pravo_evropske_unije_pitanja_i_odgovori11_05(2)

8/8/2019 PRAVO_EVROPSKE_UNIJE_pitanja_i_odgovori11_05(2)

http://slidepdf.com/reader/full/pravoevropskeunijepitanjaiodgovori11052 1/11

1. KOJI SU ODLUČUJUĆI FAKTORI DOPRINELI SAZREVANJU IDEJE O UJEDINJENOEVROPI NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA?

Nakon II svetskog rata oživele su ideje ujedinjenja Evrope, a razlozi su:

• Posledice nacionalsocijalističke i fašističke ideologije.

• Spoznaja ograničenih funkcionalnih mogućnosti nacionalne države da osigura opstananacije.

• Neposredno učešće SAD u oblikovanju evropske arhitekture nakon II sv. rata.

• Otvorenost političke elite za nova rešenja u međunarodnim odnosima.

• Proces postindustrijske modernizacije (ekonomskog ukrupnjavnja).

2. NAVEDI OSNIVAČKE UGOVORE EVROPSKIH ZAJEDNICA.

Osnivački ugovori su:

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik – potpisan je 18.aprila 1951. godine Parizu i poznat je kao Pariski sporazum; na snagu je stupio tek 23. jula 1952. godine; iako jeimao ograničeno dejstvo i cilj da pod zajedničku kontrolu Visoke vlasti jedne otvorenorganizacije stavi francusku i nemačku proizvodnju i distribuciju uglja i čelika, Sporazum jeodigrao značajnu ulogu u podsticanju buduće sveobuhvatne ekonomske i političke saradnje;

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice – 27.marta 1957. godine u Rimu spotpisani novi sporazumi: o osnovanju EEZ, kao i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice zatomsku energiju; poznati su kao Rimski ugovori ili Osnivački sporazumi; na snagu su stupi

1.januara 1958. godine između šest država, izvornih osnivača: Belgije, Francuske, HolandijeItalije, Luksemburga i Nemačke.

Nakon toga, Zajednica je nekoliko puta proširivana; najpre su pristupile Velika Britanija. Irska Danska /1973./, a osam godina kasnije i Grčka; 1986. godine su pristupile Španija i Portugalija, a1995. godine i Švedska, Finska i Austrija.

3. NAVEDI ELEMENTE ZAJEDNIČKOG TRŽIŠTA IZ UGOVORA O OSNIVANJU EEZ.

Osnovni globalni ekonomski cilj osnivanja EEZ Ugovorom o osnivanju je određen kao unapređenharmoničnog razvoja privrednih aktivnosti. Za njegovo ostvarivanje predviđena su dva sredstvuspostavljanje i funkcionisanje zajedničkog tržišta i postepeno usklađivanje ekonomskih politikdržava članica. Zajedničko tržište, a kasnije unutrašnje tržište, definisano je preko četiri slobodeslobode prometa robe, slobode kretanja lica, slobode pružanja usluga I slobode kretanja kapitala.



Elementi zajedničkog tržišta, dakle, se odnose na:

carinsku uniju – kao viši oblik integracije u odnosu na slobodnu trgovinsku zonu, u kojoj sosim ukidanja svih tarifnih i količinskih ograničenja u trgovini između zemalja članicuključuje i jedinstveni režim trgovine, tj. carina trećih zemalja;

četiri osnovne slobode – slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala;

slobodna i fer tržišna utakmica – uz kontrolu državnih subvencija i zabranu poreskdiskriminacije uvoza;

koordinacija ekonomskih makropolitika – u meri u kojoj je to nužno /posebno poljoprivredetransporta/.

4. ŠTA JE SLOBODNA TRGOVINSKA ZONA?

Slobodna trgovinska zona se sastoji u ukidanju svih spoljnotrgovinskih barijera u međunarodnokretanju roba i usluga među članicama zone. Ovo predstavlja najlabaviji oblik ekonomskintegracije, jer svaka zemlja članica zadržava pravo na samostalnu spoljnotrgovinsku politikprema zemljama nečlanicama zone. To se odnosi na primenu carinske tarife i ostalih obliknecarinskih barijera.

5. ŠTA JE CARINSKA UNIJA?

Carinska unija je prethodnica ekonomske integracije. To je viši oblik ekonomske integracije odnosu na slobodnu trgovinsku zonu. Članice unije primenjuju u međusobnim odnosim jedinstvene carine i spoljnotrgovinski režim, a prema trećim zemljama se primenjuje jedinstventrgovinska i carinska politika.

