poslusnost i pokoravanje autoritetu

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama

Sadraj

SADRAJ UVOD

1 2

POSLUNOST I POKORAVANJE AUTORITETU KAO MOMENAT U RAZVOJU JEDINKE 3 DA LI JE POSLUNOST MORALNA? (AN PIJAE I LORENS KOLBERG) MORALNI RAZVOJ PO PIJAEU MORALNI RAZVOJ PO KOLBERGU FROMOVA TEORIJA AUTORITARNOSTI AUTORITARNO-MAZOHISTI,KI KARAKTER PSIHOLOGIJA NACIZMA STUDIJA AUTORITARNE LI NOSTI I ANTIDEMOKRATSKE ORIJENTACIJE (TEODOR ADORNO I SARADNICI) POSLUNOST I POKORAVANJE AUTORITETU KAO POKRETA PONAANJA OSNOVNE POTREBE PO HENRI MAREJU POSLUNOST AUTORITETU PO STENLI MILGRAMU POSTAVKA I OPIS EKSPERIMENTA KIBERNETSKO STANOVITE HIJERARHIJSKO STRUKTURISANJE VARIJABILNOST INSTRUMENTALNOST USLOVI POSLUNOSTI ZAKLJU NA RAZMATRANJA DA LI JE DOBRO BITI POSLUAN? KAKO NAU ITI NEPOSLUNOST? LITERATURA 3 3 4 6 7 8 9 13 13 15 15 16 17 17 18 18 21 21 23 27

1


Uvod"Dok ovo piem, visoko civilizovana ljudska bi a prele u iznad moje glave, pokuavaju i da me ubiju. Oni ne ose aju nikakvo neprijateljstvo prema meni li no, kao ni ja prema njima. Oni samo vre svoju dunost... Ve ina njih, u to ne sumnjam, dobroduni su ljudi koji potuju zakon, i koji u privatnom ivotu ne bi nikoga ubili ni u snu. S druge strane, ako neki od njih uspe da me preciznim pogotkom raznese na komade, to mu sigurno ne e kvariti san." George Orwell Problem agresivnosti i spremnosti ljudi da u ine neto to je za normalnog oveka nezamislivo nesporno je tema koja zanima stru njake kao i laike od davnina. Krstaki ratovi, progoni mnogih naroda i njihova masovna istrebljenja, brutalni ratovi koji su besneli vekovima pa i milenijumima, privla ili su panju nau nika, naro ito nastankom psihologije sredinom 19. veka. Ulaskom u XX veka ove anstvo je bilo ube@eno da je sa takvim stvarima tipi nim za mra ni srednji vek (a koji su se produile i dugo nakon njega) kona no i za svagda zavreno. Jednostavno, inilo se da napretkom tehnologije nema vie ni razloga, ali ni elje ljudi za ratovima i sukobima. ,injenica danas jeste da je u ratovima u 20. veku poginulo vie ljudi nego u svim ratovima u zadnja dva milenijuma. Naro ito Drugi svetski rat poznat po koncentracionim logorima i masovnim istrebljenjima prvenstveno Jevreja, ali i drugih naroda, pa ak i politi kih neistomiljenika, u iu interesovanja psihologa doveo je jedno pitanje: kako neko, naizgled sasvim obi an i normalan moe po initi tako strane zlo ine kakvi su se deavali za vreme ovog rata? Naalost, ovakva deavanja nisu zaustavljena nakon 1945. veH su nastavljena i do dan danas. Me@utim, pitanje koje nas kao psihologe treba da interesuje jeste da li smo danas blii objanjenju ovakvog ponaanja, i jo sigurno vanije, moemo li ita u initi da takvo ponaanje spre imo? Ovaj rad jeste upravo posveHen jednoj zanimljivoj, ali pre svega vanoj temi, to pitanje poslunosti i pokoravanja autoritetu svakako jeste. Naravno, osnovno pitanje jeste da li je ovaj motiv uro@en ili nau en. Pored ovog, ovaj rad pokuaHe i da odgovori na pitanje povezanosti poslunosti sa razli itim psihosocijalnim karakteristikama ljudi kao to su u prvom redu autoritarnost i konformiranje. Pored ovoga jedan deo rada biHe posveHen prakti nosti ovog problema, a naro ito kakve posledice izu avanje ovog motiva ima na ljude u celini i da li je moguHe spre iti posledice koje ovaj motiv moe (ali i ne mora) imati na druge ljude i grupe, kako etni ke tako i socijalne grupe uopte. Naravno, autor nema pretenziju, niti je dovoljno kompetentan, da u potpunosti rei ovaj problem, ali se nada da He i ova kratka studija pomoHi da se osvetli i makar upozori na posledice koriHenja ovog motiva. Posebno se ini vanim da se pokua razbiti predrasuda tipa ja nikada tako neto ne bih uradio koju ima najveHi broj ljudi. Naalost, najveHi broj ljudi jeste spreman da u ini i najstranije stvari samo ako autoritet to zahteva. Ovo pokazuju i eksperimenti, ali jo eHe i bolje praksa. Da li se ovde moe ita u initi? Ako je odgovor ne, onda je moda bolje da svi mi kao psiholozi, a naro ito socijalni psiholozi zatvorimo svoju firmu i po nemo da se bavimo nekim drugim mnogo zahvalnijim poslom. U suprotnom, ima jo nade za nau profesiju i za ove anstvo uopte.

2


Poslunost i pokoravanje autoritetu kao momenat u razvoju jedinkeU prou avanju poslunosti i pokoravanja autoritetu, makar to se istorije psihologije ti e, mogu se jasno razdvojiti dve velike grupe istraivanja i teorija.Prva grupa teorija posmatra ovaj motiv kao momenat u razvoju svake jedinke koji je nemoguHe presko iti, ali je naravno moguHe na njemu ostati. U ovu grupu spadaju prou avanja moralne svesti Kolberga i Pijaea, istraivanja autoritarnosti, prvenstveno Froma, ali donekle i Adorna i saradnika kao i jo neka, manja, ali nikako manje vana. Drugu grupu teorija ine teorije koje poslunost i pokoravanje vide kao klasi an motiv-pokreta ponaanja. Ovde su sigurno najzna ajnije teorije Stenli Milgrama (Stenly Milgram) i Henri Mareja (Henry Murray). Vremenski gledano, nema jasne podele na ove dve grupe.Na primer, Henri Marej je svoju teoriju o 20 osnovnih potreba konstruisao tridesetih godina prolog veka, a Majlgrem tek sedamdesetih. Zato se sa sigurnoHu moe reHi da su ovo dva podjednako uticajna, ali to je veoma vano, ne uvek i me@usobno isklju ujuHa teorijska pravca. Zbog bolje preglednosti, u ovom radu He ipak ove dve teorijske koncepcije biti podeljene po osnovnoj premisi koja lei u njihovoj osnovi.

Da li je poslunost moralna? (an Pijae i Lorens Kolberg),uveni psiholozi an Pijae i Lorens Kolberg prvi su autori koji su poslunost autoritetu smatrali neophodnom fazom razvoja moralnosti kod dece. Obojica kao neizostavan stadijum moralnog rasu@ivanja navode poslunost i pokoravanje autoritetu, ali istine radi, prvenstveno autoritetu u porodici. Tako@e, potrebno je naglasiti da oba ova autora iako ovu fazu smatraju neophodnom u razvoju deteta, naglaavaju da prava moralnost nastaje tek prevazilaenjem ove faze i prelaskom na vie nivoe moralnog razvoja. Naravno, i me@u njima postoje neka, manja, neslaganja. Na osnovu svojih istraivanja doli su do sli nih, ali ne identi nih rezultata.

Moralni razvoj po PijaeuPijae problem razvoja moralnosti posmatra iz aspekta iz kojeg je i konstruisao svoju celokupnu teoriju intelektualnog razvoja-osnova upoznavanja i menjanja slike o svetu jeste akcija i interakcija sa tim svetom. Pijae dolazi do svojih zaklju aka o moralnosti na osnovu posmatranja de ije igre i pogotovo na osnovu toga kako se tuma e i primenjuju pravila igre. Deca na mla@im uzrastima ovih se pravila pridravaju jednostavno zato to postoje, dok deca na kasnijim uzrastima (negde oko 13. godine) po inju da razumevaju pravila i da ih objanjavaju, a ne samo slepo sluaju. RazmatrajuHi ovaj problem, Pijae navodi da se u moralnom razvoju jasno mogu razlikovati dve vrste moralnosti: heteronomna moralnost koja se vremenski ranije javlja i zasniva se na bespogovornoj poslunosti autoritetu. Ona poti e od tu@ih zahteva i zabrana i podrazumeva jednosmerno, odnosno, unilateralno potovanje. U ovoj fazi razvoja biti dobar je isto to i biti posluan. Ova faza odre@ena je prvenstveno detetovim kognitivnim razvojem i njegovom egocentri noHu. Pored toga, dete na ovom uzrastu pokazuje takozvani moralni realizam kod kojeg postoji samo objektivna odgovornost (vie se vrednuje sam zakon nego njegova svrha). Zbog toga deca na ovom uzrastu ne vode ra una o namerama, veH isklju ivo o posledicama nekog dela. 3

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama Drugi bitan faktor heteronomne moralnosti kod dece jeste upravo autoritet, odnosno socijalni odnosi roditelj-dete koji se zasnivaju na poziciji moHi koja ide od gore na dole. Prili no je jasno da je upravo ovde po etak i osnova kasnije poslunosti autoritetu i kod odraslih osoba. Poslunost, kao to se vidi nije nemoralna na de ijem uzrastu (naprotiv, ona je dobrodola i bogato nagra@ivana) pa nije teko zamisliti da mnoge (ne sve!) osobe ovaj princip primenjuju i kasnije u svom ivotu smatrajuHi moralnim da se slua onaj koji je za njih autoritet u odre@enoj situaciji. autonomna moralnost nastaje zahvaljujuHi kognitivnom razvoju (naputanje egocentri nog stanovita), ali i uzajamnim kontaktima sa vrnjacima. Nju odlikuje uzajamno i recipro no potovanje. Ovde se initi dobro ne poistoveHuje sa poslunoHu veH sa pravednoHu. Pravila se potuju, ako ona nisu u suprotnosti sa tenjama pojedinaca i naro ito ako ne ometaju zajedni ku akciju. Subjektivna odgovornost ovde nadja ava objektivnu i sve se vie vodi ra una o motivima i namerama drugih osoba. Pijae predlae i kole koje He pomoHi i podsticati saradnju me@u ljudima, formiranje pravila na osnovu pravednosti i zajedni ke akcije veHeg broja ljudi. U enje moralnosti dosta odstupa od nekih ranijih shvatanja mnogih sociologa, a prvenstveno Emila Dirkema, po kojima internalizacija moralnih normi dolazi sama po sebi interakcijom sa drugima i da je aktivnost deteta ovde bespotrebna. Da je zaista tako, problem poslunosti autoritetu i njegovih implikacija verovatno ne bi ni postojao. (Pijae po Kapor-StanuloviH, 1988 i Murray, 2002)

Moralni razvoj po KolberguNajinteresantniji momenat Kolbergovog istraivanja jeste originalan na in na koji je on ispitivao moralnost kod dece. One je koristio moralne dileme, pri e u kojima su deca trebala utvrditi koji je postupak moralan i objasniti zato. On je koristio longitudinalnu studiju i od iste dece samo na razli itim uzrastima traio da reee ove dileme. Naravno, oni su razli ito procenjivala iste pri e u zavisnosti od uzrasta na kome su bili. Cela studija je trajala vie od deset godina. Na osnovu ovih istraivanja Kolberg govori o tri stupnja moralnosti, gde svaki stupanj ima po dva stadijuma. Redosled ovih stadijuma je nepromenljiv, i oni se ne mogu preskakati poto se sledeHi stupanj samo nadovezuje na prethodno razvijeni. Ovi stadijumi su i univerzalni, karakteristi ni za sve ljude, ali ne moraju svi ljudi dostiHi najvie stadijume razvoja. Naprotiv, tvrdi Kolberg, najveHi broj ljudi zauvek ostaje na treHem ili etvrtom stadijumu razvoja, a samo vrlo mali broj dostigne peti ili najvii, esti stadijum. Postavlja se pitanje kako su onda ovi stadijumi univerzalni kada se javljaju kod malog broja ljudi? I sam Kolberg kasnije odustaje od estog, najvieg stadijuma i predlae da se on izostavi iz klasifikacije. Tako@e, mnogi autori su dokazali da ovi stadijumi nisu strogo odvojeni veH da ponekad ista osoba u razli itim situacijama rasu@uje na razli ite na ine. Osnovno polazite Kolbergove teorije jeste nivo sociomoralne perspektive, odnosno stanovite na osnovu kojeg osoba definie drutvenu moralnost i bira moralne vrednosti. Za prou avanje poslunosti najbitniji su prvi i etvrti stadijum moralnog razvoja. prekonvencionalni stupanj se naziva jo i predodgovorni. Dete na ovom stupnju se ponaa u skladu sa kulturnim normama i dobro se vlada, ali vrednosnu orijentaciju nekih postupaka odre@uje na osnovu njihovih fizi kih posledica (nagrade ili kazne) ili fizi ke moHi osoba koje izri u pravila i odredbe dobrog, odnosno loeg ponaanja. Ovaj stupanj je karakteristi an za decu od 4 do 10 godina. Za ovaj stupanj karakteristi na su dva stadijuma. Prvi je opredeljivanje prema kazni i bezrezervno pokoravanje vioj sili, dakle sklonost ka poslunosti a drugi zalaganje za recipro nost, odnosno na ovom stadijumu moralnost se shvata kao pragmati nost-ako ja tebi pomognem, o ekujem neto za uzvrat. Za prvi stadijum karakteristi no je i da je 4

