хиљаду нових радних местау “Фармакому МБ”

Пола човек, пола евровизија

30динараШАБАц 12. ЈАнуАР 2012. ГОдИнА VI БРОЈ 211-212

Стр. 4-5

Стр. 6-7

Стр. 3

Стр. 3

ЗеЛенАШеЊе = КРиМинАЛЛични став: ханибал Ковач Стр. 2

Међу 43 носилаца нацио-

налне пензије које су недавно

додељене културним послени-

цима је и шабачки диригент

Бранко Ђурковић. То је, како он

каже, признање и прослављеном

хору „66 девојака“, кога је он ос-

новао пре 48 година и кроз који

је прошло 2300 чланица, а хор је

освојио све што се могло ос-

војити, поставши својевсрно

обележје града. Маестро Ђур-

ковић је и оснивач фестивала хо-

рова негдашње Југославије, Му-

зичке школе у Шапцу, АРТ сту-

дија и по много чему допринео

да Шабац буде један од музич-

ких центара на мапи Србије.

Иначе, висина националне пен-

зије је законом утврђена и из-

носи 50.000 динара.

НациоНалНа пеНзија диригеНту БраНку Ђурковићу

Признање маестру и хору

ЕКСКЛУЗИВНО: ЖЕЉКО ЈОКСИМОВИЋ ЗА „ПОДРИНСКЕ“

деСет ГОдинА

АнАхи “хАјдУК СтАнКО”

Стр. 25

ПРВО ПА МУШКО

У 2012.Стр. 9

ВлаткоСтефановски за

Српску новугодину

По већ устаљеној традицији

за Српску нову годину прире-

диће се концерт на градском

Тргу. Ове године Шапчанима ће

свирати прослављени гитариста

Влатко Стефановски, а његов

концерт почиње у 23 часа.

Град Шабацисплатиојубиларне награде просветарима

ЗЕЛЕНАШЕЊЕ = КРИМИНАЛ

Већ више од 20 година ду-

шан Јовановић се бави зелена-

шењем што се противи закону о

облигационим односима и за-

кону о банкама! Господин Јова-

новић је већ тим поводом пре

десетак година и био привођен

од стране шабачке полиције и

извесно време провео у при-

твору... Ових дана господин

Јовановић врло оштро и без-

компромисно жели да „утера“

зеленашку камату од 600.000,00

динара од фирме „Dimex fami-

ly“ и ако је исти тај душан

Јовановић једнострано, као

зајмодавац раскинуо уговор о

зајму и то 08.06.2011. године.

невероватна је чињеница да у

члану 3. уговора о зајму компа-

није „Јовановић“ према зајмо-

примцу „Dimex family“ до-

словце стоји:

„уговорне стране уговарају

камату у висини од 2,2% ме-

сечно, за првих 6 месеци од

дана почетка коришћења по-

зајмице, а за следећих 6 месеци,

тј. до истека рока враћања по-

зајмице у висини од 3,0% ме-

сечно, која камата се има

обрачунавати и фактурисати

сваког последњег дана у месецу

за текући месец.

За кашњење се уговара днев-

на камата у износу од 0,3% .“

дакле, из ових докумената

се може видети на који начин

душан Јовановић стиче финан-

сијску корист и јасно долазимо

до сазнања да је у питању чист

криминал. Поставља се питање

како је могуће да државни ор-

гани поводом оваквих нелегал-

них финансијских активности

компаније Јовановић не пред-

узимају ништа?! Такође се по-

ставља питање да ли то неко и

зашто штити душана Јовано-

вића?! Јавност се пита да ли и

колико душан Јовановић плаћа

порез држави на овакве зеле-

нашке активности?! Зашто

држава Србија има два аршина

по једном у медијима и на сајто-

вима објављује имена највећих

пореских дужника а по другом

Јовановићеви милиони остају

нетакнути и дозвољава му се да

се и даље нечасно и нелегално

богати?! душан Јовановић је

на овакав, зеленашки, начин до

сада ојадио бројне појединце и

породице у Суботици, Шапцу,

Врњачкој Бањи и широм Србије

и на тај начин стекао бројне не-

кретнине вредне неколико де-

сетина милиона еура!

П.С. Само да знате да имам

и документе који говоре да је

душан Јовановић давао новац у

зајам и разним медијима да би

на тај начин купио ћутање о соп-

ственим криминалним радњама.

Ако то покажем тумачиће се да

желим да уништим конкурен-

цију и да дискредитујем колеге,

што ми није намера. Мене више

секира ћутање тужилаштва и

надлежних инспектора у поли-

цији.

2 www. podrinske.com 12. јануар 2012.ЗАБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик

директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Лични СтАВ: хАниБАЛ КОВАч

Вишенедељни текстови у

„Подринским“ везани за зеле-

нашење иницирали су овај раз-

говор са невенком Савић која је

протеклих година у десетак слу-

чајева била бранилац преваре-

них и оштећених од тзв. Зајмо-

даваца и убирача високих ка-

мата. Већина ових случајева,

како сазнајемо од госпође Са-

вић, били су везани за покушај

душана Јовановића да њеним

клијентима преко високих ка-

мата отме комплетну имовину.

Колико је по Вашем миш-

љењу и да ли је зеленашење

"легална работа"?

Зеленашење у сваком слу-

чају није легалан посао али је то

стара друштвена појава која се

тешко може искоренити. Раз-

ликује се зеленашење у грађан-

скоправном и кривичноправ-

ном смислу, постоје различити

модалитети зеленашења. у су-

штини, ради се о уговарању за

себе или другог користи која је

у очигледној несразмери са

оним што се другом даје или

чини. Ради се о коришћењу ста-

ња нужде или тешког мате-

ријалног стања другог, његовог

недовољног искуства, лакомис-

лености или зависности.

најчешћи облик зеленашења је

позајмљивање новца са кратким

роковима враћања и вискоком

каматом која се знатно увећава

ако се новац не врати на време.

Каква су Ваша искуства

као адвоката са овом појавом?

у мојој адвокатској пракси

било је десетак случајева у

којима сам заступала оштећене,

жртве зеленашења. То су болна

искуства људи који су због ви-

соке камате на позајмљена нов-

чана средства губили куће или

имања која вреде од три до де-

сет пута више од позајмљеног

износа. у три судска процеса

оштећенима су враћене куће

односно имања, у три предмета

је спречено да до одузимања

куће дође, али је било и оних

који су због страха или недо-

статка финансијских средстава

или немогућности да психички

издрже трајање судског по-

ступка, одустајали од тужбе.

У протеклих неколико не-

деља "Подринске" говоре и

пишу о "пословању" Душана

Јовановића. Да ли сте Ви има-

ли клијенте које сте заступа-

ли у поступку пред судом про-

тив Јовановића?

да, имала сам клијенте а

имам и сада клијента кога за-

ступам у поступку пред судом

против душана Јовановића.

Шта је главни разлог по

Вама да се овакви људи и

овакви случајеви не проце-

суирају?

По мом мишљењу главни

разлог је у чињеници што ош-

тећени не пријављују овакве

случајеве надлежним органи-

ма због страха од "моћника"

тако да се овакви случајеви про-

цесуирају спорадично.

Да ли сте Ви лично имали

притиске да се не бавите овом

проблематиком?

Претрпела сам бројне увре-

де конкретно од душана Јова-

новића у свакој ситуацији када

смо се срели.

Неплаћање пореза и плас-

ман прљавог новца на тржиш-

те се одвија на очиглед свих

нас већ око 20 година од стра-

не господина Јовановића! Да

ли се са овом констатацијом

слажете?

Сматрам да је изостала свео-

бухватна државна контрола по-

рекла имовине којом располаже

конкретно господин душан

Јовановић. држава је реаговала

само на конкретне спорадичне

пријаве понеког од оштећених и

само у мери у којој је оштећени

сопственим снагама био у мо-

гућности да докаже незакони-

тости у пословању истог и само

у временском периоду у ком је

оштећени успевао да издржи

процедуру и борбу. Због тога је

држави много тога промакло у

дугогодишњој процедури ства-

рања "империје" господина

Јовановића.

Х. Ковач

разговор с поводом: НевеНка савић, адвокат из Шапца

Болна искуства људи

неВенКА САВић, АдВОКАт

ЗАКОН О БАНКАМА„Службени гласник РС“, бр.107/2005 од 2.12.2005. гпди-

не Закон о банкама ступио је на снагу 10. децембра 2005. го-

дини, а примењује се од 1. октобра 2006. године, осим од-

редаба чл. Од 10. до 20. и чл. Од 94. до 101, које се приме-

њују од 1. јула 2006. године

Г л а в а VII

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Кривична дела

Члан 135.

Ко се без дозволе за рад народне банке Србије бави при-

мањем депозита казниће се за кривично дело казном затвора

од три месеца до пет година.

Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска

корист чији износ прелази 100.000 динара учинилац ће се каз-

нити казном затвора од једне до осам година, а ако износ те ко-

ристи прелази 1.500.000 динара учинилац ће се казнити казном

затвора од две до десет година.

За дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице

у правном лицу ако се правно лице примањем депозита бави

без дозволе за рад народне банке Србије.

Члан 136.

Ко се без дозволе за рад народне банке Србије бави дава-

њем кредита и издавањем платних картица а за то није овлашћен

законом казниће се за кривично дело казном затвора од три ме-

сеца до пет година.

Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска

корист чији износ прелази 100.000 динара учинилац ће се каз-

нити казном затвора од једне до осам година, а ако износ те ко-

ристи прелази 1.500.000 динара учинилац ће се казнити казном

затвора од две до десет година.

За дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице

у правном лицу ако се правно лице пословима давања креди-

та и издавањем платних картица бави без дозволе за рад народне

банке Србије а за то није овлашћено законом.

312. јануар 2012. www. podrinske.comШАБАц

Град Шабац исплатио јубиларненаграде просветарима за 2011. годину

Решавајући проблем неисплаћених јубиларних награда про-

светним радницима, Град Шабац је исплатио 8.564.047,00 дина-

ра на име јубиларних награда за 2011. годину. Средства су обез-

беђена из буџета Републике Србије.

Одлуком о буџету Града Шапца, за 2009. и 2010. годину пред-

виђена су средства за исплату јубиларних награда просветним рад-

ницима. Како је планирано, за 2009. годину средства ће бити ис-

плаћена до краја јануара, а за 2010. у фебруару 2012. године.

Великеинвестиције"Водовода"

Јавно предузеће „Водовод“

у Шапцу, у 2011.-ој години реа-

лизовало је и започело изград-

њу неколико капиталних инве-

стиција. Пуштено је у рад Из-

вориште и црпна станица у

Мачванском Прњавору,започета

изградња колектора код Зорки-

них - Белих лимова, а у овој го-

дини започеће изградња По-

стројења за пречишћавање от-

падних вода.

Пословање Јавног предузећа

за управљање грађевинским зем-

љиштем у 2011. години обеле-

жио је висок степен реализације

свих уговорних обавеза и добра

сарадња са месним заједницама

и групама грађана како на град-

ском, тако и на сеоском подручју.

највеће две инвестиције ове го-

дине биће потпуна реконструк-

ција улица Вука Караџића и

Кајмакчаланске. Што се тиче

града, остварена је добра са-

радња са неколико месних зајед-

ница, највише са Шипурским и

Касарским ливадама што најбо-

ље илуструје број уговора који

склопљен са мештанима. Према

ангажовању, у 2011. години није

заостајало ни сеоско подручје.

Од већих радова протекле годи-

не, издвајају се два кружна тока

на раскрсници западне транс-

ферзале и улица Војводе Пут-

ника и Гаврила Принципа. За ин-

вестиционе активности, Јавном

предузећу за управљење грађе-

винским земљиштем у 2012. го-

дини буџетом је опредељено

200 милиона динара. Ове годи-

не а према процени саобраћајне

инспекције, предвиђена је и се-

мафоризација 4 раскрснице у

граду.

Прошла 2011. година била је

изузетно успешна за шабачки

дом здравља. Реализовани су

многобројни пројекти, заврше-

не реконструкције објеката на

сеоском подручју, а као круна

залагања, средином године, сти-

гао је и сертификат о акреди-

тацији на период од три годи-

не.Такође, дом здравља Ша-

бац, сврстан је међу три најбо-

ља у Србији. Стално побољ-

шање услова рада и пружања

медицинских услуга, што се

шабачког дома здравља тиче,

остала је приоритетна ставка.

Едукација кадрова, као и те-

мељна реконструкција објеката

на градском и сеоском подручју

дале су печат 2011.-ој години.

Почетак године обележило је

учешће у пројекту Мини-

старства здравља “Пружање

унапређених услуга на локал-

ном нивоу-дИЛС”. После де-

таљних припрема и увођења

клиничких путева у праксу,

уследила је дуго чекана по-

тврда залагања – акредитација.

Поменимо да ће ова година, у

шабачком здравству бити упам-

ћена и по отварању нових служ-

би. Мештани Волујца више

неће морати да одлазе у град на

стоматолошке прегледе. на те-

риторији Мачванског Прњавор,

која броји 20.000 становника,

отворена је Служба хитне ме-

дицинске помоћи. удаљена 30

километара од Шапца, по-

тврђује да је квалитетна здрав-

ствена заштита доступна свима.

Већа брига онајмлађима

Смањена листа чекања, ре-

новирање постојећих и изград-

ња нових објеката намењених

најмлађим Шапчанима, пред-

стављају највеће успехе Пред-

школске установе “наше дете”

у 2011-тој. Очекивања су да ће

и током 2012-те бити побољ-

шани услови боравка деце у

вртићима. Две улице у новом руху, у 2012.-ој

јавНог предузећа за управљање граЂевиНским земљиШтем

јавНо предузеће„водовод“

Дом здравља за пример

Измењен законо здравственом

осигурањудеца и студенти до 26

године живота, као и па-

цијенти из социјално угро-

жених породица од 1. јануа-

ра могу користити бесплат-

не стоматолошке услуге.

Ово је само једна од ставки

измењеног закона о здрав-

ственом осигурању, који је

ступио на снагу првог дана

2012. године. Измене закона

предвиђају и промену пола

о трошку државе, буџетско

финансирање лечења рет-

ких обољења, али и ново де-

финисање повреда на рад-

ном месту, усклађено са

стандардима Светске здрав-

ствене организације.

Дочек Српскенове године на

градском тргу узВлатка

СтефановскогШапчани ће и нову го-

дину по Јулијанском кален-

дару дочекати на градском

тргу. Програм почиње у 22

часа наступом рок састава

„Група 93“ који чине шабач-

ки средњошколци, а од 23

часа је концерт македонског

музичара Влатка Стефановс-

ког, једног од најцењенијих

гитариста данашњице, пре-

познатљивог по спајању ма-

кедонских традиционалних

ритмова и савременог рока и

џеза.

ЈКП "Стари град" ефикасно радитоком празника

Службе Јавног комуналног предузећа „Стари град“ дежурале

су у дане новогодишњих празника. Град је експресно очишћен у

јутарњим сатима нове године и спреман је дочекао своје сугра-

ђане. у дане Божићних празника поједине екипе су такође дежу-

рале.

Јавно комунално предузеће „Стари град“ Шабац успешно је за-

вршило 2011. годину. гледано са финансијске стране резултати су

врло добри. директор овог предузећа Зоран Марковић каже да се

током претходне године доста радило на повећању процената на-

плате, а да су најнесавесније платише морале бити утужене за своја

дуговања.

Преко 80 пријема на Ургентномцентру првог дана у 2012.

Током новогодишње ноћи и првог јануарског дана у Служби

ургентног пријема шабачке Опште болнице обављено је 70 пре-

гледа док је реприза дочека протекла нешто мирније. највећи број

пацијената збринут је због алкохолисаног стања и повреда задо-

бијених у тучама и саобраћајним незгодама, а два пацијента су пре-

везена у Београд. Карактеристика прва два дана 2012. године, кад

су у питању интервенције на ургентном пријему је доста особа мла-

ђих од 30 година под дејством алкохола, од којих је један задржан

у коматозном стању. Забележен је и необичан догађај: наиме, јед-

на Шапчанка која је са своје терасе гледала поноћни ватромет, пала

је преко ограде балкона, али на сву срећу, прошла је без већих по-

вреда.

Концерн «Фармаком МБ» планира да запосли хиљаду нових

радника, а пре свега у новом погону машиградње у Шапцу. Поред

тога планирано је покретање производње у рудницима које је овај

концерн приватизовао. у прошлој години остварен је приход од

пола милијарде евра, што је за око 200 милиона евра више него 2010.

године. Једно време у овом концерну плате су биле упола смање-

не али су враћене на ранији ниво. у наредном периоду планира-

но је да годишњи приход достигне хиљаду милијарди евра. Ина-

че, овај концерн је један од ретких који није отпуштао раднике то-

ком економске кризе.

Хиљаду НовиХ радНиХ места у “Фармакому мБ”

Машиноградња у Шапцу

Ветеринарски Специјалистички Институт "Шабац" 15000 Шабац, Војводе Путника 54

Према конкурсу који је рас-

писало Министарство културе у

2010, право на националну пен-

зију може стећи уметник, од-

носно стручњак у култури који

је стекао статус корисника пен-

зије код надлежног фонда за

пензијско и инвалидско осигу-

рање, који је држављанин

Србије, који је остварио врхун-

ски допринос националној кул-

тури, односно култури нацио-

налних мањина, који је добит-

ник значајнијих награда и при-

знања, који има образложену

оцену вредности доприноса у

области културе, у делатности-

ма коју дају уметничка и стру-

ковна удружења, установе кул-

туре и образовне и научне уста-

нове.

За националне пензије овог

пута конкурисало је 385 умет-

ника, о чијим је уметничким до-

приносима одлучивала коми-

сија у саставу Петар Волк (пред-

седник), Рајко Максимовић, Бо-

жидар Зечевић, Андраш урбан,

Марко Поповић, Зоран Булајић

и Братислав Р. Милановић.

у "Службеном гласнику"

Србије, 5. јануара, је објављен

списак са именима 43 добитни-

ка признања за врхунски до-

принос националној култури -

националну пензију, међу

којима је и Шапчанин Бранко

Ђурковић, диригент.

Ова радосна вест за поро-

дицу Ђурковић стигла је прво

преко дневног листа „Полити-

ка“, Бранко је добитник нацио-

налне награде за врхунски до-

принос у култури Србије. да-

боме, ово је радосна вест и за

Шабац, и много шире. То је и

разлог да Подринске објаве из-

вештај о том догађају уз искре-

не честитке.

И тако док у породицу Ђур-

ковић, ових дана, непрекидно

стижу честитке, позиви, поруке,

мејлови... велико радовање, да се

потсетимо ко је Бранко Ђурко-

вић.

диригент Бранко Ђурко-

вић, рођен је у дубљу, недале-

ко од Шапца, 23. децембра 1937.

године. Отац драгомир и мајка

наталија са петоро деце: Жи-

војин, Милка, добринка, Здрав-

ко и Бранко једва преживљавају.

Иду у наднице, узимају земљу

„у наполицу“. Ипак, уз велике

жртве упућују Здравка и Бран-

ка на школовање у Шабац.

у Шапцу Бранко завршава

основну школу, учи гимназију и

учитељску школу. упоредо упи-

сује и музичку школу, кларинет.

Затим, одлази у Сарајево на

Вишу педагошку школу-музика.

Први учитељ дириговања му је

професор и директор сарајевс-

ке опере Тихомир Мирић.

Службу започиње у Основ-

ној школи „Селе Јовановић“.

Са хором ове школе први пут на-

ступа на степеништу ОШ „Вук

Караџић“ 27. новембра 1962.

године. Прочуло се за Бранков

рад. директор тадашње учи-

тељске школе, Миливоје Ле-

кић, позива Бранка да преузме

хор у школи и припреми га за 2.

такмичење хорова учитељских

школа Србије у неготину, маја

1964. године.

уз Бранка су тада били

најпознатији професори, дири-

генти и композитори Србије:

Војислав Илић, Михаило Вукд-

раговић, Јела Кршић...

То је време када започиње

ниска Бранкових награда са хо-

ром: неготин 1964, Крагујевац

1965, цеље 1965, Ланголен

1966, цеље 1967, цеље 1969, па

даље: неготин, Лесковац, Бео-

град, ниш... Белгија, Шпанија,

Грчка, немачка, Француска,

Пољска, Бугарска, Италија, Ал-

банија, Швајцарска, Словенија,

Хрватска, црна Гора, Македо-

нија, БиХ, Република Српска,

Чешка...

После године проведене у

ОШ „Селе Јовановић“ Бранко ће

службовати у Музичкој и учи-

тељској школи. Затим следи

даље студирање уз рад. најпре

завршава факултет, а затим по-

стаје први магистар дириговање

у тадашњој СФРЈ.

Септембра 1979, године иза-

бран је за стручног сарадника за

предмет Хорско дириговање на

Факултету музичке уметности у

Београду, а 1980. постао до-

цент на истом факултету. Годи-

не 1986. изабран је за ванредног,

а 1991. за редовног професора

где је поред Хорског диригова-

ња редовним студентима и

последипломцима, предавао и

Основе вокалне технике сту-

дентима дириговања и музичке

теорије, као и Вежбе из дири-

говања студентима компози-

ције.

Поред десетина највиших

музичких награда у земљи и

иностранству, Бранко је добит-

ник и бројних друштвених при-

знања, од којих издвајамо:

Октобарска награда 1965,

Орден рада са златним венцем

1985, Награда »Жика Попо-

вић» 1986, Вукова награда

1993, и Национална награда за

врхунски допринос у кутури

Србије 2011. године.

на крају, по нашој а и Бран-

ковој жељи, ево и неколико

редова о члановима Бранкове

породици која су све ове го-

� www. podrinske.com 12. јануар 2012.КУЛтУРА

доБитНик НациоНалНe Награде за врХуНски доприНос у култури срБије БРАНКО ЂУРКОВИЋ

Признање за врхунски допринос националној култури

БРАнКО, 1948. ГОдине

ПРВА ФОтОГРАФијА хОРА 66 деВОјАКА (7. МАРт 1964)

цеље, ПОчетАК јУнА 1965. хОР 66 деВОјАКА, АПСОЛУтни ПОБедниК

јхС ниШ, 1994. хОР 66 деВОјАКА, АПСОЛУтни ПОБедниК

ШАБАчКО ПеВАчКО дРУШтВО и дечји хОР В и В А

БРАнКОВ МАГиСтАРСКи КОнцеРт У БеОГРАдУ, 1978. МОнтРе, СПецијАЛнА нАГРАдА, хОР 66 деВОјАКА

Градоначелник Шапца Ми-

лош Милошевић и владика ша-

бачки Лаврентије 4. јануара у

порти Саборне цркве свечано су

пустили у рад декоративну рас-

вету чиме је обележен крај дво-

годишње реконструкције Храма.

најважнији део овог посла био

је лечење влаге ХИО методом,

за шта је у 2010. години из

градског буџета утрошено че-

тири милиона динара.

- Током прошле године Град

је обезбедио још шест милиона

динара за осветљење, фасаду и

лимарске радове, што је укупно

десет милиона динара. Тако је

најважнији верски објекат у

овом региону Саборна црква

светих апостола Петра и Павла,

који је истовремено вредно кул-

турно, историјско и архитек-

тонско наслеђе, не само обез-

беђен и заштићен, већ употпу-

њује атрактивну слику центра

Шапца, нагласио је градона-

челник Шапца.

Како је истакао владика ша-

бачки Лаврентије, нови сјај Са-

борне цркве уноси топлину у

душе верника и чини божићну

радост још већом.

- Храм је за вернике апоте-

ка духовних лекова, омиљено

место састајања и зато се радују

када виде да блиста. Шабац је

добио нови украс који га чини

још лепшим и светлијим, рекао

је владика Лаврентије и захва-

лио Граду на помоћи и пажњи

коју указује верским заједница-

ма и објектима.

Градња Саборне цркве по-

свећене светим апостолима Пет-

ру и Павлу у Шапцу почела је

1827. а завршена 1831. године.

Са мањим изменама и поправ-

кама због рушења у Првом свет-

ском рату, изворни изглед сачу-

вала је до данас. унутрашњост

цркве првобитно је осликао рус-

ки сликар Андреј Биценко. умет-

нички вредан иконостас од 1853.

до 1855. године израдио је Пав-

ле Симић. у бомбардовању 1914.

године иконостас је оштећен,

па су поједини његови делови за-

мењени радовима шабачког сли-

кара Стевана Чалића.

Иначе, за нови изглед цркве

и њену спољашњост побринула

се шабачка фирма “дуга Шакан”.

www. podrinske.comКУЛтУРА12. јануар 2012. 5

драги ми у Христу и Српству,

Празнујући Божић, ми празнујемо рођење Бога у тијелу људ-

ском и препорођај човјека земаљског у анђела небеског, у Ико-

ну Његову. Божић нас припрема за новог, изнутра обновљеног

човјека. А то се без знања о Богу и без љубави Његове не може

десити. Христос нас учи да нема пута, истине нити живота без

Бога. Сва знања овога свијета без Бога су само мука души на-

шој. А сва радост је у знању Онога који је извор свих знања и

који је нас неуке упутио да идемо и проповиједамо језицима

учећи људе о Богу. Свети Владика николај закључује: “Што веће

свјетско знање без онога светог знања, то већа штета. ”

данас, када свијет дрхти од штетних свјетских покрета и еко-

номских недаћа, треба да знамо да – што је веће свјетско бо-

гатсво без главног, небеског богатства, то је само већа штета.

”Христос је једини који нам даје и овоземаљска и небеска доб-

ра, и може сачувати великог зналца од злоупотребе знања и ве-

ликог богаташа од злоупотребе богатства” (Св. николај).

нека овогодишња наша радост буде у знању и богатству од

Бога нам даном, од Богомладенца који нам Мир доноси, а не од

овоземаљских “миротвораца” који нас свакодневно застрашују.

МИР БОЖЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!Ваш одани у Богомладенцу Христу

пријатељ и молитвеник,

Владика канадски

Георгије

П.С. добио сам и прочитао примерак “Подринских…” где

сте објавили о моме Ковчежићу, хвала.

