plasman i trgovanje

PLASMAN I TRGOVANJEMr Aleksandra Bradić-Martinović

PRIMARNI PLASMAN

• Primarno tržište (Primary Market)je tržište na kome se emituju hartije od vrednosti kojima se finansira aktivnost ekonomskih subjekata

• Često se naziva i emisiono tržište• Ekonomski subjekti, na taj način, mobilišu

kapital izdavanjem dugoročnih finansijskih instrumenata

• Prodaja se uglavnom vrši preko institucionalnih investitora, a ređe, direktno

Otvaranje preduzeća

• Procedura izlaska na primarno tržište naziva se otvaranje preduzeća

• Prednosti:1. Rast – pristup eksternim izvorima omogućava

preduzeću brži rast zbog lakšeg pribavljanja dodatnog kapitala

2. Položaj – lakše dobija bankarske kredite i u mogućnosti je da koristi međunarodne izvore

3. Fleksibilnost – lakše se menja finansijska struktura (krediti i trajni kapital), preduzeće koristi jeftiniju opciju

4. Likvidnost – akcije se mogu prodavati na berzi

Otvaranje preduzeća

• Nedostaci otvaranja:1. Izloženost javnosti – obaveza objavljivanja

informacija o preduzeću2. Pritisak investitora – menadžment može da

trpi pritisak vlasnika akcija, a to smanjuje manevarski prostor

3. Rizik preuzimanja – većinski vlasnik akcija4. Odliv poverljivih informacija –

transparentnost preduzeća je osnovni princip zaštite investitora, ali odliv informacija može biti i nekontrolisan

Prva (inicijalna) javna ponuda akcija

• Specifičnost javne ponude (Initial Public Offering – IPO) je da te akcije nemaju ni cenu, ni tržište

• Uglavnom početna emisija ima diskont više od 15% (da banka ne bi izgubila investitore, jer je rizik visok; a preduzeću je to način ulaska na tržište)

• Svaki naredni upis neće morati da bude podcenjen

Oblici emisije

• Plasman emisije je glavna operacija na primarnom tržištu

• Zadatak investicionih banaka• Postoje tri osnovna načina plasiranja

emisije:1. Javni plasman,2. Privatni plasman i3. Privilegovani plasman

• Način plasmana zavisi od emitenta (preduzeća, banke, javni fondovi i država)

1. Javni plasman

• Jedna od najvažnijih institucija u procesu javnog plasmana je investiciona banka, posrednik

• Njena osnovna funkcija je da kupuje akcije od emitenta i prodaje ih investitorima

• Postoje dva načina ponude:1. Tradicionalni upis i2. Ubrzani upis hartija od vrednosti

1. Javni plasman

• Tradicionalni upis podrazumeva da se investiciona banka pojavljuje u ulozi principala (deluje u svoje ime za tuđ račun)

• Preuzima na sebe prodaju emisije dajući preduzeću ček na prodajnu vrednost

• Banka je garant uspešnosti (Underwriter) i snosi rizik umesto emitenta

1. Javni plasman

• Tradicionalni upis se temelji na pregovorima ili aukciji

• Banka umesto princpala može biti i agent (nastupa u ime i za račun emitnenta) – prodaja emisije na temelju najbolje namere (Best Efforts)

• Banke ne preuzimaju nikakvu odgovornost

• Za ovu opciju opredeljuju se manja preduzeća

1. Javni plasman

• Vreme trajanja tradicionalnog upisa traje nekoliko nedelja ili meseci

• Od 1982. u SAD postoji mogućnost ubrzanog upisa, koji traje par dana

• Mogu da ga koriste velika preduzeća čije se akcije već kotiraju na berzi, i koristi se za dodatne emisije, koje ne moraju biti velike

2. Privatni plasman

• Privatni plasman (Private Placement) je prodaja emisije ograničenom krugu institucionalnih investitora

• Banka je agent i naplaćuje proviziju• Investitor nema nameru da prodaje dalje

HoV, već ih unosi u svoj portfolio i daje banci izjavu (Investment Letter) kao potvrdu te obaveze

• Opredeljuju se manja i srednja preduzeća koja ne mogu da pokriju troškove javnog plasmana, ali ona i snose sav rizik

3. Privilegovani plasman

• Akcije se prodaju postojećim akcionarima po osnovu prava preče kupovine (Preemptive Right)

• Služi sprečavanju smanjenja vlasničkog udela postojećih akcionara

• Preduzeće šalje svakom akcionaru po jedno pravo za svaku akciju koju poseduje, ali prava su prenosiva (vlasnik može da proda svoja prava)


• U situaciji kada nije prodata cela emisija, banke mogu da “čekaju” i ta situacija se naziva stand by aranžman

• Banke za ovu uslugu naplaćuju odgovarajući procenat

• Drugi način koji se ređe koristi je putem dozvole dodatnih prava


• Usmeravanje dela emisije akcija zaposlenima je u novije vreme tendencija u razvijenim tržišnim privredama, sa ciljem što većeg podudaranja interesa zaposlenih i menadžmenta.

• Slična je situacija i sa preduzećima u državnom vlasništvu u procesu privatizacije – zaposleni imaju pravo da po povoljnim cenama kupe određenu količinu akcija


• Emisija besplatnih akcija se vrši distribucijom postojećim akcionarima srazmerno broju postojećih akcija

• To je čisto knjigovodstvena transakcija sa ciljem obaranje tržišne cene, u slučaju da cena akcije postane prevelika za tržište, a time opada likvidnost, jer je sve manji broj investitora koji mogu da je priušte

Uloga investicionih banaka i investicionih odeljenja brokersko-dilerskih kuća

• Uloga obuhvata :1. Savetodavne usluge2. Pokroviteljstvo emisije3. Prodaju hartija

• U poslednje dve banke nastupaju u konzorcijumu, a to je značajno zbog raspodele rizika

• Nemački model je specifičan po tome što ne postoje posebne investicione banke, već departmani univerzalnih banaka

Uloga investicionih banaka i investicionih odeljenja brokersko-dilerskih kuća

• Savetodavna aktivnost – procenjuje se realan obim i uslovi emisije, pomoć prilikom izrade preliminarnog prospekta

• Pokroviteljstvo emisije – davanje garancije emitentu da će predviđena količina emitovanih akcija biti prodata na primarnom tržištu, banka otkupljuje neprodate akcije i za taj rizik naplaćuje nadoknadu

• Prodaja hartija – preko prodajne mreže koju organizuje investiciona banka.

