me opet, kako po ko zna koji put, ozaren rado{}u, hitam u susret smernomKaleni}u. I opet ona ista uzbu|enost hodo~asnika, titraji du{e od miqa... Slatka~e`wa ponovnog susreta.

Davno sam se, gowen znatièqama, otisnuo iz Jagodine u svet. No, kao danikada nisam oti{ao iz tog okruèwa; "pupak" mi je ostao u Kaleni}u! Tek mnogogodina kasnije shvatio sam da je tu negde, nadomak ove zadu`bine, pobijen "kolac" mogduhovnog su{tastva i spoznaje sveta i da sam ostatak ìvovawa proveo vrte}i se okote kaleni}ke vertikale.

Nepogre{ivo kao p~ele, vra}ao sam se svojoj ko{nici, kao {to se lastavicepovrate svom starom gnezdu posle mnogo vremena i mnogo kilometara mediteranskeplaveti. Da, to je ono magnetno poqe matice koje vu~e i privla~i ja~e od svega.Nikada se toj sili nisam odupirao. Naprotiv, prihvataju}i je bez ostatka, shvataosam je kao sudbu.

Pedesetih godina, sa grupom jagodinskih |aka, kao slaba{an i bole{qiv{kolarac, boravio sam desetak dana u Kaleni}u. Wegovi konaci pretvoreni su u spa-vaonice de~jeg odmarali{ta nad kojima se viorila zastava Crvenog krsta. A jedandrugi, mnogo trajniji i kao od zlata krst, prkosio je na kupoli crkve preko puta.

Nisam imao ni deset punih godina, kada sam, tako, bio "razapet" izme|u dvakrsta. Po prostranom manastirskom dvori{tu, u sate "slobodnih aktivnosti" igralismo se "`murke", "klisa" i "izme|u ~etiri vatre". Iako su nam vaspita~ice strogozabrawivale da prekora~imo prag manastirskog hrama i razgovaramo sa monahiwama,ja sam obe te zabrane prekr{io.

Ali sada dobro znam: ne zbog puke de~je radoznalosti i zbog slasti kad seuzbere "zabraweno vo}e", ve} zato {to sam oduvek bio naklowen odgonetawu tajni. Ataj prvi susret s Kaleni}em, izme|u dva krsta, za mene je bio velika tajna.

Dobro pamtim (jer tu sam scenu kasnije mnogo puta sawao), kad sam se jednogkasnog popodneva iskrao iz grupe i u{uwao u "zabraweni prostor" manastirske

crkve. Bio sam op~iwen nepoznatim svetom. Razroga~enih o~iju, zanemeo od silineutisaka i "napada" na sva ~ula, kretao sam se kroz zatamneli i tajnovit prostorpoplo~an kamenim i hladnim plo~ama. Sa svih zidova, roditeqski toplo, posma-trale su me o~i svetiteqa i jevan|elista. Miris tamjana i voska proìmao mi jedu{u.

Samo u po~etku, u susretu sa tim divotnim prizorom, ose}ao sam nekakavstrah i strepwu. Onda se sve to izgubilo, da bi me zapqusnuo talas bogougodnemiline. înilo mi se da sam uìvo uleteo u najlep{u bajku, da sam se uhvatio u kolos an|elima i vilama i da za svagda odlazim u neki nepoznat, a tako drag svet, komesam, mo`da, pripadao i samim ro|ewem.

Najvi{e od svega pamtim iznenadni snop svetlosti koja je dolazila s visina,probijaju}i se kroz uski prorez na kupoli. Kao da je tim zrakom neko upravqao,poput nekog reflektora; on je padao pravo na oltar i osvetqavao ikonu na wemu.Pamtim i stru~ak bosiqka na ikoni. Ko zna dokle bih tu ostao, prikovan svetimprizorom, da se nije oglasilo zvono vaspita~ice koje poziva |ake na ve~eru ipo~inak.

Tako sam taj doìvqaj u Kaleni}u, kao gensko nasle|e boje o~iju, kao pri-raslinu du{e, poneo sa sobom kroz ~itav ìvot. A onaj zrak svetlosti, sada vi{e neslutim, ve} duboko verujem u wegovu mo}, osvetqavao mi je budu}e staze i bogaze.Video sam ga kasnije u Hilandaru, Studenici, De~anima, @i~i, Qubostiwi,Ostrogu, Ravanici, Manasiji, Hopovu i Poàreva~koj crkvi u Sentandreji... Svudame je pratio i opomiwao taj svetlosni snop.

I moji roditeqi voleli su Kaleni}. Naro~ito majka. Tako, jednom prilikom,nekoliko godina posle mog letovawa u Kaleni}u, na moju veliku radost, saop{ti mida se lepo obu~em, jer sutra idemo u manastir. Bila je namerila da pokloni jedanbosanski }ilim, koji je kao izbeglica iz Bawaluke, uspev{i da pro|e proklete avli-je tamnog bosanskog vilajeta, prenela u Srbiju kao jedinu preostalu stvar svogbogatog devoja~kog miraza. Dugo ga je ~uvala kao drag spomen i svetiwu svog rodnog ipoharanog doma na obalama plahovitog Vrbasa. "Svetiwe - govorila je - treba pok-loniti svetiwama!"

Tako smo zajedno, a ja "prvi put s majkom na jutrewu" prekora~ili pragkaleni}kog hrama. Po povratku, majka me je savetovala da se "nikada ne udaqavam odcrkve". Moje dve sestre i ja nikada se nismo ogre{ili o to zave{tawe.

Evo me opet - kako po ko zna koji put - ozaren rado{}u, hitam u susretsmernom Kaleni}u na krilima magnetne snage matice, zahva}en vrtlogom duhovnespirale. Svaki boravak u Kaleni}u, spokojnoj oazi pravoverja, ima terapijskiu~inak i lekovita dejstva. Pod wegovim okriqem, osloba|am se bremena negativne

26 Slobodan Vasi}

energije, koja poput smoga i sumornih magli velegrada, neosetno i nezadrìvoprodire u nas.

Zatrovani manirima pohlepnog i ùrnog "progresa", zatvoreni u kaveze sa tv--prijemnicima, inficirani virusom svemogu}eg novca i dopingovani u~estaliminfuzijama prestià i gramzivosti, udaqavamo se od kamena-temeqca i plodova kojizru, evo, ve} dva milenijuma. Zato se, i kao neizbe`ni gre{nik, vra}am Kaleni}u. I,lepo ose}am, dok mu se pribliàvam, kako me napu{ta svaka boqka sa asfalta, kakome ostavqaju strepwa i poroci ovovremenske civilizacije i kako mi se ra|a

KALENI] MOJE MLADOSTI 27

Milutin Dedi}, Manastir Kaleni}, 1995

neodoqiva èqa da zagrlim ~itav svet! Da, to je ta esencija i erupcija uzvi{enogpravoslavqa!

Svakim kilometrom, bliè svom dragom uto~i{tu, kao da postajem nadahnu-tiji, smireniji, plemenitiji hodo~asnik. Zar je, odista, tolika mo} Wegova?

Vra}am se Kaleni}u, eto, da iznova pogledam u kompas mojih drumovawa pouzaludnom i tro{nom zemaqskom {aru da vidim {ta kaù orijentiri: koliko samodstupio od pravca, koliko se udaqio od vrline, koliko zapostavqam zapovesti ikoliko sam se ogre{io o bli`we.

Slobodan Vasi}28

Mileta Mili}

SARADWOM DO OBNOVE

Crkva Vavedewa presvete Bogorodice u manastiru Kaleni}, sme{tenom usredskrovitoga i ùpnoga Lev~a, predstavqa najrasko{niju crkvenu gra|evinu moravskogstila. Spoqa je bogato ukra{ena naizmeni~nim smewivawem opeka i kamena i broj-nim ornamentima isklesanim u belovodskom kamenu pe{~aru. I po ìvopisnom,koloristi~ki prefiwenom fresko-slikarstvu manastir Kaleni} spada u rednajlep{ih spomenika moravske arhitekture i umetnosti po~etka XV veka.

Zbog izuzetnih arhitektonskih, umetni~kih i kulturno-istorijskih vrednos-ti manastir Kaleni} je me|u prvima stekao svojstvo spomenika kulture, re{ewemZavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne RepublikeSrbije br. 341/48 od 10. marta 1948. Uvo|ewem kategorizacije kulturnih dobara mana-stir Kaleni} progla{en je 1979. godine odlukom Skup{tine Srbije za nepokretnokulturno dobro od izuzetnog zna~aja ("Slu`beni glasnik SRS", br. 14/79).

U svom vi{evekovnom postojawu (kroz desetak godina ispuni}e se {est veko-va od po~etka gradwe) manastir Kaleni} je doìveo vi{e ve}ih ili mawih obnova.

