Sowa Bogdanovi}

POSLEDWI VOZ

Dramska povest

(za pozori{te ili film)

214

SOWA BOGDANOVI] Ro|ena je u Zagrebu 1935 godine. Stu-

dirala istoriju umetnosti u Beogradu. Posle zavr{enih studija

radila u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskom fa-

kuletu u Beogradu. Rukovodila je projektima Bibliografija iistoriografija srpske umetnosti. Magistrirala sa temom Mi-hailo Valtrovi} i Dragutin Milutinovi} kao istra`iva~isrpskih starina. Objavqivala radove u nau~nim ~asopisima i

zbornicima.

Posle penzionisawa, 1994. godine posvetila se kwi`evnom

radu. Pi{e dramske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je

komediju Kapija (SSD 16), Crvenkapa u nebajci (SSD 17), Eder-landa (SSD 18) Su|ewe Baba Jagi (SSD 19), Stanojlo me|u `enama(SSD 22).

Od pozori{nih komada izvdeni su: Crvenkapa u nebajci (De~iji

dramski studio u ^a~ku, premijera 1. IX 2001. u re`iji Drage

]iri}; Lutkarsko pozori{te u Ni{u, premijera 10 XI 2004. u

re`iji Tawe Cvetkovi}), Ederlanda (Malo pozori{te “Du{ko

Radovi}”, Beograd premijera 20. II 2002. u re`iji Voje Solda-

tovi}a) i Stanojlo me|u `enama, (Kult teatar, “Korak do po-

zori{ta” 16. V 2005. u re`iji Sa{e Voli}a).

LICA

Posledwi voz 215

Sowa BOGDANOVI]

POSLEDWI VOZ

Dramska povest

(za pozori{te ili film)

GOSPO\A DOBRILA MARJANSKI

(oko 60 godina)

Weni unuci:

MILENA (16 godina)

DAMJAN (15 godina)

NIKOLICA (13 godina)

KJARA (veliki pas)

Epizodna lica:

TASA (Milenin ujak)

Kom{inice:

DACA

STANKA

SOJKA

TETKA

BRANKA

NATA

Putnici u vozu:

NI[LIJKA

[VERCERKA

STARI GOSPODIN

STUDENT IZ BURGASA

STUDENTKIWA GRKIWA

DEVOJKA

LUDAK

Putnici u ~ekaonici:

MONAH

MONAHOVA MAJKA ILI RO\AKA

DEZERTER

HUMANITARAC – GRK

STARIJA @ENA

DEVOJ^ICA

PUTNICA IZ BUGARSKE

Slu`bena lica:

KONOBAR U STANI^NOM BIFEU

KONOBARICA U HOTELU

KONOBARICA U BIFEU NA

GRANI^NOM PRELAZU

KOMANDIR MILICIJE

PRVI MILICIONAR

DRUGI MILICIONAR

CARINIK

@ENA ZA [ALTEROM

OTPRAVNIK VOZOVA

KONDUKTER

Ostali:

STARIJI ME[TANIN

MLA\I ME[TANIN

Statisti:

Qudi i deca u skloni{tu kasirke i

kupci u samopozluzi, qudi na ulici,

putnici u vozu i na `elezni~koj stanici.

Milicionari na `elezni~koj stanici i

na grani~nom prelazu

DAMJANOV OTAC

PRVI ^IN

Radwa I ~ina traje tri nedeqe.

Dom gospo|e Dobrile Marijanski

Prose~an tipski stan “modernog” naseqa iz 70-tih godina pro{logveka. Name{taj stilski i glomazan, neprimeren sku~enom prostoru. Sveje pohabano ali ne i pocepano. Mnogo kwiga na policama, stolovima i popodu. Na zidovima ikone, starinsko srebrno kandilo, umetni~ke slike ifotografije predaka iz XIX veka. Veliki antikni sat koji ne radi, vazei razni ukrasni predmeti nagurani su tamo gde je za wih bilo mesta.Uprkos teskobi i prividnom neredu dom izgleda lepo i prijatno. Ose}ase kontinuitet stare gra|anske porodice koja se mnogo puta selila izve}eg u mawi stan.

Dan prvi

Predsobqe u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Otvorena vrata prema kupatilu i dnevnoj sobi. G|-a Marijanski ukupatilu puni vodom veliko plasti~no bure za kupus. Ona je fina,prijatna osoba, nemarno o~e{qana i odevena komotno u ne{to staro. Udnevnoj sobi ukqu~en televizor. ^uju se vesti i stalno ponavqanisaveti o pona{awu za vreme bombardovawa. Ulazi Milena – krhka, ne`nadevoj~ica. Vu~e te{ku putnu torbu. Za wom ide veliki pas – Kjara.

MILENA: ]ao Bako.

(Spu{ta torbu).

GOSPO\A: (Spu{ta lonac na lavabo, izlazi iz kupatila)

[to si vukla tu torbu? Mogli su Damjan i Nikolica

da je donesu?

(Qubi se sa Milenom)

MILENA: Nisam se setila. U gradu je haos. Do{la sam pe{ke.

Ho}e li stvarno da nas bombarduju?

GOSPO\A: Ne znam. Javi mami da si stigla.

MILENA: (Kre}e prema telefonu)

Tata je u panici. Telefonira svake no}i. Ube|uje

mamu da odmah iza|emo iz zemqe jer }e ve} danas da nas

bombaduju.

GOSPO\A: Treba da se skloni ko mo`e.

216 Sowa Bogdanovi}

MILENA: Mama ne veruje. Jednom su nam pretili, pa ni{ta.

GOSPO\A: Tata je mo`da u pravu. Oni u inostranstvu su boqe

obave{teni.

MILENA: Kako da idemo!? Stan nisamo prodali, vize nismo

dobili...

(Sti`e do telefona i pru`a ruku da podigne slu-{alicu)

DAMJAN: (Istr~ava iz de~ije sobe ozaren, opremqen za tenis,nale}e na Milenu)]ao }ao.

(U prolazu pomiluje Kjaru)

MILENA: Kuda }e{?

DAMJAN: Na trening. Kasnim...

MILENA: Zar ima{ trening? Danas?!

DAMJAN: Svaki dan imam trening.

(Izlazi napoqe)

MILENA: (Sle`e ramenima. G|-i Marijanski)[ta }e{ s tom vodom?

GOSPO\A: (Koja se u me|uvremenu vratila u kupatilo i nasta-vila da puni bure)Pravim zalihe .... Hajde, telefoniraj.

Milena uzima slu{alicu i okre}e broj.

Promena scene

De~ija soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Nikolica sedi na podu i pravi od teglica kandila. Ulazi Milena saputnom torbom i Kjarom. Kjara ska~e na Nikolicu. On je mazi. Milenaspu{ta torbu u }o{ak, qubi Nikolicu a on se otima. Milena se smeje.

NIKOLICA: [ta mi radi{!? Ne volim to. Koliko ostaje{?

MILENA: Dok ne dobijemo vize.

NIKOLICA: Vodite i Kjaru?

MILENA: Nadam se. [ta to pravi{?

NIKOLICA: Kandila. Kad bude no}u nestajala struja... Ti spavaj na

mom krevetu, ja }u da rasklopim pomo}ni le`aj.

MILENA: OK. Kjara }e da spava sa mnom.

NIKOLICA: (Re|a kandila na policu)Za{to ho}e da nas bombarduju?

MILENA: Pojma nemam.

Posledwi voz 217

Promena scene

Teniski teren

Topao sun~an dan. Damjan sam, na pustom teniskom terenu udara lop-ticu o zid. Trenira usredsre|eno i mirno. Pun je enrgije i `ivotneradosti. Po~iwu da zavijaju sirene, objavquju vazdu{nu opasnost. Damjanne obra}a pa`wu. Trenira i daqe zanesen nekim svojim lepim i vedrimmislima. Iznenada se ~uju jake detonacije. Damjan se prestravqeno bacana zemqu. ^im su detonacije prestale on se di`e i sumanutio, krozpuste ulice be`i ku}i. Tr~i, sapli}e se, posr}e, pada, ustaje i opetbe`i.

Promena scene

Skloni{te.

Podrum stambene zgrade izdeqen pregradama od letvica na boksove.Premalen prostor za mnogobrojne stanare sedmospratnice koje je prvasirena za vazdu{nu opasnost oterala u skloni{te. Iako se ve} danimadaju preko radija i televizije detaqna uputstva kako treba pripre-miti skloni{ta i kako se treba pona{ati za vreme vazdu{ne opas-nosti ni{ta nije pripremqeno. Porodice su se sabile u uski hodnikispred svojih boksova jer su boksovi prepuni starih, nepotrebnih stva-ri. Kom{ije sede i stoje sabijeni jedni pored drugih. Nema gde da sepro|e. G|-a Marijanski, Milena i Nikolica sede na {amlicama ispredsvoga boksa. Pored wih, ispred svojih boksova sede Stanka i Daca s jednestrane, a Sojka i wena Tetka s druge strane.

SOJKA: Gde je Branka?

TETKA: Nisam je videla.

STANKA: ^im prestane vazdu{na opsanost moramo da se podu-

vatimo da sredimo podrum.

SOJKA: Ne}e ovo vaqda dugo da traje.

GOSPO\A: Ko zna!

STANKA: U nekim zgradama su odavno izbacili stare` iz pod-

ruma, o~istili, proverili mokre ~vorove, klozete.

Obezbedili re{oe za kuvawe kafe i ~aja...

DACA: I le`ajeve uneli...

SOJKA: Mo`e i na{ podrum da se sredi.

STANKA: Itekako! Na{ je podrum gra|en za protivatomsko

skloni{te. Kad smo se useqavali re~eno nam je da u

slu~aju opasnosti i boksove moramo da uklonimo.

218 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Ja sam videla podrum pre nego {to su napravili

boksove. Sve je predvi|eno – i mokri ~vor i sanitarni

ure|aji, ventilacija, hermeti~ko zatvarawe za slu~aj

kontaminacije...

NIKOLICA: Postoje izlazi iz zgrade ako bude sru{ena. U na{em

boksu je jedan.

MILENA: U na{oj zgradi je podrum~e malo, sa prozor~etom.

Puno je zimnice i ogreva.

^uju se prigu{ene detonacije. Svi napregnuto slu{aju.

NIKOLICA: To nisu bombe. To je protivavionska odbrana.

MILENA: Za{to ne mogu psa da uvedem u skloni{te!?

STANKA: Takvi su propisi.

NIKOLICA: Nije u redu.

SOJKA: A zamisli kada bi svi uveli svoje pse, ma~ke, ka-

narince.

MILENA: Vaqda i `ivotiwe treba da `ive!

DACA: Ne vredi raspravqati. Jedva ima mesta za qude.

GOSPO\A: Kako li se sna{la moja Sofija sa bebom, sama!

TETKA: Gde vam je zet?

GOSPO\A: De`ura u televiziji.

Nekoliko ja~ih detonacija.

SOJKA: Ovo nije protivavionska.

MILENA: [ta li radi moja mama sada?

NIKOLICA: A Damjan oti{ao na trening!

DACA: Ne brinite. Svi su kao i mi u skloni{tima.

GOSPO\A: Nadam se da jesu.

I daqe se ~uju detonacije, samo udaqenije. ]ute zabrinuti.

GOSPO\A: (Nikolici)

Danas moramo da izbacimo ovaj kr{ iz podruma.

NIKOLICA: ^im pro|e vazdu{na opasnost po~e}u da sre|ujem.

STANKA: Pije mi se kafa.

DACA: A meni se pu{i.

Malo }ute.

MILENA: Ovo }e da potraje. Hajde Nikolice da na|emo Tamaru i

Jecu.

Posledwi voz 219

Ustaju i odlaze u dubinu skloni{ta.

SOJKA: Trebalo je da ponesem {trikeraj.

DACA: Koliko ti pla}aju?

SOJKA: Ako {trikam dan i no} zaradim jednu tetkinu penziju.

DACA: Pa nije ba{ neka zarada.

SOJKA: Kako za koga.

Prolazi Nata sa rasplakanom bebom u rukama. Nata ka{quca. Zaustav-qa se pored wih.

NATA: Mogu li da sednem malo kod vas?

GOSPO\A: Slobodno,

(Pokazuje na prazne {amlice)

Nikolica i Milena odo{e nekuda.

NATA: Eno ih dole sa decom. Igraju “leti, leti”.

(Seda na {amlicu)

Hvala.

DACA: Uvalila vam }erka bebu a vi se jedva dr`ite na nogama.

NATA: I ona se jedva dr`i na nogama. Nije lako sa troje male

dece.

STANKA: (Gospo|i)

Vi se sigurno se}ate bombardovawa iz pro{log rata.

GOSPO\A: Ne. Sva bombardovawa smo proveli u Aran|elovcu.

Tamo smo imali vilu. Ali se}am se dobro razorenog

Beograda.

TETKA: Ja se se}am i bombardovawa. Tata je bio mobilisan.

Mi smo sa mamom odmah posle prvih bombi pobegli u

Kumodra`. Ja sam bila najstarija. Vukla sam veliki

zave`qaj i vodila za ruku Sojkinog tatu. Mama je bila

salaba i bolesna. Nosila je na{eg tek ro|enog brata.

SOJKA: I onda su nas kao i sada bombardovali “saveznici”.

STANKA: “Za na{e dobro”, kao i sada.

TETKA: Ne, ovo je bilo 1941, kada su nas bombardovali Nemci.

Za savezni~ka bombardovawa bili smo stalno u Kumo-

dra`u.

DACA: Stra{no mi se pu{i.

(Vodi cigaretu iz yepa)

Ne}u da zapalim. Samo da je dr`im u rukama.

220 Sowa Bogdanovi}

NATA: Deda Gaja pu{i u drugom kraju podruma. Niko mu

ni{ta ne ka`e. Zbog wega sam i pobegla sa bebom

ovamo.

SOJKA: Neki su qudi ba{ bezobzirni.

NATA: [to ti Daco ne ode{ ku}i u Mladenovac. Tamo vaqda

ne}e da bombarduju.

DACA: Ne mogu. Izgubi}u posao.

Nekoliko trenutaka ti{ina, onda se javqa “smirela”. Svi `ure izpodruma.

Promena scene

De~ija soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Ve~e. Milena sedi sa Kjarom na Nikolicinom krevetu. Damjan le`ipotrbu{ke na svom krevetu, lice je zagwurio u jastuk. Nikolica le-{kari na pomo}nom le`aju i re{ava ukr{tene re~i.

MILENA: Moja mama je za vreme vazdu{ne opasnosti ostala u

stanu da pakuje stvari. Zamislite!?

NIKOLICA: (Mileni)

A teta Sofija?

MILENA: Bila je sa bebom u skloni{tu. Gde si ti bio Damjane?

DAMJAN: [ta vas briga!

Promena scene

Dan tre}i

Kuhiwa u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

G-|a Marijanski, Damjan, Milena i Nikolica sede za lepo postavqenimstolom. Svi sem Nikolice jedu bez voqe. Kjara le`i na podu poredMileninih nogu. U dnevnoj sobi ukqu~en televizor. ^uju se vesti obombardovawu.

DAMJAN: [ta je ovo – doru~ak ili ru~ak?

GOSPO\A: I jedno i drugo. Doru~ak ste prespavali a ru~ak nisam

mogla da skuvam. Nije bilo struje.