Početna cena akcija na primarnom tržištu

• Lako se određuje u situacijama kada postoje ranije emisije identičnih akcija

• U suprotnom, jedan od načina je traganje za kompanijama koje imaju približno slične karakteristike profitabilnosti i već kotirane akcije (benčmarking)

• Vrste ugovornih odnosa između emitenta i investicione banke:

1. Princip najvećeg napora – rizik snosi emitnent2. Čvrsta obaveza ponude – rizik snosi banka


• Na početnu cenu akcija utiču:1. Ukupna situacija na tržištu kapitala –

velika količina novih emisija povećava rizik

2. Specifičnost emitenta – veće kompanije manje potcenjuju svoje akcije, pa je profit investitora manji (ali i rizik) i obrnuto

3. Politika investicione banke – cilj su što niže cene, ali balansirano


• Metodi utvrđivanja cene ponude:1. Fiksna cena – uobičajen metod pri kojoj

emisija zahteva sponzora; za sponzore je značajno da cena na tržištu ne padne ispod cene ponude i zato se ona malo umanjuje u odnosu na očekivanu

2. Licitaciona ponuda – koristi se u situacijama kada je preduzeće gotovo nemoguće vrednovati, a cilj je da se prodaju sve akcije


• Preveliki upis i dodeljivanje -ako se kod fiksne cene javi previše lica ili kod licitacione odluči za nešto nižu cenu prodaje nastaje problem kome i koliko prodati akcije

• Moguće procedure za prevazilaženje problema:

1. Lutrija svih učesnika2. Srazmerno umanjenje (npr. 10% manje

od tražene količine)

Sekundarno tržište

• Sekundarno tržište je tržište na kome se trguje već emitovanim HoV ili drugim finansijskim instrumentima

• Na primarnom tržištu se vrši emisija, a na sekundarnom dalja preprodaja

• Najvažnije uloge sekundarnog tržišta:1. Likvidnost – mogućnost relativno lake

prodaje finansijskih instrumenata, a time vlasnici dolaze do likvidnih novčanih sredstava

2. Određivanje cene – formiranje realne tržišne cene

Sekundarno tržište

• Sekundarna tržišta se mogu podeliti na:

1. Berzanska – gde se trgovanje vrši na specijalizovanim mestima – berzama

2. Vanberzanska – promet koji se obavlja van berze (OTC u Americi)

3. Elektronska tržišta – poseban oblik vanberzanskog trgovanja (24 sata, 7 dana u nedelji)

Klijenti brokersko-dilerskih društava

• Građani, preduzetnici, preduzeća, banke, osiguravajuća društva, fondovi…

• Dva pola korisnika:1. Ne poznaju tržište i nemaju jasan cilj2. Poznaju tržište, ali se za usluge odlučuju,

pre svega, zbog formalnih razloga

• Bez obzira na vrstu korisnika usluga, oni se prvo moraju upoznati sa osnovnim principima funkcionisanja ove delatnosti


• Klijent mora da stekne poverenje i to je ključno

• Obavezno se mora predočiti rizik koje klijent preduzima kada ulazi u transakcije

• Brok-dil društva vode dosijee klijenata• Razgovor sa klijentom (formular u

priručniku)• Sticanje statusa klijenta za fizička i

pravna lica


• Spisak dokumenata potrebnih za sticanje statusa razlikuje se za fizička i pravna lica

• Zaključuje se ugovor kojim se definišu prava i obaveze, tj. ugovor o posredovanju

• Potrebno je da klijent da i ovlašćenja zastupanja i raspolaganja sredstvima


• Procedura:1. Otvaranje računa, vrste:

a) Gotovinskog (cash account) b) Marginskog (margin account)c) Zajedničkog (joint account) – koriste manji

investitorid) Račun koji skriva identitet vlasnika (nominee

account)e) Račun upravljanja (managing account) –

klijent daje ovlašćenje profesionalnom investicionom savetniku


2. Nalozi – ugovorom se definiše način izdavanja verodostojnih naloga za kupovinu ili prodaju HoV (šifra)

3. Izvršenje naloga, zaključnica i saldiranje – nalog mora biti precizan i potpuno definisan. Važno je voditi evidenciju o tačnom vremenu kada je nalog primljen i kada je prosleđen, posebno ako dođe do spora sa klijentom.Kada se zaključi transakcija, klijentu se javlja povratna informacija (usmeno – telefonom i pismeno – zaključnica)Saldiranje se vrši par dana nakon zaključenja, 1-5 (T+1 ili T+4)

Nalozi

• Berzanski posao je ugovor o prodaji kotiranih hartija, koji preko berze zaključuju posebno ovlašćena lica po posebnim pravilima.

• Berzanski posao može da zaključi neposredno samo član berze, a ostali preko njega posredno

• Berzanski nalog je nalog, koji klijent (nalogodavac) daje trgovcu, članu berze (nalogoprimac), da mu proda ili kupi određene hartije na berzi.

Nalozi

• Nalog je javna ponuda za zaključenje berzanskog posla, jer svaki drugi učesnik kome odgovora, može da je prihvati, čime se nalog izvršava i zaključuje berzanski posao

• Nalogom se zaključuju dva ugovora:1. Ugovor o nalogu2. Ugovor o prodaji HoV

• Nalog može da bude usmen i pismen

Nalozi

• Sadržina• Kod ugovora o nalogu bitni su vrsta

posla koju trgovac treba da obavi za klijenta (prodaja ili kupovina), rok i način izvršenja posla

• Kod ugovora o prodaji HoV bitno je koja hartija treba da se proda ili kupi, cena i rok za izvršenje posla

Nalozi

• Podela naloga prema obimu slobode koju trgovac ima u ugovaranju cene hartija

1. Tržišni (nelimitirani) nalog – klijent ovlašćuje trgovca da zaključi posao po najpovoljnijem kursu koji HoV bude imala u trenutku njegovog iznošenja na tržište (trgovac ne odgovara za eventualni gubitak klijenta)