Velika obnova zapustela manastira bila je u XVII veku kada je obnovqen zah-vaquju}i doseqenim monasima iz manastira Mora~a. U vreme Kara|or|a, godine1806. dozidana je nova priprata. U vreme kneza Milo{a obnovqeni su konak, zidovi,zvonara. Godine 1877. utvr|eno je da ispod kre~a kojim su bili premazani svi unu-tra{wi zidovi crkve postoje freske, pa su pa`qivim ~i{}ewem i skidawem kre~aone i otkrivene, {to se moè smatrati prvim konzervatorskim otkrivawem sredwo-vekovnog ìvopisa.

Po~etkom XX veka stare{ina manastira arhimandrit Nikon izgradio jeveliki i mali konak i dogradio trpezariju tako da je Kaleni} dobio dana{wi izgled.

Konzervatorsko-restauratorskim radovima na crkvi Vavedewa Bogorodice od1928. do 1930. godine, koje je izveo arhitekta \ur|e Bo{kovi} prema projektu @arkaTati}a, crkvi je vra}en prvobitni izgled. Za to vreme je to predstavqalo velikipoduhvat.

Obnove i popravke crkve i konaka Kaleni}a, kao i ostalih srpskih crkava imanastira, do Drugog svetskog rata su se obavqale gotovo iskqu~ivo zalagawem mona-ha i sredstvima samih manastira. Godine 1947. Vlada NR Srbije osniva Zavod zaza{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture sa sedi{tem u Beogradu, koji }e,zajedno sa kasnije osnovanim pokrajinskim, gradskim i op{tinskim zavodimapreuzeti starawe o nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji, ali i najzna~ajnijimspomenicima srpske kulturne ba{tine u inostranstvu.

U 1997. godini se napunilo pedeset godina rada Republi~kog zavoda zaza{titu spomenika kulture, tokom kojih je evidentirano, istraìvano i prou~avano,dokumentovano, za{ti}eno i prezentovano nasle|e od najstarijih preistorijskih ianti~kih spomenika, sredwovekovne sakralne i fortifikacione arhitekture, naro-dnog graditeqstva, pa sve do spomenika novije istorije i savremenog graditeqstva.To nasle|e danas predstavqa dragocenu kulturno-istorijsku, umetni~ku i duhovnuvrednost Srbije.

Delatnost Republi~kog zavoda obuhvata istraìvawe, valorizaciju, pravnuza{titu, obnovu, revitalizaciju i popularizaciju spomeni~kog fonda Srbije. Zavodorganizuje i sprovodi arheolo{ka istraìvawa, konzervatorske i restauratorskeradove na arhitekturi, zidnom slikarstvu, mozaicima i ikonama. O svim nepokret-nim kulturnim dobrima sakupqa se i ~uva dokumentacija, a za potrebe konzerva-torskih radova izra|uju studije i projekti. Zavod ima i obimnu izdava~ku delatnostkoja podrazumeva redovna i posebna izdawa: godi{wak, nau~no-popularne mono-grafije, studije i monografije.

U prethodnih pola veka je Republi~ki zavod za za{titu spomenika kultureobavio konzervatorske radove i istraìvawa na preko 250 nepokretnih kulturnihdobara gde su, posle sprovedenih najhitnijih intervencija, bili obavqani idetaqniji i sadràjniji restauratorski zahvati. Konzervatorska delatnost seposledwih decenija uspe{no razvijala, pa radovima prethode analize, istraìvawa,studije, a prostorne celine se obra|uju sveobuhvatno.

Manastir Kaleni} je bio predmet brige Republi~kog zavoda za za{tituspomenika kulture u nekoliko navrata. Branislav @ivkovi}, slikar-konzervator,~istio je ìvopis 1956. i 1957. godine. Pod stru~nim nadzorom arhitekte DobroslavaSt. Pavlovi}a 1959. godine izvedeni su radovi na krovnom pokriva~u, mawepopravke fasade i ura|en novi kameni trotoar oko crkve, a 1965. uvedena nova elek-tri~na instalacija u crkvu i staze u porti.

S obzirom na to da je crkva Vavedewa Bogorodice, posle izvedenih konzerva-torsko-restauratorskih radova i kasnijih mawih popravki, bila uglavnom u dobromstawu, pro{lo je gotovo trideset godina a da se skoro ni{ta nije radilo u manastiru

30 Mileta Mili}

Kaleni}. Godine 1991. godine je na inicijativu i uz pomo} nekolicine umnih qudisvesnih kulturne i istorijske pro{losti formiran Odbor za obnovu manastiraKaleni} ~iji je ciq bio da se ovo kulturno dobro obnovi i unapredi.

Na ovakvu odluku sigurno je uticala odluka Izvr{nog ve}a SR Srbije, done-ta 1989. godine, da se manastiru Kaleni} u vlasni{tvo vrati veliki konak, koji jepre pola veka nacionalizovan i kori{}en kao de~je odmarali{te Crvenog krsta. Toje bio jedini primer da neki manastir tako dugo nije mogao da koristi konaksagra|en za wegove potrebe.

Imaju}i u vidu sve ovo, kao i stawe manastirskog kompleksa, Republi~kizavod za za{titu spomenika kulture je u saradwi sa Wegovim preosve{tenstvomvladikom dr Savom, Upravom manastira i Odborom za obnovu manastira Kaleni},sa~inio celovit program obnove manastira. Program je obuhvatio gra|evinske iarheolo{ke radove na crkvi, velikom i malom konaku i porti, kao i ure|eweneposredne okoline manastira. O izvedenim konzervatorsko-restauratorskimradovima koji su trajali od 1991. do 1997. godine detaqno izve{tava arhitektaSini{a Temerinski, a o arheolo{kim radovima arheolog Emilija Pejovi}, sarad-nici Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture.

Svi zapo~eti radovi su uspe{no zavr{eni tako da danas u pogledu komplek-snog ure|ewa manastir Kaleni} spada u najure|enije u Srbiji, kao {to su iStudenica, Pe}ka patrijar{ija, Sopo}ani, Gradac, Mile{eva, Ariqe, a uskoro }e tobiti i manastir De~ani i drugi.

Posebno je zna~ajna okolnost da su na poslu obnove manastira Kaleni}uspe{no sara|ivali Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture, Odbor zaobnovu, Uprava manastira, Eparhija, op{tinske vlasti, pojedinci i preduze}a.U~e{}e velikog broja qudi u obnovi jasno govori o ose}awu naroda za svoju istori-ju, kulturu i veru i odnosu prema svom spomeni~kom nasle|u. Nadamo se da }e ovakavna~in saradwe naroda, Crkve i dràvnih institucija, kakav do Kaleni}a nije rani-je bio u toj meri iskazan, biti primer za obnovu i drugih manastira.

Najve}e zasluge za sada{we sre|eno stawe manastirskog kompleksa u organi-zacionom i finansijskom smislu ima Odbor za obnovu manastira i wegovi najza-slu`niji ~elnici Rade \or|evi}, predsednik Odbora i veliki entuzijasta u za{titisrpskog kulturnog nasle|a, @ika Raki}, koji se svojski zaloìo, te je za svoje zaslugeod Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve odlikovan Ordenom Sv.Save drugog reda, zatim zaqubqenik u starine i dobrotvor Boà Petrovi}, Mini-starstvo kulture Republike Srbije, i posebno Radomir Begeni{i}, pomo}nik mini-stra kulture, koji svesrdno pomaè u svemu i ose}a kome treba pomo}i, episkop{umadijski dr Sava, koji je svojom zainteresovano{}u za radove znatno doprineo

SARADWOM DO OBNOVE 31

sada{wem izgledu ovog manastirskog kompleksa, sestrinstvo manastira koje je imalorazumevawa za veliki broj radnika koji su rade}i u porti manastira ipak remetiliwihov duhovni mir. Sa celovitom i planskom obnovom manastirskog kompleksamanastir Kaleni} je u{ao u novi period svog postojawa. Dobio je sadràje namewenevernicima i posetiocima, konak sa visokim standardom stanovawa i savremenuprezentaciju. Me|utim, ono {to je najvrednije u ovoj obnovi manastira Kaleni} nesastoji se samo u obnovi gra|evina i ure|ewu porte ve} i u obnovi duhovnosti, i tootvarawem manastirske riznice i biblioteke, ~ime manastir Kaleni} postaje jedanod duhovnih i kulturnih centara {umadijskog kraja i Srbije.

Pored zahvalnosti [umadijskoj eparhiji, sestrinstvu manastira i Odboru zaobnovu, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture posebno èli da istaknesvoju zahvalnost svim dobrotvorima i sponzorima ove uspe{ne obnove, bez ~ijepomo}i bi ova obnova verovatno trajala duè.

Na kraju da kaèmo i to da u stru~nom pogledu najve}i udeo u ovim zna~ajnimposlovima obnove ima Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture i wegovistru~waci arhitekta Sini{a Temerinski i arheolog Emilija Pejovi}.