NIKOLICA: No}as je u`asno gruvalo.

MILENA: ^ulo se i u podrumu.

Posledwi voz 221

NIKOLICA: Za{to stalno bombarduju no}u?

DAMJAN: Za{to nas uop{te bombarduju?

NIKOLICA: Ko nas bombarduje?

GOSPO\A: (Mewa temu razgovora)

Zar ti se ne svi|a cvekla Milenice?

MILENA: Svi|a mi se. Volim ja tvoju cveklu ali vi{e volim

original.

GOSPO\A: Kakva je to “original cvekla”?

MILENA: Ona iz tegle, iz samoposluge.

Svi se smeju sem Milene. Jedno vreme jedu }ute}i. Deca dobacuju Kjari poneki zalogaj sa stola.

Promena scene

Dan peti

Samoposluga

Puno kupaca. Milena i Nikolica idu sa korpom od gondole do gondole,gledaju u spisak i stavqaju u korpu hleb, mleko, keks i druge stvari.

MILENA: (Gleda u spisak)

Treba da kupimo zejtin a zejtina nema.

NIKOLICA: Nema ni {e}era.

MILENA: Ima pirin~a, ali Baka nije zapisala pirina~.

NIKOLICA: Ako nije zapisano nemoj, ali evo cvekle “original”.

(Stavqa teglu cvekle u korpu)

MILENA: (Vra}a teglu iz korpe)

Ne zezaj. Kupi}emo jo{ hranu za pse, pa idemo ku}i.

Milena i Nikolica idu jo{ malo po samopozluzi, uzimaju hranu za pse,pri~aju. Prilaze kasi i staju u red. Po~iwu da zavijaju sirene za vaz-du{nu opasnost. Kasirke, u panici, napu{taju kase i be`e u skloni{te.Kupci koji jo{ nisu platili istr~avaju iz samoposluge sa nepla}enomrobom. Milena i Nikolica stoje neodlu~ni. Prolazi Daca sa prepunomkorpom.

DACA: [ta ste se ukopali, brzo u skloni{te.

Nikolica i Milena ostavqaju korpu na kasi i polaze u skloni{te

DACA: [to ostavqate robu!?

222 Sowa Bogdanovi}

NIKOLICA: Nismo platili....

DACA: E budale! Za minut mo`e bomba da padne na samo-

poslugu i sve da nestane!

Daca istr~ava napoqe sa nepla}enom robom. Nikolica se koleba.

MILENA: Hajdemo Nikolice. Ostavi tu korpu.

Milena i Nikolica tr~e prema ku}i praznih ruku.

Promena scene

Skloni{te

Podrum je o~i{}en i sre|en. Svako se u svom boksu sna{ao kako je umeo.Zidovi boksa g|e Marijanski su oblo`eni posterima i bioskopskimplakatima. Ve}i deo prostorije zauzima le`aj pokriven }ebetom. Nawemu sede Milena, Nikolica i Damjan. Igraju neku igru, na pr. “Na slovona slovo...” Milena se trudi da bude zabavna, Nikolica u`iva u igri,Damjan igra otsutno, kao da stalno oslu{kuje {ta se doga|a napoqu. Ne~uje se {ta pri~aju, tek ponekad se razaznaje neka re~, uzvik ili smeh. G|aMarijanski sedi na {amlici ispred svoga boksa, Sojka sedi na stoli~icipored we i {trika a Sojkina Tetka sedi u wihovom boksu na starojfoteqi koju su prekrili nekim pokriva~em. Stanka i Daca kuvaju kafu usvom boksu.

STANKA: (Pru`a {oqice sa kafom Sojki i wenoj Tetki).

Evo i kafice. Za kom{ijsko dru`ewe je najva`nija

kafa.

DACA: (Pru`a {oqicu g|i Marijanski)

Nikolica i Milena ostavili robu u samopozluzi!

GOSPO\A: Nisu stigli da plate.

DACA: Ama kakvo pla}awe u ovim prilikama!

GOSPO\A: Nisu se sna{li.

SOJKA: I ja sam pre neki dan ostavila robu u samoposluzi.

TETKA: [to va{a }erka ne do|e s bebom k vama? Ovo je ipak

periferija.

GOSPO\A: Smestila se kod svekrve. Ona ima ku}u sa velikim

podrumom. Uneli su dole i krevete i {poret.

TETKA: Blago wima.

SOJKA: U obi~nom podrumu nije sigurno. [titi od {rapnela,

ali kod direktnog pogotka ....

STANKA: Ovo je ipak pravo skloni{te sa izlazima za slu~aj da

zgrada bude sru{ena.

Posledwi voz 223

GOSPO\A: Ne daj mi Bo`e da se provla~im kroz taj izlaz.

SOJKA: Ka`u da ispod celog na{eg parka postoje hodnici i da

mo`emo da iza|emo ~ak u {kolsko dvori{te.

NIKOLICA: La`u. Ju~e sam proverio. Na{ izlaz je ta~no ispod

bakinog prozora. Ako se ku}a sru{i bi}e zatrpan.

GOSPO\A: Suvi{e su mali izgledi da bomba padne na na{u

zgradu. U gradu ima mnogo vi{e ku}a nego {to oni

mogu da imaju bombi.

SOJKA: U na{em nasequ nema zna~ajnih objekata.

^uju se jake detonacije. Svi napregnuto slu{aju.

DAMJAN: Ovo je mnogo blizu.

MILENA: ^ini ti se.

DAMJAN: Blizu je, kad ti ka`em.

TETKA: (Krsti se i mrmqa)

Gospode Bo`e na{ za{titi i spasi narod svoj.

DACA: (Krsti se i ona)

Prpa.

Iz dubine skloni{ta ~uje se pla~ bebe. Posle we po~iwe jo{ nekolikomale dece da pla~e.

Promena scene

Dan osmi

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski:

Damjan sedi na podu sa Kjarom i buqi u televizor. Prikazuje se nekifilm. G-|a Marijanski sedi za pisa}om ma{inom i kuca. Milena iNikolica izlaze iz kuhiwe.

MILENA: Sve smo sudove oprali, obrisali i stavili na mesto.

NIKOLICA: I masnu {erpu.

Milena i Nikolica sedaju na pod pored Damjana i Kjare.

MILENA: [ta pi{e{ bako?

GOSPO\A: Prevodim ne{to za televiziju.

MILENA: Ne{to zanimqivo?

GOSPO\A: Pa i nije ba{.

224 Sowa Bogdanovi}

MILENA: Da li pla}aju?

GOSPO\A: Plati}e vaqda.....

NIKOLICA: Jednog dana.... Hajdemo napoqe da igramo basket.

MILENA: Hajdemo!

DAMJAN: Meni se ne ide.... Omalile mi patike. @uqaju me.

NIKOLICA: I meni su omalile patike.

GOSPO\A: Ti }e{ dobiti Damjanove ako wemu kupim nove.

NIKOLICA: Dokle }u ja da nosim Damjanova stara odela?!

MILENA: Dok ne bude{ ve}i od Damjana. Onda }e on da nasle|uje

tvoja.

DAMJAN: To nikada ne}e biti.

NIKOLICA: Moj je tata ve}i od tvog tate, i ja }u biti ve}i od tebe.

DAMJAN: Kada ti bude{ ve}i od mene ja }u biti slavni teniser

i bi}u bogat.

NIKOLICA: Fantazira{.

DAMJAN: Ne fantaziram.

Promena scene

Dan deseti

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Ve~e. Televizor je kao i obi~no ukqu~en. Vesti o bombardovawu. G|aMarijanski sedi na kanabetu i krpi. Nikolica na podu ne{to pravi odlego kockica. Damjan sedi na foteqi i jede sendvi~. Kjara stoji poredwega i “`icka”. Damjan joj daje po neki zalogaj iz ruke. Milena je natelefonu, `ivo razgovara ali se razgovor ne ~uje. Spu{ta slu{alicu.

MILENA: Mama je prodala stan. Sada }e da rasprodaje stvari.

DAMJAN: Zar }e sve da rasproda?

MILENA: Ne ba{ sve. Fotografije, kwige i po ne{to vredno

prene}e ovamo.

NIKOLICA: Nema vi{e ujakove ku}e.

DAMJAN: Idem i ja u [paniju.

MILENA: Tati je trebalo godinu dana da dobije papire za mamu i

mene. Za tebe }e poku{ati ~im se tamo malo sredimo.

Posledwi voz 225

NIKOLICA: [to je tebi toliko stalo da ode{?

DAMJAN: Svako pametan `eli da ode iz ove usrane zemqe. Sada

jo{ i bombardovawe.

MILENA: Mami i meni se uop{te ne ide. Ceo `ivot ostavqamo

ovde. Da smo bar mogle da odemo pre bombardovawa,

nego vas ostavqamo sada... Te{ko mi je, a i mami.

Pla~e po ceo dan.

DAMJAN: [to ne ostanete kad vam je te{ko?!

Promena scene

Dan ~etrnaesti

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Stan prepun paketa. Sve je zakr~eno. Damjan u~i. Nikolica i Milenaigraju “~ove~e ne quti se”. G-|a Marijanski pegla. Ukqu~en televizor,vesti o bombardovawu

NIKOLICA: Do|i Damjane da igramo “naquti se ~ove~e”.

DAMJAN: Ne mogu. U~im.

NIKOLICA: [to u~i{ kad nema {kole?

DAMJAN: A {ta da radim? Nema tenisa, nema bioskopa, nema

diskoteke.....

NIKOLICA: Ja volim kad nema {kole.

MILENA: Dr`i{ kwigu naopa~ke Damjane!

Damjan naglo ustaje, {utne kwigu preko cele sobe i krene prema kupa-tilu. Sapli}e se o naslagane pakete pa i wih {utira.

DAMJAN: Uvek je bilo tesno u ovom stanu a sad i ovi paketi!

MILENA: Sve }emo odneti ~im budemo mogli.

DAMJAN: Ho}ete li i Kjaru da vodite u [paniju?

MILENA: Moramo da je ostavimo.

DAMJAN: Vi u [paniju a paketi i pas nama!

(Otvara vrata kupatila)

Jo{ i ovo bure.

(Tresne nogom u bure i zalupi vrata kupatila za

sobom)

226 Sowa Bogdanovi}

MILENA: (Pla~e)

On misli da je nama lako. Meni se srce cepa kad

pogledam Kjaru.

Vazdu{na opasnost. ^uje se gungula na stepenicama. Damjan istr~ava izkupatila i kre}e u podrum. G-|a Marijanski nastavqa da pegla.

MILENA: Hajdemo i mi u skloni{te.

GOSPO\A: Ja vi{e ne idem u skloni{te.

MILENA: Ali Bako...

GOSPO\A: Razbole}u se u tom vla`nom podrumu. Gu{im se.

NIKOLICA: A {ta ako....

GOSPO\A: Mogu mesecima da nas dr`e ovako.

MILENA: Sigurnije je u skloni{tu.

GOSPO\A: Nata se ve} razbolela. Jeste li ~uli kako ka{qe?

DAMJAN: (Vi~e sa vrata)

Po`uri Milena.

Damjan i Milena istr~avaju iz stana.

NIKOLICA: Idem i ja a ti bako ~im grune str~i u podrum.

GOSPO\A: Kad grune – gotovo je. Bomba je pala gde je pala,

sru{ila {to je htela i ubila ko joj se na{ao na putu.

Nama ne mo`e vi{e ni{ta.

NIKOLICA: U skloni{tu imamo dobro dru{tvo. Super se zabav-

qamo.

GOSPO\A: Samo ti idi.

NIKOLICA: Kako }e{ sama?

GOSPO\A: Ostajem sa Kjarom.

NIKOLICA: Bako, iskqu~i bar peglu.

GOSPO\A: Koristim dok ima struje.

Nikolica se koleba. Kre}e ka vratima i sudara se sa Dacom.

DACA: Izvinite molim vas. Mogu li da upotrebim va{ VC?

GOSPO\A: Naravno.

(Daca ulazi u kupatilo).

NIKOLICA: (Ostaje da stoji na vratima)

Budibogsnama.

Posledwi voz 227

GOSPO\A: [to ne ide{ u skloni{te?

NIKOLICA: Ni meni se ne ide.

DACA: (Izlazi iz kupatila)

Izvinite molim vas.

(Str~ava u podrum).

NIKOLICA: Na{ stan je postao javni VC.

GOSPO\A: [ta mo`emo kada smo u prizemqu.

NIKOLICA: Ima jo{ stanova u prizemqu.

GOSPO\A: Ima u skloni{tu dva VC-a ali su zakqu~ani. Neko u

wima dr`i benzin.

NIKOLICA: Ja znam ~iji je benzin.

GOSPO\A: Boqe da ne zna{.

G-|a Marijanski pegla i daqe. Televizor sada prikazuje neki Diznijevfilm.

NIKOLICA: [to ti bako uop{te pegla{ ve{?

GOSPO\A: Kako “{to”?

NIKOLICA: Pa bombardovawe je. Niko ne radi takve stvari.

GOSPO\A: Ho}u da `ivimo normalno.

NIKOLICA: Suludo je peglati dok .....

^uje se nekoliko jakih eksplozija uzastopce. Kjara je podvila rep, zavuklase pod sto i cvili. G-|a Marijanski iskqu~uje peglu.

NIKOLICA: Mogli bi ipak da idemo u skloni{te.

GOSPO\A: Samo ti idi.

Nikolica malo okleva, pa onda seda na pod pored Kjare.

Istog dana, na istom mestu dva sata kasnije

Nikolica sedi na kanabetu i re{ava ukr{tene re~i. G-|a Marijsnakire|a pasijans. Javqa se “smirela”. Utr~avaju Milena i Damjan sa neko-liko drugova i drugarica, ulaze u de~iju sobu i zatvaraju za sobom vrata.Kjara {mugne za wima, a Nikolica za Kjarom. Trenutak kasnije ulaziSojka sa Tetkom.

SOJKA: Mo`emo li da posedimo malo kod vas. Bojim se da u|em

u lift a tetka se te{ko pewe do VII sprata.

228 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Samo izvolte. Sad }u da pristavim kafu.

SOJKA: (Seda, vadi pletivo iz torbice i po~iwe a plete)

Imate li vesti od Nikolicinog tate?

GOSPO\A: Slabo. Ne znamo ni gde je. Javi se ponekad telefonom.

Tek da znamo da je `iv.

TETKA: ^udi me da Nikolica ne `ivi sa ocem.

GOSPO\A: Kako? I kada je Ksenija bila `iva bio je vi{e na

terenu nego kod ku}e. Posledwih godina je stalno sa

vojskom.

SOJKA: (G|i Marijanski)

Zar vi vi{e ne silazite u podrum?

GOSPO\A: (Pristavqa kafu)

Zagu{qivo je a ja imam astmu.

TETKA: Lako je vama. Vi ste u prizemqu.

SOJKA: Branka je na VII spratu pa ne silazi. Po celu no} {eta

od terase do terase i gleda bombardovawe.

TETKA: Da li ja va{a snaja dobila vize?

GOSPO\A: Ne. Ambasade su zatvorene. Osobqe je evakusano.

SOJKA: A ona prodala stan! [ta }e sada?

GOSPO\A: Ne znam. Tra`e neko re{ewe za one koji su predali

papire.

Sirena za vazdu{nu opasnost.