Nalozi

2. Granični (limitirani) nalog – klijent naređuje trgovcu da zaključi berzanski posao po označenom, graničnom ili povoljnijem kursu određene hartije. Granični kurs je najviši kurs koji je nalogodavac spreman da plati ili najniži po kome je spreman da proda,Trgovac je dužan da kupi po tom kursu ili nižem ili da proda po tom ili višem u protivnom postupa kao neovlašćeni zastupnik

Nalozi

• Tok radnji u vezi naloga:1. Davanje naloga – lično ili preko

zastupnika (npr. banke)2. Prijem i ispitivanje naloga – prvo se

ispituje identitet i poslovna sposobnost nalogodavca, zatim urednost naloga (tehnički) i na kraju pokriće (u hartijama ako je u pitanju prodaja ili u novcu, ako je u pitanju kupovina); u slučaju da se utvrdi neregularnost, nalog se odbija, a ako se primi, unosi se u knjigu naloga

Nalozi

3. Prihvat – u zavisnosti od regulative, trgovac nije obavezan da prihvati nalog bez obzira na njegovu formalnu ispravnost, ali ako ga prihvati odmah se zaključuje ugovor o nalogu

4. Povlačenje i izmena – u zavisnosti od regulative nalogodavac može da povuče svoj nalog, ali tada plaća proviziju trgovcu zbog gubitaka

Nalozi

5. Izvršenje – izvršavanjem obaveze iz ugovora o nalogu, posrednik zaključuje nov ugovor – berzanski posao

6. Način zaključenjaa) Puštanjem u kotaciju – iznošenje na tržišteb) Povezivnajem (ukrštanjem) kupovnog i prodajnog nalogac) Samostalnim istupanjem – trgovac prodaje svoje HoV

Nepokrivena prodaja – prodaja na kratko

• Precizniji prevod short sale bila bi prodaja bez pokrića, iako se izraz “prodaja na kratko” koristi češće

• Učesnik istovremeno pozajmljuje i prodaje HoV, a čiji je vlasnik drugi učesnik kome se obavezuje da će vratiti u tačno određenom roku, uz odgovarajuću nadoknadu (kamatu)

• Duga pozicija označava vlasnika hartije, tj. onoga koji hartiju poseduje

Nepokrivena prodaja – prodaja na kratko

• Princip:Prodavac pozajmljuje aktivu, prodaje je po višoj ceni na tržištu, kasnije je kupuje po nižoj ceni, vraća je vlasniku uz kamatu i zadržava razliku kao svoju zaradu.

• Zbog velikih manipulativnih radnji u prošlosti, ova oblast trgovanja je striktno regulisana

Marginska trgovina

• Marginska trgovina (margin trade) – pojam koji asocira na trgovinu HoV na kredit

• Brok-dil društva mogu pojedinim klijentima ponuditi specifičan vid izmirenja obaveza za kupljene HoV

• Obično se poslovanje počinje gotovinskim računom, tj. od kupca se očekuje da deponuje 100% sume koja je potrebna za kupovinu aktive

Marginska trgovina

• Marginska trgovina podrazumeva otvaranje specifičnog marginskog računa, koji omogućava korišćenje kredita u finansiranju investicije

• Suština je da se kupovina HoV finansira delimično gotovinom klijenta, a delimično kreditom koji dobija od strane brokerske kuće, uz plaćanje kamate

Marginska trgovina

• Marginska trgovina predstavlja mehanizam putem koga brokerske kuće obogaćuju lepezu svoje ponude prema klijentima

• Marginska trgovina je, takođe, visokoregulisana oblast

• U SAD, npr. Odbor sistema Federalnih rezervi (Federal Reserve Board) kroz regulative T i U definiše maksimalan iznos sredstava koja mogu biti pozamljena – marginski zahtev (margin requirement), a danas je taj iznos 50%

Marginska trgovina

• Nakon inicijalne kupovine HoV menja se tržišna cena, a takođe se menja i proporcija između sopstvenih i pozajmljenih sredstava

• Primer: Investitor kupuje 100 akcija preduzeća ABC po ceni od $100. Ukupna vrednost investcije (UVI) je $10.000; iznos sopstvenih sredstava (equity) E=$5.000, a pozamljenih K=$5.000 (odnos 50:50%)

Marginska trgovina

• Prema tome, u momentu inicijalne trgovine T0 imamo sledeću situaciju:TC0 = $100UVI0 = $10.000E0 = $5.000K0 = $5.000 odnos % 50:50

• Ukoliko cena poraste za $20, situacija se menja:TC1 = $120UVI1 = $12.000E1 = $7.000K1 = $5.000 odnos % 58,3:41,7

Marginska trgovina

• Ukoliko cena padne za $20, situacija je:TC2 = $80UVI2 = $8.000E2 = $3.000K2 = $5.000 odnos % 37,5:62,5

• Ovo je nepovoljna situacija, jer se povećava relativni udeo duga u ukupnoj vrednosti transakcija

Marginska trgovina

• Margina održavanja (margine maintenance) – zahtev brokerske kuće za održavanjem minimalne proporcije investitorove aktive u odnosu na ukupnu vrednost investicije; zaštitni mehanizam

• Ukoliko se desi da udeo klijenta (equity) padne ispod 25% (SAD) tada klijent dobija marginski poziv (margin call), tj. obavezu da uplati dodatna sredstva; ako klijent ne reaguje u roku od 3 dana, brok. kuća ima pravo da likvidira poziciju klijenta (prodaje aktivu)

Modeli za utvrđivanje cena HoV na tržištu kapitala

• Sistem trgovanja je mehanizam sučeljavanja ponude i tražnje, gde se postiže dogovor o ceni odgovarajućoj za obe strane, što dovodi do transakcije

• Osnovni tipovi trgovanja:1. Tržište zasnovano na nalozima (order

driven market)2. Dilersko (posredničko) tržište (quote

driven market)

Izbor i funkcija sistema trgovanja

• Izbor sistema trgovanja zavisi od: Stepena razvijenost tržišta HoV Infrastrukturne izgrađenosti Nivoa likvidnosti HoV Stepena restriktivnosti zakonske regulative za

ulazak investitora i sl.

