18. februar 2019. godine

Portal B92.net

"Koka-Kola" kupuje "Bambi" za 260 miliona

evra

"Koka-Kola" započela je proces akvizicije vodeće domaće konditorske kompanije "Bambi" od fonda "Mid

Europa Partners" u vrednosti od 260 miliona evra.

Kako se navodi u saopštenju ove kompanije, konačni sporazum biće definisan kroz završna usaglašavanja, a

akvizicija ostaje podložna uobičajenim uslovima i odobrenjima nadležnih organa zbog čega se očekuje da će

sam proces biti okončan u drugom kvartalu 2019. godine.

Iz "Koka-Kole" navode da je njihova strateška namera da ova akvizicija omogući kompaniji nove razvojne

mogućnosti u Srbiji i regionu, kao i mogućnost proširenja u komplementarne kategorije proizvoda.

"Ova akvizicija predstavlja izvrsnu priliku za stvaranje dodatne vrednosti za našu kompaniju, kupce i

akcionare. U naš postojeći portfolio vodećih brendova napitaka dodaćemo potrošačima dobro poznate,

komplementare brendove, kao i inovativne veštine i znanja. Ovo će dodatno ojačati našu relevantnost na

tržištu i odnos sa kupcima i dati nam mogućnost da povećamo svoje prisustvo u ključnim prilikama za

konzumaciju, kao što su početak dana, konzumacija u pokretu i užina i osveženje kod kuće", navodi Zoran

Bogdanović, Glavni izvršni direktor kompanije "Coca-Cola HBC AG"

Kako se navodi u saopštenju, ova akvizicija nudi mogućnost sinergije kroz zajedničke promocije i

komplementarne inovacije. Iz Koka-Kole navode da je vrednost kompanije Bambi i jaka distributivna

mreža, uključujući rashladnu distribuciju u strateški važnim kanalima, kao što su tradicionalna maloprodaja i

HoReCa.

"Ova akvizicija je potvrda da je Srbija vrlo atraktivno odredište za strane investicije, ali i dokaz odlučnosti

naše kompanije, "Coca-Cola HBC Srbija", da ostanemo integralni deo lokalne zajednice u kojoj poslujemo i

nastavimo da razvijamo svoje poslovanje u ovoj zemlji. Siguran sam da će naši globalni brendovi, znanje

stečeno na brojnim tržištima, kao i posvećenost lokalnoj zajednici, udruženi sa Bambijevim vodećim

brendovima na tržištu konditorskih proizvoda, biti prava dobitna kompniacija! Dodatno, sa velikom radošću

želimo dobrodošlicu svim novim kolegama iz Bambija u našu Coca-Cola HBC porodicu", izjavio je

Svetoslav Atanasov, generalni direktor kompanije "Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora".

Srbija Danas/RTS

Kojim zanimanjima preti odlazak u istoriju?

Tržište rada se menja brzo, a savremene tehnologije koje traže nove profesije otpisaće veliki broj zanimanja.

Već sada se smanjuje potreba za šalterskim radnicima, daktilografima, poštarima. Zato je učenicima mnogo

teže da se odluče za šta da se školuju. Mi smo proveravali koja će zanimanja preživeti četvrtu industrijsku

revoluciju.

Umesto ljubaznog glasa u kol centrima odgovore sve

češće daju mašine. Računi se plaćaju elektronski, a umesto

pisama stižu mejlovi. Nove tehnologije bi oko 50 odsto

postojećih zanimanja mogle da pošalju u istoriju. Ipak, za

lekare, ugostitelje i majstore nema zime.

Predrag Arsenović radi kao šef gradilišta više od 35

godina. Ne seća se da je potražnja za građevincima ikad

bila veća, pogotovu za dobrim majstorima.

- Imali smo odličnu radnu snagu, nažalost u poslednje

vreme jako kuburimo s tim. Tako da smo prinuđeni iz

godine u godinu da učimo nove radne snage. Taman ih naučiš, oni odu dalje i tako. Roboti u ovome mnogo

ne mogu pomoći - ističe Arsenović.

Zanimanja koja i uspeju da prežive talas automatizacije i digitalizacije doživeće promene. Glavna

karakteristika biće dinamičnost – tako da će ljudi morati da uče tokom celog života.

- Velika prednost očekuje one profesionalce koji u svojim oblastima osim toga što znaju, da li su lekari,

pravnici, ekonomisti razumeju kako rade računari, razumeju algoritme, razumeju osnove tog programiranja,

osnove mašinskog učenja i onda će moći da pomognu automatizaciji tih poslova. Jer, sami programeri neće

moći da automatiziju rad lekara bez pomoći samih lekara koji će morati da stalno inoviraju taj softver -

objašnjava Stefan Salom, direktor razvoja Infostud grupe.

Inovacije na tržištu, kažu u ministarstvu prosvete, budno prate. Do sada su ugasili 166 profila – 86

četvorogodišnjih i 80 trogodišnjih.

- Svi profili koji nemaju izrađen standard kvalifikacija oni će postepeno nestajati. Tendencija je da se oni

stalno otpisuju, da ne budu u sistemu, da učenici ne mogu da se opredeljuju za profile koji neće ispunjavati

kriterijume određenih zanimanja savremenog razvoja 21. veka. Ono što je planirano za budućnost i što smo

uradili do sada krenuli smo po dualnom modelu organizacije nastave profila – 33 profila, za narednu školsku

godinu još devet - navodi Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete.