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama moralno rasu@ivanje odre@eno strahom od kazne i da se dobro i zlo definiu prema tome koliko se uklapaju u zahteve autoriteta. Ovaj stadijum je najblii odre@enju Pijaeovog stadijuma heteronomne moralnosti i predstavlja moralnost jakih nad slabim. to se poslunosti ti e, teko je ne videti vezu sa ovim stadijumom moralnosti. Iako kod klasi nih eksperimenata sa poslunoHu pitanje kazne ili nagrade nije jasno istaknuto ( ak se ponekad tvrdi da to nije bitan neposredan faktor poslunosti) ne moemo a da ne izrazimo skepsu prema tome. U gotovo svim prou avanjima poslunosti jasno je da se kao indirektna posledica krije nagra@ivanje, ili makar izbegavanje kazne (identifikacija sa neprijateljem jasno podrazumeva ovaj princip; ispitanici u Milgramovom eksperimentu o kome He biti re i kasnije tako@e neretko brinu da li He dobiti matrijalnu nadoknadu ako odbiju nare@enje). Naravno nerealno i neozbiljno bi bilo tvrditi da je ovo jedini, pa ak i primarni pokreta poslunosti. Ali, isto tako neodgovorno bi bilo zanemariti nagra@ivanje i kanjavanje kao zna ajan faktor poslunosti. konvencionalni stupanj se naziva i konformisti ki, ali se osoba ne samo konformira drutvenom redu, veH se trudi i da ga odri i da ga opravda. I ovaj stupanj se sastoji iz dva stadijuma. Prvi je tenja da se bude dobar de ko/devoj ica (dobro ponaanje je ono koje se dopada ili pomae drugima i koje drugi odobravaju-prvi put postaje vana namera, a ne samo delo). Ovaj stadijum karakteristi an je za decu od 13 do 16 godina. Drugi stadijum ovog stupnja razvoja je opredeljivanje prema autoritetu i uvanje socijalnog reda. Ispravno ponaanje se ogleda u ispunjavanju dunosti i odraava perspektivu lan sam drutva. Individualni interesi se potuju samo ako su u skladu sa postojeHim drutvenim normama. Da li se ovde moe govoriti o poslunosti? S jedne strane, ovde je autoritet veH internalizovan i osoba zaista pokazuje znake poslunost, ali poslunosti autoriteta iznutra, internalizovanog autoriteta te se to ne moe smatrati klasi nom poslunoHu. Ali, s druge strane, sam Kolberg kae da je za ovaj stadijum karakteristi an stav da potovanje zasluuje onaj ko predano izvrava svoju dunost (Kolberg, 1990) Kao to He biti kasnije re eno, osnova poslunosti i jeste stav da je najvanije potovati svoju re i ispuniti svoju dunost. Ostaje pitanje-da li su poslunije osobe na prvom ili na ovom, etvrtom stadijumu razvoja. to se poslunosti autoriteta ti e, odgovor je izuzetno teko dati. ,ini se da se moe sa poprili nom sigurnoHu reHi da u osnovi poslunosti lee ili strah od kazne i elja za nagradom ili elja da se ispuni dunost, a neretko oba ova motiva zajedno. Ovaj stadijum javlja se nakon 16. godine. postkonvencionalni stupanj jeste i najvii stupanj moralnog razvoja. Sam naziv autonoman je verovatno dovoljan da pokae ta je osnova ovog stupnja. Moralni principi su ovde nezavisni i od drutvenog reda i od autoriteta, oni su ovde individualni i potpuno internalizovani kao deo repertoara sopstvenog su@enja i ponaanja. Dva stadijuma karakteristi na za ovaj stupanj Kolberg naziva opredeljivanje prema drutvenom ugovoru (ogleda se u elji da se unaprede norme drutva i uvo@enje ili odravanje demokratskih procesa, a ne samo veH postojeHih kodeksa - stvaranje a ne samo potovanje zakona) i odlu ivanje po savesti, odnosno samostalno izabranim eti kim principima. (Kolberg, 1990)

U zavrnom delu ovog rada biHe navedeni i neki predlozi samog Kolberga kako pomoHi razvoj moralnog su@enja kod dece.

5


Fromova teorija autoritarnostiKada se govori o autoritarnosti, naj eHe nam odmah na pamet pada Adorno sa svojim, nezaslueno zaboravljenim saradnicima. Me@utim, ako malo dublje zakopamo ovo pitanje, biHe nam jasno da su prve i najvanije osnove autoritarnosti i autoritarne li nosti date jo mnogo ranije. Erih From svoje prve knjige posveHen ovoj temi zavrava jo 30-tih i 40-tih godina prolog veka. Najzna ajnije su svakako njegove knjige Autoritet i familija i naro ito Bekstvo od slobode izalo desetak godina pre Adornove studije. U njima su dati temelji ove jo uvek za psihologe intrigantne oblasti socijalne psihologije. Pre nego to pre@emo na samu Fromovu teoriju autoritarnosti, trebalo bi jasnije objasniti vezu i razlike izme@u autoritarnosti i poslunosti autoritetu. Na prvi pogled, ova se razlika ini jasnom. Autoritarnost je sklop crta li nosti, a poslunost samo jedna osobina. Me@utim, veza izme@u poslunosti i autoritarnosti je mnogo dublja. Kao to He biti kasnije re eno, kao jednu od najvanijih osobina autoritarne li nosti, Adorno i saradnici navode autoritarnu submisivnost koja se ogleda upravo u nekriti kom sagledavanju autoriteta i njegovom slepom sluanju. Dakle, moglo bi se reHi da je poslunost samo jedna, iako veoma vana karakteristika autoritarnosti. Da je ovo zaista tako, dokazuju i neke modifikacije Milgramovih eksperimenata u kojima su zaista posluniji bili oni koji su imali veHi skor na F skali koja je konstruisana upravo da meri autoritarnost. (Elms po Milgramu, 1990) Neretko se napominje da je poslunost jedan od najja ih realnih i opipljivih dokaza postojanja osobina koje karakteriu autoritarnu li nost. Naime, naj eHe se autoritarnost utvr@uje upitnicima, ali tek je pot injavanje autoritetu u realnoj situaciji pokazatelj da li upitnik grei ili ne. U zaklju ku treba jo jednom napomenuti da se autoritarnost i poslunost nikako ne mogu izjedna iti, ali se definitivno i vrlo jasno mogu povezati. Erih From, ovek koji pripada psihoanaliti kom Frojdovom krugu, ali se trudi da ga i u mnogome proiri i primeni na mnogo prakti niji na in nego je to inio sam otac psihoanalize osnovu nastanka autoritarnosti vidi, naravno, u porodici i naro ito odnosu sina prema ocu. Otac je ta figura koja predstavlja sinu (mada je teko zamisliti da to nije i Herci) prvi autoritet koji se slua odmah, bez protivljenja i od koga se i strahuje. Me@utim, klica odnosa vo@a-pot injeni nije uvek samo strah. Kako From navodi kod odnosa vojnika prema oficiru ta klica je odnos strahopotovanje i divljenje, a kod pripadnika Hitlerjugenda ak i ljubav. Upravo strah od gubitka te ljubavi kao i samo oseHanje ljubavi jeste u osnovi ovog odnosa vo@e i njemu pot injenog. Da ovde nije i kraj moguHih odnosa, kojih izgleda moe biti isto koliko i razli itih autoriteta, pokazuje i to da ponekad u osnovi ovog odnosa stoji moralnost (odnos ispovedniksvetenik), duhovne vrednosti i moH koju autoritet ima a kojoj se pot injeni nada (odnos studentnastavnik). (From, 11980) Dakle, raznovrsnost autoriteta (jasno je da u razli itim situacijama postoje razli iti autoriteti) uslovljava i razli ita oseHanja koja lee u osnovi odnosa autoritetpot injeni. Na ovom mestu umesno je naglasiti da autoritativni odnos nije iznu@eno ponaanje. Ne postoji autoritativni odnos izme@u ratnog zarobljenika i njegovog tamni ara iako ovaj drugi ini stvari koje tamni ar od njega zahteva. Kratka napomena-ovde se ne moe govoriti ni o poslunosti, makar ne u njenom smislu o kome ovde govorimo. S druge strane da bi zaista mogli govoriti o autoritativnom odnosu mora postojati makar ostatak dobrovoljnosti. Samopot injavanje moe imati osnovu u prinudi, ali ako se ona ne oseHa ba kao ista prinuda veH se oja a i oseHajnim odnosima straha, divljenja, ljubavi itd. ) tek onda moemo govoriti da postoji autoritativni odnos kako ga i sam From, ali i mnogi drugi psiholozi definiu. Kao psihoanaliti ar u dui, From donekle prihvata Frojdovu teoriju o nastanku Super ega kroz identifikaciju sa ocem. On je i proiruje na celo drutvo (ophrvano tadanjim usponom nacionalsocijalisti ke filozofije u Nema koj). Naime, tvrdi on, da bi jedna vladajuHa sila bila delotvorna nije dovoljna samo fizi ka sila i fizi ka prinuda koje mogu biti efikasne na kraHi period, ali bi takav aparat bio preskup, a nezadovoljstvo veliko to bi rezultiralo i mnogobrojnim nemirima i slabom proizvodnjom. Obrazovanjem Super ega ovaj se problem delimi no reava. 6

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama Spoljna sila se introjektira i preobraava u unutranju a ponaanje osobe nije odre@eno vie samo strahom od spoljanje kazne veH se autoriteti, i sami introjektirani, sluaju i iz straha od instance koja se sada nalazi u samoj osobi. (From 1980) Ta spoljna drutvena sila nastupa naj eHe preko roditelja, i to uglavnom preko oca. Super ego tako zadobija atribute morala i moHi, ali se istovremeno i projektuje na stvarne autoritete i time se oni odupiru racionalnoj kritici osobe. Tako ljudi po inju verovati u autoritetovu moH, mudrost, moral poto su to osobine Super ega koje se najvie cene. Samo razdvajanje autoriteta i Super ega je prakti no nemoguHe. Nad ja nije nita drugo do pounatranjena spoljna sila. Upravo zato From, za razliku od Frojda, Nad ja vidi kao dinami ku instancu koja se formira u detinjstvu, ali koja je podlona promenama u zavisnosti od izgleda drutva u kojem pojedinac ivi. ,ak, tvrdi From, samo Nad ja bi nestalo kada ne bi postojali autoriteti koji ga neprestano obnavljaju, gde se ti autoriteti menjaju s godinama pojedinca. Iako autoritet prvenstveno predstavlja pojedinca (vo@u, profesora, oficira), From dozvoljava da autoritet moe biti i cela porodica. Porodica je ta koja kroz proces socijalizacije posreduje izme@u drutvene strukture i pogleda i stavova njene upravlja ke hijerahije sa jedne strane, i deteta kao novog lana porodice s druge strane. Uloga porodice upravo je u tome da proizvodi drutveno poeljne duevne strukture kod deteta. Da li ovo podrazumeva da je i sama porodica toliko autoritarna struktura da je nemoguHe da dete vaspita u slobodnijem, liberalnijem i od autoriteta oslobo@enijem duhu? Ova vizija i uloga porodice koju From nameHe ini se previe i pesimisti ka i deterministi ka da bi se mogla sa odobravanjem i potpunim razumevanjem prihvatiti. Ali, s druge strane, porodica jeste osnovni agens socijalizacije i moe biti najbitniji uzro nik kako autoritarnosti i sveg onog to ona zna i, tako i poslunosti autoritetu. Ali, tvrdnju da je ona uvek to i jeste, malo je tee prihvatiti kao ta nu.