• Sistem trgovanja treba da obezbedi: Tržišnu cenu koja uravnotežuje ponudu i tražnju Stabilizaciju tržišta postizanjem stabilne cene Dobar nadzor tržišta preko kontrolora Kvalitet tržišnog materijala i učesnika

Tržište zasnovano na nalozima (Order Driven Market)

• Tržište zasnovano na nalozima podrazumeva da ono funkcioniše na osnovu naloga za trgovanje koje učesnici upućuju (klijenti brokeru, a broker berzi) po specificiranoj ceni

• Ova vrsta aukcijskih tržišta prihvatljiva je za nelikvidna i plitka tržišta, kao za tržišta sa velikim brojem malih naloga, čije su cene sklone većim oscilacijama


• Periodična aukcija sa jednom cenom (metod preovlađujuće cene – Single Price Auction)

• Bazira se na:Kumuliranju naloga kupovine i prodaje tokom

međuaukcijskog periodaOdržavanju aukcija u ravnomernim, periodičnim

ciklusimaUtvrđenom algoritmu kojim se formira

jedinstvena aukcijska cena trgovanjaSimultanom izvršavanju naloga na osnovu

jedinstvene cene formirane na aukciji


• Dinamika zakazivanja aukcija zavisi od likvidnosti HoV kojom se trguje, i kreće se od više puta dnevno, do jednom ili dva puta mesečno…

• Nalozi se prikupljaju između dve aukcije – klijenti ih popunjavaju sa definisanom cenom i dostavljaju brok. kući , koja ih unosi u trgovački sistem berze po redosledu prijema


• Cena u nalogu je limit cena, što znači da je to najviše cena za kupca, odnosno najniža za prodavca, sem ukoliko ne navede “po tržišnoj ceni” ili “po preovlađujućoj ceni”…

• Ispostavljeni nalozi mogu da se povlače, ali samo izdavanjem novog, tzv. “naloga za povlačenje”


• Predotvaranje – vremenski period namenjen u sistemu trgovanja za unos i prijem naloga (dužinu trajanja određuje berza)

• Sastoji se od sledećih faza:1. Prijem naloga (nalozi za trgovanje +

nalozi za povlačenje)2. Random period (samo nalozi za

trgovanje) – traje u intervalu od 1 do 300 sekundi, a utvrđuje se slučajnim izborom


• Kada svi nalozi dospeju u sistem trgovanja vrši se njihovo sortiranje, i to prema količine prodaje, prema količini tražnje, zatim prema svakoj od limit cena opadajućim redosledom, a nalozi “po tržišnoj ceni” se takođe sortiraju

• U fazi predotvaranja ne vrši se utvrđivanje preovlađujuće cene, niti je dozvoljeno uparivanje naloga, odnosno zaključivanje transakcija


• Aukcija – period (trenutak) utvrđivanja preovlađujuće cene

• Prilikom utvrđivanja preovlađujuće cene primenjuju se sledeći kriterijumi:Maksimiziranje obima prometaMinimiziranje razlike između cene koju je

moguće utvrditi i indikativne cene

Metod preovlađujuće cene


• Netipične situacije – pojavilo se više cena po kojima ja moguć isti obim trgovanja, tada se uglavnom primenjuju sledeća rešenja:• Uzima se cena koja najbliža indikativnoj ceni,

osim u slučaju prvog trgovanja kada se uzima viša cena

• Ako su određene dve cene koje maksimiziraju obim, a obe su podjednako udaljene od indikativne, uzima se viša

• Ukoliko nije moguće utvrditi preovlađujuću cenu, indikativna cena za naredni berzanski sastanak ostaje nepromenjena


• Zona fluktuacije i indikativna cena – svako tržište ima mehanizme pomoću kojih se štiti od iznenadnih fluktuacija cena

• Definiše se raspon u okviru koga dozvoljeno zaključivanje transakcija na istom berzanskom sastanku

• Zona fluktuacije se izražava procentom (+/-)


• Indikativna cena je preovlađujuća cena ustanovljena na pretnodnom trgovanju ili cena na zatvaranju, što zavisi od metpoda trgovanja

• Zona fluktuacije se definiše u odnosu na indikativnu cenu

• Na Banjalučkoj berzi zona fluktuacije je 10% kod akcija kojima se trguje kontinuiranom metodom i 20% kod akcija kojima se trguje aukcijskom metodom trgovanja.


• Trgovanje i uparivanje naloga – kod metode preovlađujuće cene, trgovanje je trenutak kada se uparuju nalozi, odnosno zaključuju transakcije po preovlađujućoj ceni

• Kod uparivanja prvo se poštuje princip cena, a zatim princip vremena

• Princip uparivanja po ceni ima sledeći redosled prioriteta naloga:• Tržišni nalozi• Nalozi sa limit cenom “povoljnijom” od

preovlađujuće cene• Nalozi sa limit cenom jednakom preovlađ. ceni


• Između naloga jednakih po ceni, prednost pri realzaciji dodeljuje se ranije ispostavljenom nalogu za trgovanje (vremenski princip)

• Neka tržišta mogu propisati i druge kriterijume uparivanja naloga: kriterijum količine hartije u nalogu, slučajnog izbora ili proporcionisanju količina iz svih naloga


• Trgovanje na zatvaranju- vremenski period namenjen prijemu naloga po utvrđenoj preovlađujućoj ceni i zaključivanje transakcija, određuje sama berza, ali se nalozi mogu uparivati samo po preovlađujućoj, odnosno indikativnoj (ukoliko preovlađujuća nije utvrđena)

Kontinuirano aukcijsko trgovanje

• Osnovna karakteristika ovog tržišta je zaključenje transakcija u toku trajanja aukcije po različitim cenama

• Prema tome, ne proglašava se jedinstvena cena po kojoj se realizuju nalozi, već se nalozi ponude i tražnje susreću i realizuju po različitim cenama u toku aukcije

• Aukcija se ne mora održavati svakog radnog dana


• Faze aukcije sa kontinuiranim formiranjem cena:

1. Faza prijema naloga – ona je istovetna kao i kod aukcije sa preovlađjućom cenom

2. Faza utvrđivanja cene na otvaranju je istovetna metodu formiranja preovlađujuće cene i uvom modelu se zove “cena na otvaranju”. Po ceni na otvaranju se realizuju svi nalozi koji mogu biti realizovani po toj ceni

3. Faza kontinuiranog trgovanja je vremenski period u kome brokeri mogu kontinuirano da ispostavljaju naloge za trgovanje i povlačenje To je nastavk trgovanja po različitim cenama

