poljoprivreda srbije - · pdf filepoljoprivreda srbije – programi kreditne...

186

* Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. 149007 D Multifunkcionalna

poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. Srbije u EU, finansiranog od strane MNZZS R. Srbije.

APSTRAKT: Poljoprivredna proizvodnja u značajnom procentu učestvuje u stvara-nju vrednosti društvenog proizvoda Srbije, a 1/3 stanovništva Srbije živi na poljopri-vrednim gazdinstvima. Izvoz poljoprivred-no-prehrambenih proizvoda beleži suficit u razmeni, a blizu 17% ukupnog robnog izvoza iz Srbije odnosi se na izvoz hrane. No, i pored toga, kreditna podrška poljopri-vredi je nedovoljna, nestimulativna i ne-primerena ulozi i značaju poljoprivrede u privrednoj strukturi zemlje, u poređenju sa praksom razvijenih zemalja i zemalja regi-ona. Iako potencijalno konkurentna oblast našeg izvoza, uz zadržavanje sadašnjih uslova kreditiranja sa visokim kamatnim stopama, poljoprivreda neće biti u moguć-nosti da se unapredi i konkuriše na inostra-nim tržištima.

KLJUČNE REČI: poljoprivreda, krediti-ranje, komercijalne banke, agrarni budžet, kamatne stope.

ABSTRACT: Serbian agricultural production accounts for a significant percentage of the share in GDP, and almost 1/3 of the Serbian population live on farms. There is a positive balance in food trade, and nearly 17 per cent of total Serbian export belong to agriculture. However, financial support to agricultural production is insufficient and incommensurate to the role and importance of agriculture in domestic economy in comparison with the practice in advanced economies and those in the region. If high interest rates, along with current credit conditions, remain, agriculture will not be able to advance and compete in foreign markets, however highly competitive its export potential may be.

KEY WORDS: agriculture, credit conditions, banks, agrarian budget, interest rates.

Vesna Paraušić i Drago Cvijanović* DOI:10.2298/EKA0775186P

POLJOPRIVREDA SRBIJE – PROGRAMI KREDITNE PODRŠKE DRŽAVE I KOMERCIJALNIH BANAKA U PERIODU 2004-20071

SERBIAN AGRICULTURE – PROGRAMMES OF CREDIT SUPPORT BY THE STATE AND COMMERCIAL BANKS BETWEEN 2004-2007

SAOPŠTENJA / COMMUNICATIONS

Klasifikacija prema JEL: Q 14, Q 18

Poljoprivreda Srbije – programi kreditne podrške

187

Uvod

Niske investicije u poljoprivredi Srbije nisu put putem kojeg bi se poljoprivreda osposobila za uspešan konkurentski nastup na inostranom tržištu. Za argumen-taciju koliko su bitne investicije za domaću poljoprivredu ne bi trebalo trošiti puno reči. S obzirom na to da poljoprivreda Srbije već nekoliko decenija unazad ne ide u korak sa napretkom poljoprivrede zemalja Zapadne Evrope, ni u tehnič-ko-tehnološkom, ni u organizacionom pogledu, a tako ni u ukupnoj produktiv-nosti i efikasnosti, jasno je da će upravo „rezultati” višegodišnjeg dezinvestiranja predstavljati i ogromnu teškoću u približavanju poljoprivrede Srbije EU-25. U su-štini, osnovni razlog niskih investicionih ulaganja, u situaciji kada je akumulacija u poljoprivredi mala, a samim tim i mogućnosti samofinansiranja, jesu nepo-voljni i, pre svega, neprilagođeni uslovi kreditiranja poljoprivrednih delatnosti. U bankarskim kreditima poljoprivrednici već decenijama unazad ne vide realan izvor finansiranja svoje proizvodnje i novih investicija, a skromna i nedovoljna kreditna podrška dolazi i od države.

1. Mesto poljoprivrede u privredi Srbije

Učešće poljoprivrede Srbije u bruto domaćem proizvodu poslednjih godina opa-da, mada je ono i dalje značajno i daleko veće nego u razvijenim evropskim ze-mljama (Tabela 1). U 2004. godini učešće poljoprivrede iznosilo je 15% BDP, a već 2006. godine učešće je smanjeno na 12,9%. Poređenja radi, u visoko razvijenim privredama (EU-25) u stvaranju GDP vodeće mesto imaju drugi sektori, kao što su: finansijski sektor i poslovne usluge (27,5%), javna administracija i druge uslu-ge (22,5%), trgovina, hoteli, restorani, transport, komunkacije (21,3%), industrija (20,7%), građevinarstvo (5,9%) i poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo sa svega 2% učešća u stvaranju GDP2.

2 European Business - Facts and Figures (2006), s. 17.

188

Vesna Paraušić i Drago Cvijanović

Tabela 1. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu R. Srbije u periodu 2004-2006

-mil. dinara -

2004 2005/1 2006/1

Bruto domaći proizvod, stalne cene 2002

956.837 1.009.194 1.078.755

Promena u % u odnosu na pretodnu godinu

8.4 6.2 5.8

Poljoprivreda, stalne cene 2002 143.546 136.500 138.702Promena u % u odnosu na pretodnu godinu

19.5 -5.3 0.9

Učešće poljoprivrede u BDP u % 15,0 13,5 12,9/1 Za 2005. prethodni rezultati statistike, za 2006. procena statistike. Izvor: Kvartalni bruto domaći proizvod u stalnim cenama 2002, četvrti kvartal, saopštenje RZS br. 68, od 30.03.2007; Ekonomska kretanja u R. Srbiji, 2006, saopštenje RZS od 28.12.2006. godine.

Prema podacima RZS (Tabela 2), na poljoprivrednim gazdinstvima živi 2.536.378 stanovnika Srbije ili 1/3 ukupnog broja stanovnika zemlje (Poljoprivreda, knjiga popisa br. 2, 2004, s. 15).

Tabela 2. Poljoprivredno stanovništvo Srbije prema popisu 2002

Stanovništvo 2002Ukupan broj stanovnika /1 7.498.001Broj poljoprivrednog stanovništva /2 817.052% poljoprivrednog u ukupnom broju stanovnika 11 %AS koje obavlja zanimanje /3 2.642.987AS koje obavlja zanimanje u poljoprivredi, lovu i šumarstvu /3 580.339 % AS koje obavlja zanimanje u poljop. u ukupnom broju AS koje obavlja zanimanje

22 %

Legenda: AS – Aktivno stanovništvo; Poljoprivredno stanovništvo, po Međunarnodnoj standardnoj klasifikaciji zanimanja, čine lica koja su po zanimanju: radnici u poljoprivredi, ribarstvu i šumarstvu (proizvodjači za tržište), poljoprivrednici (proizvođači za sopstvene potrebe) ili fizički radnici u poljoprivrvredi, kao i sva lica koja su od njih izdržavana; /1 Popis 2002, Stanovništvo, knjiga 2: Pol i starost, mart 2003. str. 14, RZS Beograd; /2 Popis 2002, Stanovništvo, knjiga 7: Poljoprivredno stanovništvo, septembar 2004, str. 8, RZS Beograd; /3 Popis 2002, Stanovništvo, knjiga 6: Delatnost i pol aktivnog stanovništva koje obavlja zanima-nje, april 2004, str. 10; RZS, Beograd


189

Istovremeno, učešće izvoza hrane i živih životinja dostiže oko 17% ukupnog izvoza robe iz Srbije (Tabela 3).