Mileta Mili}32

Emilija Pejovi}

ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA

Manastir Kaleni}, jedna od najrasko{nijih zadu`bina pridvorne vlastele,nalazi se na teritoriji op{tine Rekovac, u selu Kaleni}ki Prwavor, u podno`juogranaka Gledi}kih planina.

Na osnovu originalnih, delimi~no o~uvanih, signatura i poznog zapisa mo-naha Gerasima iz 1760. ili 1767. godine, ugrebanog na ktitorskoj kompoziciji upriprati crkve posve}ene Vavedewu Bogorodice, saznajemo da su crkvu izgradilivisoki dvorski ~inovnici despota Stefana Lazarevi}a - protovestijar Bogdan saènom Milicom i bratom Petrom. Petar je predstavqen kao pratilac Milice iBogdana a nosi apokonvion kao atribut velikog prilo`nika.1

Ta~no vreme nastanka crkve nije poznato. Smatra se da je Kaleni} izgra|enizme|u 1407. i 1413, odnosno 1417/18 i 1420/22. godine. I prema najnovijim nau~nimrazmatrawima arhivske gra|e ne moè se sa sigurno{}u precizirati vreme nastankacrkve.2 Oskudna saznawa o velikodostojniku Bogdanu i wegovoj porodici otvarajuniz pitawa o poreklu, ìvotu, statusu...

Potvrdu ovoga mogu}e je dobiti tek nakon arheolo{kih istraìvawa koja bise sprovela u unutra{wosti crkve na mestima odre|enim za sahrawivawe ovihli~nosti.

Raspoloìvi istorijski podaci, iako skromni, uglavnom se odnose na vremeod kraja XVIII do XX veka.3 To vreme obeleèno je popravkama, obnovama i velikomgradwom prate}ih objekata. Ru{en i obnavqan u toku svoje duge istorije, Kaleni} jeu velikoj meri promenio prvobitan izgled. Od vremena nastanka sa~uvana je samocrkva, dok su ostali objekti bili razgra|eni i zatrpani, tako da se nisu znale nigranice, a ni sadràj starog manastira.

Svi objekti dana{we manastirske celine novijeg su datuma: godine 1840.izgra|ena je kula zvonara, godine 1845. ogradni zid sa isto~nom kapijom na gorwojporti, 1911/12. veliki konak, pro{iren na severnoj strani 1929. godine, godine1922. mali konak i niz pomo}nih objekata u ekonomskom, zapadnom delu gorwe porte.

Radovi za{titnog karaktera koje su izveli monasi zapo~iwu 1877. godine,otkrivawem sredwovekovnih fresaka.4 Obimni konzervatorsko-restauratorskiradovi na crkvi izvedeni su u periodu od 1928. do 1930. godine,5 celoviti konzerva-torsko-restauratorski radovi na ìvopisu 1956/57. godine,6 a 1959. godine konzer-vatorske intervencije na crkvi i oko we.

Po~etkom devedesetih godina zapo~iwe gra|evinarska delatnost na obnovivelikog konaka iz 1912. godine. Po{to je dràva vratila konak vlasniku manastiruKaleni} 1988. godine, Uprava manastira zapo~iwe obimne radove na sanaciji,adaptaciji i rekonstrukciji ovoga objekta.7 Od 1992. godine, sa prekidom 1993.godine, izvode se sonda`ni arheolo{ki radovi u okviru programa za{titnih radovaRepubli~kog zavoda za za{titu spomenika kulture (P. I; P. II).8

Izuzetan zna~aj Kaleni}a, potreba da se obnovi, za{titi i prikaè, aistovremeno da se prikupe podaci o wegovom prvobitnom izgledu i promenama nas-tajalim vremenom, uslovili su radove koji su ukqu~ivali i istraìvawe manas-tirskog naseqa i prate}ih objekata, wihovu sanaciju, adaptaciju, konzervaciju iprezentaciju, osposobqavawe gra|evina za savremenu upotrebu i ure|ewe neposredneokoline.

Arheolo{ka iskopavawa i istraìvawa bila su osnovni preduslov za radoveu sklopu manastirske celine. Istraìvawem su obuhva}ene povr{ine odre|ene pro-jektima Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Beograda. Prioritet uistraìvawu imale su povr{ine koje su se gra|evinski zatvarale.

Radi dobijawa potrebnih podataka o geomorfolo{kom sastavu tla i podatakao stratigrafiji otvorene su sonde u severnom delu porte na najvi{im kotama.Otvarawem rova za polagawe elektri~nih kablova, sondi u jugoisto~nom, ju`nom ijugozapadnom delu porte dobijeni su podaci o ru{ewu i pusto{ewu manastiraugroàvanog denivelacijama i naplavinama. Posledica ~estih naplavina koje supoga|ale manastir bila je izgradwa drena`nog sistema, koji je otkriven u ju`nom,jugozapadnom i severozapadnom delu porte.

Preostali delovi prate}ih objekata razgra|ivani su u poznom periodu uvreme {irewa manastirske porte i izgradwe pomo}nih objekata. Svi objekti kojihronolo{ki pripadaju najmla|oj fazi, sagra|eni su van granica prvobitne porte, napro{irewu formiranom kroz XVIII, odnosno XIX vek. U XVIII i XIX veku i po~etkomXX veka zidani su i ru{eni pomo}ni objekti, a nad temeqima nekih podizani sunovi koji su i danas u funkciji.

U ju`nom delu porte, ispred malog konaka, na|eni su temeqni ostaci ku}e,zatrpane poznim materijalom krajem XIX i po~etka XX veka. U "staroj kuhiwi" ispodnivoa dana{weg poda otkriveni su ostaci ekonomskih zgrada. Jedino je Milo{ev

34 Emilija Pejovi}

35ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA

P. I- Situacioni plan istra`ene povr{ine manastirske porte i objekata. Redosledistra`ivawa: 1992. godina - sonde 1-8 i rov I; 1994. godina - sonde 9-21, iskop oko crkveII i rov III; 1995. godina - sonde od 22-29 i iskopi za izolaciju oko malog i velikog kona-ka; 1996. godina - zapadni i jugozapadni sektor; 1997. godina - jugoisto~ni sektor,severoisto~ni sektor, rov na severozapadnoj strani (crte` E. Pejovi})

P. II - Situacioni plan nekropole i otkrivenih objekata. N - nekropola; 1 - sredwovekov-na jugoisto~na kapija; 2 - sredwovekovni ogradni zid; 3 - sredwovekovni konak; 4 - naknad-no dozidana priprata iz 1806. godine; 5 - ku}a iz XIX veka; 6 - pozni ekonomski objekti(crte` E. Pejovi})

konak iz 1824. godine sazidan na ostacima sredwovekovnih objekata, ispod dana{wegvelikog konaka.

U sondama postavqenim oko crkve ispitana je temeqna zona da bi se utvrdiliporeklo vlage, stawe temeqa i na~in gradwe. Istraìvawe je pokazalo da su temeqizidani od lomqenog kamena, u pravilnim redovima, zaliveni kre~nim malterom, sapro{irenom temeqnom stopom. Pravqeni u rovu sa uko{enim stranama, temeqi supri vrhu znatno {iri. Dno temeqa ukopano je u sloj ùte, kompaktne gline, koja leìna re~nom nanosu od {qunka i peska, na dubini od 1,85 m od nivoa plo~nika. Ovesonde dale su podatke i o horizontalnoj stratigrafiji, uobi~ajenoj u manastirskimcelinama.

Narednim potezima oko crkve i u jugoisto~nom rovu koji je presecao obeporte, istraèna je nekropola formirana na redove, sa pravilno orijentisanimgrobnim ukopima, nastala posle izgradwe crkve, datovana prema nalazu dugovrate,staklene bo~ice, fiole, otkrivene u najnièm nivou grobnih ukopa (sl. 1). Izra|enaje od providnog, bezbojnog, tankog stakla sa mehuri}ima, blago pro{irenog vrha izako{enog grli}a, vitkog i visokog vrata, bokastog trbuha sa posuvra}enim, visokimlevkasto formiranim dnom. Ukra{ena je plitkim, gustim kanelurama na vratu kojese na ramenu zavr{avaju. Kaleni}ka fiola spada u red uvezenih luksuznih stak-larskih proizvoda i jedina, za sada, kao grobni nalaz, ima svoj pandan na frescikaleni}ke crkve. U biblijskoj pri~i Svadba u Kani galilejskoj, na zidu konhe ju`nepevnice, naslikana je identi~na fiola kao deo trpeznog pribora. Wenu pojavu nasredwovekovnom monumentalnom slikarstvu moèmo pratiti od XIV veka. Ona sejavqa u kompozicijama razli~itog karaktera. Osim kaleni}ke, prilikomarheolo{kih istraìvawa nekropole pe}inskog manastira Sv. arhan|ela Mihajla9 inekropole Crkve II na Trgovi{tu kod Novog Pazara otkrivene su jo{ dve o~uvanefiole. 10

Nekropola manastira Kaleni} nastala je u XV veku i bila je u funkciji svedo XIX veka. Najmla|i horizont obeleèn je sahrawivawem u grobovima sa nadzem-nim nadgrobnim obele`jem od velikih kamenih plo~a, sa ozidanom grobnom rakomili formiranim od velikih, monolitnih, kamenih plo~a postavqanih ispod nivoadana{weg terena. Ovi grobovi su, po pravilu, devastirali starije nivoe grobnihukopa, pri ~emu su skeletni ostaci sakupqani i ponovo pohrawivani, naj~e{}e, uztemeqne zidove crkve. Sahrawivalo se i u drvenim sanducima, a naj~e{}i oblikgrobnih ukopa su zemqane rake, sa belegom od nekoliko kamenova pore|anih okoglave ili nogu, bez ikakve oznake ili sa kamenom pod glavom.

