SADRAJBotanika klasifikacija

Klasifikacija prema jestivom delu

Klasifikacija prema ivotnom ciklusu

Klasifikacija prema optimalnim temperaturama rasta

Literatura

Klasifikacija povra u industrijskoj praksi

Povre ini veliki broj vrsta koje se meusobno znatno razlikuju. Zbog toga je vano njihovo grupisanje sa ciljem da se sistematizuju obimni podaci i saznanja koje su nauka i praksa prikupile tokom vekova. Takva klasifikacija unosi red, eliminie ponavljanja i olakava prouavanje biologije i tehnike gajenja povrtarskih useva.U svetu se kao povre koriste mnoge divlje i kulturne vrste bilja. Smatra se da oko 1.500 divljih vrsta irom sveta ulazi u ljudsku ishranu kao povre, a oko 200 vrsta se odgajaju kao povrtarski usevi. Mnoge od ovih vrsta nemaju neki poseban znaaj, s obzirom da je njihova rasprostranjenost simbolina. Sve ove vrste potiu iz oko 400 botanikih porodica.U naoj zemlji u proizvodnji je zastupljeno oko 50 vrsta, od ega privredni znaaj ima oko 25 vrsta, dok se ostale gaje u pojedinim lokalitetima na malim povrinama. irenje veeg broja vrsta u proizvodnji kod nas ogranieno je specifinim biolokim zahtevima i tradicijom.Podelu povrtarskih vrsta mogue je izvriti na razliite naine, u zavisnosti od toga koja se zajednika karakteristika uzima kao osnovno merilo. Najee se primenjuju klasifikacije po sledeim osnovama: 1. botanike odlike, 2. optimalna temperatura rastenja, 3. jestivi deo biljke, 4. ciklus razvoja. Povrtarske biljke mogu se razvrstavati i na osnovu drugih kriterijuma kao to su tolerancija prema kiselosti zemljita (pH), koncentracija soli u zemljinom rastvoru, razvijenost korenovog sistema i dr.Najvei znaaj pridaje se botanikoj klasifikaciji, a esto se koriste podela na osnovu organa koji se koriste u ishrani, kao i podela prema duini ivotnog ciklusa biljke.BOTANIKA KLASIFIKACIJAKlasifikacija povrtarskih biljaka na osnovu njihovih botanikih odlika i sistematske pripadnosti najtaniji je sistem. Ona se zasniva na tipu i grai cveta kao i na genetikoj srodnosti, ukazujui, takoe, na evolucioni razvoj vrsta. U veini sluajeva, biljke iz jedne iste botanike porodice imaju gotovo jednake ili vrlo sline odlike u odnosu na glavne faktore rastenja i razvia, stradaju od istih bolesti, itd. Meutim, svaka biljna vrsta ima svoje ekoloke zahteve pa u vezi sa tim i tehnologiju gajenja. Tako npr. boranija i bob spadaju u istu familiju ali imaju razliite zahteve prema temperaturi, to onda odreuje i razliito vreme proizvodnje. To se odnosi i na paradajz, odnosno krompir, kelj i karfiol itd. Sve to u velikoj meri olakava prouavanje biolokih i tehnolokih osobenosti vrsta iz jedne iste porodice. Korisnost botanike sistematike je i u tome to omoguuje sigurnu identifikaciju vrste nezavisno od jezikih barijera.Botanika biljni svet razvrstava u sledee jedinice. Razdeli: nie biljke,Thallophyta(gljive, alge, liajevi) i vie biljke,Cormophyta(mahovine, paprati, semenjae). Odeljak semenjaa,Spermatophytaine pododeljci golosemenjae (Gymnospermae) i skrivenosemenjae (Angiospermae). Pododeljak skrivenosemenjaa ine dve klaseMonocotyledonaeiDicotyledonae. Dalju botaniku klasifikaciju ini red, porodica, rod, vrsta, varijetet (botaniki), sorta (kultivar).Iz razdelaThallophytameu povrtarske biljke se ubrajaju gajene gljive iz porodiceAgaricaceae(ampinjoni, itake, bukovaa). U nekim krajevima sveta kao povre se upotrebljavaju i neke vrste algi. Sve ostale vrste povrtarskog bilja pripadaju odeljku skrivenosemenjaa.KLASIFIKACIJA PREMA JESTIVOM DELUKod povrtarskih vrsta za ishranu se koriste razliiti biljni organi od korena do cveta i semena. U zavisnosti od toga koji se biljni deo koristi kao hrana, povrtarske vrste se dele na:Lisnato povre: a) za kuvanje (spana, blitva, zelje, loboda); b) salatne vrste (salata, endivija, radi, celer rebra); c) zainsko bilje (miroija, ubrica, majoran).

