pravna država i tranzicija

7/21/2019 Pravna Država i Tranzicija

http://slidepdf.com/reader/full/pravna-drzava-i-tranzicija 1/16

1. UVOD

Primena prava jeste ponašanje ljudi po pravnim normama ili, tačnije, po pravilima o ponašanju

sadržanim u pravnim normama, i predstavlja sredstvo za ostvarivanje i izvšavanje prava. Može

biti dobrovoljna – primena prava po dispoziciji i prinudna – ponašanje po sankciji pravne norme.

Iako je cilj države da se pravo vrši što je moguće više dobrovoljno, čime su interesi društva

najpotpunije zaštićeni, mnogo je važnije učešće države u primeni sankcija, jer se u tome i ogleda

osnovna razlika prava od drugi društveni normi. !to je država uspešnija u primeni dispozicija i

sankcija pravni normi, to je pravo e"ikasnije.

#blik organizovanja društva u kome su svi podjednako obavezani pravom se naziva pravna

država, koja počiva na ideji i uverenju da pravo treba da vlada umesto ljudi, kad već ljudi nisusposobni da vladaju jedni drugima neposredno i bez prava. Prema tome, donete i važeće pravne

norme imaju podjednaku pravnu snagu i za one koji upravljaju i za one kojima se upravlja.

Postsocijalističke države centralne i istočne $vrope u procesu tranzicije pred sobom imaju

obavezu uspostavljanja politički odnosa na način pravne države i sa svim njenim elementima.

Proces tranzicije je nastao kao istorijski imperativ u trenutku kada je dostignuta tačka kulminacije

neodrživosti socijalističkog ekonomskog, političkog, kao i socijalnog sistema, pa je nužno

"ormirati nove pomenute sisteme po uzoru na razvijene tržišne privrede, koji se bazira na novojnormativnoj regulativi i institucijama. Izvršna, sudska i zakonodavna vlast u uslovima tranzicije

postaju činioci zaštite novi institucija, prevasodno privrednog sistema, a država se javlja kao

garant njene demokratske osnove.

%



2. O PRAVNOJ DRŽAVI I TRANZICIJI

Pravna država – Rechtsstaat je kao ideja nastala još početkom %&. veka u 'emačkoj, a sam

izraz potiče od (udol"a "on Mola )%*&&+%*-. /uština te pravne države sastojala se u

razdvajanju političke strukture države od njene pravne organizacije, koja upravo treba da

garantuje sigurnost i slobodu. Prema tome, može se reći da je rana pravna država bila neutralna u

odnosu na politički sastav države, tj. nije predstavljala pravni oblik demokratije.

0o preciznije sadržine pojma pravne države je došao 1ridri 2ulius !tal rekavši3 40ržava mora

biti pravna država5 to je znak koji izražava ono što je stvarna tendencija modernog razvoja. #na,

pomoću prava, precizno odre6uje i nenasilno obezbe6uje pravac i granice svoji operacija kao i

kružje slobode svoji gra6ana5 otuda ona ne može realizovati neposredno ništa drugo osim onogšto pripada s"eri prava. 7o je koncepcija pravne države, prema kojoj država neće samo

primenjivati pravni poredak bez upravljački ciljeva niti će samo obezbe6ivati prava pojedinaca.

7aj izraz oznečava ne cilj i sadržaj pravne države, već jedino metod i prirodu njiove realizacije.8

)'ojman, 9::9, citirano u ;ukić i <ošutić, 9::

=svajanje tzv. >onskog ustava /( 'emačke %&?&. godine, dovelo je do osnovne odredbe o

pravnoj državi, kojom je izričito utvr6ena prevlast ustava u odnosu na zakon, u članu 9:, stavu @.

#snovnog zakona3 4Aakonodavstvo je vezano za ustavni poredak, ustavna i sudska vlast vezanesu za zakon i pravo8. /toga, neka od osnovni načela pravne države podrazumevaju prevlast

prava, osnovna ljudska prava i slobode )gra6anska i politička prava, socijalna, ekonomska i

kulturna prava, podelu vlasti, pravnu sigurnost, vezanost ustavom zakonodavstva, izvršne vlasti i

sudstva, kao i vezanost uprave i sudstva zakonom i pravom.

0akle, pravna država se može prepoznati po tome što su sve državne radnje prema gra6anima

utemeljene na zakonu, a pojmovi pravna država, ljudska prava i slobode, podela vlasti,

nezavisnost sudova i demokratija su u savremenom društvu me6usobno povezani.

