BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Naslov originalaHIKING WITH NIETZSCHE: On Becoming Who You Are John Kaag

Copyright © 2018 by John KaagPublished by arrangement with Ferrar, Straus and Giroux, New YorkCopyright © ovog izdanja Dereta

Pre vod sa engleskog Boris Todorović

Za Kerol i Beku

7

Veći na lju di, onih koji su u sta du, nika da nisu bili usa mlje ni. Oni se odva ja ju od oca i maj ke, ali samo da bi bili sa nekom ženom, te se na taj način brzo vra ća ju u novu topli nu i novu pri pad nost. Nika da nisu sami, nika da ne raz­go va ra ju sa sobom.

– Her man Hese, Zara tu strin povra tak, 1919.

9

PRO LOG

M A T I Č N E P L A N I N E

... samom sebi posta vi ti neku svr hu, neki cilj, neko „radi toga”. Pa i pro pad ni zbog nje ga – ne znam ni za kakvu bolju svr hu nego da se pro pad ne zbog ono ga što je veli ko i nemo gu će: ani mae mag nae pro di gus.

– Fri drih Niče, Nesa vre me na raz ma tra nja, 1873.

Bilo mi je potreb no šest sati da se pop nem na vrh Kor va ča. Bila je to pla ni na Fri dri ha Ničea. Let nja izma gli ca, koja se uju tru nisko spuš ta, samo što nije išče zla, otkri va ju ći pod nož je pla ni ne kilo me­tar niže. Zau sta vio sam se na pri lič no troš noj gra nit noj plo či i divio se svom dosa daš njem napret ku. Na tre nu tak sam spu stio pogled na jeze ro Sils, u bli sta vom pod nož ju Kor va ča, na zelen ka sto pla vo ogle da lo koje se pro sti ra lo doli nom i čini lo dvo stru ko većim kra jo­lik, koji je, pre ma mom miš lje nju, već bio neve ro vat no gran di o zan. Potom je sun ce spr ži lo i posled nji oblak, a na jugo i sto ku se uka za­la Ber ni na. Zapra vo i nisam bio toli ko dale ko odma kao. Ber ni na, dru ga po visi ni tač ka istoč nih Alpa, „matič na” je pla ni na Kor va ču,

10

DŽON KAG

kul mi na tiv na tač ka gre be na, koji se pro te že od seve ra ka jugu, raz­dva ja ju ći dve masiv ne gla ci jal ne doli ne. Nakon što je dva de se t­ o smo go diš nji Johan Koac prvi put savla dao nje gov vrh, 1850. godi ne, napi sao je u Dnev ni ci ma: „Obu ze le su nas ozbilj ne misli. Pohlep ne oči pre tra ži va le su zemlju sve do uda lje nog hori zon ta, a hilja de i hilja de pla nin skih vrho va su nas okru ži va le, uzdi žu ći se poput ste na iz sve tlu ca vog lede nog mora. Zuri li smo zadi vlje ni i puni stra ho po­š to va nja pre ko veli čan stve nog sve ta pla ni na.”

Imao sam devet na est godi na. Matič ne pla ni ne su me na izve stan način obu zi ma le. Bilo da se nazi re ili da je uda lje na, matič na pla ni­na je naj vi ši vrh u datom planinskom masivu, tačka iz koje nastaju sva ostala geološka deca. Privukli su me Alpi, Sils Marija, švajcarsko selo koje je Niče, dobrim delom svog intelektualnog života, nazivao svojim domom. Dani ma sam tuma rao brdi ma koja je on pre la zio kra jem devet na e stog veka, a zatim, sle de ći Niče o ve tra go ve, oti šao u potra gu za matič nom pla ni nom. Kor vač, sa svo jih 3450 meta ra, svo jom sen kom pre kri va svo ju decu, pla ni ne koje okru žu ju selo Sils Mari ja. Sa dru ge stra ne doli ne: Ber ni na. Oko četi ri sto osam de set kilo me tra zapad no, na mestu gde se ovaj „veli čan stve ni pla nin ski svet” gra ni či sa Fran cu skom, uzdi že se Ber ni nin uda lje ni pra ro di­telj, Mon blan. Iza toga – apsurd no uda ljen, otu đen i sve pri su tan – poči va Eve rest, sko ro duplo viši od svog fran cu skog dete ta. Kor vač, Ber ni na, Mon blan, Eve rest – put do matič ne pla ni ne je, za veći nu put ni ka, nepod noš lji vo dug.