Korenasto povre(mrkva, cvekla, celer, perun).

Krtolasto povre(krompir, ioka).

Mahunasto povre(graak, boranija, pasulj, bob, soivo i druge mahunjae).

Plodovito povre(graak, boranija, lima-pasulj, bob, tikvice, krastavac, bamnja, kukuruz eerac, paprika, plavi patlidan, paradajz, paprika, lubenica, dinja, tikva).

Lukoviasto povre(crni luk, beli luk, praziluk, aljma, kozjak, rezanac).

Cvetasto povre(karfiol, brokula, artioka),

Stabljiasto povre(pargla, keleraba),

Gljive(peurke).

U zavisnosti od ekolokih uslova i tradicije u ishrani, razliita je zastupljenost pojedinih vrsta povra u proizvodnji. Kod nas je dominantno plodovito (posebno paprika), lukoviasto povre (posebno crni luk), a od lisnatog (glaviasti kupus) ali je izraena tendencija irenja lisnatog povra (salate), zatim grupe gde se za ishranu koristi cvast (karfiol, brokula). Za industrijsku proizvodnju i preradu dominantno je plodovito povre, posebno graak i boranija.KLASIFIKACIJA PREMA IVOTNOM CIKLUSUivotni ciklus biljke obuhvata period od poetka rasta do potpunog formiranja i sazrevanja reproduktivnih organa ili u irem smislu rei, do semena. Meutim, ivotni ciklus uvek nije identian sa vegetacijom odnosno sa dostizanjem tzv. tehnoloke zrelosti kada se pojedini organi povra koriste za ishranu. U zavisnosti od ivotnog ciklusa povrtarske vrste su podeljene u tri grupe: jednogodinje, dvogodinje i viegodinje.Jednogodinjesu one vrste iji ivotni ciklus zapone i zavri se tokom jedne vegetacione sezone. One se odgajaju kao jednogodinji usevi. Kod nas uspeva veliki broj jednogodinjih povrtarskih vrsta, kao to su vrste iz familije pomonica (paradajz, paprika, plavi patlidan), tikava (krastavac, lubenica, dinja, tikve), leguminoza (graak, boranija), glavoika (salata, endivija, radi) i lobodnjaa (spana).Dvogodinjimbiljkama pripadaju vrste iji ciklus razvia traje dve godine. U prvoj godini obrazuju vegetativne delove i organe koji se koriste kao povre, a u drugoj godini razvijaju cvetonosna stabla, cvetove i seme. Ovde se ubrajaju vrste iz familije kupusnjaa, korenasto povre (mrkva, patrnak, celer, cvekla) i lukovi. Kod ovih vrsta ivotni ciklus traje dve godine ali je prekinut periodom mirovanja, na prelazu od vegetativne ka generativnoj fazi.Viegodinjebiljke ive i do 20 godina, i svake godine obrazuju delove i organe koja se upotrebljavaju kao povre. Tipine viegodinje biljke su pargla, artioka, hren, rabarbara, metvica i dr. Sposobnost viegodinjeg ivota ove vrste imaju zahvaljujui tome to u korenu ili podzemnom stablu akumuliraju znaajne koliine hranljivih materija, to uslovljava i bolju sposobnost za prezimljavanje. Duina ivotnog ciklusa kod ovih biljaka zavisi od ekolokih uslova i primenjene agrotehnike.KLASIFIKACIJA PREMA OPTIMALNIM TEMPERATURAMA RASTAPovrtarske biljke se bitno razlikuju po svojoj prilagoenosti niskim i visokim temperaturama. Po tom osnovu mogu se podeliti na dve velike grupe: (1) usevi prohladne sezone i (2) usevi tople sezone.Useviprohladne sezone(prilagoeni srednjim mesenim temperaturama 16-18C): artioka, keleraba, perun, blitva, kelj pupar, radi, broskva, krompir, rotkva i rotkvica, brokola, kupus, hren, graak, luk cmi, salata, endivija, luk beli, spana, karfiol, mrkva, celer, kelj, pastrnak, pargla.