Nekropola se daqe {irila i van granica prvobitne porte, u dana{woj dowojporti. Osim iskopa oko crkve, sondom na zapadnoj strani priprate, delimi~no je

36 Emilija Pejovi}


Sl. 1. - Staklena fiola iz groba 10/1994

istraèna nekropola. Na toj povr{ini otkriveni su temeqi priprate naknadnodozidane 1806. godine. Ovom sondom utvr|ena je granica pruàwa nekropole nazapadnoj strani porte. Na~in sahrawivawa se nije promenio. Grobni ukopiotkriveni su ispred, unutar i ispod temeqa dozidane priprate, pravilno su orijen-tisani, ukopani u zemqane rake bez priloga, raspore|eni na redove.

U ju`nom delu porte konstatovana je nekropola sa gorwim kotama grobnihukopa na 5 m udaqenosti od crkve u iskopu rova11 koji je povezivao zvonaru saisto~nom kapijom, preko porte crkvu sa velikim konakom. U rovu su otkriveni itemeqni ostaci zida na isto~noj i jugozapadnoj strani porte.

U okviru prezentacije porte na zapadnom sektoru istraèna je celokupnapovr{ina koja je danas zatvorena novim kamenim stazama. Ispred ulaza u velikikonak otkriveni su ostaci sredwovekovnog objekta, konaka, iz vremena izgradwecrkve. Objekat je o~uvan u temeqnoj zoni, a prema na~inu gradwe odgovara gradwicrkve. Nad ovim objektom konstatovani su ostaci zidova iz vremena obnove.

Na severoisto~noj, isto~noj, ju`noj i jugozapadnoj strani, sonda`nim arheo-lo{kim radovima otkrivani su delovi trase prvobitnog ogradnog zida iz vremenaposle izgradwe crkve. Prema dobijenim rezultatima na jugoisto~noj i jugozapadnojstrani utvr|ena je granica sredwovekovne manastirske porte, znatno mawe oddana{we. Va`niji nalazi odnose se na dobijawe podataka o prvobitnom terenu nakome je sagra|ena crkva. Plato ju`ne orijentacije, obrazovan na u{}u potoka uKaleni}ku reku, na terenu koji je u padu od severa prema jugu i od zapada premaistoku, na ju`noj i jugoisto~noj strani formiran je u vidu dveju kaskada po ~ijem jeobodu ukopan ogradni zid.

Otvarawe celokupne trase prvobitnog ogradnog zida na ju`noj, isto~noj iseveroisto~noj strani, radi konzervacije i prezentacije, uslovilo je istraìvawepovr{ina na jugoisto~noj i severoisto~noj strani porte na osnovu indikacija dobi-jenih prethodnim istraìvawima i u toku wih.

U jugoisto~nom delu porte otkrivena je kapija sa o~uvanim krilima naisto~noj strani pro{irenim zupcima. Za zidawe kapije, prema nalazima in situ i usloju ru{ewa, pored kamena kori{}ena je i obra|ena siga. Na osnovu jakih, dubokofundiranih temeqa moè se pretpostaviti da je nad kapijom bila sagra|ena kula.Sredi{wi deo kapije bio je devastiran savremenim iskopom.12 Na osnovu strati-grafije i dela o~uvanih slojeva definisan je nivo terena XV veka (sl. 2).

Na severoisto~noj strani porte istraèna je povr{ina izme|u sondi iz 1992.i 1994. godine. Sonda je postavqena sa unutra{we i spoqa{we strane prvobitnogogradnog zida prema indikacijama koje su upu}ivale na postojawe sa~uvanog nivoapoda iz vremena izgradwe manastira. Istovremeno je istraèn i deo trase prvo-

38 Emilija Pejovi}


Sl. 2. - Arheolo{ka iskopavawa jugoisto~nog sektora porte u 1997. g. - detaq kapije

Sl. 3. - Prsten sa po~etka XV veka na|en tokom radova

bitnog ogradnog zida koji je na isto~noj i delu severoisto~ne strane razgra|en inalaèn u otisku u trasi ukopa. Ova sonda dala je zna~ajne podatke koji govore ona~inu i nivou gradwe XV veka, stradawu i razgra|ivawu.

Vreme XV veka obeleèno je jo{ jednim izvanrednim nalazom srebrnog prste-na sa sloènim, mo`da, heraldi~kim motivom na osmougaonoj glavi (tipa zarubqenepiramide). Karika je sa unutra{we strane ravna, spoqa zaobqena, sa dugmetastimpro{irewem na dnu, ukra{ena po rubovima. Rebrasto oja~awe na ramenu zavr{ava seu vidu volute na vratu. Na prstenu nema natpisa, pe~atnik nosi karakteristi~nemotive koji ga prisno vezuju za moravsku kamenu plastiku (sl. 3).

U drugoj polovini XIV i prvoj polovini XV veka heraldi~ki znaci ukazuju napostojawe nove te`we na na{em tlu. Heraldi~ki znak nije vi{e vezan za vladara,wegove srodnike, pe~at i novac, ve} postaje obele`je velika{kih porodica, s jedne,i novooboga}enog staleà, predstavnika nekih novih, ekonomski jakih, dru{tvenihgrupa, s druge strane. Nasuprot politi~kim zbivawima, nedostatku centralnevlasti, ovo vreme karakteri{e intenzivan ekonomski prosperitet. Vreme eksploa-tacije starih i otvarawa novih rudnika, razvijawe jakih trgova~kih centara, trgova,zanatstva, pomerawa kulturnih, politi~kih, trgova~kih centara prema severu, osni-vawe prestonice, veze sa sredwoevropskim dvorovima i plemstvom stvori}e nekinovi stale` sloènijeg ukusa i zahteva, koji }e se, pre svega, o~itavati kroz no{we,ukrase i nakit, kroz slikarstvo, kwièvnost i umetnost uop{te. Nakit toga vreme-na ima posebnu ulogu. On dokazuje identitet i dru{tveni poloàj, odre|uje pripad-nost visokom i vite{kom dru{tvu.

Prilikom sondirawa severoisto~nog sektora i u rovu, otvorenom na severo-zapadnoj strani porte, radi ispitivawa i povezivawa ogradnog zida i mogu}ihostataka objekata iz vremena izgradwe crkve, prona|eni su ostaci naseqa iz IX vekapre n. e. Prema dosada{wim rezultatima, ovo jednoslojno ravni~arsko naseqe loci-rano je u podno`ju severne padine brda iznad manastira, u dana{woj gorwoj porti.Zahvata ravnicu na severoisto~noj i isto~noj strani koja se pruà do koritaKaleni}ke reke. Topografija ovoga naseqa tipi~na je za naseqa iz IX veka pre n. e. uPomoravqu. Razvijawem manastirskog naseqa u sredwem veku delom su uni{tenitragovi preistorijskog naseqa.

Preistorijsko naseqe registrovano je u sloju debqine 0,4 m , ispuweno kera-mikom i delimi~no ku}nim lepom. Debqina sloja ukazuje na wegovo relativno dugotrajawe. Ulomci keramike govore o raznovrsnim oblicima sudova, od kojih su najza-stupqenije zdele razli~itih profilacija, urne, lonci i pitosi. Ukra{avawe je iz-vedeno urezivawem, kanelovawem, fasetirawem, `lebqewem i plasti~nim trakama.

Postoje indikacije da se na ovom mestu nalazila i preistorijska nekropola.

40 Emilija Pejovi}

Na osnovu analize materijala, utvr|eno je da je ovo naseqe napu{teno naprelazu iz IX u VIII vek pre n. e, u prelaznom periodu iz bronzanog u starije gvozde-no doba.13

Dosada{wa istraìvawa dala su zna~ajne rezultate i sasvim nove podatke opro{losti manastira Kaleni}.14 Ovim radovima, ograni~enim metodom sonda`niharheolo{kih istraìvawa, nisu iscrpqene mogu}nosti nau~noistraìva~kog rada.

