prakticni savjeti za instalatere

Praktini savjeti za instalatera

Danfoss A/S (AC-DSL/MWA), 10 - 2006 DKRCC.PF.000.G1.37. 1

Poglavlje 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . Termostatski ekspanzijski ventili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 3

Poglavlje 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . Elektromagnetski ventili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 13

Poglavlje 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . Presostati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 19

Poglavlje 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . Termostati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 27

Poglavlje 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . Regulatori tlaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 35

Poglavlje 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . Vodni ventili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 45

Poglavlje 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . Filter suai i pokazna stakla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 51

Poglavlje 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . Danfoss kompresori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 61

Poglavlje 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . Praktini savjeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 125

Poglavlje 10 . . . . . . . . . . . . . . . . Otklanjanje kvarova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 145

Termostatski

ekspanzijski ventiliElektro

mag

netski

ventili

Presostati

Termo

statiR

egu

latori tlaka

Vo

dn

i ventili

Filter suai i

po

kazna stakla

Dan

foss

kom

preso

riPraktin

i savjetiO

tklanjan

je kvarova

Praktini savjeti za instalatera Termostatski ekspanzijski ventili


Termostatski

ekspanzijski ventili

Sadraj Stranica broj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Pregrijanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Pothlaenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Vanjsko izjednaenje tlaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Punjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Univerzalno punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

MOP punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

MOP punjenje s balastom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Izbor termostatskog ekspanzijskog ventila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Obiljeavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Podeavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Zamjena sapnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Danfoss program termostatskih ekspanzijskih ventila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4 DKRCC.PF.000.G1.37. Danfoss A/S (AC-DSL/MWA), 10 - 2006

Zabiljeke



Termostatski


Termostatski ekspanzijski ventil posjeduje termostatski element (1), koji je membranom odvojen od kuita ventila.Element je preko kapilarne cijevi spojen sa osjetnikom (2), kuitem ventila sa sjeditem (3) i oprugom (4).

Princip rada termostatskog ekspanzijskog ventila:Funkciju termostatskog ekspanzijskog ventila odreuju tri osnovna tlaka:P1: tlak u osjetniku, koji djeluje na gornju stranu

membrane i otvara ventil.P2: tlak isparavanja, koji djeluje sa donje strane

membrane i zatvara ventil.P3: tlak/sila opruge, koja takoer djeluje na

donju stranu membrane i zatvara ventil.

Kada termostatski ekspanzijski ventil vri regulaciju, postoji ravnotea izmeu tlaka u osjetniku na gornjoj strani membrane i tlaka isparavanja plus tlak opruge na donjoj strani membrane.

Pomou opruge podeava se pregrijanje.

Ad0-0001

Uvod

Pod pregrijanjem se podrazumijeva razlika izmeu temperature, koja je izmjerena na osjetniku termostatskog ekspanzijskog ventila i temperature isparavanja. Temperatura isparavanja odreuje se preko manometra na usisnoj strani.

Pregrijanje se mjeri u stupnjevima Kelvina (K) i koristi se kao signal za regulaciju ubrizgavanja kapljevine kroz termostatski ekspanzijski ventil u ispariva.

Ad0-0012

Ad0-0015

Pregrijanje

Pothlaenje Pothlaenje se de nira kao razlika izmeu temperature kapljevine i tlaka/temperature kondenzacije na ulazu u ekspanzijski ventil.

Pothlaenje se mjeri u stupnjevima Kelvina (K). Pothlaenje rashladnog sredstva je potrebno, kako bi se izbjegli mjehurii pare ispred termostatskog ekspanzijskog ventila.

Mjehurii pare smanjuju uinak termostatskog ekspanzijskog ventila, odnosno, smanjuju dovod kapljevine do isparivaa.

Pothlaenje od 4-5oK je u veini sluajeva dovoljno.



Ad0-0016

Termostatski ekspanzijski ventili sa vanjskim izjednaenjem tlaka, moraju se koristiti uvijek kada se koristi distributor kapljevine.

Upotreba distributora obino dovodi do pada tlaka od oko 1 bar kroz distributor i distributorsku cijev.

Termostatski ekspanzijski ventil sa vanjskim izjednaenjem tlaka trebalo bi uvijek koristiti u rashladnim postrojenjima sa velikim ili ploastim izmjenjivaima topline. Kod njih je pad tlaka obino vei od tlaka koji odgovara 2 K.

Vanjsko izjednaenje tlaka

Ad0-0017

Ad0-0018

Punjenja Termostatski ekspanzijski ventili mogu imati tri razliita punjenja:1. Univerzalno punjenje2. MOP punjenje3. MOP punjenje sa balastom (standard za

Danfoss termostatske ekspanzijske ventile sa MOP)

Termostatski ekspanzijski ventil sa univerzalnim punjenjem upotrebljava se kod veine rashladnih postrojenja.Uvjeti za to su sljedei:- Nije potrebno ograniavanje tlaka,- Postrojenje sa visokim temperaturama

isparavanja,- Element moe biti hladniji od osjetnika.

Univerzalno punjenje je punjenje osjetnika kapljevinom. Koliina kapljevine je tolika da jedan dio uvijek ostaje u osjetniku, bez obzira da li je element topliji ili hladniji od osjetnika.

Termostatski ekspanzijski ventili sa MOP punjenjem koriste se u postrojenjima, kod kojih je potrebno ogranienje usisnog tlaka tijekom starta, npr. u transportnim sustavima i postrojenjima za klimatizaciju.

Svi termostatski ekspanzijski ventili sa MOP-om imaju vrlo malo punjenja u osjetniku.

To znai da ventil ili termoelement moraju biti topliji od osjetnika. U protivnom, moe doi do migracije punjenja iz osjetnika ka termoelementu, to dovodi do gubitka funkcije termostatskog ekspanzijskog ventila.

MOP punjenje je ogranieno punjenje osjetnika kapljevinom.

MOP je kratica za Maximum Operating Pressure (maksimalan radni tlak), a to je najvei usisni tlak odnosno tlak isparavanja na usisu kompresora.

Cjelokupno punjenje e ispariti kada temperatura dostigne MOP toku. Postupnim rastom usisnog tlaka, termostatski ekspanzijski ventil poinje se zatvarati na 0,3-0,4 bara ispod MOP toke, da bi se potpuno zatvorio kada usisni tlak dostigne MOP toku.

esto se MOP naziva i Motor Overload Protection (zatita motora od preoptereenja).

Univerzalno punjenje

MOP punjenje



Termostatski


Ad0-0019

Ad0-0021

Termostatski ekspanzijski ventil sa MOP balastnim punjenjem se prvenstveno koristi u rashladnim postrojenjima sa visokodinaminim isparivaima, npr. klimatizacijska postrojenja i visokouinski ploasti izmjenjivai topline.

Sa ovom vrstom punjenja moe se postii 2 do 4 K pregrijanja manje nego sa drugim vrstama punjenja.

Osjetnik u termostatskom ekspanzijskom ventilu je opremljen poroznim materijalom koji ima veliku povrinu u odnosu na teinu.

MOP punjenje sa balastom ima priguno djelovanje na regulaciju termostatskog ekspanzijskog ventila.

Ventil se polako otvara pri rastuoj temperaturi osjetnika, a brzo zatvara pri opadanju temperature osjetnika.

MOP punjenje sa balastom

Izbor termostatskog ekspanzijskog ventila

Termostatski ekspanzijski ventil se moe odrediti ako je poznato sljedee:

Obiljeavanje Na elementu termostatskog ekspanzijskog ventila nalaze se laserski gravirani podaci

Ugraviran kod pokazuje vrstu radne tvari za koju je konstruiran:L = R410AN = R134aS = R404A/R507X = R22Z = R407C

Ova gravura oznaava tip ventila (s kodom), temperaturno podruje isparavanja, MOP toku, radnu tvar i maksimalan radni tlak (PS/MWP).

Na modelima TE 20 i TE 55 postoji privrena etiketa na kojoj je oznaen nazivni uin.

Gornji ig na TE5 i TE12 pokazuje za koji tip ventila se ta sapnica upotrebljava.Donji ig pokazuje veliinu sapnice

Kod TE 20 i TE 55 donji ig (50/35 TR N/B) pokazuje nazivni uin u podrujima isparavanja N i B, te radnu tvar. (50/35 TR = 175 kW u podruju N te 123 kW u podruju B).

Gornji ig (TEX 55) se odnosi na tip ventila kod kojeg se moe upotrijebiti sapnica.

Ad0-0023

Ad0-0020

Sapnica za T2 i TE2 je oznaena brojkama njezine veliine (npr. 06) uz tjedni ig + zadnji broj godine (npr. 279)Broj sapnice je takoer oznaena na poklopcu njene plastine kutijice.

Radna tvar Uin isparivaa Tlak isparavanja Tlak kondenzacije

Pothlaenje Pad tlaka kroz ventil Unutarnje ili vanjsko izjednaenje tlaka



Osjetnik se ugrauje na horizontalnom dijelu cijevi usisnog voda, u poloaju koji u usporedbi sa kazaljkama sata odgovara vremenu izmeu 1 i 4 sata.

Poloaj ugradnje ovisi o vanjskom promjeru cijevi.

Napomena:Osjetnik se nikada ne smije privrstiti na donju stranu usisnog cjevovoda, jer tu prima pogrene signale, budui da se na donjoj strani, unutar cijevi, moe nalaziti sloj ulja.

Ad0-0002

Ad0-0003

Ugradnja Termostatski ekspanzijski ventil treba ugraditi ispred isparivaa u kapljevinski cjevovod, a njegov osjetnik treba privrstiti na usisnom vodu, to blie isparivau.

Ako se radi o termostatski ekspanzijskim ventilima sa vanjskim izjednaenjem tlaka, mora se vod izjednaenja smjestiti neposredno iza osjetnika na usisnom vodu.

Osjetnik se ne smije postaviti iza izmjenjivaa topline, jer takva ugradnja dovodi do pogrenog davanja signala termostatskom ekspanzijskom ventilu.