SOJKA: Ovo je nemogu}e. Tre}a vazdu{na opsanost u toku

jednog dana.

Sojka trpa na brzinu pletivo u torbicu i sa Tetkom izlazi na ste-peni{te. Damjan, Milena i wene drugarice istr~avaju iz de~ije sobe ipridru`uju se stampedu kom{ija koji jure u skloni{te. Nikolica iKjara ulaze u dnevnu sobu i sedaju pred televizor koji je stalno ukqu~en.

Promena scene

Posledwi voz 229

Dan {esnaesti

Stan gospo|e Dobrile Marijanski. No}

De~ija soba: Damjan, Nikolica, Milena, Kjara, nekoliko Mileninih dru-garica, spavaju jedno preko drugog na tri le`aja. Svi su obu~eni.

Soba g|-e Marijanski: G|-a Marijanski spava na svom krevetu obu~ena ana kanabetu spava Sojkina Tetka.

Dnevna soba: Sojka, Daca, Stanka i jo{ nekoliko kom{inica sede nakanabetu, stolicama i foteqama, kako ko, i dremaju.

Sirena za vazdu{nu opasnost. Op{ta pometwa. Kom{inice ska~u itr~e u skloni{te. Iz de~ije sobe istr~avaju deca i izlaze na stepe-ni{te. Nikolica dr`i Kjaru da ne potr~i sa wima i le`e na kanabeispred televizora. G-|a Marijanski sa Sojkinom Tetkom izlazi iz svojesobe.

TETKA: U pravu ste gospo|o Dobrila. Ni ja ne}u da silazim u

podrum. Pravi}u vam dru{tvo.

GOSPO\A: Da pristavim kafu?

TETKA: Rano je za kafu. Ovo je ba{ naporno.

NIKOLICA: Bako, ja bih ne{to pojeo.

GOSPO\A: Idi u kuhiwu pa spremi sebi i Kjari ne{to. I pri-

stavi lon~e za kafu.

NIKOLICA: OK.

(Izlazi iz dnevne sobe, a Kjara za wim)

TETKA: Ja vam se divim kako izlazite na kraj sa troje dece, pa

jo{ i pas.

GOSPO\A: Ovo je i wihova ku}a.

TETKA: Damjan i Milena su izgleda jako vezani.

GOSPO\A: Pa odrasli su zajedno. Nekad smo svi `iveli ovde. Moj

pokojni mu`, pa na{ih troje dece, pa su se deca `enila

i udavala, pa su se ra|ali unuci....

TETKA: Kako ste `iveli svi u ovom prostoru!?

GOSPO\A: Nije nam bilo lo{e. A onda su neki odlazili, neki

umirali.... I ostalo je jo{ nas troje.

TETKA: A {to otac nije uzeo Damjana kada je gospo|a Ksenija

umrla?

230 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Damjan je malo poznavao oca. Roditeqi su se razveli

brzo posle wegovog ro|ewa. Studentska qubav. Ni-

kada i nisu `iveli zajedno. Damjan se vezao za ujaka.

On mu je zamenio oca, na neki na~in. Kada je ve}

izgubio majku, surovo bi bilo uzeti mu celu porodicu.

TETKA: A kada se sin otselio, mogao je da povede i Damjana.

GOSPO\A: Oni imaju garsowericu. Gordana je nasledila od svoje

bake. Jedva di{u tamo. I Milena je vi{e kod mene

nego kod svoje ku}e.

TETKA: Jadni vi.

GOSPO\A: Za{to? Zar nije divno {to imam veliku porodicu i

{to sam jo{ u stawu da se o nekome brinem?

Po~iwu jake detonacije, sasvim blizu.

TETKA: Ovo je ba{ ozbiqno. Zar ne bi bilo boqe da si|emo u

podrum?

GOSPO\A: Samo vi idite. Ja }u poku{ati jo{ da radim. Do

ponedeqka moram da zavr{im neki posao.

TETKA: A mi zaseli.

NIKOLICA: (Ulazi iz kuhiwe sa kafom)Evo, skuvao sam kafu.

Nikolica stavqa kafu na sto, g|-a Marijanski i Tetka uzimaju {oqice.G|-a Marijanski srkne i namr{ti se.

GOSPO\A: Nikolice! Kakva ti je ovo kafa. Stavio si so umesto

{e}era.

NIKOLICA: Nisam vaqda! Izvini bako. Pristavi}u drugu.

TETKA: Zbog mene ne mora{ du{o, ja odoh ipak u podrum.

Sigurnije je. Izlazi iz stana.

GOSPO\A: Nikolice! Nisi vaqda namerno?...

NIKOLICA: Ovo je bako kao najezda varvara. Gori su od bombar-

dovawa. Ku}u su nam opseli. Svuda guraju nos. Stalno

zapitkuju. [to ih trpi{? Ja bi wih sve govwivom

motkom rasterao. [ta se we ti~e gde je moj tata i

za{to Damjan.....

GOSPO\A: Nemoj Nikolice. Ne interesuje wu to ozbiqno. Ona

samo poku{ava da bude qubazna.

NIKOLICA: Ne izlaze nam iz ku}e.

GOSPO\A: Ne brini. Razi}i }e se sami. I oni su kao i mi jako

upla{eni.

Promena scene

Posledwi voz 231

Dan dvadeseti

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski. Kasno ve~e

Ukqu~en televizor. Vesti o bombardovawu. G-|a Marijanski, Damjan,Milena i Nikolica sede i }ute. ^ekaju telefonski poziv. Kjara stavilaglavu u Milenino krilo. Pored vrata Milenina spakovana putna torba.Zvoni telefon. G|-a Marijanski uzima slu{alicu.

GOSPO\A: Da.... Zar ve}? ... U redu... U redu du{o ... Ne brini za

nas... Qubim i ja tebe i sre}an put.

(Spu{ta slu{alicu)

Za pola sata dolazi Tasa po Milenu.

NIKOLICA: Dali su im vize?

GOSPO\A: Ne. Konzulati su zatvoreni. Idu no}as autobusom u

Budimpe{tu. Tamo }e im dati vize.

DAMJAN: Idem i ja. Ne mogu vi{e da ostanem ovde.

GOSPO\A: Zna{ da ne mo`e.

DAMJAN: Meni je ovde stra{no. Ho}u i ja kod ujaka u [paniju.

NIKOLICA: Ne mo`e bez vize.

DAMJAN: Kada do|em u Budimpe{tu mo`da }e mi dati vizu.

MILENA: Mama je poku{ala da preda i za tebe papire ali ne}e

da prime.

DAMJAN: Za{to ja ne mogu da iza|em iz ove usrane zemqe?!

MILENA: (Pla~e)

Misli{ da je meni lako? Sramota me je {to vas

ostavqam pod bombama. Ko zna ho}emo li se ikada

vi{e videti!

GOSPO\A: Vide}emo se, ne pla~i.

DAMJAN: O}u da idem odavde.

GOSPO\A: Odve{}u te kod tate u Bugarsku. Za Bugarsku ti ne

treba viza.

DAMJAN: Ne}u u Bugarsku. Ho}u u neku normalnu evropsku

zemqu.

232 Sowa Bogdanovi}

Promena scene

Ulica

Mrak. G-|a Marijanski, Milena, Damjan, Nikolica i Kjara stoje natrotoaru. Pored wih Milenina putna torba. Milena i Damjan zagr-qeni. Nikolica ~vrsto dr`i Kjaru na povodcu. ^uju se u daqini prigu-{ene detonacije. Za nekoliko trenutaka sti`e “fi}a”. Zaustavqa sena uglu. Tasa izlazi iz auta, pozdravqa se. Deca i G-|a Marijanski grle iqube Milenu.

TASA: Hajde klinci, nemamo vremena.

Milena po~iwe da pla~e. Grli i qubi Kjaru.

NIKOLICA: Ne brini za Kjaru. Dobro }u da je ~uvam.

GOSPO\A: Hajde du{o, ne pla~i toliko. Vide}emo se opet.

Milena rida.

TASA: Po`uri Milena, autobus ne}e da ~eka.

Damjan ubacuje u kola Mileninu torbu, Milena ulazi u kola i seda poredTase. Nikolica vu~e Kjaru koja poku{ava da u|e sa Milenom u kola.

TASA: Ne brinite. Javi}u vam ~im ih smestim u autobus.

Milena seda u “fi}u”, kuca u prozor, govori ne{to iz auta koji je ve}krenuo. Ne ~uje se. Kjara se otima, laje, ho}e da potr~i za kolima. Za svevreme ~uju se detonacije od bombardovawa i protivavionske odbrane.G-|a Marijanski, Damjan i Nikolica ma{u. G|-a Marijanski tiho pla~e,Nikolica je za{titni~ki zagrli. Damjan se nasloni na baku s drugestrane. I on pla~e.

NIKOLICA: Nemojte. I mene }ete rasplakati.

Pla~u na ulici svi troje zagrqeni.

Spu{ta se zavesa

Posledwi voz 233

DRUGI ^IN

Radwa ~ina de{ava se u toku dana dvadeset drugog

Voz za Sofiju

Voz stoji na stanici u Dimitrovgradu. Nekoliko putnika, koji neputuju preko granice, izlazi iz voza. Voz i deqe ostaje pun. Sva susedi{ta zauzeta. Ima putnika i u hodniku. U jednom kupeu II razredasedi G|-a Marijanski izme|u Ni{lijke i [vercerke. U uglu, do prozora,sedi studentkiwa Grkiwa. Na suprotnoj strani je Damjan izme|u mla-di}a iz Burgasa koji studira u Beogradu i Devojke, slu`benice nekebanke. Na istoj strani, na sedi{tu do vrata sedi Stari gospodin. Po-lice za prtqag su prepune i Damjanova sportska torba sa reketima jeme|u wima. Damjan je veseo, razdragan. Sprijateqio se sa mladim svetom.Svi kominiciraju me|u sobom.

NI[LIJKA: Jo{ malo pa smo u Sofiji.

STARI

GOSPODIN: ^udno {to toliko studenata putuje ku}i usred se-

mestra.

GRKIWA: Iz na{e ambasade nam je preporu~eno jo{ pre bom-

bardovawa da napustimo Jugoslaviju.

NI[LIJKA: [to niste odmah oti{li?

GRKIWA: Imam de~ka u Beogradu. Mobilisan je. Ju~e sam ga

ispratila u vojsku.

[VERCERKA: Samo da sre}no pro|emo carinu.

NI[LIJKA: (G|i Marijanski)

Ostajete li dugo u Bugarskoj?

GOSPO\A: Ne. Vra}am se prvim vozom.

NI[LIJKA: [to tako brzo?! [to se ne odmorite malo od bom-

bardovawa?

GOSPO\A: Ne mogu. Mla|i unuk je ostao sam kod ku}e.

NI[LIJKA: [to i wega niste poveli?

GOSPO\A: Duga je to pri~a.

[VERCERKA: Imate li mnogo prtqaga?

GOSPO\A: Ne. Moj unuk nosi onu torbu sa teniskim reketom a ja

ni{ta.

234 Sowa Bogdanovi}

[VERCERKA: Ako nije problem prenesite jednu moju torbu preko

granice.

GOSPO\A: [to da ne. Recite mi samo {ta ima u torbi. Da me ne

uhvate u la`i.

[VERCERKA: Sitnice. Pokloni.

GOSPO\A: Ne brinite.

[VERCERKA: (Damjanu)

A ti se sprema{ u Bugarskoj da igra{ tenis!

DAMJAN: Ja sam teniser.

NI[LIJKA: Ho}e{ li u Bugarskoj da ide{ i u {kolu?

DAMJAN: Ako budem morao.

BUGARIN: (Damjanu)

Mora}e{ dobro da zapne{ na trenizima. Bugari imaju

odli~ne tenisere.

DAMJAN: Ne}u dugo da ostanem u Bugarskoj. Furam kod ujaka u

[paniju.

BUGARIN: Oho!

DEVOJKA: Blago onome ko danas ima kod koga da ode preko

granice!

[VERCERKA: (Devojci)

Kod koga vi idete u Bugarsku?

DEVOJKA: Idem poslovno na nekoliko dana u Sofiju.

[VERCERKA: I odmah se vra}ate?

DEVOJKA: Na`alost.

NI[LIJKA: Ja idem kod sestre u Plovdiv. Osta}u dok traje bom-

bardovawe.

[VERCERKA: I ja }u poku{ati...

Razgovor se prekida u pola re~i. Ulaze dva milicionera. Paso{ka kon-trola.

PRVI

MILICIONER: Paso{e molim.

Svi vade paso{e, milicioneri brzo pregledaju paso{e jedan za drugim,rutinski, udaraju pe~ate. Vra}aju paso{ g|-i Marijanski. Prvi mil-icioner udara pe~at na Damjanov paso{, onda ga zagleda i pokazujeDrugom milicioneru. Ne{to {apu}u.

Posledwi voz 235

PRVI

MILICIONER: (Damjanu)

Ti ne mo`e{ preko granice.

GOSPO\A: Za{to pobogu !!?

PRVI

MILICIONER: Napunio je 15 godina.

GOSPO\A: [alite se!

DRUGI

MILICINER: Na `alost, ne {alim se. Bez posebnog odobrewa Voj-

nog odseka ne mo`e da napusti zemqu.

GOSPO\A: Kako ne mo`e!? On je dete. Nije ni regrutovan.

PRVI

MILICIONER: Takvo je nare|ewe. De~ko mora da si|e sa voza.

GOSPO\A: Ne mogu da verujem!

DRUGI

MILICIONER: Samo neka on si|e. Poku{a}emo ne{to kod Koman-

dira.

GOSPO\A: Oti}i }e nam voz.

DRUGI

MILICIONER: Ne brinite, dugo }e voz da stoji.

Putnici gledaju zabezeknuto, sa sau~e{}em. Damjan skida svoju torbu sapolice.

Promena scene

Kancelarija stani~ne milicije

Napoqu, pred zgradom stoje G-|a Marijanski, Damjan i nekoliko mili-cionera. Pored wih je Damjanova torba.

GOSPO\A: Ovo je besmisleno. Kome je on u vojsci potreban!?

DRUGI

MILICIONER: Smirite se gospo|o. Komandir }e poku{ati da dobije

odobrewe.

GOSPO\A: Kako da se smirim? U {oku sam.

PRVI

MILICIONER: I nama je `ao, verujte.

G|-a Marijanski zagrli Damjana. On se jedva uzdr`ava da ne pla~e. Neko-liko trenutaka svi }ute.

GOSPO\A: Ovo je nemogu}e! Sigurni ste da nije neka zabuna?

236 Sowa Bogdanovi}

Milicioneri ne odgovaraju. Damjan polako seda na svoju torbu. Pokrio jelice rukama. Posle nekoliko trenutaka komandir izlazi iz Milicijskestanice.

KOMANDIR

MILICIJE: Na `alost, morate da se vratite. Poku{ajte da do-

bijete dozvolu u Vojnom odseku u Beogradu.

GOSPO\A: Otac ga ~eka na `elezni~koj stanici u Sofiji!

KOMANDIR

MILICIJE: (Sle`e ramenima)

Imate voz za Beograd u 1:30.

Komandir se vra}a u kancelariju, milicioneri odlaze na peron. G|-aMarijanski i Damjan ostaju sami.

GOSPO\A: O Bo`e!