4. Zatvaranje tržišta – utvrđuje se cena na zatvaranju


• Na nekim berzama cena na zatvaranju je cena poslednje transakcije, a kod nekih se koristi modeli za formiranje ove cene, npr. prosečna cena ili modeli slični formiranju preovlađujuće cene

• Trgovanje na zatvaranju je period namenjen prijemu naloga po utvrđenoj ceni zatvaranja i zaključivanje transakcija po ceni zatvaranja

Nestandardne metode trgovanja HoV

• Metod minimalne cene (klasična licitacija po ceni na više) – početna cena (koja je ujedno i minimalna) utvrđuje se na nivou najmanje -20% od poslednje cene ostvarene u trgovanju predmetnom akcijom

• Na strani prodaje nalazi se jedan prodavac, a na strani tražnje više kupaca koji ispostavljaju svoje naloge

• U prvom krugu aukcije određuje se najviša cena• Brokeri iz prvog kruga mogu učestvovati i u drugom

krugu, cena se prenosi iz prvog kruga i primaju se novi nalozi

• Zatim se formira cena drugog kruga i kreće se u treći krug, ako u trećem krugu nema novih naloga po višoj ceni, poslednja cena tražnje proglašava se za aukcijsku i taj nalog se uparuje sa nalogom prodaje


• Blok trgovanje – je zaključivanje transakcije van berzanskog sastanka (van sistema za trgovanje), po pravilima koje propisuje berza

• Propisi berze, kada je blok u pitanju, odnose se na: minimalnu veličinu boka cenu bloka u odnosu na tržišnu cenu vreme kada se blok može realizovati broj učesnika u bloku i sl.


• Blok transakcija je dogovor kupca i prodavca koji je, u cilju zaštite tržišta HoV, ograničen uslovima berze i koji podleže obavezi evidnetiranja na berzi.

• Predmet blok trgovine može biti HoV kojom se trguje na nekom od tržišta berze

• HoV kojima se trguje metodom preovlađujuće cene imaju propisane drugačije uslove bloka od hartija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja

• Prijavu blok transakcije berzi dostavlja broker prodavca, i dužan je da odmah sastavi zaključnicu

• Berza, zatim, dostavlja informaciju javnosti• Podaci o blok trgovanju predstavljaju poseban deo

berzanskog izveštaja


• Evidencija trgovine obavljene van berze – ako se hartija kotira na nekom od tržišta (berzi), trgovina mora da se obavlja isključivo preko berze

• Ako se, ipak, desi da iz određenih, vrlo restriktivnih razloga brokeri obave transakciju van organizovanog tržišta, dužni su da tu transakciju prijave berzi.

• Obavezu prijvaljivanja ima broker prodavca i obaveštenje dostavlja najbrže moguće putem e-maila (izuzetno neposredno ili faksom)

Zaključnica

• Dokument koji nastaje po uparivanju naloga za trgovanje – ugovor o kupoprodaji HoV zaključen na berzi

• Može biti u elektronskom i štampanom oblliku

• Elementi zaključnice (detaljno u udžb.)• Ona se elektronskim putem ili u pisanoj formi

dostavlja brokerima – učesnicima u transakciji, organizaciji koja vrši kliring i saldiranje i zadržava se u bazi berze

Zaključnica

• Samo za transakcije zaključene van elektronskog sistema trgovanja berza obavezno izdaje zaključnicu u pisanoj formi

• Zaključene transakcije se ne mogu stornirati, sem u izuzetnim slučajevima koje propisuje berza, i to samo pre dostavljanja zaključnica organizaciji koja vrši kliring i saldiranje

Zaključnica

• Najčešći razlog za storniranje zaključnica su očigledne tehničke greške: propušten unos cifre iz autentičnog numeričkog

podatka ponovljen unos neke od cifara iz autentičnog

numeričkog podatka permutovani redosled cifara iz autentičnog

numeričkog podatka

• Zahtev za storniranje podnosi se samo u određenom roku nakon nastanka transakcije

• Zaključena transakcija metodom minimalne cene, ne može se stornirati

Knjiženje HoV u Centralni registarhartija od vrednosti

• Centralni registar (CR) hartija od vrednosti je pravno lice sa javnim ovlašćenjima koje vodi bazu podataka u kojoj se upisuju, vode i čuvaju podaci o HoV, vlasnicima, pravima i ograničenjima prava na HoV, u skladu sa zakonom, propisima Komisije i opštim aktima Registra


• Poslovi Centralnog registra Republike Srpske mogu se pogledati u Zakonu o tržištu hartija od vrijednosti Republike Srpske, član 189.

• Postupak uknjižavanja – vrši se na osnovu zahteva za uknjižavanje koji, preko korporativnog agenta (član CR), mogu podneti izdavaoci, akcionari


• Prvi deo postupka uknjižavanja definiše odgovor na pitanje: Šta je vlasništvo?HoV dodeljuju se jedinstvene identifikacione oznakeCFI kod – oznaka iz koje se vidi vrsta HoV (Šifrarnik vrsta HoV)ISIN broj – jedinstvena međunarodna identifikaciona oznaka HoV (na čitavom svetskom fin. tržištu ne postoje dve HoV sa istim ISIN brojem)


• Centralni registar zatim dostavlja berzi izveštaj o izvršenom uknjižavanju emisije, zajedno sa identifikacionim oznakama uknjiženih hartija

• Izdavalac je, nakon prethodne procedure, dužan da u roku od tri dana od dana uknjižavanja HoV u CR, te hartije uključi u organizovano tržište


• Drugi deo postupka uknjižavanja odvija se nakon izvršenog upisa i uplate HoV, odnosno nakon dobijenog Rešenja o odobrenju izdavanja HoV od strane Komisije za HoV; daje odgovor na pitanje: Ko je vlasnik?