Osjetnik se ne smije postaviti u blizini komponenata sa velikom masom, jer to, takoer, dovodi do pogrenog davanja signala termostatskom ekspanzijskom ventilu.

Ad0-0004

Ad0-0005

Ad0-0006

Osjetnik mora mjeriti temperaturu pregrijane pare i ne smije se postaviti tako da na njega moe uticati vanjska promjena temperature.

Ukoliko je osjetnik izloen struji toplog zraka, preporuujemo da se izolira.

Traka za uvrenje omoguuje vrstu i sigurnu ugradnju osjetnika na cijev, tako omoguujui maksimalan toplinski kontakt sa usisnim cjevovodom. TORX vijak olakava instalateru prijenos snage sa odvijaa na vijak, tako da se bez tlaka alata na utor vijka on sam okree. Nadalje, s TORX izgledom utora nema opasnosti od njegovog oteenja.



Termostatski


Osjetnik treba, kao to je ve spomenuto, privrstiti na horizontalnom dijelu usisnog cjevovoda, neposredno iza isparivaa. Ne smije se postaviti na sabirnu cijev, ili iza sifona za ulje.

Osjetnik ekspanzijskog ventila uvijek mora biti postavljen ispred uljne klopke (sifona).

Ad0-0007

Ad0-0008

Ugradnja (nastavak)

Podeavanje Termostatski ekspanzijski ventil se isporuuje tvorniki podeen, pa se u veini sluajeva ne mora korigirati.

Ako je potrebno naknadno podeenje to se obavlja pomou regulacijskog vretena na ventilu.

Okretanjem udesno (u smjeru kazaljke na satu), pregrijanje se poveava, a okretanjem ulijevo (u smjeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu) smanjuje.

Kod T2/TE2 jedan okretaj vretena daje promjenu pregrijavanja od 4oK (na temperaturi isparavanja 0oC).

Ad0-0009



Kod TE5 ventila i veih, jedan okretaj vretena daje promjenu pregrijanja od 0,5oK (na temperaturi isparavanja 0oC).

Kod TUA i TUB, jedan okretaj vretena daje promjenu pregrijavanja od 3oK (na temperaturi isparavanja 0oC).

Osciliranje temperature pregrijanja eliminira se na sljedei nain:Potrebno je prvo poveati pregrijanje okretanjem vretena udesno, tako da oscilacije prestanu. Zatim treba vreteno okretati ulijevo, dok osciliranje ne pone ponovo.

Od ove toke, kod ventila T2, TE2, treba okrenuti vreteno u udesno za 1/4 kruga, a kod ostalih za jedan okretaj.

Na ovaj nain se postie stabilno pregrijanje. Varijacije od 0,5oK se ne smatraju oscilacijama.

Ad0-0010

Ad0-0011

Podeavanje (nastavak)

Preveliko pregrijanje moe se pripisati nedovoljnom dotoku kapljevite radne tvari u ispariva.

Pregrijanje se smanjuje postupnim okretanjem regulacijskog vretena ulijevo, dok se ne pojave oscilacije temperature pregrijanja.

Nakon toga treba izvriti sljedee korekcije:- Kod T2, TE2 ventila - 1/4 kruga udesno,- Kod TE5 ventila i veih - 1 krug udesno.Na ovaj nain se postie najbolja iskoritenost isparivaa. Varijacije od 0,5oK se ne smatraju oscilacijama.

Ako se gore navedenim postupkom, ne uspije postii stabilno pregrijanje, tada je potrebno promijeniti sapnicu i staviti manju.

Ako je pregrijanje preveliko iskoritenje ventila je malo, i sapnica se mora zamijeniti veom.

Modeli TE, T2, TUA i TCAE se isporuuju sa zamjenljivom sapnicom.

Ad0-0013

Ad0-0014

Zamjena sapnice



Termostatski


Danfoss program termostatskih ekspanzijskih ventila

Danfoss Vam nudi irok program termostatskih ekspanzijskih ventila za uine od 0,4 do 1083 kW (R134a).

T/TE 2 ventili imaju mjedeno kuite i prikljuke navoj/navoj ili lem/navoj.Uin: 0,4 10,5 kW (R134a)

TUA, TUB, TUC ventili imaju kuite od nehrajueg elika te bimetalne lemne prikljuke od nehrajueg elika/bakra.

Uin: 0,5 12 kW (R134a)

Ovi ventili se mogu isporuiti sa ili bez vanjskog izjednaenja tlaka. TUA ima zamjenjivu sapnicu i podesivo

pregrijanje TUB ima nezamjenjivu sapnicu i podesivo

pregrijanje TUC ima nezamjenjivu sapnicu i tvorniko

podeeno pregrijanje

TUB i TUC su namijenjeni primarno za OEM korisnike. Svi TUB i TUC ventili se mogu zamijeniti sa TUA.

TCAE, TCBE, TCCE ventili imaju kuite od nehrajueg elika te bimetalne lemne prikljuke od nehrajueg elika/bakra.

Uin: 12 18 kW (R134a)

Ovi ventili imaju istu konstrukciju kao i TU ventili, ali su za vee uine.

Ovi ventili se isporuuju sa vanjskim izjednaenjem tlaka.

TRE ventili imaju mjedeno kuite te bimetalne lemne prikljuke od nehrajueg elika/bakra.

Uin: 18 196 kW (R134a)

Ovi ventili se isporuuju sa nezamjenjivom sapnicom i podesivim pregrijanjem.

TDE ventili imaju mjedeno kuite te bakrene lemne prikljuke.

Uin: 10,5 140 kW (R134a)

Ovi ventili se isporuuju sa nezamjenjivom sapnicom i podesivim pregrijanjem.

TE 5 TE 55 ventili imaju mjedeno kuite.

Ovi ventili se isporuuju kroz program dijelova koji se sastoje od kuita ventila, sapnice i termoelementa.

Kuite ventila je dostupno u kutnoj ili ravnoj izvedbi sa lemnim, navojnim ili prirubnikim prikljucima.

Uin: 12,9 220 kW (R134a)

Ovi ventili se isporuuju sa vanjskim izjednaenjem tlaka.

PHT 85 300 ventili se isporuuju kroz program dijelova koji se sastoje od kuita ventila, prirubnica, sapnice i termoelementa.

Uin: 12,9 220 kW (R134a)

Za vie informacija pregledajte materijale na internetu ili tehniku dokumentaciju.

Praktini savjeti za instalatera Elektromagnetski ventili


Elektrom

agn

etski ven

tili


Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

EVRA 32 i 40 mjere predostronosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Ispitivanje tlaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Svitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Izbor pravog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18


Zabiljeke



Elektrom

agn

etski ven

tili

Svi elektromagnetski ventili tipa EVR\EVRA i tip EVH rade samo ukoliko su ispravno ugraeni u smjeru strujanja, tj. u smjeru oznaenom strelicom.

Elektromagnetski ventili moraju biti smjeteni neposredno ispred termostatskog ekspanzijskog ventila.

Time se izbjegava pojava hidraulikog udara pri otvaranju elektromagnetskog ventila.

Af0_0001

Af0_0003

Da bi se izbjegao lom cjevovoda, potrebno je osigurati da cijevi oko ventila budu sigurno privrene.

Ugradnja

Elektromagnetski ventili EVR/EVRA i EVH se obino ne moraju rastavljati prilikom lemljenja/zavarivanja, ako se poduzmu mjere za spreavanje zagrijavanja ventila.

Upozorenje: Armaturna cijev se uvijek mora zatititi od iskri.

Af0_0004

Nakon stavljanja ventila na cijev mora se skinuti kuite ventila, kako bi se sprijeilo djelovanje topline na osiguravajui prsten i brtve. U instalacijama sa elinim cjevovodima, preporuuje se ugradnja ltera neistoa tipa FA ispred elektromagnetskog ventila (na novijoj instalaciji preporuljivo je ispiranje prije pokretanja).

EVRA 32 i 40 mjere predostronosti



Af0_0005

Svi elektromagnetski ventili u sustavu moraju biti otvoreni, bilo dovoenjem napona, bilo runim otvaranjem ventila (ako je prisutno runo vreteno).

Vreteno se, prije putanja u rad mora ponovo okrenuti nazad, jer se u protivnom ventil nee moi zatvoriti.

Ispitivanje tlaka

Prilikom privrenja elektromagnetskog ventila na cijev, isti se mora pridravati sa dva kljua.

Af0_0006



Elektrom

agn

etski ven

tili

Prilikom postavljanja svitka potrebno ga je pritisnuti na armaturnu cijev,sve dok se ne uje klik. To znai da je svitak ispravno postavljen.

Napomena: Ne zaboravite postaviti osiguravajue prstene izmeu svitka i kuita ventila.

Pregledajte da li je prsten gladak, da nije oteen i da mu je povrina ista od boje i neistoa.

Napomena: Osiguravajui prsten se mora promijeniti prilikom servisa.

Af0_0018

Svitak se skida umetanjem odvijaa izmeu svitka i kuita ventila. Odvija se tako koristi kao poluga za otputanje svitka.

Af0_0019

Potrebno je posebno obratiti panju na voenje kabla. U prikljunu kutiju ne smije ui voda. Kabel treba voditi tako da postoji mogunost kapanja.

Af0_0009

Svitak

Strujni kabel mora cijelim svojim opsegom biti uvren u ulaznoj vodilici prikljune kutije.

Zato je neophodno koristiti okrugle kablove, jer jedino sa njima mogue osigurati kvalitetno brtvljenje.

Af0_0010

Neophodno je obratiti panju na obiljeavanje kablova po boji.

uto/zelena ica je uzemljenje.

Jednobojni vodovi predstavljaju fazu ili nulu.

Af0_0011



Prilikom zamjene svitka, potrebno je upotrijebiti alat, a najee su to dva odvijaa.

Af0_0012

Pobrinite se da se podaci na svitku (napon i frekvencija), slau sa dovodnim naponom. Inae se moe dogoditi da svitak pregori. Takoer je neophodno da svitak i ventil odgovaraju jedno drugome.