Саборна црква у новом светлу

дуне била уз њега ли и он уз

њих.

Иванка је радила као меди-

цинска сестра, а онда, десило се

велико чудо: уписује студиј му-

зике. најпре у Сарајеву а онда

завршава и Музичку академију

у Београду за 15 месеци са про-

сечном оценом 9,22.

Са дечјим студио хором Арт

студија постала је деветоструки

победник Фестивала дечјих хо-

рова Србије, уз више међуна-

родних награда: Хамбург, нант,

цеље, ниш, нерпелт...

Јелена и Милена као деца

уписују Музичку академију у

Београду-клавир код проф. не-

вене Поповић и проф.Оливере

Ђурђевић. Јелена завршава фа-

култет са деветнаест година

(просек 9,62) а Милена са два-

десет, просек 9,79.

Потом Милена и Јелена од-

лазе на усавршавање у Париз.

Милена се враћа у Шабац. Кће-

ри Наташа и Катарина се по-

свећују музици. Милена само у

2011. години докторира а са

два хора осваја две прве награ-

де са сто бодова на 43. фести-

валу дечјих хорова Србије и

приређује незаборавни концерт

са дечјим хором В и В а на Ко-

ларцу у Београду.

Јелена у Паризу завршава

француски на Сорбони, положи

испит за професора. Њена деца,

Марко је најбољи челиста, а

Сара најбољи ђак у школи.

За крај, да додамо: Јелена је

свирала Трећи Бетовенов кон-

церт за клавир са симфонијским

оркестром у катедрали нотр

дам-Таверни у Паризу, а крајем

октобра 2011. године, три дана

заредом наступа са дечјим хо-

ром Конзерватоара у најпре-

стижнијој дворани Олимпија у

Паризу.

Све то су пратили Бранко и

Иванка. И поносили се. Ис. К.

Многе стручне критике изреченесу и записане. Наводимо само неке:

„Толико душе, поезије, гласовне красоте и лепоте у ин-

терпретацији ја нисам у свом дугом бављењу са музиком

доживео. Пречудовито!“ - данило Швара, Љубљана 1969.

„Дечји студио хор из Југославије представља савршену

разлику од онога што смо навикли слушати у Западној Ев-

ропи. Док је сопран изразит у висинама, алт је узвишен у

ниским регистрима. Све је тако савршено, осећајно и

нежно. Хор који је имао и имаће успеха надалеко!“ - Виљем

Керстерс, нерпелт 1982.

„Слушајући Хор 66 девојака остао сам запањен, све док

ми кроз главу није синула мисао да њихову прецизност могу

упоредити са ласерским зраком!“ - Мишел Вуиломенет, Монт-

ре 1987.

Овом најужем избору критика додајемо инеколико записа:

„Диван, редак хор, као жубор и цвеће“ - Милка Минић

1970.

„Бранко нас је песмом затровао. Затровао је многе који

смо учили на примеру Хора 66 девојака“ - Предраг Перуничић

1988.

„Бранку Ђурковићу, дугујемо велику захвалност, а ми,

професори, педагози и уметници, поносни смо што у ко-

лективу Факултета музичке уметности у Београду имамо

таквог колегу и уметника“ - даринка Матић Маровић, 1994.

„Бранко Ђурковић је јединствена особност у зборској

глазби не само ових подручја, далеко шире, заправо најши-

ре, што значи у свјетским размерама“ - Здравко Шљивац 2008.

Признање за врхунски допринос националној култури

иВАнКА ЂУРКОВић ПРед дечјиМ СтУдиО хОРОМ

КЛАВиРСКи дУО МиЛенА& јеЛенА ЂУРКОВић

национална пензија подра-

зумева 50.000 динара уз редов-

ну пензију. додела ових при-

знања за изузетан допринос

српској култури почела су 2007,

када је националну пензију до-

било 267 уметника.

Следеће године било их је

знатно мање - 50, 2009. - 52, а то-

лико је било и прошле године.

О њему зна цела Србија. И

Балкан. „Музичка Европа“ изу-

зетно га цени и поштује. Један

је од ретких певача на нашим

просторима који се, у пуном

смислу речи, може сматрати

музичарем и уметником. Више

од десет година, у континуите-

ту, осваја награде и један је од

наших најпопуларнијих изво-

ђача. Скоро цео децембар му је

„попуњен“ наступима по Ев-

ропи, али кратак предах у

Србији искористили смо за раз-

говор за новогодишњи број ли-

ста „Подринске“.

Жељко, сваки наш ранији

разговор почињао је неком

„шабачком чивијом“, а на-

стављао се „ваљевском под-

валом“. На познатом шабач-

ком вашару некада се гласно

чула најава атракције „пола

жена, пола змија...“, ево нека

сада за тебе буде: Жељко Јок-

симовић - Пола човек, пола

Евровизија!

- Пола човек, пола Еврови-

зија (смех), добра фора! Баш ми

се допада и овај пут нећу уз-

вратити неком „ваљевском под-

валом“. наша сарадња траје од

мог првог наступа на Песми

Евровизије 2004. године, и зато

и овога пута имам времена за

вас. Радује ме што могу да го-

ворим за најпопуларнији лист у

Подрињу, као што си ме обра-

довао и тиме што смо део вре-

мена одвојили и за ученике

ваше познате школе „Јанко Ве-

селиновић“. Разговор за „Ђачко

срце“ био је мој први интервју

за неки ђачки лист. надам се да

ће им се свидети прича и ауто-

грам „од срца“. Исто то дугујем

и читаоцима „Подринских“.

Историја се понавља…по-

ново на Песми Евровизије.

Каква је била твоја прва ре-

акција, и први осећаји на по-

зив да представљаш Србију на

следећем Евросонгу?

- Врло ме пријатно изнена-

дио позив људи из РТС. При-

хватио сам понуду са задовољ-

ством, можда сам раније оче-

кивао позив, али у овом тре-

нутку уопште нисам размишљао

о томе, па сам се као аутор изу-

зетно обрадовао. Мислим да

сам направио добру песму и

стојим иза ње као и 2004. годи-

не када је песма „Лане моје“ ос-

војила друго место. Пробаћемо

поново да се попнемо на трон

Евровизије. Једно време сам се

одмарао од Евросонга и нисам

се појављивао, али када једном

уђеш у тај фестивал, осећаш се

лепо, пријатно ти је и природно

је да желиш поново да будеш

део тога. Тешко је поредити

осећаје данас и оне из 2004. го-

дине, јер ипак је прошло седам

година. другачији сам, много

тога се у међувремену догоди-

ло у мојој професионалној ка-

ријери. Ипак, осећај радости и

среће је јединствен био и онда,

као и сада. Једино сада имам

много више искуства, што даје

додатну драж свему. Понос и у

исто време велика одговорност

се преплићу. Заправо, одговор-

ност је већа него што је била не-

када. Она коју осећам пре све-

га према себи, односно свом

стваралаштву.

Иако је обичај да компо-

зитор изабран да прави песму

за Евросонг добије новац за то,

ти си се одрекао хонорара.

- Песму поклањам српској

експедицији која ће у мају бити

у Азербејџану и целој Србији.

нека то буде мој допринос на-

шој музици и култури. Желим да

нашом песмом пошаљемо једну

лепу и оптимистичну поруку.

Биће то порука наде и вере у

боља времена. Јер и Евросонг је

једна распевана, оптимистич-

на манифестација.

Већ првим албумом

„Амајлија“ направио си „бум“

у овом делу Балкана. Врхунац

популарности почиње 2004.

године наступом управио на

Песми Евровизије и песмом

„Лане моје“.

- Та песма је заиста једна од

најзначајнијих у мојој доса-

дашњој каријери, а од те годи-

не практично сам нераскидиво

везан за фестивал Песма Евро-

визије. Песма „Лане моје“ до-

била је награду присутних но-

винара за најбољу композицију

и остварила изузетан успех на

просторима некадашње Југо-

славије. наредне године ком-

поновао сам песму „Јутро“ коју

је изводила Јелена Томашевић,

и која је победила на фестивалу

„Беовизија 2005“. Већ 2006. го-

дине компоновао сам музику

за песму „Лејла“ којом је „Хари

Мата Хари“ представљао Босну

и Херцеговину на Еуросонгу у

Атини и освојио треће место. А

заједно са Јованом Јанковић

био сам и водитељ овог фести-

вала организованог у Београду

2008. године. Тада сам компо-

новао и радио аранжман за пес-

му „Оро“ коју је отпевала Јеле-

на Томашевић.

Три пута на Евровизији

проглашен си за најбољег

композитора, а недавно је

стигло још једно значајно при-

знање.

- да, ове јесени у Мадриду

добио сам награду шпанског

евровизијског фан клуба за

најбољег композитора у по-

следњих десет година на Евро-

визији. у Шпанији сам био са

Јованом Јанковић, па сам се

шалио како сам своју награду

одавно добио, јер сам управо на

Евросонгу 2008. године упознао

своју вереницу. Шпанци обо-

жавају Евровизију, и изузетно су

гостопримљиви, па смо се нас

двоје заиста одлично провели.

Рад на песми приводиш

крају. Да ли си већ имао ин-

спирацију или си је тражио у

нечему или некоме? Можеш

ли за „Подринске“ да от-

кријеш понеки детаљ о песми

која ће званично бити пред-

стављена почетком 2012. го-

дине?

- Када је реч о инспирацији,

ни она није недостајала овог

пута. Као и већина уметника,

инспирацију проналазим пре

свега у свом унутрашњем бићу,

а мени блиски људи и моји

пријатељи су ми подршка и ос-

лонац. Песма ће дефинитивно

бити изненађење за многе, а

ускоро ће бити прилика да се

она и чује. За „Подринске“ могу

да кажем да је то песма свих

� www. podrinske.com 12. јануар 2012.интеРВјУ

ексклузивНо: Жељко јоксимовић за „подриНске“ поводом уЧеШћа На песми евровизије 2012. годиНе

Пола човек, пола ЕвровизијарепуБлика срБија

миНистарство уНутраШњиХ пословаполицијска управа у Шапцу

САОПШТЕЊЕу суботу 7. јануара, око 5,00

часова, у улици душана Лонча-

ра, у Штитару, код Шапца, ма-

гистрални пут М19, догодила се

саобраћајна незгода у којој су

четири особе задобиле повреде.

незгода се догодила када је

возач путничког возила „југо

45“, Предраг С. (1986) из Лоз-

нице, прешао возилом у су-

протну коловозну траку и пред-

њим делом ударио у путничко

возило „сузуки витара“, шабач-

ких регистарских ознака, којим

је управљао Александар М

.(1990).

у саобраћајној незгоди воз-

ач путничког возила „југо“ за-

добио је тешке телесне повреде,

а М.С. која се налазила на месту

сувозача задобила је лаке те-

лесне повреде. Возач „сузуки

витаре“ и путник у возилу та-

кође су задобили повреде. Сви

повређени су због задобијених

повреда збринути у шабачкој оп-

штој болници.

***

у суботу 7. Јануара, око

16,25 часова, у улици Проте

Смиљанића, у Шапцу, догодила

се саобраћајна несрећа у којој је

једна особа задобила тешке те-

лесне повреде, због којих је

збринута у шабачкој општој

болници.

Саобраћајна несрећа се до-

годила када је возач путничког

возила, „застава скала 128“, ша-

бачких регистарских ознака,

С.д. (1964) из Београда, у рас-

крсници улица Војислава Или-

ћа и Проте Смиљанића, услед

неприлагођене брзине условима

и стању коловоза, ударио у пе-

шака Милену Т. (1938) из Шап-

ца, која је прелазила улицу ван

пешачког прелаза. Она је под-

легла повредама неколико сати

касније у шабачкој општој бол-

ници.

***

у петак 6. јануара око 20,30

часова у раскрсници улица

војводе Јанка Стојићевића и

Милана Ракића, догодила се са-

обраћајна несрећа у којој је јед-

на особа изгубила живот.

Саобраћајна несрећа дого-

дила се када је возач путничког

возила „цитроен це5“, шабачких

регистарских ознака, д. С.

(1982) из Шапца, ударио у би-

циклисту Андреу А. (1989) из

Шапца. Од задобијених повре-

да Андреа А. је подлегла на

месту несреће.

увиђај је извршио истражни

судија Основног суда у Шапцу,

у присуству припадника саоб-

раћајне полиције.

***

Припадници лозничке поли-

ције лишили су слободе и, уз

кривичну пријаву, привели

истражном судији Основног суда

у Лозници, Мијодрага П. (1951) из

Каменице, код Лознице, због по-

стојања основа сумње да је из-

вршио кривично дело тешке те-

лесне повреде опасне по живот.

Кривична пријава терети

осумњиченог Мијодрага П. да је

у петак, 6. јануара, у угости-

тељском објекту, у Јошеву, код

Лознице, увече око 19,30 часо-

ва, након вербалног сукоба, уда-

рио столицом у главу драгана Б.,

и нанео му тешке телесне по-

вреде опасне по живот.

***

Припадници малозворничке

полиције поднеће одговарајуће

пријаве против особа које су у

суботу 7. јануара око 00,33 ча-

сова, испред угоститељском

објекту у Радаљу, нарушавале

јавни ред и мир тучом.

***

Припадници лозничке кри-

миналистичке полиције лишили

су слободе и одредили меру за-

државања до 48 сати, Момчилу

Ј. (1945) из новог Села, код

Лознице, због постојања осно-

ва сумње да је извршио кри-

вично дело убиство.

Сумња се да је он након

вербалног и физичког сукоба у

викенд насељу у новом Селу,

лишио живота Славку Х.Р.

(1955) из новог Села.

увиђај је извршио истражни

судија Вишег суда у Шапцу, у

присуству припадника полиције,

који је наложио обдукцију.

након истека мере задржа-

вања осумњичени ће у закон-

ском року и уз кривилну пријаву

бити приведен на саслушање

истражном судији Вишег суда у

Шапцу.

***

Припадници криминали-

стичке полиције за сузбијање

наркоманије су поступајући по

наредби истражног судије Вишег

суда у Шапцу, претресом стана

Ђорђа С. (1991) и Александра С.

(1960) из Шапца, пронашли 65

размерених пе-ве-це пакета, за

које се сумња да су испуњени

дрогом „марихуана-сканк“, масе

52,19 грама и пакет са семенка-

ма марихуане масе 3,59.

Одузета дрога биће послата

на вештачење, а против осум-

њичених следи подношење кри-

вичне пријаве за кривично дело

неовлашћена производња и став-

љање у промет опојних дрога.

нас. Мелодија је већ настала и

сада завршавамо текст. Откри-

ћу још тек толико да ће бити

снажна, по питању емоције и

звука. Свакако ће имати оно не-

што јединствено што и мене

чини другачијим од осталих.

По први пут сам имао довољно

времена, нису били кратки ро-

кови и у томе сам стварно ужи-

вао. Осећам се фантастично и

сада могу мирно завршим тај ве-

лики посао.

У Бакуу, главном граду

Азербејџана, у мају наредне

године, имаћеш велику под-

ршку домаћина. Радио си и

„балканску верзију“ песме

„Дрип дроп“, азербејџанске

представнице Сафуре, 2010.

године. Према мишљењу мно-

гих, та верзија звучи много

боље него оригинална.

- Балканску верзију песме

„дрип дроп“ сам урадио на по-

зив челних људи евровизијске

делегације Азербејџана. наи-

ме, они су контактирали мој

тим и ја сам са великим задо-

вољством урадио ту верзију

која се допала многима. Знам да

су тамо много заволели ту вер-

зију, и верујем си у праву када

најављујеш подршку домаће

публике.

Да ли је, по теби, еврови-

зијска музика у глобалу по-

стала „мејнстрим“ последњих

година, и ако није, шта би

требало да се уради да она то

постане? Има ли уопште по-

требе за тим?

- Ово је заиста занимљиво

питање. Евровизија увек коке-

тира са „мејнстримом“. С једне

стране га прижељкује, а са дру-

ге стране и одбија. Мислим да

баш у тој чињеници и лежи

њена снага. Евровизија је гото-

во циклично другачија, она је та

која често постави одређене

стандарде до јуче неприхват-

љиве већини. Мислим да Евро-

визија једноставно има рецепт

који је посебан.

Да ли се сећаш твоје прве

одгледане Евровизије? Имаш

ли неку песму из еврови-

зијског репертоара која ти се

посебно допала?

- Заиста не могу да се сетим

које године сам први пут гледао

Евровизију, али ми се чини да је

она саставни део мога живота.

Када је реч о најбољој песми, а

било их је много, издвојио бих

песму „ноктурно“ норвешких

представника „Сикрит Гарден“

која је, подсетићу вас, победила

на Песми Евровизије 1995. го-

дине. Једна од занимљивости у

вези са овом песмом је да је има-

ла само 24 речи у оригиналној

верзији.

Компоновао си и музику за

позоришне представе: Ман-

дагра, Љубинко и Десанка,

Роб љубави, Пешице... за неке

веома популарне телевизијске

серије, као и за филм „Ивко-

ва слава“. Да ли ће бити још

неких „излета“ у филмску и

позоришну музику?

- Сигурно да хоће. Такав

рад даје посебно задовољство,

и верујем да ћу после великог

посла који ме у наредних пет ме-

сеци очекује око наступа на

Песми Евровизије, али и новог

студијског албума, имати вре-

мена да се позабавим и ствара-

њем музике за неки филм, по-

зоришну представу или теле-

визијску серију.

Најавио си и нови албум.

Пети студијски по реду.

- Тако је. То ће бити мој пети

студијски албум и овај пут ћу

пред слушалачку публику изаћи

са великим бројем балада, које

су ме, уосталом, и прославиле.

не знам када ће бити објављен,

јер је позив за наступ на Евро-

визији све то мало померио за

касније.

Очекивања свих љубитеља

поп музике и Песме Евровизије

у Србији су изузетно велика.

Надам се да ти то неће пред-

стављати терет пред фести-

вал. Уз наше жеље за твој ве-

лики успех, питамо шта пору-

чујеш читаоцима листа „Под-

ринске“ за крај разговора?

- није ми то оптерећење.

Само ме још више мотивише и

инспирише. Сва та велика оче-

кивања за мене су само ветар у

леђа. у својој глави имам један

циљ и верујем да ће то публика

препознати и подржати ме када

за то дође време. Сваки успех је

успех свих нас. Верујте у мене,

а ја сам уверен да, само ако

заједнички желимо исто, мо-

жемо и да створимо неопходну

чаробну синергију која може

да нас одведе и до победе. Свим

читаоцима „Подринских“ срећ-

ни новогодишњи и божићни

празници! - рекао је Жељко Јок-

симовић на крају разговора за

„Подринске“.

Дејан Крсмановић

www. podrinske.comинтеРВјУ12. јануар 2012. 7

ексклузивНо: Жељко јоксимовић за „подриНске“ поводом уЧеШћа На песми евровизије 2012. годиНе

Пола човек, пола Евровизија

ЈАНУАР 2012. ВЕЛИКА СЦЕНА

17. 01. Б.нушић ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА у 20 часова

19. 01. Б.Станковић ЈОВЧА у 20 часова

24. 01. Р.Куни ЛУДА ЛОВА у 20 часова

25. 01. Светосавска академија у 18 часова

црквена општина Шабац

27. 01. Светосавска академија у 10.30 часова

ОШ ''ната Јеличић''

28. 01. Булгаков ЂАВОЛИЈАДА у 20 часова - премијера

30. 01. донаторско вече - ''Битка за бебе'' у 19 часова

31. 01. А.П.Чехов ЉУБАВ И ЈОШ НЕКЕ СТВАРИ

у 20 часова

ДЕЧЈА СЦЕНА

18. 01. Љ.Баровић НАТАЛИЈА И ГУСАРИ у 18 часова

МАЛА СЦЕНА

20. 01. БОГ ТЕ МАЗО у 20 часова - игра Зоран Карајић

27. 01. М.норман ЛАКУ НОЋ МАЈКО у 20 часова

РЕПЕРТОАР ШАБАчКОГ ПОЗОРИШТА

Многи Шапчани, а богме и

гости из неких других крајева,

непријатно су били изненађени

током прославе новогодишње

ноћи. Елем, бурно најављивана

и још лепше очекивана та ноћ

многима ће остати у ружној ус-

помени. највише због преко-

мерне употребе пиротехничких

средстава. За разилку од неких

ранијих година овога пута , по-

ред петарди, употребљавани су

и тзв. јача средства, нешто као

топовски удари. наравно, углав-

ном су их користили млади,

баце, а онда , тобож, не знају

ефекте. Било је више хиљада

грађана на Тргу, али и у околним

улицама, тзв. пешачкој зони,

који су итекако пазили да не

буду мета ових беспризоних из-

лива „радости“. наравно, било

је и много мале деце, а срећом

није било повређених.

И док је трајала бесомучна

фертутма, а неки, који су про-

шли ратишта, кажу да је личи-

ло на Вуковар, а неки други -на

некадашњи Бејрут, органи за-

дужени за ред нису се бавили

тиме. Случајно, два комунална

полицајца око 23,30 била су на

улици испред Поште, где је баш

трештало, а упркос инсистира-

ња новинарке дописништва

РТС ништа нису предузели.

Кажу, о томе треба да брине по-

лиција. Позвана полиција, али

нико се не јавља на телефон. И

тако у круг, а по улицама само

прашти. Сад, кад се комунална

полиција хвали да је казнила ви-

новнике мокрења на јавним по-

вршинама, или ако се кажњавају

грађани за бачене кесе или пи-

кавце, шта је онда бацање пе-

тарди?!

наравно, да је то одлика не-

културе, јер чим се неко други

угрожава, буком или нечим дру-

гим, онда је то не само ствар до-

маћег васпитања него уопште

поимање цивилизованости. И

док то некако буде уврежено у

свест проћи ће многа лета и

зиме, а изгледа и нове године.

Оно што је евидентно да од

када су почела новогодишња

славља на тргу, од 2000-те, увек

су била праћена прекомерном

употребом петарди и иних сред-

става. Може да се се неко весе-

ли и уз њих, али, пре свега, та

бука одаје духовну празнину, а

поготово што смета па чак и

угрожава друге грађане. Било -

не поновило се, али изгледа да

ће опет бити по старом. Д.Е.

НовогодиШња Ноћ Буке и Беса

Шабац као Вуковар

уз помоћ донатора учени-

цима ОШ“Свети Сава“ уручени

су новогодишњи пакетићи. Ово

је јединствена школа за децу са

посебним потребама на под-

ручју Мачванског и Колубарског

округа, а да се деца обрадују по-

трудили су се: трикотажа „Вик-

тор“, власнице дуње Бакић;

„Свит хаус“, власнице Љиљане

Мојевић; “Интер кооп“, а акцију

је потпомогао „Чивија такси“. у

прошлој години захваљујући

фабрици „Зорка Колор“ обез-

беђен је комплетан материјал за

кречење тако да су ученици и

наставници ове школе добили

квалитетно уређен простор за

рад и боравак.

� www. podrinske.com 12. јануар 2012..дРУШтВО

две хиљаде и једанаеста го-

дина испраћена је мноштвом

дешавања и окупљања. Задње

недеље децембра, тачније 29. де-

цембра, у ОШ „Вук Караџић“

организована је новогодишња

прослава за све полазнике

пројекта „друга шанса“.

Сва три циклуса полазника

као и сви остали сарадници на

пројекту провели су угодно вече

уз одличну музику и раскошну

вечеру. на самом почетку дру-

жења појединим полазницима

друге шансе уручени су сим-

болични поклони као награда за

њихово ангажовање на реали-

зацији овог пројекта. Поклоне су

добили сви који су довели по

још неколико полазника који

ће уз помоћ друге шансе успе-

ти да заврше ОШ а потом стек-

ну и неки занат у сарадњи са

средњим стручним занатским

школама.

Међу награђенима нашла

се и Елвира Шећировић којој

смо поставили неколико питања.

Како сте сазнали за

пројекат „Друга шанса“?

Са бироа су ме позвали ове

године и упутили ме на конкурс

поводом овог пројекта. у по-

четку сам прихватила да дођем

само да бих испоштовала људе

са бироа, међутим када сам се

срела са Мајом Мандић и оста-

лим наставницима схватила сам

да ће ми ово бити добра шанса

да наставим своје образовање

које је једном прекинуто. до

овог пројекта сам имала за-

вршена само два разреда ОШ.

Када су људи из Вашег

окружења чули да желите да

наставите школовање, како су

реаговали?

Када сам дошла кући и рек-

ла да желим да наставим да се

школујем сви су ми се смејали.

Смејали су ми се из разлога

што су мислили да ћу ја од тога

брзо дићи руке, а не што ми

нису веровали да ћу то заиста

урадити. Касније, како је школа

одмицала и када су видели да

сам истрајна у томе, почели су

да ме подржавају.

Каква су Ваша очекивања

по питању школовања?

Кренула сам у ову школу с

намером да завршим осам раз-

реда, а сада размишљам и о

томе да упишем факултет, за

психолога или психијатра. То је

моја жеља и ја ћу се трудити, ко-

лико год времена буде требало,

а ако то не буде било могуће бар

ћу завршити ову осмогодишњу

школу.

Да ли сте покушали и дру-

ге да укључите у овај програм

који им пружа могућност да

стекну основно образовање,

а да при том они немају за-

вршену ОШ?

Људе сам терала из мог

окружења, а покушаћу још, да се

пријаве. Чак да постоји и фа-

култет друга шанса имала бих

кога да доведем. Желела сам да

ти људи дођу јер заиста могу не-

што да ураде за себе, а ово им је

одлична прилика. неке сам убе-

дила, иако ми је дуго требало, а

неке ћу тек да убедим и да до-

ведем. (додала је Елвира уз

смех)

Колико сте задовољни про-

грамом и начином рада свих

сарадника на овом пројекту?

Ја сам презадовољна. наша

наставница је сјајна и заиста се

труди да нам све лепо објасни и

упрости. Предмети су јако ко-

рисни и практични. Сви се тру-

де да нам помогну како дирек-

тор школе тако и Маја Мандић,

а и остали наставници. Сви се

лепо осећамо и заиста све што

нам треба они покушавају да

нам помогну и изађу у сусрет. Ја

живом у граду и мени није по-

требна карта за превоз до шко-

ле или нешто друго, али има

оних којима је то неопходно и

таквима су изашли у сусрет.