Usevitople sezone(prilagoeni srednjim mesenim temperaturama 18-30C): bamnja, boranija, dinja, kukuruz eerac, krastavac, lima-pasulj, lubenica, paprika, paradajz, plavi patlidan, tikva, tikvica.

Prva grupa obuhvata povrtarske vrste koje najbolje uspevaju kad je vreme prohladno, a u drugu grupu spadaju one vrste koje mogu podnositi visoke temperature. Biljke iz prve grupe dobro podnose lake mrazeve, a njihovo seme klija na niim temperaturama, pa se mogu sejati rano u prolee, ili u drugoj polovini vegetacione sezone za berbu tokom jeseni i zime. Biljke iz druge grupe, koje najbolje rastu na viim temperaturama, nepovoljno reaguju ako budu izloene u duem trajanju prohladnom vremenu, ubija ih i najslabiji mraz, a njihovo seme klija i nie na znatno viim temperaturama.Opta podela povrtarskih biljaka prema njihovoj prilagoenosti temperaturnim uslovima nije dovoljna da okarakterie potrebe svake pojedine vrste u toploti. Mnoge na hladnou otporne vrste ne podnose letnje ege i suv vazduh (rotkvica, salata, spana, i dr.), dok druge dobro rastu pod takvim uslovima (perun, cvekla, hren i dr.). Isto tako, postoje znaajne razlike i meu pojedinim vrstama u grupi povra tople sezone.

Pastrnjakje stara kulturna biljka, dobivena je od samoniklog pastrnjaka. Uzgaja se za preradu i to preteno za suenje. Dvogodinja je biljka te u prvoj godini sazrije zadebljali korijen slian perinu, ali krupniji. Najee je stoastog oblika, krem bijele boje, glava ima do 10 cm promjera, a moe dosee teinu i do 500 g. Na skraenoj stabljici nalazi se rozeta jednostavno perastog dlakavog lia, koja je bujnija i krupnija od perina. U drugoj godini razvije bujnu i razgranatu cvjetnu stabljiku sa titastim cvatovima. Brzo gubi klijavost, pa je najbolje koristiti jednogodinje sjeme.Agroekoloki uvjetiTemperaturaZa vegetativni rast optimalne su temperature od 16 - 18 C, ali raste i pri 4 C. Visoke temperature usporavaju rast, no na njih je otporan. U kontinentalnoj klimi moe prezimiti na otvorenom. Za prijelaz u generativnu fazu treba dulje razdoblje niih temperatura. (1 - 10 C).VodaIma dubok korijen i moe se koristiti vlagom iz dubljih slojeva tla, pa se na aluvijalnim tlima uz rijeke moe uzgajati i bez navodnjavanja. Ravnomjerna opskrba vodom osigurava dobar prinos i dobru kvalitetu.TloNajbolje uspjeva na srednje tekim tlima, ilovastim ili ilovasto-pjeskovitim, neutralne reakcije (pH 6,5 - 7,0). Na veim povrinama za preradu uzgaja se, u kontinentalnom podruju, u dolinama rijeka.Agrotehnike mjerePlodoredNe smije se sijati na istu povrinu najmanje 4 godine. Zbog duge vegetacije uzgaja se kao glavni usjev, najbolje nakon strnih itarica to omoguuje dobru pripremu za ranu sjetvu pastrnjaka. Vadi se kasno u jesen, pa nije dobra pretkultura za proljetne usjeve.Obrada tlaJesensko oranje je potrebno obaviti na 25-30 cm dubine. Prije sjetve tlo se gnoji kompleksnim NPK-gnojivima u omjeru 10:20:30. Po potrebi se dodaje vapno, budui da su biljke uzgajane na kiselom tlu sklone raku. Pastrnjak dobro raste uz graak i salatu, uz uvjet da nije u sjeni.GnojidbaZbog velikog kapaciteta rodnosti i velike lisne mase pastrnjaku treba osigurati dovoljno hraniva. Uz gnojidbu s 220 kg duika, 150 kg fosfora i 300 kg/ha kalija te uz sklop 250 000 biljaka/ha postignu se prinosi od 45 t/ha.SorteNajvei izbor kultivara pastrnjaka ima Engleska i skandinavske zemlje, a u nas se uzgajaju Dugi bijeli i Podravkin bijeli, koji se ubraja u polu duge. Duina korijena mu je 20 - 30 cm, a promjer u glavi do 10 cm. Prednost im je to se lake vade.Sjetva / sadnjaZbog duge vegetacije prednost ima rana sjetva u oujku i do sredine travnja. Sije se u redove uz razmak 40 - 50 cm, a razmak u redu treba biti oko 10 cm, uz planirani sklop od 200 000 - 250 000 biljaka/ha. Treba koristiti sjeme proizvedeno prethodne godine to bolje klijavosti, da se izbjegne nejednako nicanje i nepravilan raspored biljaka u redu. Potrebno je 2 - 4 kg sjemena/ha. Pastrnjak sporo nie.Njega nasadaTijekom vegetacije meuredno se kultivira, dok se ne zatvore redovi. U sunom razdoblju 2 - 3 navodnjavanja mogu osigurati dobar prinos.Berba i skladitenjePuna tehnoloka zrelost pastrnjaka nastupa tek u kasnu jesen. Moe se vaditi i ranije, kada je zadebljali korijen veliine perina i koristiti se za proizvodnju i prodaju u svjeem stanju. Na veim povrinama vadi se kombajnima za mrkvu ili eernu repu. Prinosi mogu biti do 50 t/ha. Ako se ne stigne izvaditi na vrijeme, moe ostati u tlu i vaditi se tijekom zime ili u rano proljee, prije nego to protjera novo lie.Zdrav, suh i neoteen korijen pastrnjaka moe se skladititi za kasniju preradu u trapovima ili podrumima. Optimalna temperatura skladitenja je 0 C uz relativnu vlanost zraka oko 95 %.

