porez na dodatu vrednost seminar 1

8/2/2019 Porez Na Dodatu Vrednost Seminar 1

http://slidepdf.com/reader/full/porez-na-dodatu-vrednost-seminar-1 1/16

16

UVOD

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i

pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara

Porez na dodatu vrednost je porez na potrošnju kojim se zamenjuje postojeći porez na

promet proizvoda i usluga

U svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa obračunava se i plaća porez na onaj deovrednosti koji je dodat u toj fazi. Znači PDV pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata sa strane obveznika.Poresku osnovicu predstavlja razlika između nabavne i prodajne cene proizvoda uodređenoj prometnoj fazi.Klasifikacija prema načinu utvrđivanja dodatne vrednosti:-direktne metode (neposredno utvrđivanje poreske osnovice-dodatne vrednosti)

-indirektne metode (dodatna vrednost se ne utvrđuje, već se poreska obaveza izračunavatako sto se od ukupnog iznosa poreza ne promet odbije porez plaćen u prethodnoj fazi. )

• Poreski obveznik je lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, dakle,samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra, uključujući ieksploataciju prirodnih bogatstva, poljoprivredu i samostalnih zanimanja, aostvaruje godišnji promet veći od 2 miliona dinara.

• Mora se prijaviti Poreskoj upravi• Poreski dužnik je, pored poreskog obveznika, poreski punomoćnik ili domaći

primalac dobara i usluga od inostranog isporučioca u slučaju u kom nema poreskog punomoćnika

Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba(dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta [a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima npr. u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Novom Zelanduili Singapuru gde je poznat kao porez na dobra i usluge (eng. goods and services tax

(GST)), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje.

Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od licakoje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira van)nije predmet oporezivanja.

PDV je izumeo francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954 godine. On je biodirektor francuske poreske službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée

(TVA). Ovaj porez je prvo uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenomnjegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajnijiizvor javnog finansiranja i procjenjuje se da donosi oko 45% prihoda.



16

Predmet oporezivanja

Isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u

okviru obavljanja delatnosti.Uvoz dobara u Republiku (unos dobara u carinsko područje Republike).

• Mesto prometa dobara i usluga je važno za utvrđivanje obveznika• Vreme prometa dobara i usluga važno za utvrđivanje trenutka nastanka poreske

obaveze, koja nastaje danom kad se najranije izrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i

usluga nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako nema

carinske obaveze danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja duga

Poreska osnovica je iznos naknade koju obveznik prima ili treba da primi za isporučenadobra ili pružene usluge, bez PDV, odnosno vrednost uvezenog dobra utvrđena pocarinskim propisima, a dugovani PDV se dobija primenom poreske stope na poreskuosnovicu.

• Sastavni deo osnovice su i: akcize, carine i druge uvozne dažbine svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga

• Osnovica ne sadrži: popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga

odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi tom licu

PDV se ne plaća (ne smatra se prometom dobara i usluga)

Prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ako je sticalac poreski obveznik iako produži da obavlja istu delatnost,Prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno plovnim objektima ako prenosilac nije poreski obveznik,Besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama kupcima,Davanje poklona manje vrednosti.



16

Nastanak poreske obaveze

Danom kada je najranije izvršena jedna od sledećih radnji: – Promet dobara i usluga, – Naplata,

– Danom obaveze plaćanja carinskog duga

Poreska stopa

Opšta stopa 18%Posebna stopa 8% (čl.23) , propisana za:

životne namirnice (hleb, mleko, brašno, šećer...), lekove, đubriva,

uđbenike i nastavna sredstva, dnevne novine, ogrevno drvo, komunalne usluge, prirodni gas koji se isporučje individualnim potrošačima preko gasne

distributivne mreže, usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i

kampovima

Poreska oslobođenja

-Poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza (čl.24) (nulta stopa) propisano za izvoz dobara i usluga

-Poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza (čl.25) propisano za: finansijske usluge usluge osiguranja i reosiguranja promet objekata, osim prvog prometa novoizgrađenih objekata ili

ekonomski deljivih celina usluge zakupa stanova i stambenih objekata, ako se koriste za stambene

potrebe

zdravstvene usluge, usluge socijalnog staranja, obrazovanja, usluge izoblasti kulture, nauke, sporta...