9



!to se tiče tranzicije, ona predstavlja prelaz na tržišni način privre6ivanja u uslovima političke

demokratije, odnosno promenu iz planske privrede koja je karakteristična za socijalizam, u

slobodno tržište, koje podrazumeva kapitalistički režim. >olje rečeno, tranzicija je preobražaj

društva iz socijalističkog u kapitlistički režim vlasti i državnog ure6enja.

Proces tranzicije je unutrašnjeg karaktera i on je u bivšim socijalističkim republikama započeo

početkom devedeseti godina, ali se ne može reći da se su se promene odvijale istim tempom i

ritmom. Promene koje ovaj proces donosi su, kako kvantitativne, tako i kvalitativne, u važnim

s"erama društvenog i ekonomskog sistema, sa ciljem prelaska na novi i progresivniji sistem

privre6ivanja. <ao elementi ovog procesa mogu se izdvojiti3 % stabilizacija, 9 tenološko

prestrukturiranje i @ institucionalne rekonstrukcije.

(ekonstrukcija institucionalnog sistema predstavlja početni uslov ili temelj za promene ostalirelevantni komponenti novog privrednog tržišnog i demokratskog političkog sistema, a može se

sagledavati sa unutrašnjeg i sa spoljašnjeg aspekta. =nutrašnji aspekt je svojevrsni imperativ

postavljen ispred svi bivši socijalistički zemalja i de"iniše se kao izgradnja institucija pravne

države i to u okviru njenog pravnog, ekonomskog i političkog poretka, pa tako te institucije

uslovno možemo nazvati nacionalnim institucijama. /poljašnji aspekt trans"ormacije predstavlja

viši nivo, iz razloga što uključuje najpre prilago6avanje, a zatim i razvoj institucionalne

in"rastrukture, na kojoj se zapravo zasniva proces globalizacije, pri čemu nastaju globalne ili

nadnacionalne institucije. =spe tranzicije prevasodno zavisi od izgradnje novog sistema

institucija nacionalnog karaktera, koji je od velikog značaja za "unkcionisanje pravne države.

@



2.1. Karakteristike pravne države

Postoje tri bitne karakteristike pravne države, prema mišljenju /tevana Bračara3

%. Pravna država je država modernog doba, što oličava celokupan period u kome se pojam

pravne države "ormirao, ali i usmerava na teorijsko vi6enje po kome ona prati istorijski

razvoj društva.9. Pravna država je institucionalizovana država, oslobo6ena od svake autoritarne ideologije

koja se kosi sa njenim načelima, koja je ijerarijski organizovana, sa podelom vlasti i

jasno razgraničenim ovlašćenjima koja su data državnim organima. #vakva država

obezbe6uje i sigurnost društva u javnoj s"eri i autonomiju u privatnoj s"eri.@. Pravna država mora biti, što je moguće više, demokratizovana, a to se najviše ogleda u

mogućnosti odabira državni organa, ali i mogućnosti kontrole rada isti.

2.2. Vladavina prava i pravna država

/ obzirom na to da oba pojma označavaju da je državna vlast legitimna samo u slučaju kada služi

opštem dobru i kada je opravdana sa stanovišta razuma, može se doći do zaključka da oba pojma

služe istoj svrsi ili drugim rečima da su korespondentni, ali ne i podudarni.

Bladavina prava ili rule of law je osnovna pretpostavka =stava, kojim se oblikuje i ure6uje

država, raspore6ivanjem i me6usobnim ograničavanjem političke moći nosilaca državne vlasti, a

potom i ure6ivanjem njiovog odnosa prema gra6anina. #vo implicira da ustav sadrži garancije

neprikosnovenosti gra6anski prava i sloboda, a da je vladavina prava zasnovana na neotu6ivim

ljudskim pravima.

Pravna država u svom izvornom obliku obuvata pravnu "ormu državne organizacije u kojoj

zakoni kao opšta pravila, imaju svojevrsnu ulogu posrednika izme6u države i sloboda i prava

pojedinaca čineći i nezavisnim od državne samovolje. = takvoj državnoj organizaciji, u kojoj se

uspostavljaju ravnoteža i kontrola i obuzdavanje podeljeni vlasti, dolazi i do organizovanja

robnog prometa garantovanjem slobode privredni subjekata, privatnog vlasništva ,

preduzetništva i tržišne utakmice.