MIROIJA - ANETHUM GRAVEOLENS L. Fam. Apiaceae

Miroija se gaji poglavito kao biljka za zain koji se koristi u domainstvu i konzervnoj industriji, zbog svog specifinog mirisa.
Ali se ona upotrebljava i kao aj koji potpomae luenje mleka, pojaava znojenje i protiv greva u stomaku. Od ove biljke se koristi nadzemni deo cvet i plodovi. U svima svojim nadzemnim delovima sadri etarsko ulje (u stablima i liu oko 0,5%, a u plodovima 3 - 4%). U suvom stanju sadraj ulja je neto veci - 1,5 - 2,5 %. Glavni sastojak u etarskom ulju je karvon (40 - 70%). Pored karvona, sadri jo i limonen i feladren. Pored etarskog ulja, u plodovima se nalaze jo masno ulje (14 - 16%) i belanevine. Poto se destilacijom izdvoji ulje, ostaci (uljane pogae) predstavljaju krepku krmu za domae ivotinje.
Miroija je jednogodinja zeljasta biljka, koja se odlikuje slabo razvijenim vretenastim i plitkim korenom. Stablo joj je uspravno, razgranato i izbrazdano. Lice joj je razliitog oblika na pojedinim delovima stabla. Listovi u donjem stablu su krupniji, a u gomjem sitniji. Inae, oni su viestruko perasto deljeni. Listovi su u vrhu stabla i bonih strana konasti. Cvetovi su sitni, skupljeni u titolike cvasti, koje izbijaju u vrhu stabla i bonih grana. Oni su ute boje ili utozelenkaste. Plod je jajolikog oblika. U njemu se nalaze po dve semenke. Cvetanje ove biljke traje dugo i neujednaeno, a isto tako i sazrevanje plodova.
Gajenje. Mirodija se moe gajiti u vrlo razliitim uslovima, ali joj najbolje odgovara umereno toplo i umereno vlano podneblje. Jedino joj ne odgovamju podvodna i kisela zemljita, kao i teka i zbijena. Najpodesnija zemljita za miroiju su duboka i plodna batenska zemljita.
Mirodjiju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi za ovu biljku su jednogodinje mahunarke i ubrene okopavine. Lucerka i crvena detelina nisu dobri predusevi za miroiju. Ona se moe uspeno gajiti i kao postni usev, posle berbe ranog povra i drugih ranih useva, ali je u tome sluaju u suvim krajevima treba gajiti uz navodnjavanje.
Obrada zemljita. Pri obradivanju zemljita treba posebnu panju pokloniti unitavanju korovskih biijaka.
ubrenje zemljita za ovu bijku je neophodno, jer ona daje veliku koliinu nadzemne mase, a koren joj je slabe usisne moi. Na zemljitima koja su za prethodne useve ubrena stajskim dubrivom, za ubrenje treba pod miroijom upotrebiti samo minerano ubrivo. Meutim, ako to nije sluaj, onda se ubrenje moc vriti i stajskim ubrivom, ali u manjoj koliini - sa oko 20 1onalha. Pored toga, stajsko dubrivo treba da je u to zgorelijem stanju. Od mineralnih ubriva treba upotrebljavati uglavnom kompleksno ubrivo u odnosu NPK kao 15 : 15: 15 u koliini od 300 - 350 kg/ha. Ukoliko se vri ubrenje i stajskim ubrivom, onda ovu koliinu kompleksnog ubriva treba smanjiti na polovinu. Pored osnovnog i predsetvenog ubrenja, vri se i prihranjivanje i to sa azotnim dubrivom, u koliini od 200 - 250 kg/ha. Jednu polovinu ove koliine treba primeniti pred prvu kultivaciju, a drugu - pred drugo.