6. NAVEDI NAJZNAČANIJE ELEMENTE U INSTITUCIONALNOM RAZVOJU TZAJEDNICE IZMEĐU DONOŠENJA OSNIVAČKIH UGOVORA I JEDINSTVENO

EVROPSKOG AKTA.Nakon tridesetogodišnje primene gotovo neizmenjenog Rimskog ugovora o osnivanju EEZproces reformi Evropskih zajednica je započeo donošenjem Jedinstvenog evropskog akta iz1986.godine. Reforme su imale za cilj da stvore adekvatni pravni i politički okvir za dalji procesprodubljivanja integracije između država članica i proces proširivanja osnoca Zajednice sa trećimdržavama nečlanicama i međunarodnim organizacijama. Ostvarivanje ovih ciljeva je nužnpodrazumevalo preduzimanje niza mera i akcija, što je u pravnom smislu zahtevalo povremenizmene Osnivačkih ugovora i prateće sekundarne legislative.



• STVARANJE JEDINSTVENE STRUKTURE ORGANA ZAJEDNICE (Evropska KomisijSavet Ministara, Parlament i Evropski sud);

• STICANJE BUDŽETSKE NEZAVISNOSTI (Odluka o vlastitim prihodima iz 1970. godine);

• NEPOSREDNI IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT – prvi izbori 1979. godine.

• ULOGA EVROPSKOG SUDA (slučajevi Van Gend en Loos (1963) godine i Costa (196godine) PROGLAŠAVA PRAVO EU:1. posebnim i autonomnim u odnosu na međunarodno pravo i pravo država članica2. pravo sa višom pravnom snagom u odnosu na pravo država članica3. neposredno primenjivim na celom prostoru Zajednice na države članice, fizička i pravn

lica

7. KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA U MASTRIHTU?

Sporazumom iz Mastrihta /potpisan 7.februara 1992.godine/ osnovana je Evropska unija kao novorganizacija, dok je izmenama I dopunama Osnivačkih sporazuma promenjen karakter trpostojećih Evropskih zajednica. Novoosnovana EU je određena kao prelazni organizacioni oblbuduće političke unije zasnovan na postojećim Zajednicama koje su I dalje zadržale svoj pravnimeđunarodni subjektivitet. Cilj je bio stvaranje ekonomske, monetarne I političke unije.

8. NAVEDI ELEMENTE MONETARNE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA.

Ekonomska i monetarna unija znači istovremeno i prihvatanje jedinstvene valute i politčkosuvereniteta država EU. Ekonomska I monetarna unija /EMU/ je logičan sled nakon obrazovanj

jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. EMU se po Ugovoru trebala odvijati kroz tri faze:

prvu fazu karakteriše intenziviranje saradnje u vođenju ekonomske I monetarne politikzemalja članica;

drugu fazu, koja je počela januara 1994.godine osnivanjem Evropskog monetarnog institutu Frankfurtu, karakteriše dominantan značaj ove institucije; uloga Instituta je u koordiniranmonetarnih politika članica EU; trebalo bi da centralne banke članica, pre kraja druge fazpenesu svoja ovlašćenja na nezavisnu Evropsku centralnu banku /ECB/; ECB je osnovan1998. godine, a jedinstvena valuta – euro – je uvedena 1. januara 2002. godine;

treća faza se odnosi na odluke Saveta ministara o pitanjima da li većina /najmanje 7zemalja članica ispunjavaju uslove /mastrihtski kriterijumi/ nužne za prelazak na treću fazEMU; ovi kriterijumi su: cenovna stabilnost, dugoročna kamatna stopa, visina budžetskodeficita, kriterijum javnog duga, stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznkurseva.



9. NAVEDI ELEMENTE POLITIČKE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA.

• Postojeći komunitarni poredak ;

• Izgradnja zajedničke spoljne i odbrambene politike;

• Jačanje saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova (Šengenski ugovor 1985-1995).

10. KOJIM SE DODATNIM ELEMENTIMA U MASTRIHTSKOM SPORAZUMU JAČAPOLITIČKA UNIJA?

U cilju jačanja političke unije Mastrihtski ugovor takođe:• Uvodi građanstvo unije /svaki državljanin države – članice istovremeno je i državljanin Uni

koji ima pravo na: slobodno kretanje i nastanjivanje u svim državama, diplomatsku

konzularnu zaštitu svake države – članice kada boravi u inostranstvu , aktivno i pasivnizborno pravo na lokalnim izborima i izborima za Evropski parlament, kada ima prebivalištu državi – članici, pravo obraćanja Evropskom ombusmanu i Evropskom parlamentu razaštite svojih prava.