Tabela 3. Učešće izvoza sektora Hrana i žive životinje u ukupnom izvozu Srbije u periodu 2004-2006. godina

- u % -

2004 2005 2006 Ukupan izvoz roba iz Srbije 100 100 100Izvoz hrane i živih životinja 18,2 17,3 16,6

Izvor: Spoljnotrgovinski robni promet R. Srbije, decembar 2005 i decembar 2006, RZS, Beograd

Sudeći po svemu prethodno pokazanom, budžetska sredstva R. Srbije namenje-na poljoprivredi trebalo bi da budu daleko veća od dosadašnjih. Međutim, kako naredna tabela (Tabela 4) pokazuje, učešće agrarnog budžeta u ukupnim budžet-skim sredstvima R. Srbije i dalje je minimalno. Tokom 2007. godine budžetska sredstva namenjena poljoprivredi manja su nego prethodne (2006. godine), sred-stva subvencija takođe su smanjena (mada procentualno veća u strukturi uku-pnog agrarnog budžeta), a istovremeno dalje opada procentualno učešće agrar-nog u ukupnom budžetu R. Srbije.

Tabela 4. Učešće agrarnog budžeta u ukupnim budžetskim sredstvima R. Srbije i učešće subvencija u agraarnom budžetu u periodu 2004-07

- u milionima dinara -

2004 2005 2006 20071. Agrarni budžet /1 18.059,5 16.269,9 23.593,5 21.410,02. % učešća agrarnog u ukupnom

budžetu Srbije 4,99 3,79 4,30 3,313. Subvencije (poljoprivreda, vet-

erina, zaštita bilja) /2 16.340,40 14.311,90 17.877,70 16.943,204. Učešće subvencija u ukupnom

agrarnom budžetu (3/1*100) u % 90,48 87,97 75,77 79,14

/1 Bez autonomnih prihoda korisnika budžetskih sredstava. /2 Bez prihoda korisnika budžetskih sredstva. Izuzete su Direkcija za vodu i Uprava za šume. Izvori: Službeni glasnik R. Srbije, brojevi: 115/04, 66/05; 85/06, 58/07;

190


2. Podrška države u pravcu kreditiranja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji

Tokom 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede R. Srbije, u saradnji sa Ministarstvom finansija, započelo je izgradnju finansijskog tržišta i sistema kreditiranja poljoprivredne delatnosti (Tabela 5). Krediti Mini-starstva poljoprivrede, koji su i visoko subvencionisani, distribuiraju se preko po-slovnih banka, što je važno za kreiranje kreditne istorije gazdinstva.

Tabela 5. Učešće sredstava kreditiranja u ukupnom agrarnom budžetu i sredstvi-ma subvencija agrarnog budžeta u periodu 2004-07

- u milionima dinara -

2004 2005 2006 20071. Agrarni budžet /1 18.059,5 16.269,9 23.593,5 21.410,02. Subvencije (poljoprivreda, vet-

erina, zaštita bilja) /2 16.340,40 14.311,90 17.877,70 16.943,203. Sredstva kreditiranja namenjena

registovanim poljoprivrednicima/3 3.767 3.460 3.400 2.0004. Sredstva kredita u ukupnom

agrarnom budžetu (3/1*100) u % 20,86 21,27 14,41 9,345. Sredstva kredita u sredstvima

subvencija agrarnog budžeta u % (3/2*100) 23,06 24,18 19,02 11,80

/1 Bez autonomnih prihoda korisnika budžetskih sredstava. /2 Bez prihoda korisnika budžetskih sredstva. Izuzete su Direkcija za vodu i Uprava za šume. /3 U okviru ekonomske klasifikacije 512 «Mašine i oprema». Izvori: Službeni glasnik R. Srbije, brojevi: 115/04, 66/05; 85/06, 58/07;«Program raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede» za analizirane godine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede R. Srbije (http://www.minpolj.sr.gov.yu).

U uslovima kada su mogućnosti zaduživanja poljoprivrednika na slobodnom bankarskom tržištu bili ekonomski nezamislivi, Ministarstvo poljoprivrede R. Srbije (zajedno sa Fondom za razvoj Vojvodine) javlja se kao napovoljniji finan-sijer agrara. Iako je više nego jasno da resorno ministarstvo ne može zameniti jaku agrarnu banku, niti kvalitetan bankarski sistem, da je period odobravanja i procedura dobijanja državnih kredita, posebno dugoročnih, složen i dug, da su sredstva mala i nedovoljna za sve potrebe registrovanih poljoprivrednika - bitno


191

je istaći da ova sredstva postoje i da je država uvidela potrebu poljoprivrednika za eksternim vidovima finansiranja.

Krediti iz agrarnog budžeta u 2004. godini (http.//www.minpolj.sr.gov.yu). Ukupno 28.125 registrovanih proizvođača u ukupnom iznosu od 1,727 mlrd. di-nara dobilo je kratkoročni kredit (prosečno kreditno zaduženje od 61.421 dinara, uz kamatnu stopu od 5,5% godišnje, bez valutne klauzule), a oko 600 gazdinstava srednjoročni kredit u ukupnom iznosu od oko 2 mlrd. dinara (kamatna stopa 3% godišnje, sa valutnom klauzulom, sa odloženim rokom vraćanja).

Krediti iz agrarnog budžeta u 2005. godini (http://www.minpolj.sr.gov.yu). U toku 2005. godine (uslovi kreditiranja su bili nepromenjeni u odnosu na 2004), preko Ministarstva poljoprivrede R. Srbije realizovana su ukupno:

23.340 kratkoročna kreditna zahteva registrovanim poljoprivednicima u izno-•su od 1.459.814.000 dinara, a istovremeno je isplaćeno i 1.653 zahteva za dugoročnim kreditiranjem u iznosu 2.241.180.893,03 •dinara (ukupno je primljeno skoro dve hiljade zahteva); najviše odobrenih za-hteva odnosilo se na kreditiranje stočarske proizvodnje 67%, za kupovinu me-hanizacije, podizanje plastenika i voćnjaka.

Pri tom, svega oko 18% registrovanih gazdinstava dobilo je u 2005. godini kre-ditnu podršku Ministarstva poljoprivrede (u vidu kratkoročnih i dugoročnih za-jmova). Dugoročni zajmovi, koji su poljoprivredi najpotrebniji, 2005. godine bili su na raspolaganju za 1,3% registrovanih gazdinstava.

