Pojmovnici Centra za civilno-vojne odnose su kratki analitički tekstovi koji objašnjavaju ključne pojmove vezane za reformu sektora bezbednosti, bezbednosne integracije i studije bezbednosti. Namenjeni su pre svega političkim odlučiocima, novinarima, predstavnicima građanskog društva, kao i svim zainteresovanim građankama i građanima koji žele aktivnije da se uključe u nadzor tokova reforme sektora bezbednosti. Molim Vas da svoje komentare i predloge za nove teme Pojmovnika šaljete na office@ccmr-bg.org s naznakom “za urednicu Pojmovnika”.

Ko ima pravo da služi vojsku u civilnoj službi i po kom osnovu?1. Ko ne može da služi vojni rok u civilnoj službi?2. Kome se i u kom roku podnosi zahtev za služenje vojske u civilnoj 3. službi?U kojim se ustanovama i organizacijama može služiti vojni rok u civilnoj 4. službi?Da li je sa služenja vojnog roka u kasarni moguće preći na služenje 5. vojnog roka u civilnoj službi i obrnuto?Da li je moguće podneti žalbu na odluku o odbijanju zahteva za služenje 6. vojnog roka u civilnoj službi?Koliko traje služenje vojnog roka u civilnoj službi?7. Koliko traje redovno odsustvo na civilnom služenju vojnog roka?8. Da li lice može biti u radnom odnosu dok je na civilnom služenju vojnog 9. roka?Kakva ovlašćenja ima direktor ustanove u odnosu na regrute koji služe 10. vojni rok u civilnoj službi?Koja su prava i obaveze lica na služenju vojnog roka u civilnoj službi?11. Koji su razlozi za prekid služenja vojnog roka u civilnoj službi?12.

Izdavanje pojmovnika omogućio je Institut za održive zajednice (ISC), uz podršku američkog naroda donacijom USAID-a br. 169-A-0006-00104-00. Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nužno ne odsli-kavaju mišljenje ISC-a, USAID-a ili Američke vlade.

Ovaj pojmovnik je štampan u okviru projekta Povećanje uče-šća građana u politici bezbedno-sti. Cilj ovog projekta je da osna-ži učešće građanskog društva i građana u procesima odlučivanjao pitanjima bezbednosti na lokal-nom i nacionalnom nivou.

Zahvaljujemo se Upravi za oba-veze odbrane Sektora za ljudske resurse i Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije što su omogućili objavljivanje Formulara zahteva za civilno služenje vojnog roka.

Ilustracije u tekstu predstavljaju deo aktivnosti organizacija grad-janskog društva vezanih za bez-bednosne teme. Zahvaljujemo se sledećim organizacijama što su nam ustupile svoje materijale:

Evropskom birou za prigovor sa-vesti, www.ebco-beoc.orgKomitetu pravnika za ljudska pra-va, www.yucom.org.yuCentra za mir i razvoj demokrati-je, www.caa.org.yu

POJMOVNIKezbednost

pitanja i odgovora o služenjuvojnog roka u civilnoj službi

Jelena Unijat

Simbol prava na prigovor savesti

POJMOVNIK

2

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

Jelena Unijat

Ko ima pravo da služi vojsku u civilnoj 1. službi i po kom osnovu?

Pravo na prigovor savesti zagarantovano je u Ustavu Republike Srbije, u članu 45. U njemu stoji da lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obave-zu koja uključuje upotrebu oružja. Ovom odred-bom nije izričito predviđeno služenje vojnog roka u civilnoj službi, već samo služenje bez oružja. Realizacija prava na prigovor savesti civilnim služenjem vojnog roka propisana je Zakonom o Vojsci. U avgustu 2008. godine Ministarstvo od-brane stavilo je Nacrt zakona o civilnom služe-nju na javnu raspravu, tako da će ova materija biti detaljnije regulisana posebnim zakonom. U međunarodnim dokumentima prigovor savesti proizilazi iz prava slobode misli, savesti i verois-povesti.

Dvanaest pitanja i odgovora o služenju vojnog roka u civilnoj službi

Ko ne može da služi vojni rok u civilnoj 2. službi?

Pravo na prigovor savesti prilikom regulisanja vojne obaveze, odnosno pravo na to da vojni rok služi u civilnoj službi ne može ostvariti lice:

koje poseduje dozvolu za nošenje ili drža-•nje oružja

koje je u poslednje tri godine podnelo za-•htev za nošenje ili držanje oružja

koje je pravosnažno osuđivano za krivič-•no delo koje se goni po službenoj dužnosti ili za krivično delo sa elementima nasilja koje se goni po privatnoj tužbi

koje je u poslednje tri godine pravosnažno ka-•žnjavano za prekršaje sa elementima nasilja.