Autoritarno-mazohisti ki karakterU svojoj verovatno najpoznatijoj knjizi koja govori o autoritarnosti, Bekstvo od slobode, From napominje da autoritarnost nije nita drugo do mehanizam tog bekstva koji nastaje kada se prekinu primarne spone koje su pojedincu pruale bezbednost. Naime, nakon prekida tih primarnih spona pojedinac pred pojedincem se nalaze dva puta. Prvi je put pozitivne slobode koji podrazumeva spontano povezivanje sa svetom preko ljubavi i rada, istinsko izraavanje emocionalnih i intelektualnih sposobnosti i potpuna nezavisnost i integritet sopstvenog Ja. Drugi put jeste odstupanje, odustajanje od slobode i pokuaj da se usamljenost prevlada odricanjem od integriteta i individualnosti sopstvenog Ja. Ovaj drugi put odvija se preko jednog od tri mehanizma bekstva od slobode: autoritarnost, ruilatvo i saobraavanje pojedinca. Prou avanjem mazohisti ke strukture li nosti kao oblika autoritarnosti, Erih From udara temelje onome to He kasnije postati jedan nezaobilaznih problema socijalne psihologijeautoritarna li nost i njene osobine. Ovaj pojam From nudi kao objanjenje zadovoljstva koje mnogi pot injeni imaju kada se pokoravaju i sluaju autoritet. Kao to He biti napomenuto, neki autori, kao to je Mek Dugal, osnovu pot injavanja vide u uro@enom instinktu, nagonu koji je karakteristi an za sve ljude. Sam From pokuava da dokae da ova potreba ipak nije nikakav uro@eni nagon veH samo istorijski uslovljeno duevno stanje. U razli itim epohama autoritarna i mazohisti ka struktura nisu jednako razvijene. ,ak, upozorava on, ovakvo tvr@enje da pokoravanje izaziva zadovoljstvo kod svih ljudi zato to izaziva kod nekih nije nita drugo do racionalizacija po kojoj je nuna vlast oveka nad ovekom i da takva vlast postoji samo zato to postoji i elja za pot injavanjem. Mazohizam jeste smao jedan od puteva koji imaju zajedni ki cilj: osloboditi se pojedina nog ja, izgubiti se, otrasiti se bremena slobode. (From, 1989) Nesporno je da takvo zadovoljstvo zaista postoji kod mnogih ljudi. Takve ljude, odnosno takav karakter From naziva mazohisti kim. Struktura mazohisti kog karaktera jeste u zadovoljstvu pot injavanju, pokoravanju i predavanju vlastite li nosti u ruke drugog. From 7

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama smatra da je ovaj problem po etkom prolog veka bio zapostavljen zato to je takva struktura bila veHinska u ondanjem buroaskom drutvu te je ovo smatrano normalnim i prirodnim, a tek su njegove patoloke forme, prvenstveno mazohizam u seksualnim perverzijama. zaista zaokupljale panju nau ne javnosti onog doba. Tek Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) i Karen Hornaj (Karen Horney) ukazuju da je mazohizam neodvojiv od zadovoljstva i da oni nisu suprotni veH sasvim uskla@eni pojmovi. Zadovoljstvo koje ljudi imaju u pokoravanju i pot injavanju nije uvek svesno, ali se ne moe zanemariti. Za autoritarni karakter ostaje karakteristi no da situacije u kojima on moe iskazati pokornost za njega predstavljaju zadovoljstvo i da te situacije on nastoji u vrstiti, a ne promeniti. Da ovaj problem nije ba tako ist pokazaHe tek 40-ak godina kasnije Milgramovi eksperimenti koji su pokazali da se najveHi broj ljudi mu i i oseHa izuzetnu neprijatnost kada treba da slua autoritet koji zahteva da se povredi druga osoba bez nekog vidljivog razloga. Dakle, samo pot injavanje nije uvek i zadovoljstvo. Pre se moe reHi da je zadovoljstvo retka prateHa pojava pokoravanja, makar u ovim eksperimentima. Nasuprot mazohizmu, a u stvari usko vezanim za njega, poto oba karaktera imaju isti koren u izbegavanju nepodnoljivog oseHanja usamljenosti i bespomoHnosti nakon raskidanja primarnih veza, psihoanaliti ari navode sadizam. Sadizam odlikuje elja da se drugi u ine bezvoljnim i pukim instrumentom vlastite volje; da se njime neograni eno vlada a u patolokim slu ajevima i da se osoba prinudi na patnju. U realnosti, ova dva karaktera su neodvojiva samo to je nekad vie istaknut mazohizam, a nekad sadizam. Naj eHe je kod iste osobe razvijen sadizam prema slabijima i mazohizam prema ja ima. I dok se mrnja prema jakome mora potisnuti toliko da je o iglednija ljubav nego mrnja, dotle se u okrutnosti prema slabijima moe uivati i oni se mogu do mile volje mrzeti bez ikakvih posledica za ovekovu li nost. ,uvena metafora bicikliste predstavlja najbolji opis ovakve strukture li nosti. Potrebno je jo jednom napomenuti da mazohisti ki karakter uiva u zlostavljanju, pa i fizi kom nanoenju bola, samo ako dolazi od strane ja ega. Iz ovoga proizilazi da jedini koji nije pot injen nikakvim nare@enjima jeste poglavar nekog drutva. Me@utim, i njemu From nalazi na in da zadovolji svoje mazohisti ke tenje u potovanju i sluanju naloga Boga ili sudbine. Jo je jedna stvar vezana za vo@u, to se mazohisti kog karaktera ti e. Kod ovog karaktera dolazi neretko do poistoveHivanja sa vo@om i do zadovoljavanja svojih potreba za moHi i veli inom kroz identifikaciju sa autoritetom koji to realno jeste. Ovime se dobije ne samo oseHanje sopstvene snage, veH i olakavanja strepnje koja nastaje u susretu sa nepoznatim i teko razumljivim svetom u kome ovek ivi. Dakle, pokoravanje autoritetu je ne samo podravano od najveHeg broja drutva, veH je i za osobu na in da zadovolji veHinu svojih potreba i skrivenih elja, a istovremeno da oseti i ljubav koju o ekuje kada slua ja eg i kada ispunjava njegova nare@enja.

Psihologija nacizmaKako je Erih From, i sam Jevrejin koji je nakon dolaska Hitlera na vlast izbegao u SAD veliki deo svoje teorije o sadomazohisti kom karakteru zasnivao upravo na objanjavanju nacizma, ini se umesnim makar u par re enica objasniti psihologiju nacizma sa aspekta pokoravanja i poslunosti koja lei u osnovi njenog ogromnog uspeha, prvenstveno u Nema koj, ali ne samo u njoj. Prva stvar koju treba u initi jeste napomenuti da jedan veliki broj gra@ana Nema ke nije sa oduevljenjem primio novu ideologiju i da je tek vremenom po ela da prihvata na ela nacisti ke ideologije i da im se pokorava to From pripisuje stanju unutranje zamorenosti i pomirenosti da pojedinac sam ipak ne moe nita u initi. Kod veHine naroda nacisti ka ideologija koja je podrazumevala slepu poslunost vo@i i mrnju prema rasnim, ali i politi kim manjinama, imala je veliku emocionalnu dra i privla nost. To su uglavnom, makar u po etku, bili pripadnici starije generacije i srednje klase koja je usled ekonomskih previranja najvie izgubila. Nakon prvog svetskog rata, ekonomska situacija, relativno stabilna do tada, se naglo menja i srednja klasa gubi sve oslonce u porodici i drutvu koje je to tada imala. Zato je ona bila 8

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama taj pokreta novih stremljenja oli enih u nacisti koj ideologiji. Bitan faktor masovnog prihvatanja nacizma bili su i sami njegovi za etnici. Hitler, iako nije imao nikakvog znanja o psihologiji, intuitivno zaklju uje da moH koju govornik pokazuje imaju snano propagandno dejstvo i ekstremno uti e na sugestibilnost ljudi u masi. On ak navodi da je govore najbolje drati noHu poto tada ljudi lake podleu gospodarevoj snazi, i pred velikim skupom poto se tada pojedinac okruuje hiljadama istomiljenika ime mnogo lake podlee uticaju onoga to je poznato kao masovna sugestija. S druge strane naizgled paradoksalno, insistira se na tome da obrazovanje mora u iti nema ku decu da su nadmoHna nad drugima, ali ako se podsetimo karakteristika sadomazohisti kog karaktera, ovo je potpuno u skladu sa time. Mazohisti ka strana nacizma ogleda se u potpunom gubljenju identiteta pojedinca i njegovom uklapanju u ire mase. Biti socijalista, tvrdi drugi bitan dravnik iz doba nacisti ke Nema ke Gebels, zna i pot initi pojam ja pojmu ti; socijalizam je rtvovanje pojedinca celini. (Gebels po Fromu, 1989). Cilj pojedinca u nacisti koj Nema koj jeste da ga ubedi u njegovu nadmoH nad ostalim narodima, ali i da ne potvr@uje sopstveno ja i da Hutke otrpi nepravdu ako je to potrebno. U zaklju ku treba napomenuti da From smatra da buna protiv autoritarnog reima, nije uvek i revolucija protiv autoriteta uopte. Naj eHe se bune zavravaju odbacivanjem jednog i prihvatanjem drugog autoriteta, a ne potpunim raskidanjem veza sa autoritetom. Zato je From skepti an da postoji drutvo koje He biti u potpunosti oslobo@eno autoriteta, a samim time i prestati da proizvodi autoritarne i mazohisti ke osobe. ,ak i demokratska drutva s po etka prolog veka po Fromu nisu oslobo@ena ove boljke. I u njima se sputavaju potrebe, htenja, emocije, elje, pa i miljenja pojedinca, a sve zarad zamene jednog autoriteta (vo@e, crkve ili drave) novom autoritetu-zdravom razumu i javnom mnenju; postali smo automati, a ivimo u obmani da smo pojedinci koji poseduju vlastitu volju. (From, 1989, str. 176) Na kraju ovog rada biHe date napomene kako to From vidi novo, od autoriteta oslobo@eno drutvo, drutvo koje hrli u slobodu a ne bei od nje.

Studija autoritarne li nosti i antidemokratske orijentacije (Teodor Adorno i saradnici)Skoro deset godina nakon to je From postavio osnove teorije o autoritarnoj, odnosno sadomazohisti koj li nosti, ovim pitanjem pozabavili su se i Adorno, Frenkel-Brunswik, Levinson i Sanford u svojoj uvenoj knjizi Autoritarna li nost. Naravno, i oni su na istraivanje autoritarnosti ponukani prvenstveno Drugim svetskim ratom i strahotama koje je on doneo sa sobom. Oni su pretpostavili da postoji povezanost izme@u sindroma stavova koji su oni nazvali antidemokratska orijentacija i odre@ene strukture li nosti. Antidemokratsku orijentaciju, po njima ine tri ua sindroma stavova-antisemitizam meren A-S-skalom, etnocentrizam meren Eskalom i politi ki konzervativizam meren PEC skalom (Politico-Economic Conservativism). Ovakvo shvatanje antidemokratske orijentacije bilo je umnogome kritikovano. Naime, ceo sindrom antisemitizma, sigurno karakteristi an za ameri ke uslove, u nekim zemljama nije zna ajno korelirao sa autoritarnom strukturom li nosti. Tako@e, kao bitan faktor etnocentrizma u Adornovom istraivanju izdvojen je rasizam. U zemljama gde izrazito preovla@uje jedna rasa ljudi (na primer, isto no evropskim zemljama) ovo nije bitan faktor koji odre@uje antidemokratsku orijentaciju, niti je povezan sa autoritarnoHu. Naravno, kao to su istraivanja pokazala, autoritarnost postoji i u ovim zemljama ( ak neretko i mnogo via nego u zemljama Zapada), te je jasno da je ovde autoritarna struktura li nosti povezana sa nekim drugim sindromima stavova. Ali, ni ovo. kao ni mnogobrojne druge zamerke koje se upuHuju Adornu i njegovim saradnicima, prvenstveno vezane za metodologiju samog istraivanja, ne umanjuju mnogo njegov zna aj. Za razliku od Froma Adorno je uspeo da jasno odredi karakteristike autoritarne li nosti i da ih operacionalizuje napravivi skalu autoritarnosti, F-skalu (Fascism) 9