Једној старијој госпођи, како ја

волим да кажем мојој школској

другарици (додаје уз смех) ди-

ректор и Маја су обезбедили би-

цикл како би лакше долазила до

школе јер живи у удаљеном

делу града. Сви се труде мак-

симално да нам помогну.

након оволико оптимизма

колико смо осетили након раз-

говора и дружења са полазни-

цима друге шансе остало је да

им пожелимо пуно успеха у да-

љем школовању и да се са њима

поново сретнемо када буду

држали своје заслужене дип-

ломе у рукама.

Сузана Ивановић

полазНици друге ШаНсе На корак БлиЖи ка свом циљу

Добра шанса за образовање

Компанија Интер-коп је

са великим задовољством

поделила новогодишње па-

кетиће ученицима основне

школе „Свети Сава“. Паке-

тићи су измамили осмехе на

лицима раздрагане деце. у

Компанија Интер-коп кажу

да ће се и наредних година

укључивати у ову као и у ак-

ције сличног карактера.

Ротари клуб Шабац уручио

је пакетиће са основним по-

трепштинама за две бебе рође-

не на Божић. С обзиром да већи-

на деце добија пакетиће за нову

годину на овај начин Ротари

клуб обележава и најсрећнији

хришћански празник. Иначе,

овај клуб основан 2000-године

до сада је поклонио шабачкој

болници санитетско возило,

ЕКГ апарат, пет колица за па-

раплегичаре, као и санитетски

материјал. Институту за мајку

и дете у Београду поклонио је

инфосомат, апарат за промену

крви код оболелел деце. у Шап-

цу пре десет година покренуо је

акцију“Хиљаду стабала за плу-

ћа града“ што је јединствен

пример односа према живот-

ној средини. Д.Е.

на Интерном одељењу Оп-

ште болнице“др Лаза Лазаре-

вић“ почели су радови на те-

мељној реконструкцији и уре-

ђењу овог најфреквентнијег

дела установе. Реконструкција

ће стајати 11,8 милиона динара

а финансираће их вршачки“Хе-

мофарм“. Предвиђено је да ра-

дови трају 40 дана а део Ин-

терног одељења пресељен је на

Инфективно. Иначе, годишње се

овде обави више од 60.000 пре-

гледа, а до сада су упркос на-

порима запослених овде биле

велике гужве. „

„Хемофарм“ је приликом

куповине „Зорка Фарме“ пре-

узео обавезу да опреми дијаг-

ностички центар у вредности

два милиона евра . Међутим,

због одређених несугласица и

неспоразума опредељени про-

стор у бившем „Зоркином“ дис-

панзеру није приведен овој на-

мени.

рекоНструкција иНтерНог одељења ШаБаЧке БолНице

„Хемофарм“ финансира радове

пакетићи за уЧеНике оШ“свети сава“

За дечји осмех

Бoжићни поклониРотари клуба Шабац

9www. podrinske.comдРУШтВО12. јануар 2012.

у недељу, 15. децембра, на

програму Радио Шапца биће

емитована 700-та емисија „Чи-

вијашка вртешка“. А све је по-

чело у септембру 1997. године,

када се окупила група енту-

зијаста и поштовалаца чувеног

шабачког, чивијашког хумора.

Раде Ђерговић, након хиљада

афоризама, кратких прича и

других форми, познат и као са-

радник култних емеисија Ра-

дио Београда „Туп –туп“ , „не-

дељног поподнева“ и бројних

других хумористичких емисија

и листова, вратио се у Шабац и

окупио другаре по перу и духу,

глумца Бору Божанића, и Бори-

са Живојиновића, нажалост сада

већ почившег. Екипа се касније

појачала са Зораном Миленко-

вићем Окцем, Радушком Јанко-

вићем, Ђорђем дамњановићем

и новинарком Светланом Љу-

бић. Једино за време нАТО

агресије емисија није ,наравно

оправдано, емитована.

И док Шабац слови као град

духовитих људи, са чувеном

„шабачком чивијом“, што значи

насмејати се другом али и себи,

са листом „Чивија“ чији корени

датирају из давне 1904. године,

и наравно чувеним белосвет-

ским вашаром хумора и сатире

„Чивијадом“ покренутом шез-

дестих година али и убрзо за-

брањеном, да би тек 1991. била

обновљена, емисија „Чивијашка

вртешка“ редак је пример по-

стојаности и сада је то најдуго-

вечнија емисија Радио Шапца.

Оно што је краси то је несваки-

дашње дружење и сарадња ауто-

ра емисије, наравно све је чист

ентузијазам, као и прилози

бројних сарадника са стране. Ту

су драгомир Ђурђевић, Боран

Поповић, Милорад николић,

Милутин недић, Марко Гргиче-

вић, др Предраг Тојић, Живко

Гавриловић, Јелена Кујунџић...

За емисију од сат времена то су

хрпе текстова, а за добар тон

брину се и техничари Радио

Шапца: Бранко Стојановић, не-

бојша Стојићевић, Бошко Бау-

ер...

Како кажу аутори и актери

емисије ова авантура траје већ

15 година и имају намеру да

трају и даље. И док се чи-

вијашки „дух из боце“ излива

током спорадичних манифеста-

ција, са дугим паузама, „Чи-

вијашка вртешка“ се врти и

врти, без престанка, дуго и

упорно. неки кажу то су „по-

следњи Мохиканци“, а опет је то

вредност за свако поштовање.

уосталом, опет то изгледа боље

примете са стране, тако да је у

октобру прошле године ова еми-

сија добила велику плакету „Са-

тира феста“ Београдских афо-

ристичара. Хумористи из

„Вртешке“ већ се припремају за

јубиларно 1.000-то извођење, а

смех је, како кажу, најбољи лек,

поготово за ово време! Д.Е.

700-та „ЧивијаШка вртеШка“

Чувари чивијашког духа последњи Мохиканци

Хуманитарнаакција школе за

стране језике"Премијер"

центар за образовање “Пре-

мијер”, школа страних језика ор-

ганизовао је хуманитарну акцију

прикупљања новогодишњих по-

клона за материјално угрожене

грађане. Близу 50 пакета са гар-

деробом, играчкама и кућним

предметима предати су у фонд

“Хумано срце Шапца” одакле ће

бити подељени онима којима су

преко потребни.

наш најмлађи суграђанин

првог јутра 2012. био је Јован

Божић, прва беба рођена у Ша-

бачкој болници у овој години.

Јован је рођен 1. јануара у 8.45

часова.

- Он је прво, па мушко у

2012. - лепо, велико дете – рек-

ла је др Босиљка Томка Сми-

љанић. - Ми смо срећни што је

овако почела нова година,

после мирне новогодишње

ноћи, у којој није било поро-

ђаја.

Јован, прворођени у 2012.,

тежак је 4 кг и 50 гр, дуг 57 цен-

тиметара.

- надам се да ће Јованово ро-

ђење којим је почела ова годи-

на најавити још више беба у на-

шем граду и нашем породи-

лишту у овој него у прошлој го-

дини – каже др Мирјана Лукић,

неонатолог.

Јован има две старије сестре,

а мајка Оливера каже: “нема

веће среће, дечак после две де-

војчице“.

Током прошле, 2011. године,

у породилишту Опште болнице

„др Лаза К. Лазаревић“ Шабац

рођено је 1.313 малишана.

прва БеБа у ШаБаЧком породилиШту у 2012. годиНи

Прво па мушко

Министар пољопривреде и

трговине душан Петровић

изјавио је да је задовољан ре-

зултатима спровођења уредбе о

ограничавању маржи на основ-

не животне намирнице, јер су,

како је истакао, цене тих про-

извода снижене.

"уредба је дала добре ре-

зултате, цене су пале и све је

јефтиније него што је било",

изјавио је Петровић у дневни-

ку РТС-а.

Влада Србије је 30. децем-

бра донела уредбу којом се

највиша укупна стопа марже у

промету основних животних

намирница ограничава на 10

одсто.

уредба се односи на пше-

нично брашно тип 400 и 500,

јестиво сунцокретово уље,

термички обрађено кравље

млеко, јогурт, бели кристални

шећер и свињско, говеђе и

кокошје свеже месо и слатко-

водну рибу.

"Било је недопустиво да

марже у Србији буду веће него

у другим развијенијим земља-

ма", рекао је Петровић и истакао

да ће влада и његово мини-

старство наставити да штите

грађане.

Он је казао да очекује да ће

се за шест месеци, колико би

уредба требало да се спроводи,

бити познато право стање на

тржишту те робе, и да ће се тач-

но знати колико ко зарађује од

марже.

Петровић је подсетио да је

Влада Србије донела уредбу о

маржама због поремећаја на

тржисту које је настало због

очигледног недостатка праве

конкуренције.

Министар је рекао да су

главни циљеви аграрне поли-

тике у 2012. години ниже цене,

више зараде прозивођачима,

али и да намирнице буду што

квалитетније.

"С обзиром да је аграрни

буџет већи је од прошлого-

дишњег, наш циљ је да напа-

равимо већу производњу и да

на основу повећане про-

изводње житарица, воћа, по-

врћа и стоке сељаци зараде

више него у 2011. години", на-

вео је Петровић.

Према његовим речима, про-

шлогодишњи извоз који је

остварила пољопривреда ре-

кордни је у последњих десетак

година, а у овој години треба да

буде још већи.

Петровић је најавио под-

стицајне мере у прозиводњи

млека и свих врста меса, као и

велике планове у области по-

већања прозиводње инду-

стријског биља - репе, соје и су-

нцокрета.

"до караја јануара изаћи

ћемо са свим уредбама, тако да

ће сви произвођачи пре про-

лећне сетве знати шта их очекује

и на шта могу да рачунају", ре-

као је Петровић.

миНистар дуШаН петровић

Цене снижене после Уредбе о маржама

�� www. podrinske.com 12. јануар 2012.интеРВјУ

Један од најважнијих гра-

дова бивше државе са аспекта

музике био је Шабац. Рок музи-

ка се међу првима пробила баш

у нашем граду, а многи га смат-

рају и првом „престоницом“

панк музике. најзаслужнији за

такав положај био је Иван Гли-

шић, некадашњи новинар, на-

ставник, али и један од пионира

рока и панка у Шапцу и Југо-

славији. Њему музика није хоби,

чак ни страст, већ живот. Са

Иваном смо разговарали о му-

зичком развоју Шапца у другој

половини прошлог века, као и о

ситуацији данас у овој области.

Вас, Иване Глишићу, мно-

ги сматрају човеком који је

донео крајем 50-их и почетком

60-их Rock&Roll у Шабац.

Шта је у нашем граду било

пре RNR, каква се музика

слушала?

Казујем о мојој генерацији,

„четре’с неке“. Почетком педе-

сетих, било је време револу-

ционарних и бригадирских пес-

мама. учили смо их у основној

школо, певали на приредбама,

слушали са звучника на банде-

рама, по шабачким улицама.

Шушорило се да студенти, у по-

таји, слушају џез преко страних

радио станица. Што је било не-

пожељно... Међутим, Шабац је

полако постао најлибералнији

град у еx Југославији. Тако смо

већ крајем педесетих слободно

слушали стране радио станице,

с ’бандера’ се чули и латино-

амерички ритмови и џез. По

шабачким летњим баштама сви-

рала се ова музика. у Позо-

ришту је сваке недеље у 11х био

Музички матине, свирке уживо.

Која је Ваша прва плоча до

које сте дошли, и како сте

уопште долазили до плоча,

с’обзиром да у том периоду

још није било њих на тржиш-

ту Југославије?

два синглића, Томи Стил и

Клиф Ричардс са дрифтерси-

ма/Шедоузима, која сам купио

на екскурзији за малу матуру у

Београду, 1958. године. То су

биле песме из њихових rnr црно-

белих филмова које сам гледао

у биоскопу „Париз“. Купио сам

их, иако нисам имао грамофон.

Потом је почео да излази му-

зички часопис „Ритам“, уређи-

вао га је песник Мика Антић. Ту

је било огласа за rnr плоче, пре-

ко Словенаца. Једнога дана ми,

шабачки рокери, пошаљемо пис-

ма на лошем енглеском, компа-

нијама у Лондону, с питањем

можемо ли преко њих да на-

бављамо плоче, и примају ли ди-

наре. Одговорили су ОК! Онда

ставимо између индига новча-

нице, па шаљи у Лондон. Паке-

ти су нам стизали, с приложе-

ним рачунима, чак и с напоме-

ном да имамо и кусур па следе-

ћа уплата мања. Потом поче

производња грамофона и плоча

на нашем тржишту.

Колико полоча броји данас

Ваша колекција?

на стотине. Било их је и

више, али неке сам позајмљивао,

па ми нису враћали. неке су ми

украли. неке су изгребане од

слушања. неке ’загубљене’ у

пошти или по журкама. Чувам

оригинале, синглове и албуме из

оног времена: „The Kinks“, „The

Who“, „The Pretty Things“,

„Vanilla Fudge“, „Steppenwoolf“,

као и америчких демо rnr бен-

дова, за које се и данас не зна, а

за које сам тада чуо преко Радио

Луксембурга и Гласа Америке...

Ондашње власти нису баш

благонаклоно гледале на

појаву RNR, на самом почет-

ку. Где су се чуле прве рок ноте

у нашем град?

Рокенрол је, као и религија,

био непожељан. у Шапцу су се

тога стриктно придржавале шко-

ле. нису дозвољавале да носи-

мо фармерке, нити фризуре

„битлсице“ и „стоунке“, па су

нас шишали, давали кечеве из

владања, а најмлађи међу нама,

браћа Владимир и Александар

Константиновић, иако одлич-

ни ученици, избачени су из ша-

бачке Гимназије због рокенрола.

Морали су и да се одселе. Ипак

после часова слободно смо, на

првим грамофонима по радним

организацијама слушали ро-

кенрол: у дому омладине, у

биоскопским салама пре почет-

ка филма, и, замислите, у дому

ЈнА. Чак смо оснивали rnr бен-

дове: „Чивије“, „црне сенке“,

„Слатки лимунови“, „Баш че-

лик“. „Лидери“ Раша Жунић,

Влада Пинца, Ђоле Кекић, Љу-

биша Лолић Лолија, Миња

Ђорђевић, па је Шабац пред-

њачио и по томе, а не Београд.

Само, ми, шабачки рокери, били

смо претерано ’локалпатрио-

те’, нисмо се мрдали из Шапца.

Али смо радо прихватали роке-

ре са стране. Тако су прве кон-

церте имали баш у Шапцу ма-

кедонски бенд „Јуниори“ и бео-

градске „Силуете“. нажалост,

није још било медија, нисмо

имали магнетофоне, касетофо-

не, фото-апарате, да све ово

трајно забележимо. Остала је

само прича.

Може ли се рећи да је го-

тово цела Југославија захва-

љујући Вама чула по први

пут чувену групу „Mudi bluz“,

и једног од највећих гитариста

икада Џими Хендрикса?

Године 1965. добијем из

Лондона њихове демо синглове,

и сингл америчке рокерке Џенис

Џоплин. Тада беше такмичење

за титулу „Yu дискофил године“,

расписао га Радио Сарајево и

никша дабовић. Пријавим се,

позову ме, плате пут и хотел, од-

несем ове синглове, и победим!

А ови музичари су тек после

две-три године постали славни

на нашим просторима.

Ви умете да кажете да је

Шабац био можда и најлибе-

ралнији град у СФРЈ током

60-их и прве половине 70-их

година XX века, због чега?

Шабац је постајао привред-

но и економско чудо у Југосла-

вији. ХИ „Зорка“, „декор“,

„цале“, „Изградња“, „Шапчан-

ка“ чији су се сокови ’олим-

пијско сунце’ продавали ши-

ром света, „7. јул“, „АИК“, „Ме-

талопластика“, „нАМА“, и

много других. Сви су имали

спортска и културно-уметничка

друштва, своје радничке биб-

лиотеке и мензе, разгласне ста-

нице и новине, бендове, сале,

кинопројекторе. Школе су биле

попустљивије по питању ро-

кенрола. Сви су нас звали, и сла-

ли на такмичења омладине ши-

ром Југославије. Тамо смо увек

били најбољи. Општина мам је

финансирала пет месечника:

„Колоквијум“, „Пламен“, „Ко-

рак“, „Сусрети“, „25.мај“... Због

нас су у Шабац, осим рокера,

долазили и песници Шујица,

Брана Петровић, Васко Попа,

Мика Антић....

Ви сте аутори једне од

првих RNR радио емисија у

Југославији?

да. Почетком 60-их година,

основана је једна од првих ло-

калних радио станица у Србији,

Радио Подриње, у Лозници. По-

звали су ме да једном недељно

водим трочасовну емисију о rnr.

То трајало до 1968., кад је осно-

ван Радио Шабац. Онда сам сва-

кога дана, после редовног про-

грама, водио емисију о рокен-

ролу с тада гимназијалком Спо-

менком Јовић. Кад је основан Ра-

дио Студио Б, позвали су нас

тамо, Споменка је отишла у Бео-

град, а ја, нажалост, нисам хтео.

Значајан део музичке ис-

торије Шапца чине панк бен-

дови. Како је на Вас утицала

појава панк музике, и како су

текли његови почеци у Шапцу?

За панк сам сазнао седам-

десетпете, у Лондону, водили

смо ученике из ОШ „Селе Јова-

новић“ на летовање. Гледао сам

концерт бендова „The Adverts“

и „Bad Manners“. Први панк

бенд у Шапцу основан је 1978,

у дому омладине – „нови та-

лас“, писао сам им текстове.

Тада су први панк фанзин у

Србији – „радили“ у Шапцу,

Рори и Лежаја. уследио је бум-

панк подмладак, па је Шабац по-

стао панк престоница по пита-

њу бендова, књига, фанзина.

’Афект’, ’Speedball’, ’Фронт’,

’Контрацепција’, ’Фиx идеје’,

punksi Zozon, Бојан, Аћим, Срба,

Лора, нина, Ана... драган Ра-

дановић Радана имао је фанзин

„делириум“. Он је лансирао

бенд из Београда „Џа или Бу“, и

„Покварену машту“ - Винковци.

Овом бенду је штампао сингл.

Објавио је и моје прве панк ро-

мане – „R’n’r Warriors“ и „Жути

кер“. Прва нецензурисана еми-

сија у еx Yu, о панку, била је на

Радио Шапцу, водио ју је Рада-

на. Мало је шта и од тога оста-

ло забележено. Шабац више

није био онај стари, постао је рај

за народњаке, а уследио је и про-

гон панка, па распад федерације.

Сад су примат Шапцу по пита-

њу панка преотели други гра-

дови, који за панк тада нису ни

знали, као што су нам почетком

седамдесетих преотели рокен-

рол, јер је Шабац тада поли-

тички кажњен због свог „либе-

рализма“, или понајпре – демо-

кратије, смењена су руководства

у комитету, општини, СуП-у,

радним организацијама, забра-

њена „Чивијада“, укинути ча-

сописи и клубови, и никад се

више није опоравио.

Сарађивали сте са много

радио станица. Којим водите-

љима, односно емислијама сте

позајмљивали своје плоче?

„Рандеву с музиком“ – Радио

нови Сад, „Састанак у 12“ – Ра-

дио Загреб, „Вече уз радио“ и

„Туп туп“ – Радио Београд. Во-

дитељи су: никша дабовић,

никола Караклајић, Милова

Илић Минимакс...

Ви потписујете неке од

најпознатијих текстова југо-

словенског RNR („Улица јор-

гована“, Дарко Домијан;

„Вече у луна парку“, Јосипа

Лисац и група Тајм ’’Трену-

так среће’’, Далибор Брун и

Млади леви; Душко

Локин/Јагоде на длану), са-

рађивали сте са различитим

извођачима, које сарадње се

најрадије сећате?

С Мишом Алексићем, данас

басистом „Рибље чорбе“, имао

сам бенд „С.О.С.“. Објавили

смо сингл, и припремили албум

који је, у време Брозове болести,

забрањен због мојих текстова са

социјалном и еколошком тема-

тиком, и материјал је уништен.

Бора Ђорђевић нам је певао. Он

је, с Биљом Крстић и Горицом

Поповић, певао и химну ’Вече

уз радио’, на мој текст и музи-

ку Мише Алексића и Лазе Ри-

стовског, оргуљаша. Радовала ме

сарадња и са шабачким му-

зичарима: „Баш челик“, „Рон-

до“, „Мудра сова“, „Богаљи“,

бенд из Гимназије почетком де-

ведесетих. А.О.И.... па „Стари

звуци“, „Ђидо“... Много су ми

помагали никола Караклајић и

Пеца Поповић, био сам уредник

за rnr поезију у Караклајићевој

емисији „Вече уз радио“, и Пе-

цином ’Џубоксу’....

Да ли сте још у контакту

са Дарком Домијаном, Јоси-

пом Лисац и Душком Локи-

ном, после свега што се деси-

ло на овим просторима?

Више не, јер откако сам по-

чео да се интезивно бавим пи-

разговор са иваНом глиШићем

Профит и новац су данас испред талента

��www. podrinske.comинтеРВјУ12. јануар 2012.

сањем романа, есеја, моногра-

фија, запоставио сам сарадњу с

музичарима. Али сам још увек у

супер односима с Рајмондом

Руићем, био је басиста rnr бен-

дова „делфини“, „Роботи“,

„Weels of Fire“, „Band of Gypses“

(пратили су Хендрикса на тур-

неји по немачкој). Реј је компо-

новао на многе моје стихове.

Сад живи у Сиднеју. Пише за пе-

вача Фил Колинса, и музику за

нове филмове о Џемс Бонду.

Радо се сећам сарадње и са За-

харом и Радославом Граићем,

староградска музика... Сад је ве-

лики етно хит Граићева и моја

песма „Жубор вода жуборила“,

снимила ју је и Јелена Томаше-

вић, и још двадесетак извођача.

Писали сте различите

текстове, од рок балада, преко

панка, до народне музике.

Којима сте „давали највише

срца“, а где је професионали-

зам био израженији?

у обе, и у рокенролу и у

етно музици. Волим и класичну

музику на моје стихове. Мирјана

Божидар Живковић, некад рек-

тор Музичке академије у Бео-

граду, компоновала је за сопран

и клавир моје песме из књиге

„Лорка је умро од љубави“, а

Слободан Атанацковић и душан

Радић на моје етно стихове из

књига „Мачванке“ и „Аз буки

вједи“... 1975. године добили

смо награду удружења музича-

ра Југославије, певала је Рад-

мила Смиљанић.

Иза Вас је и значајан књи-

жевни опус, колико наслова

потписујете, и можете ли неке

своје књиге да истакнете као

најважније?

Посматрајући по областима,

с’ рокенрол тематиком: „Јер зна-

ла је мама мене ће скрцкати леви

елементи“. Ову књигу сам, уз

„добацивање“ Бана Московље-

вића написао 1968. „Џубокс“ је

желео да је објави, али је у бео-

градској штамаприји растурен

слог и уништен рукопис, тада

није смело да се пише роман о

рокенролу. Објављено је само

прво поглавље у „Џубоксу“. По-

том сам написао другу верзију, и

1986. објавио ју је Слободан

Машић, у независним издањима.

Од панк књига: „Dogfucker“ и

„Чизме слободе“, а од осталих -

монографије о црњанском, Бори

Станковићу, Исидори Секулић,

Микеланђелу...

Како је музика утицала

на Ваше писање?

Све моје догодовштине и

догодовштине мојих rnr друга-

ра, касније и punka, ја сам „ба-

цио“, и још увек „бацам“, на па-

пир. Има ту и хумора, али и по-

тресних судбина. Моје rnr и

punk књиге су докуметни о јед-

ном времену, и нека врста фан-

зина, јер увек унутра ставим

песме, цртеже и стрипове људи

са ових сцена.

Били сте и председник не-

ких клубова за младе, и уред-

ник новина. Којих?

Почетком седамдесетих, био

сам председник Клуба младих

стваралаца Шапца, потом и пес-

ничко-сликарске групе „Боје и

речи“. Средином 70 - их уре-

ђивао сам лист за младе „Селе“,

потом лист удружених школа

Шапца – „Браћа Срнић“, а од

осамдесетседме до деведесете

био сам уредник „другара“, ли-

ста основних школа Општине

Шабац. Био сам и уредник про-

грама за младе на Радио и тв

Шапцу, као и уредник ноћног

програма Радио Шапца. да-

нијела Пантић и Огњен Амиџић

били су у мојој екипи. данијела

сада води „Слагалицу“ на ТВ

Београду, а Огњен свој шоу на тв

Пинк-у. Као „отпораш“, водио

сам од 2001. до 2004. ’Арт От-

пор сцену, при шабачком нП

„Отпор“. Имали смо многе сек-

ције: литерарна, рецитаторска,

филмска, музичка...

Да ли сте члан неких про-

фесионалних удружења?

не волим чланства, али мо-

рало се због заштите ауторских

права. Од 1969., године члан сам

СОКОЈ-а, удружења музичара и

текстописаца. Замислите, у то

време било нас је само 9 текс-

тописаца, и 20 композитора,

сада нас има 7.000!!!! Члан

сам и удружења књижевника

Југославије/Србије, има томе

више од двадесет година. Било

нас је 98, а сада има 2.500!...

Неке ваше књиге су адап-

тиране за радио игре. Које?

да, две. „Чизме слободе“,

премијера на другом програму

Радио Београда била је октобра

2009-те, и ’“Шљамхаус“ – ок-

тобар 2010. Обе је адаптирао

Иван Велисављевић, панкер

кога сам упознао кад је био

седми разред основне школе у

Владимирцима. Очекујем да је

децембра 2012-те бити премијера

радио драме „Пластилчно лице“,

према мом истоименом роману.

наступао сам и у неким филмо-

вима. О фанзинима: „Фансинес

фром Марс“ и у играном:

„Појачало и гитара“, по причи

Слободана Тишме. Глумио сам

оца једном панкеру...

Често кажу да је RNR на-

чин живота, не само музички

правац. Колико је то фраза, а

колико истина?