• Jača mehanizam zaštite prava građana (korpus prava koji se garantuje svim građanimunije – pravo kretanja i nastanjivanja, aktivno i pasivno izborno pravo – lokalni izbori i izboza evropski parlament, pravo na konzularno-diplomatsku zaštitu, itd).

• Uvodi institut ombdusmana (stara se o pritužbama na rad organa zajednice).

• Jača uloga evropskog suda (izricanje novčanih kazni za nepoštovanje komunitarnog pravapredsednika komisije i evropskog parlamenta.

• Princip subsidijarnosti - ustavni princip - on nalaže da se političko ili pravno pitanje rešavuvek na što je moguće nižem nivou.



1. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVETA MINISTARA.

Savet ministara je glavni politički organ odlučivanja na nivou EU; to je telo u kome se neposrednoizražavaju interesi država članica. On donosi odluke o najvećem broju pravnih propisa, zaključujesporazume sa stranim zemljama i, zajedno sa Parlamentom, odlučuje o budžetu ZajedniceSačinjavaju ga predstavnici država članica, a svaku državu predstavlja ministar koji je ovlašćenda obavezuje svoju vladu. Kada se razmatraju opšta pitanja, države članice će predstavljatnjihovi ministri inostranih poslova; ostali ministri će odlaziti na sednice na kojima se raspravljaj

pitanja iz specijalizovanih oblasti: pravda i unutrašnji poslovi, ekonomsko-finansijski poslovzapošljavanje, socijalna politika, zdravstvo, zaštita potrošača, transport, telekomunikacijeenergija, poljoprivreda i ribarstvo, zaštita čovekove okoline, obrazovanje, kultura. Sastancministara inostranih poslova se nazivaju “opšti savet”, a o sastancima svih ostalih ministarzbirno se govori kao o “sektorskim”, “pojedinačnim”, “specijalizovanim” ili “tehničkim” savetimaSve sednice saveta se održavaju iza zatvorenih vrata, a zapisnici se ne objavljuju. Savet neobelodanjuje stavove koje zauzimaju pojedini ministri /iako ponekad oni to sami čine/./Prema Mastrihtskom sporazumu, u pojednim slučajevima Savet ministara čine šefovi država vlada, a ne resorni ministri/.Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično vrše države članice u trajanju od po šest mesecZa vreme u kome vrši funkciju predsedavajućeg, država članica daje predsednik/predsedavajućeg/ za sve sastanke Saveta i ostalih tela Zajednice u kojima su predstavljenedržave članice. Predsednik saziva sednice i njima rukovodi, poziva na glasanje I potpisuje aktekoji su usvojeni na sednici. Funkcija predsedavajućeg uključuje I opštu odgovornost za skladnvođenje saveta. Država članica koja drži funkciju predsedavajućeg ima I ulogu posrednikizmeđu država članica u traženju saglasnosti. U pitanjima koja ulaze u okvire zajedničke spoljne bezbednosne politike, ona predstavlja Uniju u odnosu na spoljni svet.Savet ima svoj generalni sekretarijat sa stalnim osobljem. Podeljen je na generalne directorate anjime rukovodi generalni sekretar; ima sopstvenu Pravnu službu.Da bi se obezbedio kontinuitet, osnovan je Komitet stalnih predstavnika država članica –COREPER – sa zadatkom da priprema rad Saveta. Stalni predstavnici su ambasadori državačlanica pri Zajednici. Ima važnu ulogu u mehanizmu Saveta: pitanja o kojima treba da odlučSavet najpre odlaze njemu; u njemu se odvijaju pregovori sa Komisijom, što rezultira stvarnosti /ali ne I po pravu/ da čini integralni deo procesa odlučivanja Saveta I da se možesmatrati za deo samog Saveta.Broj glasova svake članice zavisi u načelu od broja stanovnika /ali nema stroge proporcionalnost

jer se vodi računa I o manje naseljenim državama/. Ukupan broj glasova je 321. U početku sodluke donošene jednoglasno. Danas se mogu donositi:

• Jednoglasno – konsenzusom• Kvalifikovanom većinom /najčešće/• Prostom većinom

2. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI SAVETA MINISTARA.