Napomene

1 E. Pejovi}, Manastir Kaleni} - rezultati sonda`nih arheolo{kihistraìvawa, Glasnik SAD 13 (Beograd 1997) u {tampi.

2 S. M. ]irkovi}, O ktitoru Kaleni}a, Zograf 24 (Beograd 1995) 61-67 (sastarijom literaturom).

3 M. \. Mili~evi}, Manastir Kaleni}, Zadu`bina despota StefanaLazarevi}a, Beograd 1897, 6-46; V. R. Petkovi}, Pregled crkvenih spomenika kroz poves-nicu srpskog naroda, Beograd 1950, 137-141.

4 V. R. Petkovi} - @. Tati}, Manastir Kaleni}, Vr{ac 1926; Kulturno nasle|eSrbije i ure|ewe od 1947-1982 godine, katalog SANU br. 40, Beograd 1982, 58-59.

5 \. Bo{kovi}, Kube nad pripratom manastira Kaleni}a, Starinar V (Beograd1930) 156-174; @. M. Tati}, Kaleni}, Monografske studije stare srpske arhitekture,Tragom velike pro{losti, Beograd 1929, 207-257.

6 B. @ivkovi}, Konzervatorski radovi na freskama manastira Kaleni}a,Saop{tewa IV (Beograd 1961) 181-188; Isti, Kaleni}, Crteì fresaka, Beograd 1982.

7 S. Temerinski, Sanacija i adaptacija konaka u Kaleni}u, Glasnik DKS 18(Beograd 1994) 162-164.

8 Istraène povr{ine u porti i unutar objekata ozna~ene su na situacionomplanu P. I(rov I- za polagawe kablova, iskop II - nekropola, j/i rov III - nekropo-la). Na situacionom planu P. II ozna~eni su otkriveni objekti.

Arheolo{kim istraìvawima u manastiru Kaleni} rukovodi arheologEmilija Pejovi}. Tehni~ko-terensku dokumentaciju vodila i izradila E. Pejovi}.

9 S. Ercegovic-Pavlovic, Pazariste-localit Pecina, Serbie, Novi Pazar, u: Bulletin delAssociation Internationale pour l Histoire du Verre, No 8 (Lige 1977-1980) 236-237, Fig. 91.

10 V. S. Jovanovi}, Staklena fiola sa aba~ine na Pazari{tu, Glasnik SAD 5(Beograd 1989) 100-107 (sa starijom literaturom).

ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA 41

11 Iskop duìne 180 m , {irine 0,4 m i dubine 0,8 m otvoren je za podzemnopolagawe kablova u okviru radova na uvo|ewu instalacije za osvetqewe portereflektorima.

12 Prilikom istraìvawa potvr|eno je postojawe jame za ga{ewe kre~a, kojaje, prema kazivawu me{tana, iskopana pre trideset godina za potrebe radova u mana-stiru.

13 M. Stoji}, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave, Beograd - Svetozarevo 1986.14 Zahvaqujem se svim u~esnicima angaòvanim na radovima u manastiru

Kaleni}, u~esnicima vi{egodi{wih arheolo{kih istraìvawima, posebno Mila-nu Taskovi}u i Dejanu Cvetkovi}u na angaòvawu oko snimawa tehni~ko-terenskedokumetnacije, ekipi Geofizi~kog instituta NIS Naftagas iz Beograda - BrankuJankovi}u, Sneàni Komatini, Zoranu Timotijevi}u i Dragi{i \ur|evi}u. EkipaGeofizi~kog instituta izvela je geoelektri~na ispitivawa u porti manastira Kale-ni} primenom metoda specifi~ne elektri~ne otpornosti. Izuzetni rezultati dobi-jeni ovim metodom i mogu}nosti primene kombinovanih metoda otvaraju novi pri-stup na istraìva~kom planu; kolegama Biseniji Petrovi} i posebno dr MiloraduStoji}u na pregledu, potvrdi i analizi materijala iz preistorijske epohe, Zoranu iAleksandri Josi} na konzervaciji i za{titi arheolo{ke gra|e i predmeta pred-vi|enih za izlo`benu postavku "Riznica manastira Kaleni}".

Emilija Pejovi}42

Sini{a Temerinski

OBNOVA MANASTIRA OD 1991. DO 1997. GODINE

Tokom svoje vi{evekovne istorije prostor manastira Kaleni} mewao jeizgled, prilago|avaju}i se novonastalim prilikama i potrebama. Crkvu VavedewaBogorodice po~etkom XV veka okruìvao je ogradni zid koji je formirao malu portupravougaonog oblika sa zaobqenim uglovima. Prvobitna kapija - mo`da sa kulomiznad - bila je jugoisto~no od crkve, kod dana{we zvonare, a konak se nalazio severo-zapadno i zapadno od crkve. Ovakav poloàj i veli~ina prvobitne porte bili suuslovqeni tokovima Kaleni}ke reke i Sejinog potoka, koji su na tom mestu formi-rali malu zaravan.

Stawe manastira pred obnovu

Od prvobitne male porte je u novije vreme pro{irivawem ogra|enog prosto-ra formirana dana{wa manastirska celina: zvonara i ogradni zid sagra|eni su upro{lom, a veliki i mali konak u ovom veku. Na mestu sada{wih konaka u pro{lomveku postojali su objekti po gabaritu sli~ni dana{wim.

Posle Drugog svetskog rata porta je smawena podelom jedinstvenog prostora.Kompleks je predstavqao nesretan spoj mona{ke zajednice i de~jeg odmarali{ta pasu izgled i stawe pojedinih objekata bili posledica takvog sklopa. Prostor je biopodeqen zidom i ì~anom ogradom na deo oko crkve - portu i deo oko velikog kona-ka - betonirano dvori{te odmarali{ta. Ulaz im je bio zajedni~ki, sa jugozapada(dana{wi ekonomski ulaz). Posetioci su do crkve mogli do}i samo uskom betonskomstazom pored kuhiwe i ~esme. Prostor unutar ogradnog zida i isto~ni deo - predwaporta - bili su pretvoreni u vo}wak sa stablima jabuka i ba{tom i maliwakom nasevernoj strani.

Crkva Vavedewa Bogorodice je bila uglavnom u dobrom stawu, zahvaquju}idobrom fundirawu, kvalitetnoj gradwi i temeqnoj obnovi 1928-30. godine, a od tadasu izvedeni samo konzervatorski radovi na za{titi ìvopisa i mawi radovi naarhitekturi. Jedini zna~ajan problem koji je crkva imala bila je vlaga u zoni teme-qa i dowim delovima zidova.

Za potrebe bratstva manastira 1912. godine sagra|en je zapadno od crkve veli-ki konak. To je simetri~an objekat na sprat, sa dva krila i centralnim tremom ori-jentisanim ka ulazu u crkvu, veoma dobro projektovan i izveden, pa spada u najlep{eprimere manastirskih konaka u Srbiji. Uz konak je 1929. godine sa severne stranedogra|en aneks sa sve~anom trpezarijom na spratu i kuhiwska prostorija pod wom.

Sa promenom korisnika, od 1946. godine, u unutra{wosti su izvedene odgo-varaju}e adaptacije, ugra|eni su kolektivni umivaonici i tu{evi i dogra|enapekara. Zbog nebrige i nedovoqnog odràvawa posledwih decenija, obnovu je do~ekaou lo{em stawu. U prizemqu, u dowim delovima zidova bilo je vlage usled propalihtrotoara i o{te}ewa instalacija. Podovi u sobama u prizemqu su istruleli, a naspratu je parket na pojedinim mestima bio izgoreo jer su se tu loìle pe}i. Staklana prozorima su bila polomqena, stolarija o{te}ena, krovne letve su bile trule,krovni pokriva~ delimi~no o{te}en. Vodovodna i kanalizaciona mreà uglavnomsu bile propale, kao i elektri~na instalacija. Stawe konaka se pogor{alo pri-likom iseqavawa odmarali{ta kada su pokidani delovi vodovodne i elektri~neinstalacije i na~iwena sasvim nepotrebna {teta.

Ju`no od crkve nalazi se mali konak iz 1922. godine. Izgra|en je po ugledu naarhitektonske oblike velikog konaka sa drvenim tremom i izdignutim prizemqem.Mali konak je do obnove sluìo kao stambeni prostor monahiwa, imao je ~etirisobe, sobu za episkopa i trpezariju. Instalacije su bile propale, podovi i krovneletve istruleli, a dimwaci u stawu opasnom po krovnu konstrukciju.

Po~etak obnove velikog konaka (1991-1992)

Po~etak obnove je, kao i u ranijim periodima kaleni}ke istorije, bio vezanza promenu korisnika - u ovom slu~aju za vra}awe velikog konaka manastiru. Slu`baza{tite spomenika kulture se posle vi{egodi{we pauze angaòvala 1988. godine,kada je, pred vra}awe konaka, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture izra-dio projekat i predvideo radove za dovo|ewe objekta u ispravno stawe. Tada je pro-jekat sanacije i adaptacije konaka izra|en samo kao idejni zbog nedostatka rele-vantnih podataka, po{to uprava i osobqe odmarali{ta nisu dozvolili projektanti-ma ulaz i snimawe ta~nog stawa. Iako izra|en za potrebe obnove konaka, ovaj pro-jekat nije predat manastiru.