Niče je veći deo živo ta bio u potra zi za naj u zvi še ni jim, rutin ski sklon savla da va nju fizič kih i filo zof skih pre de la. „Nego”, poka zu je, „ja hoću da vas učim šta je to nat čo vek.”

Ovaj „Nat čo vek”, nad ljud ski ideal, veli ka visi na kojoj indi vi du a lac može da stre mi, opsta je kao inspi ra ci ja neo pi si vom bro ju čita la ca. Go­ di na ma sam mislio da je poru ka Über men scha jasna: posta ni te bolji, uzdig ni te se iznad tre nut ne situ a ci je. Slo bo dan duh, čovek koji pobe ­ đu je samog sebe, nekom for mi sta – ovaj Niče ov egzi sten ci jal ni junak zastra šu je i inspi ri še u pod jed na koj meri. Über mensch pred sta vlja

11

PLANINARENJE S NIČEOM

iza zov da sebe zami sli mo dru ga či ji ma, iznad druš tve nih kon ven ci ja i samo na met nu tih ogra ni če nja koji tiho upra vlja ju moder nim živo­tom. Iznad nepre sta nog, neza u sta vlji vog mar ša sva ko dne vi ce. Iznad strep nje i depre si je koje pra te naše sva ko dnev ne težnje. Iznad stra ha i sum nje u sebe koji zau zda va ju našu slo bo du.

Niče o voj filo zo fi ji se pone kad pod sme va kao mla da lač koj – pro­duk tu jed nog mega lo ma na koji možda pri li či samo do pa dlji vo sti i naiv no sti mla da lač kih godi na, ali koji je naj bo lje pre va zi ći kada se kro či u svet odra slih. I isti na je, ovaj „dobri Evro plja nin” oku ra žio je mno ge čita o ce na rubu zre lo sti. Ali posto je poje di ne Niče o ve lek ci­je koje su pro tra će ne na mla de. Zai sta, sa godi na ma sam uvi deo da su nje go vi rado vi zapra vo poseb no pogod ni za nas koji se bli ži mo sre do več no sti. Sa svo jih devet na est godi na, na vrhu Kor va ča, nisam imao poj ma koli ko svet pone kad ume da bude bez li čan. Koli ko će lako biti osta ti u doli na ma, zado vo lji ti se osred njoš ću. Ili koli ko će teš ko biti osta ti sve stan moguć no sti koje život pru ža. Tek sada, u tri­dest sed moj, poči njem to da shva tam.

Biti odgo vor na odra sla oso ba zna či, izme đu osta log, i povu ći se u život uskra ćen za oče ki va nja i poten ci ja le koje je oso ba ima la ili, zapra vo, još uvek ima. Dakle, posta ti ono što smo odu vek poku ša­va li da izbeg ne mo. U sred njim godi na ma Über mensch pred sta vlja obe ća nje koje opsta je, nadu da je pro me na još uvek mogu ća. Niče­ov Über mensch – zapra vo nje go va filo zo fi ja u celo sti – nije samo apstrak ci ja. Nije je mogu će shva ti ti iz fote lje ili udob no sti doma. Potreb no je da se usta ne, uspra vi, pro teg ne i kre ne. Ova tran sfor ma­ci ja poja vlju je se, kako Niče kaže, iz „izne nad nog ose ća nja i pred o­se ća nja buduć no sti, bli skih pusto lo vi na pred opet otvo re nim mo­rem, od opet dozvo lje nih cilje va u koje se veru je”.

Ova knji ga je o „opet dozvo lje nim cilje vi ma” i oni ma za koji ma tra ga mo, o pla ni na re nju sa Niče om ka zre lom dobu. Kada sam se prvi put popeo na vrh Kor va ča, mislio sam da je jedi ni cilj pla ni na re­nja da se dospe iznad obla ka, pod vedro nebo, ali sa godi na ma, kada je kosa poče la da mi sedi, zaklju čio sam da to nika ko ne može biti

12

DŽON KAG

jedi ni smi sao pla ni na re nja, niti življe nja. Tač no je da, što se neko više pop ne, više može i da vidi, ali je isto tako tač no i da, bez obzi ra na visi nu, hori zont uvek izmi če našem pogle du.