Prema austrijskoj studiji, transport i skladištenje biće najugroženija branša, jer će vozila bez vozača zameniti

ljude. U trgovini, oko 37 posto poslova mogli bi da preuzmu roboti, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više od

jedne četvrtine poslova. Ipak, tržišta će obogatiti isto toliko veliki broj novih zanimanja.

Стара бољка српске привреде: Зашто стечајеви

трају деценијама

Почетком овог месеца у Србији је било 2.058 активних стечајних поступака. Од тог броја, по

подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника, 22 активна стечајна поступка трају дуже од

15 година.

Ако се томе дода податак и да је 7 закључених стечајева трајало од 15 до 17 година, као и да је

неколико хиљада њих трајало више од деценије, онда је јасна примедба инвеститора да стечајни

поступци у Србији трају предуго и да се то одражава на потенцијалну инвестицију.

Делимично је и неизвесност покретања и трајања

стечајног поступка допринела и паду наше земље за

пет места на Дуинг бизнис листи за 2019.годину,

што је натерало српске власти да се крајем прошле

године по хитном поступку усвоје измене и допуне

Закона о стечају , које омогућавају да стечајеви

трају краће, да буду извеснији крајњи резултати и да

повериоци имају начина да намире своја

потраживања. По оцени Наташе Лаловић Марић из

Америчке привредне коморе један од проблема и

јесте био у законодавном оквиру јер нису постојали

ефикасни механизми за санкционисање учесника у

стечајном поступку који крше или злоупотребљавају

правила.

Изменама Закона о стечају од Нове године побољшан је положај поверилаца јер су добили право да

директно бирају стечајног управника и да се сваког тренутка информишу о стању стечајног дужника.

То је, дакако, веома важно , јер подаци говоре да у Србији једна од сто фирми из стечаја изађе на

ногама и настави да ради, док остале заврше банкротом иза којег следи вишегодишњи покушај да се

имовина уновчи односно прода. Дефинисани су јасни критеријуми на основу којих се одређује

висина предујма. Ове измене треба да побољшају пословни амбијент и поспеше домаћу

привреду.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић објашњава за наш лист да највећи, па

самим тим и најтежи, цех плаћају радници предузећа која годинама таворе у стечају, јер они не могу

да дођу до својих заосталих зарада, па често их живи и не дочекају.

Наше власти нерадо повлаче непопуларне социјалне и друштвене потеза, а у случају стечаја то би

значило да неко предузеће које нема перспективу за рад или је већ презадужено треба ликвидирати

или било шта урадити да престане да прави трошкове и истерати ствари на чистину. Уместо тога тај

проблем се гура под тепих и оставља за сутра и то тако траје годинама. Јесте да су се законска

правила протеклих година мењала, али пракса није то показала па се стиче утисак да нису довољно

заинтересовани да се стечај доведе до краја, сматра професор Савић.

Наш саговорник указује и да предузећа која одлазе у стечај често имају на располагању огромну

имовину којом до окончања поступка управља стечајни управник на начин на који он сматра да

треба.

Дакле, нека потраживања су измиривали, неку имовину су продавали, изајмљивали , а да се притом

нису водили економским рецептима ка опоравку предузећа у стечају. Стечај не мора да значи крај

неког предузећа, али само под условом да се кроз стечајни поступак одвоји оно што није добро како

би део који има тржиште и могућност да настави да ради то и учинио. На западу се стечај чак и

намерно уводи и није ретко да сам власник предузећа покрене стечајни посутпак управо да би га

реорганизовао и кренуо даље. Јесте да такви потези остављају последице, али је штета мања од

коначног банкротства, указује Савић.

Стечај у тржишној утакмици у каквој се налази Србија морао би да траје много краће и да се

окончава знатно брже него што се то до сада чинило, напомиње професор Савић.

То ствара утисак да се стечајеви за „атрактивнија“ предузећа брзо и експресно завршавају

распродајом имовине, док за она која нису имала нити имају шансе да опстану они трају годинама.

Треба се присетити само случаја када је приватна компанија прошле године намерно отишла у стечај,

па је исти газда хтео да га из стечаја купи, јер је знао да је реч о добром предузећу које добро послује

и има добро место на тржишту. Чак је тај газда изјављивао „да не може да дозволи да то предузеће

пропадне тек тако“. То је за веровали или не и догодило се код нас. Указује да се нека предузећа и

намерно одводе у стечај, како би се купила будзашто или, пак, то неко намерно чини како би дошао

до атрактивне имовине и локација. Ту још има много посла за надлежне органе..., истиче Савић.

Око 70.000 радника годинама чека расплет стечаја

Дуго трајање стечајних поступака су стара бољка српске привреде. Процењује се да око 70.000

запослених у фирмама у стечају чека расплет поступка и то годинама. Професор Савић указује

да радници често и не дочекају крај стечајног поступака као и да има оних који ни након закључења

стечаја не могу да дођу до својих заосталих плата.

Радници фирми које су завршиле у стечају и где је он окончан не остане новца из којег би они могли

да намире своја пословања. Због тога су принуђени да судски траже своју заосталу зараду. Како

судски поступци трају годинама има много случајева да радници фирми које су завршиле у стечају, а

потом и банкротству, живи и не дочекају свој новац односно да се судски поступак у њихову корист

заврши, рекао је професор Савић.

По његовом мишљењу Унапред припремљени план реорганизације, који се последњих година често

појављује пред привредним судовима у Србији како би се одложило увођење стечаја, је заправо

начин само да се „превеслају“ повериоци, а крај је исти као и да је одмах уведен стечај.