DAMJAN: [ta }emo sada?

GOSPO\A: Moramo da se vratimo.

DAMJAN: U Beograd?

GOSPO\A: U Beograd.

DAMJAN: Ne}u da se vra}am u Beograd.

G|-a Marijanski ne odgovara, uzima Damjana za ruku i vodi ga prema~ekaonici kao malo dete. U drugoj ruci nosi torbu. Damjan ide uz wu ipla~e. G-|a Marijanski se zaustavqa, bri{e Damjanu suze.

GOSPO\A: Nemoj du{o. Re{i}emo mi to nekako.

Promena scene

Stani~na ~ekaonica u Dimitrovgradu.

Ceo jedan zid zauzimaju staklena vrata koja vode na peron. U ~ekaonici{alter za prodaju karata, zatvoren. ^ekaonica je bedna i prqava. Tokomdecenija u nekoliko mahova je po malo modernizovana ali se nikada nijei{lo do kraja pa je ostajalo po ne{to staro. Plafon je od neke pla-stike koja imitira drvenu oblogu. Zidovi su belo okre~eni, prqavi. Podod plo~ica. Po podu otpaci. Uz {alter za prodaju karata stoji duga~ak,belo obojen gelender od kovanog gvo`|a koji treba da dr`i putnike da sene guraju dok ~ekaju u redu za karte. To je gelender sa po~etka XX veka izvremena kada je stanica gra|ena. U istom stilu , kao gelender je i velikaklupa sa naslonom koja stoji na sredini prostorije. Jo{ jedna obi~nadrvena klupa, bez naslona, nalazi se uza zid pored ogromnog radijatora.Na zidu Red vo`we, neka obave{tewa i plakat sa ponudom povlastica zaputovawa omladine po svetu. Jedna vrata vode napoqe, jedna u klozet,druga u neke zvani~ne prostorije. Osvetqewe je oskudno. Sa plafona

Posledwi voz 237

visi gola sijalica. Iznad {altera za karte zidni sat pokazuje 8 sati.Ve~e.

Na gvozdenoj klupi koja stoji na sredini ~ekaonice, (i scene), sedi ~udanpar: Mlad krupan pravoslavni monah i sredove~na `ena, isto vrlo krup-na, neobi~no odevena, kao mirjanka koja dugo `ivi u manastiru. Te{ko semo`e odrediti da li su Srbi, Bugari, Makedonci ili Grci, ali susigurno ro|aci. Verovatno majka i sin. Upla{eni su i zabrinuti. Negovore. Komuniciraju me|u sobom o~ima i jedva primetnim pokretimaglave. Oko wih je gomila prtqaga – kofera, torbi, zave`qaja – kojipovremeno prebrojavaju i proveravaju. Monah ponekad ustaje i izlazinapoqe, ali se odmah vra}a. S vremena na vreme prilazi {alteru zaprodaju karata, zaviruje unutra ali ni{ta ne pita. Ovaj par dominirascenom. Sede tu kao engma. Ne zna se ni ko su, ni {ta su, ni kuda }e, niodakle su. Oni su, prosto, deo op{te pometwe.

Kroz velika vrata koja vode na peron ulaze G-|a Marijanski i Damjan.Damjan je bled i upla{en. G-|a Marijanski se malo primirila, nosiDamjanovu torbu. Damjan seda na klupu pored radijatora a G-|a Mari-janski prilazi {alteru za prodaju karata.

GOSPO\A: Molim vas, kada imamo prvi voz za Beograd.

@ENA

ZA [ALTEROM: U 1:30.

GOSPO\A: Ni{ta pre toga?

@ENA

ZA [ALTEROM:

Ni{ta.

GOSPO\A: A za Ni{?

@ENA

ZA [ALTEROM: Ni{ta. Svi lokalni vozovi su otkazani.

(@ena zatvara {alter)

GOSPO\A: (Kuca na okno {altera)

Molim Vas dve karte do Beograda.

@ENA

ZA [ALTEROM:

Ne prodajem karte za taj voz pre 12,30’.

(Ponovo zatvara {alter)

G-|a Marijanski seda pored Damjana na klupu. Ulazi sa perona Otpravnikvozova.

OTPRAVNIK

VOZOVA: (Obra}a se g|-i Marijanski, familijarno)

Skido{e dete s voza!?

(Ne ~ekaju}i odgovor ulazi u slu`bene prostrije i

zatvara za sobom vrata).

DAMJAN: Ovom kao da je milo.

238 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Nemoj Damjane!

Damjan se naslonio na baku. ]ute. Baka ga miluje po kosi.

DAMJAN: Iz usrane Jugoslavije me ne pu{taju u usranu Bugar-

sku! Za{to se meni sve ovo de{ava!?

GOSPO\A: Ne de{ava se samo tebi.

DAMJAN: Za{to se nisam rodio kao Englez, Nemac ili bar kao

jebeni Ma|ar?

GOSPO\A: Dosta Damjane!

G|-a Marijanski ustaje sa klupe i {eta po ~ekaonici. Damjan ustaje ipristi`e je.

DAMJAN: Izvini, nisam hteo da te qutim.

GOSPO\A:

Znam da ne misli{ to {to si rekao.

DAMJAN: Zapravo mislim, ali ne mislim ba{ tako.

GOSPO\A: Eh Damjane, Damjane!

DAMJAN: Hajde da sednemo na klupu. Mo`e neko da nam ukrade

torbu.

GOSPO\A: Da stvarno. Mo`da onaj monah i wegova majka skupqaju

po stanici torbe bez za{tite.

DAMJAN: Tebi je do {ale!

GOSPO\A: Pogledaj koliko imaju prtqaga.

DAMJAN: [ta me briga.

GOSPO\A: Ba{ sam radoznala. Ko li su i kuda putuju?

DAMJAN: Izgleda kao da se sele.

GOSPO\A: ^ini mi se da su zabrinuti i upla{eni.

DAMJAN: Sigurno be`e od bombardovawa. Hajde da sednemo.

GOSPO\A: Nasede}emo se. Boqe da pro{etamo.

DAMJAN: Kako da {etamo sa tom torbom!?

GOSPO\A: Ostavi}emo torbu do pono}i u garderobi.

DAMJAN: Mo`da nemaju garderobu.

GOSPO\A: Svaka `elezni~ka stanica ima garderobu.

G|-a Marijanski obilazi ~ekaonicu i tra`i garderobu. Kuca na vrataslo`bene prostorije. Niko ne odgovara. Izlazi otpravnik vozova izklozeta.

Posledwi voz 239

GOSPO\A: Izvinite molim vas, gde je stani~na garderoba?

OTPRAVNIK

VOZOVA: Garderoba ne radi.

GOSPO\A: Kako ne radi?

OTPRAVNIK

VOZOVA: Tako! Ne radi.

Otpravnik vozova izlazi iz ~ekaonice napoqe. G|-a Marijanski sle`eramenima i vra}a se kod Damjana. Seda na klupu.

DAMJAN: [ta sam ti rekao!

Kroz vrata koja vode na ulicu ulazi Mladi} sa malom putnom torbom.On je unezveren i o~ajan. Van sebe je. Pona{a se kao lud. Hoda gore dole po~ekaonici. Ne{to mrmqa. Ponekad zapla~e. Udara povremeno pesnicamao zid.

DAMJAN: (Diskretno pokazuje na mladi}a)

[ta je onom ~oveku?

GOSPO\A: Ko bi znao!? Ima neku veliku muku.

DAMJAN: [ta li mu se dogodilo?

GOSPO\A: Hajde da ga pitamo.

DAMJAN: Bako!

GOSPO\A: [alim se.

DAMJAN: Kako mo`e{ da se {ali{?! Koliko }emo da ~ekamo

voz!?

GOSPO\A: Dugo. Hajde da ve~eramo.

DAMJAN: Nisam gladan.

GOSPO\A: Moramo ne{to da pojedemo. Kod ku}e }emo biti tek

sutra ujutro.

DAMJAN: Ne mogu da jedem. Zgr~io mi se `eludac.

GOSPO\A: Kada ga ne~im napuni{ bi}e ti lak{e.

Promena scene

Stani~ni bife

G-|a Marijanski i Damjan sede za jednim stolom. Pored wih Damjanovaputna torba. Za drugim stolom sede Stariji me{tanin i Mla|i me-{tanin. Za tre}im stolom sedii Otpravnik vozova. Pred wim je kafa ikisela voda. Stariji me{tatin pije rakiju iz ~okawa a mla|i pivo izfla{e. Za {ankom je konobar.

GOSPO\A: Mo`e li kod vas da se dobije ne{to za ve~eru?

240 Sowa Bogdanovi}

KONOBAR: Ne slu`imo hranu. Samo pi}e i kafu

GOSPO\A: Damjane ho}e{ li ne{to da popije{?

DAMJAN: Nisam `edan.

KONOBAR: Za pola sata zatvaramo zbog vazdu{ne opasnosti.

GOSPO\A: Popij ne{to. Posle }e{ biti `edan.

DAMJAN: Dobro, uzmi koka-kolu.

GOSPO\A: Dajte nam jednu koka-kolu i jednu kafu sa mlekom.

KONOBAR: Nema mleka.

GOSPO\A: Onda bez mleka.

Konobar donosi na poslu`avniku kafu i pepsi-kolu i stavqa na sto.Me{tani koji piju za susednim stolom radoznalo gledaju putnike ine{to {apu}u izme|u sebe.

DAMJAN: Tra`io sam koka-kolu.

KONOBAR: Pa to ti je isto.

DAMJAN: Nije isto.

KONOBAR: Nemamo koka-kolu.

(Kre}e prema {anku)

GOSPO\A: I jednu ~a{u molim vas.

DAMJAN: Ne treba, pi}u iz fla{e.

Konobar donosi ~a{u. Damjan je malo gurne u stranu i demonstrativnopije iz fla{e. Gospo|a Marijanski rezignirano sle`e ramenima i pijesvoju kafu.

STARIJI

ME[TANIN: Skinula milicija dete sa voza!?

GOSPO\A: Neki propis Vojnog odseka.

PRVI

ME[TANIN: [to ne tutnuste milicioneru 50 DM?

MLA\I

ME[TANIN: Ne mo`e, idu po dvojica. Ne smeju jedan od drugog.

GOSPO\A: U Beogradu }emo da tra`imo dozvolu od Vojnog odseka.

STARIJI

ME[TANIN: Jel’ regrutovan?

GOSPO\A: Nije. Tek je napunio 15 godina.

KONOBAR: Pobrqavio svet.

Posledwi voz 241

MLA\I

ME[TANIN: [to ne idete na drumski prelaz?

GOSPO\A: Kako da do|emo do tog prelaza?

MLA\I

ME[TANIN: ]e da na|emo neka kola da vas odbace.

OTPRAVNIK

VOZOVA: Lupi{e li mu pe~at na paso{?

GOSPO\A: Da. Upravo su udarili pe~at kad primeti{e datum

ro|ewa.

OTPRAVNIK

VOZOVA: Onda boqe da ne idete na drumski prelaz. ]e da vide

pe~at.

STARIJI

ME[TANIN: Ako mu }u{ne{ 50 DM, ni{ta nema da vidi.

OTPRAVNIK

VOZOVA: I tam stoje po dvojica! Boqe da ne poku{avate.

KONOBAR: Ja bi vas pustio da sedite kolko `o}ete, al’ moram da

zatvorim zbog vazdu{nu opasnost.

Me{tani ustaju. G-|a Marijanski i Damjan `ure da popiju svoje pi}e.Konobar bri{e {ank. Otpravnik vozova polako ispija kafu.

Promena scene

Stani~na ~ekaonica.

Sve je kao {to je i bilo. Onaj ~udni mona{ki par sedi na istom mestu.Mladi} i daqe hoda po ~ekaonici, povremeno ne{to {apu}e samom sebi,povremeno zapla~e. Lupi ponekad pesnicom u zid. Sat pokazuje 9 sati.G-|a Marijanski i Damjan sede na klupi ispred radijatora. Damjan senaslonio na baku. Torba mu je uz noge.

DAMJAN: Tek je 9 sati. Ko }e da do~eka voz!

GOSPO\A: Pa protegni malo noge. Pro{etaj po ~ekaonici.

Damjan ustaje, {e}ka, ~ita red vo`we. Dolazi do plakata sa ponudama zaputovawe omladine po svetu. ^ita zainteresovano.

DAMJAN: Bako, do|i da vidi{.

G|-a Marijanski ustaje i prilazi Damjanu. ^ita i oboje se smeju.

DAMJAN: [ta ka`e{ na ovo? Mogao bih umesto u Bugarsku da

proputujem malo po Italiji. Da skoknem do [vedske.

GOSPO\A: Na `alost Damjane ne bi mogao. Nema{ 18 godina.

242 Sowa Bogdanovi}

DAMJAN: A domovini sam potreban i sa 15 godina.

GOSPO\A: Pobrqavio svet {to re~e onaj ~ovek u bifeu.

DAMJAN: Bako, ne}u da se vra}am ku}i!

GOSPO\A: Sredi}u ja to ve} sutra u Vojnom odseku i odmah

putujemo ponovo.

DAMJAN: Ne `elim u Bugarsku. To je nepravda. Milena u Barse-

lonu a ja ne mogu ni u Kryali!

G|-a Marijanski ne odgovara. Dosta joj je Damjanovog kukawa. Polako idepreko ~ekaonice i seda na klupu pored radijatora. U ~ekaonicu ulaziMla|i me{tanin iz stani~nog bifea i prilazi Mladi}u koji se, od kakoje u{ao u ~ekaonicu nije primirio. Me{tanin i Mladi} tiho razgo-varaju. Damjan prilazi klupi na kojoj sedi g|-a Marijanski i stoji jednovreme.

DAMJAN: Gladan sam.

GOSPO\A: Mo`e{ li da se strpi{ malo?

DAMJAN: Koliko malo?

GOSPO\A: Do sutra.

DAMJAN: Mnogo sam gladan.

GOSPO\A: (Mla|em me{taninu)

Izvinite molim vas, ima li ovde neka kafana gde bi

mogli da ve~eramo?

MLA\I

ME[TANIN: Ima hotel. Kad iza|ete iz stanice, idite samo pravo

glavnom ulicom.

GOSPO\A: Hvala.

Promena scene

Hotel

G-|a Marijanski i Damjan sede za stolom i ve~eraju neki ro{tiq. Oni sujedini gosti u sali.

DAMJAN: Ovo je hladno i neukusno... a hleb je bajat.

GOSPO\A: Nemoj da zanoveta{.

DAMJAN: Ne mogu sve da pojedem.

Prilazi Konobarica.

KONOBARICA: Mogu li da naplatim? Moramo da zatvaramo pa da se ne

zadr`avam.

GOSPO\A: U redu, ... koliko smo du`ni?

Posledwi voz 243

Konobarica pru`a ve} ispisan ra~un. G-|a Marijanski pogleda, vadi izta{ne novac. Konobarica broji kusur.

GOSPO\A: Ne treba, to je za vas.

KONOBARICA: Hvala.

(Sprema se da skloni tawire sa stola)

GOSPO\A: Molim Vas upakujte mi ovo {to je ostalo.

KONOBARICA: (Za}u|eno i prezrivo)

Imate papirnate salvete na stolu.