Miroija se razmnoava semenom direktnom setvom. Seje se u neprekidne redove na razmaku 20 - 40 sm izmeu redova. Za setvu hektara potrebno je 8 - 12 kg semena. Seme se seje plitko na 2 - 3 sm dubine. Setvu treba obaviti polovinom aprila. Ako se miroija gaji kao postrni usev, treba je posejati odmah posle etve prethodnog useva.
Negovanje miroije se obavlja na isti nain kao i negovanje korijandera. to se tie bolesti, miroiju napada najece ra, a od tetoina lisna va. No ra joj ne nanosi vee tete, a protiv lisne vai upotrebljavaju se hemijska sredstva.
etva miroije radi korienja celokupne nadzemne mase vri se kad se zametnu plodovi u centralnom (sredinom) titu. U ovo vreme stabljike su potpuno zelene, a prizemno lie poinje da opada. etva se vri koenjem biljaka na visinu 10 sm od zemlje. Pokoenu masu treba osuiti, to se postie rasporeivanjem u tankom sloju u promajnim i zasenjenim prostorijama. Suenje traje 4 - 6 dana. Suenje u sunicama vri se na temperaturi od 400C. Pri suenju treba voditi rauna da se osuenoj masi sauva zelena boja. Osuena miroija moe se za trite pripremiti i ukieljenja u buradima - pulpiranjem.
etvu miroije za proizvodnju etarskog ulja treba izvriti u ono vreme kada - vei deo plodova poinje da prelazi iz zelene u utosmedu boju. etva se vri obio kosaicama. Za proizvodnju semena miroiju treba njeti kada se seme nalazi pri kraju ute zrelosti. Docnije etvu ne treba vriti, jer se seme lako osipa. Iz istih razloga etvu treba obavljati runo. Ponjeven usev povezuje se u snopie koje treba odmah preneti u suve prostorije radi sazrevanja semena. Vridba se obavlja na vralicama pri emu ove treba podesiti da dobro iste seme, ali da ga vazduna struja ne nosi u plevu. Ovreno seme se uva u suvim i hladnim prostorijama. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom, a isto tako i iz nadzemne mase. Plodove miroije za destilaciju treba prethodno samleti. Prinos mirodije po hektaru iznosi: 10 - 15000 kg sirove mase ili 2000 - 4000 kg suve; 800 -1300 kg semena; 50 -70 kg etskog ulja (iz nadzemne mase) ili 23 - 50k:g ovog ulja iz plodova.