Pri zamjeni svitka na EVR 20 NC (NC = bezstrujno zatvoren) treba obratiti panju na sljedee:- Kuite ventila za svitak izmjenine struje ima

etvrtast oblik.- Kuite ventila za svitak istosmjerne struje ima

okrugao oblik.

Stavljanje pogrenog svitka ima za posljedicu nii MOPD. Pogledajte podatke na poklopcu vijka. Ukoliko je to mogue, uvijek je poeljno izabrati svitak za jednostruku frekvenciju (50 ili 60 Hz). One odaju manje topline od svitaka za dvostruku frekvenciju 50/60 Hz.Za postrojenja, kod kojih ventil veim dijelom vremena mora biti zatvoren (bez napona), treba izabrati NC-ventile. Za postrojenja kod kojih ventil vei dio vremena treba biti otvoren (bez napona) treba izabrati elektromagnetske ventile NO. Nikada ne zamjenjujte NO ventile sa NC ventilima i obrnuto.

Af0_0014

Sa svakim klik svitkom isporuuju se dvije oznake (vidi sliku).

Ljepljiva oznaka se postavlja na svitak, dok se oznaka s rupom postavlja na armaturnu cijev prije nego to se svitak postavi u svoj poloaj.

Af0_0013

Af0_0015

Af0_0020

Svitak (nastavak)

Izbor pravog proizvoda(stari tip svitka)

(novi klik tip svitka)

Praktini savjeti za instalatera Presostati


Presostati


Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Postavljanje vika kapilarne cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Podeavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Kontrola niskog tlaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Kontrola visokog tlaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Primjer sa etiri paralelno vezana kompresora (R404A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Podeavanje presostata niskog tlaka na vanjskoj lokaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Odgovarajui tlakovi isparavanja (pe) za razliite vrste sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Ispitivanje funkcije kontakta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Odgovarajui presostat za va rashladni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25


Zabiljeke



Presostati

Postavite KP presostat na konzolu ili na ravnu povrinu.

Presostat moe biti postavljen i na sam kompresor.

U nekim sluajevima, kutna konzola moe pojaati vibracije montanih povrina. Iz tog razloga, uvijek koristite zidne konzole kada postoji mogunost pojave jakih vibracija.

Al0_0001

Ukoliko postoji mogunost pojave vlage ili prskanja vode, neophodno je upotrijebiti gornji zatitni poklopac koja se nalazi u pakiranju. Zatitni poklopac poveava stupanj zatite do IP 44 i odgovara svim KP presostatima. Da bi se dostigla IP 44 zatita, otvori na zadnjoj plohi moraju biti zatvoreni privrivanjem na kutne konzole (060-105666) ili vanjsku oplatu (060-105566).

Gornji zatitni poklopac se isporuuje sa svim presostatma koje posjeduju automatsko resetiranje. Takoer se moe koristiti i na presostatima sa runim resetiranjem, ali se, u tom sluaju, mora posebno naruiti (kataloki broj: za jednostruke presostate, 060-109766, za dvostruke presostate, 060-109866).

Ukoliko presostat radi u uvjetima velike neistoe, gdje je izloen prljavtini sa svih strana, preporuujemo da se prekrije zatitnom navlakom. Zatitna navlaka se moe koristiti sa kutnim, kao i zidnim konzolama.

Al0_0007

Al0_0008

Ak0_0020

Ukoliko presostat radi u uvjetima gdje je jak utjecaj vode, ugradnjom proizvoda sa IP 55 postie se bolji stupanj zatite.

Stupanj zatite IP 55 je dostupan za jednostruke presostate (060-033066) i za dvostruke presostate (060-035066).

Ugradnja



Povezivanje presostata sa cijevi, mora biti izvedeno tako da se sprijei stvaranje kapljevine u mijehu. Taj rizik je naroito prisutan kada je:

presostat postavljen u uvjetima niskih temperatura, npr. na pravcu struje zraka,

povezivanje izvreno sa donje strane cijevi.Kapljevina moe dovesti do poremeaja funkcije presostata visokog tlaka.

To dovodi do toga da vibracije kompresora nisu vie amortizirane to poveava vibracije kontakata.

Al0_0009

Al0_0010

Viak kapilarne cijevi moe puknuti uslijed vibracija, to dovodi do kompletnog gubitka punjenja sustava. Zbog toga je vrlo vano potivati sljedea pravila:

Prilikom ugradnje direktno na kompresor: Osigurati kapilarnu cijev tako da kompresor i presostat vibriraju kao cjelina. Viak kapilarne cijevi mora biti savijen i uvezan.

Napomena:Prema EN pravilima nije dozvoljeno koristiti kapilaru za spajanje sigurnosnih upravljaa tlaka. U tom sluaju preporua se koritenje cijevi promjera .

Al0_0011

Ostali naini ugradnje: Namotati viak kapilarne cijevi u petlju. Privrstiti dio kapilarne cijevi izmeu petlje i kompresora za kompresor, a dio cijevi izmeu presostata i petlje, za postolje presostata.

Osigurajte dovoljnu duljinu za kapilaru izmeu petlje i presostata, te prema postolju na koje je presostat postavljen.

U sluaju vrlo velikih vibracija, preporuuju se Danfoss kapilarne cijevi od nehrajueg elika:kataloki broj za 0,5 m = 060-016666kataloki broj za 1,0 m = 060-016766kataloki broj za 1,5 m = 060-016866

Ugradnja (nastavak)

Postavljanje vika kapilarne cijevi

Al0_0012

KP presostati mogu se podeavati koritenjem boce sa komprimiranim zrakom. Prethodno je neophodno provjeriti da su kontakti korektno povezani za odgovarajuu funkciju.

Podeavanje

Kontrola niskog tlaka

Kontrola visokog tlaka

Podesite poetni tlak (ukljuenje) na skali (A). Potom podesite diferencu na skali (B). Tlak iskljuenja = ukljuenje minus diferenca.

Podesite tlak zaustavljanja (iskljuenje) na skali (A). Potom podesite opseg na skali (B). Tlak ukljuenja = iskljuenje minus diferenca.

Vano: Skale su samo indikativne.



Presostati

Kada su kompresor, kondenzator i sakuplja postavljeni vani, presostat niskog tlaka mora biti podeen na ukljuenje nie od najnieg okolnog tlaka (temperature oko kompresora) tijekom zime. U tom sluaju, nakon dueg razdoblja mirovanja, tlak u sakupljau de nira usisni tlak.

Primjer:najnia temperatura okoline (-20oC) znai, za R404A, tlak od 1 bar. Ukljuenje mora biti podeeno na -24oC (to odgovara tlaku od 1,6 bar).

Al0_0013

Kompresor Iskljuenje Ukljuenje1 0,05 bar 0,35 bar2 0,1 bar 0,5 bar3 0,2 bar 0,6 bar4 0,35 bar 0,75 bar

Napomena : Presostati moraju biti tako postavljeni da ne doe do taloenja kapljevina u mijehu.

Medij: sladoled na -25oC t

o-37oC

po-0,5 bar

p usisne grane odgovara 0,1 barSvaki presostat (npr. KP2) mora biti podeen posebno prema priloenoj tablici.

Primjer sa etiri paralelno vezana kompresora (R404A)

Podeavanje za vanjsku montau

Odgovarajui tlakovi isparavanja (pe) za razliite vrste sustava

Al0_0015

Temp. prostorije (tR) Tip postrojenja Razlika

izmeu te i

tradne tvari

(zrak)

Tlak isparavanja (p

e)

RH[%]

Podeavanje KP2/KP1(uklu-isklju)D= radni tlakS= sigurnosni tlak

+0.5/+2C Zrakom hlaena komora za meso

10K 1,0 - 1,1 bar(R134a)

85 0,9 - 2,1 bar (D)

+0.5/+2C Komora za meso sa pri-rodnom cirkulacijom

12K 0,8 - 0,9 bar(R134a)

85 0,7 - 2,1 bar (D)

1/0C Rashladna vitrina za meso (otvorena)

14K 0,6 bar(R134a)

85 0,5 - 1,8 bar (D)

+2/+6C Komora za mlijeko 14K 1,0 bar(R134a)

85 0,7 - 2,1 bar (D)

0/+2C Komora za voe 6K 1,3 - 1,5 bar(R134a)

90 1,2 - 2,1 bar (D)

24C Zamrziva 10K 1,6 bar(R404A)

90 0,7 - 2,2 bar (S)

30C Komora za duboko zamrzavanje

10K 1 bar(R404A)

90 0,3 - 2,7 bar (S)

26C Komora za sladoled 10K 1,4 bar(R404A)

90 0,5 - 2,0 bar (S)



Al0_0018

Kada su elektrini kontakti spojeni i sustav se nalazi pod normalnim radnim tlakom, Ispitivanje funkcije kontakta moe se izvriti runo.

Zavisno od tlaka u mijehu i podeavanja, ispitni ureaj mora biti pritisnut gore ili dolje.

Nije mogue izvriti resetiranje tokom ispitivanja.

Na jednostrukim presostatima: Koristite ispitni ureaj u gornjem lijevom uglu.

Na dvostrukim presostatima: Koristite ispitni ureaj sa lijeve strane za ispitivanje niskog tlaka, a onaj u donjem desnom uglu za ispitivanje visokog tlaka.

Upozorenje: Funkcija kontakta na KP presostatu nikada se ne smije ispitivati djelovanjem na kontaktni sustav odozgo. Ukoliko se ovo upozorenje

ne potuje, presostat moe izai iz opsega. U najgorem sluaju, moe mu biti poremeena funkcija.

Al0_0019

Ispitivanje funkcije kontakta

Na KP 15 dvostrukom presostatu sa opcijskim automatskim ili runim resetiranjem na strani niskog ili visokog tlaka, automatsko resetiranje mora biti podeeno prilikom servisiranja. Presostat se moe potom automatski pokrenuti. Treba upamtiti da se originalna reset funkcija mora podesiti poslije servisiranja.