RNR постулат је онај биб-

лијски: Воли ближњег свог.

Ипак, мојој rnr генерацији заме-

рам што се, углавном, удаљила

од тога. Профит и новац је по-

стао најважнији. Па гледајте, ни

један од „маторих“ rnr бендова не

форсира, то јест не преноси своје

знање и искуство неком младом

бенду. Чак ни њихова деца се не

баве рокенролом, него глуваре по

дискотекама и сплавовима, као да

се rnr очеви плаше да ће им си-

нови узети примат. Тако је и у

панку. Има много лажњака. Сад

су сви били рокери и панкери.

но, ми се сви међусобно по-

знајемо, па права rnr и панк сце-

на зна ко је ко, шта је шта... от-

кад је у њој, да ли је био викен-

даш, или не, или је био убачен од

стране власти да нас шпијунира

и цинкари.

Које групе и извођаче би

сте истакли као најважније у

опредељењу да практично жи-

вот посветите музици?

Рок групе с почетка/среди-

не/ 60 - их. Биле су убојитије,

кад је реч о текстовима, и о му-

зици. Рок је почео да се осипа

кад је настала мода „рок опера“

и спектакуларних концерата, не

за ухо, него за око. И панк гру-

пе од средине седамдесетих до

почетка деведесетих. Сад ми је

јадно кад видим неки панк бен-

дови певају о сиромаштву, ра-

товима, мукама, а припадају

богатој средњој класи, или оној

вишој. Има и таквих панк пи-

саца, миљеника медија и гламур

часописа... на промоције им до-

лазе министри! Гледали су и гле-

дају живот кроз прозор својих

топлих соба, а пишу о некаквом

бунту и отпору, који је чист

лажњак...

Ви нисте рођени у Шапцу,

али сте цео живот провели у

Шапцу. Какав је однос музике

некада и данас у Шапцу? Има

ли кретивности младих као

некада?

Ја сам по прадеди из околи-

не Ваљева, прадеда, гуслар Гли-

ша, био је брат од стрица писцу

Миловану Глишићу. Потом се

прадеда доселио у Мачву. Али

наш спрки усуд, наши ратови,

наше сеобе. Очеви преци су из

Мачве избегли у јужну Србију

пред налетом Аустроугара, а и

деда ми је био капетан. Врати-

ли смо се крајем четрдесетих.

Отуда ми је Шабац у срцу. Сад

се бавим писањем, и старост ме

хвата, па слабије знам шта се до-

гађа на шабачкој музичкој сце-

ни. Чујем, муке муче млади му-

зичари, град их се сети само за

ускршњи концерт, и нового-

дишњу свирку на Тргу, и то,

прича се, бесплатно крљају. А

гости добију по неколико хи-

љада, ако не и више, еврића, на-

равно из буџета. у моје време,

бендови, писци и глумци који

гостују у Шапцу добијали су од

продатих улазница, ништа ова-

ко, на руке или испод руке, и из

буџета. нема посете, нема ни

пара, беше у моје време. Сад

нема где да се вежба, ни да се

свира. Шабац више није онај од

пре, кад је био лидер у привре-

ди и економији. набројте ми

неку садашњу шабачку фирму

која има новине, разгласну ста-

ницу, спортско и културно-умет-

ничко друштво, неки rnr бенд,

своју салу, као у моје време... не

видим младе rnr музичаре ни у

медијима... Само ’новокомпо-

новане звезде’...

Вас обично наводе као

пример човека који је живот

провео у мањем граду, а опет

постигао много, иако није жи-

вео у Београду, Сарајеву, За-

гребу и неком од великих гра-

дова. Има ли уопште везе за

праве ствараоце где се налазе?

у моје време није. Шабац је

био безмало центар културе у еx

Yu. Сада, већи центри пружају

већу могућност. Шабац има два-

три медија, а тамо по двадесе-

так. Шабац нема издаваче, тамо

има. Сад су варошице постале

центар околних села, а метро-

поле центар околних варошица,

и кад ти неурбани, али стра-

начки или ловарно моћни, соле

памет шта је урбано и шта је

култура, и одређују ти - ово

можеш, ово не можеш, ту је

интернет као спас. доступан

ти је цео свет, налазиш себи пра-

во друштво, па ми није важно

где сам и да ли ће ме неко при-

хватити овде. Видим на youtube

има много мојих песама, мис-

лим на музику. „улицу јоргова-

на“ преслушало је око двеста

хиљада, а „Жубор вода жубо-

рила“ преко сто педесет хиља-

да. Ја сам путем интернета сте-

као много пријатеља широм

света. Разаслао сам им моје

књиге, које су углавном нон-

профит и самиздат, мало шта ми

је неко објавио, ако јесте дебе-

ло сам то одрадио пишући ре-

цензије писцима или лектори-

шући и коригујући. неке моје

књиге су преведене. на пример,

моје кратке хардхоррор приче

„Шљамхаус“ преведене су у

Балтимору, имају славистику

на универзитету, под називом –

„The Wreckhouse Tales“, и до-

биле су највећу оцену од стра-

не критичара, како ја за приче,

тако Тамара Исаковић и дани-

ел Радочај за ликовну опрему.

Кажу да тешка времена

утичу позитивно на уметност

у сваком смислу, па тако и на

музику. Ипак, чини се да му-

зика није ни близу некадаш-

њег нивоа, где лежи проблем?

Претворила се у Профит и

новац. Таленат више није важ-

ан. дај паре, и имаш цд, имаш

наступ на тв, ударно време,

имаш спотове, књигу... на на-

словној страни си. Пожељно је

да будеш што простији, вул-

гарнији, слава ти је већа. ужас...

Ја сам син столара и кројачице,

није имао ко да ме гура. Али

били су конкурси под шифром.

добијем прву награду, и ето

мојих стихова на фестивалима,

плочама, ето и мојих романа.

Под шифром сам, међу триста

аутора, добио прву награду и за

фељтон о црњанском у „Ве-

черњим новостима“, осамде-

сетшесте, а конкурисали су и

чланови наше Академије наука.

А добијао сам награде и за си-

нопсисе, снимљени су неки до-

кументарци на моје теме. Сад за

конкурс мораш да пошаљеш

пуно име и презиме, и број те-

кућег и жиро рачуна. Мој мла-

ди комшија каже: „назову бан-

ку и провере, па ако имаш пара

да купиш награду а после при-

чаш добио си је“. Евровизија

нема конкурса - славни иду.

није фер. Можда међу младима

има бољих композитора и текс-

тописаца од Бреге, Ковача,

Жељка... Видим, почели су ме-

дији да траже таленте, али, с

часним изузецима, жири се ше-

гачи с такмичарима, као да на-

мерно прихватају и којекакве

јадничке да им се народ смеје,

фол-забава. Б.Д.

Профит и новац су данас испред талента

уз жеље за свако добро,

лепа слика у Мишару, на Бадње

вече... Чини се нико радоснији,

од младог свештеника, јереја

небојше Јеремића, који, након

вечерњег богослужења, са осме-

хом каже:

-Хвала Господу Богу, с

Божјим благословом, и благо-

словом нашег владике, од 13. но-

вембра смо почели да служимо

овде у нашем храму. А већ тре-

ћа је година како прослављамо

Бадњи дан, Бадње вече, Божић,

овде у нашем селу. И оно најлеп-

ше, и за дивљење свих, посеб-

но мене као свештеника, је овај

одзив.“

Са својим Мишарцима, јер

ту је скоро тридесет година

службовао, и те вечери, про-

тојереј ставрофор Владимир То-

доровић. Вели да се одувек на-

дао да Мишар добије цркву.

-Очекивао сам, и био сам

увек оптимиста, да ће то Мишар

урадити јер је заслужио и одав-

но је требала богомоља у Ми-

шару. Хвала милом Богу, што је

лепо видети присуство омлади-

не у Мишару, и много је добро,

за њих пре свега, да се окупљају

на овом месту, и да постоји ме-

сто сабирања, место где ће се

људи обожити, где ће се људи

оплеменити хришћанством пра-

вославне провијенције. није

фикција него је опција. И ако је

присутна у овоземаљском жи-

воту она има смисла, има свог

значаја, а служи у највећој мери

да биолошки живот учини мак-

симално функционалним, за оп-

ште добро, и за наставак живо-

та, јер само људи могу Бога

прославити!

Мишар заиста лепу слику

одаје, многи људи су овде пуно

тога урадили, ја сам овде служ-

бовао скоро тридесет година, и

у протеклом периоду, када је

било и извесних потешкоћа.

увек су се нашли они који су

били ентузијасти да сачувају

многа добра везана за Мишар.

Морам поменути, као најзна-

чајни, бар за мене, у томе је Сте-

ван Симић“.

Бројни малишани почашће-

ни су бомбонама, а заједнички

– за мир, радост, срећу, љубав,

благостање, упаљен је бадњак.

небо над Мишаром обасјао је и

ватромет... црква, према најава-

ма, потпуно ће бити завршена

до ускрса...

дРУШтВОwww. podrinske.com�2 12. јануар 2012.

нову, 2012. годину Шапчани

су, у зависности од дебљине

буђелара, дочекали у кућној ат-

мосфери, са породицом и

пријатељима, неком од ресто-

рана и других угоститељских

објеката, а највећи број Шапча-

на определио се да најлуђу и

највеселију ноћ проведе на цент-

ралном градском тргу. И док је

у ресторанима и кафанама било

весело и распевано, ништа мање

расположење није владало ни на

организованом дочеку на Тргу,

где су за сјајно расположење

били задужени шабачки бенд

„Hope Coopers“, као и вероват-

но, тренутно најпопуларнији

певач поп музике на простору

екс Ју, Владо Георгијев. Свирка

на Тргу кренула је који минут

после 22 сата, и у првом сату

дочека, „Hope Coopers“ успели

су да све који су дошли на Трг

врате у блиску прошлост, ин-

терпретацијом бројних хитова

светског Попа и Рока. Профе-

сионалном, и посве квалитетном

интерпретацијом музике коју

не може баш свако да схвати и

разуме, допринели су да атмо-

сфера и температура у публици

лагано почну да сежу до оног

нивоа какав је и пожељан у јед-

ној веселој вечери. А о самој

свирци овог бенда најбоље го-

вори податак да су поједине

мелодије које су извели, биле

скоро идентичне оригиналним

интерпретацијама.

након њих, на бини се

појавио, и од самог старта ат-

мосферу скоро запалио, Владо

Георгијев, чије вокалне спо-

собности никада и нису дола-

зиле у питање. уз поздраве

Шапцу и Шапчанима, запевао је

своје хитове, а публика, која је

те прохладне, али не претерано,

ноћи дошла на Трг, пратила је у

свим хитовима које је Владо

извео. Шапчани, а посебно

Шапчанке, младе, и нешто мало

мање младе генерације, певали

су уз свог госта-домаћина на

концерту, који се потрудио да

свој задатак обави крајње про-

фесионално. у тренутку када су

се казаљке поклопиле, а стара,

офуцана и истрошена 2011. и

дефинитивно отишла у праис-

торију, приређен је и спектаку-

ларан ватромет, који је потрајао

скоро десетак минута, да би

након тога, поново на сцену

ступио Владо, који је наставио

дружење и певање са публи-

ком. Све до петнаестог минута

другог сата нове, 2012. године,

када је публику са Трга повео у

неке топлије крајеве, и у неке ка-

фетерије на сунчаним плажама

са прелепим девојкама, чиме је

и званично завршен улични до-

чек 2012. године у Шапцу. на-

кон тога, сви они којима је било

рано да крену ка својим домо-

вима, могли су да наставе ве-

сеље у неком од бројних кафи-

ћа у пешачкој зони, у Господар

Јевремовој улици, који су током

те вечери омогућили свима који

су то хтели, улаз без обавезне

конзумације и резервације.

А већ колико сутра увече, пе-

так - 13. јануар све љубитеље

праве, квалитетне музике у

Шапцу, очекује ново уживање и

незабораван провод. Сви који то

буду желели, имаће прилику да

нову, 2012. годину, по

Јулијанском календару,

дочекају на истом ме-

сту као и ову, која се

обележава по Грего-

ријанском, уз Влатка

Стефановског и његов

бенд.

П. С. А када су кон-

церти и музичка деша-

вања која ће у Шапцу

бити организована то-

ком ове године, већ сада

можемо да кажемо да ће

их бити заиста много,

као и да ће бити за сваког

понешто. А до тада, ...

Ћао, нема више

ПОДРИНСКЕ

осврт На доЧек 2012. годиНе

Весело у кафићима, на тргу лудница

Мир божији Христос се роди

МиниСтАР дУШАн ПетРОВић је ,тАКОЂе, дОчеКАО нОВУ ГОдинУ

нА тРГУ

�312. јануар 2012. www. podrinske.comКУЛтУРА

Арт студио је препознатљив

и по три новогодишња концер-

та која се традиционално одр-

жавају сваког децембра: Кон-

церт дечјег хора В и В а, Јуби-

ларни концерт Хора 66 девојака

и новогодишњи концерт Шко-

ле клавира.

Концерт дечјерг хора В и В

а одржан је 21. децембра 2011.

године у Шабачком позоришту.

Још једном, по ко зна који

пут, В и В а приређује несваки-

дашњи музичко-сценски спек-

такл, достојан највећих и најлеп-

ших европских концертних дво-

рана. Концерт несвакидашњи

по много чему: по савршеној ор-

ганизацији, са највећим музич-

ким-вокалним дометима (дик-

цији, интонацији, интерпрета-

цији...), са сценским лепотама до

неба!

двадесетак композиција

слушаоцима поклања др Ми-

лена Ђурковић Пантелић са

својим саставима: «Кад падне

први снег», «Сањајте», «Че-

кам да зазвони», «Љубав!,

«Онај прави», «Ђачка љубав»,

«Свет је један», «деца ће по-

бедити», «Ал, праља није прин-

цеза», «О деда Мразе», «Срећ-

на нова», «Greensleeves», «ус-

паванка за маму», «Noel, s,est

lamur», «Chiguitita», «Anasta-

sia», «Happy New Year», «Jou to

the World».

Препуна дворана поздравља

извођења овацијама. Од нумере

до нумере! Буквално: од почет-

ка до краја концерта.

Бина и просценијум Ша-

бачког позоришта је препуна

за завршну сцену од 104 изво-

ђача. Спектакл који се ретко

виђа (односно не виђа) на на-

шим просторима. И то В и В а

чини пуних осамнаест година!

НовогодиШњи коНцерт деЧјег Хора в и в а

Спектакл који се ретко виђа

Арт студио Шабац је пре-

познатљив и по три пролећна

фестивала и по три новогодиш-

ња концерта: дечјег хора В и В

а, Хора 66 девојака и Школе кла-

вира.

Афирмисана класа најмла-

ђих клавириста Иванке Ђурко-

вић, приредила је новогодишњи

концерт 29. децембра 2011. го-

дине.

наступило је осам ученика

из Иванкине класе а као гост

Сара драгићевић која учи кла-

вир и у Паризу.

Поред Саре наступили су:

Емилија Исаковић, Мила Пет-

ровић, Стефан Савић, Емилија

Савић, Саша Савић, наталија

Гајић, Вељко Живановић и Игор

Стојићевић.

Сви млади пијанисти су из-

водили по више композиоција,

(укупно 29), а велико и пријат-

но изненађење био други део

концерта када су наступили ка-

мерни састави: «ЕС» Емилија и

Стефан, «ВЕнАТИ» Вељко и

наталија, «АМАдЕуС» Сте-

фан и Саша и «САШИГОР»

Саша и Игор.

Концерт је претпоследња

провера за пијанистичка так-

мичења у Арт студију: Међуна-

родни фестивал младих пијани-

ста 9-11. марта и Међународни

ART in DUO / ART in TRIO фе-

стивал камерне музике 23 - 25.

марта 2012. године.

.да подсетимо, на фестива-

лу 2011. године Иванка Ђурко-

вић је проглашена за најуспеш-

нијег професора-педагога, која

је са шест ученика освојила три

прве и три друге награде. да ли

ће се тај успех поновити знаће-

мо за само два месеца.

традициоНалНи коНцерт Школе клавира арт студија

На високом нивоу

МЛАди ПијАниСти КЛАСе иВАнКе ЂУРКОВић

САРА дРАГићеВић

дР МиЛенА ЂУРКОВићПАнтеЛић

ВиВА нА јУБиЛејУ хОРА 66 деВОјАКА 23. децеМБРА

тРи ГенеРАције дечјеГ хОРА ВиВА

Господине Маршићанин,

данас (у петак 1.децембра) де-

лите пропагандни материјал

ДСС-а у централној градској

зони Шапца. Грађани су по-

мало изненађени Вашим при-

суством, шта је сврха посете и

акције коју лично водите?

Ако буде правде и права, а

чини ми се да је данас народ у

Србији жељан права и правде

исто као хлеба и запослења,

онда за то мора да се одговара не

само политички. не сме се

кршити устав, не смеју се крши-

ти закони, не смеју се газити од-

луке народне скупштине и пре-

давати на милост и немилост

део територије сопствене држа-

ве, сопственог народа Албан-

цима и нато пакту. За то мора да

се одговара као и за лоповлук и

крађу. Ако буде правде за то ће

се у Србији једног дана и одго-

варати. И сам председник Ре-

публике Србије Борис Тадић

на једном таквом суду и на јед-

ном таквом процесу могао би да

се брани искључиво позивајући

се на крајњу неурачунљивост. О

томе говоримо данас народу.

Подсећамо шта треба учинити.

Треба дићи глас против ове вла-

сти, треба власт променити, не

да би једне мангупе заменили

другим, већ да би се променила

политика у Србији, а дСС је га-

рант за такве промене. Треба до-

бити нову власт која би проме-

нила политику, која ће вратити

држави достојанство, која ће

одговорно бранити државне и

националне интересе која ће

бранити наш народ на Косову и

Метохији. Која би учинила све

да се Србија развија као што се

развијала у периоду владе др

Војислава Коштунице. довољ-

но је сетити се тог периода како

се тада бранио интерес државе,

како су се тада бранили нацио-

нални интереси и како се тада у

Србији живело, да би народ

знао шта треба да учини. Ова

власт мора да оде, политика

мора да се промени. Зато смо

овде, зато разговарамо са љу-

дима.

Грађани мисле да постоје

и тежа питања и оно кључно

на које нико не види одговор.

Можете ли Ви да им понудите

решење?

Мислите на Косовско пита-

ње? на косовско питање нисам

сигуран. То је проблем који уко-

лико Србија не настави овим пу-

тем који води Борис Тадић који

доводи до дефинитивног и фак-

тичког признања и то је дневно

на делу, уколико се поведе од-

говорна државна и национлана

политика све је то проблем који

ће се решавати дуги низ година

и деценијама, као што су и мно-

ги други у свету ову врсту кон-

фликта решавали. уколико

држава не буде водила рачуна о

националном интегритету, уко-

лико се настави са кршењем

устава и одлука народне скуп-

штине, уколико као што то ових

дана чини режим Бориса Тади-

ћа се фактично практички при-

знаје независност Косова, онда

ће то питање бити решено на

нашу жалост веома брзо.

Ипак, грађани постају апа-

тични очекујући решење.

Потпуно је разумљива апа-

тија народа који је суочен са сва-

кодневним егзистенционим про-

блемима, међутим то је наравно

прво питање које њих оптере-

ћује, кад се човек пробуди

ујутру и не зна шта ће свом де-

тету дати да једе, он у том мо-

менту не размишља о државним

питањима. Међутим потпуно

сам уверен из разговора са љу-

дима да су људи потпуно свес-

ни шта значи чувати државу,

очувати државу и колико је то

заправо везано за њихов егзи-

стенционални статус ,за развој

привреде. Једноставно не по-

стоји начин да ви државу раз-

вијате економски, ако ви држа-

ву као институцију и територију

нисте стабилизовали. докле год

се то питање не реши, докле год

ви имате неодговорну владу, ви

не можете решити ни један ни

други проблем на повољан на-

чин за грађане.

Подринске: Хоће ли са-

дашње генерације доживети

да виде излазак из кризе?

То је врло тешко рећи. дак-

ле, ми смо ове три године за-

право доста назадовали, не само

економски не само по питању

очувања наших државних ин-

тереса већ када се ради и о де-

мократским институцијама. Ми

смо последње три године наза-

довали по наводима званичних

институција када је корупција у

питању пали смо на неко 86 ме-

сто на светској ранг листи, дак-

ле ми смо дубоко корумпирана

држава. Све су то проблеми да

не говорим о стању у привреди,

привреда је назадовала, бруто

друштвени производ се смањио

незапосленост енормно расте.

није узрок томе светска криза.

Светска криза само отежава ре-

шавање тих проблема, али није

њен узрок. Све су то проблеми

са којим се одговорна власт

мора суочити било која да буде,

а објективно ја мислим да без

дСС у будућој власти неће бити

могуће да се очекују корените

промене садашње политике. Све

ће то захтевати време и озбиљан

мукотрпан рад који захтева пре

свега поштен однос према гра-

ђанима. Рећи им како ствари

стварно стоје, без компромисно

се обрачунавати са корупцијом

и криминалном, уверити народ

да власт дели судбину свога на-

рода у сваком погледу и добити

од њих подршку за све оне мере

које се морају предузети да би

се Србија развијала.

Подринске: Можете ли да

упоредите рад садашњег и

парламента којим сте ви пред-

седавали?

у време када сам ја био

председник народне Скупшти-

не није био лак период за вође-

ње седница. Биле су такве окол-

ности непосредно после победе

дОС-а на изборима и политике

СРС која је у оно време водила

политику фактички опструк-

ције парламента. Али ипак је по-

чео да се парламент по први пут

после другог светског рата,

после периода комунизма, кон-

ституише као институција која

је прва и најзначајнија у једној

држави. доста је тога учињено

после тога. нисам ја био најус-

пешнији у томе. Мислим да је

добар период за развој парла-

ментаризма у Србији био пе-

риод од 2003-08. Ту је доста

учињено. Ту су се постизали

компромиси управо у парла-

менту о најбитнијим државним

питањима. Ту су се разговори

водили између парламентарних

група, било је отворене распра-

ве, било је расправе у парла-

менту о најзначајним питањима,

доношене су декларације и вла-

да је слушала на неки начин глас

народа изражен преко њихових

посланика у народној скуп-

штини. Последње три године за-

право парламент више не личи

на парламент. Он је руиниран и

враћен на неке ниске гране,

можда личи више на време које

је био за време Слободана Ми-

лошевића. То је једна машине-

рија која изгласава не прочи-

тавши било шта од аката који се

у Скупштини доносе. Заправо

ви имате данас једну ситуацију

да је та институција потпуно

гурнута у запећак. Свесно се

омаловажава и руинира њен уг-

лед, да би се власт преселила у

руке једног човека, који данас у

свом кабинету одлучује и прак-

тично води једну владу и дик-

тира свим догађајима у парла-

менту. М.Ж

ЗАБеЛеШКеwww. podrinske.com�� 12. јануар 2012.

разговор с поводом: драгаН марШићаНиН, председНик НародНе скупШтиНе репуБлике срБије упериоду од 2001-2004 годиНе, БивШи миНистар привреде и амБасадор срБије у Швајцарској од 2005 до 2009 годиНе. сада, како тврди, само је „оБиЧаН“ ЧлаН дсс-а

Србија је дубоко корумпирана држава

Протест Окупирајмо Вол-

стрит проглашен је за један од

најбитнијих догађаја у 2011. О

мотивима тог протеста, о томе

како је и зашто почео, а затим и

како се завршио разговарали

смо са Мајком Брајом, чланом

радне групе задужене за штам-

пу покрета Окупирајмо Вол-

стрит.

Да ли можете укратко да

нам препричате због чега је

ваш протест почео?

- Магазин под називом “Ад-

бастерс” упутио је позив грађа-

нима да изађу на улице, окупи-

рају Волстрит, формирају кам-

пове и протестују против фор-

миране неједнакости у америч-

ком друштву, нарочито од по-

четка финансијске кризе 2008.

године. нисам веровао да то

може водити ка нечему, нити

сам гајио превелике наде. Ме-

ђутим, група од 200-250 људи се

почела сакупљати у Зукоти пар-

ку на Менхетну и постепено је

почела да привлачи све више па-

жње. Рекао бих да је то тада

више било због полицијске ре-

пресије (десило се да су до

краја септембра две младе жене

биле попрскане бибер спрејом

на тротоару од стране полиције

без разлога. Затим, више од 700

протестаната је било ухапшено

на Бруклинском мосту 29. и 30.

септембра). у том тренутку ме-

дији су почели да обраћају више

пажње на нас. 5 октобра смо ор-

ганизовали велики марш зајед-

но са синдикатима рада када је

15.000 људи шетало дуж Брод-

веј улице. у том моменту сам

схватио да се ово претвара у не-

што заиста велико.

Какав је био материјални

и образовни статус демон-

страната?

- Различит. Ја сам постди-

пломац на универзитету му-

зичке индустрије. Имамо про-

фесоре, ветера-

не, бес-

кућ-

нике који живе у парку и који су

такође учествовали у протесту.

Било је и старијих, заиста врло

разноврсно.

Да ли сте имали неке узо-

ре приликом организовања

овог протеста, материјалну и

тактичку подршку?

- доста учесника је имало

искуства из ранијих протеста.

на пример, ја сам учествовао у

Покрету за глобалну правду –

против глобализације пре 10

година. Мислим да су Волстрит

окупирали баш такви људи који

су успоставили директну де-

мократску организациону струк-

туру. данас имамо већи број

тих обука. у почетку нисмо

имали и новац, али како је вре-

ме пролазило почели смо да

добијамо донације од пролаз-

ника, преко интернета, људи су

почели да нам остављају храну,

одећу да нам буде топло. до пе-

риода о којем говоримо имали

смо око 4.500 долара.

Који су вас истакнути

поједнинци или организације

подржали, а ко вас је крити-

ковао и зашто?