Када је УППР уведен у Србији истицао сам, а то тврдим и сада, да он неће променити питање стечаја

већ ће само донети корист онима који који га предлажу како би намирили оне које морају, док ће

остали повериоци остати ненамирени, а најгоре ће проћи сами радници. У том поступку се држава

одрекла дела својих законских обавеза и права, јер када предузеће има УППР онда је на неки начин

заштићено. Уместо тога требало је одмах ићи на стечај чим неко предузеће има проблем. Јер, стечај

само указује да је неко предузеће у тешкоћама и дају му се упутства шта мора да ради да би се

вратио на тржишну утакмицу. Део тог предузећа можда може да преживи и врати се у игру, неки део

се прода. Притом мора доћи нека нова управа која ће га другачије водити од оних који су предузеће

одвели у стечај. По правилу, ако се све то уради како треба таква предузећа чак могу да

функционишу и боље него пре стечаја, да више зарађују и више радника запошљавају, закључује

професор Савић.

БОРБА ЗА ДОБРЕ МАЈСТОРЕ Радник који

доведе заваривача добија 250 евра

Многе европске државе муку муче да нађу завариваче, али и друге искусне мајсторе металске струке.

Неки од инвеститора, као они који планирају проширење инвестиција и отварање нових погона у

Словенији, последњих недеља својим запосленима дају 250 евра ако им препоруче или доведу новог

радника металске струке.

Пред крај прошле године данима се у медијима

анализирала вест о томе да бродоградилиште у Кладову

даје вариоцима плату и до 1.000 евра, али да

заинтересованих нема. Послодавци у Србији се, иначе,

жале да им на огласе конкурише „мали број стручних

кандидата”, уз констатацију да за поједина занимања

нема довољно обучених радника. Најчешће је реч

управо о радницима металске струке, пре свега

браварима и заваривчима. При том послодавцима не

смета и да радник буде нискоквалификован, али да зна

конкретан посао.

Пи-ар сајта „Инфостуд” Милош Турински истакао је да,

упркос томе што у Србији постоји низак проценат

високообразованих, ипак највише недостају радници

нискоквалификованих занимања, додајући да ту постоји

велики дефицит кадрова и стални конкурси на које се

нико не јавља. По његовом мишљењу, први разлог

недостатка дефицитарних занатлија је у томе што већина нискоквалификованих радника сматра да су

понуђени послови ниже плаћени од њихових очекивања, а то је условљено тиме што су радници

свесни и упућени у то колико су ти послови плаћени у иностанству. Наводи да људи нису спремни на

промене и преквалификације те да фирме неретко нуде преквалификацију, али и да има оних који

кажу да им је „испод части” да се баве тим занимањем. Због тога је, истакао је Турински, дошло

време да се изједначи потражња за нискоквалификованом радном снагом и ИТ индустријом код нас,

будући да нам констатно недостаје око 20.000 програмера.

Недостају обућари, кувари, ауто-лимари...

Србији, а и другим европским државама, осим варилаца и бравара, недостају и обућари, возачи,

кувари, ауто механичари, ауто лимари... Процена је да су то и занимања која ће наредних година

бити „хит”, као и да ће се проблем решавати увозом радне снаге. Једини начини да ти занати поново

постану примамљиви за млађе генерације су, како њихово популарисање и додатно рекламирање,

тако и зараде знатно веће од оних које се данас за њихов рад у Србији дају.

Само у јануару ове године, по подацима из Статистичко билтена Националне службе за

запошљавање Србије, на евиденцији незапослених из делатности машинства и обраде метала било је

68.379 лица. Од тог броја квалификовних за обрађивање метала било је 30.728, монтера и

инсталатера у машинству 2.232, машинских конструктора и пројектаната 9.916, машинских

технолога 1.558 и механичара и машиниста чак 23.945. Од НСЗ-а послодавци су тражили само 331

радника машинске струке, а током јануара посао је добило њих 8.793, што значи да су се сами

јављали на расписане огласе послодаваца.

НСЗ настоји да оне који годинама чекају на посао, а имају ниже квалификације, преквалификује и

доквалификује управо за занате који су тренутно најтраженији, како у Србији, тако и у иностранству.

Веома мали број незапослених спреман је да прихвати преквалификацију и доквалификацију, па чак

и када је она у деланости за коју су се иначе школовали. Само школовање и стицање дипломе није им

донело искуство, без којег послодавац не жели да их прими на радно место, а често не жели ни да

улаже у њих да би они научили конкретан посао.

Več ernje novosti/Nova ekonomija

Srbi koji rade na crno u Nemačkoj plaše se da će

biti uhapšeni

Oko 250 carinskih službenika pretražilo je u četvrtak 17 kuća i kancelarija na području Rajne-Majne,

Baden-Virtemberga i Severna Rajne-Vestfalije.

Dva muškarca, starosti 45 i 46, uhvaćena su u Hesenu tokom racije sprovedene zbog organizovanog rada na

crno i utaje poreza, prenose Večernje novosti.

Sumnja se da su uhapšeni deo grupe koja je navodno oštetila državu za nešto više od milion evra -

neplaćanjem socijalnog osiguranja i poreza.

Tokom pretresa, pronađeni su i oduzeti mobilni telefoni i luksuzni automobili i satovi, a zaplenjeno je i više

od 200.000 evra u gotovini.

Carina sumnja da su osumnjičeni svoje zaposlene plaćali na crno, izdavali fiktivne račune za koje nisu

pružene usluge, a novac od toga je bio generisan u računovodstvu.