-Poreska oslobođenja kod uvoza dobara (čl.26) ( Poreska oslobođenja u carinskompostupku )



16

Prethodni porez

PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen prilikom uvoza koji obveznik može da odbije od PDV-a koji duguje.Uslov: da se nabavljena dobra, oprema i objekati, odnosno primljene usluge, koriste za promet dobara i usluga:

koji podleže PDV koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na

odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici

Prethodni porez se odbija od dugovanog PDV-a u istom poreskom periodu, pod uslovima ina način utvrđen Zakonom.

Pravo na srazmerni odbitak prethodnog poreza

Odgovara učešću prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak, u koji nije uključen PDVu ukupnom prometu u koji nije uključen PDV (procenat srazmernog odbitka - utvrđuje sekumulativno od 1.januara do isteka poreskog perioda za koji se podnosi prijava)Srazmerni poreski odbitak se utvrđuje primenom procenta srazmernog odbitka na iznos prethodnog poreza, koji se može odbiti

• Pravo na odbitak može se ostvariti ako postoji:

račun sa iznosom prethodnog poreza dokument o izvršenom uvozu sa PDV, odnosno kojim se potvrđuje da je

obveznik PDV platio prilikom uvoza.

• Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu: nabavke putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i

vazduhoplova, rezervnih delova, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i održavanja, popravki i drugih usluga, koje su povezane sakorišćenjem ovih prevoznih sredstava

izdataka za reprezentaciju obveznika nabavke tepiha, električnih aparta za domaćinstvo, televizijskih i radio

prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugihukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administativnih prostorija

izdataka za smeštaj u hotelima i sličnim objektima i izdataka za ishranu i prevoz lica



16

Kada obveznik obavlja promet dobara i usluga i sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza u izračunavanju iznosa prethodnog PDV koji se može odbiti primenjuje se srazmerni poreski odbitak – SPO• Prilikom utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka utvrđuje se:

procenat srazmernog odbitka: učešće PDV prometa u ukupnom prometu iznos srazmernog odbitka: proizvod ukupnog prethodnog poreza koji se

može odbiti i procenta srazmernog poreskog odbitka

• Prethodni porez obračunat na vrednost nabavljene opreme i objekata može se ucelini odbiti od dugovanog PDV.

• Pod opremom se podrazumeva: dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koji se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti

• Pod objektom se podrazumeva: objekt definisan zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i

ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti

• Obveznik PDV mora izdati račun koji obavezno sadrži: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa mesto i datum izdavanja i redni broj računa naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa vrsta i količina isporučenih dobara ili vrsta i obim usluga datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja iznos osnovice poreska stopa koja se primenjuje iznos PDV koji je obračunat na osnovicu napomena o poreskom oslobođenju

• Računom se ne smatra: fiskalni isečak interni račun za isporuke dobara i usluga između poslovnih celina istog

obveznika PDV

• Izdavanje računa je obavezno i u slučaju avansnog plaćanja



16

• Primljeni racuni• Nabavna cena dobara i usluga isporučenih od lica koja nisu obveznici PDV• Nabavna cena dobara i usluga sa obračunatim PDV

• Iznos obračunatog PDV po računima i drugoj dokumentaciji za nabavljenadobra i usluge• Nabavna cena dobara i usluga oslobođenih PDV• Vrednost uvezenih dobara na koja se plaća PDV• Vrednost uvezena dobra na koja se ne plaća PDV• Iznos PDV koji je plaćen prilikom uvoza• Iznos unapred izvršenih uplata (avansno plaćanje)

• Izdati računi• Vrednost oporezivog prometa po opštoj i posebnoj stopi, bez PDV

• PDV za izvršen promet po opštoj i posebnoj stopi• Iznos prometa oslobođenog PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza

• Promet sa inostranstvom, kada bi i kada ne bi postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici

• Iznos izvršenog i naplaćenog prometa u Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji• Iznos unapred primljenih uplata (avansi) i obračunati PDV• Ispravke odbitka prethodnog poreza za nabavljenu opremu i objekte• Poreski period je period za koji se obračunava i plaća PDV i podnosi poreska

prijava, a u zavisnosti od prometa može biti:• mesec – za promet veći od 20.000.000 dinara• kvartal – za promet manji od 20.000.000 dinara

• Rok za podnošenje poreske prijave i uplatu obaveze poreza je 10 dana po isteku poreskog perioda.