- неки истакнути чланови

демократске странке су нас под-

ржавали као нпр. ненси По-

ловски, бивши потпредседник

Ал Гор, бивши председник Бил

Клинтон. Они су говорили доб-

ре ствари о нама. Затим је ту

било и неких локалних поли-

тичара, људи из Градског већа,

али нас је и доста других поли-

тичара попут републиканаца

критиковало рекавши да је у

реду што протестујемо због еко-

номског статуса земље али да не

би требало да протест усмера-

вамо на Волстрит, већ против са-

мог Обаме, што је у суштини

тачно. Што се медија тиче, већи-

на конзервативних новина које

припадају Руперту Мурдоку по-

пут, „Фокс њуз“, „Њујорк пост“

су били толико критични

да су нас чак

називали

и животи-

њама и

гово-

рили да нас треба избацити из

парка. друге станице као што су

„СиЕнЕн“, „ЕмЕсЕнБиСи“, „Ал

Џазира“ су нам пружале под-

ршку на насловницама, а ста-

нице попут „Ал Џазире“ и „Ру-

сија данас“ фокусирале на бит-

на питања везана за сам протест.

Стиче се утисак да спон-

тана окупљања не доносе ре-

зултате уколико се циљеви

јасно не дефинишу. Да ли је то

случај и са вашим протестом?

- Истина је да немамо неку

ужу коначну листу одређених

захтева. То је због начина на који

доносимо одлуке на Генаралној

скупштини што значи да неко

мора нешто да предложи па се

то стави на гласање и ако се из-

гласа онда се прихвата и то је то.

Ако не онда се не прихвата.

Већина људи, нарочито они из

радничке класе су одмах схва-

тили о чему говоримо јер су они

и највише осетили последице

економске кризе, изгубили су

посао, домове и разумели су

везу између ових финансијских

институција и проблеме са

којима се суочавамо.

Које решење нудите?

- Залажемо се за повећење

такси и пореза вишој класи и

корпорацијама, повећање фон-

да за социјалне услуге, повећа-

ње запослености, да се људима

који су изгубили своје домове

кроз хипотеке и пљачкашке кре-

дите омогући да поврате изгуб-

љено уз помоћ банковних кре-

дита.

Како ће се ваш протест

одразити на предстојеће из-

боре у Америци, на глобални

рат против тероризма и аме-

ричку интервеционистичку

политику у свету?

- Покушавамо да се дистан-

цирамо од избора кад су у пита-

њу кандидати, али намећемо бит-

на питања. Ми заиста морамо да

буквално уплашимо политичаре

не обећавајући им ништа. на

нас су утицали у великој мери

„Арапско пролеће“ и демократ-

ски покрет у Египту, Тунису, Ли-

бији и мени се чини да је много

људи сматрало да се са ратом у

Ираку Блиски Исток може транс-

формисати у демократију само

ако САд пошаљу своје америч-

ке војне трупе унутар тих зема-

ља. Мени се чини да се до демо-

кратске земље може доћи тек

кад се унутар самих људи појави

демократски покрет.

Како гледате на убиство

либијског вође Муамера Га-

дафија?

- О томе нема званичног

мишљења Покрета окупације

Волстрит-а. Сматрам да није

добра идеја да Сједињене држа-

ве војно интервенишу у другим

земљама јер је у питању чисто

империјалистичка акција под

маском хуманитаризма. Сједи-

њене државе немају баш добар

осећај за једнакост, нити од-

личне социјалне службе зато

бих и волео да видим како дру-

ги људи воде ову земљу.

У коликој мери је протест

на Волстриту успео да проме-

ни светску политичку сцену?

- Шаљемо поруку да има

људи којима је заиста стало и

који имају снаге и воље да ства-

ри учине бољим него што јесу.

у том смислу су људи широм

света рекли: ”Па, ако Амери-

канци коначно чине нешто онда

је време да и ми почнемо.“ Мо-

рамо ићи и даље и створити по-

крет који ће се бавити спреча-

вањем наше земље да иде у ра-

тове широм света, а то је заиста

међународни циљ који се мора

остварити. нарочито из разло-

га што је последњих 10 година

представљало праву срамоту за

наш народ.

Да ли америка води две не-

зависне политике, спољаш-

њу и унутршњу када је де-

моктаија у питању?

- Мислим да постоје дво-

струки стандарди. Ево, погле-

дајмо само Гуантанамо залив на

Куби у којем се хапсе и затварају

људи без суђења. Америка има

обавезу да спроводи демокра-

тију у свету кад је то корисно, али

је то одраз америчког национал-

ног безбедоносног интереса.

Разговор водио: Владимир Недељковић

�512. јануар 2012. www. podrinske.comЗАБеЛеШКе

БЕРЛУСКОНИ„Синоћ су чекале у

репу пред вратима мојесобе… било их је једана-ест… опалио сам их само осам… јер нисам могао више…не може се све…“. Тако је своју новогодишњу ноћ у јут-ро 1. јануара 2009. италијански премијер Силвио Бер-лускони описао своме тада веома присном пријатељу Ђам-паолу Тарантинију мешетару из Барија.

- Три године касније, после његове оставке , многисе питају како је њима, девојкама, било и које су од њихбиле задовољније: првих осам или задње три.

разговор: марк Брај, представНик покрета „окупирајмо волстрит“

Почетак или крај? Мајк Брај је рођен 1982. го-

дине Њу Џерзију. друштвено

се активирао током покрета

против глобализације. Орга-

низовао је протесте протим

ИМФ, против Светске банке,

против ГА и против рата у

Ираку. неко време је провео

организујући Раднички покрет

2005. и 2006. године. Помагао

је реформисање групе студе-

ната познато као „Шездесе-

те”, групе студената која се

залаже за демократско друшт-

во које је реформисано 2006.

године. Био је ангажован у

Покрету за права имиграната

када су одржани велики мар-

шеви првог маја 2006 и 2007

године.

МАРК БРАј, ПРедСтАВниК ПОКРетА

"ОКУПиРАјМО ВОЛСтРит"

www. podrinske.com 12. јануар 2012.�� www. podrinske.com дРУШтВО

Буџет Шапца за 2012.

годину већи за 600

милиона динара

захваљујући изменама

Закона о финансирању

локалних самоуправаГрадски одбор уједињених

региона Србије Шабац одржао

је у уторак, 10. јануара конфе-

ренцију за новинаре на тему

ефеката измена закона о фи-

нансирању локалних самоупра-

ва на буџет Шапца. Председник

Градског одбора немања Пајић

истакао је да је буџет Шапца за

2012. управо захваљујући овим

изменама већи од прошлого-

дишњег за готово 600 милиона

динара. „циљ уједињених ре-

гиона је да се новац троши где

се зарађује, и да грађани одлу-

чују о приоритетима. Желећи да

у разговору са грађанима ут-

врдимо приоритете, организо-

вали смо серију трибина на

тему децентрализације и враћа-

ња ингеренција месним зајед-

ницама, током које смо посети-

ли 36 месних заједница. Грађа-

ни су потврдили да је неопход-

но да месне заједнице имају

сопствене буџете. у складу са

тим, уједињени региони Србије

сматрају да треба 5 одсто град-

ског буџета определити на рачу-

не месних заједница, пропор-

ционално по броју становника“

рекао је Пајић.

градски одБор уједињеНиХ региоНасрБије ШаБац

Више пара у буџету

Традиционални коктел у

просторијама месне заједнице

„доњи шор“ одржан је претпо-

следњег дана прошле године.

Велики број гостију и пријате-

ља ове Месне заједнице изра-

зили су своје задовољство што

се овај вид дружења наставља аи

и задовољство што се у овој

месној заједници добро ради.

Обраћајући се гостима Горан

Марковић – Гоци, председник

Савета месне заједнице „доњи

шор“ између осталог је рекао:

„Желео бих да се захвалим

свима који су учествовали у

нашим пројектима, који ће и

даље наставити да учествују и

подржавају ово што радимо ми

у Месној Заједници „доњи

шор“. Мени је драго кад овде ви-

дим све људе који су позитивни,

који су добро расположени. То

нам је увек био циљ, да сви

људи који живе на овом под-

ручју или сви људи који су не-

како везани за доњи шор, буду

срећни и задовољни и да и даље

наставимо да се дружимо. на-

дам се да ће за то и у наредној

години бити прилика, оваквих

свечаних. Ми смо навикли да се

сваке године за овај нового-

дишњи коктел окупимо, да по-

зовемо пријатеље, све који са-

рађују са нама. И овог пута бих

желео да вам се захвалим и још

једном да вам пожелим све

најбоље у предстојећој години и

много здравља и среће.

И градоначелник Шапца

господин Милош Милошевић

имао је само речи хвале за рад

ове Месне заједнице:

„Овде смо у највећој и

најлепшој месној заједници на

подручју града Шапца а да нам

гости то не замере. То је дело за-

хваљујући активностима Месне

заједнице. Ми из градске упра-

ве само у садејству са људима из

Месне заједнице који ту најкон-

кретније могу да уоче проблеме

својих комшија, својих сугра-

ђана и могу да покрену многе

иницијативе једино и можемо да

радимо. Без њих ми не можемо

бити ефикасни. Захваљујући

председнику Месне заједнице и

људима око њега који ту вредно

раде и који су покретачи вели-

ког броја акција, а који су са

своје стране упорношћу и ар-

гументима које су нам пред-

очили учинили да много енер-

гије, пара из градске управе

буде пласирано управо на ре-

шење проблема житеља месне

заједнице „доњи шор“. Захва-

љујући томе и ове године у

овом усвојеном буџету за 2012.

годину доста тога је намењено

овој Месне заједнице. да кажем

неке од најважнијих а то су

Кајмакчаланска улицам која тре-

ба да буде реконструисана од во-

доводне мреже до тротоара и

јавне расвете. Владе Јовановић

од Карађорђеве до В. Мишића,

цела улица Проте Смиљанић, од

В. Мишића до церске улице,

рачунајући и паркинг уз зграде

на Тркалишту, два стамбена

блока, уређење око њих, а то су

Радничка и Грмићка улица.

Ако би набрајали шта смо

све зајено урадили у протеклих

десет година а можемо мало да

се присетимо. Било би то од

улица Штефице Косјер, а па

Поп Лукина, Карађорђева, Ми-

лоша Поцерца, В.Мишића, Гос-

подар Јевремова, осветљење

Тркалишта, семафор на Трка-

лишту, ОШ „Господар Јеврем“,

сала која је урађена на ини-

цијативу Месне заједнице, пар-

кови, игралишта, простори око

обдаништана подручју ове мес-

не заједнице, улица Илије Бир-

чанина, фасада и осветљење

Јанкове школе.

Ја сам изнео ово што је ак-

туелно, а тиче се месне зајед-

нице „доњи шор“. Желим вам

пуно здравља и успеха у пред-

стојећој години.

традициоНалНи НовогодиШњи коктел у месНој заједНици “доњи Шор”

Година великих активности Окончана прва фазауређења Тркалишта

Прва фаза акција Месне заједнице доњи Шор „Тркалиште

моје игралиште“ је завршена. на простору парка код скло-

ништа урађено је дечје игралиште, које поред засађеног дрво-

реда чине целину онакву каквом је и замишљена. у најве-

ћој градској месној заједници поручују да настављају акцију

током 2012. године на свим просторима који могу да се ис-

користе за преуређивање.

�712. јануар 2012. www. podrinske.comЗАБеЛеШКе

Помешана осећања, распо-

ложење између осмеха и суза, и

врхунско извођење свих корео-

графија, обележили су јубилар-

ни годишњи концерт Ансамбла

народних игара „Хајдук Стан-

ко“. Изузетно тежак и атракти-

ван програм првог извођачког

ансамбла, овога пута доведен је

до савршенства, што је публика

препознала и неуобичајено за

наступе, аплаудирала и током из-

вођења игара. ништа мање ат-

рактивни, нису били ни насту-

пи припремног и првог дечијег

и омладинског ансамбла, док су

ветерани још једном показали да

нису за старо гвожђе, и да би већ

сутра могли да се активирају.

Иза сцене, неуобичајени мир

за овакве концерте, одржавао је

сигурност свих учесника да су

спремни за наступ за памћење.

Тако је и било, што је на крају

потврдила Биљана Рељић, један

од оснивача друштва и умет-

нички руководилац. „начин на

који презентирају програм на

сцени, начин на који носе ко-

стиме, стил и техника игре, али

и доживљеност на сцени су

врхунски што публика препоз-

наје и награђује аплаузима. То

ми је највеће признање и тиме

се поносим. Вечерашњи концерт

је сигурно најбољи концерт ви-

ђен у Шапцу“ – каже Рељићева

одмах по завршетку програма.

Велики број играча, од ос-

нивања, прошао је кроз друшт-

во. Једина двојица фолклориста,

који су и данас ту, су Алексан-

дар Андрић и ненад Стекић.

Председник друштва Милош

Тојић, тим поводом, на концер-

ту, доделио им је велике за-

хвалнице за верност. Обојица

кажу да је то признање за труд,

рад, пожртвованост, редовност

и оданост, и да су провели десет

дивних година у друштву са

којим су пропутовали Европу, а

надају се да ће заједно оства-

рити сан и заиграти на неком

другом континенту. управа

„Хајдук Станка“ годинама се

труди да сачува народне песме

из времена Првог светског рата

и на сваком концерту неку од

њих презентира публици. Тако

је било и овога пута, а као со-

листи наступили су Милош

Тојић и Анета Бијуклић са три

песме из тог времена. Посебно

вредна помена је песма „Су-

нце јарко ти не сијаш једнако“,

коју је користио и Петар Илич

Чајковски у „Словенском мар-

шу“. За интерпретацију ове пес-

ме млада Анета Бијуклић до-

била је громогласне аплаузе

публике.

Јубиларни концерт, путем

интернет провајдера Гром нет.

стриминг онлајн, могли су да

гледају љубитељи фолклора ши-

ром света, што је управа друшт-

ва искористила да поздрави

пријатеље (у директном обраћа-

њу водитеља) - директора најве-

ћег фестивала у Грчкој и пред-

седника ИОВ-а Асамакиса Став-

ропулоса и Фолклорни ансамбл

„Опанчићи“ из Вошингтон ди

Си-а у САд-у.

Било би неправедно не по-

менути народни оркестар под

управом Младена Алексића,

који је по ко зна који пут, свој

део посла обавио врхунски. Чла-

нови друштва су јавно прочи-

тали поруку захвалности Би-

љани Рељић за све оно што је

учинила за њих током првих де-

сет година. Била је то сцена

пуна емоција. Сузе на лицу

уметничког руководиоца, биле

су сузе поноса и радости, а сузе

неких девојака из ансамбла пак

сузе туге јер ће неке од њих пут

повести даље, а овај наступ ће

памтити и као опроштајни.

М.Ђ.

Концерт за памћењејуБиларНи годиШњи коНцерт аНи „Хајдук стаНко“

„Пре десет година у мору живота настала је једна шкољ-

ка и у њој бисер сјајан, седефаст. нешто тако једноставно, али

прелепо и јако вредно. да, настао је наш бисер, наш „Хајдук

Станко“. Све ове године биле су испуњене радом, трудом и од-

лучношћу чланова да напредујемо, а самим тим и опстанемо.

није било лако ускладити све друге обавезе као што је школа,

стизати на време за пробе из околних места смрзавајући се на

аутобуској станици док чекамо превоз. Али ни то нам није било

тешко знајући да ће нас дружење, смех, игра и песма на про-

бама загрејати и учинити да све тешкоће превазиђемо. у ан-

самбл смо долазили врло млади, неискусни, али само је једна

особа знала да препозна у нама таленат и љубав према фолк-

лору. не само да нас је научила прве кораке у игри, него нам

је, као и наши родитељи, пружала подршку, волела нас и усме-

равала на прави пут. да, то је наша Биљана Рељић. Ево, дошао

је и овај дан, дан за који смо се вредно припремали, који смо

чекали са нестрпљењем, 25.децембар 2011, јубиларни годиш-

њи концерт. дан који ће многи од нас памтити по препуној по-

зоришној сали, као и по бројним генерацијама играча који су

се вечерас окупили. Чак и они који нису били у могућности да

нам се придруже са нама су у нашим мислима и срцима. Го-

дине ће и даље тећи, али Биљо, чак и кад сви будемо далеко оку-

пирани животним обавезама, знај да волећемо те као и сада ис-

крено, јако, јер ми хајдуци волимо баш тако“.

www. podrinske.com 12. јануар 2012.�� www. podrinske.com СПОРт

Жрк медициНар

ОбавештењеЖРК Медицинар из Шап-

ца покренуо је бесплатну шко-

лу рукомета за девојчице уз-

раста 8-14 година. Позивају се

све заинтересоване девојчице,

као и њихови родитељи да се

јаве у клупске просторије, у

Тц „Тријумф“ у улици цара

душана 1 у Шапцу, III спрат.

Са полазницама школе ће ра-

дити професори физичког

Маја Перић и Бојан нико-

лајевић. Ова акција има за

циљ популаризацију бављења

спортом међу најмлађим де-

војчицама, па у овом колек-

тиву верују да ће акција наи-

ћи на разумевање код дирек-

тора основних и средњих

школа Шапца у погледу бес-

платног уступања термина за

тренинге, али и да ће ини-

цијативу бесплатне спортске

школе подржати и остали

спортски колективи који се

финансирају из градског бу-

џета Шапца.

По осамнаести пут за редом,

Олимпијски комитет Србије

прогласио је најбоље појединце

и екипе у олимпијским спорт-

ским дисциплинама. Свечаност

која је одржана у дому народ-

не скупштине, обележила је

свечарска атмосфера, додатно

употпуњена и чињеницом да

се наредне године навршава

тачно сто година од првог на-

ступа неког такмичара из Србије

на највећој светској спортској

смотри. Прошлу, 2011. годину

обележили су бројни успеси на

међународној сцени, како у

појединачним, тако и у кектив-

ним спортовима, па су челници

ОКС били на слатким мукама

када су у питању именовања

најбољих и додела признања.

Лауреати у екипној конкурен-

цији били су мушка ватерполо

репрезентација, која је на так-

мичењу Светске лиге у Фирен-

ци надмоћно освојила прво ме-

сто, и изборила визу за учешће

на ОИ у Лондону наредног лета,

док су у комнкурејнцији за из-

бор најбоље женске екипе

Србије у 2011. години најбоље,

без премца, биле одбојкашице,

које су освојиле прво место на

првенству Европе, прво место у

Европској лиги, као и треће ме-

сто на светском Гран прију. у

комнкиуренцији спортиста, при-

знање за најбољег у 2011. оти-

шло је у руке новака Ђоковића,

првог тенисера планете, који је

био неприкосновен на скоро

свим турнирима на којима је

учествовао, док је лауреаткиња

у конкуренцији спортисткиња

била феноменална Јована Бра-

кочевић, Зрењанинка која је на

европском првенству за од-

бојкашице понела ласкаво при-

знање МВП првенства. најбољи

млади спортиста у 2011. години

био је одбојкаш урош Коваче-

вић, који је са вршњацим а из ка-

детске репрезентације обједи-

нио титуле европског и светског

шампиона. у конкуренцији тре-

нера, добитник за 2011. годину

био је тениски стручњак Марјан

Вајда, под чијим надзором је

новак Ђоковић и стигао до

светског трона.

Специјално признање, ТРО-

ФЕЈ МОК ове године додељено

је Одбојкашком савезу Србије,

због развоја одбојкашког спор-

та на свим нивоима и узрасти-

ма кроз пројекат „ОдБОЈКА

СПАЈА“. Свечаности у веле-

лепном здању дома народне

Скупштине, поред бројних зва-

ница из државног, спортског,

политичког и привредног врха,

присуствовао је и његова ексе-

ленција амбасадор Велике Бри-

таније у Србији, сер Мајкл де-

венпорт, који је казао да Лондон

и његова земља имају једин-

ствену привилегију да по трећи

пут угосте најбоље такмичаре

на летњим олимпијским играма,

и изразио наду да ће спортисти

Србије бити успешни на овом

такмичењу. Ђ. А.

призНања олимпијски комитет

Слатке муке

Богојављенскопливање

Традиционална, духовно-

спортска манифестација „Пли-

вање за Богојављенски часни

крст“ биће одржана 19. јануара

на реци Сави код Шапца, на

комплексу градске плаже. Пли-

ваће се 33 метра, у знак сећања

на године које је Исус Христ

провео у овоземаљском животу.

Покровитељ манифестације је

престолонаследник Александар

II Kaрађорђевић, организатори

црквена општина Шабац, и

градска управа Шапца, а тех-

нички организатор пливачки

клуб „Шабачки делфини“. За

победника трке обезбеђене су

вредне робне награде, док ће сви

учесници добити прикладне по-

клоне и сувенире, у знак сећања

на учешће у овој трци. Пријав-

љиваље учесника биће у про-

сторијама црквеног дома у Шап-

цу 14. и 15. јануара у периоду од

10-15 часова, а сви који буду же-

лели да учествују, мораће лич-

но да се пријаве за учешће у овој

трци. Ђ. А.

Једна од најстаријих

вештина на свету, у

Шапцу пролази кроз

велике материјално-

техничке недаће, али и

поред тога Рвачки клуб

Витез бори се за статус

прволигаша и опстанак

рвања у нашем граду

Рвање је било најстарије и

најомиљеније вежбање код ста-

рих Грка, које је због свог значаја

за физички развој тела и обли-

ковање мускулатуре посебно це-

њено и уважавано. у Хомеровим

еповима описано је да су се ан-

тички јунаци рвали наги, опа-

сани појасом око бедара, који је

од 15. Олимпијских игара пре-

стао да се користи. неке леген-

де кажу да је рвање измислио

краљ Хермес а да су вежбаони-

це снаге (у којима се и рвање

вежбало) добиле име по његовој

ћерки - палестре. Према неким

другим историјским изворима

(познатом грчком историчару

Паузанију), вештину рвања из-

мислио је Тезеј. Пре њега тра-

жило је велику силу и снагу

док се Тезеј борио вештином а

не снагом. у старој Грчкој по-

стојала су два начина рвања,

стојећи или усправно – триаг-

мос и рвање лежећи – алиндезис,

које подсећа на данашње рвање

слободним стилом.

Временом рвање се раз-

вијало и пролазило кроз раз-

личите фазе, а данас се у Шап-

цу рвачи боре са материјално-

техничким проблемима које из-

носе преко својих леђа, све због

љубави према старој грчкој веш-

тини. Буџет којим тренутно рас-

полажу шабачки рвачи, и усло-

ви у којим обављају тренинге, су

веома лоши. И поред тога они

вредно тренирају, и имају ам-

биције уласка у прву лигу.

Шабачки рвачи су у про-

шлој години освојили четири

златне медаље, шест сребрних и

22 бронзана одличја, чиме су

свакако завредели пажњу и че-

ститке (јер, клуб који готово

није имао ни за путне трошко-

ве освојио је толики број меда-

ља на државном нивоу). Витез

у својим редовима првенствено

има шабачку децу и она су окос-

ницуа клуба. За наредну сезону

планира се освежење и појача-

ње са два странца, али преко

тога се неће ићи јер Шабац има

велики број талентованих рвача

са којима Витез жели и може да

уђе у Прву лигу. Један од тре-

нера је и Марко Пановић, који

уједно наступа и као борац, а по-

ред њега у клубу су и репре-

зентативци Витомир докић,

Мирољуб Ручнов и Милан Сми-

љанчић, који је у категорији до

120 килограма на државном

купу освојио треће место. Ове

године рваче Витеза очекује чак

28 путовања на мечеве, док ће од

септембра, када почне лига,

имати тридесетак наступа ван

Шапца. Витез ће имати борце у

слободном, грчко-римском сти-

лу и на песку.

Председник Рвачког клуба

Витез, који обавља функцију и

председника комисије за мар-

кетинг Рвачког савеза Србије,

Јовица Михаиловић, прошле

године у фебруару је у Шапцу

организовао меч против Сједи-

њених Америчких држава, ина-

че, једне од три најбоље рвачке

репрезентације на свету. Су-

срету су присуствовали пред-

ставници амбасаде САд,

пријатељи меча - представници

УС Стил-а, и министарка за

спорт и омладину Снежана

Марковић Самарџић. Препуна

хала шабачке гимназије испра-

тила је борце на највишем ни-

воу, што је Американце веома

изненадило, јер предиван ам-

бијент и атмосферу какву су

доживели у Шапцу нису осети-

ли на другим борилиштима.

Захваљујући Јовици Ми-

хаиловићу Шабац је имао при-

лику да ужива у ретко виђеним

рвачким надметањима а да је

„било слуха“ наш град би био и

домаћин протеклог светског

првенства у рвању, које је узео

Раднички из Београда...

Ове године у Лондону су

Олимписке игре, а наш најтро-

фејнији спорт је управо рвање.

на Европском првенству које се

одржава у Београду наши бор-

ци покушаће да изборе пласман

за Лондон, а од Максимовића,

Штефанека и Спасића се најви-

ше очекује. Н.М.

рваЧки клуБ витез

Спорт још од Тезеја и Хермеса

Шабачки Рвачки клуб Ви-

тез ове године ће обележити

40 година постојања а један од

најзаслужнијих људи за развој

и постојање ове вештине у

Шапцу је сигурно Јован Ми-

хајлов. Витез данас броји око

60 активних бораца који се

боре за статус прволигаша и

поред тешких услова за рад.

Клуб своје тренинге обавља у

сали Основне школе Стојан

новаковић, чланарина за све

чланове клуба је бесплатна,

тако да су потребни само воља

и љубав према рвању. Рвачи не

само да вредно тренирају и

освајају медаље, већ се одли-

кују и својим односом према

вери и традицији. Колективно

је Рвачки клуб Витез 2010. го-

дине пливао за Богојављенски

крст и тиме увеличао велики

српски празник. Пред клубом

је година у којој ће се борити

за статус прволигаша...

Богатић, 7. јануара. на хи-

подрому у мачванској вароши-

ци Богатић одржане су тради-

ционалне, 17. по реду, Божићне

коњичке трке. Изузетно лепо

време за ово доба године, при-

вукло је на хиподром у Богати-

ћу око 3.000 љубитеља коњич-

ког спорта, који су уживали,

како у лепом времену, тако и у

одмеравању брзине и вештине

ових племенитих животиња.