Presostat moe biti zatien od podeavanja automatskog reseta: jednostavno uklonite podmeta koji kontrolira reset funkciju! Ukoliko elite zatitite presostat od neovlatenog rukovanja, ploica se moe zaliti crvenim lakom.

Al0_0020

Nizak tlak runo resetiranje *) automatsko resetiranje automatsko resetiranje runo resetiranje

Visok tlak runo resetiranje *) runo resetiranje automatsko resetiranje automatsko resetiranje

*) Tvorniko podeenje Al0_0021



Presostati

KP presostati sa lemnim spojem mogu se koristiti umjesto odgovarajuih sa navojnim spojem kod hermetikih sustava.

Al0_0006

Al0_0002

Al0_0003

U amonijanim postrojenjima u kojima se koriste KP presostati, oni moraju biti tipa KP-A.Prikljuak sa M10x0,75 1/4 18 NPT (kataloki broj: 060-014166) moe se koristiti umjesto kapilarne cijevi.

Kod rashladnih sustava koji sadre veliku koliinu rashladnog sredstva i gdje se zahtjeva vea sigurnost u radu, preporuujemo upotrebu KP 7/17 sa duplim mijehom. Sustav e prestati sa radom u sluaju pucanja jednog mijeha, ali nee doi do istjecanja rashladne tvari.

Odgovarajui presostat za va rashladni sustav

Kod sustava koji rade sa niskim tlakom sa strane isparivaa i gdje presostat mora vriti funkciju regulacije (ne samo nadgledanja) preporuujemo upotrebu KP 2 sa malom diferencom.Primjer serijskog povezivanja presostata i termostata:

KP 61 regulira temperaturu pomou zaustavljanja i pokretanja kompresora.KP 2 zaustavlja kompresor kada usisni tlak postane prenizak.

KP 61: ukljuenje = 5C (2,6 bar)iskljuenje = 1C (2,2 bar)

KP 2 niski tlakukljuenje = 2,3 bariskljuenje = 1,8 bar

Al0_0004



Al0_0005

Kod sustava gdje se KP aktivira povremeno (alarm) i kod sustava gdje je KP izvor signala za PLC i sl., preporuujemo upotrebu pozlaenih kontakata koji ostvaruju bolji kontakt i pri niskim naponima.

Odgovarajui presostat za va rashladni sustav (nastavak)

Praktini savjeti za instalatera Termostati


Termo

stati


Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

KP termostati sa osjetnikom zraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Podeavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Termostati sa automatskim resetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Termostati sa maksimalnim resetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Termostati sa minimalnim resetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Primjer podeavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Ispitivanje funkcije kontakata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Dvostruki termostati KP 98 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Odgovarajui termostat za va rashladni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Parno punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Apsorpcijsko punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Nizak napon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Postavljanje vika kapilarne cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Termostati sa parnim punjenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33


Zabiljeke



Termo

stati

Ukoliko postoji mogunost pojave vode u vidu kapi ili mlaza, neophodno je upotrijebiti gornji zatitni poklopac. Zatitni poklopac poveava stupanj zatite do IP 44, i odgovara svim KP termostatima. Zatitna ploa se mora naruiti naknadno (kataloki broj: za pojedinane jedinice, 060-109766, za duple jedinice, 060-109866).

Da bi se dostigla IP 44 zatita, otvori na zadnjoj strani termostata moraju biti pokriveni.

Aj0_0001

Aj0_0002

Ak0_0020

Ukoliko jedinica radi u uvjetima gdje je jak utjecaj vode, ugradnjom proizvoda sa IP 55 postie se bolji stupanj zatite.Stupanj zatite IP 55 je dostupan za pojedinane jedinice (060-033066) i za duple jedinice (060-035066).

Ukoliko jedinica radi u uvjetima velike neistoe, gdje je izloena prljavtini sa svih strana, preporuujemo da se prekrije zatitnom navlakom. Zatitna navlaka se moe koristiti sa kutnim(060-105666), kao i zidnim konzolama(060-105566).

Ugradnja

Treba upamtiti da strujanje zraka oko osjetnika moe utjecati na diferencu. Nedovoljno strujanje zraka moe poveati diferencu 2-3oC.

Postavite termostat u prostoriju tako da zrak nesmetano struji oko osjetnika. U isto vrijeme, potrebno je osigurati da se osjetnik ne nae pod utjecajem strujanja zraka kroz vrata (propuha) ili zraenja sa povrine isparivaa.

Osjetnik se nikad ne postavlja direktno na hladan zid jer se time poveava diferenca, ve na izoliranu podlogu.

Aj0_0003

KP termostati sa osjetnikom zraka



Ah0_0006

Prilikom postavljanja osjetnika, mora se voditi rauna da zrak moe nesmetano strujati oko njega.Osjetnik nikada ne smije dodirivati povrinu isparivaa.

KP termostati sa osjetnikom zraka (nastavak)

KP termostat sa cilindrinim osjetnikomPostoje tri naina da se osigura osjetnik:1) Na cijev2) Izmeu ploa isparivaa3) U zatitnoj ahuri

Prilikom koritenja zatitne ahure: Neophodno je koristiti termo-provodnu pastu (kataloki broj 041E0110), da bi se osigurao dobar kontakt izmeu osjetnika i radne tvari.

Aj0_0004

Uvijek podesite najviu temperaturu na skali opsega (RANGE). Potom podesite diferencu na skali DIFF.

Temperatura podeena na RANGE skali sada odgovara temperaturi ukljuenja kompresora. Kompresor e se iskljuiti kada temperatura dostigne vrijednost podeenu na DIFF skali.

Za predpodeavanje termostata, mogu se koristiti dijagrami priloeni u uputama za upotrebu.Ukoliko se kompresor ne iskljui kada je podeen na nisku temperaturu zaustavljanja, treba provjeriti da li je diferenca podeena na preveliku vrijednost.

Podesite najviu temperaturu koja predstavlja temperaturu zaustavljanja na RANGE skali.

Podeena diferenca je konstantna. Kada temperatura na osjetniku termostata odgovara podeenoj diferenci, sustav moe biti ponovo pokrenut pritiskom na Reset tipku.

Aj0_0006

Aj0_0005

Podesite najniu temperaturu koja predstavlja temperaturu zaustavljanja na RANGE skali.Podeena diferenca je konstantna.Kada temperatura oko osjetnika termostata poraste do podeene diference, kompresor se moe ponovo pokrenuti pritiskom na Reset tipku.

Podeavanje

Termostati sa automatskim resetom

Termostati sa maksimalnim resetom

Termostati sa minimalnim resetom



Termo

stati

Potrebno je kontrolirati temperaturu u komori za hlaenje pomou termostata koji zatvara magnetski ventil. Presostat niskog tlaka slui za zaustavljanje sustava regulacije hlaenja.U ovom sluaju, presostat ne smije biti podeen tako da iskljuuje na tlaku niem nego to je to potrebno. U isto vrijeme, mora odraditi ukljuenje na tlaku koji odgovara temperaturi ukljuenja na termostatu.

Primjer:Komora sa R404A Temperatura prostorije: 20C Temperatura iskljuenja termostata: 20C Temperatura ukljuenja termostata: 18C Tlak iskljuenja presostata: 0.9 bar (32C) Tlak ukljuenja presostata: 2.2 bar (18C)

Ako su elektrini vodovi montirani, moe se runo ispitati funkcija kontakata. U zavisnosti od temperature na osjetniku i podeenosti termostata, ureaj za ispitivanje mora se stiskati ili prema dolje ili prema gore. Ako postoji mehanizam za resetiranje mora tijekom ispitivanja biti izvan funkcije.

Treba koristiti ureaj za ispitivanje koji se nalazi u gornjem lijevom uglu termostata.

Aj0_0009

Aj0_0007

Primjer podeavanja

Ispitivanje funkcije kontakata

Upozorenje: Kontakt funkcija pojedinanog

KP termostata, ne smije se nikad ispitivati djelovanjem na kontaktni sustav na desnoj strani.

Na taj nain moe poremetiti podeenje termostata. U najgorem sluaju moe se unititi i njegova funkcija.

Koristiti ispitni mehanizam sa lijeve strane za ispitivanje funkcije pri rastuoj temperaturi ulja, a onaj sa donje desne strane za ispitivanje funkcije pri rastuoj temperaturi tlanog plina.

Aj0_0010

Dvostruki termostati KP 98:



Termostat mora imati odgovarajue punjenje:

Parn

o p

un

jen

je

60I8012

Ravna kapilarna cijev

60I8032

Namotana kapilarna cijev

60I8013

Osjetnik za zrak (ukljuen u termostat)

Ap

sorp

cijs

ko p

un

jen

je

60I8017

Osjetnik sa dvostrukim kontaktom

60I8008

Cilindrini osjetnik

60I8013

Osjetnik za zrak (ukljuen u termostat)

60I8018

Osjetnik za zrak za ugradnju u kanalu

Odgovarajui termostat za va rashladni sustav

Pri niskim temperaturama, hladniji mijeh, neosjetljiv na vanjske utjecaje.Termostat sa osjetnikom za zrak: Kod laganog rasta odnosno pada temperature (manje od 0,2K/min) u velikim inertnim rashladnim postrojenjima, preporuuje se upotreba KP62 sa parnim punjenjem.

Parno punjenje

Pri visokim temperaturama, osjetljivo na vanjske utjecaje, mijeh hladniji ili toplijiTermostat sa osjetnikom za zrak: Kod brzog rasta, odnosno pada temperature (vie od 0,2K/min), u malim rashladnim postrojenjima, u kojima se hlaeni materijal brzo mijenja, preporuuje se KP 62 sa apsorpcijskim punjenjem.

Apsorpcijsko punjenje

Za postrojenja kod kojih se KP aktivira samo povremeno (alarm) i postrojenja kod kojih je KP prijenosnik signala za PLC (niski napon), treba koristiti KP sa pozlaenim kontaktima. To omoguava dobar kontakt i pri niskim naponima.