G|-a Marijanski pakuje meso i hleb sa Damjanovog tawira. Konobaricaim, nestroqivo, kupi tawire ispred nosa i odlazi. G|-a Marijanski iDamjan kre}u ka izlazu iz sale.

DAMJAN: Ala je bezobrazna! A dala si joj i bak{i{.

GOSPO\A: Uvek dajem bak{i{ konobarima.

DAMJAN: A posle skupqa{ otpatke sa tawira, kao da smo pro-

sjaci.

GOSPO\A: To je hrana koju smo platili i koja }e ti biti po-

trebna kad ogladi{. Nemamo gde da kupimo drugu.

DAMJAN: Mene je sramota.

GOSPO\A: Od koga?

DAMJAN: Pa od qudi...

GOSPO\A: Od kojih qudi? U Be~u bi bilo normalno da nam

spakuju ono {to nismo pojeli. Jo{ bi i ma{nicu

vezali na paketi}.

DAMJAN: U Be~u!? Ali mi smo Bako na Balkanu!!

GOSPO\A: Ba{ me briga {to smo na Balkanu!

Promena scene

Stani~na ~ekaonica

G-|a Marijanski i Damjan sede na klupi uza zid. Stawe nepromeweno.Mona{ki par i daqe dominira scenom, Mladi} ~u~i u jednom }o{kuprimiren. Sat na zidu pokazuje 10.10’ Mla|i me{tanin iz stani~nogbifea sedi pored g|-e Marjanski i Damjana.

ME[TANIN: ^ekate voz za Beograd?

GOSPO\A: Da.

ME[TANIN: [to ne idete na drugi prelaz?

GOSPO\A: Udaren nam je pe~at na paso{e.

244 Sowa Bogdanovi}

ME[TANIN: @ao mi deteta. Kud sad da se vr}ete za Beograd!

GOSPO\A: Moramo.

ME[TANIN: Tedo ne{to da vam predlo`im, pa ako me poslu{ate,

mislim stvar }e da bude re{ena.

GOSPO\A: Recite.

ME[TANIN: Ima ovde jedan moj prijateq. Zna granicu ko svoj yep.

GOSPO\A: Pa?

ME[TANIN: Mogo bi no}aske da vas prebaci u Bugarsku.

GOSPO\A: Rizi~no je.

ME[TANIN: Ama jok. On to radi stalno.

GOSPO\A: Ne znam.

ME[TANIN: Nije skup. Za 500 DM }e vas prebaci oboje.

GOSPO\A: Kako posle da se vratim?

ME[TANIN: Nemoj ni da se vr}e{.

GOSPO\A: Moram da se vratim. Mla|i unuk mi je sam kod ku}e.

ME[TANIN: Pa ovaj moj prijateq }e prebaci i samo dete preko

granice. Vi ne mora ni da idete.

GOSPO\A: Ne bih se usudila.....

ME[TANIN: Razmisli. Moram da izi|em da milicija ne primeti da

se majem po stanici.

(Mla|i me{tanin odlazi).

DAMJAN: Ho}emo li da idemo s wim preko granice?

GOSPO\A: Ne pada mi na pamet.

DAMJAN: [to?

GOSPO\A: Ne}u ilegalno da prelazim granicu. Nije dotle do-

{lo.

DAMJAN: Kakve to ima veze?

GOSPO\A: Imali bi problema sa milicijom kada se budemo

vra}ali.

DAMJAN: Ja ne}u nikada da se vratim. Idem kod ujaka u [paniju.

GOSPO\A: Ali ja ho}u.

DAMJAN: Idem bez tebe.

GOSPO\A: Ne dolazi u obzir.

DAMJAN: Ali Bako!

Posledwi voz 245

GOSPO\A: ^im stignemo u Beogrd tra`i}emo dozvolu od Vojnog

odseka pa }emo za nekoliko dana legalno da pre|emo

granicu.

DAMJAN: Ako nam ne daju?

GOSPO\A: Poku{a}emo na drugi na~in.

DAMJAN: Ne}u da se vra}am.

GOSPO\A: Damjane, du{o, i kada bih htela da napravim tu ludost

ne bih mogla. Nemam 500 DM. Nemam ni 50, ni 10.

Uop{te nemam para.

Zatamwewe

Ista scena. Damjan nesre}an, le`i na klupi. Stavio je glavu baki ukrilo. G-|a Marijanski sede}i drema. ^udni par monaha sedi nepomi~nona svojoj klupi. Mladi}a nema. Sat pokazuje 11 ~asova. Ulazi Mla|ime{tatnin i seda pored g|-e Marijanski na klupu.

ME[TANIN: Pa gospo|o, odlu~iste li?

GOSPO\A: Molim?

ME[TANIN: O}emo li dete da prebacujemo preko granicu?

GOSPO\A: Ne, ni{ta jo{ nisam odlu~ila. Nemam ni dovoqno

novca.

ME[TANIN: Ovaj moj kom{ija }e vam da popust.

GOSPO\A: Ne vredi.

ME[TANIN: Videste li onog de~ka {to je sedeo tu do malopre.

Dobio je poziv za vojsku. On uteko kod rodbinu u

planinu, al’ ga neko prijavio. ^im se vrne ku}i }e ga

mobili{u.

GOSPO\A: Mnogi be`e od vojske. Nekada nije bilo tako.

ME[TANIN: E vidi{! Wega }e prebacimo no}aske preko granicu.

Mo`e i tvoj unuk s wega. Moj komp{ija o}e da ga

povede za 200 DM. Dobar ~ovek.

GOSPO\A: Ne, hvala. Proba}emo za koji dan legalno da odemo u

Bugarsku.

ME[TANIN: Kako ho}e{!

Zatamwewe

246 Sowa Bogdanovi}

Sve isto. Sat iznad {altera za prodaju karata pokazuje 1,20’. Mona{kipar drema, mladi}a – dezertera nema, u ~ekaonicu je u{lo desetak novihputnika koji stoje sa prtqagom u redu za vozne karte. [alter zaprodaju karata je otvoren, G|-a Marijanski je upravo kupila karte iprilazi klupi na kojoj spava Damjan.

GOSPO\A: Damjane, hajde probudi se. Voz samo {to nije stigao.

DAMJAN: Vra}amo se?

GOSPO\A: Moramo Damjane.

(Damjan se di`e sa klupe, sawiv)

Sat pokazuje 1:30’. ^uje se pisak lokomotive. Stigao je voz iz Sofije. U~ekaonicu ulazi nekoliko putnika i svi `urno izlaze iz stani~nezgrade. Sa perona dolazi nekoliko milicionera i carinika i odmah posletoga otpravnik pu{ta putnike iz ~ekaonice na peron. Me|u wima suG-|a Marijanski i Damjan. Nose izme|u sebe Damjanovu torbu.

Promena scene

Voz.

U kupeu su samo Damjan i G-|a Marijanski. On spava opru`en na sva 4sedi{ta, a ona, umorna i zabrinuta, sedi sama na drugoj strani i gledapred sebe.

Spu{ta se zavesa

Posledwi voz 247

TRE]I ^IN

Dan dvdeset ~etvrti

Samoposluga

Rafovi su poluprazni, ali qudi kupuju {ta ima. Damjan i Nikolica idusa korpom od rafa do rafa i stavqaju u korpu hleb, neke konzerve.

NIKOLICA: Vidi ~okolada.

(Grabi nekoliko i trpa u korpu)

DAMJAN: Nije na spisku.

NIKOLICA: Ama kojem spisku!? Sutra ne}e biti.

DAMJAN: (Gleda u spisak)

Moramo da kupimo zejtin

(Stavqa fla{u zejtina u korpu. Nikolica dodaje jo{

jednu fla{u)

Baka je napisala samo jednu fla{u.

NIKOLICA: Neka. Mo`da posle ne}e biti. Nema ni {e}era, ni

bra{na, ali ima pirin~a.

(Trpa nekoliko paketa pirin~a u korpu)

DAMJAN: Baka nije zapisala pirina~.

NIKOLICA: Nema veze. Trpaj samo, sutra ne}e biti.

DAMJAN: Nema mleka!

NIKOLICA: Ti kao da si pao s Marsa. Za mleko se ~eka red od ranog

jutra. Rasproda se ~im stigne.

DAMJAN: Nisam znao.

NIKOLICA: Naravno da nisi kada je kod nas podela rada: ja ~ekam u

redu a ti pije{ mleko.

DAMJAN: Stvarno nisam znao. Slobodno me probudi pa }u i ja....

NIKOLICA: Nema veze ti fura{ u [paniju.

DAMJAN: A ti ujeda{!

NIKOLICA: Nema hrane za pse!

DAMJAN: Nije va`no. Je{}e pas {to i mi.

Damjan i Nikolica nastavqaju da idu po samoposluzi i uzimaju sa rafovapo ne{to i nastavqaju da se ko{kaju ali se ne ~uje. Prilaze kasi.Vazdu{na opasnost. Kupci koji jo{ nisu platili istr~avaju iz samo-posluge sa nepla}enom robom. Kasirke kojima je nare|eno da za vreme

248 Sowa Bogdanovi}

vazdu{ne opasnosti ne napu{taju kase vi~u za kupcima koji be`e sanepla}enom robom. I one su u panici. Najradije bi pobegle ali ne smeju.Nikolica vu~e Damjana za ruku.

NIKOLICA: Hajde, po`uri.

Damjan spu{ta korpu na kasu i kre}e ka vratima. Nikolica uzima korpu.

NIKOLICA: Nisi lud da ostavi{ robu?!

Istr~avaju sa korpom iz samoposluge zajedno sa ostalim kupcima.

Promena scene

Kuhiwa u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Damjan i Nikolica raspremaju namirnice koje su “kupili” u samoposluzi.^uju se detonacije negde daleko. Odjednom jaka eksplozija u blizini.Nikolici ispada konzerva iz ruke. Damjan se baca na pod i zapu{ava u{irukama.

DAMJAN: Nikolice, hajdemo u skloni{te.

NIKOLICA: Idi sam.

DAMJAN: Dosadno je tamo bez Milene.

NIKOLICA: Ima{ Tamaru, Micu, Jecu....

DAMJAN: Ne zezaj. Hajde sa mnom.

NIKOLICA: Dobro, hajdemo.

Nikolica i Damjan kre}u u podrum. U pretsobqu se “sudaraju” sa G|-omMarijanski koja se upravo vra}a iz grada. Ona spu{ta ta{nu na stolicu,skida cipele i obla~i papu~e.

DAMJAN: Jesi li dobila?

GOSPO\A: Nisam.

DAMJAN: Znao sam. Trebalo je da me pusti{ s onim ~ovekom

preko granice.

GOSPO\A: Opasno je.

DAMJAN: Opasno je kod ku}e.

NIKOLICA: Ti kao da si jedini na svetu.

GOSPO\A: U Vojnom odseku je nevi|ena gu`va. Puna ~ekaonica

roditeqa. Neki su imali i veze ali niko nije dobio

dozvolu.

NIKOLICA: Treba da se ponosi{ Damjane! Potreban si otaybini.

Posledwi voz 249

DAMJAN: A ti mali ne zajebavaj.

NIKOLICA: Samo sam hteo ...

GOSPO\A: Nemoj Nikolice.

DAMJAN: [ta }emo sada?

GOSPO\A: Smisli}emo ne{to. Da nisu evakuisane ambasade mo-

gli bi za tebe da izvadimo bugarski paso{. Sa wim bi

lako pre{ao granicu.

DAMJAN: Odvedi me u Dimitrovgrad pa neka me onaj ~ovek

prebaci ilegalno preko granice. Tata }e mi u Sofiji

izvaditi bugarski paso{, pa }u s tim paso{em u

[paniju.

GOSPO\A: Pametno. Neka tvoj tata izvadi za tebe paso{ pa neka

te on vodi u Bugarsku.

NIKOLICA: Eto vidi{. Sve }e da se sredi.

DAMJAN: I to }e da potraje. Ilegalno bi bilo br`e.

GOSPO\A: Zva}u no}as tvoga tatu da se dogovorimo.

DAMJAN: [to ga ne zova{ odmah?

Nekoliko jakih detonacija negde u blizini.

NIKOLICA: Ovo ba{ gruva.

GOSPO\A: Moram malo da razmislim.

DAMJAN: Nemoj da razmi{qa{ nego ga zovi odmah. I tako ne

silazi{ u podrum.

(Vu~e Nikolicu za ruku i ist~{avaju iz stana).

Promena scene

Istog dana uve~e.

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Ukqu~en televizor. Vesti o bombardovawu. G|-a Marijanski i Brankapiju kafu

BRANKA: Pa to je apsurdno! Malog Damjana nisu pustili preko

granice!

GOSPO\A: Da ne poveruje{! Zvala sam wegovog oca da do|e po

wega.

BRANKA: Trebalo je da ga odvede jo{ pre bombardovawa.

250 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Damjan nije hteo. Re{io da ide sa Milenom u [paniju.

BRANKA: Siroto dete. Za wega je veliki udarac ujakov odlazak

iz Beograda.

GOSPO\A: Jeste. A i bombardovawe. Ceo mu se `ivot poremetio.

Ne ume da se sna|e u svemu tome. Ponekad ne znam {ta

da radim s wim.

BRANKA: Odve{}e ga tata u Bugarsku pa }e se tamo smiriti.

(Ispija kafu i ustaje da ide).

GOSPO\A: [to ne posedi{ jo{ malo!?

BRANKA: Moram ku}i. Za pola sata javi}e se Katarina iz

Nema~ke. Ako me ne na|e izlude}e od brige.

GOSPO\A: Stalno te proverava?

BRANKA: Stalno. Ponekad mi se ~ini da je wima te`e nego

nama.

Branka i g|-a Marijanski ustaju i kre}u ka vratima, u tom trenutku ustan ulaze Damjan i Nikolica. Obojica jedu burek iz hartije. Damjan jenanerviran, Nikolica se smeje. O~igledno je ne~im ve} sekirao brata.

NIKOLICA: (Jo{ s vrata)

Ho}ete li da i vama ispri~am vic?

BRANKA: Hajde da ~ujemo.

NIKOLICA: @ivela dva crva u govnima, otac i sin. Jednog dana

pita sin oca “Tata, za{to mi `ivimo u govnima. Vidi

druge crve! @ive u vo}u, na li{}u, u kupusu, na raznim

lepim mestima, samo mi u govnima. [to ne idemo

odavde! Tata odgovara: E sine moj, ovo je na{a otay-

bina!”.

Dok Nikolica pri~a vic, Damjan, na ivici suza ule}e u de~iju sobu izalupi vrata.

GOSPO\A: E Nikolice, Nikolice!

BRANKA: (Smeje se)

Dobar vic! Gde si ga ~uo?

NIKOLICA: U redu za mleko.

Promena scene

Posledwi voz 251

Dan dvadeset {esti

Soba g|-e Dobrile Marijanski

No}. Ona spava u svom krevetu, Nikolica na otomanu a Damjan sedi ufoteqi i slu{a vokmen. Ne sme no}u da zaspe. U jednom trenutkustra{an prasak. Od eksplozije se lome stakla na prozorima, lome se iispadaju ragastovi od vrata. Stan je pun sr~e i polomqenog drveta. Nastepeni{tu se ~uje pravi stampedo kom{ija koji tr~e u skloni{te.Pla~u deca. Neka `ena vri{ti. G-|a Marijanski i Nikolica se trzaju izsna. Damjan prestravqen, drmusa ~as Baku, ~as Nikolicu.