Krediti iz agrarnog budžeta u 2006. godini (http://www.minpolj.sr.gov.yu). Kratkoročni krediti odobreni su registrovanim poljoprivrednicima sa rokom vraćanja od 12 meseci i kamatnom stopom od 6% (5% kamata + 1% provizija), na godišnjem nivou bez valutne klauzule. Dugoročni krediti odobravaju se sa rokom otplate od 5 godina, kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou, pri čemu važi devizna klauzula i sa odloženim rokom vraćanja glavnice od 1 do 3 godine. Najmanji iznos sredstava za dugoročni kredit je 5.000 evra, a najveći 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, s tim što je uz zahtev za kredite preko 15.000 evra potrebno podneti i biznis-plan. Ukupno je iz agrarnog budžeta tokom 2006 godine isplaćeno:

3,5 milijarde dinara za 27.040 korisnika na ime kratkoročnih kredita namenje-•nih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (maksimalni iznos kredita bio je 240.000 dinara, a najmanji 12.000 dinara), što je 9,6% od ukupnog broja

192


registrovanih gazdinstava (krajem 2006. bilo je registrovano oko 280.000 gaz-dinstava); istovremeno, do kraja marta 2007. godine predviđeno je za isplatu oko 1.800 •zahteva za dugoročnim kreditiranjem u iznosu od oko 2 milijarde dinara, što znači da je svega oko 0,6% registrovanih gazdinstava iz 2006. godine koristilo ovaj vid finansiranja;

Krediti iz agrarnog budžeta u 2007. godini (http://www.minpolj.sr.gov.yu). U prvoj polovini 2007. godine Ministarstvo poljoprivrede „pustilo” je, po neprome-njenim kreditnim uslovima u odnosu na 2006. godinu, samo sredstva za kratko-ročne kredite: 2 tranše kratkoročnih kredita (mart i jun), gde je prihvaćen 32.531 kreditni zahtev u vrednosti od oko 3,9 milijardi dinara. Sredstva za ove namene obezbeđena su iz povraćaja sredstva po osnovu ranije datih kredita. Za 2007. godinu predviđeno je da se poljoprivredna delatnost kreditira u ukupnom iznosu od 2 milijarde dinara (1,5 milijardi dinara predviđeno je za kratkoročno kredi-tiranje i 500 miliona dinara za dugoročne kredite). Tek od prvog oktobra 2007. godine banke su počele sa prijemom zahteva za dugoročne kredite. Reč je o kre-ditima koji se odobravaju na rok otplate od 5 godina sa grejs periodom od jedne do tri godine, izuzev dugoročnih kredita za podizanje vinograda i zasada jez-grastog voća, koji se odobravaju na rok otplate od 10 godina i sa grejs periodom od 5 godina. U oba slučaja je propisana efektivna kamatna stopa od 3% godišnje (nepromenjena od 2004. g odine).

3. Kreditna podrška poljoprivredi Srbije na slobodnom bankarskom tržištu

3.1. Bankarski sektor i visina aktivnih kamatnih stopa u 2006. i prvoj polovini 2007. godine

Specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, po ekonomskoj logici i praksi razvije-nih evropskih zemalja, trebalo bi da imaju i svog direktnog odraza na kreditnu politiku banaka. Primera radi, sezonski karakter proizvodnje zahteva određe-nu dinamiku ulaganja sredstava, a spor obrt kapitala u poljoprivredi zahteva i njemu primeren period korišćenja kreditnih sredstava i period dospeća kamata na naplatu (duži rokovi otplate, uz obavezno korišćenje grejs perioda i sl.). Neu-jednačena ekonomska opravdanost između pojedinih linija poljoprivredne proi-zvodnje, utiče na to da banke u procesu kreditiranja ne mogu imati isti tretman prema svim linijama proizvodnje. Naime, u poljoprivredi postoje intenzivne pro-izvodnje, koje zahtevaju veća finansijska ulaganja i ekstenzivne proizvodnje, koje zahtevaju manja ulaganja. Istovremeno, postoji razlika u profitabilnosti između


193

proizvodnje žitarica, industrijskog bilja, povrtarske proizvodnje, stočarske pro-izvodnje, proizvodnje voća itd. Zbog različite isplativnosti pojedinih linija proi-zvodnje banke, a posebno one koje za ciljnu grupu komitenata imaju poljoprivre-du, moraju da razviju sistem selektivnih kamatnih stopa.

Međutim, naša realnost je takva, da ne samo da u kreditiranju poljoprivredne delatnosti banke ne uvažavaju ove specifičnosti, već su uslovi kreditiranja na slo-bodnom bankarskom tržištu (visina kamatnih stopa, grejs period, rokovi otplate) - krajnje nepovoljni za poljoprivredne proizvođače. Usled visokog rizika kredi-tiranja poljoprivrednika (jedan obrt sredstava godišnje, visok uticaj prirodnih faktora na proces proizvodnje, nestabilnost mera agrarne politike), visokih fik-snih troškova koje u procesu odobravanja kredita imaju banke (poljoprivrednici nemaju kreditnu istoriju, niti znaju kako da naprave biznis plan) i usled sveopšteg rizika države i zakonski neuređenog finansijskog tržišta – kamatne stope koje se nude poljoprivrednicima izuzetno su visoke i neprimerene stopama rentabiliteta poljoprivredne proizvodnje.

U pogledu mogućnosti kreditiranja u naročito nezavidnom položaju su porodič-na gazdinstva, tj mali proizvođači (a takvih je najviše u srpskoj poljoprivredi), koji gotovo da i nemaju pristup kreditu. Naime, pored nepovoljnih uslova pod kojima se krediti odobravaju, instrumente i garancije za obezbeđivanje kredita, koje banke traže, često je veoma teško ili nemoguće obezbediti. Primera radi, kao jedno od sredstava obezbeđenja kredita uglavnom se traži hipoteka na nepokret-nost u dvostrukom ili trostrukom iznosu kredita koji banka odobrava, a veoma često, usled nesređenih zemljišnih knjiga, zemljoradnici nisu u mogućnosti da prilože dokaz o vlasništvu nad imovinom, pa prema tome, ne mogu ni da ispune uslov za dobijanje kredita.

I Visina aktivnih kamatnih stopa u 2006. godini. Prema podacima Narodne banke Srbije3:

prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa banaka u 2006. godini iznosila •je 15,88% godišnje, pri čemu je na kraktoročne kredite prosečna ponderisana kamatna stopa iznosila 16,56%, a na dugoročne kredite 10,09% prosečno go-dišnje; za • proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda - prosečna ponderisa-na kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. godini iznosila je 19,16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite), dok

3 Statistički bilten (12/2006), ss. 44-45.

194


je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivred-nu proizvodnju u 2006. godini iznosila 15,35% godišnje, što je takođe više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite.

Tabela 6. Uslovi kreditiranja poljoprivredne delatnosti Srbije po pojedinim komercijalnim bankama, decembar 2006.