Aj0_0012

Niski napon



Termo

stati

Aj0_0017

Dvostruki termostat KP 98:Viak kapilarne cijevi moe puknuti uslijed vibracija, to dovodi do kompletnog gubitka punjenja sustava. Zbog toga je vrlo vano potivati sljedea pravila:

Prilikom ugradnje direktno na kompresor: Osigurati kapilarnu cijev tako da kompresor i termostat vibriraju kao cjelina. Viak kapilarne cijevi mora biti savijen i uvezan.

Ostali naini ugradnje: Namotati viak kapilarne cijevi u petlju. Privrstiti dio kapilarne cijevi izmeu petlje i kompresora za kompresor, a dio cijevi izmeu presostata i petlje, za postolje presostata.Osigurajte dovoljnu duljinu za kapilaru izmeu petlje i termostata, te prema postolju na koje je termostat postavljen.

Postavljanje vika kapilarne cijevi

Aj0_0014

KP termostat sa parnim punjenjem se nikad ne smije postaviti u prostoriju u kojoj je temperatura nia, ili bi mogla biti nia od one u hlaenom prostoru.

Aj0_0015

Kapilarna cijev KP termostata sa parnim punjenjem se nikada ne smije voditi direktno pored usisnog voda u zidnom otvoru.

Termostati sa parnim punjenjem

Praktini savjeti za instalatera Regulatori tlaka

Danfoss A/S (AC-DSL/MWA), 10 - 2006 DKRCC.PF.000.G1.37 35

Reg

ulato

ri tlaka


Stranica broj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

KVP regulator tlaka isparavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

KVR regulator tlaka kondenzacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

KVL regulator starta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

KVC regulator uina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

KVD regulator tlaka u sakupljau tekuine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Obiljeavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Lemljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Tlano ispitivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Postupak vakumiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Podeavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

KVP regulatori tlaka isparavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

KVL regulatori starta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

KVR + NRD regulatori tlaka kondenzacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

KVR + KVD regulatori tlaka kondenzacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Danfoss regulatori tlaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

36 DKRCC.PF.000.G1.37 Danfoss A/S (AC-DSL/MWA), 10 - 2006

Zabiljeke



Reg

ulato

ri tlaka

KV regulatori tlaka koriste se, kako na strani niskog, tako i na strani visokog tlaka rashladnog sustava, kako bi se ostvarili konstantni tlakovi i pri promjenama optereenja.

KVP se koristi kao regulator tlaka isparavanja.KVR se koristi kao regulator tlaka kondenzacije.KVL se koristi kao regulator starta.KVC se koristi kao regulator uina.NRD se koristi kao regulator diferencijalnog tlaka

i tlaka u sakupljau. KVD se koristi kao podesivi regulator tlaka u

sakupljau.CPCE se koristi kao regulator uina.

Ak0_0031

Ak0_0025

Ak0_0019

U rashladnim sustavima sa paralelno spojenim isparivaima i zajednikim kompresorom, KVP treba ugraditi u zajedniki usisni cjevovod, ako se eli postii jednak tlak isparavanja.

KVP se koristi u usisnom cjevovodu za regulaciju tlaka isparavanja u rashladnim sustavima sa jednim ili vie isparivaa i jednim kompresorom

U sustavima koja rade sa razliitim tlakovima isparavanja, KVP se ugrauje iza isparivaa, sa najveim tlakom isparavanja.

Svaki ispariva se ukljuuje elektromagnetskim ventilom na tekuinskom cjevovodu. Kompresor je upravljan ventilom na tlanom sklopkom koja je u pump down funkciji (odpumpavanje). Maksimalan tlak na usisnoj strani odgovara najnioj temperaturi prostora.

Primjena

Regulator tlaka isparavanja KVP

Za olakavanje podeavanja regulatora, isti je opremljen servisnim manometarskim prikljukom, koji prilikom podeavanja omoguava ugradnju i uklanjanje manometra, bez prethodnog pranjenja usisnog cjevovoda i isparivaa. KVP odrava konstantan tlak u isparivau i otvara se pri rastuem ulaznom tlaku (tlak u isparivau).

KVP se otvara pri rastuem ulaznom tlaku (tlak isparavanja).

Ak0_0023



KVR se ugrauje izmeu zrakom hlaenog kondenzatora i sakupljaa. On odrava konstantnim tlak u zrakom hlaenom kondenzatoru, tako to se otvara pri njegovom porastu (tlak kondenzacije).

KVR zajedno sa KVD ili NRD odrava dovoljno visokim tlak tekuine u sakupljau pri promjeni radnih uvjeta. Regulator tlaka kondenzacije posjeduje servisni manometarski prikljuak, koji se koristi za podeavanje tlaka kondenzacije.

Ak0_0026

U sluaju da su i kondenzator i kompresor postavljeni na otvorenom, u uvjetima velike hladnoe te nakon dueg razdoblja mirovanja moe doi do potekoa prilikom pokretanja.

U takvim situacijama, KVR treba ugraditi ispred zrakom hlaenog kondenzatora u zaobilaznom cjevovodu oko kondenzatora.

NRV slui za spreavanje povratnog strujanja prilikom pokretanja.

Ak0_0027

Regulator tlaka kondenzacije KVR

KVR se koristi i kod rekuperacije topline. U tom sluaju, KVR se ugrauje izmeu izmjenjivaa topline i kondenzatora.

Neophodno je ugraditi nepovratni ventil NRV izmeu kondenzatora i sakupljaa, kako bi se sprijeio povratak tekuine u kondenzator.

Ak0_0028

KVR se moe upotrijebiti i kao rasteretni ventil u rashladnim sustavima s automatskim odleivanjem. KVR se u tom sluaju ugrauje izmeu izlaza iz isparivaa i sakupljaa.

Upozorenje! KVR se nikada ne smije koristiti kao sigurnosni ventil.

Ak0_0029

Regulator starta KVL ima zadatak sprijeiti rad kompresora i pokretanje pri visokim usisnim tlakovima.

On se ugrauje neposredno ispred kompresora u usisni cjevovod rashladnog sustava.

KVL se esto koristi u rashladnim sustavima sa hermetikim i poluhermetikim kompresorima, koji su predvieni za nie temperature isparavanja.

KVL se otvara pri padajuem usisnom tlaku.

Ak0_0024

Regulator starta KVL



Reg

ulato

ri tlaka

KVC regulatori se koriste u rashladnim sustavima, kod kojih mogu nastati situacije sa minimalnim optereenjem i gdje je potrebno izbjei preniski usisni tlak. Prenizak usisni tlak, moe dovesti do vakuuma i prodiranja vlage u rashladni sustav. KVC se ugrauje u obilazni cjevovod izmeu usisnog i tlanog cjevovoda i otvara se pri padajuem usisnom tlaku.

Ak0_0030

Ukoliko se trai vea preciznost u regulaciji nieg usisnog tlaka ili podeenje veeg pada tlaka, kao zamjena KVC-u moe se koristiti regulator uina CPCE.

Ak0_0002

KVC se takoer moe ugraditi u zaobilaznom cjevovodu od tlane grane cjevovoda do mjesta izmeu termostatskog ekspanzijskog ventila i isparivaa.

Ovaj nain ugradnje se moe primijeniti na rashladnik tekuine sa vie paralelno povezanih kompresora te gdje se ne koristi razdjeljiva tekuine.

Ak0_0003

Regulator uina KVC

KVD se koristi za odravanje dovoljno visokog tlaka u sakupljau u rashladnim sustavima sa rekuperacijom topline ili bez nje.

Koristi se zajedno sa regulatorom tlaka kondenzacije KVR.

Regulator KVD ima servisni manometarski prikljuak, koji se moe koristiti za podeavanje tlaka u sakupljau.

KVD se otvara pri padajuem izlaznom tlaku (tlak u sakupljau).

Ak0_0004

KVD regulator tlaka u sakupljau



KV regulatori su opremljeni identi kacijskom ploicom, na kojoj su navedeni funkcija i model ventila npr. CRANK-CASE PRESS REGULATOR typ KVL.

Na ploici je navedeno radno podruje i maksimalno doputeni radni tlak (PB/MWP).

Na dnu ploice nalazi se dvostruka strelica sa oznakama + i -. Smjer + oznaava vii, a smjer - , nii tlak.

KV regulatori tlaka, mogu se koristiti za sva rashladne tvari, osim amonijaka (NH

3), ako se vodi

rauna o dozvoljenim tlakovima.Ak0_0032

Kuite ventila ima ig s veliinom ventila, npr. KVP 15 i strelicom, koja pokazuje smjer protoka kroz ventil.

Ak0_0005

PS

Obiljeavanje

Potrebno je osigurati iste i dobro privrene cijevi oko KV ventila. Na taj nain se ventili tite od vibracija.

Svi KV regulatori tlaka, moraju biti ugraeni uz potivanje smjera protoka koji je naznaen strelicom.

KV regulatori, mogu se postaviti u bilo kojem poloaju, ali se mora voditi rauna da se ne dozvoli skupljanje ulja ili tekuine u njima.

Ak0_0006

Ugradnja

Kod lemljenja je vano, omotati vlanu krpu oko ventila.

Plamen treba odmaknuti od ventila, tako da se ovaj ne zagrijava direktno. Prilikom lemljenja, treba biti paljiv, kako lem ne bi dospio u ventil i utjecao na njegov rad.

Prije lemljenja, ukloniti umetak u manometarskom prikljuku jer ga toplina moe unititi. Prilikom lemljenja, koristiti zatitni inertni plin, duik.

Ak0_0007

Upozorenje! Legure u materijalu za lemljenje, stvaraju dim koji moe biti tetan po zdravlje. Potrebno je potivati mjere zatite koje propisuje dobavlja. Tijekom lemljenja, okrenuti glavu to dalje od dima. Potrebno je koristiti jaku ventilaciju. Od lemljenja se mora odustati ako se u sustavu

nalazi rashladna tvar, jer moe doi do pojave agresivnih plinova koji dovode do oteenja mijeha u KV regulatoru i drugih dijelova rashladnog sustava.