Kliring i saldiranje

• Nakon zaključenja transakcija na berzi, CR dobija zaključnice na osnovu kojih se vrši kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u HoV i novcu

• CR pored prostog uknjižavanja vrši i funkciju saldiranja

• Kliring i saldiranje novčanog dela transakcije vrši se na nivou člana, i to po neto principu, a kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti se vrši na nivou klijenta – po bruto principu

• Na taj način članovi CR ne moraju da imaju novac u visini svih transakcija – “prebijanje”


• Članovi CR• Depozitar hartija – član CR koji je otvorio

račun hartija od vrednosti svom klijentu i koji mu pruža usluge u procesu kliringa i saldiranja transakcije (deo koji se odnosi na HoV)

• Depozitar novca – član CR koji je otvorio novčani račun klijentu i koji mu pruža usluge u procesu saldiranja novčanog dela transakcije


• Tok:

• Na osnovu dobijenih zaključnica, CR formira upit za saldiranje u vidu elektronske poruke SWIFT i dostavlja je članu (depozitaru hartija ili depozitar novca) radi još jedne provere i potvrde


• Transakcije zaključene na berzi po pravilu se saldiraju treći dan nakon trgovanja (T+3), a do tog dana klirinški član koji je preuzeo obavezu saldiranja transakcije potvrđujući primljenu poruku (upit za saldiranje), dužan je da na račun CR položi određeni iznos novčanih sredstava kao garanciju da će svoju obavezu blagovremeno ispuniti (marginski poziv)

• Na dan saldranja, CR vrši prenos hartija sa trgovačkog računa prodavca na vlasnički račun kupca, istovremeno sa plaćanjem (DVP – delivery versus payment)

• Posle izvršenog saldiranja CR vrši obračun provizije


• U slučaju vanberzanskog trgovanja, član, na osnovu kupoprodajnog ugovora daje nalog za iniciranje vanberzanske transakcije

• Saldiranje vanberzanskih transakcija je znatno fleksibilnije u poređenju sa saldiranjem transakcija zaključenih na berzi


• Ciklusi saldirana različitih vrsta HoV - dužina ciklusa saldiranja zavisi od vrste HoV, kao i od načina trgovanja sa tom hartijom: 1. Akcije - T+3; 2. Obveznice - T+3; 3. Trezorski zapisi - T+0; 4. Blagajnički zapisi - T+0; 5. Obveznice preduzeća - T+0, 6. U slučaju vanberzanskog trgovanja HoV se mogu

salditati na T+0 u realnom vremenu, kao i na bilo koji drugi dan naznačen u instrukcijama za saldiranje

Berzansko izveštavanje

• Berzansko izveštavanje je proces kojim se učesnicima berzanske trgovine daju podaci značajni za tu trgovinu

• Unutrašnje obaveštavanje u okviru berze je dvosmeran proces između berze i njenih članova

• Obaveštavanje javnosti - dok je unutrašnje obaveštavanje značajno za efikasno i sigurno poslovanje berze, dotle je obaveštavanje javnosti značajno za podsticanje stanovništva na ulaganje u hartije od vrednosti

Berzansko izveštavanje

• Jedan od najvažnijih izveštaja koje berza emituje je kursna lista

• Kursna lista je lista (spisak, pregled) kurseva svih hartija, kotiranih u određenoj berzi, koju ona izdaje, na kraju dana u kojem se trgovalo

• Njenim izdavanjem se zadovoljava interesovanje javnosti u vezi sa kretanjima cena (kurseva) na tržištu vrednosnih papira

Vanberzansko trgovanje

• Predmet - predmet vanberzanske trgovine mogu da budu sve HoV, koje nisu primljene u kotaciju ni jedne berze u zemlji o čijem tržištu se radi

• Uobičajeno je da se vanberzanski trguje najviše obligacionim hartijama (obveznice i zapisi), i to pretežno državnim papirima, ali i akcije kompanija koje nisu primljene u kotaciju ni jedne berze, predmet su vanberzanske trgovine


• U različitim zemljama drugačije se uređuje pitanje vanberzanskog trgovanja članovima berze – od potpune zabrane, do dopuštenja uz uslove

• Način trgovine - bitna odlika vanberzanskog tržišta je pogodbenost. (kupoprodaje na njemu zaključuju se nagodbom ugovornika - vrsta, broj i cena hartija)

• Zbog toga su cene u mnoštvu vanberzanskih kupoprodaja promenljive, nasuprot berzanskim, gde je trgovina aukcijska, tako da se njom postiže "ravnanje" (ujednačavanje) cena na tržištu


• Trgovina može da bude privatna ili javna, za razliku od berzanske koje je uvek javna

• Javna vanberzanska trgovina može da se odvija samo uz prethodnu dozvolu zvaničnog nadzornog organa i pod njegovim nadzorom

• Pravni režim – zabluda je da je vanberzansko tržište pravno neuređeno, svi poslovi su uređeni opštim pravilima tzv. građanskog prava (koji određuje imovinske odnose ljudi)


• Nadzor - Komisija za HoV nadležna je da nadzire vanberzansko tržište, a berza može da nadzire samo vanberzansko poslovanje svojih članova

• U regulisanju ovog tržišta najdalje je otišlo udruženje dilera USA, koje se naziva National Association of Securites Dealers Inc - NASD, i koje predstavlja samoregulišuću instituciju i upravlja svojim članicama na vrlo sličan način kao i Berza


• Vanberzansko tržište se može podeliti na: • Vanberzansko primarno tržište

• Distribucija hartija od vrednosti

• Vanberzansko sekundarno tržište • Međubrokersko organizovano tržište • Slobodno berzansko tržište • Ponuda za preuzimanje


• Učesnici:• Brokersko dilerska društva• Investicone banke

• Predmet - trguje se različitim HoV, počev od hartija velikih dobro poznatih kompanija, pa do malih lokalnih kompanija, zatim državnim obveznicama...

• Na OTC tržištu USA trguje se sa 30.000 do 40.000 različitih akcija

• Dopuštenost - HoV koje su predmet trgovanja na vanberzanskom tržištu moraju biti izdate u skladu sa zakonom, a posrednici moraju biti registrovani za te poslove


• Način trgovanja - berzansko trgovanje karakteriše trgovanje po principu aukcije. Za vanberzansko trgovanje je karakteristično pregovaranje ili pogađanje oko cene, a ređe aukcijsko trgovanje

• Informisanje javnosti - informisanje javnosti o kretanju cena na vanberzanskom tržištu zavisi od razvijenosti trgovanja na tom tržištu

Preuzimanje OSNOVNI POJMOVI - POJMOVNA RAZGRANIČENJA

1. MERGER - Merdžer, fuzija, pripajanje

A + B = A dobrovoljni sporazum, jedan entitet pripaja

sebi drugi, apsorbuje ga

• U pitanju je dobrovoljni sporazum dve kompanije

• Vlasnici akcija preduzeća B mogu ih zameniti za akcije novog preduzeća A


2. CONSOLIDATION - udruživanje, spajanje

A + B = C dva entiteta se spajaju u jedan novi

• Kompanije A i B prestaju da postoje

• Vlasnici akcija kompanija A i B mogu da zamene svoje akcije za akcije nove kompanije


3. ACQUISITION - Akvizicija• Širok pojam

• Različita značenja

• Kupovina i sticanje akcija (paketa akcija) drugog preduzeća

• Razni oblici: prijateljski/neprijateljski; direktna/indirektna; kupovina, javna ponuda za otkupom akcija, tzv. tender off….