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama koja je ime dobila na osnovu ozloglaene faisti ke ideologije koja je, po prirodi stvari, bila najautoritarnija sa kojom se svet do tada sreo. Kasnija istraivanja pokazuju da visoke skorove na ovoj skali postiu i pripadnici mnogih drugih ideologije (prvenstveno komunisti ke), ali naziv je ostao i dan danas se ova skala koristi kao F skala autoritarnosti. Pored ove skale, za utvr@ivanje karakteristika li nosti koja je kasnije nazvana autoritarna koriHeni su i intervjui i projektivne tehnike, ali je korelacija ove tri tehnike bila visoka tako da se danas koristi samo upitnik. F skala ne sadri u sebi nikakve ajteme koji direktno ukazuju na stav prema Jevrejima, crncima ili bilo kojoj nacionalnoj grupi, niti na stav prema nekim drutveno vanim pitanjima. Sadraji ajtema se odnose na neke tendencije reagovanja li nosti. Na osnovu ove skale Adorno i saradnici izdvojili su devet karakteristika autoritarne li nosti: konvencionalizam autoritarna submisivnost agresivnost antriintraceptivnost moH i vrstina destruktivnost i cinizam esto koriHenje mehanizama projekcije postojanje stereotipa i praznoverica i seks, odnosno preterano interesovanje za seksualne aktivnosti Za temu poslunosti autoritetu najzanimljivija karakteristika autoritarne li nosti jeste autoritarna submisivnost koju Adorno definie kao elju za jakim vo@om, pot injenost osobe dravi i poslunost. Ova karakteristika, po Adornu, jedna je od najo iglednijih vezanih za nacisti ku ideologiju. Sami autori kau da su, zbog snane veze ove karakteristike sa antisemitizmom, imali veliki problem da formuliu ajteme za ovu skalu a da tvrdnje ne budu direktno vezane za predrasude, pa ak i da nisu sigurni da su u tome u potpunosti uspeli (Adorno, Frenkel-Brunswik, Levinson, Nevit Sanford, 1993). Sadraj tvrdnji ove podskale bio je vezan prvenstveno za poslunost, potovanje, buntovnitvo i odnos prema autoritetu u globalu. Ova karakteristika predstavlja veoma opti stav prema bilo kom autoritetu-roditeljima, starijim ljudima, vo@ama, pa ak i natprirodnim biHima. Naravno, u tvrdnjama je prenaglaena potreba za pot injavanjem koja je na tom nivou vie emocionalna nego racionalna, te su bile dobar pokazatelj ove tendencije autoritarne li nosti. Karakteristi ne tvrdnje ove skale bile su Poslunost i potovanje autoriteta su najvanije vrline koje dete treba da nau i, Nauke kao to su hemija, fizika i medicina dovele su oveka veoma daleko, ali postoje stvari koje ljudski um nikada neHe razumeti, Za prezir je onaj koji ne oseHa ve nu ljubav, zahvalnost i potovanje prema svojim roditeljima itd. Adorno i saradnici daju objanjenje ove osobine, naravno u psihoanaliti kom maniru. Naime, tvrde oni, podre@enost spoljnim iniocima proisti e iz nerazvijenosti unutranjeg autoriteta, prvenstveno savesti. Druga hipoteza jeste da je autoritarna submisivnost na in borbe protiv ambivalencije koju izaziva autoritet-neprijateljska i buntovna oseHanja stoje pod kontrolom straha, tendencijom prenaglaavanja potovanja, poslunosti, zahvalnosti i tome sli nih oseHanja. Najzna ajnija povezanost ove karakteristike postoji sa etnocentrizmom-neprijateljstvo prema autoritetima grupe, primarno prema roditeljima, biva potisnuta; loe osobine ovih osoba, njihova dominantnost, sebi nost itd. biva eksternalizovana na spoljanje grupe kojima se pripisuju osobine kao to su diktatorstvo, elja za kontrolom, plutokratija itd. Neretko ova projekcija negativnih osobina rezultira i agresivnoHu, naro ito prema tu@im grupama. Povezanost autoritarnosti i nacionalne vezanosti pokazana je i u studiji Rota i Havelke jo iz 1973. po kojem postoji korelacija od ak .54 izme@u isklju ive nacionalne vezanosti i autoritarnosti, dok je smer korelacije negativan kada se govori o vezi autoritarnostpodeljena nacionalna vezanost. (Rot i Havelka po Trebjeanin, 1999) Po KuzmanoviHu se autoritarnost ak mora posmatrati kao uzro nik etnocentrizma, a isti autor 1993. godine 10

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama potvr@uje nalaze Rota i Havelke iz 70-ih. Postoje dakle mnogobrojni dokazi da su autoritarnost i etnocentrizam zaista zna ajno i visoko povezani. Druga bitna karakteristika autoritarne li nosti koje Hemo se ovde dotaHi jeste moH i vrstina koju autori ovog istraivanja definiu kao prenaglaavanje konvencionalnih atributa ega. Naravno, psihoanaliti ari ukazuju da ovakvo insistiranje na snazi i moHi samo govori o slabosti ega, ili makar o nemoguHnosti da se ispune o ekivani ciljevi za neku kulturu. Tako@e, usko vezano za ovaj pojam jeste i kompleks moHi koji se ogleda u navici da se odnosi me@u ljudi posmatraju kroz kategorije jak-slab, vo@a-sledbenik, ekiH-nakovanj (Adorno et al., 1993). Ovde u potpunosti do izraaja dolazi veza izme@u ove studije i teorije Eriha Froma. Naime, autori tvrde da je teko sa sigurnoHu reHi koji od ova dva pola je osobi blii. U isto vreme osoba eli moH, udi za njom, ali isto tako se i plai da je preuzme te se radije pot injava snanima a istovremeno prezire slabe. Naj eHe osobe koje postiu visoke skorove na ovoj skali sebe vide kao prose ne, male ljude, ali ne kao ponizne, veH naprotiv iz tih termina crpeHi snagu i moH. Zaklju ujuHi raspravu o ovoj karakteristici autori primeHuju da je ova osobina jednako izraena i kod vo@a i kod sledbenika koji zadovoljavaju svoju potrebu za moHi, ali i potrebu za pot injavanjem koja implicira nadu da He identifikacija sa vlasti i osobi doneti u eHe u njoj. Teko je prevideti da je ovo klasi an opis onoga to From naziva sadomazohisti ka struktura. I ova struktura je snano vezana za etnocentrizam. Osoba koja svet gleda kao vlast jakih nad slabih, tei da ovaj princip primeni na svoje i tu@e grupe, odnosno da stvori sliku o dominantnim i inferiornim narodima. Moda najbolji ajtem koji opisuje ovu skalu jeste onaj koji se koristi i u srpskom prevodu ove skale-Ono to je ovoj zemlji najpotrebnije, potrebnije od raznih zakona, jesu nekoliko hrabrih i potenih vo@a u koje narod moe imati poverenja. Kao to je veH spomenuto, Adorno i saradnici bili su pod snanim uticajem psihoanaliti ke teorije te su i njihove pretpostavke o korenima nastanka autoritarne li nosti tako@e u tom duhu. Najvaniji odnos koji doprinosi nastanku ovakve li nosti jeste odnos deteroditelji. Karakteristike autoritarne li nosti nastaju kao posledica grubog, rigidnog postupanja sa decom, traenja bezuslovne poslunosti od njih, naglaavanja dunosti i obaveza pre nego prava, nedovoljne topline i ljubavi u kuHi, ograni avanje svake spontane manifestacije emocija itd. Kao posledica ovakvog odnosa u detetu se budi neprijateljstvo prema roditeljima (ili prema jednom od njih), ali se ta netrpeljivost potiskuje i dete se identifikuje upravo sa tim autoritarnim roditeljem. Kao to je veH napomenuto, ova netrpeljivost se moe projektovati na spoljne, tu@e grupe to dovodi do nastanka predrasuda i etnocentrizma. Upravo strah od sopstvenih loih i neprijateljskih oseHanja dovodi do nastanka rigidne, krute, zatvorene li nosti, li nosti koja izbegava da razmilja o sebi i svojim emocijama (antriintraceptivnost), do stereotipiziranja u miljenju, i apsolutne konvencionalnosti i prezira premu svemu imao spontanom i neobi nom. Ovakva osoba, nau ena da potuje red, da slua autoritet, da stavlja dunost pre svojih, ali i tu@ih prava, pravi je primer oveka koji bespogovorno slua nare@enja i izvrava ih bez i trunke razmiljanja o njihovim posledicama. Naravno, slabljenjem psihoanalize, neki autori pokuavaju da na@u druge osnove autoritarnosti. Oni tvrde da su kognitivna insuficijencija i nedovoljna edukativnost osnovni krivci za autoritarne stavove. Alternativnu teoriju kognitivne autoritarnosti najsaetije definiu Selznik i tajnberg: Nije u pitanju doslovno zna enje stavova iz F skale veH zato se oni prihvataju. Da li prihvatanje stavova ima psiholoke izvore i intelektualne posledice ili moda prihvatanje F stavova ima intelektualne izvore i psiholoke posledice, na ta nedvosmisleno upuHuje njihova povezanost sa obrazovnim nivoom ispitanika? (Selznik i tajnberg po KecmanoviH, 1999 str. 284). Snana povezanost autoritarnosti sa obrazovnim nivoom ispitanika dobijena je i u istraivanjima u naoj zemlji koja je dugo beleila rekordne skorove na skali autoritarnosti. (Biro, 1994) Tako danas postoji vie pretpostavki odnosa autoritarnog sindroma i socijalne sredine: dinamika odnosa u porodici uobli ava autoritarni karakter deteta, pretpostavka koja je najblia klasi nom Adornovom objanjenju 11

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama autoritarno ponaanje predstavlja socijalnu normu, standard u datoj socijalnoj sredini ili ak celoj epohi, po kojoj se osoba ne ponaa autoritarno iz nekih unutranjih potreba, veH da ne bi tr ao, da se ne bi razlikovao od drugih autoritarni obrazac ponaanja predstavlja vid prilago$avanja odre$ene grupe ili sloja na socijalni ambijent, pretpostavka koja se naj eHe navodi kada se objanjava zato je najautoritarniji sloj drutva upravo sloj radni ke klase autoritarnost je na in nadometanja ose anja sopstvene nekompetentnosti, nesigurnosti i nesposobnosti da se na$e oslonac u sebi, pri emu se autoritarni ponaajni obrazac spontano razvija ili vrlo spremno i brzo preuzima na osnovu socijalne promocije aktuelna socijalna, ekonomska i politi ka zbivanja mogu kod manjeg ili ve eg broja gra$ana izazovu ose anje nesigurnosti, nedovoljnosti, ugroenosti gde se autoritarnost vidi kao dobar odgovor na ova ose anja, dakle pretpostavka koja naglaava socijalne umesto personalne inioce Da li su sva ova objanjenja autoritarnosti, ili makar neko od njih, dovoljna za objanjavanje uzroka poslunosti i pokoravanja? Svakako da ne. Za onaj ipak manji broj ljudi koji jesu autoritarni, ova objanjenja mogu biti primenljiva. Ali, mnogo veHi problem i zagonetku predstavljaju ljudi za koje se ne bi moglo na prvi pogled reHi da su autoritarni, ali koji pokazuju znake poslunosti autoritetu i pored o igledne nelagode sa kojom izvravaju nare@enja. Da je takvih ljudi zaista mnogo pokazaHe Milgram 20-ak godina nakon istraivanja Adorna i saradnika i do kraja problematizovati ovo pitanje.

12


Poslunost i pokoravanje autoritetu kao pokreta ponaanjaKao to je veH napomenuto, druga velika grupa teorija ima zajedni ku osnovu u posmatranju poslunosti i pokoravanja kao pokreta a ponaanja. Ono to razlikuje jedne autore od drugih jeste izvor tog motiva. Po nekima (Mc Dougall) ovaj motiv je uro@en i postoji kod svih ljudi, dok po drugima (Milgram) on je ste en i postoji samo kod nekih. Ali, u oba slu aja, njegov intenzitet nije jednak kod svih ljudi kod kojih on postoji kao snaan pokreta aktivnosti. Naravno, kao i kod prve grupe teorija, i ovde motiv poslunosti i pokoravanja se naziva razli itim imenima, ali se opisuje na isti, ili makar vrlo sli an na in.