Na društvenim mrežama podigla se prava panika zbog tih racija, jer se Srbi, koji nelegalno borave i rade u

Nemačkoj, plaše da će i oni biti uhapšeni. U tom slučaju, slede im deportacija iz Nemačke i zabrana

ponovnog ulaska u zemlju čak i na dve godine. Policija pleni i zarađeni novac ukoliko ga pronađe u stanu.

Proširen sipisak: Na listi 65 oboljenja koja vode

direktno u penziju

Lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, ali će se stvari bar delimično

promeniti.

Novi pravilnik je završen. Na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je

novih devet, rekao je za Večernje novosti prof. dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za

medicinu rada i radiološku zaštitu.

To je dobro i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim,

dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja, kazao je on.

U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrdjivanja profesionalnog oboljenja i rešiti

problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrdjivanja ovih bolseti.

Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu medju onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog

osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.

Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrdjuje prifesionalno oboljenje - lekar

specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao sto su Institut "Dr Dragomir Karajović" i

zavodi u Nišu i Novom Sadu.

Novosti napominju da je najveći problem dokazati da je bolest nastala zbog uslova rada. Jedno od takvih je

oštećenje sluha.

Perma nekim statistikama, osam odsto karcinoma pluća je profesionalne etiologije.

Penzije sigurne, ali uz veliku reformu

Za samo pet godina broj penzionera porašće za 300.000 i dostići će dva miliona, što će dodatno opteretiti pio

fond. Osnovni model, da zaposleni finansiraju čekove, sigurno će ostati

ČAK i kada bi se svi radno aktivni građani Srbije zaposlili, naša država ne bi došla do odnosa između

radnika i penzionera koji omogućava održivost penzijskog sistema, od 1:3, jer mi toliko radno sposobnog

stanovništva - nemamo. Procene su da će za samo pet godina lista penzionera sadržati umesto 1,7 oko dva

miliona imena, što će dovesti do problema finansijske održivosti postojećeg penzijskog sistema.

Dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ipak, smatra da će penzijski sistem zasnovan

na međugeneracijskoj solidarnosti sigurno ostati najvažniji

izvor dohodaka većine ljudi u starosti u Srbiji i u toku

narednih nekoliko decenija.

- Ovaj sistem sada za penzionere obezbeđuje više od četiri

milijarde evra, što je blizu 11 odsto BDP, a to u dogledno

vreme nijedan drugi sistem ne bi mogao - kaže naš

sagovornik. - Međutim, potrebno je da što više zaposlenih,

što je veoma teško, ulaže u privatne penzijske fondove,

životno osiguranje i druge oblike štednje za starost, kako bi

nakon penzionisanja osim državne penzije imali i druge

izvore prihoda.

S druge strane, što se tiče rasta primanja za najstarije, ona su na početku ove godine povećana u proseku za

sedam odsto, što približno odgovara planiranom rastu prosečnih zarada i BDP u ovoj godini, dok znatno

prevazilaze očekivanu inflaciju. Svako dodatno povećanje uticalo bi da penzije rastu brže od prosečnih

zarade i BDP, što je neodrživo, smatra profesor Arsić.

Osim toga, ističe profesor, vrlo je moguće da će ovi parametri biti i manji nego što je planirano, jer je

privreda Srbije, slično kao i ostale u Evropi, u poslednjem kvartalu prethodne godine znatno usporila rast.

- U takvoj situaciji, kada je moguća recesija, bilo bi neodgovorno i neodrživo da se dodatno povećavaju

penzije - kaže naš sagovornik. - Mislim da bi naredno povećanje trebalo da bude tek početkom 2020. godine,

u skladu sa novim pravilom indeksacija penzija.

U MINISTARSTVU za rad smatraju da bi se napravila formula za usklađivanje penzija mora da se

zna kolikom količinom novca se raspolaže. Cilj je da prosečna penzija u Srbiji bude viša nego sada i

da bude na nivou minimalne potrošačke korpe, odnosno 36.000 dinara, koliko je u ovom trenutku.

Za profesora Arsića odluka o modelu usklađivanja penzija biće doneta u političkom procesu, verovatno uz

prethodni dogovor sa MMF.

- U jednoj godini bi jedan model dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni

generisali sličan rast - ističe on.

Naš sagovornik smatra da dva osiguranika koji su tokom radnog veka uplatili jednak iznos doprinosa, treba

da dobiju jednaku očekivanu sumu penzija. Modeli, u osnovi, znače da ako se očekuje da osiguranik 10

odsto duže koristi penziju, njegova penzija treba da bude za toliko procenata manja - što većina ljudi smatra

pravičnim.

Sličnog je mišljenja i Katarina Stanić, iz Centra za liberalno-demokratske studije. Ona naglašava da je za

striktno poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

- Onaj ko ode ranije u penziju, duže je prima od nekoga ko radno mesto napušta kasnije, na osnovu starosne

granice - kaže Stanić. - Pravično je da u ukupnom iznosu "životna" penzija svih penzionera koji su radili i

doprinosili isto, bude ista. Možda bi visina kaznenih poena mogla da se koriguje naniže, ali oni svakako

prate logiku penzijskog osiguranja i postoje i u drugim penzijskim sistemima.

PREMA CENAMA I ZARADAMA

MISLIM da bi najpogodnije rešenje bilo da se penzije indeksiraju prema prosečnom rastu cena i zarada, pri

čemu bi se jednako vrednovali, objašnjava prof. Arsić.

- Uz inflaciju od tri odsto i rast plata od šest procenata, penzije bi rasle po stopi od 4,5 odsto - kaže profesor.