Redni broj Naziv banke

Visina EKS u %

godišnje /1Namena kredita i rok otplate

1. HYPO ALPE-ADRIA BANK, a.d. Beograd

10,46-15,88

Devizni krediti do 5 godina, uz hipotekarno obezbeđenje i osiguranje kredita;

2. NLB CONTINEN-TAL, a.d. Novi Sad 13,5-14,1

Namenski dugoročni krediti, sa valut-nom klauzulom, uz hipotekarno obezbeđenje kredita;

3. VOJVOĐANSKA BANKA, a.d. Novi Sad

od 10,62

Dinarski krediti sa deviznom klau-zulom za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, plastenika, staklenika, osnovnog stada, višegodišnjih zasada, 36 i 60 meseci, uz obezbeđivanje kredita i učešće od min 20%;

3a. VOJVOĐANSKA BANKA, a.d. Novi Sad

od 13,41

Dinarski krediti sa deviznom klau-zulom za obavljanje poljoprivredne delatnosti, do 24 meseca, učešće 20%, uz obezbeđenje kredita (osiguranje kredita, menica, hipoteka);

4. Poljoprivred-na banka AGROBANKA, a.d. Beograd

15,97-17,98Dinarski krediti za pripremu voća za izvoz, valutna klauzula, od 3-12 meseci, uz obezbeđenje kredita;

5. PROCREDIT BANKA, a.d.d, BeogradProAgro Partner

20,15-26,09

Dinarski krediti (nisu indeksirani evrom) do 36 meseci; jedan kreditno sposoban žirant, zaloga, menica;

5a. ProAgro Instant, Sprint, Partner 12,51-25,47

Devizni krediti (u evrima) od 36-60 meseci, u zavisnosi od obezbeđenja kredita;


195

5b. ProAgroImanje 11,72-11,83

Devizni krediti za kupovinu zemljišta, od 36-240 meseci, uz obezbeđenje kredita;

6. KOMERCIJALNA BANKA, a.d. Beograd

8,5Devizni dugoročni krediti, period otplate 7 godina, grejs period 3 godine; hipotekarno obezbeđenje;

6a. KOMERCIJALNA BANKA, a.d. Beograd

7,5Devizni dug. krediti za kupovinu zemljišta, period otplate 15 god., 20% učešća, hipot. obezbeđenje;

/1 EKS – Efektivna kamatna stopa; Izvor: http://www.nbs.yu;

II Visina aktivnih kamatnih stopa u prvoj polovini 2007. godine. Istraživa-nje tržišta poljoprivrednih kredita, koje je u prvoj polovini 2007. godine sproveo IEP, Beograd, pokazalo je da su se kod komercijalnih banaka devizni krediti do 5 godina, uz hipotekarno obezbeđenje i osiguranje, plasirali po EKS (efektiv-noj kamatnoj stopi) od 10,5-15,88% (Hypo Alpe Adria Banka, NLB Kontinen-tal Banka, Novi Sad, Vojvođanska banka). Najpovoljnije kredite na slobodnom bankarskom tržištu nudi Komercijalna banka, Beograd, koja je od 2007. godi-ne počela da kreditira poljoprivrednu delatnost i iz sopstvenih kreditnih izvora (http://www.kombank.com/srp/index.asp). Kratkoročni krediti ove banke (za ra-tarsku proizvodnju, povrtarsku proizvodnju, održavanje voćnjaka i vinograda, tov stoke i živine, proizvodnju mleka) imaju kamatu od 10,5% godišnje (krediti se odobravaju sa valutnom klauzulom, indeksirani su u EUR po srednjem kursu NBS) i rokom otplate od 12 meseci. Dugoročni krediti Komercijalne banke (za podizanje plastenika, staklenika, kupovinu mehanizacije, muznih krava, podi-zanje višegodišnjih zasada) su na 7 godina, grejs period od 3 godine u kome se plaća kamata, kamatna stopa 8,5% godišnje (valutna kluzula, indeksirani kredit u EUR). Krediti Komercijalne banke za kupovinu zemljišta su na 15 godina, uz 20% učešća i 7,5% godišnje kamate. Do 5.000 eura kredita potrebna je blanko sopstvena menica i jemstvo žiranta, a preko tog iznosa blanko sopstvena menica i hipoteka (1:1.7). Iznos kredita zavisi od kreditne sposobnosti klijenta.

3.2. Uslovi kreditiranja u razvijenim zemljama i zemljama okruženja u 2006. godini

U zemljama Euro zone prosečna kratkoročna kamatna stopa u julu 2006. godine iznosila je 3,1%, a dugoročna 4,1% prosečno godišnje.4 Primera radi, efektivna ka-

4 World Economic and Financial Surveys (2006), s. 213

196


matna stopa Raiffeisenbank u Austriji na tzv. AIK kredite (poljoprivredno-inve-sticioni krediti) krajem 2006. godine iznosi 4,25%, uz rok otplate do 20 godina.5

Posmatrano u okvirima pojedinih zemalja EU (starim, novim i potencijalnim članicama), kretanje aktivnih kamatnih stopa u decembru 2006. godine izgleda ovako:

U Sloveniji, u 2006. godini prosečna ponderisana kamatna stopa na kratko-•ročne kredite iznosila je 5,6% godišnje, a na dugoročne 6,7% godišnje.6

U Poljskoj kamatne stope na devizne kredite (u eurima) u decembru 2006. •godine iznosile su 6% za kratkoročne kredite, odnosno 5,8% za kredite preko 5 godina. Krediti odobravani poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje proizvodnje u domaćoj valuti imali su u decembru 2006. godine kamatnu sto-pu od 5,3% godišnje, i to kako za kratkoročne, tako i za dugoročne kredite.7 Prosečne ponderisane kamatne stope na kreditne plasmane u evrima u Rumu-•niji, novoj članici EU, u decembru 2006. godine bile su 9,1% za stanovništvo i 7,2% za privredu. Kratkoročni krediti privredi u decembru 2006. godine (do 1 godine) imali su kamatnu stopu od 5,7-6,5% godišnje, a dugoročni (preko 5 godina) kamatnu stopu od 7,9%.8 Prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u evrima u Bugarskoj na kra-•ju 2006. godine (decembar 2006) bila je 7,99%, a na dugoročne kredite 8,17% godišnje (http://www.bnb.bg). U Hrvatskoj, kamatne stope banaka na kredite odobrene u eurima u decem-•bru 2006. godine iznosile su u proseku 5,65% godišnje, pri čemu je kamatna stopa na kratkoročne kredite u istom mesecu iznosila 6,19% godišnje, a na dugoročne 5,34% godišnje.9 U BiH u decembru 2006. godine kratkoročna prosečna ponderisana kamatna •stopa na kredite date privatnim preduzećima iznosila je 7,66% godišnje, a na dugoročne kredite date privatnim preduzećima 7,39% godišnje10.U Crnoj Gori prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa na godišnjem •nivou krajem 2006. godine iznosila je 9,94%; prosečna ponderisana efektiv-na kamatna stopa na kredite date privatnom sektoru krajem decembra 2006. godine iznosila je 10,23% (Godišnji izveštaj Glavnog ekonomiste, 2007, s. 72);

5 http://www.raiffeisen.at/eBusiness/rai_template1/1021662351721-1006729365190-_1010355065320_1016928868439-1016928868439-NA-1-NA.html).

6 Mountly Bulletin, No. 1/2007, Bank of Slovenia, s. 26. 7 Information Bulletin, No. 12/2006, National Bank of Poland, ss. 46-47. 8 Mountly Bulletin, No. 12/2006, National Bank of Romania, s. 20.9 Bilten 123/2007, Hrvatska narodna banka, s. 37. 10 Bilten 4/2006, Nacionalna banka BiH, s. 55.