Izvodi iz dokumenata koji se odnose na ci-vilno služenje

Pitanja i odgovori sačinjeni su na osnovu iskustva koje su saradnici Centra za civilno-vojne odnose stekli tokom trogodišnjeg pružanja besplatne pravne pomoći. Pravni savet podrazu-meva tumačenje zakona, objašnjenje pravnog postupka i predlog postupka. Ovom prilikom izdvajamo pitanja koja su nam građani najčešće postavljali u vezi sa civilnim služenjem voj-nog roka kako bismo povećali obaveštenost građana o ovoj temi.

POJMOVNIK

3

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

Ustav, član 45: „Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez oba-veze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.“

Zakon o Vojsci, član 297: „Vojni rok u civil-noj službi služi se u zdravstvenim i opštespa-silačkim organizacijama, organizacijama za rehabilitaciju invalida i u drugim organizacija-ma i ustanovama koje se bave delatnošću od opšteg interesa i koje se finansiraju iz budžeta, a koje odredi ministar odbrane, po pravilu, u mestu prebivališta regruta. Za vreme služenja vojnog roka u civilnoj službi vojnik je izjedna-čen u pogledu prava i obaveza sa vojnikom koji je na služenju vojnog roka u Vojsci.“

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 9: „Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i verois-povesti; ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu čoveka da, bilo sam bilo zajedno s drugima, javno ili privatno, ispo-ljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obi-čajima i obredom. Sloboda ispovedanja vere ili ubeđenja može biti podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su u demokratskom društvu neophodna u interesu javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.“

POJMOVNIK

4

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

Zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi

Nacrt zakona o civilnoj službi, član 3: „Regru-tu koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka sa oružjem zameni civilnom službom omogućiće se vršenje civilne službe, pod uslovima i na na-čin koji su propisani zakonom. Izvršavanje ci-vilne službe obezbediće se regrutu koji je oce-njen sposobnim za rad. Prigovor savesti može da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu

Vojske Srbije, i to nakon isteka perioda od če-tiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem. Za ostvarivanje prava i oba-veza lica koje vrši civilnu službu odgovorna je organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba u skladu sa ovim zakonom.”

POJMOVNIK

5

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

spasilačke organizacije, organizacije za rehabili-taciju invalida i u druge organizacije i ustanove koje se bave delatnošću od opšteg interesa i koje se finansiraju iz budžeta, a koje odredi ministar odbrane, po pravilu u mestu prebivališta regruta. Takvih organizacija ukupno ima oko 350.Ustanove i organizacije u kojima se može služiti vojni rok u civilnoj službi određene su u Rešenju o određivanju organizacija i ustanova koje se bave delatnošću od opšteg interesa u koje će se upućivati regruti na služenje vojnog roka u civilnoj službi, Sl. list SRJ, br. 36/94 i 7/98 i Sl. list SCG, br. 37/03 i 4/05. Spisak ustanova i in-stitucija možete naći i na sajtu Centra za civilno-vojne odnose: http://www.ccmr-bg.org/cms/view.php?id=1073

Da li je sa služenja vojnog roka u ka-5. sarni moguće preći na služenje vojnog roka u civilnoj službi i obrnuto?

Da bi vojnik koji se nalazi na redovnom služenju vojnog roka mogao da pređe na civilno služenje, potrebno je da podnese zahtev za služenje voj-

K3. ome se i u kom roku podnosi zahtev za služenje vojske u civilnoj službi?

Regrut koji vojnu obavezu želi da vrši u civilnoj službi podnosi zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi vojnom odseku kod koga se vodi u evidenciji, i to u roku od osam dana od dana kada je primio poziv za upućivanje na slu-ženje vojnog roka. U zahtevu treba da navede razloge zbog kojih vojni rok želi da služi u civilnoj službi, kao i to koje poslove u organizacijama i ustanovama van Vojske želi da obavlja prilikom služenja vojnog roka.

U kojim se ustanovama i organizaci-4. jama može služiti vojni rok u civilnoj službi?

Regrut koji vojni rok služi u civilnoj službi upućuje se na služenje vojnog roka u zdravstvene, opšte

Zahvaljujemo se Upravi za obaveze odbrane Sektora za ljudske resurse i Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije što su omogućili objavljivanje For-mulara zahteva za civilno služenje vojnog roka.