Konak je vra}en manastiru 1989. godine, ali ni manastir ni eparhija nisuimali ni snage ni ume}a da zapo~nu rekonstrukciju objekta. Tek samoorganizovawemqudi dobre voqe i formirawem Odbora za obnovu manastira 1991. godine zapo~elisu veliki radovi: krovni pokriva~ i krovne letve su u potpunosti zameweni novimi postavqeni su bakarni oluci. Izveden je razvod instalacije centralnog grejawa.

44 Sini{a Temerinski

Fasada konaka je obnovqena i obojena, a drveni delovi bajcovani. U aprilu 1992.godine po~elo je postavqawe novog razvoda elektroinstalacije.

Sistematska obnova manastira (1992-1997)

Aktivno angaòvawe Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture umanastiru Kaleni} zapo~elo je u maju 1992. godine, kada je izra|en nov programsanacije i adaptacije velikog konaka i idejno re{ewe ure|ewa porte.

Radovi na manastirskim celinama obi~no traju dugo, a razlog tome sunedovoqna finansijska sredstva, sloènost posla ili nedostatak ideje o celini.Fazu brze i sistematske obnove celog kompleksa Kaleni}a podstakli su prijateqimanastira rade}i na obnovi velikog konaka, a neposredan povod je bilo osvetqavawefasada crkve. Da bi se omogu}ilo postavqawe kablova i svetle}ih tela, bilo jeneophodno odmah doneti sve projektantske i konzervatorske odluke sa dugoro~nimdejstvom koje se ti~u prezentacije kompleksa.

U Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture je izra|en plan i pro-gram obnove kompleksa Kaleni}a. Sem rekonstrukcije postoje}ih sadràja i stam-benog prostora monahiwa, predvi|eni su i oni koje manastir zna~aja Kaleni}a trebada ima, a koji mogu da podstaknu wegovu duhovnu obnovu: riznica, biblioteka i sli-karska radionica. Obuhva}eni su i neophodni sadràji, kao {to su narodnatrpezarija i sanitarni ~vor za posetioce. Uspostavqeno je novo re{ewe porte sadefinisanim ulazom sa istoka i putawama kretawa posetilaca i odre|ena namenasvih objekata u porti.

Sve je ura|eno za kratko vreme: na~iweni su planovi i programi radova zaure|ewe porte i pristupa, sanacije crkve, velikog i malog konaka, ekonomskih zgra-da i odgovaraju}a idejna projektantska re{ewa. Tokom radova su otkriveni prvobit-ni oblici porte manastira, pa su i re{ewa prezentacije odmah primewena.

Postojawe ideje o celini, sa potrebnim re{ewima i izvo|a~kim projektima,uz izuzetno poverewe i me|usobnu saradwu Republi~kog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture i Odbora za obnovu bilo je presudno za pokretawe i sprovo|ewe celoviteobnove manastira Kaleni}. Moè se re}i da je u Kaleni}u na|eno sre}no re{ewe zaizlazak iz za~aranog kruga: po{to nema para, ne rade se ni projekti, a kada nema pro-jekata, niko ne izdvaja sredstva... Za obnovu kompleksa Kaleni}a su na~iweni svipotrebni projekti koji su zatim privukli i qude i finansijska sredstva.

Izvanredna saradwa Zavoda i Odbora, uz razumevawe i podr{ku episkopa iUprave manastira, podstakli su prilo`nike i dobrotvore da pomognu planiraneradove na sistematskoj obnovi. Izvo|ewe je zapo~elo iskqu~ivo sredstvima prilogada bi se u~e{}e Ministarstva kulture iz godine u godinu pove}avalo.

OBNOVA MANASTIRA OD 1991. DO 1997. GODINE 45

Tako je po~elo, ostalo je istorija.

U 1992. godini izvedeni su radovi na dogradwi kuhiwskog bloka, na formi-rawu novih sanitarnih ~vorova u konaku i uvo|ewu novih instalacija (elektrika,vodovod i kanalizacija). Iskopom 180 metara rovova arheolo{kim metodom izvedenje razvod elektri~nih kablova kroz portu i montirano spoqno osvetqewe crkve. Zapotrebe izrade projekta sanacije crkve od vlage, obavqeno je istraìvawe temeqnezone crkve kako bi se utvrdili poreklo i stepen vlage i prikupili podaci za izraduprojekta. Otvoreno je sedam sondi, uz arheolo{ki nadzor i detaqno snimawe.

U 1993. godini obavqeno je, radi izrade projekta sanacije crkve od vlage, geo-detsko snimawe porte sa najuòm okolinom. Izvedene su probe unutra{weg osvetqe-wa i ispitivawe prvobitnog mesta ka~ewa polijeleja i snimawe kupolnog ipotkupolnog prostora crkve. Na velikom konaku je postavqena gromobranska insta-lacija i ukopano uzemqewe. Izvedeni su molersko-farbarski i parketarski radovina spratu konaka i nastavqeno ure|ewe kuhiwsko-trpezarijskog bloka, gde suugra|ene instalacije vodovoda, kanalizacije i grejawa.

U 1994. godini nastavqeni su intenzivni radovi na crkvi. Tada je postavqenbronzani polijelej za osvetqewe unutra{wosti i izvedeni radovi na za{titi teme-qa crkve od vlage vazdu{nom izolacijom sa kontrolisanim odvo|ewem vode vanporte. Svi iskopi su ura|eni arheolo{kim metodom. Izgra|ena je kapija predweporte i staza od kamenih plo~a od glavne kapije do crkve. Izvedeni su gra|evinskiradovi na stati~koj sanaciji i adaptaciji malog konaka. Veliki konak je opremqennovim kuhiwskim name{tajem, a u ju`nom krilu su izvedeni gra|evinski radovi naure|ewu zimske kapele.

U 1995. godini montirani su razvod elektroinstalacije i svetiqke uunutra{wosti crkve. U porti se nastavilo postavqawe staza od kamenih plo~a, i tood crkve do malog konaka i ~esme, izgra|ene stepenice za ulaz u mali konak i tro-toar oko wega, sve uz prethodno arheolo{ko sondirawe. Posa|eno je preko dvesta sad-nica ukrasnog zelenila. Na malom konaku zavr{eni su gra|evinski i zanatskiradovi, izveden razvod elektri~ne instalacije jake i slabe struje i ura|eni moler-ski radovi. Na velikom konaku izra|ena je hidroizolacija temeqa i zidova zimskekapele.

U 1996. godini poru{en je betonski trotoar oko velikog konaka (ostatakbetoniranog dvori{ta de~jeg odmarali{ta) i na toj povr{ini obavqena su arheo-lo{ka istraìvawa. Od kamenih plo~a su izvedeni staza do crkve i trotoar oko ko-naka, a na prostoru izme|u crkve i velikog konaka tako|e je nivelisan teren na komeje posa|eno ukrasno zelenilo. Od sela do manastira poloèn je podzemni napojnikabl. Sva o{te}ewa na fasadama crkve su sanirana, a krovni pokriva~ je popravqen.

Sini{a Temerinski46

Kamene rozete su prekrivene mre`om da bi se spre~ilo gwe`|ewe ptica. Na malomkonaku obavqeni su zavr{ni zanatski radovi i ure|en enterijer. Izvedeni sugra|evinski radovi na sanaciji i adaptaciji zgrade biv{e kuhiwe u narodnutrpezariju i sanitarni ~vor i postavqene instalacije, ~emu su prethodila arheo-lo{ka ispitivawa kompletne povr{ine poda.


Situacioni plan porte manastira Kaleni}: 1 - crkva Vavedewa Bogorodice, HY vek; 2 -ostaci temeqa prvobitnog konaka, HY vek; 3 - ostaci temeqa i zidova prvobitne kapi-je, HY vek; 4 - ostaci prvobitnog ogradnog zida, HY vek, 5 - zvonara, HyH vek; 6 - veli-ki konak, HH vek; 7 - mali konak sa riznicom i bibliotekom, HH vek; 8 - narodnatrpezarija i sanitarni ~vor, HyH-HH vek; 9 - pomo}ne zgrade, HH vek (crte`S. Temerinski)

U 1997. godini izvedena je konzervacija i prezentacija prvobitnog ogradnogzida manastira i stare kapije, sa prethodnim arheolo{kim sondirawima.Unutra{wost crkve je detaqno o~i{}ena. U malom konaku je ure|ena postavkariznice, sa prethodnim konzervatorskim tretmanom eksponata. Objekat je obezbe|enalarmnim ure|ajem. U biblioteci su izra|ene i ugra|ene zastakqene police zakwige, a u prodavnici suvenira montiran name{taj. Ure|ena je narodna trpezarija,zavr{en sanitarni ~vor za posetioce i izgra|ena septi~ka jama za ceo kompleks. Uvelikom konaku je zavr{ena zimska kapela. Prezidan je zapadni zid porte i ure|enprostor iza velikog konaka.