?



3. RAZVOJ PRAVN DRŽAV U PRIODU TRANZICIJ

Aarad boljeg uvida u ulogu koju ima pravna država u socijalističkim i kapitalističkim zemljama,

neopodno je uvesti pojmove i osnovne odlike oba sistema.

/ocijalizam je kao ideja nastao u %&. veku, a najveći zagovornik ovog tipa ure6enja jeste <arl

Marks, tvorac 4marksizma8. 'aime, on je smatrao da će kapitalizam, u kome je i sam živeo, biti

zamenjen daleko boljim sistemom u kome će pojedinci davati u skladu sa svojim mogućnostima,

a sa druge strane, dobijati sodno svom učinku. #n je istakao i da socijalizam ne predstavlja

vrunac razvoja društva, već je on samo uvertira komunizmu u kome se ukidaju i država i

ekonomija, zbog visoke razvijenosti proizvodni snaga, te upravo tada važi pricip davanja

sodno mogućnostima i uzimanja prema ostvarenom učinku, tj. doprinosu.

Marksovo predvi6anje se odnosilo na to da će do prelaska u socijalizam doći tek onda kada se u

potpunosti iscrpi svaki potencijal kapitalizma. Me6utim, došlo je do tzv. 4greške u koracima8

koja podrazumeva da socijalizam nije naišao na plodno tle u razvijenim kapitalističkim

zemljama, već se implementirao, nakon #ktobarske revolucije u (usiji, na čelu sa

<omunističkom partijom )boljševicima, čiji je glavni ideolog bio Bladimir Iljič =ljanov –

;enjin.

<omunisti su po dolasku na vlast primenili princip demokratskog centralizma, prema kome su

odluke centralni partijski organa bile obavezujuće za sve i bez presedana, a pored toga učinili

su sistem jednopartijskim uz apsolutnu kontrolu države i njeni organa, kao i medija. 'a ovaj

način, došlo se do toga da je država izvan i iznad zakona, jer se ustav i zakoni nisu ni na koji

način odnosili na državu i partiju. 0rugim rečima, svi izvršioci vlasti, poput članova parlamenta,

sudija, ministara, predstavnika lokalni vlasti i samog predsednika, su, takoreći, ignorisali

celokupnu izvršnu i zakonodavnu vlast, a gra6ani nisu imali načina da izraze svoju volju, kao ni

da utiču na donošenje odluka od značaja za društvo i samu državu, jer je vlast de"inisana i promovisana kao volja naroda, a čovek u socijalizmu mora da stavi potrebe i interese društva

iznad sopstveni.

-



/a prikaza je jasno vidi da <omunistička partija predstavlja barijeru izme6u

naroda i same države, odnosno ni jedna odluka, in"ormacija ili inicijativa ne može

proći bez njenog odobrenja, kao što je već

navedeno u pretodnom pasusu. 7ako6e,

bitan segment koji se može uočiti predstavlja

i nepostojanje slobodni, demokratski

izbora. Prema tome, zbog vršenja vlasti izvan

granica prava de"inisani ustavom i

zakonima, vladavina prava i pravna država

ne mogu biti atributi socijalizma, već se

može reći da je država bila silnička – Mactstaat, a pravo socijalističko umesto

državnog.

/lika %. =loga partije u socijalizmu

Izvor3 ttp3CCDDD.dadalos.orgCsrbijaCparteienCErundkurs9Csozialismus.tm

Basić, (. )9::? je navela da3

“U traganju za večnim i univezalnim vrednostima na kojima treba da počiva dobro

uređena država, uobličen je stav da sila kojom se država uspostavlja i održava, iako

nužna, ne sme biti nasilnička !ila se može opravdati samo ako se ovla"#eno primenjuje

$na je, dakle, opravdana ako je zasnovana na pravu %zakonima&, a pravo, opet, legitimno

ako obezbeđuje op"te dobro zajednice i garantuje individualna prava'

<ako u socijalizmu nije bilo institucionalni i vaninstitucionalni meanizama za kontrolu i

ograničavanje vrovne vlasti od strane naroda, sistem je bio osu6en na propast, a društvu

predstoji nimalo lak i dug proces izgradnje konstitucionalno+demokratski institucija.