Poseban postupak oporezivanja

Mali poreski obveznici (čl.33.) - ispod 2.000.000,00 din. ukupnog prometaPoljoprivrednici (čl.34)Turistička agencija (čl.35)Polovna dobra, umetnička dela, kolekcionarska dobra i antikviteti (čl.36)



16

Obaveze poreskih obveznika

Da podnesu evidencionu prijavu, a rok za sve poreske obveznike je 30.09.2004. god.Da izdaju račune,Da vode evidencijuDa obračunavaju i plaćaju PDV i podnose poreske prijave

Poreski period, podnošenje poreske prijave, obračun i plaćanje PDV-a

Poreski period: – kalendarski mesec – kalendarsko tromesečje

Podnošenje poreske prijave se vrši u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda na propisanom obrascu, a podnosi se bez obzira da li obveznik ima obavezu plaćanja PDV-a.

Plaćanje PDV-a se vrši u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.

Povraćaj i refakcija poreza

Povraćaj poreza – 45 dana, odnosno 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u

inostranstvuRefakcija PDV-a

– stranom obvezniku (uslov uzajamnosti), – humanitarne organizacije,

– strani donatori, – strani državljani

PORESKA PRIJAVA

Sastoji se iz tri delaI deo Promet dobara i usluga

Posebno se daju podaci o prometu u zemlji i

izvozu i po visini poreske stopeII deo Prethodni porez

Posebno se daju podaci o uvozu, za dobranabavljena od poljoprivrednika i za sva ostala

III deo Poreska obavezaPozitivan iznos predstavlja PDV za uplatu, anegativan PDV za povrat



16

POVRAT PDV

• Obveznik se u poreskoj prijavi opredeljuje: za povrat PDV ili

da iznos PDV koristi kao poreski kredit• Rok za povrat je 45 dana, izuzev za obveznike koji se pretežno izvozom za koje je15 dana

• Ukoliko se obveznik izjasni za povrat, a Poreska uprava ga ne izvrši u propisnomroku, obveznik podnosi zahtev za povrat koji Poreska uprava mora rešiti u roku od15 dana od dana prijema zahteva

AVANSI

• Ukoliko je na izdate račune i primljene avanse zaključno sa 31.12.2004. godine,

plaćen porez na promet, a promet dobara, odnosno usluga je nastao posle01.01.2005. godine plaćeni porez na promet ima tretman prethodnog PDV• Potrebno je sastaviti spisak izdatih računa i primljenih avansa po kojima je plaćen

porez na promet i dostaviti ga Poreskoj upravi do 15.01.2005. godine

NOVOIZGRAĐENI OBJEKATI I OBJEKATI ČIJA JE IZGRADNJA U TOKU• Investitor su obavezni da sačine popis novoizgrađenih objekata i objekata čija je

izgradnja u toku na dan 31.12.2004. godine• Popisne liste se moraju dostaviti Poreskoj upravi do 15. januara 2005. godine• Novoizgrađeni objekat je onaj za koga je izdata upotrebna dozvola a još nije bio u

prometu, dok se za ostale smatra da je izgradnja u toku

•IT TRŽIŠTE U SRBIJI I CRNOJ GORI• Ukupni izdaci za IT u 2003 godini iznose

335,3 miliona $• Trošak poreza na promet usluga krajnjeg korisnika usluge (bez kumuliranog efekta)

iznosi 10,9 miliona $ ili 3,2%• Dodatni trošak je i porez na razliku u ceni u veleprodaji



16

Karakteristike

Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnojfazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritikazbog toga što je to regresivni porez.

Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito uzemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza.Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.

Kritike

Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogimdržavama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa.Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namernice, lekovi, knjige,ortopedska pomagala i slično.

Porez na dodatnu vrednost (PDV)Sustina ovog poreza se sastoji u tome da se proizvod oporezuje u svim prometnim fazama,ali tako da se porez plaćen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u sledećoj fazioporezivanja prometa. Znači PDV pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata sastrane obveznika.Poresku osnovicu predstavlja razlika između nabavne i prodajne cene proizvoda uodređenoj prometnoj fazi.Klasifikacija prema načinu utvrđivanja dodatne vrednosti:-direktne metode (neposredno utvrđivanje poreske osnovice-dodatne vrednosti)-indirektne metode (dodatna vrednost se ne utvrđuje, već se poreska obaveza izračunavatako sto se od ukupnog iznosa poreza ne promet odbije porez plaćen u prethodnoj fazi. )

Prednosti PDV:¬ nema kumulativnog efekta oporezivanja¬ ne iskrivljuje konkurentske parametre proizvoda na tr i tu�



16

¬ neutralan je i odnosu na procese vertikalne integracije u privredi¬ neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama¬ efikasnost u suprostavljanju poreskoj evaziji

Slabe strane PDV:

relativno je komplikovan postoji znatno veći broj poreskih obveznika preduzeća plaćaju porez u svakoj fazi prometa a definitivni teret oporezivanja treba dasnosi krajnji potro ač kreditira fiskus sve dok se proizvod ne proda krajnjem potrosaču

PDV u Evropskoj Uniji

Porezni sistem Evropske Unije je označen serijom direktiva od kojih je za PDVnajznačajnija Šesta direktiva. Iako postoje osnovne smernice, neke države su uspele stvoritirazličite stope za određene regije i teritorije. Na primjer, Kanarska Ostrva, Ceuta i Melilla(Španija), Gibraltar (Velika Britanija), Åland (Finska) su svi izvan EU sistema poreza nadodatu vrijednost. Azorska Ostrva i Madeira (Portugal), pak, imaju nešto nižu stopu nego je to u kontinentalnom dijelu Portugala.

Različite stope postoje i unutar nekih drugih država Evropske Unije. Uobičajena stopa je15%, ali ponegde postoje i snižene do 5%, ali i povišene gde je maksimum 25%. Konačno,iako nije predviđeno Šestom direktivom, neke države za izvesna dobra i usluge imaju"nultu stopu". Važna napomena je da to nije isto što i oslobađanje od poreza na dodatuvrednost.

Šesta direktiva zahteva da određena dobra budu oslobođena od PDV-a. Na primer, poštanske usluge, medicinska nega, osiguranje i bankarske usluge i drugo). Takođe, zaodređene vrste usluga važe specifična pravila o mestu oporezivanja i, kao i kod nas,neophodno je sagledati propise kako bi se znao njihov status.



16

PDV u svijetu Zemlje EU

Stanje: mart 2009

DržavaStopa

Standardna UmanjenaAustrija 20% 12% i 10%Belgija 21% 12% i 6%Bugarska 20% 0% i 7%ČeškaRepublika

19% 9%

Danska 25% nemaEstonija 18% 9%Finska 22% 17% i 8%Francuska 19,6% 5,5% i 2,1%

Grčka 19% 9% i 4,5% (na ostrvima zasebne stope)Holandija 19% 6% i 0%Irska 21,5% 13,5%, 4,8% i 0%Italija 20% 10%, 6% i 4%Kipar 15% 8% i 5%Latvija 21% 10%Litvanija 19% 9% i 5%Luksemburg 15% 12%, 9%, 6% i 3%Mađarska 20% 5%Malta 18% 5%

Njemačka 19% 7%Poljska 22% 7%, 3% i 0%

Portugal 20%12% i 5% (umanjene 15%, 8% i 4% na Azorskimostrvima i Madeiri)

Rumunija 19% 9%Slovačka 19% 10%Slovenija 20% 8,5%Španija 16% 7% i 4%

Švedska 25% 12% i 6%

Velika Britanija15%(do31.12.2009) 5% i 0%

Druge zemlje

DržavaStopa

Lokalni nazivStandardna Umanjena



16

Albanija 20% 0% TVSH = Tatimi mbi Vleren e Shtuar

Argentina 21% 10.5% i 0% IVA = Impuesto al Valor Agregado

Australija 10% nema GST = Goods and Services Tax

Bosna i Hercegovina 17% nema PDV = porez na dodatu vrijednost

Kanada 5% 4,5%

GST = Goods and Services Tax, Taxe sur

les produits et servicesČile 19% nema IVA = Impuesto al Valor Agregado

Portoriko 17% 6% i 3%Kolumbija 16% nema IVA = Impuesto sobre el Valor Agregado

Hrvatska 22% 10% PDV = Porez na dodanu vrijednost

DominikanskaRepublika

16% 12% i 0%

Ekvador 12% nema IVA = Impuesto al Valor Agregado

El Salvador 13% nema IVA = Impuesto al Valor Agregado

Island 24,5% 7% VASK = Virðisaukaskattur

Indija 12,5% 4%, 1% i0%

Izrael 15,5% nema Ma'am = מס ערך מוסף

Jersey (UK) 3% nema GST = Goods and Services Tax

Japan 5% nemaKazahstan 13% nemaKosovo 16% nemaLiban 10% nemaMakedonija 18% 5% ДДВ = Данок на додадена вредност