• Zakonodavna - donosi propise EU (samostalno ili zajedno sa Parlamentom).• Koordinira osnove ekonomske politike članica.• Zaključuje međunarodne ugovore sa trećim državama i međunarodnim organizacijama.• Odobrava budžet EU (zajedno sa Parlamentom);• Formuliše zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, na osnovu smernica Evropsko

saveta.• Usklađuje saradnju nacionalnih sudova i policije u krivičnim stvarima.



3. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKE KOMISIJE.

Evropska komisija je ključni operativni organ u ostvarivanju I stuba Unije. Među njene najvažnijefunkcije danas spadaju:

• Formulisanje predloga za nove politike zajednice• Posredovanje između država članica kako bi se obezbedilo usvajanje tih predloga•

Koordinacija nacionalnih politika• Staranje o primeni utvrđenih politika ZajedniceSedište Evropske komisije je u Briselu sa kancelarijama u Luksemburgu. Ima predstavništva kaou svim članicama EU, tako i u drugim zemljama. Nezavisan je organ i stara se o ostvarivanjuinteresa Unije kao celine, a ne o interesima pojedinih zemalja – članica /izražava nadnacionalnkarakter/. U političkom smislu odgovara Evropskom parmalentu. Od 2004. godine ima 27 članovaodnosno komesara iz svake članice po jedan član. Mandat traje 5 godina uz mogućnost reizboraRaspodelu resora vrši Predsednik Komisije. Svaki komesar ima jedan glas. Trenutno je u komisizaposleno 25 000 ljudi koji pomažu rad komesara. Komisija je podeljena na odeljenja koja snazivaju generalni direktorati /nisu svi od istog značaja i ugleda,otuda i borba za resore/. Svakimgeneralnim direktoratom rukovodi generalni direktor koji je odgovoran odgovarajućem komesaru.Komisija se sastaje iza zatvorenih vrata /većanja su poverljiva/ a odluke donosi običnom većinomglasova. Često se koristi i “pismeni postupak” po kome nacrti odkula cirkulišu među komesarimate se, ako u datom roku niko ne da prigovor, predlog usvaja.

POSTUPAK IZBORA ČLANOVA EVROPSKE KOMISIJE

• Vlade država-članica, nakon konsultacija sa evropskim parlamentom, imenuju kandidata zpredsednika komisije.

• Kandidat za predsednika, nakon konsultacija sa svim državama-članicama, predlaže ostačlanove komisije.

• Parlament daje saglasnost na izbor celog tela en bloc, nakon saslušanja svih predloženčlanova komisije

• Formalno imenovanje predsednika i članova komisije na osnovu sporazuma svih državčlanica.

4. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKE KOMISIJE.

• Inicira donošenje propisa i drugih mera Savetu ministara i Evropskom Parlamentukoliko je sigurna da određeno pitanje treba urediti na nivou Unije a ne nnacionalnom nivou.

• U užem obimu vrši legislativnu vlast - najčešće vrši legistativna ovlašćenja koja j

delegira Savet.

• Posreduje između država-članica kako bi se ovi propisi i mere usvojili.

• Stara se o primeni utvrđenih politika i budžeta unije.

• Stara se o primeni propisa Unije (zajedno sa Evropskim Sudom).

• Predstavlja EU na međunarodnoj sceni.



5. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKOG PARLAMENTA.

Evropski parlament je telo naroda – predstavničke demokratije Unije. Sedište mu je u StrazburuGeneralni sekretarijat se nalazi u Luksemburgu, a pojedine sednice parlamentarnih odboraodvijaju se u Briselu Parlament je zakonodavno telo, sastoji se od 732 neposredno izabranačlana. Mandat traje 5 godina uz mogućnost reizbora. Svaka zemlja članica ima određeni bro

poslanika u Parlamentu a njihov broj je raspoređen prema kvotama koju svaka država članicadobija na osnovu zajedničkog dogovora svih članica EU.Članovi Parlamenta su predstavnici nacionalnih partija. Grupisani sup o političkoj opredeljenosti ane po državljanstvu. Rad Parlamenta se odvija na zajednilkim sednicama i u raznim odborimaPredsednik Parlamenta predsedava plenarnim sednicama i zajedno sa još 14 potpredsednika činpredsedništvo Parlamenta.

• Članovi parlamenta direktno izabrani sa mandatom od pet godina (direktni izbori od 1979godine) – nisu vezani instrukcijama svojih nacionalnih vlada i parlamenata.