Osnovne potrebe po Henri MarejuHenri Marej (Henry Murray) u svojoj knjizi Explorations in Personality, koja je u stvari nastala kao rezultat njegovih istraivanja o strukturi li nosti, pokuava da otkrije koji su to sastavni delovi jedne li nosti to je, po njemu, osnovni zadatak psihologa. Ovi delovi li nosti su osnova, krov, svih aktivnosti oveka i mogu se lako uo iti u njegovom ponaanju i njegovim akcijama. Sam Marej ostaje oprezan pri odre@enju dobijenih potreba, iako je samo istraivanje trajalo vie od dve godine, te on ovu listu zove grubim i preliminarnim planom interpretacije (Murray, 1938). Ukupna lista sadrala je 44 varijable li nosti (potreba); dvadeset manifestnih potreba, 8 latentnih, etiri koje su se odnosile na odre@ena unutranja stanja i 12 generalnih osobina. Kao to je sam Marej rekao, ovo nije kona na niti celovita lista potreba, ali je neto tome najblie. Za motiv poslunosti i pokoravanja najinteresantnije potrebe jesu potreba za potovanjem ili pokoravanjem (deference; deferent attitude) i potreba za samoponienjem (abasement; abasive attitude) od manifestnih, kao i potisnuta potreba za samoponienjempasivnost i mazohizam, koja pripada latentnim potrebama. Marej se nije zaustavio samo na prostom nabrajanju i opisivanju ovih potreba veH je neke od njih i logi ki povezao u neto opirnije grupe. Obe za ovaj rad bitne potrebe, i potreba za pokoravanjem i potovanjem i potreba za samoponienjem prou avane su u istoj grupi potreba (to je i logi no zbog njihove sli nosti) zajedno za njima suprotnim potrebama, potrebom za samostalnoHu, potrebom za dominacijom i agresivnoHu. Ovakva podela po Mareju ima smisla poto su ove potrebe me@usobno usko povezane. Na primer, osoba kod koje je razvijena potreba za dominacijom i osoba kod koje je razvijena njoj suprotna potreba za pokoravanjem He me@usobno odli no sara@ivati (sam Marej ukazuje na injenicu da je jedna ista osoba naj eHe dominantna nad onima ispod, a pokorna prema autoritetima iznad nje; zaista se metafora bicikliste i ovde nameHe kao odli an opis ovakve osobe), kao to He i osoba kod koje je razvijena agresivnost koja povezana sa seksualnom potrebom daje sadizam svog para naHi u osobi kod koje je razvijen mazohizam, odnosno potreba za samoponienjem. Potreba za samoponienjem manifestuje se u spremnosti ka pasivnom pot injavanju spoljnoj sili, prihvatanju nepravde, svoje inferiornosti, kritikovanje kao pogrenih svojih ranijih ube@enja i akcija koje su tada smatrane ispravnim, umanjivanje sopstvene vrednosti, do ekstrema koji predstavlja zadovoljstvo u sopstvenom kanjavanju i podnoenju bola i nesreHe. Ova potreba je vrlo sli na instinktu o kojem tridesetak godina pre Mareja govori Mek Dugal (Mc Dougall), instinktu samoponiavanja ili pot injavanja. Naravno, poto je re o instinktu, ova potreba po Mek Dugalu je uro@ena, a manifestuje se u posramljenom, poku@enom ponaanju, smanjenju pokreta i optem oputanju telesne muskulature; glava je sputena, pogled se sklanja u stranu i celo telo pokazuje pot injavaju a sve iz razloga da se izbegne obraHanje panje na pojedinca. Neminovni pratilac ovog instinkta jeste oseHanje stida, a on se esto u detinjstvu tuma i kao strah deteta. Hipertrofija ovog instinkta dovodi do takvih ozbiljnih poremeHaja kao to su tenja za sopstvenim kanjavanjem, ube@enost u sopstvenu nedovoljnost i grenost, i uverenje da je 13

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama osoba po inila mnogo sramnih stvari u svom ivotu. Kao to He se videti, ovaj instinkt je u mnogome sli an i drugoj potrebi o kojoj govori Marej, potrebi za pokoravanjem i potovanjem, tako da je on u stvari jedna meavina ove dve potrebe. Istorijski i psiholoki gledano, i pored toga to je jasno da postoji jedan zna ajan broj ljudi kos kojih se, u manjoj ili veHoj meri moe zapaziti ovakva tendencija, teko je pretpostaviti da je ovo uro@en instinkt i da se, samim tim moe naHi kod svih, ili makar kod veHine ljudi. Dugotrajne borbe za slobodu i oslobo@enje od okupatora, pokreti otpora kojih je bilo i u najbrutalnijim reimima i neprestana borba za nezavisnoHu i slobodnim ivotom ukazuju prvenstveno da je upravo suprotna tendencija, tenja za slobodom i nezavisnoHu karakteristi nija za ljude. (Rot, 1994) Ipak, nesporno je da u odre@enim momentima drutvenog ivota, pokoravanje i poslunost dolaze do izraaja kod mnogo veHeg broj ljudi nego to je to slu aj u mirnim i stabilnim vremenima. to se Marejevog opisa ove potrebe ti e, po njemu ona se ogleda u elji da se pot ini spoljnoj sili, da se prihvati krivica, kritika i kazna; da se preda i prihvati sopstvena inferiornost. Jasno je da je ova potreba vrlo sli na i Fromovom opisu mazohisti kog pola sadomazohisti ke strukture li nosti, a naro ito osobina da se uiva i trai bol, kanjavanje i nesreHa. Teko je reHi da li je ovaj opis From preuzeo od Mareja, s obzirom na vremensku blizinu ove dve teorije, ali nije sporno da su oba autora imali sli nu sliku osobe u vidu kada su opisivali ovaj karakter, odnosno potrebu. Naj eHa oseHanja vezana za ovu potrebu su sramota, krivica, inferiornost, poniznost i bespomoHnost. Ova potreba se u aktivnosti ogleda u prihvatanju pasivnog, mekog, poniznog i servilnog stava; karakteristi na je pokornost dominaciji bez albi, prihvatanju uvreda i fizi kog zlostavljanja bez elje za osvetom itd. Tvrdnje iz Marejevog upitnika koje su ispitivale izraenost ove potrebe bile su: Retko uspevam da isteram svoje u sva@i; Nekad se ponaam kao kukavica; Moji prijatelji misle da sam suvie ponizan; Stidljiv sam i povu en u svojim vezama sa enama; OseHam da moram propatiti pre nego to ostvarim svoj cilj itd. Iz svih ovih tvrdnji provejava poniznost, uplaenost, preterana stidljivost, pa ak i elja za patnjom. Jasno je da su osobe za ekstremno izraenom ovom potrebom idealni poslunici u svim situacijama, te su stoga najpogodniji za manipulaciju autoriteta. (Murray, 1938) Potreba za pokoravanjem i potovanjem manifestuje se u sklonosti da se divi drugome, da se taj drugi smatra vanim i superiornim, da mu se odaje potovanje i naro ito spremnosti da se prepusti uticaju te druge osobe. OseHanja i osobine karakteristi ne za ovakve osobe su potovanje, divljenje, oboavanje, pokoravanje, sugestibilnost itd. Naj eHe autoritet kome se ovakva osoba divi je roditelj ili neka moHna osoba koja ima naro ito izraenu potrebu za dominacijom. Ovakva potreba ima i svoje telesne pokazatelje: saginjanje u prisustvu autoriteta, pribliavanje, gledanje u autoritet sa divljenjem itd. Kada je ova potreba jedna od najja ih potreba oveka, ona prelazi u idolopoklonstvo, osoba postaje vernik i sledbenik autoriteta koji biva oboavan i podravan bez obzira na posledice i ponaanje samog autoriteta. Sam Marej kae da je Ego ideal ove osobe i sastavljen od ovakvih, za takvu osobu uzvienih, jakih gotovo herojskih primera. Koliko je ova potreba vezana za zna ajnog drugog govori i to to su u suprotnosti sa ovom potrebom sve one koje u sebi imaju makar i zrnce potrebe za autonomijom, nezavisnoHu. to se socijalnih formi ove potrebe ti e, Marej navodi da je ona gotovo neophodna kod svih dravnih institucija kod kojih se i o ekuje pokoravanje, a prvenstveno kod religioznih pokreta. (Murray, 1938) Na kraju ovog malog pregleda opisa li nosti po Mareju, a kao prilog objanjenju ove potrebe, trebalo bi navesti i par tvrdnji iz originalnog upitnika na osnovu kojeg je i konstruisana celokupna Marejeva teorija li nosti. Najkarakteristi nije tvrdnje za ovu potrebu svakako su: Vie uo avam dobre nego loe osobine onih iznad mene, Radije prihvatam savete nego to radim stvari na svoj na in, Izraavam svoje divljenje i potovanje prema ljudima koje cenim itd. ali i izreke tipa Potuj oca svoga i mater svoju, Ne postoji bolji poklon od dobrog saveta, Prva dunost svakog gra@anina jeste da sebe vidi kao slubenika svoje drave. Jasno je da sve ove tvrdnje moda ponajbolje opisuju li nost kod koje je ova Marejeva potreba izrazito razvijena. No, ne podseHaju li tvrdnje na autoritarnu li nost? Da, svakako. I ovo je jo jedan dokaz da je teko razgrani iti mnoge pojmove u psihologiji i da se ponekad razli itim terminima ozna avaju sli ne stvari. U ovom slu aju, me@utim, pre se moe 14

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama reHi da je ova potreba karakteristika autoritarne li nosti, ali nikako ne moemo izjedna iti autoritarnost sa ovom potrebom. Stoga se ini potpuno opravdanim uvrstiti Mareja kao jednog od za etnika jednog velikog i jo uvek ini se nedovoljno istraenog polja psihologije u koju ovaj rad pokuava makar malo zaHi i objasniti je. Ako nita drugo, Marej je postavio osnove jedne nove teorije li nosti, teorije po kojoj je potreba za poslunoHu legitimna i prili no rasprostranjena potreba ljudi. O tome da li je ona i loa potreba, makar sa aspekta drutva, ako ne sa aspekta samog pojedinca, biHe re i u zavrnim razmatranjima ovog rada.

Poslunost autoritetu po Stenli MilgramuNapisati ita o motivu poslunosti i pokoravanja, a zaobiHi Stenli Milgrama verovatno bi bilo ekvivalentno eseju o psihoanalizi u kome ne bi bilo Frojda. Iako su mnogi autori, kao to je i opisano u ovom radu, i pre njega govorili o motivu poslunosti, Milgram je prvi koji je pokuao da sve teoriju o postojanju ovog motiva i empirijski dokae. Malo je reHi da je u tome u potpunosti uspeo. O prvi pokazuje u praksi da je u stvari bit poslunosti u tome to se ovek vie ne smatra odgovornim za svoja dela. Tu odgovornost preuzima autoritet. Poslunost je zaista dugo vremena smatrana vrlinom i hvaljena kao odli na osobina (nema nita bolje od poslune dece), to dokazuju i teorije i razmatranja mnogih filozofa po kojima neposlunost ugroava samo tkivo drutva i da je bolje izvriti nemoralan in koji nare@uje autoritet nego uzdrmati struktura tog istog autoriteta odbijajuHi nare@enje. Po Hobsu (Hobbes), tako u injeno delo ni ne spada pod odgovornost te osobe. Tek uasnim zlo inima po injenim od 1933 do 1945, koji istina jesu za eti u glavi malog broja ljudi, ali su sprovedeni u delo uz pomoH miliona drugih, dakle tek tada postavlja se pitanje svrsishodnosti ovog motiva. Humanisti odmah reaguju traeHi da se individualno uvek mora pretpostaviti autoritetu i da moralna svest mora biti iznad nare@enja autoriteta. No, da li je ba uvek tako.

Postavka i opis eksperimentaEksperimenti Stenli Milgrama su veH toliko uveni da se mogu smatrati klasikom, ali verovatno bi bilo dati samo par podsetnika. U eksperimentu sprovedenom na Jelskom univerzitetu u estvovalo je nekoliko stotina ljudi, slubenika, inovnika, medicinskih i socijalnih radnika, zidara, manje vie ljudi svih uzrasta i obrazovnog profila (osim srednjokolaca i studenata). U samom eksperimentu u estvuje samo jedan naivan subjekt koji je u stvari u itelj. U enik je saradnik eksperimentatora koji u ovoj situaciji (ali dakle samo u ovoj situaciji, ne generalno) predstavlja autoritet koji odre@uje ta He se i kako raditi. Zadatak je naizgled jednostavan-u eniku u itelj ita neke re i a njegov zadatak je da spari dve koje su mu ranije date. Ako odgovori ta no, ne doga@a se nita. Me@utim, ako pogrei, u itelj mu zadaje elektrook. Ja ina elektrooka raste sa svakim neta nim odgovorom i po inje sa 15 da bi zavrila sa 450 volti preko 30 razli itih podeoka. Naravno, negde na 75 volti po inju albe u enika koji na 150 volti odbija da dalje u estvuje u eksperimentu, a preko 300 volti vie ni ne odgovara (to se u eksperimentu smatra kao da je pogreno odgovorio i nastavlja se sa davanjem okova). U svakom trenutku u itelj je svestan snage elektrooka koji daje i ak se trai od njega da glasno izgovara nivo koji daje u eniku. Naravno, uloga autoriteta (eksperimentatora) jeste da podsti e u itelja da ide dalje. Podstreci su imali etiri stupnja (od samo zahteva da se nastavi, pa do insistiranja-nemate drugog izbora, morate nastaviti). Ovi podsticaji su se davali kad kod u itelj pokae neHkanje. Eksperiment je bio zavren kada je dva puta data najveHa vrednost elektrooka (450V) ili kada je u itelj i nakon podsticaja odbija da nastavi sa eksperimentom. Prve verzije eksperimenta su bile prili no jednostavne, a rezultati zapanjujuHi. U prvoj verziji kada nema ni vizuelnom ni glasovnog kontakta sa u enikom (osim pani nog lupanja na zid kada okovi pre@u 300 volti) 65% ispitanika spremno je da ide do kraja, dakle prakti no ubije u enika zato to loe pamti?! Prose an ok u tom slu aju je preko 400V. Nijedan 15