у првој трци, на стази дугој

600 метара, у конкуренцији 4

грла, тријумфовала је Шана, са

јахачем Светом Личанином из

Маова, која је до победе стигла

уз неколико дужина предности

у односу на конкуренте.

друга по реду, „Божићна

трка“, окупила је на стази 5

грла, а у узбудљивом финишу,

до тријумфа је стигло грло Елза,

из штале „Стевановић“ из Пан-

чева, у чијем седлу је био Бора

Стевановић.

Прогрaм на месном хипод-

рому завршен је трком галопе-

ра у сулкама, а у овој трци до по-

беде је стигла Скана са возачем

Зораном Васићем из Глушаца,

која је била најбржа у конку-

ренцији 4 грла.

Организатор и покровитељ

овог окупљања била је Скуп-

штина општине Богатић, која је

обезбедила наградни фонд у

укупном износу од 200.000 ди-

нара.

Како је након више година

судског спора, простор на ком се

налази овај спортски објекат

поново у власништву локалне

самоуправе, то се већ сада оче-

кује да ће током 2012. године

овде бити организовано још не-

колико тркачких дана. Први на-

редни, требало би да буде одр-

жан почетком априла, на вели-

ки хришћански празник цвети,

седам дана уочи православног

Васкрса. С. К.

�912. јануар 2012. www. podrinske.comСПОРт

КОЊичКи СПОРт

Шабац, 1. јануара 2012. Тра-

диционално, овогодишња спорт-

ска сезона у свету, и ове године

отворена је ревијалним коњич-

ким тркама на Градском хипод-

рому у Шапцу. Као и претход-

них неколико година, и овог

пута на највећем спортском

објекту у Шапцу окупило се

око 2.000 љубитеља коњичког

спорта и коња, од којих су мно-

ги на Шабачки хиподром стиг-

ли право са дочека нове, 2012.

године. Одржане су три трке, и

то две класичне галопске, као и

трка галопера у сулкама. у првој

трци на 800 метара, победу је за-

бележило грло доли дона, у

чијем седлу је био Ризван Са-

кић. друга кроз циљну равнину

је протрчала Жана са јахачем

Светом Личанином, док је тре-

ће место припало грлу Ели у

чијем седлу је био Алекса Ша-

шић.

И у другој галопској трци,

грла су се надметала на стази

дугој 800 метара, а до прве по-

беде у 2012. години дошло је

грло Маунт денс, у чијем седлу

је био Алекса Шашић. други

кроз циљ је протрчао дилбер, са

џокејем Ризваном Сакићем, док

је треће место освојило грло

денсер, са јахачем Славеном

Јовановићем.

дружење на хиподрому за-

вршено је трком галопера у сул-

кама на 800 метара, у којој је до

своје прве победе у 2012. стиг-

ло грло Лудвиг ван Гиле са воз-

ачем Зораном Васићем. друга у

циљу била је Скана са возачем

Рајком угљешићем, док је тре-

ће место припало Адани са воз-

ачем Костадиновићем.

Званична сезона трка на хи-

подрому у Шапцу почиње у не-

дељу, 1. априла, а како се не-

званично сазнаје, планирано је

да током тркачке сезоне 2012. на

хиподрому у Шапцу буде орга-

низовано укупно 20 тркачких

дана. Такође, планирано је и да

сваког тркачког дана буде одр-

жана барем по једна трка из

ГРуП категорије.

С. К.

Први тријумф Доли Доне

отвореНа тркаЧка сезоНа и На Хиподрому у Богатићу

Панчевцима Божићна трка

Традиционални избор најбо-

љег спортисте Србије у години

на измаку, 2011. обављен је у не-

што скромнијем издању него

што је то био случај претходних,

а разлози за то су, поред кризе

која је обухватила цео свет, и чи-

њеница да је овогодишњи лау-

реат у тренутку доделе призна-

ња био ван Србије, на припре-

мама за наредну сезону. Као

што се већ знало и много пре

објављивања званичних резул-

тата гласања, носилац „Спор-

тове златне значке“ за 2011. го-

дину је светски рекет број 1, но-

вак Ђоковић, а овај традицио-

нални, и по много чему једин-

ствени избор, у простору Ком-

паније нОВОСТИ окупио је и

неке од бивших носилаца Спор-

товог признања, међу којима и

легендарног маратонца из Мел-

бурна, Фрању Михалића, но-

сиоца првог Спортовог призна-

ња, као и сјајног левог крила ФК

црвена Звезда крајем шездесе-

тих и током седамдесетих го-

дина прошлог века драгана

Џајића, који је био спортиста го-

дине 1969, као и Слободана

Бранковића, који је Спортово

признање за спортисту године

освојио 1992. године. у гласању

у ком су учествовали досадаш-

њи лауреати, њих 31, јер новак

није гласао, баш као ни ватер-

полиста Влада Вујасиновић,

новак је добио 83 од могућих 93

гласа, и на тај начин, по броју

признања достигао гимна-

стичара Мирослава церара, који

је такође три пута проглашаван

најбољим спортистом године.

друго место, поделили су, као

што се и очекивало, Јована Бра-

кочевић и Иван Миљковић,

обоје из одбојкашког спорта,

обоје репрезентативци Србије,

прваци Европе у 2011., и обоје

изабрани за МВП европског

првенства, са по 35 гласова, а да-

леко иза њих остали су атлети-

чар Михаило дудаш са 12, Анд-

рија Златић (стрељаштво) са 9,

Слободан Соро- голман ватер-

поло репрезентације Србије са

7, рвач Александар Максимо-

вић, кајакашица Антонија нађ и

теквондисткиња Милица Ман-

дић са по 2 гласа, док је десето

место, са једним гласом освојио

стонотенисер Александар Ка-

ракашевић.

у избору за најбољег младог

спортисту, жири састављен од

уредника рубрика у дСЛ

„Спорт“ имао је тежак задатак

да прогласи најбољег младог

спортисту у 2011. години, па су

прво место поделили одбојкаш

урош Ковачевић - најбољи кадет

планете, првак Европе и плане-

те у кадетској кокуренцији, уз то

првак Европе у кадетској и се-

ниорској конкуренцији, те

освајач бронзане медаље на ев-

ропском првенству за јуниоре, те

атлетичарка из новог Пазара

Амела Терзић, двострука прва-

киња Европе у јуниорској кон-

куренцији, на 1.500 и 3.000 ме-

тара. Ове године, у конкурен-

цији за најбољег младог спор-

тисту били су још и кошаркаш

Александар цветковић, фудба-

лер Лазар Марковић, пливач

Велимир Стјепановић, ватер-

полиста димитрије Ристиче-

вић, рвачица уна Туба, боксер-

ка Марија Павлов, веслачи Вук

Матовић и никола Симовић,

као и никола Миљковић, ауто-

мобилиста.

И ове године, изостао је из-

бор Мис и Мистера Спорта

Србије, из простог разлога што

су наше девојке и младићи то-

лико лепи, да би жири састав-

љен од новинара и дописника

дСЛ Спорт био на озбиљним

мукама да прогласи најлепше.

ПОДРИНСКЕ

Најстарији дНевНи спортски лист НаБалкаНу прогласио НајБољег у 2011. г.

Новак Ђоковић убедљивонајбољи

015/355-001

нОВО! нОВО! нОВО! нОВО!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

ГГРРААддССККии ООддББООРР ддСССС ШШААББААцц

ССВВииММ ГГРРААЂЂААннииММАА ЖЖееЛЛииММОО ССРРеећћннУУ ССРРППССККУУ ннООВВУУ ГГООддииннУУ

ССВВииММ ГГРРААЂЂААннииММАА ЖЖееЛЛииММОО ССРРеећћннУУ ССРРППССККУУ ннООВВУУ ГГООддииннУУ

ГГРРААддССККии ООддББООРР УУјјееддииЊЊеенниихх РРееГГииООннАА ССРРББиијјее ШШААББААцц

ССВВииММ ГГРРААЂЂААннииММАА ЖЖееЛЛииММООССРРеећћннУУ ССРРППССККУУ ннООВВУУ ГГООддииннУУ

Спорт и бављење спортом

осим здравог живота носе са со-

бом и своју другу страну, а то су

нежељене повреде професионал-

ног или рекреативног спортисте

који има за последицу привреме-

но или трајно уклањање са спорт-

ских и рекреативних терена.

Повреде лигамента, зглобова ко-

лена и скочног зглоба јављају се у

спортовима где су учестале брзе

промене правца кретања и доскоци.

Спортови као што су тенис, гимна-

стика, пливање теже ка превенцији

повреда рамена, лакта и ручног згло-

ба. Како би се смањиле повреде по-

требна је константна едукација о

механизмима повредјивања и пра-

вилно извођење вежби.

најчешће су повреде колена и

скочног зглоба посебно повреде

предњег укрштеног лигамента ко-

лена. Оне настају због слабе ми-

шићне структуре и мањка коорди-

нације. Обзиром су повреде доњих

екстремитета чешће посебну па-

жњу треба посветити превенцији по-

вреда (повреде предњег укрштеног

лигамента 4-6 пута су чешће код

жена него код мушкараца).

Како би превенција повреда

била квалитетна, неопходно је

вежбе спроводити квалитетно и

свакодневно, најмање 3x недељно.

Превенција повреда у основи

креће од квалитетног загревања и

истезања (постиже се еластич-

ност меких структура), одмерених

вежби снаге, вежби равнотеже,

вежби агилности (кретање-про-

мене смера кретања), вежби ис-

тезања и контроле умора.

Превентивни тренажни про-

цес спроводи сеу складуса по-

требама спортиста, рекреативаца

као и доби и врсти спорта. По-

требно је прецизно извођење веж-

би, посебно у фази усвајања. Ин-

формације о неправилном изво-

ђењу вежби или положајима тела

треба кориговати. Важно је ус-

војити правилно извођење вежби

промјене смера кретања (размак

стопала, рамена, тежиште на сто-

палима). у случају када дође до

умора вежбу треба прекинути

(одмор, релаксација).

Код превентивног тренинга

треба осигурати сталну прогре-

сију оптерећења:

• у вежбама снаге треба оси-

гурати прогресивно повећање

оптерећења

• у тренингу с оптерећењем

вежбе имају за циљ ојачати све ве-

лике мишићне скупине у пуном

обиму покрета

• у вежбама агилности треба

стална прогресија од кретања у

једној равни до више равни (на-

пред, назад, десно, лево) и ком-

бинација са скоковима и изне-

надним променама смера кретања

• вежбе равнотеже: већи ин-

тензитет мењања положаја руку,

затварање очију, нарушавање рав-

нотеже (добацивањем лопте)

• тренинг брзине: трчање по

покретној траци, оптерећење ела-

стичним тракама

Вежбама јачања утиче се на

добру равнотежу снаге свих ми-

шића, како оптерећење појединих

делова тела не би узроковало по-

вреду или оштећење. Аеробним

вежбама (трчање, бицикл) по-

стиже се боља издржљивост. Пра-

вилна спортска обућа има велику

улогу у смањивању повреда.

у сваком спорту и сваком

облику рекреације неприлагође-

ност тренинга, неправилно заге-

вање и истезање, недостатак сна-

ге, издржљивости и гипкости до-

води до мањих или већих повре-

да па је превентивни тренажни

процес неопходан.

Збрињавање спортских озљеда

Правовремено и адекватно

лечење свих облика повреда изу-

зетно је важно. Често са догађа да

се занемаре мале повреде, а не-

санирање таквих, узрокује друге,

веће повреде или оштећења.

у већини случајева код спорт-

ских повреда у самом жаришту

повреде настаје крварење и ства-

рање хематома (отеклине).

Основном збрињавању при-

ступа се одмах након повреде и

примењује се у првих 48h по на-

челу RICE.

RICE у првих 48h

R (rest) поштеда

I (ice) хлађење

C (compression) компресија

E (elevation) елевација

Правилна примена основног

начела збрињавања - RICE, сма-

њиће отеклину и бол повређеног

сегмента, придонети бржем и бо-

љем функционалном резултату

рехабилитације. Тешке повреде

трећег степена захтевају хи-

руршко лечење и рехабилитацију

према врсти и тежини оператив-

ног захвата у сарадњи са лекаром.

Прерани повратак у максимал-

но оптерећење доводи до поновне

повреде истог или другог сегмента,

па је важно да након рехабилитације,

спортиста или рекреативца уђе у по-

степена оптерећења прилагођена

претходној повреди.

циљ је правилно и потпуно

излечити повреду и омогућити

повратак спортским активно-

стима.

Један надасве несрећни глу-

мац је својим аутобиографским

романом, издатим пред крај го-

дине, уздрмао Србију. Ајде што

је расплакао све који га воле и

цене, и потукао све рекорде ти-

ража, али је расплакао и онога

што има моћ да амнестира по

слову Закона, опрости сваку

казну, избрише је, у крајњем, да

он пресуди. два живота су

уништена, две породице такође,

један млад човек је заувек оне-

способљен, а писац-глумац на-

вукао нацији сузе убеђујући нас

да је сувише испаштао и да још

испашта. не знам зашто, али

противник сам амнестије. Ко

даје право једном човеку, ма ко

да је, да брише баш сваку казну,

ону коју изрекну судови, у име

народа и по закону? Ако је овај

глумац ичим заслужио да му се

опрости, неће ли се онај који

прашта огрешити о стотине, да

не кажем хиљаде оних који там-

нују, испаштајући можда, по-

некад и почесто, непостојеће

или преувеличане грехе. Или

свима, или никоме. „Година

прође, дан никад“ може поста-

ти мустра по којој ће осуђени,

они који су криви или мање

криви, као што је тај глумац,

сутра мудровати и растужива-

ти нацију насловима типа „Зло-

чин прође, савест никад“ или

слично... Сва је срећа те амне-

стија, ипак, не може да суди са-

вести...

у некадашњем „другом оку

у главу“ размишљају да крст

макну са грба и заставе (са кру-

не и са ноге њиховог орла), јер

су, веле они, “мултиконфесио-

нално друштво у којем свако

има право на своју вјеру“... Сећа

ли се ко, у тој, од памети од-

војеној државици, како су пре-

ци тих истих, гинули на Скадру,

на Фундинама, на Чеву, на

Мојковцу, на Љешкопољу, на

цареву Лазу, на Крусима, на

Вучијем долу, на Граховцу... и

због чега су гинули.... сигурно

нису гинули да би потомци (ако

се то могу назвати) ради гласо-

ва оних што су друге вере, са

барјака скидали обележје под

којим су гинули... “Коме снага

лежи у топузу, трагови му не-

човјештвом смрде“... а можда је

и ове стихове написао неко, ко

није знао: ко је и што је... до-

казаће то њихови хисторича-

ри... раде они на томе.

Прегруписавање на Серб-

ској политичкој сцени, једнако

је игри жмурке. Сви се нешто

крију. Онај нео-напредњак Ву-

чић, све нешто таји, мистифи-

кује, распаљује нам машту, пра-

већи од странке Покрет, мада ми

све личи на некакав народни

фронт (без оног ослободилачки),

који као такав, треба да Србију

ослободи једних да би завлада-

ли други... Овде ми паде на па-

мет један модификовани виц са

седом брадом: дешава се на

дрини, са једне стране, са оба-

ле виче момак „доле радикали-

сти“, са друге обале виче други,

„доле напреднисти“, а на сред

реке, одјекује ИСТИ, ИСТИ...

дај боже да грешим.

Један догађај, који по дужи-

ни трајања постаје афера, може

се назвати типичним српским

феноменом. у временима када

Толе и компанија фаворизују

клуб оснивача Фрање Туђмана,

његови следбеници у управи, за-

крвише на нож. Феномен је у

томе што они клупски побеђују

све и свакога, осим неког Шам-

рока, али добро... а свађају се до

те мере да се поставља питање,

хоће ли ико преживети. Време

које долази, као сваки најбољи

судија, показаће, ко су људи са

чела тога клуба, да ли нам се

лажно представљају, барем када

намакну перике и мутаво објаш-

њавају да су они заправо све и

свја... или је ствар много гора...

да ли су они хапсили Џају и сли-

кали га са лисицама на рукама

како би показали да су једино

они чисти... Шта ће бити, ви-

дећемо, али КРСТајићи и

друштво, сигуран сам, неће сме-

ти да иду до краја, и онај дрчни

тренерчић ће покуњен погазити

своју неопозиву оставку, јер за-

бога, увек се на крају појави

неки политички Толе да запре-

ти и заглади... а такви су увек за-

штићени... Можда баш тај Џаја,

нама понуди одговор на сва пи-

тања која муче оне што воле

Партизане и Петокраке... Ко

стоји коначно иза свега? И за-

што?

Мој локалпатриотски део

овог, првог, новогодишње-Бо-

жићног писанија, односи се на

причу која потреса наш град. Ко

је јачи, драган или дуле? И

док се Шапчани деле на на-

вијачке групе, одговор на ово

питање може дати само онај ко

за такве ствари прима плату и ко

је ту да извага понуђене чиње-

нице... Бојим се, само се бојим,

да је моћ у нечијим, ипак другим

рукама, као она моћ која амне-

стира од осуде, или која се крије

иза управа смешних нам лоп-

ташких клубова... а да ли сам у

праву, показаће време...

у међувремену, Шабац је

изгубио једног дивног и часног

човека, судију драгана Машића.

Испратиле су га бројне колеге,

без поздравне речи и офи-

цијелног опроштајног венца. А

да је заслужио, заслужио је, и

много више... Али ето, то смо

ми, и то је време у којем живи-

мо. на нашу бруку и на жалост...

долази време Крсних слава,

радујмо се тим дружењима и

уживајмо у свему што ти Свеча-

ни дани доносе, онако како би

то наши преци највише волели

да чинимо. Скромно, весело,

са мером поштовања домаћина

и Свеца, ширећи љубав и пле-

менитост... то нам свима, тако

недостаје... а није ни тешко, ни

ружно... па ипак, стрепим да ће

се Славе претворити у по-

пришта политички острашћених

бојовника... на прагу Избора... И

то смо ми...

Све Вас волим и поздрва-

љам.

www. podrinske.com 12. јануар 2012.22 www. podrinske.com ЗАБеЛеШКе

ПиШе: БРАниСЛАВ СеКУЛОВић АдВОКАтПиШе: ВељКО МАРКОВић

Амнестија као пресуда

Превенцијаспортскихповреда

КУд “Абрашевић”

КУд “Абрашевић”

тУд и јАтУд и јА

Ако и ТИ желиш да научиш да играш, певаш, свираш,Ако и ТИ желиш да научиш да играш, певаш, свираш,плешеш, глумиш, сликаш или само да се рекреираш иплешеш, глумиш, сликаш или само да се рекреираш и

добро забавиш пријави се. Постани члан КУДдобро забавиш пријави се. Постани члан КУД“Абрашевић и део породице која броји више од 600“Абрашевић и део породице која броји више од 600

чланова.чланова.Испуни свој живот културом, упознај нове људе,Испуни свој живот културом, упознај нове људе,

градове, земље...градове, земље...Године нису важне - сви сте добродошли!Године нису важне - сви сте добродошли!

теЛ: 352-133

МАСАРиКОВА 20

четВРтАК 12.1.08:00 Јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 Ветар у леђа ®

10:40 Спасла ме животиња

11:15 Мој син 3

12:30 Биографије

13.00 на тргу природе

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 100 највећих достигнућа

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 Шабачка хроника

18:00 Анали

19:00 Вести

20:05 Пут хране

20:30 да се не заборави

21:00 Културно пресабирање

21:15 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 Анали ®

ПетАК 13.1.08:00 Јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10:40 Бубамаром по селу

11:15 Рукомет плус

12:10 Изблиза

13.00 на трагу природе

13:30 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 Шабачка хроника

18:00 Анали

19:00 Вести

20:05 Филм: Клатно

22.00 Вести

22.30 филм: Водопад смрти

00.00 филм: Пртљаг

СУБОтА 14.1.10:00 цртани филм: Паткула

11:00 два света- документарни

програм

11:30 Ветар у леђа - серија 5

епизода

15:15 Медикус ®

16:15 Филм: Пртљаг

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Крајња сила- серија

21:00 Мој син-серија

22:00 Вести

22:30 Филм: Клатно

недељА 15.1.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Паткула

11:00 два света

11:45 Анали- серија- (5 пизеда)

16:00 Полигон- реприза

17:00 Свемир

18:00 цртани филм Паткула

19:00 Вести

20:05 Крајња сила- серија

21:00 Мој син-серија

22:00 Вести

22:30 Филм: Пурпурно срце

ПОнедељАК 16.01.08:00 Јутрење

09.30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филм Кејнова освета

13:00 на трагу природе

13:30 Мобил Е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 Шабачка хроника

18:00 Анали

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

20.30 Све о животињама

21:00 Изблиза

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 Анали

УтОРАК 17.1.08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у ледја

10.40 Културно пресабирање

11:15 Филм Пурпурно срце

13.00 на трагу природе(р)

13:30 Мобил Е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 Шабачка хроника

18:00 Анали

19:00 Вести

20:05 Америка 50-их

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 на трасгу природе

23:15 Анали

СРедА 18.1.08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10:40 два света

11:15 Мој син-серија(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 на трагу природе(р)

13:30 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 да се не заборави

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 Ветар у леђа

17:00 Шабачка хроника

18:00 Анали

19:00 Вести

20:05 100 највећих открића

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Руски затвори

23:15 Анали

2312. јануар 2012. www. podrinske.comтВ

ПРОГРАМ тВ ШАБАцУ СтАЛниМ теРМиниМА: МАЛи ОГЛАСи: 10:50 25:50 12:50 15:50 16:50 17:50

19:20 22:20 нОћни ОГЛАСи 00:00 - 08.00 ВеСти У 3: РАдниМ дАниМА У 15:00

КЛАТНО (PENDULUM)Опстанак утемељене вла-

дајуће структуре у даласу до-

веден је у питање након уби-

ства најџела, професора прав-

ног факултета. неопходно је, у

најкраћем могућем року, про-

наћи убицу, да би мрачне тајне

које обавијају престижну прав-

ну установу, тајне које би

уништиле богату традицију

факултета, остале неоткриве-

не

Пурпурно срце

(PURPLE HEART)

Прича о неуспјелом атен-

тату на Садама Хусеина који је

покушан пре заливског рата.

Снајпериста, Оскар Падиља

је ухваћен, мучен, али ипак

спашен са озбиљним посље-

дицама по његово психичко

здравље. Када успе да побегне

из војне болнице где је лечен,

постаје мета за одстрел.

Фризерка Рада, код које вер-

но идем пуних 17 година затво-

рила је недавно салон. Када

сам је питала зашто затвара

свој салон, а има своје бројне и

поуздане муштерије, рече ми да

је убијају намети, махом ло-

кални – те дупло одношење

смећа и дупла наплата грађе-

винског земљишта, јер је као

фирма, те фирмарина и истица-

ње натписа – али је чашу прелио

музички динар!

Кад сам је упознала, имала

је једног калфу и два шегрта и

све дажбине уредно плаћала.

Сан јој је био да под старе дане

фризира само од жеље, биране

муштерије, да учи млађе и да за-

пошљава. Временом је спала

на то да сама ради и да једва и

радњу одржава.

Поводом музичког динара

Рада каже: „Снежана, бацила

сам и радио и телевизор и му-

зички стуб, нека буде тишина,

певаћу ти сама. Али, уби ме што

морам да се одјављујем, па још

трошим време на шалтерима, па

још и да плаћам администра-

тивну таксу за одјављивање! Е,

ту сам полудела и одлучила да

ставим катанац!“

није да Рада не разуме ауто-

рска права, њен син је музичар

и од тога живи. него, ко ће сада

да храни и њега и друге умет-

нике, ако Рада и многи други

слични стављају катанце? Ко ће

стварати нове вредности кад се

мала и средња привреда гуши?

А Рада, уместо да јој се сан

оствари, оде у сиву економију.

Снежана Самарџић Марковић

Блогери

Музички динар прелиочашу фризерке Раде

Коста Абрашевић, сим-

бол младости и српског пес-

ништва, рођен је у Охриду 29.

маја 1879. године. Отац наум,

сиромашни трговац, отиснуо

се у печалбу и 1897. године

дошао у Шабац где је Коста

н а с т а в и о

школовање.

Прве стихо-

ве испевао је

још као ђак

о с н о в н е

школе. Кас-

није је песме

објављивао у

“Социјалде-

мократу” и

“Врачу”.

Костина

интелектуал-

на и животна

опредељења

директно су

везана за спознају идеја и

учења Светозара Марковића и

буђење Србије из учмалости

и заосталости. две најкреа-

тивније и најпознатије Ко-

стине песме су “Звижди вет-

ре” и “црвена”, на чије сти-

хове је компонована музика и

често су извођене. Коста је

због њих окарактерисан као

први пролетерски песник. Као

гимназијалац, Коста и друго-

ви одлучили су да штампају

два листа - књижевни “Оми-

ров венац” и сатирични

“Грбоња”. Како средстава за

штампање ипак није било,

излазили су у рукопису и чи-

тани идући

од руке до

руке.

Го д и н е

1887. Коста

се разболео.

Лечио се у

Бањи Кови-

љачи, али

значајнијег

напретка није

било. Вратио

се кући нео-

порављен и

неизлечен.

умро је у

Шапцу 8.

јануара 1898. године и сах-

рањен на Камичком гробљу.

Због искрености и надахну-

тости Коста је постао симбол

радништва, младости, песме

и игре. Бројна културно-умет-

ничка друштва у Србији по-

нела су његово име. Од 1905.

године и најстарије шабачко

културно-уметничко друштво

носи назив “Абрашевић”.

сећања: 114 годиНа од смрти песНика косте аБраШевића

Симбол радништва, младости, песме и игре

PENZIONERинФОРМАтиВни дОдАтАК ЗА ПенЗиОнеРе ГРАдА ШАПцАБРОј 36 12. јАнУАР 2012.

У разговору за нового-дишњи број „Глас осигура-ника” потпредседник ВладеСрбије, др Јован Кркобабић,између осталог је рекао да супензионери показали високстепен стрпљења и соли-дарности, али и поверења даће оно што је обећано бити иурађено.

По чему ће те памтити2011. годину?