DAMJAN: Bako, ti si luda, ti si skroz luda.

GOSPO\A: Urazumi se Damjane. Ne bombardujem ja Beograd.

NIKOLICA: (Bunovan i upla{en)

Mo`da ipak treba i}i u podrum.

DAMJAN: Ne u podrum! Trebalo je oti}i odavde.

GOSPO\A: Ne vredi. Bombarduju celu zemqu.

DAMJAN: Mogla si da me po{aqe{ ilegalno preko granice.

GOSPO\A: Ne boj se Damjane. Sad }e tata da do|e po tebe.

DAMJAN: Koji tata, bre! Dok on stigne svi }emo izginuti.

NIKOLICA: Hajde, nemoj da kuka{. @ivi smo, hvala Bogu.

DAMJAN: Kojem Bogu! Da ima Boga ne bi nam se ovo doga|alo.

GOSPO\A: Ne huli Damjane. Nisi ti jedini.

DAMJAN: Treba da sedimo u podrumu kao sav pametan svet.

GOSPO\A: Niko nije bio u podrumu. Nisam ~ula ni da je svirala

“{izela”.

DAMJAN: Nije ni svirala. Ovo je iz ~istog mira.

GOSPO\A: Svi su nam prozori razbijeni.

NIKOLICA: Sre}a {to je leto. Zamisli da je zima.

DAMJAN: Ti si pravi dileja, uvek tebi neka sre}a.

GOSPO\A: Hajdemo natrag u krevet.

DAMJAN: Kakav krevet bako. Vidi koliko je stakla po ku}i.

GOSPO\A: O~isti}emo sutra.

Gospo|a i Nikolica se vra}aju u krevet. Damjan hoda nasumice po stanu.

Promena scene

252 Sowa Bogdanovi}

Istog dana uve~e.

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Dan. Stan, vidno demoliran. Pokupqena sr~a i komadi ragastova. Ukqu-~en televizor. Vesti o bombardovawu. G-|a Marijanski otvara pasijans.Damjan i Nikolica igraju domine.

NIKOLICA: [to ne pazi{!? Izgubio si tri partije za redom.

DAMJAN: (Poru{i domine sa stola)

Ne}u vi{e da igram.

NIKOLICA: Koji ti je vrag?

(Skupqa domnine sa poda)

DAMJAN: Zar ovo govno mora stalno da bude ukqu~eno?

(Nervozno gasi televizor)

NIKOLICA: Odlepio si na~isto!

DAMJAN: Ko ne bi odlepio posle onog no}as.

NIKOLICA: Bako, za{to no}as nije zavijala “{izela” pre onog

r{uma?

GOSPO\A: Zato {to to nije bilo bombardovawe. Eksplodiralo je

skladi{te municije dole u {umi. Stakla su nam popu-

cala od vazu{nog udara.

DAMJAN: Ne treba ni ~ekati da svira “{izela”. ^im padne mrak

treba si}i u skloni{te i spavati mirno.

NIKOLICA: Ve}ina kom{ija tako i radi.

GOSPO\A: Na{e predsobqe je dosta sigurno od vazdu{nog udara.

Mogli bi da spavamo u pretsobqu.

NIKOLICA: Zamisli kako je bilo onima koji stanuju u centru kada

su bombardovali General{tab!

DAMJAN: Ja sam ~uo da su se svi istog ~asa spontano israli i

ispi{ali u ga}e.

GOSPO\A: Damjane! Kako to govori{!

DAMJAN: Tako su pri~ali u skloni{tu.

Zvoni telefon. Damjan ska~e i uzima slu{alicu.

DAMJAN: Halo! Halo!... Ja sam tata.... No}as umalo da izginemo...

U redu. Zar ne mo`e br`e? Stalno bombarduju... Pa

dobro... ^ekam te.... Ho}u, pozdravi}u.... Tata dolazi

prekosutra ujutro. Furam odmah u Bugarsku a odatle u

[paniju, u [paniju.

NIKOLICA: Jesi li siguran da }e{ odmah u [paniju?

Posledwi voz 253

DAMJAN: A ti bi voleo da ja ne idem u [paniju!?

GOSPO\A: Nije Nikolica tako mislio.

DAMJAN: Jesi li ~ula!?. Prekosutra sti`e moj tata i vodi me.

Nema mene vi{e ovde! Odoh ja i nikada se vi{e ne}u

vratiti. ^ujete li, nikada!

Zatamwewe

Dan dvadeset sedmi

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Ve~e. Ukqu~en televizor. Isak Izrael. G-|a Marijanski sedi pred tele-vizorom i plete. Damjan, mnogo boqe raspolo`en stoji pred ogledalom sateniskim reketom i udara wim zami{qenu lopticu. Nikolica sedi napodu. Zagrlio Kjaru.

NIKOLICA: Deca u kom{iluku prepisuju neku molitvu koja ~uva od

bombi.

GOSPO\A: To je sigurno psalm za za{titu od nasiqa. Ako ho}e{

na}i }u Psaltir, pa prepisuj i ti.

NIKOLICA: Da li poma`e?

GOSPO\A: Poma`e. Taj psalm se ~itao kao za{tita u ratovima,

od najezde Turaka, napada razbojnika i vojski svih

vrsta. Sigurno {titi i od bombardovawa.

NIKOLICA: Nisam znao da i mi to imamo.

GOSPO\A: (Tra`i Psaltir u biblioteci, nalazi ga pa tra`i

doti~ni psalm)

Evo! Prepisuj ako ho}e{. Lepo je.

NIKOLICA: (Uzima Psaltir u ruke i po~iwe da ~ita u sebi )

Odmah }u da prepisujem. Ho}e{ li i ti Damjane?

Damjan i daqe ma{e reketom, zanesen je svojim mislima, ne ~uje. Nikolicaseda za pisa}i sto, pretura, tra`i olovku, hartiju. Pokazuje hartijuG-|a Marijanski

NIKOLICA: Da li je ova hartija dovoqno lepa?

GOSPO\A: (Plete, ne gleda u hartiju)

Jeste du{o, dovoqno je lepa.

Zatamwewe

254 Sowa Bogdanovi}

Dan dvadeset deveti

Damjan sedi pored svoje spakovane sportske torbe sa reketima. Zagwurioje glavu u ruke i ~eka. G-|a Marijanski re|a pasijans. Nikolica zapisa}im stolom prepisuje po ko zna koji put psalm.

GOSPO\A: Pro{etaj malo oko ku}e Damjane. Sedi{ spakovan od

jutros.

DAMJAN: Tata je trebalo odavno da stigne.

GOSPO\A: Mo`da voz kasni, mo`da ga je ne{to spre~ilo.

DAMJAN: Samo re|a{ pasijans.

GOSPO\A: Smiruje me.

DAMJAN: A kako ja da se smirim?! Zapali}u cigaretu.

GOSPO\A: Damjane!!!

DAMJAN: “Damjane”!!! Ti pojma nema{ kako je meni.

Zvoni telefon. Damjan `urno uzima slu{alicu.

DAMJAN: Da.... Da teto.... dobro sam...

(Razo~arano pru`a slu{alicu Baki)

Tvoja }erka.

GOSPO\A: Mila moja. Kako si? ... Kako je beba?... Kao da se sto

godina nismo videli... Damjan?... Da, jo{ je tu. .. Ne,

nije stigao. .... ^ekamo ga od jutros.

(Povla~i se u stranu i nastavqa da pri~a sa }erkom

ali se ne ~uje)

DAMJAN: Sada }e satima da sede na telefonu.

NIKOLICA: Pa neka sede. I ovako ne mo`emo da se vidimo.

DAMJAN: Mo`da moj tata poku{ava da dobije vezu a one blebe}u.

NIKOLICA: Koji su ti....!

(Zastaje u pola re~enice jer ono {to bi hteo da ka`e

nije za bakine u{i)

Istog dana posle nekoliko sati.

Ponovo zvoni telefon. Damjan se javqa, razgovara (ne ~uje se)

DAMJAN: Bako, bako, tata ne}e do}i. Tebe zove na telefon.

(Uzdr`ava se da ne zapla~e)

G|-a Marijanski uzima slu{alicu od Damjana, razgovara.

Posledwi voz 255

NIKOLICA: Nemoj da pla~e{ Damjane. Ti si vojnik.

DAMJAN: A ti mali, ~ekaj samo ...

(Ste`e pesnice. Rado bi udario brata)

NIKOLICA: Nemoj da se boji{ Damjane. Zna{ kako ka`e Ciganka

“Neki }e poginete a neki }e pre`ivimo”.

DAMJAN: Samo ti filozofiraj...

GOSPO\A: (Spu{ta slu{alicu)

Ne pu{taju Bugari svoje gra|ane vi{e u na{u zemqu.

Opasno je.

DAMJAN: [to me nisi pustila s onim ~ovekom preko granice!?

GOSPO\A: Smiri se Damjane. Smisli}emo ne{to.

DAMJAN: [ta }e{ da smisli{? Dok ti ne{to smisli{ svi }emo

izginuti.

NIKOLICA: Zar te nije sramota Damjane. Misli{ da se ceo svet

vrti oko tebe.

GOSPO\A: Dosta deco.

Promena scene

Iste no}i

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Pored kanabeta na kome spava G-|a Marijanski rasklopqena je jednafoteqa na kojoj spava Nikolica i unesen je pomo}ni le`aj na kome spavaDamjan. Kjara se zavukla pod sto. Pored Damjanovog le`aja spakovanasportska torba sa reketima. Soba je osvetqena kandilom. Nikolicapo~iwe te{ko da di{e, onda da cvili i najzad da ska~e po krevetu ivri{ti. G-|a Marijanski ustaje sa kanabeta i drmusa Nikolicu.

GOSPO\A: Nikolice, du{o, {ta je, {ta si sawao? Probudi se?

NIKOLICA: Vojska, vojnici.

(Grca, pla~e)

Vojnci lete u vazduh i pla~u.

GOSPO\A: Smiri se Nikolice. Nema vojnika. Sawao si.

NIKOLICA: Vojnici se raspadaju, lete ruke, lete noge, pla~u.

Nikolica ne otvaraju}i o~i, grli Baku, ona ga ququ{ka kao bebu ispu{ta polako u krevet. On kao da se nije ni probudio.

NIKOLICA: Vojnici pla~u. Krv, svuda krv.

Zatamwewe

256 Sowa Bogdanovi}

Dan trideseti

Dnevna soba u stanu gospo|e Dobrile Marijanski

Jutro. G-|a Marijanski je ve} ustala, raspremila svoj le`aj i spremadoru~ak. Ne postavqa sto. Jede se sa hartije. [tede se sudovi jer nemavode za prawe. Nikolica spava. Damjan se probudio ali jo{ ne ustaje.Zvono na vratima. G|-a Marijanski orvara vrata. Ulazi Branka.

BRANKA: Svratila sam da vidim da li je Damjan otputovao.

GOSPO\A: Nije. Bugari zatvorili granicu za svoje gra|ane. We-

gov otac ne mo`e da do|e po wega.

BRANKA: I {ta }e{ sada?

GOSPO\A: No}as smo se dogovorili da dovedem dete do granice

pa }emo videti {ta }emo.

BRANKA: Zna{ da je rizi~no sada putovati?

GOSPO\A: Odavno je rizi~no.

BRANKA: Da li ti je bar snaja stigla do [panije?

GOSPO\A: Nije. Jo{ su u Budimpe{ti. Tek ju~e je dobila vize.

BRANKA: Tamo su bar bezbedne.

GOSPO\A: Pri~a Tasa da su one ve~eri oti{la za Budimpe{tu

tri autobusa puna majki sa decom.

BRANKA: Oti{li su u posledwi ~as. Sve gore je. Javili su malo

~as na BBC-u da je no}as bombardovana kasarna u

Lipovi~koj {umi. Izginulo je mnogo vojnika.

GOSPO\A: Bo`e, Nikolica je plakao u snu zbog nekih vojnika.

NIKOLICA: (Budi se)

Ko je plakao u snu?

GOSPO\A: Ti. Ne{to si stra{no sawao.

NIKOLICA: Ni{ta nisam sawao.

BRANKA: Odoh ja.

(Hvata se za kvaku)

GOSPO\A: Ostani malo. Popij bar kafu.

BRANKA: Ne mogu. Sad }e Katarina da me zove. Pa sre}no ovaj

put.

Zvoni telefon. Damjan se baca na telefon. Branka izlazi.

DAMJAN: Da, da... Bako brzo. Tata tebe zove.

Posledwi voz 257

G|-a Marijanski uzima slu{alicu od Damjana, povla~i se malo i razgo-vara.

NIKOLICA: Ni{ta nisam sawao. Ni~ega se ne se}am.

DAMJAN: ]uti sada. Baka pri~a s mojim tatom.

Nikolica se uvr|eno okre}e na drugu stranu i pravi se da spava. G-|aMarijanski zavr{ava razgovor.

GOSPO\A: Dogovorili smo se. Sutra u podne nas ~eka na granici.

DAMJAN: Opet }e da bude problema.

GOSPO\A: Ne}e.

DAMJAN: Na grani~nom prelazu me poznaju. Ne}e me pustiti ni

sa bugarskim paso{em.

GOSPO\A: Idemo autobusom na drugi grani~ni prelaz. Ni{ta ne

brini.

NIKOLICA: Ja opet ostajem sam sa Kjarom.

GOSPO\A: Odve{}u i tebe i Kjaru kod tete na Sewak.

NIKOLICA: Osta}u sa Kjarom kod ku}e.

GOSPO\A: Nikolice! Ne mogu da te ostavim tako. Opasno je.

NIKOLICA: Nije. Ovde je najsigurnije. Bojim se da odem odavde.

GOSPO\A: Dobro. Idi bar u podrum.

NIKOLICA: Ne idem nikuda.

GOSPO\A: Obe}aj mi da }e{, ako se bude{ bojao oti}i u sklo-

ni{te.

NIKOLICA: Obe}avam ali se ne}u bojati. Imam Kjaru.

DAMJAN: Boqe }e ti biti kod tete.

NIKOLICA: Ba{ tebe briga za mene i za sve nas. Ti }e{ svoje dupe

da izvu~e{.

GOSPO\A: Nemoj Nikolice. Ko zna kada }emo opet svi biti

zajedno.

Spu{ta se zavesa

258 Sowa Bogdanovi}

^ETVRTI ^IN

Dan trideset prvi

Restoran na pograni~ni prelazu u Dimitrovgradu.

Konobarica sedi za {ankom i hekla. Damjan sedi sam za stolom. Predwim je ~a{a koka-kole. Pored wega wegova sportska torba sa reketima.

KONOBARICA: (Damjanu)

Igra{ tenis?

DAMJAN: Ja sam teniser.

KONOBARICA: Znam jednog tenisera. Do|e mi neki rod. Zove se Mi}a.

Sigurno si ~uo za Mi}u.

DAMJAN: Nisam.

KONOBARICA: Kako nisi? Svi znaju Mi}u. Bio je na televiziji.

Damjan ne odgovara. Pije svoju koka–kolu. Nekoliko trenutaka }ute.

KONOBARICA: Jesi li ti pravi teniser ili ide{ u {kolu.

DAMJAN: Igram tenis i idem u sportsku gimnaziju.