Kako sam sazre vao, poru ka Niče o vog Über men scha sve me je više obu zi ma la, ali i zbu nji va la. Koja visi na je dovolj na? Šta bi tre ba­lo da posma tram ili, iskre ni je, da tra žim? Koji je smi sao ovog mog žulja na sto pa lu, ove pat nje samo pre va zi la že nja? Na koji sam tač no način uspeo da dospem do baš ovog pla nin skog vrha? Da li tre ba da se zado vo ljim baš ovim vrhom? Na pra gu svo jih tri de se tih, Niče suge ri še: „Neka se mla da duša osvr ne na život pita njem: šta si do sada istin ski vole la, šta je to pri vla či lo tvo ju dušu?” Na kra ju kra je­va, to su pra va pita nja. Ide ja Über men scha – poput samog sta re nja – nije da se stig ne na bilo koju desti na ci ju, niti samo da se pro na đe neka soba s pogle dom koju ćemo uvek rezer vi sa ti.

Kada pla ni na ri te, povi ja te se ka pla ni ni. Pone kad kli za te i baca te se napred. Pone kad gubi te rav no te žu i pada te una zad. Ovo je pri­ča o tome kako nau či ti da se nag ne napred na pra vi način, kako da nag ne mo svo je sadaš nje biće ka neče mu neo stva re nom, dosti žnom, ali ipak nevi dlji vom. Čak i skli za va nje može biti pouč no. Ono neš to se doga đa ne na vrhu, već na putu do nje ga. Čovek ima šan su, kako Niče kaže, „da bude ono što jeste”.

P R V I D E O

15

KAKO JE POČE LO PUTO VA NJE

Ko je makar done kle došao do slo bo de uma, ne mo že se na zemlji ose ća ti dru ga či je nego kao put nik – iako ne kao put nik koji putu je k posled njem cilju: jer takav cilj ne posto ji.

– Fri drih Niče, Ljud sko, suvi še ljud sko, 1878.

Često svo jim stu den ti ma govo rim da mi je filo zo fi ja spa si la život. I to je isti na. Ali na tom prvom puto va nju u Sils Mari ju – na svom putu ka vrhu Kor va ča – sko ro da me je ubi la. Bila je to godi na 1999. i bio sam u pro ce su pisa nja dok tor ske diser ta ci je o geni jal no sti, ludo­sti i estet skom isku stvu u deli ma Ničea i nje go vog ame rič kog savre­me ni ka Ral fa Vol da Emer so na. Na ušuš ka nom rubu svo jih dva de­se tih, ret ko sam se upuš tao u avan tu re izvan nevi dlji vog utvr đe nja cen tral ne Pen sil va ni je, pa je moj savet nik povu kao neko li ko admi­ni stra tiv nih kona ca i pro na šao način za moje bek stvo. Na kra ju tre će godi ne uru čio mi je neo be le že nu kover tu – unu tra se nala zio ček u vred no sti od tri hilja de dola ra. „Tre ba lo bi da odeš u Bazel”, pred lo­žio mi je, vero vat no dobro zna ju ći da se tamo neću zadr ža ti.

Bazel je bio pre kret ni ca, tač ka pre la za izme đu Niče o vog ranog kon ven ci o nal nog živo ta uče nja ka i nje go ve sve uzbur ka ni je egzi­sten ci je kao evrop skog filo zo fa­poe te. Došao je u ovaj grad 1869.

16

DŽON KAG

godi ne kao naj mla đi nameš te nik Uni ver zi te ta u Baze lu. U nared nim godi na ma napi sa će svo ju prvu knji gu Rođe nje tra ge di je, u kojoj je tvr dio da je pri vlač nost tra ge di je sadr ža na u nje noj spo sob no sti da har mo ni zu je dva suko blje na ljud ska nago na: želju za redom i čud nu ali nespor nu čežnju ka hao su. Po dola sku u Bazel, i dalje tinej džer, nisam mogao da se odu prem raz miš lja nju da je prvi od ovih pori­va – opse siv na čežnja ka sta bil no sti i razu mu, koju je Niče nazvao „apo lon skom” – ovla dao većim delom moder nog sve ta.