Rotkva

Od est vrsta roda Raphanus, jedino se Raphanus sativus, i njeni varijeteti, gaje kao povre, krmno bilje i uljarice. U Evropi se, kao povre, gaji R.s. var. niger rotkva, i R. s. var radicula rotkvica. U Kini, Japanu i ostalim istonoazijskim zemljama, varijeteti R. s. var. raphanistrodies i var. longipinnatus, vrlo su rasprostranjene povrtarske kulture, od kojih se koristi zadebljali koren; R. s. var. caudatus gaji se zbog dugih, mladih plodova koji se koriste svei ili kuvani. R. s. var. moughi se koristi kao krmna biljka, a var. oleifera kao uljarica.Poreklo i istorijski razvojVeina autora misli da rotkva potie sa istonog Mediterana i podruja dalje, na istok, sve do Kaspijskog mora, a neki misle da je drugo sredite porekla Kina. Rotkva se gajila u starom Egiptu jo 2700 godina p.n.e., a u Kini postoje podaci o gajenju 400 godina pre Hrista. Gajili su je Grci i Rimljani, a irenjem Rimskog Carstva proirila se u srednju Evropu. Kod nas se vie gaji u kontinentalnom podruju, u kunim batama, a za trite u prigradskim porodinim gazdinstvima.Hranjiva i zdravstvena vrednostU naoj narodnoj kuhinji rotkva se koristi kao zimska salata. Naribani zadebljani koren zainjen siretom i uljem, uz pasulj i kobasice, ceni se kao lokalni specijalitet koji, uz to, ima i zdravstvenu vrednost. Pikantan ukus daju joj eterina ulja, kojih ima 11,5 do 24,5 mg/100 g jestivog dela, a ljutinu joj daje 4-metiltio-3-butenil izotiocianat. Prema hranjivoj vrednosti slina je drugim kupusnjaama, to se vidi iz uea glavnih sastojaka u procentu jestivog dela.Zdravstvenu vrednost rotkve narod je prepoznao jo u davna vremena, pa postoje mnogi domai preparati za leenje prehlada, kalja naroito hripavca za poboljanje izluivanja ui i poboljanje otpornosti organizma. Zbog ljutine, sok rotkve se, obino, priprema s medom.Morfoloke i bioloke osobineRotkva je dvogodinja biljka. U prvoj godini razvije se hipokotilski gomolj koji nastaje, najveim delom, od hipokotila; u donjem delu je koren, a na vrhu vrlo skraena stabljika s rozetom uzduenog, lirastog, esto duboko rascepljenog lia. Listovi su prekriveni dlaicama. Hipokotilski gomolj moe biti okrugog, ovalnog, valjkastg ili koninog oblika. Spolja je, najee, crne boje, ali ima i kultivara smee i krem bele boje. Unutranje tkivo je belo, sono i jedro, a na prelazu u generativnu fazu, ili u nepovoljnim uslovima, postaje sunerasto, jer se poveavaju intercelulare. Iako nije to, hipokotilski gomolj se, esto, naziva zadebljani koren. Cvetna stabljika je razgranata, do 1,5 m visine, a na vrhovima grana nosi grozdaste cvatove. Cvetovi su jednake grae kao i u ostalih Brassicacea, a latice su bele, ruiaste ili ljubiaste boje. Plod je komuica duga 3 do 7 cm, prenika oko 1 cm, sa 6 do 8 smeih semenki. U 1 g moe biti 100 do 160 semenki.Minimalna temperatura klijanja rotkve je 1 do 2 0C, a pri 20 0C nie ve za 4 dana. Optimalna tempretura rasta joj je, u vegetativnoj fazi, 15 do 20 0C. Visoke temperature, iznad 25 0C, izazivaju sunerastost (rubenost) unutranjeg tkiva korena i preotar ukus. Za prelaz u generativnu fazu potrebna je vernalizacija pri temperaturi od 2 do 11 0C, kroz oko 15 dana. Najintenzivnije deluju temperature od 5 do 18 0C, pa naklijalo seme i mlada biljka od 21 dan, ve za 10 dana moe zametnuti cvat. Zbog toga, u ranom proletnjem uzgoju, moe doi do prevremenog prorastanja. Pri temperaturama viim od 20 0C, moe doi do devernalizacije. Rotkva je biljka dugog dana.Najbolje uspeva na srednjetekim, ilovastim zemljitima, bogatim humusom, dobre strukture i propusnosti, uz pH 5,6 do 7. Na laganim, peskovitim zemljitima, gde je ee snabdevanje vodom ogranieno, ea je pojava sunerastog korena.Mesto u plodoreduKao i ostale kulture iz ove porodice, rotkva se ne sme sejati na istu povrinu 3 do 4 godine, niti joj sme prethoditi druga kupusnjaa. Gaji se posle kulture ubrene organskim ubrivom. Bolje je izbegavati zemljita gde je bilo kupusne kile, jer je i rotkva osetljiva na tu bolest.Potreba za hranivima i ubrenjeubrenje rotkve usklauje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u tlu. Deset tona trne rotkve iznosi iz tla 25 kg N, 10 kg P2O5, 50 kg K2O i 5 kg MgO. Azot se primenjuje u vie navratada se izbegne prenagli rast koji moe dovesti do sunerastog korena. Najvee korienje azota je u etvrtoj nedelji posle nicanja, pa se, zato, prva prihrana preporuuje ve u treoj nedelji. Dobro usklaenim ubrenjem azotom, moe se kontrolisati akumulacija (nakupljanje) nitrata, jer kod visokih doza, rotkva moe akumulirati nitrate slino kao spana.Izbor kultivaraU severnim, evropskim, zemljama rotkva se troi tokom cele godine, naroito u Nemakoj, uz kobasice i pivo.Zato se gaji od ranog prolea do jeseni, pa i u zatienim prostorima, a selekcionisani su odgovarajui kultivari i F1 hibridi. Kultivari se razlikuju po duini vegetacije, otpornosti na rubenost, prevremeno prorastanje i odrivost u skladistu.Po obliku gomolji mogu biti okrugli, valjkasti i konini, a po boji beli, krem-beli,crveni, ljubiasti i crni, sa belim, ili crvenim unutranjim tkivom (mesom).
Razlikuju se i po duini i po preniku hipokotilskog gomolja, "korena". Kod nas se najvie cene jesenji kultivari okruglog oblika korena, crne spoljanje kore.