4. TAKEOVER - Preuzimanje• Podrazumeva i prijateljsku i neprijateljsku akciju -

neodređeno• Sticanje kontrolnog paketa akcija• Više varijanti• Pojam - preuzimanje označava ek.-pravnu

operaciju, kod koje jedno fizičko ili pravno lice, odnosno povezana lica, stiču određeni procenat udela (akcija) u jednom društvu kapitala koji mu omogućavaju kontrolu i upravljanje tim društvom

Preuzimanje

• Dva načina sticanja kontrolnog paketa akcija:

1. Prikupljanje akcija – sukcesivna kupovina akcija nekog preduzeća na berzi (strategija grickanja – nibble) Dobre strane – izbegava se postupak javne

ponude Loše strane – dugo traje, ishod je neizvestan

i limitiran je brojem akcija kojima se trguje

Preuzimanje

2. Javna ponuda za preuzimanje – fizičko ili pravno lice koje namerava da stekne značajno ili većinsko učešće u kapitalu drugog pravnog lica, mora objaviti ponudu za preuzimanje, uz poštovanje procedure propisane zakonom.

• Republika Srpska – Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (2002. godina)

Preuzimanje

• Osvajačke i odbrambene mere - sa razvojem i globalizacijom tržišta u praksi se razvija sve veći broj osvajačkih (ofanzivnih) strategija sa ciljem preuzimanja kontrole u preduzeću (ciljno preduzeće); paralelno sa ovim strategijama razvijaju se i odbrambene (defanzivne) strategije koje su usmerene ka odbrani od pokušaja neprijateljskog preuzimanja i čiji je stepen efikasnosti različitog intenziteta

Preuzimanje – osvajačke mere

1. Operacije na otvorenom tržištu – jedna od varijanti je već objašnjena, grickanje; a druga je tzv. “ulično čišćenje” – brza i iznenadna kupovina velikog procenta preduzeća

2. Javna ponuda (tender offer)- jedna od varijanti je “specijalitet subotnje večeri” (Saturday night special), ova varijanta javne ponude predstavlja sedmodnevnu gotovinsku javnu ponudu za sve akcije preduzeća koja se najčešće upućuje u subotu i ovakvim upućivanjem javne ponude može se iznenaditi menadžment ciljnog preduzeća jer mu se ostavlja malo vremena čime se praktično onemogućava primena nekih od odbrambenih mera


3. Ponuda sa dve cene (two tier offer), viša cena za kontrolni paket, a niža cena za ostale akcije; na taj način se vrši pritisak na akcionare da što pre prodaju, kako bi ušli u zonu više cene

4. Borba zastupnika (proxy fight) – borba zastupnika za glasove neopredeljenih akcionara

5. Ponuda za pripajanje (merger bid) - ponuda koja se upućuje menadžerima ciljnog preduzeća sa ciljem da se izvrši pripajanje, udruživanje ili kupovina


• Medveđi zagrljaj (bear hug) - predstavlja postupak kod koga ponudilac, bez prethodnog upozorenja, upućuje pismo o ponudi menadžerima i članovima upravnog odbora ciljnog preduzeća, koja u suštini predstavlja ponudu u kojoj su sadržani svi bitni elementi ponude za preuzimanje; ovu strategiju najčešće koriste velike kompanije, dajući veoma povoljnu cenu za otkup akcija, ostavljajući kratak rok za donošenje odluke

Preuzimanje – odbrambene mere

1. Odnosi sa javnošću i informisanost tržišta - mišljenja štampe i tržišta, kao i samih akcionara mogu imati značajan uticaj na ishod ponude, javne kritike na račun menadžmenta kompanije mogu ukazati na njene slabosti i na taj način privući pažnju nepoželjnog preuzimaoca

2. Beli vitez (white knight) - ako je upravni odbor ciljnog preduzeća prihvatio preuzimanje kao neminovno, može se odlučiti za manje lošu soluciju; može naći prijateljsku kompaniju (“belog viteza“) kao alternativnog ponudioca “crnom vitezu“ (black knight), i tu kompaniju preporučiti akcionarima; ali bi bilo dobro da se “beli vitez” pismeno obaveže da neće likvidirati preduzeće


• Beli pratilac (white squire) - “Beli pratilac” ili kako se još naziva - "Trojanski konj" (Trojan horse), može steći akcije od akcionara koji su izrazili želju da ih prodaju; on preuzimanjem stiče većinski udeo, ali nije zainteresovan za preuzimanje kontrole koja ostaje u rukama menadžera ciljnog preduzeća; radi potpunije zaštite od neprijateljskog preuzimanja, ova mera se često kombinuje sa merom opisanom u sledećoj tački

• Sporazum o prestanku dalje kupovine akcija i uzajamno kapital učešće – zaključuje se sporazum (standstill agreement) kojim se ograničava mogućnost prihvatanja ili davanja ponude za akcije preduzeća; druga odbrambena taktika je da dva potencijalna targeta poseduju kontrolni paket jedan u drugom (cross holding)


• Otkup akcija uz premiju - preduzeće otkupljuje svoje akcije od ponudioca, uz značajnu premiju koja predstavlja jednu vrstu ucene (greenmail) od strane ponudioca; naime, u ovom slučaju, ponudilac je spreman da odustane od preuzimanja uz određenu naknadu

• Nove emisije akcija - Upravni odbor može doneti odluku o novoj emisiji akcija sa ciljem da konsoliduje kontrolu nad kompanijom u rukama treće prijateljske strane