KONOBARICA: A tako.

Opet }ute malo. Damjan ne podr`ava razgovor. Pijucka koka – kolu.

KONOBARICA: Jel’ ta {kola u Beogradu?

DAMJAN: Da.

KONOBARICA: @ivi{ u Beogradu. Zato ne zna{ moga Mi}u.

Opet }ute. Damjan je ve} skoro popio koka – kolu.

KONOBARICA: Idete malo u Bugarsku da se sklonite od bombar-

dovawa.

Damjan ne odgovara.

KONOBARICA: Ide{ kod rodbine u Bugarsku?

DAMJAN: Da.

KONOBARICA: Koga ima{ tamo?

DAMJAN: Tatu.

KONOBARICA: Jel’ ti tata Bugarin?

DAMJAN: Da.

KONOBARICA: Pa sad ti i majka idete kod wegovih.

DAMJAN: To mi je baka.

Posledwi voz 259

KONOBARICA: I ja sam pomislila, al’ ko velim, da ne pogre{im. Sad

neke `ene kasno ra|aju.

Damjan }uti. Vrti slam~icu od koka – kole.

KONOBARICA: Zar tvoji tata i mama ne `ive zajedno?

DAMJAN: Moja mama je umrla.

KONOBARICA: Oh, izvini. Nisam znala. Mnogo mi je `ao. O}e{ jo{

jednu koka – kolu?

DAMJAN: Ne}u.

Konobarica ustaje iza {anka. Uzima dve koka kole i nosi ih za Damjanovsto. Seda na drugu stolicu.

KONOBARICA: Popi}emo zajedno po jednu. Ja ~astim.

DAMJAN: Nije trebalo gospo|o.

KONOBARICA: Nisam ti ja gospo|a. Zovi me tetka Mica.

DAMJAN: OK gos... ho}u re}i tetka Mico.

KONOBARICA: Kada ti je umrla majka?

DAMJAN: Davno.

KONOBARICA: [to ne `ivi{ sa tatom?

DAMJAN: @ivim sa bakom.

KONOBARICA: Izvini. Raspitujem se bez veze, a ti mo`da ne voli{ da

pri~a{ o tome.

Damjan }uti, vrti slam~icu u ruci i pogleda svaki ~as u vrata.

KONOBARICA: [to ne pije{ koka-kolu?

DAMJAN: Nisam `edan.

KONOBARICA: Gde ti je baba?

DAMJAN: Tu je negde.

Ulazi g-|a Marijanski i seda za sto pored Damjana. Konobarica ustaje odstola ali malo okleva.

DAMJAN: Brzo si stigla.

GOSPO\A: Nema gu`ve.

KONOBARICA: Ja sedo malo da detetu pravim dru{tvo.

GOSPO\A: Vrlo ste qubazni. Hvala.

KONOBARICA: Mnogo vam je fin unuk. [teta {to je tako rano ostao

bez majke.

GOSPO\A: Ne znam {ta da vam ka`em.

260 Sowa Bogdanovi}

KONOBARICA: Znam kako vam je. Imam i ja decu.

GOSPO\A: Pa hvala jo{ jedan put.

KONOBARICA: A jel’ vam on unuk od }erke.

GOSPO\A: Jeste. Hvala {to ste ga zabavqali.

KONOBARICA: Izviwavam se. Moram da se vratim na radno mesto.

Konobarica se najzad di`e od stola, seda iza {anka, uzima hekleraj iradoznalo prislu{kuje razgovor. Gospo|a Marijanski i Damjan govoretiho i trude se da ih ona ne ~uje.

DAMJAN: Uzela si od tate paso{?

GOSPO\A: Evo ga.

(Vadi paso{ iz ta{ne)

DAMJAN: Pre{la si granicu?

GOSPO\A: Pre{la i vratila se.

DAMJAN: Bez problema?

GOSPO\A: Bez problema. Sada jo{ jedan put da proverimo doku-

menta pa ide{ ti.

(Vadi dokumenta iz svoje ta{ne, prelistava ih i sve

stavqa u Damjanovu malu torbu koja se nosi preko

ramena)

Granicu }e{ da pre|e{ pe{ke sam. Na prelazu daj

prvo samo paso{.

DAMJAN: OK. Sve si mi ve} rekla.

GOSPO\A: Dobro, kre}emo.

G|-a Marijanski i Damjan ustaju.

KONOBARICA: Popij sine koka-kolu.

Damjan pije na brzinu koka-kolu. Malo ostavqa na dnu i gura fla{icu ustranu.

KONOBARICA: [to `uri{ toliko?

GOSPO\A: Otac ga ~eka na granici.

KONOBARICA: Pa sre}no mali{a. Kada se bude{ vra}ao javni se

tetka Mici.

DAMJAN: ]ao.

Promena scene

Posledwi voz 261

Grani~ni prelaz.

Nema scena. Vidi se i srpska i bugarska strana. Srpska je u prvom planu,bugarska u pozadini. Carinarnici i pograni~na policija i s jedne i sadruge strane su na svom mestu. Sa Bugarske strane Damjanov tata stojipored bugarskih policajaca. Dolaze G-|a Marijanski i Damjan sa torbom.Dugo se grle. G-|a Marijanski {apu}e Damjanu ne{to na uvo. Damjanklima glavom pa opet grli baku. Najzad kre}e. G|-a Marijanski ostaje dastoji na istom mestu. Damjan dolazi sa torbom do srpske pograni~nepolicije. Spu{ta torbu, pokazuje paso{. Dugo ga ispituju, vadi jedan pojedan dokument. Odgovara, klima glavom. Ne gleda u bakinom pravcu.Najzad prelazi granicu. Ide preko “ni~ije zemqe” prema bugarskoj poli-ciji. Ide unatra{ke, polako i ma{e. S vremena na vreme spu{ta torbu ima{e baki obema rukama. G-|a Marijanski ma{e wemu. Scena traje dugo.Prilazi policajac G|-i Marijanski.

POLICAJAC: Ne mo`ete tu da stojite. Udaqite se sa grani~nog

prelaza.

G-|a Marijanski se bez re~i udaqava ali se osvre}e i ma{e. Teku joj suzeniz obraze. Nije ni svesna da pla~e. Damjan i daqe ide unatra{ke polako.[aqe poqubce i ma{e.

Promena scene

Restoran na grani~nom prelazu

G-|a Marijanski sedi za stolom. Konobarica iza {anka kuva kafu. Zadrugim stolom sedi carinik i pijucka rakiju iz ~okaw~eta.

KONOBARICA: Ode dete!

GOSPO\A: Ode.

KONOBARICA: Jel’ vam mnogo te{ko?

GOSPO\A: Mnogo.

Konobarica donosi g|i Marijanski kafu i seda s wom za sto.

KONOBARICA: Popijte kafu dok je vru}a. Bi}e vam lak{e.

GOSPO\A: Hvala.

KONOBARICA: I {ta }ete sada?

GOSPO\A: Vra}am se u Beograd. Kad polazi prvi autobus?

KONOBARICA: Pa trebalo bi sutra sabajle da ima jedan.

CARINIK: Nemojte se oslawati na wega. Nije sigurno.

GOSPO\A: Moram nekako do Beograda. Ima li sada ne{to odavde

do Ni{a? Od Ni{a }u se lak{e sna}i.

KONOBARICA: Nema vi{e ni{ta. Mo`da ujutro.

262 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Onda je boqe da uhvatim onaj voz u 1,30’. Ako i on nije

ukinut.

CARINIK: To je me|unarodni voz. Pre{ao je granicu danas u 13

~asova. Trebalo bi i da se vrati.

KONOBARICA: Jesi li siguran?

CARINIK: Siguran sam. To je na{a kompozicija i moraju da je

vrate ali to je posledwi voz. Zatvaraju granicu.

GOSPO\A: Onda nikako ne smem da ga propustim.

CARINIK: Boqe pri~ekajte neki dnevni autobus. Sigurnije je

sada da se putuje dawu.

GOSPO\A: Ne}u. Sutra moram da stignem ku}i.

KONOBARICA: A {to? Jedan dan ko ni jedan.

GOSPO\A: Mla|i unuk je ostao sam.

KONOBARICA: [to i wega ne odvedoste kod oca u Bugarsku?

GOSPO\A: Duga je to pri~a. Ima li neki autobus do `elezni~ke

stanice?

CARINIK: Nema.

GOSPO\A: Ima li taksi?

CARINIK: Nema.

KONOBARICA: Moj dever ide do grada nekim poslom. Pita}u ga da vas

odbaci do stanice. Ne}e vas ko{tati vi{e nego taksi.

GOSPO\A: Pitajte svog devera molim vas.

KONOBARICA: Kola su mu ve} puna, ali, niste vi debeli, sabi}ete se

nekako.

GOSPO\A: Nema preoblema. Plati}u koliko ko{ta.

Promena scene

@elezni~ka stanica u Dimitrovgradu.

Ista ~ekaonica kao pre nedequ dana samo je sada prazna. [alter zaprodaju karata zatvoren. Nigde `ive du{e. G-|a Marijanski sedi sama naklupi. Nema prtqaga. Zami{qeno gleda pred sebe. Sat pokazuje 9 sati.

Promena scene

Prostor iza `elezni~ke stanice.

G|-a Marijanski poku{ava da u|e u stani~ni bife ali je zatvoreno. Sveje zamra~eno i ulice i ku}e. [eta potpuno pustom ulicom do hotela. Ihotel je zatvoren i zamra~en.

Posledwi voz 263

Promena scene

^ekaonice `elezni~ke stanice.

G|-a Marijanski sedi na beloj klupi na sredini ~ekaonice. Sat iznad{altera za prodaju karata pokazuje 10.30’. Sve je prazno. Vrata premaperonu su zakqu~ana. Sve je zamra~eno sem ~ekaonice. Ulazi seqak 50-tihgodina. Strovali se na klupu pored radijatora. Le`i neko vreme nepo-mi~no. Onda seda. Hu~e.

SEQAK: Putujem pe{ke od danas u podne, noge mi se nadule.

GOSPO\A: (Ose}a se obavezna da ka`e ne{to jer sem we nemanikoga u ~ekaonici)Odakle putujete?

SEQAK: Vr}em se od rabotu. Idem od selo do selo, nigdi nema

autobus da me odbaci.

GOSPO\A: Sve je stalo.

SEQAK: Do jutra nema da stignem ku}i.

GOSPO\A: Imate li sada neki voz?

SEQAK: Ama jok. Koji voz! Svrnuh malo da se odmorim i

osu{im. Ki{a me pratila celim putem.

GOSPO\A: @ao mi je.

SEQAK: [ta ima da ti je `ao.

(Vadi pqosku rakije iz yepa. Dobro nategne. Bri{erukavom grli} fla{e i pru`a fla{u g|-i Mari-janski)Pivni deder malo. Dobro je na ovo vreme.

GOSPO\A: Hvala, ne pijem.

SEQAK: Kako o}e{.

(Nategne iz pqoske jo{ jedan put, legne i zatvorio~i)

^uje se pisak lokomotive. Voz ulazi u stanicu. Otpravnik vozova ot-kqu~ava vrata koja vode na peron. Ulazi nekoliko putnika i `urnoizlaze iz stani~ne zgrade. U ~ekaonici ostaje Gr~ki humanitarac koji jeu{ao s wima. Otpravnik vozova zakqu~ava vrata koja vode na peron iizlazi iz ~ekaonice. Humanitarac nosi veliki kofer. Seda na kpupupored g-|e Marijanski i odmah ustaje sa we. Pro{eta do {altera. Kucana {alter, @ena koja prodaje karte otvori {alter.

HUMANITARAC: Kada ima voz za Gr~ku.

@ENA

ZA [ALTEROM: Nema vi{e vozova preko granice. Posledwi voz za

Sofiju je oti{ao u 13. ~asova. Vi{e ni jedan ne ide

preko granice.

264 Sowa Bogdanovi}

HUMANITARAC: Ja moram hitno u Solun.

@ENA

ZA [ALTEROM: @alim.

[alter se zatvara a Humanitarac stoji nekoliko trenutaka neodlu~anna sred ~ekaonice. Onda seda na belu klupu pored G-|e Marijanski –jedino slobodno mesto. Jedno vreme oboje }ute. ^uje se samo kako seqak naklupi pored radijatora hr~e. Humanitarac ustaje, pro{eta po ~ekao-nici, ~ita jedno vreme Red vo`we, pa opet seda na klupu pored g|-eMarijanski. Nervozan je i uznemiren.

HUMANITARAC: (Ne obra}a se nikome konkretno)

Moram sutra da stignem u Solun.

GOSPO\A: [to ne pre|ete pe{ke granicu?

HUMANITARAC: Kako pe{ke?

GOSPO\A: Jednostavno. Ja sam danas granicu pre{la pe{ke, u oba

pravca. Odvela sam unuka u Bugarsku i vratila se.

HUMANITARAC: Ja putujem u Gr~ku a ne u Bugarsku.

GOSPO\A: Shvatam, ali vi vi{e nemate {anse bilo kuda da

otputujete iz ove zemqe normalno. Sve je stalo.

HUMANITARAC: [ta mi savetujete?

GOSPO\A: Na|ite nekoga da vas odbaci do drugog grani~nog

prelaza, automobilsnog, pre|ite pe{ke granicu, a na

granici }ete lako na}i neki prevoz do Sofije.

HUMANITARAC: Ne putujem u Sofiju nego u Solun.

GOSPO\A: Ali do Sofije ima samo nekoliko kilometara. Iz

Bugarske mo`ete da putujete kuda ho}ete. Tamo nema

ni rata ni bombardovawa. Tamo je sve normalno.

HUMANITARAC: Da. U pravu ste, ali kako da stignem do tog prelaza?

GOSPO\A: No}u te{ko. Morate da sa~ekate jutro, a onda na|ite

nekoga od me{tana da vas odbaci.

HUMANITARAC: I celu no} da presedim u ~ekaonici!?

GOSPO\A: Ima tu blizu hotel. Mogli bi ste tamo da prespavate

ali je zamra~eno. ^ini mi se da je zatvoren.

HUMANITARAC: Ostavi}u kofer u garderobi pa }u da pro{etam do

hotela.

GOSPO\A: Garderoba ne radi.

Zatamwewe

Posledwi voz 265

Sat iznad {altera za prodaju karata pokazuje 11 sati. Seqak spava naklupi. G|-a Marijanski sedi na drugoj i gleda preda se. Humanitarac{eta po ~ekaonici. ^ita red vo`we, prospekt za putovawe omladine posvetu i sve {to mo`e da se pro~ita. Seqak otvara o~i, pogleda u sat idi`e se sa klupe.

SEQAK: Ba{ sam dobro odspavo. Dugo jo{ ima da se putuje.

Seqak nabije {ajka~u na ~elo i izlazi iz ~ekaonice. Gospo|a Marijanskise tr`e iz dreme`a, podi`e glavu i pogleda za wim.

HUMANITARAC: Ba{ ironi~no deluje ovaj prospekt za putovawe omla-

dine po svetu.

GOSPO\A: Groteskno.

HUMANITARAC: Duboko mi je `ao zbog svega {to se de{ava u ovoj

zemqi Gospo|o.

(G-|a Marijanski ne reaguje na ovu izjavu. Humani-

tarac po}uti jedan trenutak)

A kuda vi putujete?