Žele znič ka sta ni ca u Baze lu je uzor švaj car ske pre ci zno sti – lepi lju di u lepoj ode ći kli ze kroz gran di o zni atri jum kako bi sače ka­li vozo ve koji uvek dola ze na vre me. Pre ko pu ta se uzdi že ogrom­ni cilin drič ni obla ko der, sediš te Ban ke za među na rod na porav na­nja (BIS), naj moć ni je finan sij ske insti tu ci je na sve tu. Iza šao sam iz sta ni ce i pojeo doru čak ispred ban ke, dok je gomi la lepo obu če nih Apo lo na isče za va la u njoj na putu ka poslu. „Obra zo va ne sta le že”, obja snio je Niče u Nesa vre me nim raz ma tra nji ma, „ras tr že van red no pre zri va nov ča na pri vre da.” Izgle di za život u moder nom kapi ta li­stič kom druš tvu bili su lukra tiv ni, ali ipak turob ni. „Nika da svet nije bio više svet, nika da siro maš ni ji u lju ba vi i dobr o ti.”

Pre ma Niče o vom miš lje nju, lju bav i dobro ta nisu rea li zo va ni kroz mar šev korak, već kroz prak ti ko va nje nje go ve suprot no sti: dio­ni ske tere ven ke. Tre ba lo je da mu život u Baze lu bude sre ćan i do­bro orga ni zo van, život umno sti i viso kog druš tva, ali se po dola sku brzo spri ja te ljio s kom po zi to rom, roman ti ča rem, Rihar dom Vag ne­rom i takvom nači nu živo ta je ubr zo došao kraj. Došao je u Bazel da pre da je kla sič nu filo lo gi ju, stu di je jezi ka i izvor nih zna če nja, što delu je dovolj no bez o pa sno, ali je Niče, za raz li ku od svo jih kon zer­va tiv ni jih kole ga, raz u meo koli ko ova vrsta teo ret skog isko pa va nja može da bude radi kal na. U Rođe nju tra ge di je tvr di da je zapad na kul tu ra, u svoj svo joj gran di o znoj rafi ni ra no sti, sazda na na dubo koj pod zem noj struk tu ri koju je dav no, dav no, posta vio sam Dio nis. I, tokom ranih godi na nji ho vog pri ja telj stva, Niče i Vag ner name ra va li su da je isko pa ju.

17

PLANINARENJE S NIČEOM

Čini se da Dio nis nije živeo u Baze lu. Po Home ro vim reči ma, ro­dio se dale ko od zidi na zapad ne civi li za ci je, „bli zu egi pat skog toka”. Bio je divlje dete grč ke mito lo gi je, lič nost koju je Apo lon neus pe­ š no poku ša vao da kon tro li še. Poznat i kao Ele ut he ri os – „oslo bo di­lac” – ovaj nepri stoj ni bog vina i zaba ve obič no je pri ka zi van kako luta brdi ma u prat nji svog sta ra te lja, pija nog mudra ca, sati ra Sile na. Reč „luta nje” zvu či ozbilj ni je nego što je to zapra vo bilo. Više je bilo vitla nje – igra nje i sek su al no opšte nje kroz šume izvan grad skih sre­di na.

Vag ner je bio tri de set godi na sta ri ji od Ničea, rođen iste godi ne kada i filo zo fov otac, posve će ni lute ra nac, koji je umro od „omek ša­va nja mozga” kada je nje go vom sinu bilo pet godi na. Kod kom po zi­to ra nije bilo niče ga omek ša nog niti mrtvog. Dela Vag ne ro ve sre di­š nje faze bila su izra zi Sturm und Dranga – „olu je i nago na” – i Niče ih je obo ža vao. Vag ner i Niče deli li su dubo ki pre zir pre ma uspo nu bur žo a ske kul tu re, pre ma ide ji da život, u naj bo ljem slu ča ju, tre ba žive ti laga no, učti vo, pre ci zno, po pra vi li ma i zako ni ma. „Ostva ri ti se u živo tu” bilo je, i još uvek je, jed no stav no u Baze lu: ide te u ško lu, dobi je te posao, zara di te novac, kupi te neke stva ri, ide te na odmor, stu pi te u brak, dobi je te decu i onda umre te. Niče i Vag ner su zna li da u takvom nači nu živo ta posto ju neš to bezna čaj no.