Organizacija porte i prilaza

Novo mikrourbanisti~ko re{ewe Kaleni}a zasnovano je na doslednom odva-jawu reprezentativnog dela porte od ekonomskog dela manastira, pa je prostoristo~no od velikog konaka namewen posetiocima, a zapadno od wega je interno dvo-ri{te sa ekonomijom. Isto~ni ulaz predvi|en je za posetioce, a ispred predwe por-te lociran je parking. Uli~no osvetqewe vodi kroz predwu portu do glavne, isto~nekapije. Odatle ka crkvi i daqe, ka velikom i malom konaku vode pe{a~ke staze.

Veliki konak postao je nanovo prostor za sme{taj monahiwa, a mali konak jeadaptiran u prostor za posetioce, sa riznicom, bibliotekom i prodavnicom suveni-ra. Zgrada u ju`nom delu porte predvi|ena je za narodnu trpezariju, a u woj je i sa-nitarni ~vor za posetioce. Jugozapadni ulaz je namewen iskqu~ivo ekonomskimpotrebama manastira. Manastir je posmatran sa svojim prilazom i kao deo okruèwa,pa su sa prostora od sela do manastira uklowene betonske i drvene bandere napojnogelektri~nog kabla.

Pe{a~ke staze koje povezuju sve objekte u manastiru izra|ene su od stru-gani~kog kamena, veoma otpornog na atmosferske uslove i habawe. Odabran je zbogùte i oker boje koja se skladno uklapa u boje kamena kaleni}ke crkve.

Sasvim novi sadràj i smisao porti dat je konzervacijom i prezentacijomprvobitnih ogradnih zidova otkrivenih tokom radova na obnovi manastira. Zidovisu prezentovani ju`no, isto~no i severoisto~no od crkve, a poloàj prvobitnog ko-naka prikazan u nivou trotoara ispred dana{weg velikog konaka. Ostaci prvobit-nih zidova su nadzidani nad povr{inu zemqe tako da mogu da sluè i za sedewe, awihova kontura, sa prvobitnom kapijom na jugoisto~noj strani, okruùje crkvu idovodi se sa wom u logi~nu arhitektonsku vezu. Za prezentaciju prvobitnih oblikamanastira je povoqno {to je sada{wi ulaz sa istoka prostorno blizak nekada{wem.S obzirom na to da do ove obnove nije bio poznat izgled sredwovekovnog okruèwacrkve Vavedewa Bogorodice, novootkriveni stari zidovi, ostaci konaka i ulazne

Sini{a Temerinski48

kapije predstavqaju i zna~ajan podatak za nauku. Istovremeno, novo je i saznawe dasu dana{wi ogradni zidovi, zvonara i kapija, koji poti~u iz polovine pro{log veka,izgra|eni na mestima analognim sredwovekovnim. Porta je samo uve}ana, konak jeostao na istoj strani, isto~na kapija je od prvobitne kapije udaqena dvadesetakmetara, a sada{wa kula-zvonara od prvobitne kule nad kapijom (?) svega desetakmetara. Trasa prvobitnih zidova, oblika nepravilnog i zakrenutog pravougaonika,pro{lovekovnim urbanizmom ispravqena je i dovedena gotovo do oblika pravilnogkvadrata, paralelnog sa osama crkve.

Obnovom ~esme u porti i slobodnijom rekonstrukcijom wene ograde data jemogu}nost posetiocima da se odmore u senci drve}a. Prvobitni betonski stubi}i sagvozdenom ogradicom zameweni su drvenim klupama po obimu osnove ~esme, a sama~esma je restaurisana.

S obzirom na to da su nekada manastirske porte, zahvaquju}i brizi monaha iwihovim ~estim putovawima, bile ure|eni i lepo negovani reprezentativni pros-tori sa nagla{enom posebno{}u u odnosu na okru`ewe, ure|ewe kaleni}ke porte jeupotpuweno sa|ewem visokog i niskog ukrasnog zelenila. Plansko ozelewavawe je


Porta manastira Kaleni} je ure|ena kao reprezentativni prostor - sa pe{a~kimstazama, ukrasnim zelenilom i prezentacijom sredwovekovnih zidova i kapije

omogu}ilo dodatno usmeravawe kretawa posetilaca prema porti i unutar ogradnogzida, ome|ewe slobodnih povr{ina, neometano sagledavawe glavnog objekta - hramai selektivno sagledavawe drugih objekata u porti, vizuelno odvajawe prostoranamewenog posetiocima od prostora za monahiwe, kao i zaklawawe nasle|enih iliutilitarnih objekata ~iji izgled odudara od celine.

U porti je formirano nekoliko grupacija novog zelenila koje zajedno sa pos-toje}im ima svoje posebne karakteristike i ulogu. Izme|u velikog konaka i crkveposa|ene su vi{egodi{we cvetnice i nisko listopadno i zimzeleno `buwe. Ju`nood crkve je grupacija sa paulovnijom u centru, {to su jedina nova stabla unutar prvo-bitnog ogradnog zida. Sanitarni ~vor i ekonomske zgrade jugozapadno od velikogkonaka zakloweni su `buwem forsicije, kao i dvema postoje}im visokim tujama. Ujugoisto~nom delu porte posa|ene su breze, pitomi kesten, {qiva i nisko `buwe, adu` isto~nog ogradnog zida sadnice tre{awa, breza, duwa i dafina. Severno odcrkve posa|ene su zimzelene vrste drve}a, a prema trpezariji breza, judino drvo ipiramidalna tre{wa. Du` severnog ogradnog zida, koji odvaja manastirsku portu od{umskog puta {to sluì za prolaz traktora i kamiona posa|eno je drve}e kao tampon.U predwoj porti, gde prevladavaju sadnice jabuka, posa|eni su platan, hrast i ginko,a do kapije ukrasno vi{egodi{we `buwe i perene.

Manastir tokom su{nih leta nema dovoqno pitke vode jer su izvor i rezer-voar malog kapaciteta, pa je zalivawe sadnica re{eno kaptaòm dela potoka iznadmanastira, sprovo|ewem vode do porte i izradom {ahta za tehni~ku vodu.

Prema tokovima kretawa u porti projektovano je spoqno osvetqavawe crkve.Po{lo se od premisa da no}ni izgled crkve ne treba da podraàva dnevni izgled, jerve{ta~ko osvetqewe daje sasvim novu dimenziju objektu; zatim, da se direktno osvet-qava samo crkva, a porta odbijenim svetlom od crkvenih fasada, kao i da se zapotrebe montaè reflektora ne uvode stubovi u portu.

Osvetqavawe svakog objekta predstavqa specifi~an problem, a za kaleni}kucrkvu odabrani su reflektori sa natrijumovim sijalicama koji daju svetlost toplog,bledoùtog tona, tako da odgovara bojama pe{~ara i opeke na wenim fasadama. Dvareflektora {iroko usmerenog snopa postavqena su na zemqu, izme|u ju`ne fasadecrkve i staze koja od kapije vodi do we. Na taj na~in je fasada dobro osvetqena, aizvor svetla nalazi se izme|u posmatra~a i objekta, ~ime se izbegavaju zaslepqivawei refleks od zidova. Po{to su reflektori utilitaran, ali strani element u porti,zakloweni su zimzelenim sadnicama. Na zvonari i pod strehom konaka, na visini odosam metara, sme{tena su jo{ dva reflektora usko usmerenog snopa koji sluè zapotirawe senki na fasadama. Osvetqena crkva se sagledava sa vi{e strana: iz sela,sa prilaznog puta, parkinga, prilazne pe{a~ke staze, iz porte, malog i velikog ko-

Sini{a Temerinski50

naka. Od svetla odbijenog od fasada crkve dobro se osvetqava ~itav prostor porte.Skladne forme tremova konaka osvetqene su lokalnim svetlom.

Sve instalacije u porti su sprovedene podzemno. Napojni elektri~nikablovi do crkve, zvonare i kapije, kao i oni za reflektore, ukopani su u predvi|enetrase - koridore. Poloèni su i kablovi za signalizaciju, pa motori za pokretawezvona na zvonari mogu da se ukqu~uju iz crkve i zimske kapele u konaku. Ulazna kapi-ja je interfonom povezana za konakom. Osvetqewe porte i predwe porte tako|e sekontroli{e iz konaka.

Za{tita i prezentacija crkve Vavedewa Bogorodice

Crkva je tokom obnove predstavqala predmet posebne pa`we i brige. Sobzirom na ugoènost dowih zona zidova, na crkvi je izveden obiman zahvat sanaci-je i za{tite od vlage.