Lemljenje



Reg

ulato

ri tlaka

KV regulatori tlaka, mogu se, poslije ugradnje tlano ispitati, ako ispitni tlak ne prelazi maksimalni dozvoljeni tlak ventila.

Maksimalan dozvoljeni ispitni tlak za KV ventile, prikazan je u tablici.

Tijekom vakumiranja rashladnog sustava, svi KV ventili moraju biti otvoreni.

KV ventili, koji se tvorniki isporuuju, nalaze se u sljedeim poloajima:KVP - zatvorenKVR - zatvorenKVL - otvorenKVC - otvorenKVD otvoren

Zbog toga je neophodno regulacijska vretena kod KVP i KVR ventila, okrenuti u smjeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, do kraja, tijekom vakumiranja instalacije.

U nekim situacijama, neophodno je vriti vakumiranje instalacije sa obje strane (strane visokog i niskog tlaka).

Vakumiranje nikada ne vriti kroz servisne manometarske prikljuke KVP, KVR i KVD ventila, s obzirom na malu veliinu otvora.

Ak0_0009

Model Ispitni tlak (bar)

KVP 12 - 15 - 22 28

KVP 28 - 35 25

KVL 12 - 15 - 22 28

KVL 28 - 35 25

KVR 12 - 15 - 22 31

KVR 28 - 35 31

KVD 12 - 15 31

KVC 12 - 15 - 22 31

Tlano ispitivanje

Postupak vakumiranja



Prilikom podeavanja KV regulatora u rashladnim sustavima, preporuuje se uzeti tvorniko podeavanje kao polaznu toku.

Tvorniko podeavanje pojedinih ventila, moe se pronai, tako to se izmjeri udaljenost od gornje strane ventila do gornje strane regulacijskog vretena.

U tablici su podaci o tvornikom podeavanju i udaljenost X, kao i promjena tlaka pri okretanju regulacijskog vretena za sve modele KV ventila.

KVP regulatori tlaka isparavanja se uvijek isporuuju sa tvornikim podeenjem na 2 bara. Okretanjem u smjeru kazaljke na satu, postiu se vii tlakovi, dok okretanje u suprotnom smjeru, daje nie tlakove.

Savjetujemo, da se poslije odreenog vremena normalnog rada, izvri no podeavanje uz pomo manometra.

Ako se KVP koristi za osiguravanje od smrzavanja, no podeavanje treba izvriti kada rashladni sustav radi sa minimalnim optereenjem.

Po zavrenom podeavanju, obavezno vratiti poklopac iznad regulacijskog vretena.

Ak0_0011

Ak0_0010

ModelTvorniko

podeavanjeX mm

bar/okret

KVP 12 - 15 - 22 2 bar 13 0.45

KVP 28 - 35 2 bar 19 0.30

KVL 12 - 15 - 22 2 bar 22 0.45

KVL 28 - 35 2 bar 32 0.30

KVR 12 - 15 -22 10 bar 13 2.5

KVR 28 - 35 10 bar 15 1.5

KVD 12 - 15 10 bar 21 2.5

KVC 12 - 15 - 22 2 bar 13 0.45

Podeavanje

KVP regulator tlaka isparavanja

KVL regulatori starta se uvijek isporuuju sa tvornikim podeenjem na 2 bara.

Okretanjem u smjeru kazaljke na satu, postiu se vii tlakovi, dok okretanje u suprotnom smjeru, daje nie tlakove.

Tvorniko podeavanje je toka u kojoj se KVL poinje otvarati ili se upravo zatvara. Budui da je kompresor taj koji se mora zatititi, maksimalni dozvoljeni usisni tlak kompresora je onaj, na koji se KVL mora podesiti.

Podeavanje se vri prema usisnom manometru kompresora.

Ak0_0012

U rashladnim postrojenjima sa KVR + NRD sustavom regulacije tlaka kondenzacije, KVR se mora podesiti tako da se postigne odgovarajui tlak u sakupljau.

Prihvatljivo je da tlak u kondenzatoru bude za 1,4 do 3 bara (pad tlaka kroz NRD) vii od tlaka u sakupljau. U sluaju da ova varijanta ne zadovolji, treba potraiti reenje sa KVR + KVD.

Najbolje je ova podeavanja izvriti tijekom zime.

Ak0_0013

KVL regulator starta

KVR + NRD regulator tlaka kondenzacije



Reg

ulato

ri tlaka

U rashladnim sustavima sa KVR i KVD, tlak kondenzacije je potrebno, prvo podesiti sa KVR, dok je KVD zatvoren (regulacijsko vreteno okrenuto ulijevo do kraja).

Potom treba KVD podesiti na tlak u sakupljau, koji je npr., za 1 bar nii od tlaka kondenzacije. Ovo podeavanje treba izvriti uz pomo manometra, i to najbolje, tijekom rada u zimskom periodu.

Ukoliko se regulacija tlaka kondenzacije vri tijekom ljetnog razdoblja, moe se primijeniti jedan od dva postupka:1) U novoinstaliranom rashladnom postrojenju

sa tvorniki podeenim KVR odnosno KVD na 10 bara kao polaznom tokom, podeavanje se moe izvriti brojanjem okretaja regulacijskog vretena.

2) U postojeem rashladnom sistemu u kojemu nije poznato kako su podeeni KVR i KVD, mora se prvo nai polazna toka, a potom izvriti podeavanje brojanjem okretaja regulacijskog vretena.

Ak0_0014

KVR + KVD regulator tlaka kondenzacije

Danfoss regulatori tlaka

Model Koritenje Otvaranje Podruje tlaka

KVP Regulator tlaka isparavanja povienjem tlaka na ulaznoj strani 0 - 5,5 bar

KVR Regulator tlaka kondenzacije povienjem tlaka na ulaznoj strani 5 - 17,5 bar

KVL Regulator starta smanjenjem tlaka na izlaznoj strani 0,2 - 6 bar

KVC Regulator uina smanjenjem tlaka na izlaznoj strani 0,2 - 6 bar

CPCE Regulator uina smanjenjem tlaka na izlaznoj strani 0 - 6 bar

NRD Regulator diferencijalnog tlaka poinje s otvaranjem kada je pad tlaka u ventilu 1,4 bar, a potpuno je otvoren kada je pad tlaka 3 bar

3 - 20 bar

KVD Regulator tlaka u sakupljau tekuine

smanjenjem tlaka na izlaznoj strani 3 - 20 bar

Praktini savjeti za instalatera Ventili za vodu


Ven

tili za vod

u


Primjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Obiljeavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Podeavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Odravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Rezervni dijelovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50


Zabiljeke



Ven

tili za vod

u

Ventili za regulaciju tlaka rashladne vode WV se koriste u rashladnim sustavima sa vodom hlaenim kondenzatorima, kako bi se pri promjenljivim optereenjima odrao konstantan tlak kondenzacije.

Ventili za vodu mogu se koristiti za sva rashladne tvari, osim za amonijak (R717), u okviru radnog podruja ventila.

Ag0_0001

Ag0_0002

Ventil za vodu model WVFM se sastoji od kuita ventila i kuita mijeha. Na kuitu mijeha se nalazi identi kacijska ploica, na kojoj je naveden model ventila, podruje rada i maksimalni dozvoljeni radni tlak na vodenoj strani, naznaeno kao PN 10 u skladu sa IEC534-4.

Na dnu ventila, prikazano na slici, se nalazi oznaka u kojem smjeru se mora okretati regulacijsko vreteno, kako bi se dobio vei ili manji protok vode..

Ventil za vodu model WVFX se sastoji od kuita ventila sa regulacijskim elementom sa jedne strane, i kuita mijeha sa druge strane.

Na kuitu mijeha se nalazi identi kacijska ploica, na kojoj je naveden model ventila, podruje rada i maksimalni dozvoljeni radni tlak.

Svi podaci o tlaku, odnose se na kondenzatorsku stranu. Na jednoj strani ventila se nalazi oznaka nominalnog tlaka PN 16 i dimenzija prikljuka npr. DN 15 kao i K

VS 1,9 (k

VS-vrijednost oznaava

protok kroz ventil u m3/h pri padu tlaka od 1 bar).Ag0_0003

Primjena

Obiljeavanje

Ag0_0004

Na suprotnoj strani ventila, su oznake RA i DA.

RA znai reserve action (obrnuta funkcija), a DA znai direct action (direktna funkcija).

Ako se WVFX koristi kao regulator tlaka kondenzacije, kuite mijeha uvijek mora biti ugraeno prema oznaci DA.



Ag0_0005

WVFM i WVFX treba ugraditi u cjevovod za vodu, obino prije kondenzatora i sa protokom u pravcu strelice.

Savjetujemo, da se ispred ventila uvijek ugrauje lter za sakupljanje neistoa kao npr. model FA, kako bi se izbjeglo zaepljivanje u pokretnim dijelovima ventila.

Nastavak kuita mijeha mora, pomou kapilare, biti povezano sa tlanim cjevovodom iza odvajaa ulja.

Kapilarnu cijev treba prikljuiti na gornju stranu tlanog cjevovoda, kako bi se izbjegao dotok ulja ili neistoa u nju.

Ag0_0006

Ventili za vodu WVFM i WVFX 32-40 se moraju ugraditi sa kuitem mijeha, okrenutim prema gore.

Ag0_0007

Ventili za vodu WVFX 10-25, mogu se ugraditi u bilo kojem poloaju.

Ugradnja

Ventile za vodu WVFM i WVFX treba podesiti na eljeni tlak kondenzacije. Okretanjem regulacijskog vretena udesno, postiu se nii tlakovi, dok okretanje ulijevo daje vie tlakove kondenzacije.

Za grubo podeavanje WVFX se mogu koristiti oznake na skali 1-5. Oznaka 1 odgovara otprilike 2 bar, a oznaka 5 odgovara otprilike 17 bar.