Na počet ku Rođe nja tra ge di je, Niče pre pri ča va pri ču o kra lju Midi i Sile nu. Mida, čuve ni kralj sa dodi rom koji pozla ću je, pita Dio ni so vog saput ni ka da mu obja sni smi sao živo ta. Silen ga pogle da i saspe mu u lice: „Bed ni krat ko več ni rode [...] zaš to me pri si lja vaš da ti kažem neš to što bi za tebe bilo naj pro bi tač ni je da ne čuješ? Ono naj bo lje – za tebe je sasvim nedo sti žno: ne biti rođen, ne posto ja ti, biti niš ta. A dru go po redu naj bo lje za tebe to je – da ubr zo umreš.” Sede ći na ste pe niš tu BIS­a, pro ma tra ju ći muš kar ce i žene kako žure na posao, pomi slio sam da je Silen vero vat no bio u pra vu: poje di ne vrste živo ta naj bo lje je pro ži ve ti što je brže mogu će. Među tim, Niče i Vag ner su vero va li da biti čovek zna či nasla đi va ti se, žive ti punim plu ći ma.

18

DŽON KAG

„Samo kao estet sko isku stvo”, insi sti ra Niče u Rođe nju tra ge di je, „posto ja nje i svet su oprav da ni u več no sti.” Ovo je bio Niče ov odgo­vor na Sile no ve mudre reči, jedi ni način da se savla da moder ni nihi­li zam. Estet sko: od grč ke reči αἰσθάνεσθαι, „uoči ti, opa zi ti, ose ti ti”. Jedi no sagle da va ju ći svet na dru ga či ji način, jedi no dubo ko ose ća ju ći, Silen može da bude zado vo ljan. Ako se ago ni ja i smrt ne mogu izbe ći, možda je mogu će pri hva ti ti ih, čak i s radoš ću. Tra ge di ja, pre ma Niče­o vom miš lje nju, ima svo je kori sne stra ne: omo gu ća va da muče nje bude više od puke pat nje; u svo joj žesto koj siro vo sti, bol ipak može biti usme ren, dobro kon tro li san, pa čak i lep i uzvi šen. Pri hva ta njem, ume sto izbe ga va njem tra ge di je, sta ri Grci su iscr ta li put ka pre va zi la­že nju pesi mi zma, koji je ubr za no ovla da vao moder nim sve tom.

Tre ba lo je da osta nem u Baze lu neko li ko nede lja, da veći deo vre­me na pro ve dem u bibli o te ci, ali pro bi ja ju ći se pola ko kroz grad, ovaj plan mi se uči nio nemo gu ćim. Uli ce su bile pre vi še pra ve, pre vi še tihe, pre vi še sva ki daš nje. Bilo mi je potreb no da neš to ose tim, da se pro bi jem kroz to mrtvi lo, da doka žem sebi da to sve nije samo san. Bio sam, vero vat no prvi put u živo tu, slo bo dan da ura dim neš to dru ga či je od ono ga što se od mene oče ki va lo. Kada sam sti gao na uni ver zi tet na kome je Niče neka da dav no pre da vao, znao sam da ću oti ći što pre.

Do 1878. godi ne nada iz Rođe nja tra ge di je poče la je da čili. Niče­o vo zdra vlje se pogor ša lo s nastu pa njem prvih zna ko va men tal ne nesta bil no sti. Bukval no je kre nuo put brda, zapo či nju ći dese to go­diš nje filo zof sko luta nje alp skim pre de li ma – prvo u Špli gen, zatim Grin del vald u pod nož ju Ajge ra, potom u San Ber nar di no Pas, u Sils Mari ju i napo kon u gra do ve sever ne Ita li je. Kre nu ti ovom puta­njom zna či lo je sle di ti Ničea kroz nje gov naj plod ni ji period – deka­du gro zni ča vog pisa nja koje će pro iz ve sti mno ga for ma tiv na dela moder nog egzi sten ci ja li zma, eti ke i post mo der ni zma: Tako je govo­rio Zara tu stra, S one stra ne dobra i zla, O gene a lo gi ji mora la, Sumrak ido la, Anti hrist i Ecce Homo. Tokom moje prve i posled nje veče ri u Baze lu odlu čio sam da će ovo biti sta za kojom ću se upu ti ti – sta za