• Ne postoji jednoobrazni izborni postupak – svaka država-članica slobodna da bira svizborni sistem.

• Ne postoji sistem političko-partijskog organizovanja na nivou Unije – poslanici u Parlamenpredstavnici nacionalnih, a ne evropskih partija.• Svaka država dužna da obezbedi pasivno (da bira) i aktivno (da bude biran) biračko prav

državljaninu druge države-članice koja ima prebivalište u toj državi (građanstvo Unije).

KAKO SE ODLUČUJE U EVROPSKOM PARLAMENTU? Prema odredbama Poslovnika, Parlament može da radi ako je prisutna najmanje trećina odukupnog broja poslanika.

• Najčešće se odlučuje prostom većinom od ukupnog broja članova.• Izuzetno, za pojedina pitanja predviđen je kvalifikovan način odlučivanja .

6. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKOG PARLAMENTA.

• Donosi propise Unije, zajedno sa Savetom (legislativna nadležnost).• Vrši demokratski nadzor svih drugih organa Unije.• Zajedno sa Savetom donosi budžet EU (na kraju procedure, usvaja ili odbacuje budžet

celosti).



1. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKOG OMBUDSMANA.

Ombudsman je narodni advokat, advokat građana Unije osnovan izmenama Mastrihtskougovora. Prvi ombudsman je imenovan 1995. godine. Deluje u okviru Evropskog parlamentaEvropski parlament ga imenuje na period od 5 godina sa mogućnošću reizbora ali takođe donosstatut i pravila rada Ombudsmana.Ombudsman je potpuno nezavisan u svom radu i ne sme da od drugog organa traži instrukcijeniti da obavlja drugu plaćenu ili neplaćenu funkciju u toku trajanja mandata. Razlog za uvođenjOmbudsmana je bio da se rad organa i tela Unije učini što transparentnijim, usklađenim spropisima Unije i bližim građanima.

2. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKOG OMBUDSMANA.

Ombudsman postupa po pritužbama građana protiv nezakonitog ili nepravilnog postupanja organaUnije. Pravo pokretanja postupka ima svaki državljanin Unije odnosno fizičko lice sa prebivalištemu Uniji ili pravno lice sa sedištem u Uniji. Ombudsman može pokrenuti postupak i na svojuinicijativu. Značajnu ulogu ima u podizanju kvaliteta rada administracije EU.Svaki organ Unije je usvojio svoj Kodeks doborg ponašanja, a neki od ovih kodeksa /nprKomisije/ su kritikovani od strane Ombudsmana. Ombudsman je predložio Kodeks za sve organUnije.

3. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKE CENTRALNE BANKE.

Evropska centralna banka je ustanovljena Mastrihtskim ugovorom. Počela je sa radom 1. januara1999. godine kao kulminacija projekta ekonomsko-monetarne unije. Sedište je u Frankfurtu naMajni. Dobija sve veći značaj u institucionalnoj strukturi Unije.Evropska centralna banka ima poseban pravni subjektivitet ali nije zamenila nacionalne centralnebanke već, zajedno sa njima čini Evropski sistem centralnih banaka. Osnivači Centralne banke sunacionalne centralne banke država članica Unije. Osnovni kapital banke je 5 milijardi dolaraOsnivački udeo država članica u osnovnom kapitalu određen je na osnovu učešća zemlje udruštvenom proizvodu Unije i srazmerno broju stanovnika.Nadležnosti Evropske centralne banke:

• vrši emisiju novca (euro) kao jedinog sredstva plaćanja u monetarnoj uniji; države članicizdaju kovani novac koji se može razlikovati od države do države

• u okviru svojih nadležnosti donosi uredbe, odluke i mišljenja• Savet Ministara je obavezan da konsultuje Banku povodom bili kog akta koji donosi

oblastima koje spadaju u nadležnost Banke.



4. ŠTA JE EVROSISTEM?

Proces odlučivanja u EVROSISTEM-u je centralizovan kroz organe Evropske centralne bankeOrgani su: Izvršni odbor i Savet. Na čelu Izvršnog odbora je Predsenik, sa mandatom od osamgodina, koji se ne može obnavljati /kod prvog imenovanja je prisutan politički kompromis: četirgodine Holanđanin, potom Francuz/. Savet čine Guverneri centralnih banaka država – članica

monetarne unije. Savet utvrđuje monetarnu politiku dok Izvršni odbor, u saradnji sa centralnimbankama, preduzima mere za njeno sprovođenje. Osnovi zadatak evrosistema je stabilnost cena

5. KOJE SU NADLEŽNOSTI EVROSISTEMA?

• Definiše i sprovodi monetarnu politiku u Euro zoni• Kupuje i prodaje strane valute• Čuva i održava devizne rezerve zemalja - članica monetarne unije• Stara se da sistem plaćanja efikasno funkcioniše.

6. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE.

Evropska investiciona banka je osnovana 1958 godine sa sedištem u Luksemburgu. To jnezavisna finansijska institucija sa pravnim subjektivitetom. Osnovana je od strane država članica Evropske ekonomske zajednice kako bi mogle finansirati razvoj zajedničkog tržištaEvropska investiciona banka finansira privatne i javne projekte koji doprinose uravnoteženomekonomskom razvoju zemalja - članica Unije. Finansira projekte u trećim zemljama.Najvažniji organ je Odbor guvernera koji čine resorni ministri država članica. Odbor direktora im25 članova i sprovodi odluke Odbora guvernera. Upravni odbor vodi redovne poslove Banke.



1. KOJI SU OSNOVNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU?

• Pravni osnov za prijem novih članova: član 49. Ugovora o Evropskoj uniji:“Svaka evropska država koja poštuje načela navedena u članu 6. tačka 1, može da zatraži dapostane članica Unije”.Pojam evropske države obuhvata geografski pojam, kao i “evropski identitet”.

• Član 6. tačka 1, Ugovora o Evropskoj uniji:Unija se zasniva na načelima:

slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, vladavini prava.

Član 6. tačka 2, Ugovora o EU:Unija poštuje osnovna prava, koja su garantovana Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskiprava i osnovnih sloboda, koja proističu i iz ustavnih tradicija zajedničkih državama članicamakao i opštIh pravnih načela Unije.

2. KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU KOPENHAGENU?

Evropski savet ustanovio dodatne kriterijume za prijem u članstvo: Politički kriterijum: Stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu državu, zašti

osnovnih ljudskih prava i zaštitu manjina. Ekonomski kriterijum: Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije koja može da izdr

slobodnu utakmicu u EU. Institucionalni kriterijum: sposobnost organa države da primenjuje pravni sistem E

(acquis communautaire).

3. KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU U ESENU?

Regionalna saradnja i saradnja sa susednim državama (sporazum o pridruživanju, infra). Unija sebi nametnula i dodatni uslov za zemlje Jugoistočne Evrope: sposobnost Unije d

prihvati nove članove, zadržavajuči istovremeno momentum evropske integracije.

4. KOJA SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPORAZUMA O STABILIZACIJI PRIDRUŽIVANJU?

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja institucionalni mehanizam kojim se u praksstiže do punopravnog članstva u Uniji. Savet ministara je 1999 god, usvojio program o stabilizaciji pridruživanju za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i SCG. Sporazumom suređuju političke, ekonomske i druge obaveze kandidata za člana Unije i ustanovljava mehanizamtesne saradnje u ispunjenju sporazuma. Za stupanje na snagu sporazuma nužna je ratifikacija usvim zemljama članicama.Postoje dve vrste sporazuma o pridruživanju:



Institucionalni mehanizam kojim se u praksi stiže do punopravnog članstva u Uniji Sporazum kojim se uređuju odnosi između Unije i trećih /vanevropskih/ zemalja u bilo kom

segment aktivnosti Unije /najčešće uspostavljanje ekonomske i finansijske saradnje,ukidanje ili smanjenje carina na uvoz robe u Uniju, davanje Uniji statusa najpovlašćenijenacije/.

5.

NAVEDI POSTUPAK ZA ČLANSTVO U EU ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA. Iskazana želja za članstvo u EU Uspostavljanje mehanizma stalnog dijaloga za izradu studije izvodljivosti o zaključen

sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Pregovori o uslovima za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Zaključenje sporazuma Ratifikacija sporazuma u svakoj zemlji članici Zahtev za punopravnim članstvom Savet ministara, nakon konsultacija sa Komisijom i dodatne saglasnosti od Evropsko

Parlamenta donosi odluku o prijemu u članstvo

- evropski Parlament daje saglasnost većinom od apsolutnog broja poslaničkglasova

- savet ministara odlučuje jednoglasno sporazum stupa na snagu nakon ratifikacije u svim državama EU i državi kandidatu

pravo_evropske_unije_pitanja_i_odgovori11_05(2)

Documents