- Prednost ovog načina je u tome što su podaci o zaradama i inflaciji jasniji, dostupni su sa malim

kašnjenjem i nisu podložni čestim revizijama. Za održivost ovakvog modela ključno je da zarade ne rastu

brže od produktivnosti, što bi moglo da se dogodi ako bi država preterano povećavala plate zaposlenih u

javnom sektoru.

Vlasnik ste akcija propale kompanije? Šta sada?

Mali akcionari su "slepi putnici“ u korporacijama i dele rezultate koji uglavnom zavise od postupanja

vlasnika kontrolnog paketa akcija ili dominantnog akcionara

U Srbiji su loše zaštićeni i često prepušteni na milost i nemilost većinskih vlasnika, dominantnih akcionara i

direktora, pa im jedino ostaje da se sami bore za svoja prava. Ovako bi u najkraćem mogla da se opišu prava

malih akcionara u našoj zemlji.

"Glavni problemi tiču se nefunkcionisanja institucija samog tržišta, i to prvo Komisije za hartije od

vrednosti kao vrhovnog regulatornog tela, ali i institucija na koje se finansijsko tržište naslanja. Tu pre svega

mislim na sudove. Pojedinačni akcionari na domaćem tržištu imaju veoma nizak nivo zaštite što govori

ovdašnja korporativna praksa, ali i ocene međunarodnih nezavisnih institucija koje se ovim pitanjem bave“,

objašnjava za Kamaticu Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće Momentum.

Da li će i kada neka kompanija bankrotirati veoma je teško predvideti. Zato mali akcionari moraju da deluju

pre svega preventivno. Pre kupovine akcije treba da dobro analizira poslovni i finansijski položaj kompanije,

zatim predvidi putanju njenog budućeg rasta i razvoja. Pored toga, trebalo bi oceniti koliko su ova

očekivanja veću ukalkulisana u trenutnu cenu akcija. Kada investitor postane vlasnik akcija trebalo bi da

kontinuirano prati sva bitna dešavanja koja bi mogla uticati na rezultate kompanije, ali i da ima proaktivan

nastup i koristi institute akcionarstva, da učestvuje na skupštinama akcionara, prati obaveštenja koja

kompanija objavljuje.

"Kada kompanija počne da gubi tlo pod nogama, a akcionar ne može da utiče na takve stvari, najbolje je da

proda akcije i izabere drugo ulaganje. To je i glavna prednost tržišta kapitala, svako ulaganje je moguće vrlo

Od uspešne kompanije do stečaja

Ne postoji precizna evidencija koliko je berzanskih kompanija otišlo u stečaj, ali se zna da je broj veliki.

Među njima su nekada istaknute banke koje su bile članice repernog indeksa Belex15. To su Agrobanka,

Razvojna banka Vojvodine, Univerzal banka, Privredna banka, ali i neke kompanije iz realnog sektora

čijim akcijama se mnogo trgovalo kao što su Fidelinka, Banini, šećerana TE-TO, Univerzal holding.

U svetu poznat je primer energetska kompanija Enron koja je na početku ovog veka bila jedna od najvećih

svetskih kompanija, ali je propala zbog korporativnih i računovodstvenih prevara.

brzo prebaciti na drugo mesto. Nažalost, za domaće tržište akcija u poslednjim godinama se ovo ne može

reći jer je trenutno veoma teško kupiti odnosno prodati po tržišnim cenama. Generalno, akcionar bi najviše

trebalo da vodi računa o finansijskom zdravlju kompanije i poštovanju njegovih prava kao vlasnika. Jedan

od ključnih kriterijuma koji objedinjuje ova dva pitanja je kontinuirana isplata značajnih iznosa dividendi“,

kaže Gujaničić. On još i dodaje da su neki od signala koji ukazuju da su kompanije na "nestabilnom tlu“

povećano zaduživanje, smanjivanje profitabilnosti i veći gubici, neracionalne i promašene investicije,

ponašanje uprave i dominantnih akcionara mimo osnovnih postulata akcionarstva.

Kada kompanija bankrotira ona može da pokuša reorganizaciju putem unapred pripremljenog plana

reorganizacije (UPPR),. a kada kompanija ode u stečaj, ona se automatski povlači sa Beogradske berze gde

bi inače akcionari trebalo da se obaveštavaju o svim bitnim događajima. Zatim sledi proces stečaja koji bi

akcionari trebalo da prate kako bi videli da li ima šansi da iz stečajne mase dobiju nekakvu vrednost za svoje

akcije. Najčešće su potraživanja poverioca mnogo veća od same imovine kompanije pa za akcionare koji su

poslednji u redu za naplatu obično ništa ne ostane.

"Efikasnost tržišta kapitala u razvijenim ekonomijama najviše štiti samog akcionara jer postoji

višedecenijska korporativna praksa i valjano funkcionisanje svih relevantnih institucija. To naravno ne znači

da nije moguće da i na razvijenim berzama kompanije propadnu, ali je to više izuzetak nego redovan slučaj

kao kod nas. Takođe, i tamo se dešavaju incidenti po pitanju zloupotrebe prava manjinskih akcionara, ali su

to izolovani slučajevi koji se veoma brzo i efikasno procesuiraju“, priča Nenad Gujaničić iz Momentuma.

Kompanija koja je u stečaju u Centralnom registru hartija od vrednosti ima odrednicu "u stečaju“ i tako se

može prepoznati. Takođe, ni akcije nemaju tržišnu vrednost, piše Kamatica.

Politika/Portal B92.net

Bankar u Srbiji nastavio da radi i u 73. godini, sme

li?

Nema zakonskih ograničenja kada je reč o stažu ili godinama starosti.