Malezija 10% nema

Meksiko 15% 0% IVA = Impuesto al Valor Agregado Novi Zeland 12,5% nema GST = Goods and Services Tax

Norveška 25% 14% i 8% MVA = Merverdiavgift (neformalno moms)Paragvaj 10% 5% IVA = Impuesto al Valor Agregado

Peru 19% nema IGV = Impuesto General a la Ventas

Filipini 12% nema

Rusija 18% 10% i 0%НДС = Налог на добавленную

стоимость

Srbija 18% 8% i 0% PDV = Porez na dodatu vrednost

Singapur 7% nema GST = Goods and Services Tax

Južna Afrika 14% 0%Šri Lanka 12% nemaŠvajcarska 7,6% 3,6% i 2,4%Tajland 7% nemaTurska 18% 8% i 1% KDV= Katma deger vergisiUkrajina 20% 0% ПДВ= Податок на додану вартість

Venecuela 9% 8% IVA = Impuesto al Valor Agregado



16

PDV u Srbiji

Zakon o porezu na dodatu vrednost primenjuje se od 1. januara 2005. godine, osim odredbekoja propisuje obavezu evidentiranja do 30.09.2004. godineOd 1. januara 2005. godine prestaje da važi Zakon o porezu na promet.

Osnovna razlika je u načinu obračuna PDV se obračunava na isporuke dobara i pružanje usluga, u svim fazama

proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, a obaveza je jednaka razlici između dugovanog (output) PDV i prethodnog (input) PDV

Porez na promet se obračunava i plaća samo u maloprodaji

Faza Vrednost PDV Vrednost PDV bez PDV 18% sa PDV obaveza

I 1.000 180 1.180 180II 1.400 252 1.652 72III 1.600 288 1.888 36IV 1.800 324 2.124 36V 2.000 360 2.360 36

360ukupno: 360 : 2.000 = 18%

Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

U K A Z

O PROGLAŠENJU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST



16

Proglašava se Zakon o porezu na dodatu vrednost, koji je donela Narodna skupštinaRepublike Srbije, na sednici Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine RepublikeSrbije u 2004. godini, 23. jula 2004. godine

PR broj 41

U Beogradu, 24. jula 2004. godine

Predsednik Republike,

Boris Tadić, s. r.

Zakljucak

Trenutno se u svetu u preko 120 zemalja primenjuje PDV. PDV se primenjuje u svijetu već40 godina. Zanimljiv je podatak o dinamici i povećanju broja zemalja koje su uvele PDV.Do (februara) 1991. godine taj porez bio je uveden u 56 zemalja sveta. Od 1991. god.-2002. godine još 51 zemlja uvela je u svoj fiskalni sistem PDV - kao oblik oporezivanja



16

prometa dobara i usluga. PDV se primenjuje u svetu već 40 godina. Među poslednjimevropskim zemljama koje su uvele PDV, su i novoprimljene članice EU, kao i ostale bivšesocijalističke zemlje koje pretenduju za članstvo u Evropskoj uniji.U širenju EU primena PDV-a postavljena je kao jedan od osnovnih uslova za primanjenovih članica. Jačanjem evropskih integracija pojavio se problem harmonizacije

oporezivanja. Uspostavom zajedničkog tržišta, članice EU su želele unaprediti privrednirazvoj, ubrzati porast životnog standarda, te razviti što bliskije odnose među članicamaUnije. Da bi se to ostvarilo bilo je neophodno izvršiti i harmonizaciju zakonodavnih rešenjazemalja članica u pogledu indirektnog oporezivanja u okvirima zajedničkog tržišta.U cilju harmonizacije sistema indirektnog oporezivanja u EU-Evropskoj Uniji, izdano jeniz smernica, od kojih je najznačajnija šesta smernica (DIREKTIVA) koja je značajna zaPDV. Ova smernica kojoj je cilj bio određivanje zajedničke porezne osnovice prihvaćena jeod 15.05.1977.godine.Šesta direktiva je postala osnovnom smernicom (direktivom) za harmonizaciju sistemaPDV-a između članica EU.U zadnjih 10-tak godina, gotovo sve zemlje u tranziciji svesne i suočene sa ekonomskim i

političkim značajem koji Unija ima u Evropi, odlučile su se na reformu svojih poreznihsistema u smeru uvođenja PDV-a.

Literatura

• Porez na dodatu vrednost, Ivan Antić

• WWW.WIKIPEDIA.COM.RS



16

porez na dodatu vrednost seminar 1

Documents