Pravna država predstavlja strateški cilj za bivše socijalističke zemlje, a njeno uspostavljanje

započinje raskidom sa starim režimom i uspostavljanje demokratskog osnova vladavine, čija je

prva etapa upravo održavanje demokratski izbora. 0emokratija je jedini oblik vladavine u

F



kapitalističkim zemljama, gde se teži ka liberalizmu%, što podrazumeva relativno malu i strogo

ograničenu moć države i institucija.

<apitalizam označava ekonomski sistem u okviru koga su sredstva za proizvodnju najvećim

delom u privatnom vlasništvu, a raspodela

investicija, proizvodnje i plasmana dobara se odvija

po zakonima slobodnog tržišta.

Model na slici pokazuje da partija u liberalno+

demokratskim sistemima povezuje društvo sa

samom državom, što joj je i omogućeno na

zvaničnim izborima. 'ajčešće partije nisu jedini posredici, već dobar deo ti posredovanja obavljaju

nezavisne organizacije i institucije, poput medija i

saveza. Partije, pored posredovanja, aktivno

učestvuju u donošenju odluka političkog sistema sa konstantnim nastojanjima da povećaju svoje

učešće i uticaj.

/lika9. =loga partije u kapitalizmu

Izvor3 3 ttp3CCDDD.dadalos.orgCsrbijaCparteienCErundkurs9Csozialismus.tm

7eoretičari poput Gdama /mita, 0žona Mejnarda <ejnsa, Miltona 1ridmana, 1ri"ria Hajeka i,

već pomenutog, <arla Marksa se slažu oko osnovni karatkeristika kapitalizma

)sr.Dikipedia.org3

% <apital je u privatnom vlasništvu9 /ve odluke se donose u odnosu na tržište

@ 7rgovina je rezultat dobrovoljnog ugovora izme6u prodavca i kupca? Prisutan je tržišni, preduzetnički mentalitet- Postoje pravni i drugi meanizmi zaštite privatne svojine i ugovora

% Prema navodima rnobrnje, M.)9:%% liberalizam, kao politička ideologija, zasniva se na"ilozo"skoj premisi da je sloboda najvažnija i najviša politička vrednost, pre svega sloboda pojedinaca.

*



Mitrović, 0. i Paunović, M. )%&&&, su u odeljku (ravna država i ljudska prava u knjizi 8Pravo u

tranzicijiJ istakli sledeće3

“U autokratijama) ma kog oblika, slobode i prava stvarno pripadaju privilegovanoj

manjini, koja jedina i raspolaže svojstvima subjekata prava !vi drugi članovi su u stvari

subjekti obaveza, tj podanici, a poneki put i samo objekti prava *o vredi i za savremene

autokratkse režime, u kojima načela pravne države ni u čemu nisu osporena, izuzev u

mogu#nosti da proklamovane slobode i prava budu redovno i regularno konzumirani U

demokratiji, pak, situacija je gotovo sasvim obrnuta, iako su mnogo puta formalno+

pravno izjednačene slobodne i ropske du"e (a ipak, pravna država je postala poželjna

pravna praksa tek u modernim demokratijama, zbog čega pravna država valjano i može

da se razvija samo u demokratiji, koja joj obezbeđuje odgovaraju#e okvire, sadržinu i

doma"aje'

$lementi koji čine jezgro pravne države i omogućavaju njeno "ormiranje su sledeći, po redosledu

aktuelizacije3

• Bladavina zakona – suprematija zakona ili, drugim rečima, zakonodavna i sudska vlast su

nadre6ene upravnoj•

;judska prava i slobode – uz već pomenutu suprematiju, neopodno je i garantovanjenepovredivosti privatne s"ere i jednakosti osnovni prava

• =stavna podela vlasti – instrument kojim se vlast deli, ograničava i kontroliše jeste ustav,

koji obezbe6uje uspostavljanje države sa institucionalno tačno ograničenim moćima.

'ije bilo lako da se od uverenja u neotu6iva ljudska prava@ dodje do svatanja da je pravna

država sastavni deo me6unarodnog prava )internacionalizacija ljudski prava, što bi se moglo

9 Gutokratija je režim sa zatvorenim centrima političke moći, tj. vlast poseduje i vrši pojedinac, pa samim tim autokraiju karakteriše potpuna odsutnost demokratije i za koji se vezujeograničavanje ljudski prava svi vrsta

@ ;judska prava su najpre moralnog porekla, pripadaju svim ljudima bez obzira na njiovu rasu,etničku pripadnost, pol ili neko drugo obeležje.