Памтитићу је по нечемушто је многима промакло, ато је да смо први пут у пен-зијском систему Србије има-ли три повећања пензија:прво јануарско, ванредно,затим су увећане најнижепензије, као и значајно по-већање пољопривреднихпензија. Годину смо заврши-ли с исплатом последње ратедуга земљорадницима. Њихготово 200.000 добило је упросеку око 30.000 динара. Ијош са два редовна усклађи-вања која су уследила уаприлу и октобру, 2011. За-вршили смо са увећанимпензијама за више од 10 од-сто

Како објашњавате дамеђу они макоји су на ули-цама протестовали у 2011.години није било пензио-нера?

Данас се доста тешкоживи у Србији, и то се на-рочито односи на пензионе-ре. Међутим, пензионери суи овога пута пре других схва-тили сву дубину економскекризе показујући висок сте-пен стрпљења и солидарно-сти, ал и истовремено и по-верења за оно што смо обе-ћали и урадили. Пензије суданас редовне, стабилне и,што је најважније, пензије сеповећавају–усклађују у ис-том проценту са растом за-рада у државном сектору,што ову бројну категоријучини равноправном са за-посленима у јавном секторујер делеи исту судбину. Ис-товремено, у неким земљамаЕУ пензије су и умањиване.Просечна пензија у Србијиданас је, рецимо, већа за 90евранего у Бугарској, земљичланици ЕУ.

Са каквим се све про-блемима суочавате у на-стојању да заштитите несамо пензионере, већ свесоцијално угрожене, јермноги управо у тој катего-рији становништва видепростор за уштеде у буџе-ту?

ПУПС је успео да овој го-тово двомилионској попула-цији врати достојанство удруштву. До 2008. Годинепензионере нико није ништа

питао и то се сматрало нор-малним. Одлучивало се уњихово име и против њихо-вих интереса. Остајале суим само мрвице на столу.Да је тај начин размишљањаи рада био доминантан, го-воре реакције на захтевПУПС-а да се пензије ван-редно повећају за 10 одсто у2008. години. Наш захтев сулидери неких парламентар-них странака и тзв. Експертидочекали „нанож” тврдећида ће држава да банкротираако се повећање изврши.Они су истовремено смат-рали да су пензионери дуж-ни да се жртвују зарад тзв.Међугенерацијске солидар-ности. Да смо овај захтевнеких политичара и „експе-рата” прихватили, можете за-мислити какве би билепоследице. Од њих су тужртву тражили и они који супрве дане радног стажа упи-сали у политици или посла-ничким клупама. Сигуран сам

да пензије у ове три годинене би биле повећане за 24процента да ПУПС није био увласти. Управо тиме је обез-беђен мир и социјална ста-билност земље у читавомпериоду дубоке економскекризе. Ми као државотворнаи социјалноодговорна пар-тија, којој је то у основи про-грама, нисмо смели да доз-волимо да се оствари та зланамера и зато ћемо увек шти-тити све оне који у право од

тих издвајања живе а неки ипреживљавају.

У пркос притисцима, од-били сте да се пооштре усло-ви за редовно пензионисање,подигне старосна граница заодлазак у пензију. О каквим јепритисцима реч и како ихобјашњавате?

Либерални капитализамсе не задовољава самоостваривањем профита. Ње-гов основни циљје екстра-профит, па макар и по ценукоју треба да плате сви, а на-рочито социјално угроженекатегорије грађана. То сле-пило је довело до финан-сијског краха који сада целапланета тешко подноси. Акобих био ироничан, рекао бихда би носиоци те идеје оостваривању екстра профи-та по сваку цену били спрем-ни да се старосна граница заодлазак у пензију утврди текпошто осигураник умре. Упреговорима с представни-цима Светске банке и ММФ-

а заједнички смо закључилида подизање старосне гра-нице изнад 65 године саданије реално.

Чини се да су при са-мом крају разговора с Вамаи сами представници ММФ-а – за разлику од неких на-ших парламентарних стра-нака – схватили да пензијевише не могу да се сма-њују?

Свакој производњи ос-новни циљ је потрошња, јербез тога производња не биимала никакав смисао. Акоплатежно способну тражњуспустите до апсурда, ондасте угрозили не само актерепотрошње него и основу про-изводње. У право је то правиразлог прихватања мог за-хтева од међународних пред-ставника јер су схватили дасе тиме угрожавају саме ос-нове система.

Србија ће ове годинедобити између 35.000 и40.000 нових пензионераза које ће бити потребнообезбедити додатна сред-ства у буџету.

То није ништа ново. То јередовна појава сваке године.При планирању потребнихсредстава за исплату пен-зија то се редовно планира итако ће бити и ове године.

Шта би, по Вашем миш-љењу, на дужи рок моглода поправи финансијски иинституционалн положајФонда ПИО?

Прво је стварање условаза убрзано запошљавањенове радне снаге што би про-менило однос броја запос-лених и пензионера. Друго:законом уређен фискалнисистем, обавезна и приори-тетна наплата доприноса одсвих корисника – од најсит-нијег занатлије до великих си-стема. Треће: свођење сивеекономије на најмању могућумеру и њено увођење у ле-галне токове, како оне која седешава на улици, тако и онекоја се одвија у предузећима.Неопходно је такође укидањевансистемских привилегија,као што су специјалне, изу-

зетне пензије на терет си-стема ПИО, које нису покри-вене доприносима. Пен-зијскиси стем као превас-ходно економску категоријутреба ослободити разних со-цијалних давања и пребаци-ти их у систем социјалне за-штите и социјалне помоћи.

Недавно је представ-љен Нацрт Закона о со-цијалном предузетништву,који је донет у координа-цији са Вашим кабинетом.Социјално предузетништвоје један од најхуманијих инајјевтинијих начина да сешто већем броју људиобезбеди посао. Да ли икод нас?

Социјално предузет-ништво је облик социјалногзапошљавања који је дубокоу корењен у пракси више зе-маља Европе и има изузетнодобре резултате. Велики бројсоцијално угрожених људисе на тај начин запошљава исеби обезбеђује егзистен-цију. Треба, међутим, напо-менути да то није само ху-манитарни приступ, већ имашири друштвени интересчиме се људи укључују у од-ређене друштвене токове,али и економске, јер уче-ствују у производњи одре-ђених добара и вршењу услу-га. Тај систем је унашој зем-љи некада успешно функ-ционисао а данас неке еко-номски најнапредније зем-ље кроз социјално предузет-ништво остварују и до 10процената бруто домаћегпроизвода, што значи да овајпредлог и наша иницијативаима дубоку економску оправ-даност. То је нешто на чемућемо инсистирати и од чеганећемо одустати јер овденије реч о политичком и пар-тијском питању, већ пре све-га о судбини стотине хиљадаљуди којима је приватиза-ција наменила исто оно штои пензионерима пре 2008.Наравно, цео пројекат о со-цијалном предузетништвудали смо на јавну расправуда би се добило мишљење иподршка најшире јавности, атиме и омогућила најбољарешења

др јоваН кркоБаБић, потпредседНик владе срБије

Пензије ће расти како је планирано

Још једна теша годинаостала је за нама и народ,најчешће отворено, говори:не повратила се, уз жеље иискрене поздраве да 2012.буде боља. А зебња се увук-ла у душу! Притисла сиро-машне, посебно стотине хи-љада пензионера, да ћеНова бити још неизвеснија,компликованија, тежа.

Овакве суморне прогнозестижу и од најпознатијихекономиста. Понеки од њих,економски и привредни застоју Србији тумаче рецесијом наглобалном нивоу, не подсе-ћајући да су индустрија играђевинарство у протекледве деценије уништени, апољопривреда, због небриге,у тешкој агонији. Само вечи-ти оптимисти из власти иопозиције, политичари, опетсеју маглу! Тврде да је кризапролазна и да се свеколикипрепород може очекиватисамо ако они формирају Вла-ду. Зато је потребно да би-рачи на предстојећим, про-лећним, изборима њима по-клоне поверење, а они ћеземљу „магијском“ вештиномувући у Европску унију, сакојом ће, тобож, настати бла-гостање! За ово је, истина,неопходно да се Србија од-рекне 15 одсто своје, држав-не, територије, од које су ве-лике војне силе већ напра-виле нову државу Косово.Оно ће касније, према пројек-цијама, ући у састав великеАлбаније, којој би требало даприпадну и делови ЦрнеГоре, Рашке области, Маке-доније, па чак и Грчке!

Али, тако звану високуполитику препустимо вели-ким политичарима који од-ређују судбину држава инарода. Народ се, уоста-лом ништа и не пита осимкада дођу избори, иако јеУставом другачије регули-сано, а и тада, неки у шалиговоре: није важно ко и какогласа, него ко броји гласо-ве! С обзиром да у свакојшали има мало и шале,пролећни избори ће, по козна који пут, показати да ће

бирачи још једном бити „на-санкани“!

Најпре, без обзира да лиће се немачка канцеларкаАнгел Меркел „смиловати“ иу фебруару или марту датизелено светло Србији за кан-дидатуру у Европској унији (ау њеним су рукама свикључеви), тешко је вероватида ће кандидатуром потећимед и млеко. Њега нема низа старе, посебно нове, чла-нице ЕУ, јер да је другачијеГрчка, Италија, Шпанија идруге земље, не би се дави-ле у дуговима! Не би у су-седној Бугарској, на пример,просек пензије био мањи за90 евра него у Србији и не бипољопривредни пензионериу Пољској стигли у позицијуда остану без пензија!

У Србији постоји лепаизрека, можда није непозна-та и другим народима, да сеголом задњицом не можемеђу пијане људе! И друга,коју зна и чобанин у планини:уздај се у се(бе) и у својекљусе! Нико, никоме, никада,посебно у капитализму, биоон либерални или ма какавдруги, ништа бесплатно ниједао нити ће дати. Радом, од-рицањем, знањем, ствара-лаштвом, па и доброчин-ством и слично, једино семоже зарадити.

Ови редови, наравно,нису против Европске Уније.Напротив. Али, јесу за от-режњење да сиромашни ни-коме нису потребни. Да јеСрбија, по економској моћи,макар слична Швајцарској,Норвешкој и другим богатимземљама, њени политичариуместо вечерње или јутарњемолитве (ако су верници) неби морали да моле ЕвропскуУнију да је прими. Она би јојширила руке, с обзиром да јеСрбија стара, по неким на-учним истраживањима итврђењима најстарија, ев-ропска земља!

Како год било, пензионе-рима и милиону незапосле-них, социјално незбринутих,немоћних, сиромашних исвим оним који су остали без

посла, а млади су за пензијуи престари да би их некопримио на посао, са ЕУ илибез ње, сигурно неће и неможе бити боље! Али, моглоби да буде боље када биДржава наплатила сва дуго-вања за неплаћене порезе идоприносе за пензионо-ин-валидско, па и социјалноосигурање, који прелазе 220милијарди динара. И кадаби се ревитализовали инду-стрија, грађевинарство,ру-дарство, друмски, железнич-ки и авио-саобраћај, оживелеуништене пољопривреднезадруге, развио сопственибанкарски систем и спе-цијализована банка за под-ршку агро-комплексу, за-почело унапређивање со-цијалног предузетништва.

У својим програмскимопредељењима готово нијед-на политичка странка, осимПартије уједињених пензио-нера Србије, све ово нијеутемељила. То говори да јеђаво однео шалу и да јеПУПС одлучан да „упрегне“своје богато искуство, знањеи вољу да покрене нови кон-цепт економске политике иразвој, како би се обезбеди-ло убрзаније запошљавање,повећање производње, већекоришћење тако званих до-маћих ресурса, смањивањеувоза и повећање извоза. Утом циљу ова Партија већ не-колико година ради на соп-ственом подмлађивању, па јепримера ради у Војводини 30одсто чланова млађе од 40година, а у Шапцу више одполовине чланства, које севише не броји стотинама,или је запослено или радноспособно. Ово говори да ћеПУПС у предстојећим избо-рима бити не само респек-табилна Партија, како га на-зва један од лидера највећеопозиционе странке, негоПартија без које неће битимогуће формирати власт нарепубличком и локалном ни-воу, ма ко је састављао! Даови редови нису маркетин-шки потврђује податак да из-међу две седнице Градског

одбора, које се одржавајукако је Статут предвидео,приступницу Партији, без по-себне акције, потписује вишеод стотину људи!

Пензионери су се, нарав-но не сви, најзад отрезнилида време „странчарења“ иидеолошког навијања морајупрепустити прошлости. Схва-тили су, најзад, да им зара-ђену пензију дугогодишњимрадом и одрицањем никонеће гарантовати, осимПУПС. Посебно оне странкеи њихови лидери који суотворено позивали у Парла-менту да се пензије смање,преполове, па чак и укину, даби, наводно, млади живелибоље. Тим „аргументима“ исада „потајно“ на странач-ким састанцима привлачемладе, пренебрегавајући чи-њеницу да ће и они, једногадана, постати пензионери!Чак су покушавали да „ми-нирају“ прошлогодишња по-већања пензија и плата ујавном сектору: један +дваодсто у јануару, 5,5 одсто уаприлу, 1,2 одсто у октобру,по 5000 динара свима испод

30.000 динара пензије (од-носно 50.000 плате) и по30.000 динара пољопри-вредним пензионерима у де-цембру. А њих је у Србији200.000 и више.

Тиме су Парламент и Вла-да учинили како је најбоље.

Људи „трећег доба“ старугодину су испратили, уз жељуда се не понови, али свикну-ти на опрезност, стручњаци-ма који најављују да ће ин-флација бити „зауздана“ сле-по не верују. Њих демантујуцене на пијаци, продавница-ма, па чак и кинеским рад-њама које су носиле „барјак“јефтоноће. А шта тек рећи оогреву, електричној енергији,поштанским и телекомуни-кационом услугама... Кадаподмире све обавезе, малокоме остане за кафу у једномод два дома шабачких пен-зионера у којима се свако-дневно окупља њих стотинакда играјући шах, домине, кар-те, или само „кибицујући“,прогурају још један дан.

Верујемо да се дани не-извесности, после овог про-лећа, неће низати у године!

2 www. podrinske.com 12. јануар 2012.ПенЗиОнеР

ПиШе: СтеВАн МАтић

А Ф О Р И З М И

пеНзиоНери прегурали теШку годиНу и са зеБњом уШли у јоШ теЖу

Сиромаштво теже од старостиДок се политичари надгорњавају око уласка у Европску унију и освајања

власти, сиромашне, посебно људе трећег доба притиска све већа брига какода преживе Економски стручњаци најављују „зауздавање“ инфлације, а

цене свакодневно расту

* Више није голаћ. Обукли су му лудачку кошуљу!

* * ** Сити гладнима не верују.

Зато су појели и државу!

* * ** Вртимо се у круг.

Већ одавно смо изгубили сваки правац!

* * ** Личимо на ратне секире.

Одавно су нас закопали!

* * ** Победници одлазе у историју.

Побеђени у затворе!Драгомир Ђурђевић

312. јануар 2012. www. podrinske.comПенЗиОнеР

Поп Ђурађ Карановићрођен 1827. у Крњеуши уБосанској крајини, послемногих буна и силногвремена проведеног утурским тамницама, жи-вот окончао 1880. у ша-бачкој кафани, као пароху Јаловику о Зашто послепромена назива улица,није стављена правоуга-она табла и на Попа Кара-на улицу, која је задржалаиме

Од настанка новог миле-нијума и, тако зване, пуне де-мократије, шабачка Скуп-штина општине донела је 27.јуна 2002. решење о проме-ни назива улица и одређи-вању нових. Промењени суназиви за 143 и одређена„нова“ имена за 56 улицакоје га нису имале..

Неким улицама именанису мењана. Међу њима иПопа Карана, за коју самоШапчани знају да иде изВојводе Мишића, уз источнибок Болнице. Али, ако би,неупућени, хтели да је про-нађу читајући правоугаонетабле са плавом подлогом,дан би узалуд потрошили.На улици нема обележја одброја један до 29 (лева стра-на), док парни бројеви и непостоје! Ваљда су сви „до-дељени“ здравственој ин-ституцији са десне стране!

Шалу настрану, хтели смода сазнамо од дугогодиш-њих станара у тој улици да лизнају ко је био Поп Каран?Одговорили су, логично је, даје био „некакав“ поп. А кадасе и где родио, живео, какваје добра дела учинио, каквезаслуге за Шабац и српствооставио, зашто је име једнеод најпосећенијих улица уГраду добио, нисмо сазнали!

„Подринске“ ову „тајну“прве откривају захваљујућипажљивој и предусретљивојШапчанки у Београду, про-фесору Анки Константино-вић. Она је чланак о попуЂурђу Карановићу „скенира-ла“ из бањалучког часописа„Крајина“. Часопис бр. 37изашао је у првој половини2011. Чланак ћемо објавити,у изворном (нескраћен) обли-ку, у овом и идућем броју, а

писао га Петар С. Иванчевићу Ваведенском манастируГомионици 1891. године.

Поп Ђурађ Каран-Карановић

Српкиња је мајка рађала,а и дан-данас рађа, Милошајунака и Краљевић Марка. Изаиста, Србине брате, ниједан се народ, осим пра-старих Грка, не може дичитии поносити својијем силним,храбрим витешким јунаци-ма, као наш мили српскипрогоњени и на све странерасијани народ. Ни поноснаБосна, земља племенита ибожијом природом обдарена-није у том погледу ни малозаостала иза другијехсрпских крајева. И она имасвоју славу, свој понос, и онаброји толике српске јунаке иратоборце, који се бише и крвсвоју пролише за ову српскугруду, за своју мајку домови-ну. Између толиких ратниказа ослобођење и уједињењеСрпства, ево данас доносимослику једног српског јунака –дичног Србина Крајишника,попа Ђурђа Карана Карано-вића, четовођу за вријемепотоњег босанскохерцего-вачког устанка (1875-1878).

О попу Ђурђу писалису многи, нешта више оњему има и једна књижицаод покојног Влад.Красића.Али како но вели: „од вишкаглава не боли“, па тако се евои латих пера, да о попуЂурђу коју прозборим и унашој српској књизи. При пи-сању држаћу се припо-виједања покојних рођака ипознаника, а у неколико иКрасића.

У српском убавом сеоце-ту Крњеуши (петровачки ко-тар), рођен је поп Ђурађ Ка-ран-Карановић, 30 априла1827. од тежачких родите-ља Петра и Деве. Кад му јебило 17 година, онда је текарпошао у школу, а ишао јесамо 2 године, и то једну го-дину у Бишћу (Бихаћ, пр.прир.), а другу у Шехер-Са-рајеву. Године 1854. буде ру-коположен за свештеника одмитрополита Прокопија, илињегова помоћника епископаАнтима, рођеног Србина Бо-

санца, а из села Шљивне, ба-њалучког котара. Поп Ђурађбио је најприје као свештеникпунијех седам година у пет-ровачком протопрезвитерату,у селу Суваји и Вођевици. Тусу живјели и бези Куленови-ћи, који су доста зулумасрпском народу починили,па објесе и ђеда попа ЂурђаКарана 1832.г. Он је био та-кође свештеник. Објесио га јенеки Кулин капетан, син Му-стајбега капетана, па још одтог времена поп Ђурађ Ка-рановић, као дијете од пет го-дина, омрзне зулумћаре ишто је старији био све је већ-ма жудио за осветом. Ку-леновићи су га вазда по-пријеко гледали, увојектражили, што но ријеч „дла-ку у јајету“, само да попа Ка-рана оптуже. Тако је сиромапоп Ђурађ увијек носио гла-ву у торби. Године 1861. из-раде Куленовићи те попаЂурђа проћераше у селоСлабињу. Е, сад текар на-стану страдања попа Карана,јер га Куленовићи зло опишу,те се неки Крајишници јошгоре изопаче на попа ђурђа.Већ године 1864. видимопопа Карана свезана, гдје гагоне у Сарајево, као бајаги даон буни рају. У Сарајеву оста-не поп Ђурађ у апсу 11 мјесе-ци, а и више би остао да муне би Срба Крајишника. Онисе својски заузму, а особитоСрби Костајничани, те га по-моћу кршног митрополитаИгњатије II (1862-1868) изва-де из тамнице. Но поп Ђурађни пуне двије године не до-врши код куће, већ га опет1866. год. оптуже и доведусвезана пред пашу у Са-рајево. Кад Топал Османпаша опет угледа пре собомКарана, разјари се као лав.Још у тужби из Бишћа опишупопа Ђурђа као највећег раз-бојника. Паша затвори Кара-на у најтежи апс, а за двадана и двоје ноћи не даднему ништа јести. Том прили-ком остане поп Ђурађ 7мјесеци у затвору. Сад сеопет сви Крајишници подигну,што но ријеч и „кука и моти-ка“, па једни хајде чак у Са-рајево и повичу: „Пушћајтенам попа Карана из апса,или ћемо се сви Крајишници

дићи листом и побунити, паонда ићи у друго царство“.Видјевши паша да није дру-ге, него да мора удовољити,пусти попа Ђурђа.

Тако Каран опет оде својојкућици са браћом Крајишни-цима. Ну опет га зликовци оп-туже, да буни и наговарасвијет, да не дају „аскерије“ и„траварине“. Тада је поп Ђу-рађ поднио велики бој одзавтија. Највише су га туклигонећи га из Босанске Крупеу Бихаћ. У Бишћу Салихпаша метне Карана међу зли-ковце и катиле, оковавши гау гвожђе, гдје Каран остане 4мјесеца. Честита Србадијау Бишћу живо се заузме и не-колико пута покуцају паши наврата, да им пусти попа Ка-рана из апса. Кад виђе пашада је поп Ђурађ на гласу несамо код својијех титора,него код свијех срба Крајиш-ника, пусти га, бора ми, хоћели-неће ли, јер је знао даСрбин Крајишник не попуш-ћа лако. У њега је увијек:

Аге и спахије у петровач-ком котару оштро су посту-пали са својим кметовима, а1870, баш зацрнише. За то сетежаци из петровачке око-лине листом подигоше, пахајде у Бихаћ мутесарифу ида запомажу, да више немогу живљети од спахијскоги агинског зулума. Мутеса-риф одмах позатвара бун-товнике, а сумња паде напопа Ђурђа Карановића ибрата му попа Стеву, да суони свему томе криви; за тонареди да их суваријама до-веду у Бихаћ и затвореобојицу. Мутесариф пише усарајево, да се њих двојицау Крајини не могу више сно-сити и да су врло опасниљуди по државу, него, нек се

куд му драго уклоне из Бос-не. Порта одреди да сеобојица оћерају у Малу Азијуу Коњух.

Таман 15. маја 1870. го-дине оћерају попа Ђурђа иСтеву Карановића из Бишћау Коњух, али не хтједоше ихгонити правим путем, већоколише на Петровац, Лијев-но и Мостар. Од мостараударе на тужно и чемерноКосово поље, па за Солун.На овом путу пратило је 25суварија браћу Карановиће исвачим су их мучили и кињи-ли, а особито глађу и бојем.У Солуну бише предати налађу за Смирну. Још једандан, па би дошли у одређеномјесто, али ко ће као твораццијеле васионе, који не оста-ви попа Ђурђа и Стевана.Они некако божијом помоћиујагме својим пратиоцима, ато је било овако: кад су стиг-ли у једно село, они лијепоопију своје пратиоце, па по-што мало поодмакну од селазамоле пратиоце да се мало

одморе. Пратиоци онакопјани једва дочекаше. Ис-том што сједоше, суварије

заспаше као мртви. Сад сепоп Ђурађ лијепо прекрсти ипризове у помоћ ГосподаБога и своје крсно име св.Ђорђа, па узме од двојицеоружје, а поп Стево од трећег.Сад ти они, драговићу мој,нагну бјежати, те ујагме унеку шумицу, а већ Турципробудили се и виде да њихнема. Е, али сад куда да сеиде у потјеру, а још голихруку. Поп Каран с братомујагми некако из суваринскихшака. Тумарали су равних19 ноћи од оног мјеста, от-клен су побјегли, све надомакСмирне, по три дана не биништа јели, а 11 дана жив-љели су о самом воћу.

(Наставак у идућем броју)

Приредио: Стеван Матић

иако је Без оБелеЖја, ШапЧаНи зНају где је улица попа караНа, али само ретки зНају о коме је реЧ

Крајишки четовођа парох у Јаловику

„Ако живљет српски не могу,

Бар да ми поштен остане гроб!“

пеНзиоНери прегурали теШку годиНу и са зеБњом уШли у јоШ теЖу

НОВОГОДИШЊЕ ПРСКАЛИцЕ

Лако је Деда Мразу кад он дели поклоне из туђеторбе.

Решио сам да поновим жену. По клонићу јој Нову годину.

Ако после дочека Нове године не можете да сеистрезните, погледајте у новча ник.

За дочек Нове године, извешћу жену из такта! То је најјевтиније.

Лако је дочекати 1. јануар. Треба до чекати 1. фебруар.

Раде Ђерговић

www. podrinske.com ПенЗиОнеР 12. јануар 2012.�

ПРЕДЈЕЛО ОД ПЕЧУРАКА ИПИЛЕТИНЕ

400 г шампињона400г пилеће бело месоМања главица црног лукаЛимунМало белог вина150 г мајонезаСуви зачин, со, бибер, уљеСитно исецкати бело месо

па пропржити. Печурке исећи налистиће па такође пропржити.Све ставити у чинију, додати наколутове исечен црни лук, сокод лимуна, бело вино, мајонези зачине по укусу. Све измеша-ти и оставити да се добро охла-ди до служења.

МУСАКА ОД ШАМПИЊОНА500 г шампињона2 главице црног лука1 кг кромпира2-3 јајетаЧаша млекаСо, бибер, суви зачин, уљеИсецкати црни лук, додати

исецкане шампињоне и све про-динстати на мало уља. Прикрају додати зачине по укусу.Кромпир скувати у љусци а за-тим очишћен исећи на колутове.У ватросталној посуди ређатикромпир, фил од печурки папокрити кромпиром. Јаја уму-тити са млеком и прелити му-саку. Пећи само да порумени.