197

krediti dati poljoprivredi krajem decembra 2006. godine imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 6,88% godišnje.11

Moglo bi se kratko zaključiti, da su, u poređenju sa zemljama u okruženju, ak-tivne kamatne stope u Srbiji više u odnosu na sve analizirane zemlje a posebno u odnosu na zemlje EU. Pri tom, visina kamatnih stopa u Srbiji najmanje je de-terminisana odnosom ponude i tražnje za kreditima. Na njihovu visinu najviše utiču investicioni i politički rizik, nepovoljan institucionalni ambijent zemlje, nedovoljno efikasna bankarska administracija, neupisane nekretnine i vlasništvo nad njima i sl.

Uslovi za ulazak neke zemlje u EMU (Evropsku monetarnu uniju) odnose se na stopu inflacije (koja ne sme biti viša od 1,5 pp u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje EU sa najnižom inflacijom), na budžetski deficit (koji ne sme pre-laziti 3% BDP), na javni dug (ne sme biti veći od 60 % BDP), ali i na dugoročne kamatne stope, koje tokom godine ne smeju da odstupaju više od 2 pp u odnosu na stope 3 najuspešnije zemlje EU. Zemlje EU-15 su 1996. godine ispunjavale 50% kriterijuma, 1997. oko 75 %, a 1998. oko 83%. Snižavanje kamatnih stopa, zajed-no sa uspostavljanjem makroekonomske stabilnosti i jačanjem svih institucija u zemlji, jeste nešto sa čime se Srbija mora u budućnosti suočiti, ukoliko želi u EU. Pitanje je samo odluke da li će, kada i na koji način - Srbija svoju ekonomsku politiku uskladiti sa EU.

4. Ostali vidovi kreditiranja poljoprivrednih proizvodjača u Srbiji - razvojni fondovi, lizing kompanije, opštinski budžeti

4.1. Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine

Fond je osnovan marta 2002. godine u cilju razvoja poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije, razvoja malih i srednjih preduzeća, podsticaja razvoja preduzetništva i ravnomernog regionalnog razvoja Vojvodine. Realizaciju nave-denih ciljeva Fond ostvaruje iz sredstava privatizacije (prodaja subjekata priva-tizacije čije je sedište na teritoriji Vojvodine) i iz sredstava ostvarenih naplatom dospelih plasmana. Korišćenje sredstava Fonda zasnovano je isključivo na mode-lu kreditnih odnosa. Dugoročni krediti odobravaju se sa rokom vraćanja od 3 go-dine, uključujući period mirovanja od 12 meseci, odnosno 5 godina za finansira-nje dugoročnih zasada i nabavku osnovnog stada, sa periodom mirovanja otplate

11 Godišnji izveštaj Glavnog ekonomiste (2007), Narodna banka Crne Gore, s. 73.

198


od 24 meseca. Kratkoročni krediti (do jedne godine) odobravaju se namenski za finasiranje sektora poljoprivrede, kao i za finansiranje izvoznih programa. Ka-matna stopa na plasirana sredstva Fonda kreće se od 2,8% na godišnjem nivou, do 4,2% na godišnjem nivou (u zavisnosti od vrste obezbeenja kredita), uz prime-nu valutne klauzule. Ukupan broj realizovanih kredita Fonda od njegovog osni-vanja do 2007. godine iznosi 3.100, a visina plasiranih sredstava je dostigla iznos od 127,6 miliona evra (http://www.vdf.org.yu). Fond je do 2007. godine realizovao 1.460 dugoročnih i kratkoročnih kredita u sektoru poljoprivrede, čija ukupna visina iznosi 56,8 mil. evra (44,5% ukupno plasiranih sredstava Fonda usmereno je ka poljoprivredi). Korisnici kredita su: nosioci registrovnaih poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničke zadruge i pravna lica sa većinskim privatnim kapi-talom na teritoriji Vojvodine. Namena finansiranja je: nabavka poljoprivredne mehanizacije, zasnivanje i obnvaljanje dugogodišnjih zasada, osnovnih stada i jata, uvođenje sistema kvaliteta i sl.

4.2. Garancijski fond AP Vojvodine

Garancijski fond Vojvodine osnovan je odlukom Skupštine AP Vojvodine kra-jem 2003. godine. Fond je formiran sa zadatkom da olakaša pristup finansijskom tržištu i obezbedi povoljnije uslove kreditiranja od onih koje nude banke - indi-vidulanim poljoprivrednim proizvođačima, privatnim preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, čije je prebivalište, to jest poslovno sedište na teritoriji AP Vojvodine (http://www.garfondapv.org.yu/index1.htm). Osnovna delatnost Fon-da je izdavanje garancija bankama na ime obezbeđenja kredita ili dela kredita koj dodeljuju banke. Krediti koji su predmet obezbeđenja namenjeni su za: nabavku mineralnih đubriva, poljoprivredne mehanizacije, finansiranju pripreme izvoza i supstituciju uvoza. Sredstva GF su u državnoj svojini i obezbeđena su iz budžeta AP Vojvodine i iz prihoda od privatizacije. Provizija na izdavanje garancija iznosi 0,5%, a najmanje 5.000 dinara jednokratno i 0,25% po dospeću svakog anuiteta i obračunava se na iznos ostatka grantovanog duga.

Koristeći multiplikator podsticanja bankarskog potencijala od 2,5 - Fond je u svakoj godini uvećavao visinu svog garantnog potencijala i omogućavao veće bankarsko zaduživanje poljoprivrednika. Inače, Garancijski fond je veoma mo-ćan instrument kreditiranja, i tamo gde je pravna država i efikasno sudstvo ovaj multiplikator je mnogo viši (npr. U Italiji je 7). U Srbiji je još uvek nekompletna zakonska regualtiva koja reguliše ovaj finansijski segment, pa je i efikasnost Ga-rancijskog mnogo niža. Generalno, uspostavljanje efikasnog finansijskog tržišta primerenog potrebama agranog sektora predstavlja proces koji zahteva dalja in-stitucionalna i organizaciona prilagođavanja.


199

4.3. Fond za razvoj Republike Srbije

Bitno je istaći da se sredstva Fonda za razvoj R.Srbije mogu koristiti za krediti-ranje svih privrednih grana (ukuljučujući i trgovinu), osim za kreditiranje pro-grama primarne poljoprivredne proizvodnje i infrastrukture. Međutim, od osni-vanja Fonda (1992.) oblast agroindustrije može da računa na ova sredstva. Tako se u prvoj polovini 2007. godine, od ukupno odobrenih 426 kredita, na oblast agroindustrije odnosilo njih 27% (http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu).

Odustvo aktivnosti i programa kreditiranja primarne poljoprivrede preko Fon-da za razvoj Srbije i, s druge strane, postojanje Fonda za razvoj Vojvodine, čiji je dominantni cilj razvoj poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije Vojvodine, jasno upućuje na zaključak da se, regionalno posmatrano, veći iznos kreditnih sredstava za primarnu poljoprivredu usmerava ka Vojvodini. Pri tom, trebalo bi istaći da su podaci Ministarstva poljoprivrede R. Srbije o regionalnoj alokaciji kredita iz agrarnog budžeta nedostupni na zvaničnoj prezentaciji ovog ministarstva preko Interneta.