&



uočiti na primerima država realnog socijalizma koje su krenule putem tranzicije, poput

nekadašnje /1(2. 'jiova tranzicija je obuvatala, pored privatizacije ruinirani privreda, i

implementaciju gra6anski i politički prava, gde su ista bila predmet podrugivanja i smatrala se

ostatkom tzv. buržoaske prošlosti. =pravo ekonomske, političke i pravne promene omogućavaju

nastanak savremene pravne države, pri čemu posebno mesto zauzimaju ustavno+pravne promene,

jer da bi se u pravnoj državi poštovali zakoni, neopodno je da se pre svega unesu sledeće

političke slobode i prava u domaće zakonodavstvo3 na prvom mestu pravo na slobodne, poštene i

u primerenim vremenskim periodima zakazivane i održavane izbore, pravo na odgovarajući

zakonski postupak, pravo na učešće u upravljanju zajednicom, pravo na slobodu misli, savesti i

veroispovesti, slobodu govora, pravo na slobodno udruživanje, mirno okupljanje, zabrana polne,

verske, rasne, socijalne i političke diskriminacije.

Me6unarodni pakt o gra6anskim i političkim pravima koji je stupio na snagu %F. decembra %&FF.

godine je polazna tačka u implementaciji individualni i kolektivni prava u pravne sisteme

država u tranziciji. Pomenute države su se na me6unarodnom planu potpisivanjem ovog pakta

obavezale da će uneti u svoje ustave odredbe tog pakta koje će poštovati od momenta njegovog

usvajanja i rati"ikovanja. Me6utim u mnogim zemljama ta prava još uvek nisu u potpunosti

zaživela što se ogleda u etničkim i verskim ratovima na prostorima bivše 2ugoslavije i

/ovjetskog /aveza. 2edan od problema u sprovo6enju gra6anski i politički prava u praksi, sa

kojima se susreću čak i moderne demokratije zasnovane na načelu pravne države, jestu pitanja odopšteg me6unarodnog interesa.

/udska vlast je treća grana vlasti, pored zakonodavne i izvršne, i veoma je važno da bude

nezavisna u odnosu na nji, radi e"ikasnog "unkcionisanja pravne države. 'užno je i da

pravosu6e bude nepristrasno, tj. da se poštuje načelo prava na pristup sudu i poštenom su6enju,

da izbor sudija bude slobodan, bez politički pritisaka izvršne vlasti i moćnika, kao i da bude

obezbe6ena stalnost sudske "unkcije koja podrazumeva da će jednom izabrane sudije, od strane

predstavnički organa, predstavnika najviši sudski institucija i predstavnika naučne pravnemisli, suditi isključivo po ustavu i zakonima.

%:



=stav, kao normativni i u nekom smislu politički akt, je od najvećeg mogućeg značaja za

izgradnju državno+pravnog poretka i utvr6ivanje njegovog oblika u zemljama u procesu

tranzicije. =stav u tom procesu sankcioniše postojeće stanje društva i države, postavlja okvir

budućeg razvoja, ustanovljava perspektive nužnog i mogućeg kretanja i preobražaja, što je

moguće i putem zakonski akta, koji su u skladu sa ustavom. Primera radi, u pomenutoj promeni

režima, uslov za preobražaj jeste uvo6enje privatni svojinski odnosa i tržišne privrede, koji

zatevaju popriličan broj zakona o ukidanju državne ili društvene svojine procesom privatizacije ?

ili denacionalizacije-.

3.1.Evropa i mi

$vropska unija i proces evrointegracije svakim danom doprinose jačanju institucionalni oblika.$vropski standardi obezbe6uju zaštitu kako lični i politički prava, tako i slobodu individua,

dok se načela pravne države ispunjavaju na nadnacionalnom nivou. Imajući u vidu da su društva

u tranziciji suočena sa veoma teškim i samostalno nerešivim ekonomskim problemima, nije

nesvatljiv njiov napor koji ulazu u pravne re"orme, kako bi se približili i postali punopravni

članovi evropske zajednice. Mogao bi se i izvesti zaključak da kako su države napredovale u

procesu tranzicije, tako su sve više težile ulasku u $vropsku =niju i samim tim, uključivanju u

tokove globalizacije.

'a $vropskom samitu u /olunu 9%. juna 9::@. godine $= je ponudila državama Aapadnog

>alkana $vropsko partnerstvo, čija je svra pružanje pomoći, utvr6ivanje prioriteta neopodni

za napredak u procesu integracija i koje je deo predpristupne strategije =nije prema zemljama

koje su potencijalni kandidati za članstvo.