PRAZILUKPoreklo i istorijsiki razvojPraziluk, verovatno, potie od samoniklog roaka Allium ampeloprasum, koji raste na celom podruju oko Sredozemnog mora, a pozant je u kulturi jo u starom Egiptu, Grakoj i Rimu. U starom veku je ve rairen u celoj Evropi. Neki botaniari ga svrstavaju u posebnu vrstu A. porrum, prema Lineu.Hranjiva i zdravstvena vrednostOd svih lukova, praziluk se najvie koristi kao povre u uem smislu. On je glavni sastojak mnogih jela koja se pripremaju kao glavno jelo ili kao prilog: varivo, punjeni praziluk, zapeeni praziluk sa sirom i sosom, musaka od praziluka, pita i sl. Poznate su i supe od praziluka, a dodaje se i u smesu za supe od povra, koje se pripremaju u preraivakoj industriji. Svei praziluk je sve popularniji kao salata i prilog uz brzu hranu (hamburgere), jer nema prateih pojava posle jela kao od luka ili belog luka. Konzervie se zamrzavanjem ili suenjem. Prema hranjivoj vrednosti slian je luku, a ima neto vie belanevina. Aktivni sastojci, korisni za ljudsko zdravlje, zastupljeni su neto manje (37mg/100g eterinog ulja koje sadri sastojke sa sumporom), ali budui da se u obroku pojede vie praziluka nego luka ili belog luka, zravstvena vrednost praziluka je podjednaka. Praziluk pospeuje varenje, izluivanje ui, poboljava rad bubrega, srca i krvotoka. Preporuuje se protiv ateroskleroze i bronhitisa, a koristi se i za negu koe, za razliite preparate u kozmetici.Proizvodnja u svetu i privredna vrednostPraziluk se najvie proizvodi u Evropi. U zemljama Evropske Unije godinje se proizvodi oko 7 miliona tona, to je samo oko 25% godinje proizvodnje luka, ali je po vrednosti proizvoda priblino jednak luku. Najvie se proizvodi u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, paniji i Engleskoj. Kod nas se praziluk najvie gaji u kunim batama, a za trite u sveem stanju, u kontinentalnom podruju, u okolini gradova. Najvie se troi tokom jeseni i zime. U mediteranskom podruju, ekonomski je najinteresantnija proizvodnja za zimsku i ranu prolenu berbu.Morfoloke i bioloke osobinePraziluk je dvogodinja bilja. Za razliku od luka i belog luka, ne stvara lukovicu kao organ rezerve. Na skraenoj stabljici (platou), s jedne strane je gusta masa debelog korena, a iz sredinjeg vegetacionog vrha razvijaju se listovi. Lisni rukavcu formiraju, duu li krau, belu lanu stabljiku, a plojke su linearne i nasuprotne, zelene, sivozelene ili plaviaste boje, sa votanom prevlakom. Lana stabljika je valjkasta, duga 15 do 40 cm, a prenik joj je 1,5 do 5 cm; ravna je, ili kod osnove malo proirena. Neki kultivari, uz skraenu stabljiku, mogu da imaju nekoliko lukovica veliine zrna graka, to se povezuje s njegovim poreklom. Druge godine, praziluk razvije cvetnu stabljiku visine do 1,2 m, a na vrhu nosi cvast, jednostavni titac, sa oko 150 belih do ljubiastih cvetova. est pranika razvije zreli pelud pre nego to je plodnica zrela za oplodnju (protandrija). Na istoj cvasti cvetovi se nepravilno otvaraju. Ipak, prevladava stranooplodnja. Seme je crno, smeurano, sa 350 do 400 semenki u g. Prihvatljivu klijavost zadri 2, do najvie 3 godine. Prema istraivanju nekih autora, seme praziluka niklo je za 13 do 16 dana pri temperaturi od 200C i vanosti zemljita 50 do 80%, maksimalnog kapaciteta tla za vodu. Pri temperaturama od 10 do 200C, niklo je 78 do 89% biljaka od klijavog semena. Temperature od 25 do 300C smanjile su nicanje, a na 100C nicanje se produilo na 31 dan. Kao namirnica, koristi se vegetativni deo praziluka, lana stabljika i deo lia. Njihov rast, prvenstveno, zavisi od temperature i intenziteta svetla, a duina dana nema uticaja. Prema istraivanjima, uz dobru snabdevenost vodom i hanivima, razvoj listova je linearan, a novi list se pravilno pojavljuje posle akumulacije sume temeprature dana od 1320 C, raunajui od 00C. Za vegetativni rast su optimalne temperature od izmeu 19 i 230C. Rast se usporava ili zaustavlja pri visokim temperaturama, od 27 do 320C, ali kad nastupe povoljni uslovi rast se ponovo nastavlja. U kasnu jesen, tokom zime i u rano prolee rast je usporen i zbog slabijeg intenziteta svetla. Praziluk dobro podnosi niske temperature i, u naim klimatskim uslovima, ogovarajui kultivari dobro prezimljavaju. Tokom zime, prolazi kroz proces vernalizacije, a dolaskom viih temperatura i dueg dana prelazi u generativnu fazu. U prolenoj proizvodnji praziluka mogue je prevremeno cvetanje ako biljke, u fazi rasada sa 4 do 5 vidljivih listova, budu izloene, tokom 3 nedelje, temepraturi od 2 do 80C. Drugi autori navode neto drukije rezultate, kada se vernalizovalo do 30% sasvim malih biljaka (30 C, letnji period), potrebno je rashladiti uzgajalite