Moguće angažovanje po ugovoru o radu, o delu, autorskom ugovoru, uz penziju. Jedino će invalidski

penzioneri morati na ponovnu ocenu radne sposobnosti.

Uspešni bankar B. P. koji je pre osam godina stekao uslove za punu starosnu penziju, ali je zbog potrebe

posla nastavio da radi i u 73. godini kao savetnik i da uporedo prima i penziju i platu, čuo je od svojih

penzionera da po zakonu ne bi smeo više od pet godina da bude u radnom odnosu, pošto se penzionisao, piše

Politika.

Pozvan je da, iako napusti firmu ostane u Nadzornom odboru banke, pa mu nije jasno može li to da prihvati

ako se i definitivno penzioniše. U banci su mu objasnili da mu dužina staža sad kada je u penziji zavisi samo

od njegovog zdravlja i spremnosti da radi i potrebe poslodavca da ga drži na tom radnom mestu, ali bi on da

bude siguran da je to tako.

Priznaje da nije pravnik i da nije tumačio Zakon o PIO, ali kaže da ne bi da se ogreši, pa se ovih dana javio

listu da se uveri da penzioneri nesmetano mogu da rade, dokle hoće i dokle mogu. I da im radno vreme nije

ograničeno na po četiri sata dnevno, te da ne mora da strahuje od inspekcije rada koja bi mogla da kazni

poslodavca. Ovo oko skraćenog radnog vremena ga je podstaklo na razmišljanje kada je nedavno pročitao da

su hrvatski penzioneri pohrlili da rade u jednom tamošnjem trgovinskom lancu po četiri sata dnevno, pa ne

zna da li je zakon izričit po tom pitanju, ili je to izbor poslodavca.

Na pitanje koliko najduže starosni penzioner može da radi posle penzionisanja i da li postoji ograničenje u

godinama, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da ne postoje zakonska ograničenja

kada je reč o trajanju zaposlenja starosnih penzionera. Takav penzioner može bez ograničenja ponovo da se

zaposli po ugovoru o radu, o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju.

On nije u obavezi da se svake godine prijavljuje PIO fondu da nastavlja da radi. Jer, ukoliko poslodavac

zaposli ovog penzionera po bilo kom osnovu (radni odnos, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi),

ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko

osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene.

Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 26 odsto na zaradu, odnosno na

osnovicu osiguranja i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili

korisnik starosne penzije. Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne penzije može, po

prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje

starosne penzije.

Kako stati na put govoru mržnje i pretnjama

Pretnje i govor mržnje na internetu sve su češći. Izazivanje straha, vređanje sa društvenih

mreža preliva se u medije i postaje sastavni deo javnog života. Mi moramo kao društvo dati

adekvatan odgovor i stati tome na put zbog toga što ne treba da dozvolimo atmosferu nelagode

i straha, kaže za RTS poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Uvrede i pretnje smrću novinarima i Nevladinim organizacijama prethodnih dana naišle su na brojne osude.

Pretnje su stugle na adrese Građanske inicijative, Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra

za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da pretnje, uvrede, govor mržnje,

diskriminatorne izjave ali i korišćenje vulgarnih i primitivnih izraza postaju sve veći društveni problem i

prete da postanu deo prihvatljive matrice i deo „naše kulture“.

„Mi moramo kao društvo dati adekvatan odgovor i stati tome na put zbog toga što ne treba da dozvolimo da

idemo nazad i da dozvolimo neozbiljnim i nedogovornim pojedincima koji možda nisu ni svesni šta to znači

– da stvaraju atmosferu nelagode, straha u kojoj se bilo koji građani i organizacije civilnog društva osećaju

nebezbedno“, kaže Jankovićeva.

Prema njenim rečima, mi nismo takvo društvo i ne treba da dozvolimo pojedincima da ga takvim čine.

„Ovo nije samo naš problem, sve države EU i članice Saveta Evrope suočavaju se sa sličnim problemom jer

je porast govora mržnje koji se preliva sa društvenih mreža u javni prostor nešto sa čime se valja boriti“,

kaže ona.

Postoje veliki izazovi, a mi ćemo kao institucija biti deo šire platforne i zajedničkog projketa sa Savetom

Evrope gde ćemo iznalaziti najbolje mehanizme za borbu protiv govora mržnje, posebno na društvenim

mrežama, rekla je poverenica.

Veliki broj ljudi nije svestan značaja i opasnosti i šta zapravo znači pretnja jer im to deluje neozibljno.

„Ta anonimnost koju im omogućavaju novi kanali komunikacije ih čini mnogo slobodnijim jer su tamo iza

gde ih niko ne vidi i gde misle da će ostati nedostupni pravdi što često i bude slučaj“, kaže poverenica.

Sve je češća pojava zloupotrebe slobode izražavanja i previše se često govor mržnje opravdava slobodom

izražavanja, što nikkao ne sme da bude nešto što će postati trend, smatra poverenica.

„Jedan broj pojedinaca nije svestan, ali neki čine namerno, vrlo svesni i misle da to što se nisu javno

eksponirali – neće naići na osudu, na sankciju što je bitnije“, istakla je Jankovićeva.

Govoreći o rekacijama, Jankovićeva kaže da mora da postoji čvrsta kontinuirana reakcija koja mora nailaziti

na osudu javnosti i svih nadležnih institucija, ali u slučaju pretnji govora mržnje mora naići na adekvatnu

sankciju, pronalažnje počinilaca i jednak tretman svih počinilaca i jednak tretman svih žrtvi.