? Privatizacija je proces prodaje društvene odnosno državne imovine )kapitala bilo društvenimili javnim predutećima ili , pak, drugim pravnim licima.

- 0enacionalizacija )reprivatizacija označava vraćanje svojinski ovlašćenja javnog ili državnogsektora pre6ašnjim nosiocima, tj. privatnom sektoru.

%%



<ritetijumi za članstvo, de"inisani %&&@. u <openagenu su3

• /tabilnost institucija kojima se garantuje demokratija, vladavina prava, poštovanje

ljudski prava i zaštita manjina•

1unkcionalna, e"ikasna i kompetetivna tržišna privreda koja je u stanju da izdrži pritisak na jedninstvenom tržištu $vropske unije

• /posobnost preuzimanja obaveza punopravnog članstva, uključujući i sprovo6enje ciljeva

političke, ekonomske i monetarne unije.

#vi kriterijumi su naredni godina dopunjeni zatevima za potpunom saradnjom sa

Me6unarodnim tribunalom u Hagu, kao i stvaranjem šansi za povratak izbegli i interno

raseljeni lica.

Početkom 9:%%. godine $=, tačnije, pojedinačno sve članice $vropske unje, zajedno sa /rbijomsu rati"ikovale je /porazum o stabilizaciji i pridruživanju /rbije, kojim se regulišu njena prava i

obaveze, na prvom mestu donošenje i implementacija zakona i ispunjenje standarda koji su

vezani za kvalitet državne uprave i kapacitet institucija. G dve najvažnije obaveze koje /rbija

mora da ispuni jesu uspostavljanje zone slobodne trgovine i uskla6ivanje zakonodavstva sa

pravom $=.

Izveštaj koji je podnela $vropska komisija o napretku /rbije za 9:%9. godinu, u odeljku 8Politički

kriterijumiJ sadrži ocenu napretka koji je ostvaren u ispunjenju politički kriterijuma iz

<openagena, kojima se, dalje, zateva stabilnost institucija koje garantuju demokratiju,

vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina. 7ako6e, izveštaj sadrži i osvrt na

regionalnu saradnju i odnose sa zemljama u okruženju, ali i ispunjavanje me6unarodni obaveza,

koje se tiču sa Haškog tribunala.

= pododeljku ovog izveštaja, navodi se da je ustav u velikoj meri usaglašen sa evropskim

standardima, ispraćeni su parlamentarni, lokalni i predsednički izbori i pozitivno ocenjeni, kao i

sprovo6enje zakonskog okvira iz 9:%%. godine. Blada, postavljena u julu tekuće godine, prema

oceni, nema dosledan, strukturirani pristup konsultovanju zainteresovani strana i treba da razvije

nadzor nad pripremom i sprovo6enjem novousvojeni propisa. !to se tiče državne uprave,

$vropska komisija nije videla značajan napredak u re"ormama, koje su otežane zbog nedovoljne

političke opredeljenosti. 'eopodno je da se u potpunosti zaokruži zakonski okvir i da se uskladi

sa me6unarosnim standardima, ali i da se unapredi sprovo6enje postojeći zakona i strategije.

%9



Isto tako, potrebno je razvijati i primenjivati sisteme zapošljavanja i napredovanja na bazi zasluga

i intenzivirati praćenje preporuka nezavisni regulatorni tela. = pravosudnom sistemu, tako6e

nije zabeležen značajniji napredak, ponajviše u sprovo6enju novi zakona čiji je cilj e"ikasnost

sudskog sistema. 'edostaci nisu bili ispravljeni preispitivanjem reizbora sudija i tužilaca, sistem

pro"esionalne evaluacije, e"ektna disciplinska pravila i jače garancije integriteta pravosu6a tek

treba da se uspostave. 0a bi se odgovorilo na ove izazove, potrebno je usvojiti novu strategiju

re"orme pravosu6a, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovo6enje. )Izveštaj o napretku

/rbije za 9:%9, dospupan na3

ttp3CCDDD.seio.gov.rsCuploadCdocumentsCeuKdokumentaCgodisnjiKizvestajiKekKoKnapretkuCizve

L-LG%tajKnapretkuK9:%9.pd"

%@



!. ZA"#JU$A"

0anas je teško zamisliti pravnu državu, zasnovanu na načelima ustavnosti i zakonitosti, koja se

zapravo ne primenjuju, bez unošenja pravne države u ustave i zakone, a naročito bez ljudski prava kao osnovice savremenog društvenog poretka. to se upravo sagledava kroz istoriju. 'aime,

svaki pokušaj i težnja ka 8savršenijemJ obliku državne vladavine i demokratije, kao što je bio

socijalizam, nije doveden do kraja, već je samo uslovio ponovno vraćanje konceptu pravne

države uz suštinsku rekonstrukciju pravnog sistema.