Inkubacija prorastanje micelije kroz kompostU ovoj fazi uzgoja najvanija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pree 26-27 C, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave odreenih bolesti.
Ukoliko se osiguraju optimalni uslovi u uzgajalitu, micelij e potpuno prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces moe biti i dui te traje do 20 dana, to zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u uzgajalitu USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA PARAMETRI VRIJEDNOST ODSTUPANJEtemperatura prostora18 21 C19 23 C

temperatura komposta22 27 C23 28 C

vlanost= 80%80 85%

% CO20.7 2.0%1.0 3.0%

napomena
Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost poslije nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u uzgajalitu.
Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoi, treba prvo pokuati smanjiti temperaturu zalivanjem poda i zidova, ukljuivanjem sistema ventilacije, recirkulacije unutranjeg vazduha i tek na kraju ukljuivanjem sistema hlaenja. Treba imati u vidu da
u ovom periodu nije poeljno ubacivanje svijeeg vazduha, zbog odravanja koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promjena temperature komposta u ovoj fazi e imati posljedice na krajnji rezultat, tj. na prinos.Nanoenje pokrivke
Pokrivka se postavlja na povrinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. itava povrina briketa mora biti pokrivena pokrivkom, naroito okovi. Pokrivka se ne pritiska, ve samo ravna po gornjoj povrini komposta.za 1 plastenik; 15 tona komposta 1. Crni treset Rumograf 80 - 90 vrea zavisi od debljine pokrivaa
2. Smei treset RTS 30 vrea
3. Pijesak granulacije 0 0,4-7 mm 1,5 m3
4. Vapnenac - kalcit 350 kg - 400 kg