Treba napomenuti, da vrijednosti za regulacijsko podruje ventila znae podatak za poetno otvaranje ventila. Za postizanje potpune otvorenosti, neophodan porast tlaka kondenzacije za 3 bara. Ag0_0008

Podeavanje



Ven

tili za vod

u

Ag0_0009

Preporuuje se, ventile za vodu uvrstiti u preventivni servis, budui da se sa vremena na vrijeme moe nakupiti neistoa oko pokretnih dijelova ventila.

Moe se primijeniti ispiranje ventila, dijelom da bi se otklonile neistoe, a dijelom radi provjere da li je reakcija ventila postala sporija.

Ispiranje WVFM ventila, najlake se moe izvesti pomou 2 odvijaa, koji se postave ispod regulacijskog vijka i pritiu na gore.

Na taj nain se ventil moe otvoriti za vei protok vode.

Ag0_0010

Odravanje

Ag0_0011

Ag0_0012

Ispiranje WVFX ventila, takoer se moe izvesti pomou 2 odvijaa, koji se, u ovom sluaju, stavljaju u raspor na svakoj strani regulacijskog elementa (kuite opruge).

Odvijai se pritiu prema dolje i time se ostvaruje vei protok vode.

Ako se na ventilu za vodu utvrde nepravilnosti ili proputanje iznad sjedita ventila, potrebno je ventil rastaviti i oistiti.

Prije rastavljanja, uvijek se mora ukloniti tlak iz kuita mijeha, tj. mora se prekinuti spoj prema kondenzatoru rashladnog sustava.

Prije rastavljanja regulacijsku oprugu treba okrenuti udesno do kraja, prema najniem tlaku. O-prsten i ostale brtve moraju se zamijeniti uvijek nakon rastavljanja.



Ag0_0013

Danfoss uz svoje ventile WVFM i WVFX, isporuuje i sve potrebne rezervne dijelove:

kuite mijeha

servisna garnitura (koja sadri rezervne dijelove, brtve i mast za vodenu stranu ventila)

komplet brtvi se takoer isporuuje i kao rezervni dijelovi za WVFM.

Kataloki brojevi rezervnih dijelova i kompleta brtvi, nalaze se u katalogu rezervnih dijelova*.

*) Program rezervnih dijelova moete pronai na http://www.danfoss.hr

Rezervni dijelovi

Praktini savjeti za instalatera Filter suai i kontrolna stakla


Filter suai i

po

kazna stakla


Funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Izbor ltera suaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Postavljanje u rashladnom sustavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Ugradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Lemljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Filter sua treba zamijeniti ukoliko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

DCR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Koritenje brtvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Ugradnja brtvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Odlaganje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Zamjena ltera suaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Specijalni lter suai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Kombinacija sakuplja-sua modeli DCC i DMC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Sua nakon pregaranja model 48-DA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Specijalna upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

DCL/DML lter suai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Dimenzioniranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

EPD (Equilibrium Point Dryness) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Uin suenja (kapacitet apsorpcije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Tekuinski uin (ARI 710*) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Preporuljiv uin postrojenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Danfoss lter suai. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60


Zabiljeke



Filter suai i

po

kazna stakla

Na radni vijek rashladnog sustava, znatno mogu utjecati neistoe bilo koje vrste.

Prije putanja sustava u rad, mora se vakumiranjem (snienjem apsolutnog tlaka do 0,05 mbar), ukloniti vlaga.

Tijekom rada, mora se odstraniti sva vlaga i neistoe iz sustava. To se postie pomou lter suaa koji posjeduju vrstu jezgru. Jezgra se sastoji od:

molekularnog sita,

aktivnog aluminij oksida i

poliesterskog sita koje je postavljeno na izlazu ltera (A).

DML: 100% molekularnih sitaDCL: DCL: 80% molekularnih sita 20% aktivnog aluminij oksida

Ah0_0001

vrsta jezgra (blok umetak) se moe usporediti sa spuvom, koja ima mogunost upijanja i vezivanja vlage.

Molekularna sita apsorbiraju vlagu, a aktivni aluminij oksid osim vlage, apsorbira i kiseline.

vrsta jezgra (B) zajedno sa poliesterskim sitom (A) djeluje i kao lter neistoa.

vrsta jezgra zadrava velike estice neistoe, dok se one manje, zadravaju na poliesterskoj tkanini.

Filter sua ima sposobnost zadravanja svih estica, veih od 15-20m. Ah0_0011

Funkcija

Filter sua se bira prema veliini prikljuka i uinu rashladnog sustava.

U cilju bolje nepropusnosti sustava, preporuuju se DCL/DML lteri sa lemnim prikljukom. Posjeduju iznimno velik uin suenja koji produljuje vrijeme izmeu zamjena jezgri.

Naglavak na prikljuku (A) pokazuje veliinu prikljuka u mm, a ukoliko ga nema prikljuak je inima. Model DCL je optimiziran za CFC i HCFC radne tvari. Model DML je optimiziran za HFC radne tvari.

Ah0_0018

Izbor ltera suaa



Ah0_0019

Filter sua se obino postavlja ispred komponente sustava koju treba tititi. Uobiajeno je da se on postavi u tekuinskom cjevovodu, ispred termostatskog ekspanzijskog ventila.

Brzina radne tvari u tekuinskom cjevovodu je mala, pa je samim tim bolji i kontakt tvari sa molekularnim sitima vrste jezgre. Manjom brzinom se postie i manji pad tlaka u lteru.

Ah0_0020

Filter sua se moe ugraditi i u usisni cjevovod, gdje titi kompresor od estica neistoe, te u isto vrijeme apsorbira vlagu.

U sluaju pregaranja motora kompresora, u usisni i tekuinski cjevovod se ugrauje sua za uklanjanje kiselina (burn-out lter). Kako bi se osigurao malen pad tlaka, lter na usisnoj strani mora biti vei od onoga na tekuinskom strani.

Sua na usisnoj grani se mora zamijeniti, prije nego pad tlaka kroz njega prijee odreene vrijednosti:

Klimatizacijski sustavi: 0,50 bar

Rashladni sustavi: 0,25 bar

Sustavi za zamrzavanje: 0,15 bar.

Postavljanje u rashladnom sustavu

Kontrolno staklo sa indikatorom vlage treba postaviti iza lter suaa. Indikator daje sljedee parametre:zeleno: nema opasne vlage u rashladnoj tvariuto: previsok sadraj vlage u rashladnoj tvari

ispred ekspanzijskog ventila

Mjehurii u kontrolnom staklu mogu znaiti:1) preveliki pad tlaka na lter suau2) nema pothlaenja3) premalo radne tvari u sustavu.

Ah0_0032

Ako je kontrolno staklo smjeteno ispred suaa, ono pokazuje:zeleno: nema opasne vlage u rashladnoj tvariuto: previsok sadraj vlage u rashladnoj tvari

unutar cijelog sustava

Toka promjene boje indikatore vlage odreena je topivou vode u radnoj tvari.

Napomena:Toke promjene u Danfoss kontrolnim staklima su vrlo uske. Tako se osigurava da se promjena boje indikatora u zeleno pojavljuje samo onda kada je radna tvar suha

Mjehurii u kontrolnom staklu mogu znaiti:1) Nema pothlaenja2) Premalo radne tvari u sustavu.

Ah0_0031

Panja!Ukoliko doe do pojave mjehuria na kontrolnom staklu potrebno je prije dopune sustava rashladnom tvari pronai uzrok nastanka mjehuria.

Ah0_0006



Filter suai i

po

kazna stakla

Filter sua treba ugraditi s protokom u smjeru strelice na etiketi ltera.

Sua moe imati bilo koju orijentaciju, ali treba obratiti panju na sljedee:

Kod vertikalne ugradnje, sa protokom prema dolje, pranjenje rashladnog sustava obavlja se brzo.

Kod iste ugradnje, ali sa suprotnim smjerom protoka, pranjenje instalacije iziskuje vie vremena, s obzirom da rashladna tvar mora ispariti iz lter suaa. Ah0_0022

Zahvaljujui svojoj konstrukciji, lter sua moe izdrati vibracije do 10G *).

Preporuuje se provjeriti moe li cijevna instalacija nositi lter i oduprijeti se eventualnim vibracijama. Ukoliko to nije sluaj, kuite ltera treba privrstiti steznom trakom za neki ksni element rashladnog sustava.

*) 10G=10 x sila zemljine tee

Ah0_0028

Ugradnja

Sua DCR treba ugraditi sa ulaznim nastavcima prema gore ili vodoravno.

Time se sprijeava, za vrijeme zamjene jezgra, povratak neistoa iz kuita ltera u cjevovod.

Prilikom ugradnje kuita suaa DCR treba uvijek ostaviti dovoljno prostora za zamjenu jezgra.

Ah0_0002

Ne otvarajte lter suae i jezgre iz limenki sve do neposredno prije ugradnje, jer se na taj nain izbjegava apsorbiranje vlage iz zraka.

U lterima ne dolazi do pojave vakuuma i prevelikog tlaka.

Plastine matice, kapsule i hermetiko brtvljenje jame potpuno suenje.

Ah0_0003



Prilikom lemljenja ltera, potrebno je koristiti zatitni plin duik.

Zatitni plin (N2) treba strujati u smjeru strujanja

kroz lter. Time se sprijeava oteivanje toplinom poliestersko sito.

Ah0_0004

Upozorenje! Legure za lemljenje stvaraju

isparenja koja mogu biti tetna po zdravlje. Potrebno je potovati mjere zatite koje propisuje proizvoa opreme. Prilikom lemljenja, glavu

okrenuti od isparenja i primijeniti jaku ventilaciju u zoni lemljenja.Takoer, preporuuje se i upotreba zatitnih naoala.Kod lemljenja lter suaa s lemnim prikljucima koristite mokru krpu (primjenjivo samo za ltere bez bakrenih spojeva).