GOSPO\A: U Beograd. ^ekam voz iz Sofije u 1,30’. To je posledwi

voz. Vi{e ni jedan ne}e u}i u na{u zemqu.

HUMANITARAC: Nemojte tim vozom da putujete. Taj voz }e da bombar-

duju. Imam pouzdane imformacije.

GOSPO\A: Rizikova}u.

HUMANITARAC: Nemojte da rizikujete. Verujte mi. Ja sam iz gr~ke

humanitarne misije. Bio sam mesec dana u Ni{u. Sada

mi je preporu~eno da odmah napustim va{u zemqu.

Posebno su mi naglasili da }e taj voz da bude bombar-

dovan. Sa~ekajte do jutra. Sigurno ima neki autbus.

GOSPO\A: Ne. Idem ovim vozom ako do|e. Ne brinite, ako ja

budem u wemu ne}e ga bombardovati.

HUMANITARAC: ^udni ste vi Srbi. Imate ~udan smisao za humor.

GOSPO\A: Nisam se {alila. Prosto nemam ose}aj da }u poginuti.

A vi odli~no govorite srpski.

HUMANITARAC: Hvala. Studirao sam u Sarajevu ~etiri godine.

GOSPO\A: A tako!

HUMANITARAC: Odli~no poznajem va{u zemqu.

Jedno vreme }ute. Humanitarac {etka po ~ekaonici gore dole, a g|-aMarijanski sedi na beloj klupi i gleda pred sebe.

HUMANITARAC: Divim se va{em herojskom narodu Gospo|o.

266 Sowa Bogdanovi}

GOSPO\A: Ne ose}am se ni malo herojski, ali hvala vam.

HUMANITARAC: Prosto je fascinantno kako vi svojim telima branite

svoje mostove od agresorskih bombi. Impresivno. Iz-

laze mladi qudi, starci, majke voze svoje bebe u koli-

cima, svi nose mete na grudima i pevaju na mostovima

pod vazdu{nom opasno{}u. Duboko sam potresen tim

heroizmom. Sigurno se ponosite svojim narodom.

GOSPO\A: Ne bih o tome...

HUMANITARAC: Ne, gospo|o, slobodno recite. ^emu la`na skromnost.

GOSPO\A: Nikada se ne bih odrekla svoga naroda. Volim svoju

zemqu, verujem da sam patriota, ali mislim da je ovaj

heroizam o kome vi govorite budala{tina.

HUMANITARAC: Kako?...

GOSPO\A: Prkos i inat su najglupqe i najpogubnije osobine moga

naroda. Na `alost, ~esto ih me{aju sa juna{tvom.

HUMANITARAC: Vi sigurno ne mislite tako?

GOSPO\A: Mislim. Upravo tako mislim.

HUMANITARAC: Ogor~eni ste zbog ne~ega.

GOSPO\A: Nisam ogor~ena. Samo sam obeshrabrena, umorna i

upla{ena. Jako sam upla{ena.

Zatamwewe

G|-a Marijanski sedi na beloj klupi i drema. Humanitarac le`i na klupipored radijatora i spava. Sat iznad {altera za prodaju karata pokazuje1 sat. U ~ekaonicu ulazi starija `ena sa devoj~icom i seda na klupupored g|-e Marijanski. Devj~ica seda na trenutak, ali brzo ustaje itr~kara po praznoj ~ekaonici

STARIJA @ENA: ^ekate nekoga?

GOSPO\A: Ne. Putujem u Beograd.

STARIJA @ENA: Ovim vozom u 1,30 {to dolazi iz Sofije?

GOSPO\A: Da.

STARIJA @ENA: Jeste li sigurni da }e sti}i?

GOSPO\A: Pa skoro da sam sigurna. ^ula sam da je to na{a

kompozicija i da mora da bude vra}ena.

STARIJA @ENA: Daj Bo`e. Neko mi re~e da Bugari vi{e ne pu{taju u

na{u zemqu.

Posledwi voz 267

GOSPO\A: Ne pu{taju. Mog zeta nisu pustili.

STARIJA @ENA: Nadam se da pu{taju na{e gra|ane.

GOSPO\A: Naravno. Za{to ih ne bi pu{tali!?

Nekoliko trenutaka }ute.

STARIJA @ENA: [ta mislite dokle }e ovako?

GOSPO\A: Kako?

STARIJA @ENA: Pa mislim, dokle }e da nas bombarduju?

GOSPO\A: Pojma nemam.

STARIJA @ENA: Mislite da mo`e da potraje?

GOSPO\A: Sve je mogu}e.

STARIJA @ENA: I ja ~ekam taj voz. ^ekam }erku. Ona je novinarka. U

Sofiji je dopisnik Radio Ni{a.

GOSPO\A: Ona je sigurno boqe obave{tena o tome {ta se doga|a.

STARIJA @ENA: Trebalo bi, ali nije. Ostavila je dete kod mene umesto

da ga povede sa sobom. Mogle su obe da sede tamo dok ne

pro|e ova nesre}a.

GOSPO\A: Iz ove ko`e nikuda ne mo`emo.

STARIJA @ENA: Bar da nije znala, ali znala je.

GOSPO\A: Svi smo znali, ali niko nije verovao da }e do ovoga

stvarno do}i.

Pisak lokomotive. Voz iz Sofije ulazi u potpno zamra~enu `elezni~kustanicu. Otpravnik vozova otkqu~ava vrata za peron. HumanitaracGrk se budi i prilazi Gospo|i Marijanski.

HUMANITARAC: Molim vas Gospo|o budite razumni. Sa~ekajte do jutra

na neki autobus ili voz. Imam sigurno obave{tewe da

}e ovaj voz biti bombardovan.

GOSPO\A: Hvala Vam na brizi ali idem ovim vozom.

Sa zamra~enog perona izlazi samo jedna putnica, mlada `ena sa dvakofera i velikom putnom torbom preko ramena. Pritr~avaju joj starija`ena i devoj~ica. Grle se i qube. Starija `ena uzima jedan kofer,devoj~ica hvata mamu za ruku i `urno izlaze iz ~ekaonice. U prolazuStarija `ena mahne rukom g|-i Marijanski i ona joj otpozdravi na istina~in.

HUMANITARAC: Sre}an vam put Gospo|o. Moli}u se za vas.

GOSPO\A: I ja vama `elim svako dobro i sre}an povratak ku}i.

268 Sowa Bogdanovi}

Grk, humanitarac ~vrsto ste`e ruku g|-i Marijanski. Hteo bi ne{toda joj ka`e, ali odustaje.

GOSPO\A: Hvala vam na brizi ... i na svemu...

Promena scene

Voz za Beograd

Potpuno mra~na kompozicija na potpuno zamra~enoj `elezni~koj sta-nici. Osvetqava se samo jedan vagon. U taj vagon ulazi samo jednaputnica – G|-a Marijanski. ^im je u{la osvetqewe se u vagonu gasi. Vozpotpuno zamra~en polazi sa zamra~ene `elezni~ke stanice potpunozamra~enom prugom.

Kupe u potpunom mraku. U kupeu samo G|-a Marijanaki. Ulazi kondukter.

KONDUKTER: Ima li koga?

GOSPO\A: Molim?

KONDUKTER: Mogu li da ostavim kod vas ovu kesu. Ceo vagon je u

mraku a svi kupei prazni.

(Kondukter ulazi u kupe, ka~i kesu na kukicu za ka-

put)

Ako kesu ostavim u praznom kupeu ne}u mo}i da je

na|em.

GOSPO\A: Zar nigde nikog nema? Za{to nema svetla?

KONDUKTER: Zbog vazdu{ne opasnosti. Na svakoj stanici osvetqa-

vamo samo jedan vagon i svi putnici ulaze u wega. Tako

su razre|eni po celom vozu.

GOSPO\A: Dosta je neprijatno. Za{to tako?

KONDUKTER: Da bude {to mawe `rtava ako napadnu voz.

GOSPO\A: Postoji li opasnost da voz bude bombardovan?

KONDUKTER: Postoji. Na `alost.

GOSPO\A: Kada sti`emo u Beograd?

KONDUKTER: U zoru. Ako stignemo.

Kondukter i{~ezava u mraku. Voz klopara. G-|a Marijanski se jedvanazire. Jedno vreme se ni{ta ne de{ava onda se otvaraju vrata na kupeu.

LUDAK: Ima li ovde koga?

GOSPO\A: Da.

LUDAK: O fala ti Bo`e. Pro|o ceo voz, nigde `ive du{e.

GOSPO\A: Ba{ je neprijatno.

LUDAK: Do kuda putujte?

Posledwi voz 269

GOSPO\A: Do Beograda.

LUDAK: A ja do Pirot. @ena me ostavila.

(Pripaquje cigaretu i upqa~em poku{ava da osvetli

lice g-|e Marijanski)

GOSPO\A: Ja bih vas molila, ako pu{ite da pre|ete u drugi kupe.

Izvinite molim vas. Imam astmu. Te{ko podnosim

duvanski dim.

LUDAK: Nema problema. ]e da ugasim cigaru.

(Gasi cigaretu)

Ni mu` vam ne pu{i?

GOSPO\A: Udovica sam.

LUDAK: Tako lepa i mlada a ve} udovica. A mene `ena ba{ sad

ostavila.

GOSPO\A: Imam 75 godina i devetoro unu~adi. A i {epava sam.

Leva mi je noga 10 santimetara kra}a od desne.

LUDAK: Nek su `ivi i zdravi. A moja `ena se prokurvala....

Mene strpala u ludaru a ona pobe`e s onim dripcem...

Idem da je zadavim. [to nema ovde svetla da se gleda-

mo ko qudi u o~i. Ovako u mraku ....

GOSPO\A: Zamra~en je voz zbog bombardovawa.

LUDAK: A jes. Sigurno zbog bombardovawe. A kad ti je mu`

umreja.

GOSPO\A: Ima ve} deset godina

LUDAK: I niste se udavali Gospo|o?

GOSPO\A: Ne.

LUDAK: A, da izvinite, sigurno imate {valera.

(^eka nekoliko trenutaka na odgovor, ali odgovora

nema)

Ova moja kurve{tina ne mo`e bez {valera ni dan da

pro`ivi. Od men’ o}e da napravi ludaka samo da mo`e

da se kurva. Al’ nema to kod men’. Idem sad da je

udavim.

GOSPO\A: [ta mislite, ho}e li voz na vreme sti}i u Beograd?

LUDAK: Od kude da znam. Ja ne putujem u Beograd.

GOSPO\A: Da, rekli ste. Izvinite, zaboravila sam.

LUDAK: Videste li miliciju da pregleda voz.

GOSPO\A: Ne, dolazio je samo kondukter.

270 Sowa Bogdanovi}

LUDAK: Ama to ti je isto. Preru{io se u konduktera da me

lak{e ukeba.

GOSPO\A: Uskoro }e da se vrati. Ostavio je ovde hleb i jogurt.

LUDAK: Kamufla`a. Sad se cela milicija digla men’ da tra-

`i. Al’ znaju da sam lukav pa se kamufliraju.

GOSPO\A: O!

LUDAK: Pre tri dana sam pobego iz ludaru. Sve se vozim gore –

dole, gore – dole, da zametnem trag.

GOSPO\A: Pametno.

LUDAK: I {ta re~e, mu` ti umreja a ti nema{ {valera.

GOSPO\A: No} je dosta hladna. U zoru }e biti magle.

LUDAK: Mogli bi, ako ste raspolo`eni, da se {valeri{emo

malo. Tek da ubijemo vreme.

GOSPO\A: ^ula sam da }e da bombarduju ovaj voz.

LUDAK: E, teli bi oni, al’ ne mo`e. Postavili smo Teslinu

mre`u iznad pruge. Ima bombe samo da ~vrkaju po woj.

Samo ovako: ~vrk’ ~vrk’ ~vrk’...

GOSPO\A: Zanimqivo. Nisam znala.

LUDAK: To niko ne zna. Zato i juri milicija da me ubije.

GOSPO\A: Da, sad razumem.

LUDAK: [to ti reko za {valeraciju nemo da sva}a{ ko neku

obavezu. Ja to reko vi{e ko qubaznost. A ti vidi ...

GOSPO\A: Za koji minut sti`emo u Pirot.

LUDAK: Ne}u da silazim u Pirot. Ovo s `enu je kamufla`a.

Nikad nisam bio `ewen. ]e putujem do Beograd, da

vam pravim dru{tvo.

GOSPO\A: Nemojte zbog mene. [ta }ete u Beogradu?

LUDAK: Mogu da svratim do strike. On je na vlasti. Da popri-

~amo malo o Teslinoj mre`i.

GOSPO\A: Nemojte me pogre{no shvatiti ali mislim da nije u

ovom trenutku zgodno da posetite striku. Na wega si-

gurno motre pa }e da vas ulove.

LUDAK: A jel’? Pravo ka`ete. [to striku da upetqavam.

GOSPO\A: Onda po`urite. Evo ulazimo u Pirot.

LUDAK: U bogca mu!

Posledwi voz 271

Pisak lokomotive. Voz se zaustavqa.

GOSPO\A: U Pirotu smo! Ako brzo ne si|ete voz }e krenuti.

Nema mnogo putnika.

LUDAK: Kad dobro promislim. ...

GOSPO\A: Nemojte da mislite. Dok vi mislite voz }e da krene a

milicioner preru{en u konduktera samo {to nije do-

{ao...

Ludak brzo izlazi, skoro iska~e i voz odmah kre}e. G|-a Marijanskiustaje i otvara prozor.

GOSPO\A: O Bo`e! .... Kako bi mi dobro sada do{la ona rakija!

G|-a Marijski se naslawa na prozor, nekoliko trenutaka stoji nepo-mi~no a onda, iznenada po~iwe gr~evito, neobuzdano da pla~e. Jednovreme se ~uje samo kloparawe voza i wen pla~.

Rez

Po~iwe da svi}e, G|-a Marijanski sedi ve} sasvim primirena u uglu dovrata. Ulazi Kondukter i uzima svoju kesu sa kukice za kapute.

KONDUKTER: Za mawe od pola sata smo u Beogradu.

GOSPO\A: Hvala.

Kondukter izlazi, G|-a Marijanski ustaje, obla~i mantil.

Promena scene

Stan G|-e Marijanski

G-|a Marijanski sti`e ku}i. Ulazi u stan. Nikolica je o~igledno proveote{ku no}. U zoru ga je savladao san. Spava u pretsobqu, sklup~an na}ebetu sa Kjarom. Jednom rukom, u kojoj dr`i mali drveni krsti} jeobgrlio psa. Vrata od dnevne sobe su otvorena, ukqu~en je televizor.G-|a Marijanski ne`no pokriva Nikolicu }ebetom, skida mantil, izuvacipele, obla~i papu~e, ide u kupatilo, pere ruke, odlazi u kuhiwu,pristaqa kafu. Nikolica i Kjara i daqe spavaju. Za to vreme spikerjavqa da je rano jutros bombardovan autobus Dimitrovgrad – Ni{ i dasu svi putnici izginuli. G|-a Marijanski, potresena ovom ve{}u, pri-lazi ikoni ispod koje gori kandilo, krsti se i tiho {apu}e molitvu dokse polako spu{ta zavesa

(Ili traje odjavna {pica)

272 Sowa Bogdanovi}