4.4. Lizing aranžmani

Jedan od načina finansiranja agrara može biti i lizing, koji označava poslovni odnos u kojem davalac lizinga daje predmet lizinga na korišćenje i upotrebu pri-maocu. Primalac lizinga se obavezuje da ugovoreni iznos plaća u ugovorenim ratama. Osnovna ideja lizinga je da mašina ili sredstvo kroz rad sam sebe otpla-ćuje, a predmet lizinga i dato učešće su ujedno i sredstva osiguranja, a ne neka hipoteka ili drugo osiguranje.

Lizing je odigrao veliku ulogu u privredama zemalja Srednje i Istočne Evrope, kao fleksibilan i povoljan način finansiranja. Stoga, država svojom regulativom ne bi trebalo da restriktivno deluje na tržište lizinga, već da pospešuje ovaj vid finansi-ranja. Lizing se u Srbiji ozbiljno razvija tek od početka 2000-tih godina. Promene Zakona o finansijskom lizingu u julu 2005. godine (Sl. Glasnik RS br. 61/05) nega-tivno su uticale na dalji razvoj ovog vida finansiranja, što je uslovilo da je trenutno u toku preispitivanje ovih Odluka pred Ustavnim sudom R. Srbije.

Agrobanka u saradnji sa Lipaks lizingom iz Beograda (http://www.agrobanka.co.yu) razvila je lizing aranžmane za nabavku poljomehanizacije (učešće je 5% od bruto nabavne vrednosti, troškovi lizinga su 1%, a rokovi otplate i kamata su od 2-5 godina, godišnja kamata je 3% - 5% na neotplaćeni deo i sa valutnom klauzulom). Pri tom, Agrobanka obezbeđuje potencijalnim korisnicima lizinga

200


kredit po vrlo povoljnim uslovima za finansiranje učešća u finansijskom lizingu, za pokriće drugih jednokratnih troškova pre potpisivanja ugovora o lizingu, kao i za pokriće troškova kasko osiguranja.

4.5. Opštinski bužeti za poljoprivredu

Lokalna samouprava u mnogim opštinama Srbije izdvaja deo svojih budžetskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede. Sredstva se distribuiraju javnim konkursima ili direktnom raspodelom prema definisanim kriterijumima. Pozi-tivan primer je opština Kragujevac, koja ima najveći agrarni budžet u Repu-blici, koji čini oko 5% onoga što se slije u opštinsku kasu. Opština Kragujevac pokušava da pomogne registrovanim poljoprivrednim proizvođačima davanjem beskamatnih kredita na duži rok, sa grejs periodom (za 2007. godinu planirano je 100.585.000 dinara za ovu namenu). Opština preuzima i kamate na kredite koje poljoprivrednici dobijaju od Ministarstva poljoprivrede ili banaka, a često daje i grarancije kako bi se krediti dobili (http://www.kragujevac.org.yu).

4.6. Kreditne linije međunarodnih institucija i organizacija

Većina poslovnih banaka kreditira primarnu poljoprivredu ili iz sopstvenih izvo-ra ili u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede R. Srbije. Kreditne linije Evrop-ske Agencije za rekonstrukciju, Evropske investicione banke, Nemačke banke KFW Frankfurt, Vlade R. Italije, uglavnom su dostupne samo za kreditiranje agroprerađivačkog sektora.

5. Osnovne prepreke većem kreditiranju primarnih poljoprivrednih proizvođača

Tokom maja meseca 2007. godine, istraživači Instituta za ekonomiku poljopri-vrede, Beograd, sproveli su anketno istraživanje među primarnim poljoprivred-nim proizvođačima u Srbiji – na temu uslova i problema organizovanja primarne poljoprivredne proizvodnje12. Anketa među 286 individualnih poljoprivrednih proizvođača ukazuje na dva problema koja dominantno koče poljoprivrednike u procesu proizvodnje: (1) problem plasmana, tj. otežanih mogućnosti prodaje finalnih proizvoda (58% anketiranih poljoprivrednika ističe ovo kao osnovni problem u poslovanju) i (2) problem velikih dispariteta cena na relaciji inup-

12 Anketa IEP 2007. obuhvatila je 374 tržišna subjekta primarne poljoprivrede, a od toga: 286 poljoprivrednih gazdinstava; 56 zadruga i 32 poljoprivredna preduzeća. Više o ovome i met-odoliji anketnog istraživanja IEP, Beograd videti: http://www.iep.bg.ac.yu.


201

ta i outputa (ovaj problem ističe 37,4% anketiranih). Pod problemom otežanog plasmana poljoprivrednici su uglavnom podrazumevali: nesigurnost i nepoznate uslove plasmana (nepoznat kupac i cena od prodaje proizvoda), neorganizovani otkup, veliko prisustvo «nakupaca» i nelegalnih tokova otkupa i plaćanja, stihij-ski tokovi, neregulisano i zakonski neuređeno tržište, velike oscilacije cena. Od ukupnog broja anketiranih gazdinstava u Srbiji (286), njih 58% istaklo je termin nakupaca, kao dominantan ili jedan od kanala prodaje (u centralnoj Srbiji 79%, a Vojvodini 34%).

S obzirom na to da poljoprivrednici u navedenoj Anketi IEP 2007 jasno ističu problem plasmana i nepoznatih, nesigurnih ili neizvesnih tokova otkupa, rela-tivno mali broj poljoprivrednika usuđuje se da uopšte uđe u kreditne aranžmane (čak i dugoročnog kreditiranja Ministarstva poljoprivrede, koje je veoma stimu-lativno), koji su, s druge strane, jasno definisani, izvesni i zaštićeni zakonom, obezbeđeni hipotekom i sl. Veliki broj anketiranih ističe i da ih u kreditiranju od strane bankarskog sektora ograničava i visoka kamatna stopa, kao i obezbeđenje kredita, tj. hipoteka na uknjižene objekte, kojih je mali broj.

Zbog svega prethodnog, od ukupno anketiranih 286 gazdinstava na teritoriji R. Srbije – bankarske kredite od početka 2006. godine do prve polovine 2007. go-dine koristilo je svega 52 gazdinstva ili 18,2% i to, pre svega, za ulaganje u sto-čarstvo i kupovinu mehanizacije (otplata je uglavnom srednjoročna 3-5 godina, kamata od 10-18% godišnje). U Centralnoj Srbiji bankarske kredite koristilo je svega 16,2%, a Vojvodini 20,5% anketiranih. Što se tiče kredita, koje je preko poslovnih banaka obezbeđivalo resorno ministarstvo, rezultati ankete ukazuju da je ovu kreditnu podršku (i to uglavnom kratkoročnu) koristilo svega 15,4% od ukupno anketirana 286 poljoprivrednika (u Centralnoj Srbiji 9%, u Vojvodini 23% ukupno anketranih poljoprivrednka).