Lemljenje

Vlaga prodire u rashladni sustav:1) pri ugradnji rashladnog sustava.2) pri otvaranju rashladnog sustava za vrijeme

servisa.3) kod proputanja na usisnom cjevovodu,

prilikom vakumiranja.4) ako ulje ili rashladna tvar kojim se puni

instalacija sadri vlagu.5) kod proputanja vodom hlaenih

kondenzatora.

Vlaga u rashladnom sustavu moe imati za posljedicu sljedee:a) blokiranje termostatskog ekspanzijskog

ventila zbog stvaranja leda.b) koroziju metalnih dijelova.c) kemijsko razaranje izolacije u hermetikim ili

poluhermetikim kompresorima.d) razgradnju ulja (stvaranje kiselina)

Sua uklanja vlagu, koja ostane u sustavu nakon vakumiranja ili kasnije dospjela u rashladno postrojenje. Ah0_0005

Upozorenje! Nije dozvoljeno koristiti tekuinu

protiv smrzavanja (antifriz) kao na primjer metil alkohol zajedno sa lter suaima. Te tekuine mogu

1. je sadraj vlage u sustavu preveliki,2. ako je pad tlaka kroz lter preveliki (mjehurii

na kontrolnom staklu), 3. ako se vri zamjena glavnih dijelova

rashladnog sustava,4. uvijek kada se otvara rashladni sustav, npr.

zamjena sapnice na termoekspanzijskom ventilu.

Nikada ne koristiti ve koriteni lter. On e isputati vlagu ako se nae u sustavu sa niskim sadrajem vlage ili ako se zagrije.

Ah0_0008

Rad

Filter sua treba zamijeniti ukoliko

otetiti lter tako da on vie nije u mogunosti apsorbirati vlagu i kiselinu.



Filter suai i

po

kazna stakla

Prilikom otvaranja ltera DCR, treba biti oprezan, jer postoji mogunost da se on nalazi pod tlakom.

Nikad nemojte ponovo koristiti brtvu prirubnice u DCR lteru, ve montirajte novu, koja se prije navlaenja treba namazati uljem za rashladne sustave.

Ah0_0009

Koristite samo neoteene brtve

Povrine prirubnica koje su u brtvenom spoju prije ugradnje moraju biti bez greke, iste i suhe

Prilikom ugradnje i rastavljanja ne koristite ljepljive materijale, sredstva za uklanjanje hre i sline kemikalije

Kod ugradnje koristite dovoljno ulja za podmazivanje vijaka i matica

Ne koristite vijke koji su suhi, korodirani ili sa bilo kakvom grekom (takvi vijci mogu uzrokovati proputanje uslijed nedovoljnog pritezanja).

1. Na brtvene povrine nakapajte ulje

2. Postavite brtvu na njeno mjesto

3. Namjestite vijke i lagano ih privrstite dok svi vijci ne ostvare dobar kontakt

4. Dijagonalno privrujte vijkeVijci se privruju u najmanje 3 do 4 koraka, kako slijedi:

Korak 1: na oko 10% traenog momenta Korak 2: na oko 30% traenog momentaKorak 3: na oko 60% traenog momentaKorak 4: na 100% traenog momenta

Na kraju, provjerite da je zatezni moment u redu na isti nain kao privrivanje

DCR

Koritenje brtvi

Ugradnja brtvi

Iskoritene ltere treba uvijek zatvoriti. Oni sadre ostatke radne tvari i ulja.

Pri odlaganju iskoritenih ltera, treba potovati propise lokalnih vlasti.

Ah0_0023

Ah0_0014

Zatvorite ventil br. 1.

Ispraznite lter sua.

Zatvorite ventil br. 4.

Otvorite ventil br. 2.

Sustav sada radi uz zaobilaenje suaa.

Zamijenite lter ili umetak.

Izvakuumirajte lter sua pomou ventila br. 3.

Kod ponovnog pokretanja, ventile otvarajte / zatvarajte obrnutim redoslijedom.

Eventualno uklonite ruke s ventila.

Odlaganje

Zamjena ltera suaa



Ah0_0012

Koristi se u manjim rashladnim instalacijama sa ekspanzijskim ventilom, u kojima kondenzator ne moe primiti itavu koliinu radne tvari.

Sakuplja poveava pothlaenje i omoguava automatsko odleivanje prilikom postupka odpumpavanja. Odpumpavanje podrazumijeva regulaciju temperature ukljuivanjem/iskljuivanjem elektromagnetskog ventila i pranjenje tekuine iz isparivaa tijekom zatvorenosti elektromagnetskog ventila. Sakuplja mora, prilikom servisa ili intervencija, prihvatiti itavu koliinu radne tvari.

Iz sigurnosnih razloga, volumen sabirnika mora biti minimalno 15% vei od volumena radne tvari.

Specijalni lter suaiKombinacija sakuplja-sua model DCC i DMC

Ovi suai se koriste nakon pregaranja hermetikih ili poluhermetikih kompresora.

Kvar kompresora, koji je prouzrokovao nastanak kiseline moe se detektirati tako to ulje ima neprijatan miris i eventualno mijenja boju. Kvar moe nastati zbog:

vlage, neistoa ili zraka.kvara starteraako je zakazalo hlaenje, uslijed premalog punjenja rashladnom tvari,visokih temperatura izlaznog plina (iznad 175C). Ah0_0013

Ah0_0010

Nakon zamjene kompresora i ienja sustava, treba ugraditi sua za uklanjanje kiselina, jedan u tekuinski cjevovod, a drugi u usisni cjevovod.

Sadraj kiseline, mora se redovno kontrolirati, a jezgra po potrebi mijenjati.

Ako kontrola ulja, pokae da sustav ne sadri vie kiseline, lter u tekuinskom cjevovodu se mora zamijeniti obinim lter suaem, a sua u usisnom cjevovodu se moe ukloniti.

Ah0_0015

Prilikom popravka malih hladnjaka i zamrzivaa, moe se stavljanjem Danfoss lter suaa tipa DCL/DML u usisni cjevovod, utedjeti vrijeme i novac.

Prednost ovog postupka najbolje se moe prikazati usporeivanjem uobiajene procedure zamjene kompresora sa metodom u kojoj se koristi DCL lter za odstranjivanje neistoa, kiselina i vlage.

Napomena: Ova metoda se moe koristiti samo ako ulje nije promijenilo boju i ako sua ( lter-patrona) nije zaepljen.

Sua nakon pregaranja model 48-DA

Specijalna upotrebaDCL/DML lter suai

Modeli DCL/DML 032s, DCL/DML 032.5s i DCL/DML 033s su proizvedeni posebno za sustave sa kapilarnom cijevi te su posebno namijenjeni za postrojena s takvom ekspanzijom.

Ah0_0017



Filter suai i

po

kazna stakla

Uobiajene metode Metoda sa DCL suaem

Rashladna tvar se skuplja i provjerava moe li se ponovo upotrijebiti.

Rashladna tvar se skuplja i provjerava moe li se ponovo upotrijebiti.

Uklanjaju se kompresor i lter-patrona.

Uklanja se kompresor

Uklanjaju se ostaci ulja u sustavu

-

Postrojenje se isuuje duikom.

-

Prikljuuje se novi kompresor i ugrauje novi sua.

Prikljuuje se novi kompresor i ugrauje DCL lter.

Vakumiranje instalacije i punjenje rashladnom tvari.

Vakumiranje instalacije i punjenje rashladnim sredstvom.

Prednost ugradnje suaa DCL/DML u usisnom cjevovodu:1. krae vrijeme popravka2. povean uin suenja3. zatita kompresora od neistoa4. bolja kvaliteta servisa5. istiji uvjeti rada

Kiselinu i vlagu vezane u starom ulju, prihvaa sua DCL/DML, stoga nije potrebno uklanjati preostalo ulje iz rashladnog sustava.

Suai DCL/DML u usisnom cjevovodu zadrava neistoe sa kondenzatora, isparivaa, cijevi i sl. Na taj nain se postie dulji radni vijek kompresora.

DCL/DML lter suai mogu koristiti iste prikljuke kao i kompresor. Za Danfoss hermetike kompresore preporuuju se:

Ah0_0025

Prilikom izbora lter suaa u katalogu, potrebno je poznavati slijedee pojmove, koji predstavljaju osnovu za dimenzioniranje.

De nicija najnieg mogueg sadraja vlage u tekuoj fazi radne tvari, nakon kontakta sa suaem:

EPD za R22 = 60 ppm W *) EPD za R410A = 50 ppm W *)EPD za R134a = 50 ppm W *)EPD za R404A / R507 / R407C = 50 ppm W *)

Kao to je de nirano ARI 710 u ppm W(mg

water/kg

refrigerant)

*) ARI: Air-conditioning and Refrigeration Institute, Virginia, USA

PrimjerTip kompresora Promjer usisne

cijevi u mmTip ltera

TL 6.2 DCL/DML 032s

NL 6-7 6.2 DCL/DML 032s

Specijalna upotrebaDCL/DML lter suai (nastavak)

Dimenzioniranje

EPD (Equilibrium Point Dryness)

Ah0_0016

Uin suenja je prema standardu ARI 710 koliina vode/vlage, koju lter sua pri temperaturi tekuine od 24C i 52C, moe prihvatiti.

Uin suenja se navodi u koliini grama vode po kilogramu radne tvari.

R22: 1050 ppmW do 60 ppmW R410A: 1050 ppmW do 50 ppmWR134a: 1050 ppmW do 50 ppmWR404A / R507 / R407C: 1020 ppmW do 50 ppmW1000 ppmW = 1 g vode u 1 kg rashladnog sredstva

Ah0_0024

Navodi koliinu tekuine, koja moe proi kroz lter pri padu tlaka od 0,07bar, pri tk = +30C, to = -15C.

Tekuinski uin se navodi u l/min ili kW.

Preraunavanje kW u litre/minuti:R22 / R410A 1kW = 0.32 l/minR134a 1kW = 0.35 l/m

prakticni savjeti za instalatere

Documents