19

PLANINARENJE S NIČEOM

za koju mno gi eks per ti misle da ocr ta va Niče ov uspon geni jal no sti i sila zak u ludi lo.

Nared nog jutra pro bu dio sam se u cik zore, oti šao na dugo trča­nje kako bih potvr dio svo ju sum nju da je Bazel kraj nje bez duš no, sasvim pogreš no mesto za mene i upu tio se ka žele znič koj sta ni ci. Prva sta ni ca: Špli gen, viso ko u Alpi ma. Pomi slio sam da bih na kra­ju mogao dospe ti u Tori no, gde će Niče 1888. napi sa ti Anti hri sta, nedu go pre nego što će izgu bi ti razum. Tu je pro na šao neš to na ivi ci ludi la: filo zo fi ju koja je zamiš lje na pre da zastra ši nego da nas pou či. Ako želi mo da čita mo Anti hri sta, Niče zah te va od nas da kul ti vi še­mo „sklo nost sna ge za pita nja za koja niko danas nema odva žno­sti; odva žno sti za ono zabra nje no”. Užas ima svo jih kori snih stra na. Ona pita nja koja nas naj vi še pla še upra vo su ona koja zaslu žu ju našu punu i nepo sred nu pažnju. Vodio sam se tom miš lju, na naj bo lji mogu ći način. Voz je konač no napu stio doli nu, napuš ta ju ći s njom, pri lič no laga no, i moj strah od zabra nje nog.

***

Moj otac je, poput Niče o vog, polu deo kada mi je bilo četi ri godi­ne. Niče ov je umro. Moj je napu stio poro di cu. Moj otac i ime njak Jan radio je u među na rod nom ban kar stvu tokom 1980­ih, spe ci ja li­zo vav ši se u obla sti tro u ga o ne mone tar ne arbi tra že, obli ku trgo vi ne koja je eks plo a ti sa la nee fi ka sno sti mone tar nog tržiš ta izme đu dola­ra, jena i fun te. Danas kom pju te ri rade taj posao, ali kada je mone­tar na arbi tra ža tek poče la, radi li su je lju di poput mog oca. Jed no od mojih naj ra ni jih seća nja jeste moj deda, koji poku ša va da mi obja sni šta nje gov zet radi. Izva dio je kuti ju s kli ke ri ma i poka zao mi tri raz li či te vrste: pla ve, zele ne i lju bi ča ste. Zami sli, počeo je, da možeš da tram piš sa mnom deset pla vih za sedam zele nih. A onda nađeš neko ga ko bi tram pio tvo jih sedam zele nih za dva na est lju bi ča stih. E sad uzmeš svo je lju bi ča ste i tram piš ih za jeda na est pla vih. Vra tio mi je šaku onih prvih pla vih kli ke ra, izva dio još jed nu iz kuti je i

20

DŽON KAG

doba cio mi ih: „Raz u meš.” To je arbi tra ža – neš to ni za šta. Pre vi še dobro da bi bilo isti ni to.

„Ono što se rani je čini lo ’radi boga’, suge ri še Niče u Zori, „sada se čini radi nov ca.” Zapra vo, ono što je neka da rađe no „radi boga”, Jan je radio zarad nov ca i isku stva. Bio je ovi snik o isku stvi ma: ribo lov, jedre nje, vožnja, jaha nje, ski ja nje, zaba ve, pla ni na re nje – ako posto ji neš to što biste vole li da radi te – on je radio. Gle da no sa stra ne, bio je bez o bra zno imu ćan, zgo dan čovek, s pre le pom ženom i dva sjaj na sina. Ali izgle di često vara ju. Pri kra ju svo ga borav ka u Baze lu, Niče je pri znao „sve stan sam dubo ke melan ho li je u osno vi svo je vedri­ne” [Julian Young, Nietzsche: A Phi lo sop hi cal Bio graphy]. Moj otac je bio sve stan slič ne taj ne, one koju je poku ša vao da maski ra lepom fasa dom – ali ga je to na kra ju dove lo do depre si je, alko ho li zma i, konač no, do gro ba. Na kra ju, arbi tra ža je zai sta bila pre vi še dobra da bi bila isti ni ta.