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama ispitanik nije dao ok manji od 300V. U neto blaoj situaciji kada postoji glasovni fidbek, 62.5% ispitanika ide do kraja. Dakle, opet izuzetno veliki broj. Kada su u enik i u itelj u istoj sobi, taj procenat i dalje pada na 40%. U najekstremnijoj situaciji, kada u itelj i fizi ki mora da stavi u eniku ruku na generator struje i da tek onda pusti elektrook, opet je 30% ispitanika bilo spremno da ide do kraja samo zato to autoritet to od njih zahteva. Neposlunost dakle ni u jednom slu aju nje prelazila 70%. trebalo bi istaHi da su prva istraivanja ra@ena na mukarcima kao ispitanicima, ali ista istraivanja na enama pokazala su gotovo identi ne rezultate. Ono to je bitno za same eksperimente, ali i za naknadno konstruisanu teorije jeste i to to su ispitanici gotovo bez izuzetka bili u uasnom konfliktu izme@u moralnih normi i zahteva autoriteta to se i manifestovalo negodovanjem, drhtanjem, anksioznoHu, pa ak i neodobravanjem i protestom. NajveHi broj njih ovo nije spre ilo da ipak do kraja sasluaju zahteve autoriteta. ,ak i u modifikaciji u kojoj autoritet zahteva da se prestane sa eksperimentom, a sam u enik koji navodno pati trai da se nastavi iako je za njega bolan, autoritet je bio tako snaan da nijedan u itelj nije iao dalje nakon prvog zahteva eksperimentatora da se prekine sa ogledom. Dakle, mnogo lake su sluali naredbu dajte mu ok, nego dajte mi ok. (Milgram, 1990) Razli ite modifikacije ovih ogleda pokazale su da je teza koju su neki nau nici razvili kako ovo pokazuje da su ljudi u stvari veoma agresivni i sadisti ki nastrojeni po prirodi u biti pogrena. Kada eksperimentator nije bio u sobi, ispitanici su mnogo lake i bre iskazivali svoju neposlunost, pa ak i lagali eksperimentatora o ja ini oka koji daju u eniku. Jo vaniji podatak jeste onaj po kojem je kada su sami ispitanici birali ja inu oka koji He dati u eniku, taj ok naj eHe nije bio ni toliko jak da se u enik po ne buniti, a samo dva u itelja su dali ok nakon estokog protivljenja u enika (koje dolazi nakon 150V). Dakle, nije uro@eni sadizam ono to ljude pokreHe da drugima zadaju bol. Da je tako pokazuje i eksperiment u kome ispitanik vrlo brzo odustaje od eksperimenta kada vidi da su i drugi (opet naravno saradnici eksperimentatora) od njega odustali. Dakle, on sam nema hrabrosti da prekine ali kada je neko veH izrazio protest, ispitanik mu se gotovo po pravilu odmah priklju uje. Milgram je utvrdio jo jednu stvar. ,ak i kada pokazuju neposlunost prema autoritetu, ak i kada se bune i negoduju zbog nanoenja boli drugoj osobi, ispitanici su bili u tivi, gotovo ponizni prema autoritetu. Nasuprot tome, kada su u jednoj od modifikacija dobili nare@enja od druge osobe iz ogleda (tako@e saradnik eksperimentatora), neposlunost se grani ila za pretnjama pa i fizi kim razra unavanjem sa sadisti kim ovekom koji je zahtevao da se eksperiment privede kraju. Ali, nije bio autoritet! ta je zajedni ko svim ovim ogledima. Vrlo kratko i jasno-odgovornost. ,itava Milgramova teorija upravo se zasniva na podeli odgovornosti. Ako ispitanik ima nekog iznad (eksperimentator) gotovo svu odgovornost svaljuje na njega. Sebe ne smatra odgovornim iako on sam ubija oveka, a ne eksperimentator. Re ima jednog od u esnika pa ta i da je (u enik) umro? Ja sam svoj posao obavio! (Milgram, 1990, str. 90). Dakle, ovde se akcenat ne stavlja na moralnost, veH na poslunost. Ne oseHa se stid zbog nanoenja bola, veH zbog elje da se prekine sa eksperimentom, a da autoritet zahteva da se nastavi. Nije stid ubiti-stid je odbiti nare@enje da se ubije. I sam Milgram ukazuje da je kod neposlunih, odnosno onih koji su eksperiment samovoljni prekinuli i pored zahteva autoriteta, odgovornost za svoje ponaanje gotovo isklju ivo pripisivali sebi. Posluni su ili tako daleko da su neretko krivicu svaljivali i na u enika koji nije dobro u io ili je prosto re eno bio glup. Odgovornost kod njih se prenosi navie ka autoritetu, a oni su samo puki izvrioci nare@enja.

Kibernetsko stanoviteta je to to, po Milgramu, odre@uje poslunost. Za poslunost je najvanija hijerarhijska strukture. Naime, ljudi nisu sami na ovom svetu veH deluju unutar hijerarhijski organizovanih grupa koje pomau oveku da se uhvati u kotac sa problemima, pa ak i omoguHava opstanak ljudske vrste. Kroz proces evolucije kod ljudi se razvio potencijal za poslunost koji je preduslov 16

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama ovakve drutvene organizacije. Me@utim, da ne bi bilo zabune, Milgram ne smatra da je poslunost uro@ena, veH samo da postoji potencijal da se poslunost ispolji kao evolucionisti ki dobar mehanizam opstanka. Za samo ispoljavanje poslunosti, pored potencijala za nju, neophodno je i povoljno drutveno ure@enje koje tu poslunost forsira. Da bi ovo razjasnio, Milgram objanjava poslunost u vie koraka. Prvi korak jeste kibernetsko stanovite. Kibernetsko stanovite govori o vanosti postojanja inhibitornih mehanizama unutar organizama koji inhibiraju napetost i spre ava okretanje organizama iste vrste jedne protiv drugih. Dakle moe se reHi, psihoanaliti ki re eno da se kod ljudi nagoni koji dolaze iz ida ne ispoljavaju direktno u akciji veH se podvrgavaju inhibitornoj proveri super-ega ili savesti. Ako se ovek u sklopu kiberneti ke terminologije, posmatra kao samostalan automat, on ne bi mogao da funkcionie u okruenju drugih automata da ne poseduje ovaj inhibitorni sistem. Dakle, u normalnim uslovima, prose an ovek sa razvijenom saveHu nije sklon nasilju i povre@ivanju drugih osoba.

Hijerarhijsko strukturisanjeDakle, samostalno ljudi funkcioniu uz pomoH inhibitornih organizama i razvijenog super ega. ta se deava kada se udrui vie automata? U ovom slu aju, inhibitorni mehanizmi postaju od drugostepene vanosti dok na prvo mesto dolazi koordinativna komponenta koja preuzima ulogu vo@e aktivnosti. Naravno da se pri uklju ivanju jednog automata u sistem automata deava celokupna promena u unutranjoj strukturi tog automata. One podrazumevaju potiskivanje lokalne kontrole u interesu koherentnosti sistema. Sistem postie koherentnost jedino ako svi njegovi delovi funkcioniu skladno i ako im se ciljevi ne kose. Super ego kontrolie svako neobuzdano zadovoljavanje individualnog elementa. On kao branu nekontrolisanom ispoljavanju impulsa stavlja moralne ideje. Hijerarhiju sa injavaju moduli od kojih se svaki sastoji od vo@e i sledbenika. Svaki sledbenik moe biti nadre@eni onom ispod sebe (te je u jednom slu aju sledbenik, a u drugom vo@a), poto je itava struktura izgra@ena od takvih me@usobno isprepletanih jedinica.Psihologija poslunosti ne zavisi od poloaja modula u celokupnom sistemu nego od prilago@avanja poslednjeg podre@enog svom nadre@enom i tako dalje kroz ceo sistem. Dakle, isti je princip poslunosti jednog generala svom vrhovnom komandantu i obi nog redova svom desetaru. Milgram, me@utim, ostaje nedore en ta se deava sa osobom, vo@om, koja se nalazi na vrhu te strukture. Da li ona ne pokazuje poslunost? Ako ne, zato ne? Ako pokazuje, da li se ta poslunost razlikuje od onih ispod njega? Milgram je svestan ovog problema, ali ne nudi jasan odgovor na ovo vano pitanje. Moda dobar odgovor nudi istorija-najveHi broj vo@a verovali su da su izabrani (od Boga, neke natprirodne sile, pa i od same istorije) i da stoga jedini autoritet kojem oni slue jesu sile iznad njega. Ostaje pitanje da li je ta poslunost iste vrste kao i ona koju ispoljavaju njegovi pot injeni ili je to neka posebna poslunost nedoku iva obi nom oveku.

VarijabilnostTamo gde je prisutna varijabilnost efikasno struktuiranje moe se ostvariti jedino ustupanjem mesta lokalne kontrole koordinativnoj komponenti. Tamo gde se to ne u ini dolazi do toga da prose na individualna jedinica funkcionie bolje od celokupnog sistema koji je ograni en najsporijom, odnosno najneefikasnijom jedinicom. Kako varijabilnost raste tako potiskivanje kontrole na nivou lokalne jedinice i njeno preputanje komponentama vieg reda postaje sve zna ajnije. Hijerarhijske strukture mogu funkcionisati jedino ukoliko poseduju koherentnost, a ona se moe dostiHi jedino potiskivanjem kontrole na lokalnom nivou. Ovo nas upozorava na promene do kojih mora doHi kada jedinica postaje deo sistema jer su te promene 17

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama preduslov efikasnog funkcionisanja samog sistema. Ovim se objanjava kako osoba koja je obi no pristojna i u tiva u eksperimentu odjednom postaje surova - njena savest koja ina e kontrolie i suzbija te impulse, slabi ulaskom u hijerarhijsku strukturu.

InstrumentalnostDakle, na osnovu re enog moemo zaklju iti da postoje dva modusa operisanja: samostalno upravljani (autonomni modus) koji funkcionie u cilju zadovoljavanja sopstvenih unutranjih potreba i sistemski modus koji po inje da funkcionie kada se automat uklju i u iru organizacionu strukturu. Kriti no pomeranje u funkcionisanju odraava se u promeni stava. Konkretno re eno, osoba koja ulazi u sistem autoriteta sebe ne posmatra vie kao nekog koji dela na osnovu sopstvenih misli, sopstvenih elja i htenja, dakle autonomno, veH kao instrument za izvravanje tu@ih elja. Kao raf na maini. Ovo Milgram instrumentalnim stanjem, koje je u suprotnosti sa autonomijom stanjem u kome ovek smatra da dela sam za sebe. Sa stanovita veH spomenute kibernetske analize, instrumentalno stanje se uspostavlja ako se do tada samostalno upravljani entitet iznutra preina i na takav na in da moe funkcionisati unutar sistema hijerarhijske kontrole. Sa subjektivnog stanovita osoba je u stanju instrumentalnosti kada sebe u jednoj drutvenoj situaciji definie kao podlonom regulaciji od osobe vieg statusa. Pojedinac vie ne smatra sebe odgovornim za svoje postupke veH samo oru@em izvravanja tu@ih elja.

Uslovi poslunostiMilgram navodi nekoliko uslova poslunosti, od najmla@eg uzrasta do samog eksperimenta. porodica je prvi faktor koji nameHe jasnu hijerarhijsku strukturu autoriteta. ,ak i samo prihvatanje morala nije nita drugo do usa@ivanje poslunosti koja ostaje dosledni element svih kasnijih zapovesti institucionalno okruenje je sledeHa stepenica u stvaranju poslunosti. Ovaj put dete se prebacuje u institucionalni sistem autoriteta-od kole do vojske i radne organizacije. nagrade su bitan uslov poslunosti. Gotovo uvek je najveHa nagrada sledila onima koji rade kako gazda kae, a neposlunost je kanjavana nekad i vrlo surovo. neposredni prethodni uslovi jesu uslovi koji nastaju u situaciji u kojoj se odvija poslunost. To su prvenstveno opaanje autoriteta (za tu situaciju), zatim ulazak osobe u sistem autoriteta (npr. naredba vojnog lica civilu nita neHe zna iti, ali vojniku je posluanje te naredbe obaveza), i na kraju koordinacija naredbe sa funkcijom autoriteta (teko da bi neko posluao naredbu svog oficira da se pomiri sa enom, ali bi ga svakako posluao kada bi naredio da optr i deset krugova oko kasarne). Nakon ulaska u instrumentalno stanje, osoba potpuno menja svoje ponaanje i itav skup aktivnosti koje subjekt izvrava postaje proet njegovim odnosom prema eksperimentatoru; subjekt po pravilu eli da posao kompetentno obavi i da se pred tom centralnom figurom dobro pokae. Prebacivanjem u instrumentalno stanje ovek oseHa odgovornost pred autoritetom, ali nikako i za sadraj delanja koje autoritet propisuje. Da bi se ovek oseHao odgovornim za svoja 18