• Menadžerski otkup – radi se u situaciji kada su akcije potcenjene na berzi ili ako je likvidnost akcija izrazito niska; u takvim okolnostima upravni odbor može odlučiti da transformiše kompaniju u zatvoreno društvo


• Ugovorne odredbe - ugovori potencijalnog ciljnog preduzeća i treće strane mogu da sadrže klauzule »promene kontrole« koje predviđaju da u slučaju preuzimanja ciljnog preduzeća, određena prava postaju dostupna drugoj ugovornoj strani, tako da ovo može značajno da poveća troškove preuzimanja za ponudioca, ako mora da obezbedi sredstva kako bi omogućio ciljnom preduzeću da isplati obaveze

• Zlatni padobran (golden parachut) - zlatni padobran je naziv određenih odredbi ugovora kojima se zaposlenima (najčešće članovima uprave) daje pravo da napuste kompaniju uz veliku otpremninu, što podiže cenu preuzimanja i odvraća potencijalnog ponudioca


• Otrovne pilule (poison pills) - strategija pod nazivom “otrovna pilula” je veoma delotvona meru odbrane od neprijateljskog preuzimanja; npr. emitovanje novih akcija koje su nedostupne ponudiocu i to su najčešće konvertibilne preferencijalne akcijeIz strategije otrovne pilule razvijaju se flip-over i flip-in pill. Kod flip-over-a koristi se emisija prava, po kojima vlasnici mogu da kupuju akcije po ceni nižoj od tržišne. Flip-in pill koristi se u slučajevima kada su ponudilac želi da otkupi 100% akcija targeta. Ova mera, pre svega, ima za cilj razvodnjavanje učešća u kapitalu i najčešće se koristi kada otpočne procedura preuzimanja. Ona je u mnogim pravima zabranjena pošto se njome krši jedan od osnovnih principa koji garantuje isti tretman svih akcionara iste klase


• Krunski dragulji (crown jewels) - ona se sastoji u otuđivanju onih delova preduzeća za koje je ponudilac posebno zainteresovan, delova najvrednije aktive ili najznačajnijih organizacionih delova (crown jewels)

• Spržena zemlja (scorched earth) - ova odbrambena mera predstavlja radikalnu varijantu “dijamanske krune“; korišćenjem ove strategije preduzeće ne otuđuje samo određenu aktivu ili onu koja je atraktivna za ponudioca, već prodaje i drugu imovinu, a najradikalnija varijanta ove strategije je likvidacija preduzeća


• Dokapitalizacija leveridžom - Preduzeće može smanjiti atraktivnost za potencijalne preuzimaoce povećanjem duga (npr. emitovanjem dužničkih hartija od vrednosti, uzimanjem velikih kredita...) ili smanjenjem iznosa gotovine

• Kupovina sopstvenih akcija - Ciljno preduzeće kupovinom sopstvenih akcija na berzi ili javnom ponudom (selftender) povećava potražnju za sopstvenim akcijama čime postiže povećanje njihove cene na berzi. Na taj način ono prestaje biti atraktivno za potencijalnog preuzimaoca


• Kontraponuda (pac man) - ova mera postoji kada preduzeće na koje se ponuda odnosi daje kontraponudu za kupovinu akcija ponudioca; ona u suštini predstavlja fuziju preduzeća

• Odredbe u internim aktima preduzeća - Ove mere su preventivnog karaktera i imaju za cilj da odbrane ili otežaju preuzimanje preduzeća od neprijateljskog preuzimanja. Pre svega reč je o statutarnim odredbama.


• Supervećinska saglasnost (supermajority provisions) - za dobijanje saglasnosti za preuzimanje potrebna je npr. dvotrećinska većina

• Rotirajući upravni odbor – svi članovi upravnog odbora se ne biraju istovremeno već se svake godine bira samo određeni broj članova

• Fer cena (fair price) – ovim odredbama se unapred utvrđuje odgovarajuća cena koju ponudilac mora da isplati vlasnicima akcija i ako ona nije postignuta preuzimanje se ne može sprovesti


• Zamrzavanje (privremeno odlaganje) – ovom odredbom se omogućava nastavak transakcije po »fer ceni« nakon proteka određenog vremenskog perioda, najčešće 2-5 godina

• KLIJENT - FIZIČKO LICE, POTREBNA DOKUMENTACIJA • 1. Kopija važeće lične karte ili putne isprave, 1 primjerak

2. Kopija kartice bankovnog računa, 1 primjerak

• Ukoliko fizičko lice nema otvoren vlasnički račun u Centralnom registru hartija od vrijednosti Republike Srpske, neophodno je dostaviti dokument pod rednim brojem 1 ovjeren od opštine ili drugog nadležnog organa u 2 primjerka.

• Roditelji koji zaključuju Ugovor i otvaraju naloge u ime svoje maloljetne djece pored navedenog moraju donijeti i Izvod iz matične knjige rođenih za dijete ne stariji od 6 mjeseci.

• Za lica koja žele da otvore prodajni nalog za HOV poželjno je da donesu dokument kojim se potvrđuje vlasništvo nad konkretnim hartijama od vrijednosti.

KLIJENT - PRAVNO LICE, POTREBNA DOKUMENTACIJA • 1. Kopija izvoda iz sudske registracije pravnog lica ne starija od 3 mjeseca, ovjerena od opštine ili drugog

nadležnog organa, 1 primjerak2. Kopija dokumenta ne starijeg od 3 mjeseca iz kojeg je vidljiv matični broj preduzeća (obično izvod iz statistike), ovjerena od opštine ili drugog nadležnog organa, 1 primjerak (ukoliko je matični broj preduzeća vidljiv iz registracije pravnog lica, dovoljna je i samo registracija)3. Kopija važeće lične karte ili putne isprave zakonskog zastupnika pravnog lica, ovjerena od opštine ili drugog nadležnog organa, 1 primjerak

• Ukoliko pravno lice nema otvoren vlasnički račun u Centralnom registru hartija od vrijednosti Republike Srpske (što je uglavnom i slučaj), neophodno je sva dokumenta dostaviti u 2 primjerka.

• Za pravna lica iz inostranstva, dokumenta pod rednim brojem 1. i 2, a po potrebi i pod rednim brojem 3. moraju biti prevedena na jedan od službenih jezika Bosne i Hercegovine (u dogovoru sa klijentom prevod može ugovoriti i Eurobroker).

plasman i trgovanje

Documents