POJMOVNIK

6

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

nog roka u civilnoj službi pre isteka jedne tre-ćine vojnog roka. Jedan dan proveden u kasarni računa se kao dva dana provedena na civilnom služenju.

Ako vojnik na civilnom služenju vojnog roka pod-nese zahtev da nastavi služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci, nadležni starešina donosi novo rešenje, kojim određuje jedinicu u kojoj će vojnik nastaviti služenje preostalog dela vojnog roka sa oružjem. Pri određivanju trajanja služenja pre-ostalog dela vojnog roka sa oružjem jedan dan proveden na služenju vojnog roka u civilnoj služ-bi računa se kao polovina dana provedenog na služenju vojnog roka sa oružjem.

Da li je moguće podneti žalbu na odlu-6. ku o odbijanju zahteva za služenje voj-nog roka u civilnoj službi?

Protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi, regrut može podne-ti prigovor u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Odluku po prigovoru donosi komisija. Komisiju obrazuje ministar odbrane, imenuju-ći članove komisije na predlog starešine vojnog okruga. U sastavu Komisije ne nalaze se profesi-onalni vojnici, a ni predstavnici građana.

Koliko traje služenje vojnog roka u ci-7. vilnoj službi?

Služenje vojnog roka u civilnoj službi traje devet meseci.

Koliko traje redovno odsustvo na civil-8. nom služenju vojnog roka?

Redovno odsustvo traje 16 dana. U taj rok uraču-nati su i radni i neradni dani.

Da li lice može biti u radnom odnosu 9. dok je na civilnom služenju vojnog roka?

Dok se vojni obveznik nalazi na civilnom služenju vojnog roka radni odnos, ukoliko ga je zasnovao pre upućivanja na odsluženje vojnog roka, miru-je. Radni staž za vreme služenja vojnog roka ne teče, niti se uračunava u penzijski staž, a za to vreme se ne plaćaju ni doprinosi.

Kakva ovlašćenja ima direktor ustano-10. ve u odnosu na regrute koji služe vojni rok u civilnoj službi?

Direktor organizacije, odnosno ustanove u kojoj lice služi vojni rok u civilnoj službi odgovoran je za praćenje rada vojnika na služenju vojnog roka u civilnoj službi. Odgovorno lice dužno je da ko-misiji jednom mesečno podnosi izveštaj o radu i zalaganju vojnika u civilnoj službi. Direktor odre-đuje poslove koje će vojni obveznik vršiti, ali nije ovlašćen da ga raspoređuje na poslove čije je vr-šenje povezano sa nošenjem i upotrebom oruž-ja.

Bilten o prigovoru savesti koji je izdavao Komitet pravnika za ljudska prava.

POJMOVNIK

7

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

Koja su prava i obaveze lica na služe-11. nju vojnog roka u civilnoj službi?

Lica na služenju vojnog roka u civilnoj službi ima-ju pravo na nadoknadu putnih troškova, pravo na vojničku platu i pravo na lečenje u vojnim zdravstvenim ustanovama. Njihova osnovna obaveza je da savesno i redovno ispunjavaju svoje radne dužnosti u ustanovama i organiza-cijama u kojima su raspoređena.

Koji su razlozi za prekid služenja voj-12. nog roka u civilnoj službi?

Služenje vojnog roka u civilnoj službi biće preki-nuto vojniku koji za vreme trajanja službe izvrši radnju protivnu razlozima zbog kojih je upu-ćen u tu službu (tuča, upotreba hladnog ili va-trenog oružja, nasilničko ponašanje i sl.), kao i u slučaju neizvršavanja radnih dužnosti.

Jedan primer iz prakse:Da li mogu da promenim ustanovu u kojoj služim vojni rok zbog poslova koje dobijam da radim? Poslovi su uglavnom fizičkog karaktera i ne odgovaraju mojoj stručnoj spremi.Prema odredbama Uredbe o vršenju vojne obaveze nije predviđena mogućnost menjanja

ustanove, odnosno organizacije u koju je neko raspoređen da vrši vojni rok u civilnoj službi. Možete se obratiti direktoru ustanove da Vam eventualno promeni posao. Školska sprema i kvalifikacije uzimaju se u obzir prilikom raspo-ređivanja, ali u skladu sa mogućnostima usta-nove u koju ste raspoređeni. Ukoliko niste za-dovoljni statusom, možete se obratiti i Komisiji vojnog odseka koji Vas je uputio u tu ustanovu na služenje u civilnoj službi.