„Ne možemo da imamo selektvinu pravdu. Počinioci uvek moraju biti pronađeni, adekvatno kažnjeni jer

poruka da se takvo ponašanje sankcioniše nas vodi u rešavanje problema ali istovremeno stvaranje jednog

drugačijeg kulturnog okruženja – mediji su ti koji imaju važnu ulogu. Moramo stavarati jedno drugačije

kulturno okruženje, podsticajno za decu i mlade, neophodna je osuda javnosti i stvaranje drugačijeg

kulturnog miljea“, zaključila je Jankovićeva.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/13500/Biv%C5%A1i-i-sada%C5%A1nji-stanari-Bristola-pred-poslednji-rok-za-

iseljenje-Nude-nam-adaptirane-poslovne-prostore-i-hotelske-sobe-(VIDEO).htm

Bivši i sadašnji stanari Bristola pred poslednji rok

za iseljenje: Nude nam adaptirane poslovne

prostore i hotelske sobe

Oko 15 porodica, uglavnom penzionisanih pripadnika Vojske Srbije, ima rok da se do sutra iseli iz hotela

Bristol, koji će preuzeti kompanija Beograd na vodi. Ovaj objekat zaključkom Vlade još sredinom prošle

godine predat je na upravljanje arapsko-srpskoj kompaniji, koja kako je predviđeno Ugovorom o izgradnji

Beograda na vodi preuzima niz objekata u Savskom amfiteatru.

Za stotine porodica raseljenih vojnih lica koji su decenijama živeli u jednom delu hotela to je značilo

gubitak smeštaja koji im je još po završetku ratova na prostorima bivše SFRJ dat na “privremeno” korišćenje

do konačnog rešenja stambenog pitanja.

Uprkos uveravanjima nadležnih, to konačno rešenje vojni stanari Bristola do danas nisu dočekali.

Inače, bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali pre osam meseci izjavio da je Grad Beograd "izdvojio i

preneo 140 stanova na Republiku Srbiju" u cilju dugoročnog rešavanja smeštaja stanara u Bristolu.

Međutim, Ministarstvo odbrane je veliki broj stanara Bristola iselilo u privremene stanove ili im je ponovo

dodeljen kolektivni smeštaj u vojnosamačkim

hotelima.

Oni koji na takav smeštaj nisu pristali, ostali su

u hotelu kome je u međuvremenu isključeno

grejanje, a odnedavno i lift.

U Ministarstvu odbrane za Insajder tvrde da je

svima obezbeđen "adekvatan smeštaj".

Novinari Insajdera posetili su preostale stanare

Bristola koji odbijaju da prihvate, novi

privremeni smeštaj koji im Ministarstvo nudi,

ali i pojedince koji su prihvatili ponudu i napustili svoje hotelske sobe.

Među njima je i osamdesetogodišnji Radivoje Stojanović koji je potpisao rešenje o iseljenju iz Bristola iako

mu prethodno nije omogućeno da vidi prostor u kojem će ubuduće živeti. Kako navodi na privremeno

korišćenje mu je dodeljen poslovni prostor u kojem nije bilo kade niti kuhinje. Da bi, kako kaže, uopšte

mogao da boravi tu, stan su adaptirale njegove ćerke.

Legalnu zgradu je teže uknjižiti nego nelegalnu

U poslednje tri godine doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju nepokretnosti

Ako ste kupili stan u nelegalno sagrađenoj zgradi, lakše ćete ga legalizovati odnosno uknjižiti, nego da ste

nekretninu kupili u zgradi zidanoj sa papirima, ali koja nema upotrebnu dozvolu. Nacionalna alijansa za

lokalni ekonomski razvoj (NALED) ukazuje na ovu nelogičnost i predlaže da se procedura za ozakonjenje

objekata pojednostavi i bude univerzalna za sve slučajeve.

Đorđe Vukotić, konsultant NALED-a za regulatorna pitanja, kaže da su kupci stanova u zgradi koja je

zidana bez ikakve dozvole trenutno u boljoj poziciji od onih koji su kupili nekretninu u zgradi koja je zidana

sa dozvolom, ali zbog neplaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta, ili nekog odstupanja u

gradnji, nije dobila upotrebnu dozvolu, što je uslov za upis svojine.

Zahtev za ozakonjenje zgrade podnosi taj

nesavesni investitor, koji možda nekome nešto

duguje. Ako se posle namirenja dugovanja

zgrada upiše na njegovo ime, poverioci stiču

pravo da se namire preko tih stanova.

– Ozakonjenje bi moralo da glasi na kupce

stanova, umesto na nesavesne investitore čiji

odnosi sa državom ne treba da se tiču građana

koji su legalno kupovali stanove. Zašto bi

kupci stanova uplaćivali naknadu za uređenje

građevinskog zemljišta, koja je u

međuvremenu zbog kamata učetvorostručena i

da pritom rešenje za ozakonjenje glasi na ime

tog investitora. Neregulisani odnosi između investitora i Direkcije za građevinsko zemljište treba da se

rešavaju na drugi način – objašnjava Vuković i dodaje da je paradoks to što je najkomplikovaniji postupak

ozakonjenja upravo u situacijama kada se odstupilo od građevinske dozvole iako je tu reč o najsavesnijim

kupcima stanova.

On smatra da treba primeniti jedinstveni princip i da ozakonjenje svih tih objekata bude moguće, kao i da se

propiše potpuno identičan postupak ozakonjenja. Međutim, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture odgovaraju da postupak ozakonjenja ne može biti „univerzalan za sve”, zbog specifičnosti

svakog pojedinačnog slučaja.