Sa spoqne strane crkvu opasuje sokl od tesanika pe{~ara, dok su saunutra{we strane zidovi malterisani fresko-malterom i ìvopisani. Taj slikanisloj je gotovo sasvim nestao do visine od oko jednog metra, a delimi~no je propao imalter bez ìvopisa koji je pedesetih godina obnovqen. U dowoj zoni zidova je vidnagranica vlage (na oko 60-80 cm od poda) i tragovi isoqavawa.


Za{tita temeqa crkve od podzemne vlage izvedena je sistemom vazdu{ne izolacije

Obavqeno je istraìvawe zone temeqa kako bi se utvrdili na~in zidawa iwihova dubina, morfolo{ko-geolo{ke karakteristike tla i poreklo vlage.Istraìvawe je pokazalo da su temeqi na~iweni od lomqenog kamena u kre~nom mal-teru i da je dno temeqa na dubini od 1,85 m od nivoa trotoara. Do dubine od jednogmetra je sloj humusa i rastresita, mrka zemqa, dok je daqe, do dubine od 1,70 m ,mrkoùta glinovita zemqa sa malo re~nog oblutka. Dvadeset centimetara od dnatemeqa je ùta glina, na kojoj i leè temeqi, osim jugoisto~nog ugla crkve, gde dnotemeqa leì na re~nom nanosu od {qunka i peska.

Ispitivawa su obavqana u su{nom periodu i pokazalo se da su mrka i ras-tresita zemqa sasvim suve. Me|utim, sloj mrkoùte glinovite zemqe sadrì vlagu, aùta glina u dnu temeqa je sasvim vla`na. Ovakav sastav tla uz temeqe, ujedna~en usvim sondama koje su otvorene, svedo~i da vlaga u zoni temeqa poti~e od atmosferskevode. Iako razlika u visinskoj koti potoka i Kaleni}ke reke i kote temeqa ~inimogu}im i dotok podzemne vode, sastav tla i konfiguracija terena severno od crkveukazuju na to da atmosferska voda prolazi kroz sloj rastresite zemqe i te~e popovr{ini te{ko propustqivog sloja glinovite zemqe, a glina u dnu temeqa je sasvimzadràva. Jedna bitna karakteristika gline presudno uti~e na pojavu vlage -rasu{ivawem gline stvaraju se kaverne kroz koje prodire atmosferska voda iz gor-wih slojeva tla pa se, posle vlaèwa i bubrewa gline, vlaga zarobqava u slojevimapri dnu temeqa. Jedini dosada{wi put osloba|awa ove vlage je bio kapilarnimputem i isparavawem kroza zid crkve.

Atmosferska voda koja poti~e sa krova crkve sliva se i natapa zemqu kraj tro-toara, u zoni temeqa. Trotoar kakav je bio - od klesanih kamenih plo~a poloènihna sloj peska sa cementom - predstavqao je i dodatnu opasnost, jer je voda prodiralau {iroku pukotinu izme|u zida i sokla, a trotoar je kasnije spre~avao da ispari.

Da bi se objekat za{titio od povr{inskih i procednih voda koje se slivajusa brda, kao i da bi se spre~ilo daqe vlaèwe zidova crkve i ugroàvawe slikarstva,projektom sanacije predvi|ena je i izvedena vazdu{na izolacija temeqa crkve.Temeq je u kompletnoj visini obzidan zidom od opeke debqine 12 cm i odvojen odzemqe vazdu{nim prostorom. Ovaj vazdu{ni sloj izme|u novog zida i temeqa povezanje kanalima sa spoqnim vazduhom tako da omogu}ava provetravawe i isu{ivawe teme-qa. U dnu vazdu{nog prostora izveden je betonski rigol u padu da bi odveo vodu kojabi prodrla u {upqinu. Od crkve se voda cevima odvodi van porte.

Oko crkve je podignut kompletan trotoar od kamenih plo~a. Iskop zavazdu{nu izolaciju od preko 200 kubnih metara zemqe izveden je arheolo{kimmetodom uz stalni nadzor arheologa i izradu potpune dokumentacije. Posle izgrad-we izolacije, trotoar je vra}en u prvobitni poloàj, na stabilnu podlogu, sa

Sini{a Temerinski52

pa`qivo izvedenim nagibima. Zatvoreni su svi mogu}i prodori atmosferske vodekoja poti~e sa krovova crkve.

Sanacija fasada bila je slede}i neophodan zahvat, jer su dejstvom vremena iptica na mnogo mesta bile o{te}ene spojnice izme|u blokova kamena i opeke. Pticesu bile poseban problem, po{to su kamene rozete pogodne za gnezda, a sulfati i fos-fati iz pti~jeg izmeta razaraju}e deluju na fasadu i, posredno, zajedno sa vlagom, naìvopis. Pregledane su kompletne fasade crkve, o~i{}ena i zatvorena svao{te}ewa kre~nim malterom i tonirana lokalnim tonom. Rozete su pa`qivoo~i{}ene i prekrivene mreòm kako bi se spre~ilo daqe gne`|ewe ptica.

Krovna zona je pregledana, sva o{te}ewa na olovnom limu su popravqena, apovijene okapnice ispravqene. Ove okapnice, koje nemaju oja~awe od lima sa dowestrane, bile su uzrok zaki{wavawa fasada.

Unutra{we osvetqewe bilo je jedan od poslova koji je presudno uticao naizgled unutra{weg prostora hrama, ali je bio vezan za zamenu elektri~ne insta-lacije. Pregledom je utvr|eno da je instalacija u takvom stawu da moè dovesti uopasnost i crkvu i korisnike. Naos je bio osvetqen kristalnim lusterom sa desetakmalih sijalica povezanih neodgovaraju}im kablovima. Na pevnicama u konhama sta-


Izgled novopostavqenog bronzanog polijeleja u crkvi Vavedewa Bogorodice

jale su provizorne stone lampe, a oltarski prostor bio je osvetqen neza{ti}enomsijalicom oka~enom o gredu iznad carskih dveri. Pripratu je osvetqavala tako|eneza{ti}ena sijalica vezana za zid u uloìni unutar prozora. Stawe elektroinsta-lacije u crkvi nametalo je wenu kompletnu zamenu, ukqu~uju}i i opremu.

Najsloèniji zadatak u programu uvo|ewa nove elektroinstalacije bilo jeosvetqewe unutra{wosti crkve, jer je potrebno pa`qivo usaglasiti svetlo zaobavqawe slu`be sa osvetqavawem zidnog slikarstva. Osvetqavawe naosa kaleni}kecrkve zasnovano je na inverznoj perspektivi, koja postavqa posmatra~a u centarnaslikanog prostora. Takvu poziciju izvora svetla, u samoj ìì naosa, prostornoblisku posmatra~u, ima polijelej sa koga se dobro osvetqava prostor: severna i ju`nakonha, ikonostas i zapadni zid naosa, kao i povr{ine svodova i kupolnog prostora.Uz ~iwenicu da su sve sredwovekovne crkve sa kupolom prvobitno imale bronzanepolijeleje, odlu~uju}a prednost polijeleja je u tome da se koncentrisawem svetle}ihtela na jednom mestu izbegavaju bilo kakve intervencije na oslikanim povr{inamazidova.

Nekada{wi nosa~ sve}a i kandila danas je dopuwen i osavremewen halogenimreflektorima. Oni daju svetlo za sagledavawe slikarstva, a op{te osvetqewe pros-tora crkve, potrebno za obavqawe slu`be, dobija se od osvetqenih zidova, uz dopunulokalnim svetlom. Upotreba reflektora ugra|enih u polijelej ne iskqu~uje istovre-menu upotrebu sve}a, {to nagla{ava tradicionalni zna~aj i izgled polijeleja.

Pri oblikovawu polijeleja, koji je projektovan prema op{tim principimasredwovekovnih modela, vodilo se ra~una o stilskom jedinstvu arhitekture i mobi-lijara. Reflektori na polijeleju osvetqavaju naos, grupa reflektora montiranih nakonstrukciji ikonostasa osvetqava oltarski prostor, a pripratu grupa reflektorana nadvratniku ulaznih vrata. Lokalno usmereno svetlo postavqeno je za ~asnutrpezu, proskomidiju i pevnice.

î{}ewe crkve je zna~ajan posao, koji se retko radi temeqito i potpuno.Me|utim, u sklopu radova na crkvi u Kaleni}u, detaqno su o~i{}eni otvori, vencii zidovi od pra{ine i pau~ine. Bilo je veoma va`no za o~uvawe ìvopisa otvorerozeta pa`qivo o~istiti od posledica vi{edecenijskog pti~jeg stanovawa. Prekoskele je bilo mogu}e pri}i svim otvorima i detaqno i pa`qivo u

pravoslavlje

Documents