Kao dete, mogao sam samo da nazrem oče vo pona ša nje, ali sa devet na est poči njao sam jasno da ga shva tam kroz isku stva iz prve ruke. Jan je ose ćao pri vlač nost ono ga što je Niče nazi vao „veli ko i nemo gu će” – želju da kom pen zu je ose ćaj da je voleo i izgu bio neš to neu po re di vo vred no. Nje gov otac, koji je tako đe u veli koj meri bio odsu tan, pro tra ćio je svoj život u fabri ci čara pa izvan Redin ga u Pen sil va ni ji, zbog žene koju je pri vla čio novac, ali se sti de la muža, rad ni ka koji je zapra vo morao da pri ba vi taj novac. Moj deda bi se uve če ušu njao u kuću, pojeo veče ru, sme stio se u fote lju u uglu i nasuo piće od one vrste koja uči ni da se sve zabo ra vi. Lju bav je uvek bila neš to uslo vlje no, neš to što je mora lo da se zaslu ži. I nika da je nije bilo dovolj no. Ovaj ose ćaj oskud no sti bio je rođen ne iz stvar ne osku di ce, već iz kon cep ci je lju ba vi i naklo no sti koja nije jedin stve na za moju poro di cu. Na to se gle da lo kao na pogod bu. Narav no, raz­me na naklo no sti pod jed na ko je zado vo lja va ju ća koli ko i raz me na doba ra i uslu ga – što će reći, nima lo – ali ovo ne spu ta va čove ka da poku ša va da trgu je. Nepre sta no. Pot pu ni ban krot uslo va za lju bav odr ža va sve u fre ne tič nom kre ta nju.

SADRŽAJ

PRO LOG: MATIČ NE PLA NI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

PRVI DEO

KAKO JE POČE LO PUTO VA NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15TRAJ NI SAPUT NI CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37POSLED NJI ČOVEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48VEČI TI POVRA TAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

DRUGI DEO

ZALJU BLJE NI ZARA TU STRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77NA PLA NI NI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96O GENE A LO GI JI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108DEKA DEN CI JA I GAĐE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125HOTEL BEZ DAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

TREĆI DEO

KONJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153EVO ČOVE KA! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

STEP SKI VUK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171BUDI ONO ŠTO JESI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

EPILOG: MOR GEN STRE ICH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

NAJ VA ŽNI JI DATU MI U NIČE O VOM ŽIVO TU I STVA RA LAŠ TVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203BIBLI O GRA FI JA I PRE PO RU KE ZA ČITA NJE . . . . . . . . . . 207ZAHVAL NI CA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Za izdavačaDijana Dereta

Lektura i korekturaAleksandra Šašović

Likovno­grafička opremaMarina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978­86­6457­322­1

Tiraž1000 primeraka

Beograd, 2020.

Džon Kag PLANINARENJE S NIČEOM

Izdavač / Štampa / Plasman: DERETA doo, Vladimira Rolovića 94a,

KNJIŽARA DERETA, Knez Mihailova 46, Beograd, tel.: 011.26.27.934, 30.33.50311030 Beograd, tel./faks: 011.23.99.077; 23.99.078, w w w . d e r e t a . r s

14 Ниче Ф.821.111(73)­94

КАГ, Џон, 1979– Planinarenje s Ničeom: kako postati ono što jesi / Džon Kag ; prevod sa engleskog Boris Todorović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2020 (Beograd : Dereta). – 217 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta, Beograd])Prevod dela: Hiking with Nietzsche on becoming who you are / John Kaag. – Portret F. Ničea. – Tiraž 1.000. – Bibliografija: str. 207–214.

ISBN 978­86­6457­322­1а) Ниче, Фридрих (1844–1900)COBISS.SR­ID 22601993

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град