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama dela, nuno je da oseHa kako ponaanje te e iz njegovog jastva . Subjekti smatraju da njihovi postupci poti u od motiva druge osobe. U Milgramovom eksperimentu subjekti su esto govorili: Da je od mene zavisilo, ne bih u eniku davao okove! Ljudima nije vano da izgledaju dobro samo pred drugima, veH i samima sebi. Pred iskuenjem da izvri neki surov postupak, ovek He moda proceniti njegove posledice po svoju sliku o samome sebi i uzdrati se. Me@utim, u instrumentalnom stanju, buduHi da postupak vie ne proisti e iz njegovih vlastitih motiva, ne odraava se ni na sliku o sebi, pa prema tome nema posledica po predstavu o sopstvenoj li nosti. Naprotiv, slika o sebi bila bi ugroena ako se ne bi posluao autoritet, dakle ako bi se iskazala neposlunost. Na kraju, vano je spomenuti i sekvencijalnu prirodu eksperimentalnog postupka. Naime, laboratorijski as je proces koji se odvija postepeno, i u kojem svaki postupak uti e na naredni. ,in poslunosti sam sebe proizvodi; posle po etnih uputstava, eksperimentator ne naredjuje subjektu da zapo ne neki novi postupak, veH jednostavno da nastavi da radi ono to veH radi. U Milgramovom eksperimentu poto su okovi sve bolniji, subjekt mora pred samim sobom da opravda ono to je veH u inio, a jedan od na ina je da se ide do kraja. Jer, ako prekine, mora reHi sebi: Sve to sam do sada uradio bilo je r@avo, i sada to priznajem time to prekidam! A ako nastavi, dotadanje ponaanje ga vie ne uznemiruje. ZavravajuHi opisivanje Milgramove teorije, bilo bi neophodno povezati poslunost sa autoritarnoHu, ali i nekim drugim osobinama li nosti. Treba istaHi da je u stvari odnos autoritarnost-poslunost manje vie odnos nadre@enog i podre@enog pojma. Moda najbitnija osobina autoritarne li nosti upravo jeste pokoravanje autoritetu. S toga ne udi da autoritarne osobe pokazuju veHi stepen poslunosti. Zvu i kao tautologija, ali moe se reHi da je posluan ovek naj eHe autoritaran, odnosno da je autoritaran ovek uvek i posluan. Me@utim, teko je pretpostaviti da su posluni uvek i autoritarni. Ono to bitno razdvaja poslune-autoritarne od onih koji jesu posluni, ali za koje se ne bi moglo zaklju iti da su i autoritarni jeste upravo mnogo puta naglaavani oseHaj neprijatnosti koji nam ukazuje da je jedan velik broj osoba svestan grenosti svog postupka, ali u tom trenutku njima vladaju neki drugi mehanizmi koji savest potiskuju i nadvladavaju je dozvoljavajuHi oveku da se ponaa kako autoritet, a ne moral od njega zahteva. Me@utim, neke novije teorije otro kritikuju Milgrama upravo sa aspekta jedne karakteristike autoritarne li nosti, a to je antisemitizam. Ovi autori (Goldhagen, Brannigan) smatraju da je nemoguHe objasniti ceo holokaust koji se desio Jevrejima u II svetskom ratu prostom generalizacijom da svi ljudi sluaju autoritet ili nekom sli nom. Po njima u osnovi poslunosti nema kih vojnika jeste upravo antisemitizam. Cela Hitlerova propaganda ne bi bila uspena da nije veH postojalo zrnce mrnje prema Jevrejima i pre nego je ona po ela. U osnovi celog holokausta nije ni strah od kazne, ni konformiranje grupi, niti slepo sluanje autoriteta. U osnovi cele ove strahote jeste veH ranije postojeHi stav da su Jevreji nia biHa koja i treba istrebiti. U tom smislu, Milgram ne uspeva da objasni ono to mu je bio cilj. (Brannigan, 1998) Nije sporno da davanje oka u laboratoriji i putanje gasa u koncentracionom kampu nije isto, pa je ak teko i staviti ova dva u istu re enicu. Ali, da li su u osnovi ova dva postupka sli ni psiholoki mehanizmi, drugo je pitanje. Ne ini se ipak tako tekim zamisliti da su veHina nema kih vojnika pre rata bili samo dobroHudni domaHini i seljaci. I upravo zato nas pitanje poslunosti autoritetu treba zabrinuti. Kako je tako lako ovim prose nim ljudima da postanu krvolo ne zveri? Teko da He iko jo dugo uspeti da da definitivan odgovor na ovo pitanje. Zanimljivo je i miljenje Lorensa Kolberga, ina e Milgramovog kolege sa Jejla. On smatra da su neposluni subjekti u stvari na viem nivou moralnog razvoja (postkonvencionalni) od poslunih to implicira da oni moralnost posmatraju kao autonomni in. Me@utim, Milgramov eksperiment ukazuje na jo jednu injenicu. Iako Kolberg, kako je veH napomenuto, smatra da osoba ne moe u isto vreme biti na dva razli ita stupnja moralnosti, kao i da nema regresije na prole nivoe, postavlja se pitanje da li je onda moguHe da je ak dve treHine ljudi u Milgramovom eksperimentu zaista bilo na ranijim nivoima moralnosti (na etvrtom, ili ak kod nekih i na prvom). Ako i jeste tako, zato je taj procenat opadao, odnosno, zato se moralno su@enje razlikovalo u razli itim situacijama u kojima su se nale osobe? Bliim realnosti se ini 19

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama objanjenje (koje su ina e i mnogi kriti ari Kolbergove teorije dali) da ovek moe u razli itim situacijama delovati na razli ite na ine gde oni ne moraju biti karakteristi ni samo za jedan stupanj moralnog razvoja. Dakle, osoba moe delovati sa razli itih nivoa moralnosti, kao to moe i regredirati na ranije nivoe. (Kapor-StanuloviH, 1988) Kolberg se sigurno ne bi sloio sa ovim, ali se injenice ine neoborivim. Osim ove dve, sve druge varijable nisu se pokazale kao naro ito dobri prediktori poslunosti ljudi. I Milgram sam izraava uverenje da takvi korelati moraju postojati, iako ih on nije pronaao. Me@utim, na to hoHe li posluati nare@enje ili ne uti e toliko ko je kakva osoba, veH kakva je situacija u kojoj se osoba nalazi. Hire u svom delu Genocid i politika pamHenja izvodi sledeHi zaklju ak: Sam po sebi nameHe se krajnje uznemirujuHi zaklju ak da bilo koji ovek ili nacija moe pod pravim kulturnim, psiholokim i politi kim okolnostima da bez kraja i konca unitava ljudske ivote. (Hirsch po KecmanoviH, 1999). Da ova misao nije samo puko teoretisanje dokazuju i zadnjih desetak godina u bivoj SFRJ gde je pravi razlog bio ponekad sasvim banalan-druga ije prezime, elja za samostalnoHu, pa i vraHanje simbola iz ne ije prolosti, a rezultat bio krvavi sukob nevi@en od Drugog svetskog rata, makar na tlu Evrope. I ta je onda pravi razlog? Bilo ta, ako se pokrene u pravom trenutku. Ko vri genocid? Bilo ko, ako mu se da dobro obrazloenje neophodnosti takve politike. ZastraujuHe, zar ne?

20


Zaklju na razmatranjaDa li je dobro biti posluan?Re i da ovek ne treba da se povinuje bilo emu to je iznad njega ne zna i pore i dostojanstvo ideala. Sasvim suprotno, to je najja a potvrda ideala. From, 1989, str. 184 Evo ga, dakle, kona no ve no pravilo ivota, onakvo kakvo nam se pojavljuje u svojoj potpunosti: potovati autoritet, raditi i moliti se Valoa, 2000, str. 18

Na kraju ovog rada, a u stvari na samom po etku, pokuaHemo da damo odgovor na osnovno pitanje-da li je poslunost autoritetu zaista toliko loa, ili je pak neophodna, ak poeljna za funkcionisanje i individue i drutva kao celine. Dva citata koja ne odvaja vie od trideset godina, dve misli dva vrsna nau nika, pokazuju nam svu problemati nost ovog pitanja i naro ito davanja kona nog i definitivnog odgovora. VeH je napomenuto u ovom radu da su roditelji najsreHniji, a i najponosniji, kada im se kae kako im je dete posluno. Ne lepo (sva deca su lepa, zar ne), ne samostalno (koji roditelj voli da uje da dete moe i bez njega), veH posluno. Da ovo ima i nau nu podlogu tvrde mnogobrojni psiholozi. VeH spomenute teorije moralnog razvoja Kolberga i Pijaea pokazuju da dete mora biti posluno kako bi nau io osnove moralnosti. Tek nakon toga on moe, ali i ne mora, po eti da stvara svoja pravila po kojima He eti nost biti iznad poslunosti. Po Kolbergu ak, najveHi deo ove anstva se nalazi na niim stupnjevima moralnosti, a tek veoma mali procenat (toliko da i sam Kolberg kasnije povla i iz svoje teorije najvii stupanj razvoja kao idealisti ki) dostigne poslednja dva nivoa, nivoe moralnosti kod kojih se ona ne vezuje za autoritet zakona, nadre@enog ili roditelja. Istina, kako He biti kasnije re i, Kolberg pokuava da smernice koje He roditelje nau iti da kod dece razvijaju moralni razvoj do kraja, ali su one ini se ipak previe utopisti ke za najveHi deo ove anstva. Sigmund Frojd, za etnik verovatno najuticajnijeg i najosporavanijeg pravca u psihologiji do sada, u svojoj teoriji o delovima li nosti naglaava da se super ego, i pogotovo njegov deo-savest, formira upravo poslunoHu. I ovde je poslunost, ili makar prihvatanje prvo roditeljskih, a kasnije i drutvenih normi, poistoveHeno sa moralnoHu-moralno je ono to je u skladu sa socijalnim o ekivanjima, etikom, vrednostima. I sama izgradnja super ega implicira ovakav zaklju ak. Najbri i najbolji na in formiranja super ega jesu nagrade i kazne. Kanjava se sve on to nije u skladu sa drutvenim normama, a nagra@uje se aktivnost koja odgovara drutvenim o ekivanjima. Svakako je teko verovati da se neposlunost nagra@uje a poslunost kanjava. Ovako formiran super ego nastavlja sa unutranjim potkrepljenjem aktivnosti tokom celog ivota. Aktivnosti koje su bile nagra@ivane i kanjavane spolja u detinjstvu, sada bivaju nagra@ivane i kanjavane iznutra, iz same li nosti. I verovatno naj uveniji pojam Frojdove teorije, Edipov kompleks, odnosno njegovo razreenje, opet je vezan za poslunost. Iz straha od kastracije, dete se identifikuje sa ocem, sa agresorom i prihvata njegove norme, razmiljanja, stavove. Upravo ova identifikacija jeste osnova uspenog formiranja super ega, a nije teko ni pretpostaviti da je dete koje se identifikuje sa ocem podlonije njegovom autoritetu i isto tako poslunosti koja iz tog odnosa proizilazi. Naravno, iako u razvoju u enje kontrole i obuzdavanja li nih potreba kada se oni kose sa zahtevima drutva submisivnost autoritetu moe biti poeljna, taj isti faktor je esto i faktor regresa. I tako, umesto da se ovek bori protiv neljudskog i autoritarnog drutva, on se na njega navikava i zadovoljan je mrvicama ljudskosti koje ovaj pokazuje. Interesantno je i to da je sam Frojd prakti no kontradiktoran u ovom razmiljanju. Naime, i pored svoje teorije o nastanku super ega, pa ak i tvrdnje da je prose an ovek sklon slepom sluanju vo@e, Frojd na nekoliko mesta tvrdi