Osnovne prepreke za veće korišćenje kredita u domaćoj poljoprivredi mogle bi se sistematizovati u sledeće grupe (redosled nabrojanih prepreka odgovara rela-tivnom značaju i snazi koju svaki navedeni faktor ima u ograničavanju krediti-ranja):

nestabilnost i nesigurnost tržišta (neizvestan i nesiguran plasman, odsustvo 1. ugovorne proizvodnje, nepoznate i oscilatorne cene, nestabilne mere agrarne politike);niska stopa rentabilnosti poljoprivredne proizvodnje (uslovljena visokim dis-2. paritetima cena i niskom produktivnošću, niskim prinosima, niskim prira-stom);

202


visoke kamatne stope, kratak period otplate, izostanak ili kratak grejs period; 3. nemogućnost obezbeđenja kreditne garancije (nedovršen katastar, nerešeni 4. imovinsko-pravni odnosi, neuknjiženi objekti, nepostojanje kreditne istorije poljoprivrednika); nerazvijenost finansijskih tržišta (nerazvijeno tržište fjučersa poljoprivrednih 5. proizvoda, tačnije nemogućnost da hartije od vrednosti za poljoprivredne proizvode služe kao garant za odobrenje kredita). nedostatak poverenja u bankarski sektor i odsustvo iskustva i znanja poljopri-6. vrednika u poslovanju s bankama, tj. popunjavanju obimne bankarske doku-mentacije, formulara i sl; odustvo stručnosti u izradi i predstavljanju poslovnih planova (savetodavna 7. služba nije razvijena, a angažovanje privatnih lica za izradu poslovnih planova je skupo i nedostupno mnogim gazdinstvima);

Osnovni zaključak jeste da su prepreke većem kreditiranju poljoprivrednika mnogo više u domenu nestabilnog tržišta, visokih kamatnih stopa i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nego u domenu neiskustva, nedovoljnog znanja ban-karskih procedura, nepoverenja prema bankarskom sektoru i sl.

6. Investicije u poljoprivredi Srbije

Nepovoljni uslovi kreditiranja poljoprivrede svoj direktni i neposredni odraz imaju u investicionoj politici. Iz Tabela 3 i 7 jasno se uočava da su investicije u poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji neprimerene njenom udelu u stvaranju društvenog proizvoda zemlje i učešću u izvozu robe. Nedovoljna investiciona ulaganja imaju dalje odraza na ekstenzivnost proizvodnje, oscilatornost prinosa (Tabela 8), nisku produktivnosti, efikasnost i nekonkurentnosti poljoprivrede i na domaćem i na stranom tržištu.

Povećanje investicione aktivnosti u agraru podrazumeva brojne aktivnosti, a osnovne su ubrzanje donošenja kompletne zakonodavno-pravne regulative, kojom se regulišu finansijska tržišta, razvoj štedno-kreditnih zadruga, uvođe-nje novih opcija i koncepata kreditiranja (lizing) i sl. Takođe, potrebno je i brže usvajanje određenih zakona, kao što je Zakon o poljoprivredi, Zakon o bezbed-nosti hrane, Zakon o agenciji za upravljanje laboratorijama, Zakon o zaštiti bilja, Zakon o zadrugama. No, u ostvarivanju definisanog cilja - povećanja investicija - prioritet bi, pre svega, morala da ima država, kao prvi strateški partner poljopri-vrede, i to u vidu stvaranja stabilnog političkog i privrednog ambijenta za ukupna investiciona ulaganja u privredu.


203

Tabela 7. Investicije u osnovna sredstva društvenog i privatnog sektora u Srbiji u periodu 2004-2005. godina (tekuće cene)

- mlrd. dinara -

2004 2005 IndeksUkupno privreda 280,5 327,5 116,8Poljoprivreda, lov, šumarstvo 10,3 11,5 111,8Ukupno privreda (%) 100 100 -Učešće investicija u poljoprivredu u ukupnim investicijama Srbije (%) 3,7 3,5 -

Izvor: Investicije u osnovna sredstva R. Srbije 2004-2005, saopštenje RZS;

Tabela 8. Lančani indeksi poljoprivredne proizvodnje Srbije u periodu 2000-2006. godina

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 /1

Poljoprivredna proizvodnja 87.2 118.6 96.6 92.8 119.5 94,7 100,9/1 Procena RZS, Beograd;Izvor: Indeksi fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje, saopštenje RZS br. 144 od 15.06.2006;Ekonomska kretanja u R. Srbiji u 2006.godini, saopštenje RZS od 28.12.2006;

7. Kako doći do poželjnog modela kreditiranja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji

Rešenje problema finansiranja i kreditiranja agrara pretpostavlja odgovor na pitanje - da li Srbija bira strategiju tzv. prehrambene samodovoljnosti ili razvoj agrara (i ukupnog agrokompleksa) tretira kao izvozno orijentisanu i potencijalno prosperitetnu granu privrede, u kom slučaju je potrebna definisana i jasna poli-tika finansiranja agrara.

Ono što ovde posebno dolazi do izražaja jeste pitanje kako da zemlja koja pati od tranzicionih problema, nerazvijenih institucija (trgovinski sudovi, finansijska tr-žišta, neefikasna državna administracija) i infrastrukture - obezbedi poljoprivre-di realne, stimulativne i primerene izvore finansiranja. Koliko je realno očekivati da nerazvijena država može da pomogne poljoprivredi? Sledeća istraživanja me-đunarodnih institucija i organizacija jasno ukazuju da privreda i poljoprivreda Srbije i dalje nemaju državu koja definiše zakonske okvire poslovnosti i privre-đivanja:

204


Srbija je i dalje zemlja sa obiljem tranzicionih problema i rizika; prema naj-•novijem Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj u 2006. godini najlošiju ocenu Srbija upravo ima u sledećih 6 od ukupno 9 analiziranih indikatora: po-litika konkurencije, infrastrukturne reforme, sigurnost tržišta i nebankarske finansijske institucije, restrukturiranje preduzeća, privatizacija velikih predu-zeća, reforme banakrskog sektora i liberalizacija kamatnih stopa13; kako se vidi iz ocene rizika koji objavljuje Economist Intelligence Unit, Srbija •je i dalje rizična zemlja za ulaganje; sa rangom opšteg rizika C i ocenom 52, Srbija je najrizičnija zemlja u regionu, lošije rangirana i od Albanije; posebno visok rizik je u finansijskoj sferi i sferi efikasnosti državne administracije14;u procesu rangiranja zemalja Indeksom globalne konkurentnosti, Srbiji je u •2006. godini pripala 87. pozicija od ukupno 125 zemalja sveta obuhvaćenih Izveštajem Svetskog ekonomskog foruma; posmatrano po subindeksima In-deksa globalne konkurentnosti, Srbija je najlošije rangirana po osnovnim za-htevima (pozicija 99), koji podrazumevaju efikasne institucije, infrastrukturu, makroekonomiju15; analitički tim Jefferson Institute u studiji „Konkurentnost privrede Srbije •2006”, kao najkritičnije usko grlo za održivi privredni rast u Srbiji danas vidi slabu zaštitu vlasničkih prava; kao najbolju ilustraciju za ovu tvrdnju autori navedene publikacije uzimaju odnos vlasničkih prava i bankrskih kredita pri-vredi, vlasnička prava su slabo zaštićena, što odvraća investitore od ulaganja, a krediti privredi su skupi, što odvraća preduzetnike od zaduživanja; skupi krediti se najbolje objašnjavaju visokim političkim rizikom i neefikasnim sudskim i pravnim sistemom; efikasnije sudstvo, pogotovo u oblasti zaštite vlasničkih prava, smanjilo bi taj rizik; analiza pokazuje da iako je bankarski sistem na putu oporavka, sudski sistem, pogotovo sistem trgovinskih sudova, predstavlja jednu od najneefikasnijih, odnosno najkorumpiranijih institucija u Srbiji16.