Poštovanje prava na prigovor savesti i uvođe-nje instituta civilne službe je „zaživelo“ nakon angažovanja organizacija građanskog društva. Evropski biro za prigovor savesti (EBCO) Bal-kan, Studentska unija Srbije, Socijaldemokrat-ska unija, Žene u crnom, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za antiratnu akciju i Cen-tar za civilno-vojne odnose značajno su dopri-neli podizanju svesti o potrebi poštovanja pri-govora savesti, razvoju civilne službe i pravnoj zaštiti prigovarača savesti. Nakon javnog priti-ska na državne institucije, pravno je regulisano pravo na prigovor savesti donošenjem Uredbe o vršenju vojnog roka (27. avgusta 2003. godi-ne). Ovom Uredbom zvanično je uvedena ka-tegorija potpune civilne službe, a predstavnici Evropskog biroa za prigovor savesti (EBCO) Balkan, organizacije građanskog društva iz Beograda, učestvovali su u izradi ovog doku-menta.

Publikacije Komiteta pravnika za ljudska prava, Centra za mir i razvoj demokratije i Centra za civilno-vojne odnose koje su imale za cilj una-pređenje civilne službe

POJMOVNIK

8

Dva

naes

t pita

nja

i odg

ovor

a o

služ

enju

voj

nog

roka

u c

iviln

oj s

lužb

i

ezbednost

www.bezbednost.orgBezbednost po meri građanki i građana

Impresum

Urednica Pojmovnika: mr Sonja Stojanović

Autorka: Jelena Unijat

Izdavač: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd

www.ccmr-bg.org

Lektura i korektura: Tatjana Hadžić

Dizajn i kompjuterska priprema: Saša Janjić

Štampa: GORAGRAF, Beograd

Tiraž: 2000 primeraka

Urednica izdanja Pojmovnika je mr Sonja Sto-janović. Ovaj pojmovnik je sastavila Jelena Uni-jat, istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti, na osnovu dugogodišnjeg iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći građanima koji imaju pitanja vezana za funkcionisanje Min-sitarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih po-slova.

Ovaj i ostali pojmovnici su dostupni i na www.bezbednost.org/pojmovnici. Na internet prezen-taciji www.bezbednost.org možete naći i Direk-torijum organizacija civilnog društva i pojedinaca zainteresovanih za bezbednosne teme, informa-ciju o njihovim aktivnostima, novim publikacijama i konkursima za obuke, konferencije i poslove u organizacijama građanskog društva u Srbiji, koje se interesuju za bezbednosne teme.

Korisni izvori:Ministarstvo odbrane RS – • www.mod.gov.yuNacrt zakona o civilnoj službi, • dostupno na: www.mod.gov.yu/cir/aktuelno/nacrt_zakona/nacrt_zakona_o_civilnoj_slizbi.pdf Pravno savetovalište za građane, pripadnike • VSCG i vojne obveznike, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2005. Besplatno pravno savetovalište za aktivne • i penzionisane pripadnike Vojske i Policije Republike Srbije, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2008.Miroslav Hadžić i Aleksandar Resanović • (ur.), Status prigovorača savesti i dvojnih državljana, Centar za antiratnu akciju i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2003. Dostupno na:

www.ccmr-bg.org/cms/view.php?id=1746Biljana Kovačević-Vučo i dr Zoran Lilić, • Prigovor savesti, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava i Biro za prigovor savesti, Beograd, 2001. Dostupno na: www.yucom.org.yu/rest.php?tip=vestgalerija&idSek=9&idSubSek=24&id=1&status=drugi Evropski biro za prigovor savesti – • www.ebco-beoc.orgBeogradska kancelarija Evropskog biroa • za prigovor savesti (EBCO Balkan) – www.ebcobalkan.orgPrigovor! List za antimilitarizam i prigovor • savesti - http://prigovor.tripod.com/index.htm

CIP-КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

342.742

УНИЈАТЈелена12pitanjaipdgovoraosluženjuvojogrokaucivilnojslužbi:pojmovnik/JelenaUnijat.-Beograd:Centarzacivilno-vojneodnose,2008(Beograd:Goragraf).-8str.:ilustr.;24cm.-(Bezbednost)

Tiraž2.000.-Korisniizvori:str.7.

ISBN978-86-83543-53-3

a)ПриговорсавестиCOBISS.SR-ID151959308