ВЕКНА ОД МЛЕВЕНОГМЕСА

400 г млевеног меса4 јаја1 главица црног лука12 кашика брашна1 чаша јогурта1 прашак за пецивоСуви зачин, со, бибер, уљеЦрни лук исечи и пропржити.

Додати месо и остале састојкеи две шољице уља. Добро из-мешати и пећи у дугуљастомплеху.

ЛОНДОНСКЕ ШТАНГЛИЦЕ150 г ораха150 г путера400 г шећера7 јаја150 г брашна1 прашак за пециво1 шоља џема од кајсија50 г уздуж сечених орахаОдвојте беланца од жума-

наца. Пенасто умутити путер,150 г шећера и жуманца. Дода-ти брашно помешано са праш-ком за пециво. Замесити тесто.Ставити у подмазан плех и пећина умереној температури.

Од беланаца и 250 гшећераумутити чврст снег, додати мле-вене орахе и измешати. Када јетесто печено на пола, извадитииз рерне премазати џемом, азатим са масом од ораха. По-сути насеченим орасима и вра-тити да се допече. Печено иохлађено сећи на мале штан-глице.

РецеПти

у складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи

(„Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 24/11), Правилника

о начину јавне презентације урбанистичког пројекта

(„Сл. гласник РС“, бр. 43/10) Одељење за урбанизам Град-

ске управе Шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАцИЈУурбанистичког пројекта – изградња спортско рек-

реативних објеката – две балон сале са пратећим објек-

том на катастарској парцели 3932/1 КО Шабац – инве-

ститор Стефан Јадрановић, Шабац

Јавна презентација ће се обавити од 20.01.2012. год.

до 26.01.2012. год закључно, у просторијама Одељења за

урбанизам градске управе Шабац, улица Масарикова бр.

10.

Службено лице Одељења за урбанизам, даваће осмовне

информације о урбанистичким пројектима, заинтерсо-

ваним лицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12

часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да

изврше увид у урбанистичке пројекте, као и да у току

трајања јавне презентације доставе своје примедбе и су-

гестије у писаном облику Одељењу за урбанизам Град-

ске управе Шабац,ул. Масарикова бр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕУПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

куд “аБраШевић” у гераНтолоШком цеНтру

Дружење с пријатељима

МиленаЋорилић, пред-седница НадзорногодбораРФПИО, о раду овог телау прошлој години је рекла:

–У 2011. Години Управнии Надзорни одбор инсисти-рали су на што квалитет-нијем и ефикаснијем радуРепубличког фонда ПИО.

На седницама је редовнопраћено финансијско по-словање Фонда, како у од-носу на претходну годину,тако и у односу на финан-сијски план. Такође, стал-но је праћено остваривањеплана рада и инсистиранона високом степену ажур-ности свих организационих

јединица у Фонду. Морамрећи да је то дало резулта-те – ажурност је у односу напретходне године побољ-шана. Као члан Надзорногодбора морам да истакнемизузетну сарадњу са за-посленимау Републичкомфонду ПИО. Подаци који су

се односили на укупно по-словање били су стручно ианалитички представљени,тако да на основу таквих по-датака није било тешко до-носити одговарајуће одлу-ке. Захваљујући стручно-сти кадрова Фонда ниједнопитање или податак нисуостали неразјашњени.

милеНаћорилић

Сва питања разјашњена

Izlazi jednom mese~no24

Јануар 2012.MOJA {KOLA

Школа на Месецуна Месецу постоји само јед-

на школа. Ми, деца са планете

Земље, тамо путујемо супер –

брзином летећим сланим шта-

пићима са кикирикијем. Школа

је од чоколаде и бомбона, са

кровом од шлага. у школском

дворишту је базен од пудинга.

учитељи су роботи. Сновомен

нас учи како да сањамо само

лепе снове. Луткомен нам по-

казује како се праве лутке. Пла-

нетомен нас води на излете по

Свемиру. Када се уморимо и

огладнимо, поједемо школу и

базен. дечаке кући враћају

змајеви, а девојчице једнорози.

док ми спавамо, роботи напра-

ве нову школу од чоколаде и

бомбона са кровом од шлага.

Тамара Опачић, 3-2,ОШ “Мајур”

ШколаШколе су велики бродови

ту расту мали гусари.

Сваки дан се са словима боре,

уче да се поштују и воле.

Вељко Цветковић, 3/2,ОШ “Мајур”

Осма по реду ноћ музеја до-

нела је добро расположење не

само у музеје и галерије, већ и

на градске тргове и улице у 65

места у Србији, на 315 локација

са укупно 429 дешавања.

Трећа по величини у Евро-

пи, домаћа ноћ музеја понуди-

ла је богат садржај у 65 градо-

ва и општина, са највећим из-

бором у Београду на 67, новом

Саду на 50, Шапцу на 20, Кра-

гујевцу и Суботици на 15 и у Ва-

љеву на 8 локација. Такође у

овој манифестацији учествова-

ла је и наша школа, под слога-

ном „да се сети свако кад је жи-

вео Јанко“.

Испред школе током трајања

ноћи музеја приказана је ви-

део-бим презентација о животу

и делу Јанка Веселиновића. у

холу школе били су изложени ли-

ковни радови ученика наше шко-

ле од петог до осмог разреда.

Библиотека је била место

где су презентовани школски ча-

сописи од 1956. Године па све до

данас. Први је био „Основац“,

затим „наша школа“, „Браћа

Срнић“ све до „Ђачког срца“

који и данас постоји. у мулти-

медијалној учионици били су

изложени предмети стари пре-

ко 150 година (оруђа за рад,

кухињски предмети, народне

ношње, ручни радови) Посебну

пажњу су привукли предмети из

градског живота Јанка Весели-

новића. Све време је приказиван

филм о историји доњег шора,

као и филм о историји школе.

Трећа а уједно и последња по-

ставка „Google art project“ од-

носила се на виртуелну шетњу

кроз 17 светски познатих музеја

и то: Музеј Ван Гога (Амстер-

дам), национална галерија (Лон-

дон), Версајску палату (Версај)

и многе друге. најмлађи посе-

тиоци могли су креативно да

стварају у нашој интерактивној

учионици – вајају, цртају, сли-

кају и виртуелно стварају на

тему „Мој град“. у пројекту су

учествовали бројни ученици

наше школе који су посетиоце

водили кроз понуђене садржаје.

у периоду од 18 до 24 часа,

колико је трајала ноћ музеја у

нашој школи, посетило нас је

преко 2000 посетилаца.

Драгољуб Ђокић, 8/1, ОШ „Јанко Веселиновић“

Ноћ музеја

Иако је то било мало, али

одабрано друштво, опет је јед-

ва било места да се сви преве-

зу до „Инос – напретка“.

Питате се о чему се ради.

Ја ћу вам испричати. уче-

ници који похађају часове до-

маћинства код наставнице хе-

мије Маје Мандић, кренули су

да виде и сазнају нешто више о

рециклажи папира и осталих

отпадних секундарних сирови-

на, али и о очувању и заштити

животне средине.

научили су пуно тога и

пуно тога видели. нова сазна-

ња међусобно су поделили уче-

ници седмог и осмог разреда,

који су одушевљени овом по-

сетом. Класификовање и ре-

циклажа бакра, сабијање ли-

менки, преобликовање старог

гвожђа и поновна употреба па-

пира и начин рециклаже, само

су неке од ствари о којима су

имали прилике да слушају. не

треба помињати да су сви уче-

ници одушевљени овим еду-

кативним излетом и да жељно

ишчекују следећи.

дакле, до следећег заним-

љивог излета!

Верица Ђапановић, 7/1, ОШ „Јанко Веселиновић“

Посета Инос – напретку

НАЈБОЉА ДРУГАРИцАМоја најбоља другарица је дуња Кнежевић. Она је висока

138цм. Има дугачку браон косу и браон очи.

Она је веома мршава и лепо се облачи. Има јако леп глас за пе-

вање и лепо свира гитару. Њена омиљена књига је „Сара Кеј“. Оми-

љени предмети су јој физичко и ликовно, а омиљена игра је „из-

међу две ватре“. Одлична је у игрању кола. Лепо црта и пише. Оми-

љени спорт јој је пливање.

Њене лоше особине су што се понекад посвађа и што некад од-

баци другарицу. добре особине су јој што воли другарице какве

год да су и што их цени. у њеном понашању ми се допада то што

је храбра, паметна, дружељубива, племенита, љубазна и добра, а

не допада ми се то што се некад посвађа. Воли игру, забаву, дру-

жење и певање са другарима.

Волим је зато што могу само њој да кажем шта осећам и шта

ме мучи.

Једна другој помажемо кад смо у неком проблему. Много је во-

лим, и волећу је до краја живота.

Катарина Видић, 3/1, ОШ“Јанко Веселиновић“, ШАбац

ПОКЛОНу зиму када ми је рођендан,

добијем предивне поклоне. Од

пуно поклона највише ми се

допадне од родитеља и сестре.

За седми рођендан добио

сам леп сат. Изгледао је као

прави ручни сат за одрасле.

Осим мале и велике казаљке,

има секундару која је имала об-

лик лопте са четири велике тач-

ке. на полеђини сата пише моје

име и презиме и година када сам

се родио. Има лепу наруквицу

од платна. Ја га носим у посеб-

ним приликама. Био сам много

срећан и задовољан. Пуно сам

се захвалио родитељима и се-

стри на лепом поклону.

Много сам срећан што имам

тако дивну породицу.

Стефан Дрезгић,“2/2, ОШ „Јанко Веселиновић“

БОГОВиББ==РР

СВетСС==цц

Т. Лазаревић 2/1ОШ „Јанко Веселиновић“

ЛАЗАР СтАниШић, ОШ “МАјУР” МАјУР

АЛеКСАндАР МиЛАнОВић 3/4ОШ “МАјУР” МАјУР

II www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 12. јануар 2012.

у дневном програму, Радио

Шапца, крајем прошле године,

гостовали су ученици Музич-

ке школе у Шапцу, међу којима

су били и млади гитаристи Мар-

ко Марковић и данило Митро-

вић. уз живу свирку, разговара-

ло се о гитари, о школи о буду-

ћем времену, такмичењима и

тако даље.

По завршетку гостовања, че-

кајући своје наставнице у једној

од канцеларија, слушали су не-

када познати поп хит „Пролеће

без тебе“, са којим је Ксенија Ер-

кер, у еx Југославији, постала

изузетно слушана. Слушајући

само почетак мелодије, момци су

ухватили ритам и лагано засви-

рали на својим гитарама ту ме-

лодију, за коју је карактерисри-

стичан звук акустичне гитаре. Та-

ленат, вежба, или наставница

Маја Мирковић? Шта би би,

клинци су некада изузетно по-

пуларну мелодију одлично за-

почели, а да је пре тога никада

нису чули... Б.П.

у слици и реЧи

Млади гитаристи

Овом јединственом дога-

ђају у учионици првог разреда

ОШ „Јанко Веселиновић“ у

Јеленчи, сведок је била пре-

пуна сала. 28.12. 2011. године

са почетком у 18.00 часова.

наиме, представа коју су ма-

лишани приказали својим ро-

дитељима, али и учитељима,

наставницима, директорки, пе-

дагогу, остала је у неизбри-

сивом сећању. у изузетно

пријатној вечерњој атмосфери

декорисане учионице, поред

богате новогодишње јелке, од-

лучујућу битку за ослобођење

нове године извојевали су

прваци и тиме оправдали, не

само вишенедељни труд и

увежбавање, него и неоспо-

риве таленте које ће, како су

обећали директорки Љиљани

Стојановић, убудуће још више

показивати.

Представа је прошарана сме-

хом публике, дечијим песмама

ведрог духа, непрестаним бли-

цањем фото-апарата, а на крају

награђена громким аплаузом.

Била је и медијски подржана, а

на самом крају публици су се,

заједно са ђацима поклонили и

учитељица Јованка Андрић и

песник Бошко Живановић, који

су, током свих припрема, пре-

дано радили са децом.

„најважније је“, рекла је

учитељица Јока, „да су деца

презадовољна, а самим тим и ми

остали. Публика је говорила

аплаузима, а деца осмесима.“

Обећање дато директорки нови

је изазов за мале глумце који

обећавају да ће следећи пут

бити још бољи!

Прваци ослободили Нову годинуоШ „јаНко веселиНовић“ - јелеНЧа

ТАЈНАМоја тајна је кад Мира и ја распремамо наш ормар. Кад мама

и тата нису код куће, ми уђемо у ормар. А сада смо порасле, не ула-

зимо често, само понекад. Када повадимо ствари, ту ставимо стри-

пове и играчке и играмо се да нико не види. Када завршимо иг-

рање, ми склонимо играчке на своје место. А ствари вратимо тако

да нико не зна да смо их дирале. То је моја и Мирина тајна.

Марија Богојевић, 2/6, ОШ „Јанко Веселиновић“, Шабац

ОШ “МАјУР” МАјУР

Јелена ауторуџбеника за

"седмаке"у последњих пет година за-

коном је дозвољено да настав-

ници могу да бирају које ће уџ-

бенике користити за наставу у

школама. Шабачка Основна

школа „Јеврем Обреновић“, пре-

познала је квалитет закона, и ус-

војила књигу професорице ис-

торије Јелене Јеврић, која је на-

писла уџбеник историје за сед-

ми разред. Књига је одборена

2010. од стране министарства

Просвете , а у употреби је од

школске 2011/12. године

МАЈКАБез обзира на године што лете,

Ја ћу увек бити твоје дете.

учење, дружење и томе слично,

За мене је било необично.

Ти си ме научила волети, причати

И многе ствари радити.

неко и нешто ћу постати

И твој и мој сан остварити.

Ја ћу увек бити твоје мало маче

Које ти тешиш и не даш му да плаче.

Маја Исаковић, 3/6, ОШ „Јанко Веселиновић“, Шабац

IIIwww. podrinske.comМОјА ШКОЛА12. јануар 2012.

у Основној школи николај

Велимировић, данас је отворе-

на шеста зимска школа мате-

матике. Ове године, окупља 86

шабачких основаца, а по први

пут учествују и ученици трећег

разреда. Предавачи су, углав-

ном, професори из ове школе,

али и два средњошколца, који су

до 5. јануара, припремала мла-

де математичаре за будућа так-

мичења. Већ по традицији и

старој доброј навици, профе-

сори и бивши ђаци Основне

школе николај Велимировић,

зимски распуст проводе у учио-

ницама, међу ученицима који

воле математику и желе да по-

стигну што боље резултате на

предстојећим такмичењима.

Ове године, њих 86-оро је по-

светило слободно време науци

која је за многе баук. Било да се

ради о „трећацима“, који су

први пут укључени у рад зим-

ске школе, или о већ искусним

ученицима који су учествовали

и претходних година – зајед-

ничко им је да математику ис-

тичу као омиљени предмет.

Један од предавача је и Игор

Мартиновић, бивши ђак про-

есора Исаиловића, који похађа

трећи разред Математичке гим-

назије у Београду. Овакав начин

рада, каже Игор, значајан је и за

њега, као будућег професора.

Часови трају нешто дуже него

редовни, али атмосфера је

опуштенија. Зимска школа ма-

тематике траје до 5. јануара, а

одмах потом, како рекоше учес-

ници – почињу припреме за

летњи математички камп, који

је постао познат и ван граница

Србије.

Зимска школа математике

ЈЕСЕН У МОМСЕЛУ

Као и сваке године, јесен је

стигла у сваки ћошак и кутак

мог села. наравно, као и увек,

донела нам је много воћа, по-

врћа и златног лишћа које сва-

ки дан све више покрива земљу.

успела је у своје торбе да стави

и своје најбоље пријатеље: хлад-

ног северца, јаке кише и густе

магле.

нисам ни имао времена да

се играм, а дрвеће у шуми већ

почиње да скида своје зелене

маске. Зима се приближава, а

већ се из сваког оџака пуши

сиви густи дим. И још се само

на њиви, ливади и шуми чују

уморни и озебли сељаци поку-

шавајући да прикупе средства за

зиму. Често ме из сна пробуде

вредне комшије док праве пла-

стенике.

Када гледам у небо, видимо

само плави облак и јато птица

које лете на југ. Оне које остају,

спремају гранчице и лишће за

гнезда и кућице. на пољу се сва-

ки дан могу видети понеке див-

ље животиње. Меда иде и тра-

жи хоће ли му неко певати усоа-

ванку, јер иде на спавање. цве-

тићи на ливади су тужни и

својом погнутом главом су до-

дирнули земљу. Реке су велике

и вода надолази. док пишем

овај састав и гледам напоље, не-

стрпљиво прижељкујем када ће

бели покривач прекрити земљу.

Вељко Андрић, 4/6, ОШ „Јанко Веселиновић“

Ученици О.Ш. "НиколајВелимировић" победници

квиза “Мисли глобално,делуј локално”

Петаци Основне школе “николај Велимировић” победници су

еколошког квиза “Мисли глобално, делуј локално”. Они ће као и

претходне две генерације шабачких петака путовати у Словенију

на зимовање које им поклања Градска управа.

Опљачкана Основна школа "Ната Јеличић"

Основна школа „ната Јеличић“ у Шапцу обијена је ноћас, а про-

валници су однели компјутерску опрему и причинили знатну ма-

теријалну штету у школској згради. Ово није усамљен случај, јер

је у новогодишњој ноћи обијен и ресторан средње Пољопривредне

школе. Том приликом украдена је мања свота новца која се нала-

зила у каси ђачке мензе.

ниКОЛА ПОПОВић4/1ОШ “ЖиКА ПОПОВић” ВЛАдиМиРци

МАјА тАдић 3/1ОШ “ЖиКА ПОПОВић” ВЛАдиМиРци

МАРКО ВидАКОВић 4/1ОШ “ЖиКА ПОПОВић” ВЛАдиМиРци

IV www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 12. јануар 2012.

Јесен

у небесеком кафеу прави је рај

ту седи Сунце и пије свој чај.

Ал' мангуп Ветар не воли ред

зато фијуче у недоглед.

Чаврља у углу свом другу Облаку

како ће да направе јесењу журку.

Од топлога чаја Сунце је заспало,

хаотично стање тада је настало.

Сад музику пушта ди-џеј Гром,

А Муња задужена за лајт – шоу репертоар.

Облак прошета у сивим панталонама

и поведе Кишу до подијума.

Ал' љубоморни Ветар их је гурао

бреjк денс је заиграо.

дуго су тако сви плесали, ломили,

све док се нису сасвим уморили.

Тамара Опачић, 32

ШколаШкола нам велика врата отвара,

за пуно знања, другарства и похвала.

Школа нас сваког септембра зове

у школске клупе и дуге редове.

у септембру школско звонце зове

мале прваке и велике основце.

Александра Тримановић, 32

Школа

Школа је највећа кућа у центру села

увек радосна, лепа и весела.

Школа је велика, школа је јака

у њој има највише ђака првака.

у њој се сви радују, играју и друже,

понекад се свађају

и учитељици туже.

Лука Живановић, 32

Шабачкикарневал

Прошле године на шабачком

карневалу било је много деце.

неки су били из Београда. уче-

ници ОШ „Јанко Веселиновић“

глумили су космос. неки су

били звезде, неки су били у ра-

кети. Ја сам била звезда. Моја

другарица Андреа Игњатовић

била је Месец. на себи сам

имала жуто платно, а на глави

сам имала звезду. Глава ми је

била покривена жутом бојом.

добро сам се провела, а мислим

и да су остали добро провели.

Исидора Јанковић, 3/3, ОШ„Јанко Веселиновић“

Екскурзијау суботу 15. октобра 2011.

године, ишли смо на екскурзију

у Београд. Са нама су ишла

одељења из церовца, Врањске и

Шапца. Било је лепо и заним-

љиво путовати и разгледати

Београд. Прво смо посетили

музеј николе Тесле. Тамо смо

видели и чули како је произве-

дена струја. После смо ишли на

доручак у парк у близини Скуп-

штине Србије. Затим смо обиш-

ли Ботаничку башту у којој смо

видели разне врсте биљака и

кућицу у којој су седели саму-

раји. Шетали смо, разгледали

Београд, смејали се и забавља-

ли. Обишли смо и Калемегдан

где је све уређено и чисто. Ишли

смо у Мек на ручак и сок. Затим

смо се одвезли до Сурчина где

смо посетили Музеј ваздухо-

пловства. Тамо ми је било најза-

нимљивије гледати авионе ста-

ре и до 200 година. Многе од

њих сам сликао за успомену. Из

Музеја смо кренули ка Шапцу и

тако се завршила наша екскур-

зија.

Александар Танасић, 4/6, ОШ “Јанко Веселиновић“

Мој пријатељЈедног лепог сунчаног дана кренуо сам у шуму на свеж ваздух.

Шетајући, чуо сам да нешто шушка. Мислио сам да је то ветар и

нисам обраћао пажњу. Гранчице сувог дрвећа и опало лишће ства-

рало је утисак као да неко хода кроз шуму. Мало ме хватао страх,

али сам наставио даље. Одједном је из жбуна изашла мала живо-

тиња. Био је то зец. Стајао је мирно испред мене и није бежао. Очи-

ма ми је показао да га пратим. Водио ме све дубље у шуму желе-

ћи да ми покаже све тајне које поседује ова шума.

нисам могао да га пратим. Сео сам на једно поломљено дрво

да се одморим. Видевши да мене нема, окренуо се и дотрчао пра-

во у моје крило. узео сам га у руке, мазио га и дуго причао са њим.

Његова мека длака грејала је моје руке. Поглед му је био оштар и

чинило ми се да сваку моју реч разуме. на свако моје питање, мрдао

је својим дугим ушима и брковима. Својим малим носићем мирисао

је моје тело. дао сам му једну травку да га нахраним. Отворио је

уста. А из њих су провирила два дуга бела зуба.

Толико је био леп да нисам могао више да издржим. Пољубио

сам га и понео кући.

Од тог дана он се не раздваја од мене. Спава у мојој соби на

мом кревету.

Вељко Андрић, 4/6, ОШ „Јанко Веселиновић“, Шабац

БОГОМОЉКАЈедне вечери на Сави по-

сматрао сам богомољку. Та бо-

гомољка ми је на почетку била

смешна само због својих вели-

ких очију. Мало касније ми је

била још смешнија пошто је

стала на две ноге и са друге две

радила је неке потезе као „нин-

џа“. Ја сам у чеп од сока сипао

воде и видео како богомољка

пије. Одједном ускочила је у

чеп. Када је хтела да изађе,

скочила је на моју ногу.

Ја се нисам узбуђивао и ла-

ганим корацима сам је довео до

родитеља. Тата је хтео да је

слика, али није успео јер је из-

ненада скочила на моје ноге.

Тада сам видео како је за тре-

нутак отворила крила. Када је

стала ма бетон, скакала је чак до

траве. узео сам чеп и поново је

гурнуо на моју ногу. Опет сам је

довео до тате и он је успео да је

слика. Када је опет скочила са

моје ноге, дошао је и мој брат.

Хтео је да ухвати богомољку.

Јурили су се бар десет минута.

Али опет је стала као неки „нин-

џа“. Мој брат се тада семјао као

„луд на брашно“.

Кад сам отворио очи, бого-

мољка и мој брат су се опет

јурили. Тада сам се још више

смејао. док су мама и тата гле-

дали слику, богомољка је побе-

гла у траву. Жао ми је што нисам

могао још да је посматрам.

Волео бих да се и следећи

пут видимо баш на Сави у истом

„кафићу“.

Лука Кевић, 3/1, ОШ“Јанко Веселиновић“,

ТАЈНАданима си ми давао

Боју и лепоту

И сада ти пишем

За сећање трајно,

Јер си моја љубав,

Моја слатка тајна,

Морам бити паметна,

Кажем сама себи,

Али да сам паметна,

Волела те не бих.

Тамара Бајић, 7/3,ОШ“Јанко Веселиновић“,

Шабац

ПИСМОMедведићу мали, у јазбину уђи, нек ти сан од

сада буде најлуђи. Сањај кошницу да си нашао,

мед сав појео и добро се снашао, од пчела да си

побегао, а да нико од њих то није знао. Када се

пробудиш, дођи код мене и реци ми да ли си икад

лепше сањао.

Виктор Бакић, 3/3, ОШ“Јанко Веселиновић“, Шабац

ПИТАЛИцЕ- Зашто банана иде код доктора? – Зато што јој

се љушти кожа!

- Зашто рода у јесен лети на југ? – Зато што јој

је далеко да хода!

- Зашто киша пада? – Зато што јој је досадно

да седи!

- Зашто мама кенгур не воли кишне дане? –

Зато што се тада деца играју унутра!

Наташа Танасић, 2/6, ОШ „Јанко Веселиновић“, Шабац

Много волим лопте. Моја

породица је то знала па ми је че-

сто куповала или поклањала

лопте.

Имала сам много лопти, раз-

личитих боја и величина. Ма-

рија и Тамара су дошле код

мене да се играмо. Желеле смо

да се играмо између две ватре,

али нас три нисмо биле довољ-

не за игру. Позвале смо децу из

комшилука. двориште је убрзо

било пуно деце и игра је поче-

ла. у смеху и избегавању лопте

нисмо пазили на комшиницино

цвеће. Лопта је често прелазила

у комшиничино двориште и то

се понављало неколико пута.

наизменично смо одлазили по

лопту. Игра се завршила и деца

су отишла кући. деца су ми

рекла да би могли опет да се

играмо и да је било баш лепо.

Сутра ми је мама испричала да

смо у игри поломили комши-

ницино цвеће. Комшиница је

била љута на нас. Отишла сам

и извинила се тета душки. Ком-

шиница ми је опростила, а често

се шали са мном да су и она и

њено цвеће љута на мене и моју

лопту. Од сада бирамо где се

играмо да се не понови.

Мина Мијатовић 4 разред,ОШ Жика Поповић“,

Владимирци

КОМШИНИцА МИ ЈЕОПРОСТИЛА

ШУМАШумица је шарена,

у пролеће зелена,

Птице свуда цвркућу,

А дечица скакућу.

Никола Мишковић,1/5, Мала Врањска

Ако желите да и вама

објавимо радове шаљите

их на:

info@podrinske.com

ЛАЗАР СтАниШић 3/1, ОШ “МАјУР” МАјУР