Konačno, kad Srbija kod velikih institucionalnih investitora, kakvi su, na primer, „Morgan Stanley”, „Goldman Sachs”, „Lohman brothers”, stvori i potvrdi imidž pouzdane, organizovane i uređene zemlje, u kojoj banke i druge finansijske in-stitucije i pojedinačni preduzetnici mogu da ostvare mogućnost profitabilnog ulaganja, bez prisustva nekomercijalnog rizika, novac će biti u Srbiji u veoma

13 Transition report 2006: Finance in transition (2006), http://www.ebrd.com/pubs/econo/tru07.htm.

14 Risk Briefing,The Economist Intelligence Unit, July 2007, Internet: http://www.viewswire.com/index.asp?layout=RKCountryVW3&country_id=1230000323

15 Porter i dr. (2006), s.17. 16 Presnall i dr. (2006), s. 135.


205

kratkom roku. Za privlačenje velikih investitora, za razvoj finansijskog tržišta i snižavanje kamatnih stopa - Srbiju čekaju poslovi u sledećim domenima:

politička stabilnost; 1. stabilna makroekonomska politika;2. jačanje, izgradnja i reforma institucija (zaštita vlasničkih prava, zaštita ugovo-3. ra i prava kreditora, jačanje politike konkurencije, efikasnije sudstvo, smanje-nje korupcije, smanjenje administrativnih barijera i reforma javne adminstra-cije, razvoj nebankarskih finansijskih institucija i sl); ukidanje monopola i restrukturiranje javnog sektora i velikih sistema; 4. smanjivanje javne potrošnje i povećanje investiranja u privredu i infrastruk-5. turu; otvoreno tržište i razvoj finasnsijskog tržišta; 6. izgradnja infrastrukture (naročito fizičke); 7.

Kada sve prethodno bude regulisano, može se govoriti i o tome da izdvajanje sredstava iz budžeta R. Srbije, za kreditiranje poljoprivrede, ne predstavlja najbo-lji instrument za rešavanje ovog problema na duži rok. Ono što nedostaje našem agraru, a što bi moglo u mnogome poboljšati finansijski položaj poljoprivrede je-ste jaka agrarna banka. Prava agrarna banka morala bi biti sposobna da finansi-ra poljoprivredu, da plasira kapital, kako domaći, tako i inostrani, da iz državnih depozita subvencije idu preko nje, da bude privilegovana agrarna banka, kakvu recimo ima Francuska i neke druge zapadne zemlje.

Konačno, u pronalaženju rešenja za finansiranje poljoprivrede, mora se znati i šta rade razvijene zemlje Zapada. Pre svega, sve razvijene zemlje, bez izuzetka, pri-menjuju separatne kreditne sheme za zalihe i skladištenja osnovnih poljoprivred-nih proizvoda, prvenstveno žitarica. Ilustracije radi, već decenijama je u raznim formama selektivno kreditiranje jedan od osnovnih elemenata agrarne politike SAD. Esecencijalnu ulogu u sistemu kreditiranja ima niža tzv. zajmovna cena za kredite poljoprivredi u odnosu na tržišnu stopu, a CCC (Commodity Credit Corporation) je državno kreditno interventna ustanova (kojom upravlja Mini-starstvo poljoprivrede SAD), koja i propisuje zajmovnu kamatnu stopu za svaku fiskalnu godinu. Po pravilu, ova kamatna stopa je niža od kamatne stope komer-cijalnih banaka za 3-5 procentnih poena. Osim CCC, još dve državne institucije odobravaju poljoprivrednim proizvođačima kredite po beneficiranim uslovima. I većina zemalja EU obezbeđuje preferencijalne kreditne aranžmane svojim po-ljoprivrednim proizvođačima, a preferencijalni tretman se ogleda u kamatnim stopama nižim od ostalih zajmovnih stopa.

206


8. Zaključak

Kreditna podrška poljoprivredi Srbije kroz bankarski sektor izuzetno je nepo-voljna. Prosečne aktivne kamatne stope u Srbiji znatno su više nego u zemljama EU, kao i u odnosu na zemlje iz neposrednog okruženja. S druge strane, finansij-ska podrška poljoprivredi kroz agrarni budžet, iako sa povoljnim uslovima kre-ditiranja, više je nego skromna. Moglo bi se zaključiti, da je poljoprivreda Srbije, i pored svih svojih potencijala, znanja i tradicije, finansijski onemogućena da in-vestira u nove tehnologije, opremu, znanje i inovacije, a time je i njena konkuren-tnost značajno ugrožena, ne samo na inostranom, već i na domaćem tržištu.

U budućnosti nije realno očekivati da će se situacija za poljoprivrednike na ovom polju popraviti. Srbija je zemlja koja i dalje nema definisane zakonske okvire tr-žišta, poslovnosti i privređivanja. Dokle god je Srbija zemlja obilja tranzicionih problema, zemlja nerazvijenih institucija i infrastrukture – privrednici ne mogu očekivati realne i stimulativne izvore finansiranja. Visok rizik zemlje, kao re-zultat političke nestabilnosti, makroekonomske neravnoteže i nerazvijenih in-stitucija, svog direktnog odraza ima na visinu aktivnih kamatnih stopa, te će u narednom periodu država biti ta od koje će presudno zavisiti razvoj finansijskog tržišta, kao i tempo i dinamika finansiranja investicija.

Bank of Slovenia (2007), Mountly Bulletin No.1, January 2007; http://www.bsi.si.

EBRD (2006), Transition report 2006: Finance in transition http://www.ebrd.com/pubs/econo/tru07.htm .

European Commission (2006), European Business-Facts and Figures, Eurostat.

LITERATURA


207

Hrvatska narodna banka (2007), Bilten 123, , siječanj 2007; http.//www.hnb.hr.

International Monetary Fund (2006), World Economic and Financial Surveys, World Economic Outlook

Nacionalna banka BiH (2006), Bilten 4, decembar 2006; http://www.cbbh.ba.

Narodna banka Crne Gore (2007), Godišnji izveštaj Glavnog ekonomiste, http://www.cb-mn.org.

Narodna banka Srbije (2006), Statistički bilten, 12/2006, http://www.nbs.yu.

National Bank of Poland (2006), Information Bulletin 12/2006,Warsaw, November 2006, http://www.nbp.pl.

National Bank of Romania (2006), Mountly Bulletin 12/2006, http://www.bnro.ro.

Porter, M. E. i dr. (2006), The Global Competitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York.

Presnall, A. i dr. (2006), Konkurentnost privrede Srbije 2006: Dijagnoza rasta, Jefferson Institute, Beograd.

Raiffeisenbank (2007), Investitionen, http://www.raiffeisen.at/eBusiness/rai_template1/1021662351721-1006729365190_1010355065320_1016928868439-1016928868439-NA-1-NA.html).

The Economist Intelligence Unit, (2007), Risk Briefing, July 2007, http://www.viewswire.com/index.asp?layout=RKCountryVW3&country_id=1230000323 10/08/2007.

poljoprivreda srbije - · pdf filepoljoprivreda srbije – programi kreditne...

Documents