Anačaj pravne države je krajnje neosporan, kao i uticaj koji ima na članove društva, što se u neku

ruku ogleda u činjenici da je kvalitet života daleko viši u ure6enim državama koje su

organizovane na vladavini prava, demokratiji i neprikosnovenosti ljudski prava i sloboda.

Anačaj je utoliko veći za postsocijalistička društva koja ne počivaju na ovim načelima i koja su

dodatno opterećena nasle6enim problemima )siromaštvo, eterogenost celokupnog društva,

nedostatak demokratske kulture, stoga se procesom tranzicije uvode elementi institucionalnog

okvira pravne države i povećava se e"ikasnost i odgovornost državne uprave, ali i interakcije

izme6u uprave i pojedinaca.

%?



%. #ITRATURA

%. rnobrnja, M. )9:%% $konomija tranzicije. >eograd. 1akultet za ekonomiju, "inansije i

administraciju.

9. Erupa autora )9::@ (rilozi projekta “nstitucije pravne države u uslovima tranzicije' -

(ravo, privreda i procesi integracije. >eograd, /avet projekta Institucije pravne države u

uslovima tranzicije i entar za publikacije Pravnog "akulteta =niverziteta u >eogradu.

@. Erupa autora )%&&F (rilozi projekta “.onstituisanje !rbije kao pravne države' + (roblemi

privrede i prava u tranziciji. >eograd. /avet projekta Institucije pravne države u uslovima

tranzicije i entar za publikacije Pravnog "akulteta =niverziteta u >eogradu.

?. Erupa autora )%&&* !rbija - hvatanje koraka/ prilozi projektu “.onstituisanje !rbije kao

pravne države'. >eograd. /avet projekta Institucije pravne države u uslovima tranzicije i

entar za publikacije Pravnog "akulteta =niverziteta u >eogradu.

-. Erupa autora )%&&& Pravo u tranziciji – /rbija+/lovačka. >eograd. /avet projekta Institucije

pravne države u uslovima tranzicije i entar za publikacije Pravnog "akulteta =niverziteta u

>eogradu

F. ;ukić,(. i <ošutić, >. )9:: Uvod u pravo. dvadeset sedmo izdanje. >eograd, Pravni"akultet univerziteta u >eogradu.

*. Basić, (. )9::? (ravna država i tranzicija - *eorijski model i kontekstualno uslovljavanje.

prvo izdanje. >eograd, 0osije.

. Internet izvori3

ttp3CCDDD.le.org.rsCnovCstraniceCsrCpocetna.tml

ttp3CCDDD.dadalos.orgCsrbijaCparteienCErundkurs9Csozialismus.tm

ttp3CCsr.Dikipedia.orgCsrCL0:L&GL0:L>:L0:L>1

L0:L>L0%L9L0:L>:L0:L>>L0:L>L0:L>*L0:L>:L0:L>

ttp3CCsr.Dikipedia.orgCDikiCL0:LG9L0%L:L0:L>:L0:L>0

L0:L>*L0:L>L0%LFL0:L>L0%L&L0:L>:

%-



ttp3CCDDD.dadalos.orgCsrbijaCparteienCErundkurs9Csozialismus.tm

ttp3CCDDD.ljudskaprava.gov.rsCkonvencijeCmedjunarodni+pakt+o+gradjanskim+i+politickim+

pravima

ttp3CCsr.Dikipedia.orgCsrCBladavinaKprava

ttp3CCDDD.ljudskaprava.gov.rsCkonvencijeCmedjunarodni+pakt+o+gradjanskim+i+politickim+

pravima

ttp3CCDDD.seio.gov.rsCuploadCdocumentsCeuKdokumentaCgodisnjiKizvestajiKekKoKnapretkuCiz

veL-LG%tajKnapretkuK9:%9.pd"

%F

pravna država i tranzicija

Documents