21

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama da je jedan od najbitnijih ovekovih atributa upravo njegova individualnost i nesklonost da bude ograni en i zarobljen zahtevima kulture. (BojanoviH, 1989) Za razliku od Frojda koji nije u potpunosti razreio ovu dilemu ni u svojoj teoriji, or Valoa, francuski filozof s kraja XIV i po etka XX veka ni nema sumnje u jednu stvarnajuzvienija stvar koju ovek moe u initi u svom ivotu jeste da slua autoritet, da mu se pokorava i da prihvati svoju ulogu u takvoj hijerarhiji. Knjiga Filozofija autoriteta koja je sasvim slu ajno dola pod ruke autoru ovog rada napisan je jo 1906, ali od svoje aktuelnosti nije mnogo izgubila. Prvo to je primetno jeste gotovo patoloka mrnja samog Valoe prema humanizmu, humanistima, ali i demokratiji kao takvoj, pojmovima kojima se i tada Francuska di ila a koje pisac naziva mo varom, prnjama, veselom naukom itd. ta je ono to je, po ovom autoru problem tadanje (dananje?) demokratije. Najvanije za opstanak cele nacije nisu, kae on, razum i sloboda, veH vrstina i prisila. Op injenim jednim Englezom, Karlajlom, Valoa poziva na pronalaenje ponosa i veli ine francuskog naroda, a naro ito na uspostavljanje novog kulta-kulta reda. Darvinov evolucionizam tako daje lanu dilemu progres ili konzervativizam, gde u stvari ove dileme nema-progres lei u konzervativizmu i vraHanju onoga to su jo nai stari znali-osnova ivota jeste stagnacija. Evolucija je dovela do toga da se izdvoje najja i, oni koji nare@uju i oni koji sluaju, a ovekova uloga jeste da prihvati kao opravdanu dominaciju najja eg-gospodara, aristokrate, kralja. PraHenje na ela rada predstavlja za oveka spasenje. Jer zato menjati ono to funkcionie. Nije Valoa usamljen u ovom razmiljanju. ,ak i Milgram naglaava da je za ovekov opstanak neophodna neka hijerarhija, ili da je barem tako lake iveti. Potovanje reda i normi oduvek su se postavljali kao ideali oveka. Valoa samo ekstremizuje ove tvrdnje, i, bez elje da bio kome sudimo, dovodi ih do apsurda. Zadatak oveka, dakle, nije ostvarenje neke individualne fantazije, vie ili manje maglovite tenje naeg Ja , veH o uvanje ivota. Ovaj zadatak ogleda se u revnosti, potovanju pravila i iznad svega prihvatanju da je Autoritet uvek iznad Slobode. Demokratija koja propagira Slobodu nije nita drugo do rasulo i raspad. Republika je institucija koja omoguHava ovaj raspad, te je pravo reenje za o uvanje ivota-legitimna monarhija; ure@enje u kome se zna ko je na vrhu i ta ko treba da ini da bi zemlja opstala. Poslunost nije loa, ona nije remeteHi i nemoralni faktor-ona je izvor svakog drutva, ona je neophodna da bi uopte drutva bilo. I zato je, kako je veH navedeno, kona no pravilo ivota i njegovog odranja-potovanje autoriteta, molitva i rad. Sve drugo je Hutanje (Valoa, 2000) Razmiljanja poput ovih or Valoe, ili spomenutog Hobsa nisu retka, ali daleko od toga da su jedina. U vreme procvata humanizma, pa i danas, mnogo je glasnija druga strana, strana koja se protivi autoritetima i slepoj poslunosti. Milgram, na primer, prihvata neophodnost autoriteta kada se radi o formiranju savesti. Ali, gde je tu granica? Milgram je pokuao da ekstremizujuHi situaciju (od posrednog dodira, preko samo verbalnog kontakta, do fizi ke blizine) prona@e koja bi to bila granica poslunosti koju ljudi neHe preHi. Nije je naao. Procenat poslunih se smanjivao, ali ni u jednom slu aju nije iznosio nula. Milgram ovaj rezultat najvie pripisuje samom drutvu i na inu na koji ono socijalizuje svoje lanove. VeH sedamdesetih godina tehnologija je omoguHavala da ljudi budu dovoljno posluni, a da ih zbog toga ne grize savest-bombardovanje sa nekoliko hiljada metara, ube@ivanje u milosrdnosti neophodnost neke akcije koja je u osnovi brutalna i agresivna, insistiranje na odbrani kada se u stvari radi o napadu itd. Sve ovo omoguHilo je oveku da smanji svoj oseHaj odgovornosti za sopstvene postupke i prebaci ih na nekog drugog-naredbu generala, efa ili drave. Suo avajuHi se sa sli nim strahotama gotovo svakog dana, ne treba da udi to su Milgramovi eksperimenti toliko okirali svet. U stvari, oni su ga okirali zato to su ljudima otvorili o i i ukazali da krvolo ne ubice iz Auvica, Mi Laja, kasnije Srebrenice i Lapljeg sela nisu ludaci i psihopate, veH komije i dobri domaHini koji su samo izvravali nare@enja. Nadalje, nije sporno da je slepa poslunost upravo suprotnost individualizaciji. Nema prave individue koja ne dela po svojoj, veH po volji autoriteta. Duboko okrenut humanizmu, proavi i sam golgotu izbeglitva, From ukazuje na ovu injenicu, ponekad i suvie vatreno. Prava sloboda, ne ona veta ka koja proizilazi u dananjem drutvu u kojem je sve, od miljenja 22

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama do emocija unapred isprogramirano i lieno svake spontanosti, dakle prava sloboda jeste ona koja osloba@a od bilo kakvog autoriteta i kod koje je htenje i elja pojedinca ono to ga tera napred, a ne elja njegovog pretpostavljenog. Me@utim, nije li onda ovo nalik na anarhiju. Nije, ako se pod anarhijom smatra bezobziran egoizam i ruilatvo, kae From. Cilj pozitivne slobode nije anarhija veH oslobo@enje ovekove prirode. Naprotiv, uskraHivanje ove potrebe za razvitkom, ekspanzijom, izraavanjem moguHnosti, svega ovoga je uzrok padanja u anarhiju i sukobe. Dakle, nema poslunosti, nema pokoravanja, ljudi su sreHniji i zadovoljniji; samoostvarenje, taj ideal humanista, moguHe je samo ako se ovek oslobodi okova autoriteta i po ne da dela kao individua. Da li je sve ba tako jednostavno? Odbaciti svaki autoritet zvu i vrlo romanti no, hrabro i tako ljudski. Ali, ta ako se nalazite u avionu koji po inje da pada? Da li Hete sluati pilota u tom slu aju? ta ako vam doktor naredi mirovanje da bi izbegli upalu pluHa? HoHete li ba nasuprot savetu otr ati do najblieg teniskog terena i odigrati dva-tri seta sa prijateljem? Izgleda da je ovo pitanje mnogo komplikovanije nego to izgleda na prvi pogled. Slepo odbacivanje autoriteta nije nita bolje niti produktivnije nego slepa poslunost. Jedan od estih izgovora koje sluamo kada se ovek po ko zna koji put sukobi sa zakonom jeste da ima problem sa autoritetima to verovatno implicira da je on usamljeni romantik koji se bori protiv drutva koje ga sputava. Jedan na umetnik pre par godina je u elji da srui prethodni reim izvebao nekoliko sledbenika da bacaju Molotovljeve koktele kako bi, kada dan do@e, zapalili Skuptinu kao simbol reima (autoriteta). Naalost, u tome je i uspeo a zatim je zahteva (i dobio) amnestiju sa obrazloenjem da je on ipak samo romanti ni borac za svoja, nesporno teko ugroena prava. Ovaj problem ide i daje od proste poslunosti autoritetu. Za osobu koja se slepo protivi svakoj poslunosti, svaki zahtev, bez obzira koliko bezazlen bio, li iHe na naredbu i odbiHe njegovo izvrenje. Nesporno loa poslunost biHe zamenjena nita manje loom i opasnom neposlunoHu koja moe izrasti u anarhiju, bez obzira to From ne misli tako. Osloba@anje od autoriteta da, ali kako, u kojoj situaciji i pod kojim uslovima, pitanje je na koje tek treba naHi odgovor.

Kako nau iti neposlunost?Na kraju celog ovog izlaganja ostaje nam da odgovorimo na pitanje da li, i kako, moemo nau iti dete da ne bude posluno? Naravno, nije cilj da se kod deteta razvija reaktancija i prkos, veH samo da nau i kako i kada sme i treba da bude neposluna, odnosno kada je poslunost nemoralna. Spomenuvi moralnost vratiHemo se opet na razmatranja Pijaea i Kolberga. Oba autora predlau na ine razvijanja viih stupnjeva moralnosti, koji podrazumevaju odvajanje moralnog su@enja od autoriteta i razvoj sopstvene moralnosti zasnovane na etici, a ne poslunosti. Pijae, kako je veH napomenuto, predlae formiranje itavih kola u kojima bi se u ila autonomna moralnost, odnosno uz pomoH kojih bi dete dostizalo autonomnu moralnost. Osnovni na in rada u takvim kolama bio bi insistiranje na kooperativnom donoenju odluka i reavanju problema, kao i negovanje moralnog razvoja kroz zahtev u enicima da sami formiranju pravila fer igre, a ne da se samo pridravaju veH stvorenih pravila. Uloga u itelja je ovde ogromna. Umesto da im nameHe norme i zabrane drutva, on mora da podsti e reavanje problema, neto to je kasnije nazvano aktivna nastava. Ono to je osnova Pijaeove teorije moralnog, ali i kognitivnog razvoja jeste saradnja, interakcija me@u decom, te ne udi to on insistira na ovome kada se govori i o dostizanju autonomne moralnosti. Nesporno, ovo je dobar pokazatelj u kom pravcu treba razvijati decu kako oni ne bi bili pod tetnim uticajem autoriteta i naro ito kako ne bi bili sledbenici veH predvodnici drutva u novi ivot. Kolberg u skladu sa sli nom teorijom ima i sli ne predloge. On estoko kritikuje tradicionalni na in vaspitanja po kome je moral samo vreHa sa vrlinama kao to su potenje ljubaznost, strpljenje itd. , a zadatak nastavnika u koli jeste da direktnom komunikacijom sa u enicima i davanjem primera, a naro ito nagra@ivanjem, kod dece razviju ove vrline i omoguHe im da ih vebaju. Me@utim, Kolberg primeHuje da ne postoji jasan princip koje su osobine dobre, a koje ne. Nastavniku se 23

Poslunost i pokoravanje autoritetu u humanisti kim naukama ostavlja sloboda da tuma i neki postupak kao dobar a drugi kao lo samo zbog toga to ih on tako vidi iz svog vrednosnog sistema koji je pod uticajem i osobina li nosti nastavnika, ali i kulture i drutva kojem nastavnik pripada. Kolberg odbacuje ove ideje i vrlinama i vrednostima ne samo zbog nepostojanja jasnog konsenzusa o tome koje od vrlina moraju biti u ene, veH i zbog toga to je takvo u enje veoma kompleksno. On, u skladu sa svojom teorijom o moralnim stadijumima, predlae razvoj moralnosti u smeru dostizanja viih nivoa moralnog razvoja. Vrhunac moralnog razvoja u razli itim kulturama koje je Kolberg ispitivao, uvek sadri sli ne osnovne principe pravednosti i potenja. Cilj je, dakle, dostiHi ove principe a time i najvie nivoe razvoja moralnosti. Najbolji na in da se ovo izvede jeste kroz uvene moralne dileme, pri ice o nekim dilemama koje u enik treba da rei, odnosno da odgovori ta junak pri e treba da uradi u datoj situaciji i zato. Cilj ovakvog razgovora jeste ukazivanje na nedostatke njihovog odgovora, odnosno ukazivanje da je njihov odgovor neodgovarajuHi, ako nije zasnovan na principima pravednosti i potenja karakteristi nih za poslednje nivoe moralnosti. Time dolazi do adaptacije ove nove informacije i do prelaska na naredni nivo razvoja na kome ova informacija neHe predstavljati nelogi nost. Kolberg ide i korak dalje. On formira takozvane kole pravednog drutva dajuHi u enicima moguHnost da u estvuju u demokratskoj zajednici i da tim u eHem oni ubrzaju svoj moralni razvoj. Ovde demokratija nije ograni ena na pravo glasa, veH se bazira na konzenzusu a ne na veHinskom miljenju. Ovakve kole su naravno manje od obi nih (neretko jednu kolu ini samo jedan razred) a cilj im je i da se u enik oseti odgovaran za grupu koja odgovara individualnim potrebama. Centralni organ ovakvog drutva ini VeHe zajednice na kome jednako pravo rasprave imaju i u enici i u itelji. Na ovim sastancima formiraju se zajedni ka pravila kojih se pridrava cela zajednica, a sve sa ciljem da u enici postanu odgovorni za svoje postupke i da ozbiljnije shvate prosocijalno ponaanje. Samo kao podsetnik, u Milgramovim eksperimentima kao naj eHi razlog poslunosti ispitanici su navodili da oni nisu bili odgovorni za svoja dela poto je odgovornost preuzeo eksperimentator. Me@utim, uloga u itelja nije samo u pomaganju u enicima da stvore norme veH i u njihovom sprovo@enju. Oni moraju biti i izuzetno dobro obu eni da u objanjenjima nekih postupaka u enika uo e nivo njegovog moralnog razvoja i pomognu mu da dostigne vie. Osnovna prednost pravednog drutva jeste oseHaj u enika da se pravila sprovode zato to su ih oni sami doneli, a ne zato to su im nametnuti. (Murray, 2002) Erih From, sigurno autor koji je najvie doprineo objanjavanju uslova poslunosti i pokoravanja autoritetu, temelje ove poslunosti vidi u detinjstvu. Kada je dete malo ono je nesporno zavisno od roditelja, ali nije prihvatljivo kada se ta zavisnost zloupotrebi za sputavanje de ije spontanosti to roditelji neretko ine kao reprezenti drutva. Takvo sputavanje nezavisnosti i spontanosti produava detetovu zavisnost toliko da ono nema oseHaj da je samo sposobno stati na noge i kao veH odrastao stalno trai oslonac u spoljnim arobnim pomaga ima; u po etku to su roditelji, kasnije nastavnici ili ak i psihoanaliti ari, dakle svako onaj ko u nekom trenutku ivota predstavlja autoritet. Osnova svake pozitivne slobode upravo jeste spontanost integrisane li nosti, pr emu From upozorava da jedinstvenost li nog ja ne protivre i na elu da su svi ljudi ro@eni jednaki, ali to zna i da su jednako sposobni za svoju spontanost i sreHu a ne da He je svi i dostiHi. Spontana aktivnost se prvenstveno zas

poslusnost i pokoravanje autoritetu

Documents