– U praksi nije moguće (različiti stepeni završenosti objekata, namena, spratnost i površina objekata,

imovinsko-pravno odnosi na zemljištu, mesto izgradnje objekata) te je ozakonjenje pojednostavljeno na

način da se postupci ubrzaju, okončaju pod povoljnijim uslovima uz minimum tehničke dokumentacije, ali

da opet treća lica ne budu oštećena – navode u ministarstvu.

Oni kažu da je postupak ozakonjenja ubrzan. Efekti donošenja Zakona o ozakonjenju objekata, koji je stupio

na snagu 27. novembra 2015. (izmene i dopune su stupile na snagu 6. novembra 2018) najbolje se mogu

uočiti po dosadašnjem broju donetih rešenja o ozakonjenju. Napominju da je u prethodnih 15 godina, na

osnovu svih ranijih zakona, koji su uređivali oblast legalizacije objekata, doneto svega oko 151.000 rešenja

o legalizaciji. Dok je na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata, doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju što je

znatno više od ukupnog broja svih ranije donetih rešenja o legalizaciji i najbolje oslikava efekte sprovođenja

novog zakona.

Pretpostavlja se da ima između jedan i po do dva miliona nelegalnih objekata u Srbiji. Đorđe Vukotić

ukazuje i na to da mesečno treba rešiti čak oko 33.000 zahteva, od čega se polovina odnosi na stambene

zgrade, da bi se taj proces završio u roku od pet godina, nakon kojeg je predviđeno rušenje.

U ministarstvu na to odgovaraju da su analizirali broj nerešenih zahteva i broj službenika, koji se bave ovim

poslom, i propisali normu da svaki činovnik mesečno donese 30 rešenja o ozakonjenju i obradi 15 zahteva

dnevno. Od vladine komisije dobili su saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima

ozakonjenja, koji su nedostajali u lokalnim samoupravama.

– Više puta smo kontrolisali sprovođenje poslova ozakonjenja u lokalnim samoupravama, organizovali

posete i zajedničke sastanke kako bismo otklonili sve probleme i nedoumice zaposlenih prilikom obavljanja

poslova ozakonjenja, što je do sada rezultiralo znatno povećanim brojem donetih rešenja o ozakonjenju.

Takođe, nadležni u poslovima ozakonjenja upućeni su i na neophodnost informisanja stranaka o značaju

ozakonjenja kako bi iste bile aktivne stranke u postupku – navode u ministarstvu.

Prema njihovoj oceni glavni problemi u postupcima ozakonjenja su nerešeni imovinsko-pravni odnosi,

nezainteresovanost stranaka u postupku, a po ranije važećim zakonima koji su uređivali oblast legalizacije

objekata velika prepreka građanima je bila i visina iznosa doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.

Dok je Zakonom o ozakonjenju objekata propisana taksa koja je višestruko niža u odnosu na visinu

doprinosa.

Oborena presuda o vraćanju umanjene penzije

Viši sud je naveo da nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada PIO fonda

Penzioner iz Bačke Palanke, koji je tužio Penzioni fond zbog umanjenja penzija, izgubio je spor kod Višeg

suda u Novom Sadu, nakon što ga je u prvostepenom postupku dobio u svoju korist pred Osnovnim sudom u

Bačkoj Palanci.

„Politici” je u novosadskom Višem sudu

potvrđeno da je ovaj sud 21. januara usvojio

žalbu PIO fonda i preinačio prvostepenu presudu

tako što je tužba odbijena. Odluka je

ekspedovana Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci

4. februara, ali kako nam je pojašnjeno, to je

pravosnažna presuda i nižem sudu nije naloženo

da ponovi postupak.

Od PIO fonda penzioner je sudskim putem

potraživao razliku između pripadajućeg i

isplaćenog iznosa mesečne penzije, za period od

9. decembra 2015, kada mu je utvrđeno pravo na

starosnu penziju, pa do 31. decembra 2017.

Prvostepenom presudom, koja je doneta 16.

oktobra 2018, republički PIO fond je trebalo da mu isplati 351.478,57 dinara, kamate od 53.676,95 dinara, te

73.403,29 dinara na ime sudskih troškova.

Presuda iz Bačke Palanke je objavljena na pojedinim sajtovima penzionerskih udruženja, koji su u njoj

videli nadu i za sve druge penzionere koji traže nazad deo svojih penzija, umanjenih prema Zakonu o

privremenom uređivanju načina isplate penzija. Novosadska palata, međutim, imala je drugačije poglede.

„Viši sud je kao razlog za svoju odluku, između ostalog, naveo to da nije bilo nezakonitog i nepravilnog

rada PIO fonda, koji je tužen u ovom sporu, zato što je do isplata umanjenih penzija došlo na osnovu Zakona

o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je bio obavezujući za primenu, pa je tuženi PIO fond

bio dužan da postupa u skladu sa ovim zakonom, zbog čega ne može da postoji njegova odgovornost za

razliku u iznosima penzije, koje tužilac smatra ’pripadajućim’, odnosno ’isplaćenim’”, navode u Višem

sudu.

Sud je naveo i da je pomenutim zakonom predviđeno da će se, prilikom isplate, iznos penzije čija visina je

već bila utvrđena Zakonom o PIO procentualno umanjiti, tako da je tuženi PIO fond samo primenjivao

zakon.

Prilikom odlučivanja, cenjena je činjenica da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija u

spornom periodu bio na pravnoj snazi u Srbiji – dakle, važio je, kažu u sudu, s obzirom na to da je rešenjem

Ustavnog suda od 23. septembra 2015. bila odbačena inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti.