Biblioteka PRIZMA

PAIDEIA

Naslov izvornika: Wolfgang Amadeus Mozart Die Bsle-BriefePhilipp Reclam jun. GmbH & Co., Stuttgart, 1993.

Wolfgang Amadeus Mocart BriefeInsel Verlag Frankfurt am Main, 1975.

V. A. MOCART

PISMA OSAMLJENIKAIzbor, prevod i komentari MILOSAV SLAVKO PE[I]

Izdava~ PAIDEIA, Beograd Generalni direktor PETAR @IVADINOVI] Glavni i odgovorni urednik VESNA JANJI] 2002, PAIDEIA, za ovo izdanje

PAIDEIA, 2002.

SADR@AJ1. NEPOZNATOJ DEVOJCI (1769) 2. DOPISANO SESTRI NANERL (Milano, 17. februara 1770) 3. DOPISANO MAJCI I SESTRI NANERL (Rim, 14. aprila 1770) 4. DOPISANO (Rim, 02. maja 1770) 5. DOPISANO SESTRI (Bolonja, 21. avgusta 1770) 6. PISMO MAJCI (Milano, 20. oktobra 1770) 7. DOPISANO SESTRI (Milano, 12. februara 1771) 8. PISMO SESTRI (Verona, 18. avgusta 1771) 9. PISMO SESTRI (Milano, 24. avgusta 1771) 10. DOPISANO SESTRI (Milano, 21. septembra 1771) 11. DOPISANO SESTRI (Bolcano, 28. oktobra 1772) 12. PISMO SESTRI (Milano, 18. decembra 1772) 13. PISMO SESTRI (Be~, 14. avgusta 1773) 14. DOPISANO (Manhajm, 31. oktobra 1777) 15. DOPISANO SESTRI (Manhajm, 31. oktobra 1777) 16. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Manhajm, 05. novembra 1777) 17. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Manhajm, 13. novembra 1777) 18. DOPISANO MAJCI (Manhajm, 26. novembra 1777) 19. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Manhajm, 03. decembra 1777) 20. MAJCI U MANHAJM (Vorms, 31. januara 1778) 21. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Manhajm, 28. februara 1778) 22. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Kajzerhajm, 23. decembra 1778) 23. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Salcburg, 24. aprila 1780) 24. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Salcburg, 10. maja 1780) 25. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG (Be~, 23. oktobra 1781) 26. VERENICI KONSTANCI VEBER U BE^ (29. aprila 1782) 27. BARONICI MARTI ELIZABETI PL. VALD[TATEN (Be~, 02. oktobra 1782) 28. SESTRI U SALCBURG (Be~, 18. avgusta 1784) 29. PISMO SESTRI (Be~, 16. jula 1787) 30. SUPRUZI U BE^ (^e{ke Bu|ejovice, 8. aprila 1789) 31. SUPRUZI U BE^ (Drezden 13. aprila 1789) 32. SUPRUZI U BE^ (Drezden, 16. aprila 1789) 33. SUPRUZI U BE^ (Berlin, 19. maja 1789) 34. SUPRUZI U BADEN KOD BE^A (Be~, 25. juna 1791) 35. SUPRUZI U BADEN KOD BE^A (Be~, 04. jula 1791) 36. SUPRUZI U BADEN KOD BE^A (Be~, 06. jula 1791) 37. SUPRUZI U BADEN KOD BE^A (Be~, 09. jula 1791) 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 43 47 51 57 61 67 71 75 81 85 89 93 97 99 101 105 111 113 115 117 121

1

Mocart nije obi~avao da dosledno i redovno datira epistole. Na nekim pismima je stavljena godina, gdekad mesto i, pokad{to, dan, mesec, godina i (pozni) ~as. Gde god je bilo potrebno prevodilac je datiranje ostavio u izvornom obliku. Prevodilac se starao da o~uva izvornost pogodnu za bistriju sliku o Mocartovoj ortografiji. Povremeno kompozitor po~inje re~enicu malim slovom, strane re~i akcentuje prema promenljivom naho|enju, izvitoperuje ih i daje im drugi smisao. Uva`avaju}i vremensku i istorijsku distancu prevodilac je uveren da u Mocartovom epistolarnom maniru ima diskretnog {arma pisanja, neodoljive dra`i pisanog razgovora. V. A. Mocart je, zapisali su hroni~ari, delom zbog samosvesti o talentu, delom zbog prgave naravi, silom prilika rodona~elnik onoga {to bismo danas ozna~ili frazom slobodan umetnik mada nije to razlog {to re~ sloboda pi{e velikim po~etnim slovom. Mocart, vide}e se u pismima koja slede, do jezi~kih pravila ne dr`i. Naprotiv - i to je, tako|e, vidno iz nekih epistola - veoma je osetljiv, {to je posve razumljivo, na nepo{tovanje notnog zapisa. Mocartova pisma objavljivana su, izvorno, u raznim izdanjima, na nema~kom govornom podru~ju. Najpotpunije izdanje epistola na nema~kom jeziku {tampano je u ~etiri obimna toma, sa prate}e tri knjige komentara. Postoje, dakako, i skromnija izdanja. Ovaj izbor je sa~injen zna~ajnijim kori{}enjem dva navedena i, kada je bilo potrebno, manjim delom, drugih izvora. Nema~ki prire|iva~i i komentatori ~esto i - dopustite - olako kod pojedinih re~i ili fraza zapisuju primedbu: nejasno. Ovaj se prevodilac trudio - uveren: ne na {tetu izvornika i jasno}e - da takva mesta svede na razumnu meru. Mocart je, borave}i u Italiji (pisma od 19. maja i 5. juna 1770), ispisao nekoliko korektnih re~enica na italijanskom. Nije, dakle, ~udo {to je hteo da se pred prijateljicom poka`e kao znalac latinskog. Zahvaljuju}i Mocartovim poslanicama, naj`ivljim, najiskrenijim i najprirodnijim pismima koje je ikad pisao jedan muzi~ar, kako je zapisao A. Ajn{tajn, odli~an znalac kompozitorovog `ivota koji ni{ta u vezi sa Mocartom nije prihvatao zdravo za gotovo - odista ga poznajemo. Jasno je da tuma~enjem pisama, koje ~ovek ispisuje u odre|enim okolnostima i pri posebnom raspolo`enju, uvek osamljen, sam sa sobom, najlak{e i najdublje upoznajemo li~nost autora. O sedmogodi{njem sinu, u pismu s turneje (Frankfurt, 20. avgusta 1763), Leopold Mocart je, s o~inskom bri`no{}u, napisao: Volfgang je izuzetno veselo dete, ali tako|e i pomalo brljivo. S prvog putovanja, u Italiju, kada je imao trinaest godina, V. A. Mocart javlja iz Milana, 10. februara 1770: Kad se svinja pozove, ona i do|e. Ja sam Dobro, bogu hvala i Slava. Jedva ~ekam va{ odgovor. Ljubim mami ruku, sestri bratski poljubac i ostajem isti... {ta? komedijant, Volfgang u Nema~koj Amadeo u Italiji De Mocartini.

1.

NEPOZNATOJ DEVOJCI(1769)1

2

Prijateljice! Molim da mi oprostite, jer sam Slobodan2, da vam dosa|ujem tolikim redovima3; pa ipak, po{to ste ju~e rekli da sve stvari razumete4, da vam latinskim5 mogu napisati {togod ho}u6, obuzela me je Drskost7, napisati vam poprili~no latinskih re~i, Redova: budite tako Dobri, kada budete pro~itali donje Re~i, i po nekom Hagenaurevom ~oveku po{aljite odgovor, jer na{a nandl8 ne mo`e ~ekati (: ali morate mi tako|e odgovoriti pismom. Cuperem9 scire, de qua causa, a quam plurimis adolescentibus ottium10 adeo aestimatur, ut ipsi se nec verbis, nec verberibus, ab hoc sinant abduci Volfgang Mocart

3

4

5

6

7

6

7

8

Mocart se ~esto poigrava me{aju}i knji`evni s neknji`evnim jezikom, {to mu se u muzici nije doga|alo ni u ranom detinjstvu iako su mu dar, za `ivota podjednako kao i posle smrti, neki kompozitori i interpreti ljuto osporavali. Ni dva veka po smrti Mocart nije jednodu{no prihva}en. Glen Guld ka`e da je V. A. M. bio prose~an muzi~ar koji je umro pre prekasno nego prerano, nagla{avaju}i da takav zaklju~ak nije bezose}ajna reakcija na Mocartovu ranu smrt, nego pre svega na spekulacije tipa kad samo pomislim {ta bi stvorio da je do`iveo sedamdesetu. Hajdn misli druga~ije. Februara 1875, posle izvo|enja Mocartovih kvarteta (Kvartet za guda~e, Lov u B-duru, KV 458; Kvartet za guda~e u A-duru, KV 464; Kvartet za guda~e u C-duru, KV 465) rekao je Leopoldu, Volfgangovom ocu Pred Bogom i kao ~astan ~ovek ka`em Vam da je Va{ sin najve}i kompozitor koga znam li~no ili po imenu. Ima ukusa i, {to je jo{ va`nije, najtemeljnije poznaje kompoziciju (pismo Leopolda Mocarta k}erki Mariji Ani 14. februara 1875). Bilo je, dakako, savremenika koji Mocarta nisu trpeli, mada su ga u muzici besomu~no potkradali. Johan Fridrih Rajhart, pruski dvorski kapelmajstor u Berlinskim muzi~kim novinama (Berliner Musik Zeitung) pi{u}i o pomodarstvu kompozitora: Mocart, naravno, zaslu`uje sve po~asti, on je genije i ponekad je pisao izvanredne stvari kao {to je, na primer, ^arobna frula... Me|utim, svoj toj galami koja se oko njega di`e te{ko da ima kraja... Virtember{ki dvorski muzi~ar, Johan Baptist [aul, u delu Pisma o ukusu i muzici (Briefe ber den Geschmack in der Musik) o Mocartovom delu: U njemu ima dobrih, umereno dobrih, lo{ih i voma lo{ih stvari, tako da ni u kom slu~aju Mocartova dela ne zaslu`uju takve hvalospeve kakvima ga obasipaju poklonici. Povremeno su Mocartove jezi~ke igre neprevodive, {to je, naravno, o~ekivano u takvim, domi{ljatim, obrtima, ali kod Mocarta, na`alost, kalamburi su za u`i, porodi~ni krug, u kome su asocijacije familijarno prepoznatljive. On se igra re~ima po zvuku, ne po zna~enju, pa ih je gotovo nemogu}e de{ifrovati, ili se prevodom gubi prvobitni smisao. Mocartove jezi~ke bravure naj~e{}e su onomatopeje, {to je, dr`im, razumljivo za kompozitora. U ovom slu~aju, mo`da, Mocart misli na nadu (koja poslednja izneveri), a ne na sestru, Mariju Anu Nanerl ili na mladu prijateljicu Nanerl Kranah. ^esta su takva mesta u Mocartovim pismima. Ipak, njegova pisma ne ~itamo da bismo se divili rasko{nom re~niku ili negovanom stilu - za to smo upu}eni, u nema~koj literaturi, na Getea, Mana, Ni~ea, Rilkea ili savremenike - ve} da bismo imali jasniju predstavu o muzi~kom geniju. Mocart, odista, ima ozbiljnih, gotovo neverovatnih te{ko}a s pravopisom, sintaksom i fonetikom. Verujem da su mu gramatika i sintaksa bili poznati, ali su mu se pored muzike ~inili kao posve nezanimljivo, beskorisno i suvi{no znanje. Ovakav stav potkrepljuje i Mocartovo pismo ocu, datirano u Be~u 26. maja 1784. u kome se podsmeva sobarici Lizi [vemer zbog nezgrapno adresiranog pisma majci. Prevodilac ne mo`e da odoli a da ~itaocu ne podastre adresu kako ju je ispisala sobarica Mocartovih: Ovo pismo pripada mojoj najdra`oj gospo|ici majci u Salcburgu Barbaru {vemer Predati se li~no na ruke u Jevrejskoj ulici u trgovca Eberla ku}i na tre}em spratu

2.

DOPISANO11 SESTRI NANERL(Milano, 17. februara 1770)

I tu sam tako|e ja, sad me imate: ti, Marian~ice12, raduje me stvarno do pune guzice da si bila tako u`asno = = vesela: tom deri{tu, urscherli13 hladnom guzicom reci: da sam oduvek mislio, kako da joj sve pesme opet vratim, ali Svakako ako sam ih nemaran u zna~ajnim i uzvi{enim mislima odvukao sa sobom u Italiju, ne}u odugovla~iti, ako na|em samo to Zabele`i}u u pismu: addio14, deco, budite dobro. Mami ljubim Hiljadu puta ruke, i tebi, {aljem sto poljup~i}a ili cmok~i}a na tvoje ~udovito konjsko li{ce, per far il fine ostajem tvoj ec15:

8

9

9

@eleo bih da znam za{to ve}ina mladih ljudi dokolicu toliko ceni da se od nje ni re~ima ni batinama ne mo`e odvratiti Volfgang Mocart Ispravno je: otium (jedno: t) ali to je, znamo, za Mocarta bez zna~aja.

3.

10

11

Nema~ki prire|iva~i Mocartove prepiske imaju razli~it pristup (neki objavljuju deo pisma, drugi odlomke, tre}i vode ra~una o hronologiji, ~etvrti, povremeno, zavisno od toga kome je izbor namenjen, koriste sve pobrojane na~ine...) pa je nekad odista te{ko utvrditi da li se Amadeus pridru`io o~evom pismu dodav{i nekoliko re~i sestri / majci ili je, pak, re~ o tome da je svom pismu dopisao zaboravljeno. Zajedni~ko ve}ini prire|iva~a je da ne po{tuju Mocartovu ortografiju, a ~esto zanemaruju (jer je te{ko pratiti) grafi~ki izgled pisma i crte`e koje je kompozitor rado umetao. Pismo je upu}eno Mariji Ani Valpurga Ignaciji poznatijoj kao Nanerl, pijanistkinji (Salcburg, 30. jula 1751 - 29. oktobra 1829) sa kojom je Volfgang od 1761. nastupao na koncertima i i{ao na koncertne turneje. Do novembra 1763. sa Nanerl je obi{ao Minhen, Linc, Bratislavu, Augzburg, Hajdelberg, Majnc, Frankfurt (u kome se sreo sa Geteom), Koblenc, Bon, Keln, A{en, Brisel... Posle 1801. u~iteljica klavira u Salcburgu; 1817. oslepela. Nejasno. Sa Mocartom nije dosadno: pi{e addio, adieu, adjeu...

DOPISANO MAJCI I SESTRI NANERL(Rim, 14. aprila 1770)16

12

13

14

15

Mocart se, dakako, igra i kao da mu je mal~ice dosadno. Dakle: itd. Takav je i u zvani~nim epistolama. Pi{u}i u januaru 1779. izbornom knezu molbu da ga primi u slu`bu, Mocart po~inje mrzovoljno sa Va{a visokokne`evska milost etc. Od decembra 1769. Mocartovi, otac i sin, borave u Italiji. Nota bene. Rim.

Ja sam bogu slava i hvala sa svojim bednim perom zdrav, i ljubim mamu i nanerl hiljadu ili 1000 puta. nb:17 ja bih voleo da je moja sestra u Rimu, sigurno bi joj se dopao18, jer je petrova crkva Regularna i mnogo toga je u Rimu Regularno19. pronose najlep{e cve}e, to mi je papa20 rekao treptajem o~iju. Ja sam luda, to je znano, o imam potrebu za tim21, u na{oj sobi je samo jedan krevet, mama mo`e da zamisli da pored tate nemam mira, radujem se novom Stanu: sada imam ta~no ozna~ene sv: petra s klju~evima sv: pavla s ma~em i sv: luku s mojom sestrom ec: ec: ja sam imao ~ast sv: petru stopalo svetom petru22 poljubiti, jer imam nesre}u da sam tako mali23, pa sam kao nekakav matori prosjak Volfgang Mocart podignut24

16

17

18

19

Sedam godina kasnije, u pismu Mariji Ani Tekli Mocart, koju je zvao Bezl, ponovo }e se Amadeus dota}i regulativa, ali oboga}en neprijatnim iskustvom s klerom. Nesporazumi s klerom pratili su ga ~itavog `ivota. Otac, Leopold. Ludorijama. Nejasno je za{to ponavlja. Mo`da mu je do{lo da se poigra.

20

21

22

23

Mocart je tada imao 14 godina, a i ina~e je bio niskog rasta. Pogledati 204. fusnotu uz pismo Konstanci od 19. maja 1789, kako je jedan glumac opisao Mocarta kada je kompozitoru bilo 33 godine. Misli: do stopala svetog Petra.

24

10

11

25

Mocartovom rukom dopisano u Leopoldovom pismu iz Rima u kome ovaj, povodom napada razbojnika, ka`e: Odmah su poslati `biri i krvo`edni papski vojnici i sigurno je bila u`asna borba u kojoj su izginula petorica `bira i trojica razbojnika, a ~etiri zlikovca su uhva}ena, dok su se ostali raspr{ili kud koji.

4.

DOPISANO(Rim, 02. maja 1770)

Ja sam25 slava i hvala Bogu zdrav, i ljubim ruku mami i tako|e mojoj sestri lice, nos, usne, vrat, i (sram bilo moje nevaljalo pero!) dupu ako je ~ista. Volfgang Mocart: Rim: 1770

12

13

26

Svetac bi, namiguje Mocart, morao da bude asketa - {to njegov iznenadni znanac, sude}i po rableovskom opisu petnaestogodi{njeg kompozitora, nipo{to nije - osim ako je epikurejstvo preporuka za beatifikaciju. Mocart ne precizira da li je fratar jeo lubenicu ili dinju ali, s obzirom na monahov apetit, prirodno je da se na bogatoj sofri na|e i jedno i drugo. Mocart pi{e biern umesto Birnen. Verovatno opet gre{ka: Mocart pi{e deller umesto Teller.

5.

27

28

DOPISANO SESTRI(Bolonja, 21. avgusta 1770)

29

30

Ovde se prevodilac - vo|en iskustvom - drznuo da limun za{e}eri (ku}a ~asti!) jer sumnja da jo{ neko, sem pomenutog fratra, pored takvog apetita, ima `eludac da sve to, i tim redom, prihvati, a ne povrati. Prevodilac, na`alost, i pored vaskolikog truda i ljubopitljivosti nije doznao da li je u 18. veku bilo prirodno jesti mleko s limunom. Ako jeste, pa se obi~aj odr`ao do dana{njeg dana, tada je - {ta drugo - prevodilac neupu}en. U originalu stoji: zwey volle deller von milch mit lemonien, dakle - dva puna tanjira mleka s limunom.

@iv sam i veoma veseo. danas sam sa zadovoljstvom jahao na magarcu, u italiji je to obi~aj pa sam re{io da i sam poku{am. danas smo bili s jednim Dominikancem kojeg smatraju svecem, mada mi se takvim ne ~ini jer je Za doru~ak popio {olju ~okolade26, pa ispio pove}u ~a{u jakog {panskog vina i ja sam imao ~ast sa tim svecem jesti kad je na kraju iskapio bocu jakog vina, pojeo jo{ dve dobre kri{ke bostana27, pa nekoliko bresaka i kru{aka28, 5 {oljica kafe, pun tanjir29 pti~etine i dva vr{na tanjira mleka sa za{e}erenim30 limunom; i nije se zasitio, mo`da je sve to u~inio namerno, ali bi to bilo odvi{e jer mnogo toga on pojede za u`inu. addio. ostajte zdravo: mami rukoljub. svima moj Kompliment, Volfgang Mocart 1770

14

15

31

Opera je, kod Kehela, signirana KV 87 (Mitridat, Rex di Ponto, opera seria)

6.

32

Mocart laska nadaju}i se dobitku. U pismu iz Minhena od 29/30. septembra 1777. vajka se: Veoma mnogo prijatelja, ali na`alost, ve}ina njih je malo ili nimalo mo}na. U pismu, tako|e iz Minhena, 3. oktobra 1777. pro{iruje listu: Svim dobrim prijateljima i prijateljicama, lo{im prijateljima i prijateljicama, dobrim prijateljima i prijateljicama, lo{im prijateljima i prijateljicama sve {to se mo`e zamisliti!

PISMO MAJCI(Milano, 20. oktobra 1770)

Draga moja mama, prsti me bole pa ti ne mogu puno pisati. koliko sam samo re~itativa napisao. molim te mama moli se da Opera31 dobro pro|e pa da opet budemo zajedno i sre}ni. Ljubim mami hiljadu puta ruku, a sa svojom sestrom bih hteo mnogo razgovarati ali {ta? To znamo samo Bog i ja. Ako bude volja bo`ja, ja }u joj uskoro sve otkriti. ljubim 1000 puta moju dragu sestru. Komplimenti svim dobrim prijateljima i prijateljicama.32

16

17

33

Mitridata, kralj Ponta (KV 87).

34

Svima - Mocart nije izuzetak - potrebne su, povremeno, pohvale, lepe re~i, podstrek. Kopiranje partitura doprinosi popularnosti i hrani neizbe`nu sujetu, ali ne podrazumeva materijalnu korist koja je prevashodni motiv prakti~nog Leopolda, prenet i na Volfganga: jo{ ne postoji za{tita autorskih prava. Nema honorara za izvo|enje, samo za komponovanje. Kopija je ura|ena za Parmu i za Be~. Mocart se i tako poigrava.

7.

35

DOPISANO SESTRI(Milano, 12. februara 1771)

36

Najljubljenija sestro. Odavno ni{ta nisam napisao. Bio sam zaokupljen Operom ali sada, po{to imam vremena, mogu da se okrenem i drugim obavezama. Opera33 se, slava bogu, svima dopala. Gledali{te je uvek puno. svi se dive34 i govore kako ne pamte tako dobru posetu nekoj operi u Milanu. Tata i ja smo, slava bogu, zdravi. o svemu }u tebi i mami za Uskrs ispripovedati. addio. rukoljub mami. apropos. ju~e je bio prepisiva~ da za dvor u Lisabonu uredno kopira35 moju operu. uzdravlje, `ivite dobro, draga moja mademoisell36 sestro. od sad pa do ve~nosti va{ verni brat

18

19

37

Od 28. marta 1771. Leopold i Volfgang Mocart planiraju povratak iz Italije u Salcburg. Poslednje pripreme obavili su 13. avgusta 1771, ali }e Italiju napustiti posle 13. marta 1773. Tj. umi{ljati. Komplimenti.

8.

38

39

PISMO SESTRI(Verona, 18. avgusta 1771)37

40

Frazu }e, videli smo ve}, razraditi pa }e komplimente ~e{}e, u nadi da }e profitirati, udeljivati i lo{im prijateljima i prijateljicama. Gospodinu. Hefner, salcbur{ki muzi~ar, Mocartov prijatelj iz detinjstva. Nejasno.

41

Najdra`a sestro. Spavao sam manje od pola sata jer mi spavanje posle jela ne godi. ti se ume{ nadati, verovati, misliti, imati stava, odlu~na biti, dobro misliti, uobra`avati, predstavljati sebi38, `iveti u uverenju da smo zdravi, ali pouzdano te mogu obavestiti: `urim. addio. Moj Compl:39 svim dobrim prijateljima, i prijateljicama.40 G:41 fon Hefneru42 `elim sre}an put kad ja ne mogu da putujem, pitaj ga da li je video annamiedl?43 Addio. ostaj zdravo. moj rukoljub mami. krasan rukopis! Volfgang.

42

43

20

21

44

Zanimljiva, poetska slika.

9.

PISMO SESTRI(Milano, 24. avgusta 1771)

Najdra`a sestro. Na putu smo patili od vru}in{tine i pra{in~ine koja nas je drsko pratila pa smo se gu{ili i skapavali. nismo bili dovoljno mudri. to je to. Ovde, ~itavog meseca, pri~aju, nije padala ki{a. Danas je kapnula, ali sad opet sija sunce i veoma je toplo. [to si mi obe}ala: |ti zna{ {ta... o, ti, drago ti!| sa~uvaj, molim te, pa }u ti biti neizmerno zahvalan. Princeza je nedavno bacila kutijicu... ina~e, ne znam ima li i~eg Novog. pi{i mi ako ima. Komplimenti svim dobrim prijateljima i prijateljicama, a mami rukoljub. ba{ Dah}em od vru}ine. Rastvaram, evo, svoje telo.44 Addio. Ostaj mi zdravo. Volfgang

22

23

45

U jesen 1771. na kraju o~evog pisma petnaestogodi{nji Mocart dopisuje sestri: Nemam {ta da ti pi{em, jer je otac sve rekao. Na lutriji su izvu~eni brojevi 35, 59, 60, 61 i 62 i da smo igrali na njih dobili bismo, ali po{to nismo igrali nismo ni dobili. Kratko i jasno. [tavi{e: u`asava ga se.

10.

46

DOPISANO SESTRI(Milano, 21. septembra 1771)

Zdrav sam, Slava bogu. Ne mogu mnogo da pi{em, prvo: ne znam {ta,45 drugo: prsti me bole od pisanja. Da si mi `iva i zdrava. moj rukoljub mami. ~esto zvi`dim svoj zvi`duk ali uzaman, niko ne odgovara. Samo jo{ dve arije serenade pa sam zavr{io. moji Komplimenti svim dobrim prijateljima i prijateljicama. Ne patim za salcburgom46. pla{im se, mogao bih {andrcnuti. Volfgang

24

25

47

Bolcano. U istom pismu Mocart pi{e Bozen i Botzen, verovatno da bi pokazao koliko je grad bezna~ajan (jer mu se nije dopao). Mocart je veoma rano upoznao ~ari, ali i tegobe putovanja ko~ijom. ^esto je na putu poboljevao. Nije imao ni {est godina kada ga je, 12. februara 1762, otac odveo u Minhen, na dvor izbornog kneza Maksimilijana Tre}eg. Prva zapisana i datirana (1762) kompozicija V. A. Mocarta je iz tog vremena: Allegro za klavir u G-duru (KV 3). Ko ne bi bio pospan posle silnog truckanja ko~ijama. Mocart gotovo nije stizao da se odmori: ako nije komponovao - seljakao se ili putovao. Konstantin fon Vurcbah je sa~inio adresar svih Mocartovih stani{ta. Pravilno bi bilo: uputio, ali Mocartu je, ~ini se, naru~en kompliment (mo`da kakva muzi~ka fraza); treba, eto, smisliti kompliment. Bio je ki{ovit, sumoran dan kada su Mocartovi stigli u grad pa ga Leopold naziva tmurnim Bolcanom, Volfgang dodaje Bolcano - taj svinjac. Distih dopisujem u originalu za slu~aj da se ~itaocu posre}i pa ga, izbegavaju}i vulgarnost, bolje prevede: soll ich komen nach botzen / so schlag ich mich lieber in dfozen.

11.

DOPISANO SESTRI(Bolcano, 28. oktobra 1772)

48

49

50

Sada smo ve} u botcnu47 ve}? tek! glad me obuzima, `e| me mori, pospan sam48, lenj sam, ali sam zato zdrav. kod Hala smo pogledali manastir, svirao sam na njihovim orguljama. ako bude{ videla Naderevu Nanerl, ka`i joj, da sam pri~o s G: brindlom |: njenim milosnikom :|, koji mi je za nju poru~io49 kompliment. Nadam se da si odr`ala re~ i < pro{le nedelje bila per > D:N:. zdravo ostaj. pi{i mi {ta ima novog. botcen je Prase}a rupa. Pesmuljak od nekoga koji je botcen poslao u vra`ju mater i pakao. ako ikad u botcen odem bolje da se sam ubodem.50

26

27

51

Lu~io Sila (Luccio Silla) opera seria, u Kehelovom registru KV 135. Pojednostavljeno: opera seria je, za razliku od opere buffa - ozbiljna.

12.

52

Kapelmajstor kod erhercoga Ferdinanda. Mocart, zapravo, javlja sestri da }e u{tedeti na ru~ku. Gospodin. Mocart se javlja iz Milana. U}i. Grof Karl Jozef Firmijan, generalni guverner Milana, diplomata.

53

PISMO SESTRI(Milano, 18. decembra 1772)

54

55

Nadam se, kad primi{ pismo, da }e{ biti dobro, draga moja sestro. Moja draga sestro, tako je to ove ve~eri, draga moja sestro, opera51 je na sceni. misli na mene, moja draga sestro, i unesi se u misli, draga moja sestro, pa }e{ je ~uti i videti, draga moja sestro, `enski je to bolno, 11 je sati. Verujem da je danju svetlije nego za Uskrs. Draga moja sestro, sutra }emo ru~ati kod g. fon Majera.52 Mo`e{ li pogoditi zbog ~ega? Zato, draga moja sestro, {to nas je pozvao. sutra je proba u pozori{tu. Impresario Sig.53 Kastiglioni me molio da nikome ni{ta ne kazujem ina~e se ne}e, od ljudi, mo}i54 u dvoranu. a mi to ne `elimo. Elem, dete moje, nikome ni re~i o svemu, ina~e }e dete moje biti gu`ve. Aproposiito, jesi li ve} ~ula {ta se lepo dogodilo? Ja }u ti re}i. vra}ali smo se od gr. Firmiana55 a kad smo do{li do na{e ku}e i otvorili vrata {ta misli{ da se desilo? U{li smo. Zbogom, moja plu}a, ljubim te, stoma~e moj, budi kao uvek {to si bila, tvoj nedostojni fratar Volfgang brat molim, molim, draga sestro, po~e{i me mal~ice sa strane.

28

29

56

Od jula do septembra 1773. Leopold i Volfgang Mocart borave u Be~u.

13.

PISMO SESTRI(Be~, 14. avgusta 1773)56

kome vreme dozvoli. Nadam se, moja kraljice, da u`iva{ u najboljem zdravlju i da mi ponekad ili ~e{}e ili bolje pokad{to ili jo{ bolje qualche volta, kako neki govore, `rtvuje{ poneku od svojih zna~ajnih i neodlo`nih misli: | koje sve vreme dolaze iz najlep{eg i najsigurnijeg zdravog razuma, jer ti svojom lepotom, mada u ne`nim godinama, izazva}e{ kod kakve `enetine neizbe`nu odbojnost: | ti, O, kraljice, zauzmi takvu pozu da mu{karce pa i same starce, posrami{. zdravo da si. |ovde ima{ ne{to pametnoga| Volfgang Mocart.

30

31

57

Mocart dabome koketira, svestan svog dara. U vreme kada se javlja iz Manhajma ima 21 godinu.

58

Neka imena koja V. A. Mocart pominje u pismima, prevodilac je ostavio u izvornom obliku da ne bi zbog mno{tva deskripcija - jer patimo od nagla{enih razlika druga~ijih {kola (Ciceron / Kikeron, Mao Ce Tung / Maoce Dung, [ri Lanka / Sri Lanka, pa jo{ Cimerman / Zimerman, Trudo / Trido) do{lo do gre{ke, {to je u Mocartovoj ortografiji lako. Daner (Kristian), kojeg Mocart pominje, ~lan je dvorske kapele. Kapelmajstor Kristijan Kanabih (1731-1798) kod Mocarta sa jednim n u prezimenu; ispravno je sa dva, direktor Manhajmske instrumentalne muzike. Njegove manhajmske simfonije umnogome su nadma{ile be~ke i italijanske, posebno kori{}enjem solo efekta. Kanabihovoj k}eri, Rozi, Mocart je davao ~asove klavira. Ona je, kanda, o~arala Mocarta pa ju je oslikao u Sonati za klavir u C-duru (KV 309). Mocart je dobro zapazio: Kanabih je neobi~no ljubazan jer se pretvara. Mocarta je do`ivljavao kao `estoku konkurenciju. Posle prve posete [vecingenu 1763, Mocart je zapisao o Kanabihu: Potpuno je druga~ija li~nost od onoga {to je nekada bio, u tome se sla`e ~itav orkestar. Dakle tako|e usiljeni, pretvorni.

14. DOPISANO(Manhajm, 31. oktobra 1777)

59

60

61

62

Mocart je bio vitez reda Zlatne mamuze, odlikovanja koje je papa veselo delio kao {to su vladari poklanjali zlatne burmutice ili dijamantske kop~e za cipele. Mocart je ovo odli~je primio u 15. godini, 8. jula 1770, po{to je u Rimu, u Sikstinskoj kapeli, jednom ~uo, i potom po se}anju zapisao Miserere G. Alegrija (pisan za ~etiri odnosno, alternativno, {est glasova), do ~ijeg notnog zapisa svetovnjaci nisu mogli do}i. Bilo je zabranjeno zapisivati / prepisivati te note. Delo se izvodilo samo u papskoj kapeli. Po ponovnom slu{anju Mocart je uneo nekoliko neznatnih ispravki. Po{to ovakav na~in izno{enja Alegrijeve kompozicije nije bio predvi|en propisanim pravilima - izostala je i kazna. [tavi{e, impresioniran, papa je Mocarta odlikovao ordenom Zlatne mamuze i titulom kavaljera. Jednom prilikom, u Augzburgu, Mocart je, prvi put, zadenuo odli~je i, posve bezrazlo`no i neo~ekivano, bio izlo`en podsmehu primitivne, zavidljive i ohole augzbur{ke aristokratije. Nikad se vi{e u javnosti nije pojavio s ordenom, koji vidimo jedino na portretu iz 1777.

molim tako|e uzmite u obzir moju prose~nost.57 danas sam bio s G:Dannerom58 kod Mr: Kanabiha59. bio je neobi~no ljubazan60. odsvirao sam ne{to na njegovom pianinu, |, koji je vrlo dobar :| zajedno smo ve`bali. mislio sam da se ne}u mo}i uzdr`ati da ne puknem od smeha kada sam bio predstavljen ljudima. neki, koji su me poznavali per Renom, bili su veoma ljubazni,61 i puni po{tovanja. drugi, opet, koji o meni ni{ta nisu znali, samo su zijali u me, pa, gotovo, podsme{ljivo62. mislili su, valjda, ako sam malen i mlad, da iz mene ne mo`e izi}i ni{ta velikog i zrelog; ali neka, ubrzo }e shvatiti63. Ujutru }e me sam G: Kanabih odvesti Grofu Savioliju64, intendantu Musique. najbolje je da je upravo sada Ro|65 izabranog Kneza. oratorij, koji Ve`baju. je hendlov66. ali ja ostat jok. jer pre nego {to su Ve`bali Psalm, Magnificat vicekapelnika Voglera67 trajao je naravno ~itav sat. sada moram zavr{iti, jer moram jo{ da pi{em mojoj ne}aki. Papanu ljubim ruke, i svoju sestricu ljubim kratko i malo grlim, kako ve} do|e. E Joannes Chrisostomus F sigismundus # Volfgang bogoljub68 Mocart # danas je moj ro|! F tako sam kr{ten E 27. januara je moj ro|endan69

63

Misli: gre{ku, zabludu. Mocart ~esto, rekao bih nenamerno, izostavlja re~i. Sva je prilika da je imao te{ko}e s pisanjem kao {to neki ljudi, zbog bolesti, te{ko razaznaju slova ili zna~enje re~i.

64

Mocart se nadao da }e mu grof dati posao. Grofu je odgovaralo da Mocart podu~ava njegovog sina i komponuje {togod za vanbra~nu k}er, ali ne i da ga zaposli kao kompozitora. Kanabih }e, verovao je Mocart, izdejstvovati posao kod kneza, ali ovome nije padalo na um da se zauzme i ekonomski obezbedi direktnog i opasnog konkurenta. Ro|endan.

svima poznatim na{e po{tovanje; osobito grofu leopoldu Arku, G: bulingeru70, Mad:selli Chatherl i ~itavom usranom Dru{tvancu.

65

32

33

66

Moglo bi se pomisliti da je, na~inom ispisivanja li~nih imena Mocart iskazivao stav o li~nostima, u ovom slu~aju o Hendlu, {to bi bio pogre{an zaklju~ak. Mocart je veoma cenio Hendla {to, pored ostalog, vidimo i iz jednog pisma ocu: Svake nedelje u dvanaest sati idem baronu Van Sitenu, gde se ni{ta drugo ne svira do Hendl i Bah. U ovom ~asu skupljam Bahove fuge, i to ne samo Johana Sebastijana, ve} i Emanuela i Fridemana, a tako|e i Hendlove, jer mi nedostaju. Da Hendl nije bio Mocartu po volji ne verujem da bi i{ao baronu, niti bi se interesovao za Hendlove fuge. G. V. Hendl je ostavio vidnog traga u prvim Mocartovim vokalno-instrumentalnim delima. Mocart je o~evo ime uvek ispisivao velikim slovom, dok je prema drugima, pravopisno, iskazao znatno manje naklonosti. Georg Jozef Vogler (1749-1814) vicekapelmajstor na manhajmskom dvoru.

15.

67 68

DOPISANO SESTRI(Manhajm, 31. oktobra 1777)

Volfgang Amadeus Mocart ro|en je 27. januara 1756. u Salcburgu na dan kada se praznuje prenos mo{tiju Jovana Zlatoustog, a kr{ten je sutradan u salcbur{koj katedrali. Na kr{tenju je dobio ime Johan Hrizostomus Volfgangus Teofilus. Johan Hrizostomus je zapravo ime po svecu na ~iji je dan ro|en (Jovan Hrizostom ili Zlatousti, carigradski patrijarh, po{tovan od obe hri{}anske konfesije po{to je ro|en pre velike shizme), a Amadeus ili Amadeo je zapravo italijanski oblik imena Teofilus. U oba slu~aja, Amadeus ili Teofilus, na srpskom bi zna~ilo Bogoljub. Prezime Mocart mo`e se u okolini Augzburga, u [vapskoj, pratiti do 14. veka. Mocart je svoje ime (Amadeus) ispisao u nema~koj verziji: Gottlieb, dodu{e povremeno malim po~etnim slovom, ali je zna~enje, dakako, isto.

69

V. A. Mocart je bio sedmo, poslednje dete Johana Georga Leopolda i Ane Marije (Pertl). Umro je u Be~u 5. decembra 1791, od - donedavno se verovalo - nepoznate bolesti, u bedi. U masonskoj pogrebnoj ode`di prenet je 6. decembra u katedralu Svetog Stefana, a odatle, u tri po podne, na udaljeno groblje Svetog Marksa. Po{to je na dan sahrane njegova supruga Konstanca bila te{ko bolesna, Mocarta je po vetru i vejavici do gradske kapije ispratilo nekoliko ljudi ({uraci Hofer i Lange, carski dvorski bibliotekar baron Gotfrid van Sviten koji je istrajao da Mocarta sahrane, zbog manjih tro{kova, u zajedni~ku sirotinjsku grobnicu, Salijeri, kojeg sumnji~e da je kompozitora otrovao - i ta }e mrlja ostati na Salijeriju iako poslednja istra`ivanja, prema simptomima koje je Mocart opisao, uverljivo ukazuju da je kompozitor umro od trihineloze - Albrehtsberger, Rozer fon Rajter, Orsler, Zismajer i Dajner). Libretist i Mocartov masonski sabrat, Emanuel [ikaneder, javio je da je zauzet. Zbog nevremena samoj sahrani niko nije prisustvovao. Grobari, prepu{teni sebi, mislili su da je umrli siromah bez porodice, pa su ga doslovno u vre}i bacili u zajedni~ku sirotinjsku grobnicu i posuli kre~om (tu scenu nije zaobi{ao ni Forman u filmu). Kada je Konstanca (1808. ili 1809) sedamnaest ili osamnaest (!) godina posle sahrane (a ne, kako se obi~no navodi, posle nekoliko dana), po{la na groblje, niko prevodiocu se ~ini, posle toliko vremena, prirodnim - nije znao da joj ka`e gde je Mocart sahranjen. Konstanci je re~eno da se grobovi skitnica ~uvaju sedam godina, {to je dokaz vi{e da je prili~no okasnila s obilaskom mu`evljeva groba. I do danas se ne zna gde je uistinu Mocartov grob. Be~ je, posle 64 godine od kompozitorove smrti, 1855. na groblju podigao spomenik Mocartu na mestu za koje se pretpostavlja da je sahranjen najslavniji Be~lija. Doktor Jan V. Hir{man iz Medicinskog centra za veterane Pud`et saund u Sijetlu smatra da svi simptomi koje je Mocart imao groznica, osip, bolovi u udovima, otoci - odgovaraju trihinelozi, koju uzrokuje nedovoljno termi~ki obra|ena svinjetina. Klju~ni dokaz ove tvrdnje Hir{man nalazi u Mocartovom pismu supruzi 44 dana pre nego {to }e se razboleti: [ta ja to miri{em?... svinjske kotlete! Ke gusto. Je{}u u tvoje Zdravlje. Inkubacija trihinele traje 50 dana. Izve{taj, na osam strana, zasnovan na medicinskoj literaturi, istorijskim dokumentima i Mocartovim biografijama, objavljen je 2001. u ameri~kom ~asopisu Arhive interne medicine.

To je ba{ ~udno! ho}u da napi{em {togod pametnog ali mi ni{ta ne pada na um. Moram da vas podsetim da mi po{aljete note71. Nemojte zaboraviti obe}anje; ja ne zaboravljam. Ne sumnjajte, ho}u da vam napi{em jedno pismo ~itavo na francuskom, onda ga mo`ete dati gospodinu {umaru da ga prevede na nema~ki; nadam se da ste ve} po~eli u~enje francuskog? sada je ostalo premalo prostora da napi{em ne{to pametno, a suvi{e pametnog stvara glavobolju;72 i bez toga je moje pismo prepametno i u~eno, ako ste ga pro~itali to morate priznati a ako niste, uradite to odmah jer }e vam mnogo koristiti i posle nekoliko redova proli}ete gorke suze.

34

35

70

Opat Franc Jozef Johan Nepomuk Bulinger (1744-1810). Njemu }e Mocart prvo javiti za maj~inu smrt 3. jula 1778, dok }e ocu i sestri napisati da je te{ko bolesna: Najbolji prijatelju! Samo za vas li~no! Tugujte sa mnom, ovo je bio najtu`niji dan moga `ivota - ovo pi{em no}u u dva sata - moram vam re}i - moje majke vi{e nema - Bog ju je pozvao k sebi; hteo je da je pozove, to jasno vidim i ja sam se povinovao njegovoj volji. On mi je dao, on je mogao i da mi je uzme. Zamislite sav moj nemir, strahovanje i brige koje sam pre`iveo ovih ~etrnaest dana - umirala je ne znaju}i za sebe, ugasila se kao sve}a, tri dana ranije se ispovedila, primila je i sveto miropomazanje. Poslednja tri dana neprestano je buncala, a jutros u pet i dvadeset jedan izgubila je sva ~ula - stezao sam joj ruku, govorio joj, ali me nije prime}ivala, nije me ~ula i ni{ta nije ose}ala - tako je le`ala dok nije umrla u deset sati i dvadeset jedan minut uve~e... Ja sam mi{ljenja da je ona morala umreti - Bog je tako hteo. Molim vas za prijateljsku uslugu da mog oca polako pripremite za ovu tu`nu vest pisao sam mu istom po{tom, ali samo da je ozbiljno bolesna... Mocart misli na KV 192, 220 i 222. Aluzija na Knjigu propovednikovu 7,16.

16.

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Manhajm, 05. novembra 1777)

Najmilosnija73 ne}akin~ice,74 mezim~ice! Va{e tako dragoceno pisanije75 u redu sam dobio oparao, i od ondaka razumeo isvrdlao, da se G: bratancu izbrancu, gsp76: strini fini, i vam dam, mnogo godi kada rodi; tako|e mi smo bogu hvala zdravlja krepka lavlja77. danaske sam ba{ primijo tako|e pismo nismo bismo koje mi je piso zbriso moj Papa haha.78 nadam se da ste bili dobili razumeli tako|e moje pisamce poslano iz Manhajma ajma. tim bolje, bolje tim! Sada ne{to pametnoga. `alosti me da je G: Praelata79 salata ponovo sna{la kap trap. mada se nadam, s Bo`jom pomo}i mo}i, da ne}e biti ikakvih posledica poledica. pisali ste mi tatko, da }ete izdr`ati glatko, kad ste men poljubili pred mojim odlaskom iz ogspurga80, po hitrom stanju na panju; No, to }e me gotovo zgraknuti. dalje ste jo{ napisali, zacelo izdali ste se, raspi{toljili ste se, dali ste od sebe, dali ste mi k znanju, izjasnili ste se, namignuli ste mi, obavestili ste me, poru~ili ste mi, pokazali ste namere jasne, zahtevali ste bez hasne, upijali ste se, `eleli ste, hteli ste, voleli biste, naredili ste, da vam po{aljem svoj portret sekret81. Eh bien, gotovo }u vam ispuniti polegnuti. Oui, par ma la foi, poserem ti se na nos, ko, cedi se ti na koi. approps. a tako|e imate spuni cuni fait?82 - - - {ta? - - ako me jo{ uvek volite - verujem da da! tim bolje, bolje tim! Da, tako je na ovom svetu, jedan ima kesu, drugi para;83 s kim biste se dru`ili? - - sa mnom, zar ne? - - verujem da da! sada je jo{ gor.84 appropos. da li biste hteli ubrzo opet i}i k G: Gold = schmidu?85 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - 37

71

72

73

Ovo pismo, upu}eno ne}aki, iz Manhajma, 5. oktobra 1777, Volfgang Hildehajmer, jedan od prire|iva~a prepiske, smatra tipi~nim za Mocarta! Mocartu nije dovoljan uobi~ajeni deminutiv, ve} ide dalje!

74

75

Marija Ana Tekla Mocart (Volfgangova sestra od strica) kojoj se udvarao po~ev od 1777, k}er je Leopoldovog mla|eg brata, Franca Alojza, knjigovesca. Promu}urni Leopold (kojeg savremenici opisuju kao izrazitog materijalistu, pedanta, pesimistu, energi~nog, odgovornog i sposobnog) nije imao visoko mi{ljenje o Mariji jer je znao - kako bele`i Avgust Ludvig [lecer iz Getingena, prolaze}i kroz Augzburg na putu za Italiju - da je sloboda ve}ine stanovnika Augzburga jeftina koliko i nevinost njihovih k}eri, koju godi{nje na tuce kupuju gospoda bliska katedrali. Mocart je Mariju Anu Teklu oslovljavao sa Bezl. Da li je [lecer (pa i Leopold) dobro ocenio ~estitost augzbur{kih devojaka mo`da kazuje ovo: 1793. Bezl je rodila vanbra~nu k}er (Marija Ana Viktorija), koja se 1822. udala za knjigovesca i bekriju Franca Fidelija Pimpela. Gospo|i. [to I vama Od boga @elimo. Fraza (i ortografija) znana iz pisama sa na{ih strana.

76 77

78

O~eva pisma bi}e ~e{}a (i svakako `e{}a; Volfgangova ta{ta ih je, verujem s razlogom, uni{tila) kada je Mocart uleteo, po drugi put, u zamku koju mu je pripremila Marija Cecilija Veber ro|ena [tam, iz Manhajma, majka ~etiri devojke: Jozefe, Alojzije, Konstance i Sofije (po jednim izvorima tri, drugi - me|u kojima i Mocart u pismu od 17. januara 1778 - govore o pet devojaka i jednom mladi}u, mada je jedna devojka dovoljna da se zaljubljeni prevari; Mocart u pismu od 15. decembra 1781. opisuje tri k}eri gospo|e Veber). Otac Leopold, zgranut, shvata odakle vetar duva i pi{e 16. februara 1778: Sine moj! Neobuzdan si i impulsivan u svim svojim postupcima... Dobrodu{na osoba, istina, navikla je da se izra`ava slobodno i prirodno, to je manje-vi{e pogre{no. Samo te tvoje dobro srce spre~ava da otkrije{ mane u ljudima koji te hvale i laskaju ti do neba, te tako zadobijaju tvoju naklonost i poverenje; kao de~ak bio si izuzetno skroman, de{avalo se da zapla~e{ kada preteraju s pohvalama.

36

79 80

Prelat je Bartolomeo (u Augsburgu od 1760). Augsburga.

81

^uvena Karolina Pihler ~esto se na koncertima i u ku}i svog oca, dvorskog savetnika Grajnera, sretala sa Mocartom. Zabele`ila je: Plitke {ale i lakomisleni `ivot bilo je sve ~ime se Mocart odlikovao u svakodnevnom `ivotu. U memoarima {tampanim 1844. Karolina zapisuje da Mocart i Hajdn (obojicu je veoma dobro poznavala) u kontaktu sa ljudima nisu ispoljavali posebnu snagu duha, a gotovo nikakvo obrazovanje i kulturu, ali i dopisuje: Ipak, kakva se dubina, kakvi svetovi ma{te, harmonije, melodije i emocija kriju iza odbojnih spolja{njosti. Mocart se na jednom maskenbalu, 19. februara 1786, pojavio odeven kao indijski filozof dele}i zagonetke sa {ifrovanim odgovorima koje je, navodno, sa~inio Zoroaster, a koje su, dabome, bile Mocartova ujdurma.

82

Volfgang Hildehajmer, prire|iva~ Mocartovih pisama, smatra da se radi o erotizovanoj igri re~i. Pi{u}i: Ja, so geht es auf dieser welt, der eine hat den beutel, der andere hat das geld Mocart parafrazira poznatu izreku: Das ist das Leiden an der Welt, der eine hat den Beutel, der andere das Geld. To je odli~an primer Mocartovog komoditeta u pitanjima pravopisa. Gore.

83

84 85

Nejasno. Ni nema~ki prire|iva~i Mocartove prepiske nisu odgonetnuli {ta je kompozitor mislio.

nego {ta tamo da po~nem?86 - - {ta? - - ni{ta! - - da upitam za Spuni Cuni fait, drugo ni{ta. ni~eg drugog? - - - No No; ve} odista @ive najpre svi koji, koji - koji - - koji - - - kako dalje? - - sada vam `elim laku no}, i serite u postelju nano}; dobro spite, i guzicu do usta napnite; ja }u se sada dembeliji prepustiti, pa se jednom po{teno naspavati87. Ujutru }emo se pametno setiti povra}anja. govorim vam da imate stvar pri ruci, uop{te ho}e{ - ne}e{ to ti je {to ti je; ali ~ujte ve} }e jutra biti. u me|uvremenu budite dobro, ah Moja guzica `e`e kao vatra! {ta to uop{te zna~i! - - mo`da drek ho}e van? - da da, drek, ja te poznajem, vidim te, i ose}am te - - i - {ta je to? - - ma je li mogu}e! - - bogovi! - - Uho moje, zar me vara{? - - Ne, tako je - - kako izdu`en i `alostan ton! - - danas {areno prduckam pevuckam. ju~e sam govorio s pikantnom go:izbornom Groficom, i Sutra 6:og svira}u na velikoj galla=accademii; a potom }u u Kabinetu, kao {to mi je grofica = izborna sama uredila, svirati extra jo{ jednom. Sada stvarno ne{to pametnog! 1: u va{e ruke do}i }e pismo, ili }e sti}i pisma za me, za koja molim da - - {ta? - - da, nijedna lisica nije senica, da - - No, gde sam ve} stao? - - aha, pri tome, da bi do{lo: - - da da, do}i }e vam - - da, {ta? - do ~ega }e do}i - - da, sada sam se opet setio. pisma, pisma }e do}i - - ali kakva pisma? - - da no, pisma za mene jasno, za koja molim da mi ih odmah po{aljete; javi}u vam ve} kuda }u iz Manhajma po}i, sada je Br. 2. molim vas, za{to da ne? - molim vas, najdra`a ludice, za{to da ne? - - da ako tako ili tako pi{ete Mad: Tavernier88 u Minhen, dopi{ite jo{ moj Kompliment za obe2 Mad:selles frajsinger,89 za{to da ne? - - ^udesno! {to da ne?- - i ta Mla|a, naime g|ic: Jozefu stvarno molim za opro{taj, za{to da ne? - za{to je ne bih molio za opro{taj? - - ^udesno! - ne bih znao za{to ne? - molim je ba{ za posebni opro{taj jer joj jo{ nisam poslao obe}ane sonate90, mada }u ih poslati, {to pre mi bude mogu}e. za{to da ne? - {ta - - za{to ne? - - za{to joj ne bih poslao? - za{to je ne bih uslu`io? - za{to da ne? - - ^udesno! ne bih znao za{to ne? - - No, tako, tu }ete mi uslugu u~initi; - - za{to da ne? - - za{to mi ne biste39

86

Mocart nije znao za predah. Kao kompozitor neprestano je pisao, delom zbog novca, delom zbog toga {to nije mogao da sedi dokon. Kao de~ak se tako|e svim bi}em predavao poslu. Muzika ga je potpuno obuzimala. Kada bi seo za klavir ili uzeo violinu - sve drugo je bilo neva`no. Kada ga je otac podu~avao ra~unu, Mocart je nekoliko dana potpuno zaboravio na muziku i svuda, po podu i zidovima, ispisivao brojke. Uobi~ajen na~in razgovora u ku}i Mocartovih. Originalni tekst kanona Bona nox, KV 561: bona nox / bist a rechta Ox / bona notte / liebe Lotte / bonne nuit / pfui, pfui, good night, good night / heut mussma noch weit / gute Nacht, gute Nacht, scheiss ins Bett, dass kracht; shlaf fei gsund und reck den Arsch zum Mund. Bra~ni par Tavernier. Julijana i Jozefa Frajzinger.

87

88 89

90

J. Vogel, prire|iva~ Mocartovih epistola, misli da je u pismu re~ o Sonati za klavir u D-duru (KV 311) dok Volfgang Hildehajmer veruje da je, pored pomenute, mogu}e da se radi Sonati za klavir u C-duru (KV 309). Prilika je da prevodilac pomene da postoje dva registra Mocartovih dela. Popis sa oznakom KV (kojim se prevodilac slu`io u komentarima) je Kehelov. [tampana Mocartova dela nose oznaku KV i broj (umesto re~i opus koja je kasnije u{la u upotrebu) ili samo K. Oznaka KV je skra}enica za Kchel-Verzeichnis (Kehelova oznaka) po L. A. F. Kehelu, austrijskom muzikologu ([tajn kod Kremsa na Dunavu, 14.1.1800 - Be~, 3.6.1877) koji je 1862. na~inio prvi hronolo{ko-tematski popis. Ovaj registar imao je vi{e izdanja, dopuna i ispravki. Noviju numeraciju uradio je odli~an znalac Mocartovog dela, Alfred Ajn{tajn. Signatura je KE (Kchel-Einstein). Po Ajn{tajnovoj signaturi sonata KV 309 upisana je kao KE 284b a KV 311 je KE 284c.

38

91

Raspet.

92

Aludira na svoje, zbog putovanja, ~este probavne tegobe. Znalci ka`u da je bio opsednut pri~ama o fekalijama, tako da je u igrama re~i (o dreku i smradu, o zadnjici i vetrovima) bio neiscrpan. Bujice re~i, onomatopeje, slikovi, salve zvukova sa smislom i (neupu}enome!) bez smisla, stalno su nadolazile, a tek komparacije! Mocart je i u vulgarnostima birao re~i: kad pi{e ocu, stra`njica je der Hintere; za sestru je deo gde le|a gube ~asno ime, eufemizam - der Arsch. Za superlative u pismima smi{ljao je ~etvrti (hiperlativ!) i peti stepen (megalativ). U originalu stoji Rosenkranz, {to je odgovaraju}i izraz za brojanice u pravoslavlju i srpskom jeziku, odnosno tespihu (u nekim krajevima se ~uje i tespik) kod muslimana. Slovenci ka`u ro`ni venec, ali tako|e (prihvataju}i tu|icu) i rozenkranc. Prevodilac se odlu~io za izraz krunica (kako govore katolici u Hrvatskoj) jer mu se ~ini da bi ga i Mocart, da je kojim slu~ajem sa na{ih strana, odabrao po{to asocira na okrunjenu glavu. Mocart, izgleda, nije bio zadovoljan svojim imenom niti tutulama koje je, ~ak i apsurdne, dopisivao. @eleo je da se dopadne i drugima, a ne samo sebi. Frojd bi, pored Mocarta, imao pristojnu apana`u. ^ita se: tritritri.

93

94

95

Manhajm 5.oga oktobra 1777. Ve} vi|eno kod Leonarda da Vin~ija. Mocart ~ezne za palindromskom re~enicom (U Rimu umiru; I jogurt ujutru goji; Oni vole belo vino; Nadanje Miri menja dan, Anja voli milovanja; Udovica baci vodu; Ovo je muka kume Jovo; Volite li leti lov...) ali, izgleda, po{to je ne koristi, da za nju nije znao ili ga je mrzelo da je smi{lja pa se poigrava ogledalom. Pismo je zapravo napisano 5. novembra 1777, a ne kako je datirano, 5. oktobra.

u~inili tu uslugu? - - za{to da ne, ^udesno! ja bih vam tako|e, ako ho}ete, za{to da ne? - - za{to vam to ne bih u~inio? - - ^udesno! za{to da ne? - - ne bih znao za{to ne? - - ne zaboravite tako|e iskazati mojeg Komplimenta Tati i Mami od obe2 g|ic: jer bi bilo zlo i naopako, ako bi se tata i Mama dalo bilo moralo pustilo imalo zaboravilo. makar kada sonata bude gotova, posla}u je vama, pa jo{ i pismo; a vi biste blagoizvoleli otposlati ga u Minhen. Sada mi valja svr{iti, mada nerado moram priznati. gospodin bratanac hitro po|imo do sv: krsta, i pogledajmo da li je jo{ ko uspravan?91 - ne}emo se zadr`avati, samo }emo navrnuti, ni{ta drugo. Sada vam moram ispri~ati `alosnu pri~u, koja se dogodila upravo ovog trenutka. kada tako svom snagom pi{em pismo, ~ujem ne{to na ulici. prestajem pisati - - ustanem, idem do prozora - - i - ne ~ujem vi{e ni{ta - - opet sednem, po~nem ponovo pisanje - - jedva da napi{em 10 re~i i opet ne{to ~ujem - - opet ustanem - - utom kad ustanem, ~ujem samo ne{to vrlo tiho - ali ose}am ne{to nekako zape~eno92 - - kandi{e kudgod da krenem. kad pogledam kroz prozor smrad se izgubi, kad opet pogledam unutra, smrad se poja~ava - - na kraju mi Moja Mama ka`e: ~ini {to ti je drago ali opet si jednoga ispustio! - - ne verujem Mama. da da, to je sigurno. napravim Probu, nabijem prst u dupe, onda Pomiri{em, i - Ecce Provatum est; Mama je imala pravo. Zaudara drek, u ga}ama lepo, seo sam na meko, ne}u daleko, nemam kud, zaludu mi trud. Nisam lud, takva mi }ud. Sra}u u sud, velika mi @ud! Sada se odista srda~no opra{tam, ljubim vas 10000 puta i ostajem kao uvek stari mladi svinjokur~i} Wolfgang Amad Krunica.93 od nas dva Saputnika hiljadu Kom= plimenata G: bratancu i gi: strini. svim dobrim pajtosima klimaram moj odani pozdrav zdrav; adijo lujka zujka. F 33394 do groba, dok me `ivot krcka. Manhajm ago5 arbotko 7771.95

40

41

96

Mocart na po~etku pisma upu}uje poruku sebi, prebacuju}i Mariji Ani Tekli {to brine kada njegova pisma kasne. Napi{i.

97

17.

98

Mocart je nathuljama i natklipanima smatrao nadbiskupe. Umesto Erzbischof (nadbiskup) govorio je Erzlmmel (nadglupan). Najgore iskustvo imao je sa nadbiskupom Hijeronimusom (napustiv{i slu`bu kod nadbiskupa Mocart je postao, re~eno dana{njim jezikom, slobodan umetnik) koji je, prema re~ima demagoga, grofa Arka, Mocarta smatrao najve}im uobra`enkom na svetu. Mocart se, u jednom pismu `alio ocu da ga nadbiskup olajava na sva usta gde god stigne, ali time vi{e {kodi sebi nego meni, jer se ovde dobro zna kakav je ko.

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Manhajm, 13. novembra 1777)

sade ve} jedared napi{i jedno pametno pismo, kako si= stvarno u pravu i svejedno tera{ po svome96, ali ta= ko97, da si uredno dobio sva njena pisma; da se ne bi opet brinula i ronzala. Ma trs chre Nice! Cousine! fille! Mre, Soeur, et Epouse! Iljadu mi kr{tenih Du{a i sakristija, zla dosada, |avola, ~arobnica, duhova, krst=Battaliona i jo{ vi{e, svemir u svim elementima, vazduhu, vodi, zemlji i vatri, Evropa, azia, afrika, i Amerika, svi jezuiti, Augustinci, Benedektinci, Kapucineri, minoriti, franjevci, Dominikanci, Kartezijanci, i sveta: krsta{ka gospoda, Canonici Regulares i iregulares, i sve len{tine, prevaranti, nadhulje98 u bulje, Nitkovi i pimpeci krsta{i, Gulanferi, {treberi, bitange, Ludaci, budaline i patka na vodi mi godi! kakav je sad pa to manir, 4 soldata i 3 bandelira? - - tako paquet i nijedan Portret? - - ve} mi je pun o~ekivanja - - bio sam siguran - - pa sami ste mi nedavno to pisali, da }u ga ubrzo, samo {to nisam ga dobio. A nevoljno se dvoumite ho}u li ja tako|e da odr`im svoju re~? - - nadam se da svejedno nije tako da bi se ne}kali! No, molim vas, po{aljite mi ga, {to pre, to bolje. i nadam se da }e to biti tako kao {to sam molio, naime, u francuskoj obradi.42 43

da li mi prija Manhajm? - - kako mi mo`e prijati mesto bez sestri~ine. Oprostite mi lo{ rukopis, pero je ve} staro, sada stvarno bi}e skoro 22 godine serem na istu rupu, pa jo{ uvek imam neubu{enu dupu! - i toliko puta sam ve} srao - - i drek zubima ot=kidao. Nadam se da ste nasuprot vi, kako stvari stoje, moja pisma primali uredno. naime jedno iz hohenaltajma, i 2 iz Manhajma, i ovo; kako stvari stoje, tre}e je iz Manhajma, sve u svemu 4:to, kako stvari stoje. Sada moram zavr{iti, kako stvari stoje, po{to nisam jo{ obu~en, i sada }emo ubrzo papati, da bismo posle lako opet mogli kakati, kako stvari stoje; ako me jo{ uvek volite, kao ja vas, tada se nikad ne}emo prestati voleti, pa makar lav na=okolo po Zidovima rikao, ako je ve} dilema te{ka Pobeda nije dovoljno sme{na bila, i tiranija pobesnelih na stranputicu je otpuzila, pa ipak Codrus mudrus Filozofus vi{e puta sna`no sline umesto ovsene ka{e `dere, i Rimljani, guzice moje potpora, uvek su bez, od davnina su bez i osta}e bez - - {krinje. Adieu, jespere que vous aures deja pris quelque lection dans la langue francaise, et je ne doute point, que - - Ecouts: que vous saurs bientt mieux le franais. que moi; car il y a certainement deux ans, que je nai pas ecrit un mt dans cette langue. adieu cependant. je vous baise vos mains, votre visage, vos genoux et votre - - afin, tout qve vois me permettes de baiser. je suis de tout mon coeur votre tres affection Neveu et Cousin Wolfg: Amad Mozart

Mannheim le 13 Nomv: 1777.

44

45

99

Ovo je jedno od retkih pisama za koje Volfgang Hildehajmer, jedan od prire|iva~a Mocartove prepiske, misli da je apsurdno. Gospo|i Mocart su komplimenti, po svoj prilici, preseli (ili je, mo`da, takvo sinovljevo pisanje veseli) dok je rastuma~ila pismo.

100

18.

101

Izbor nije veliki: a. na}i odgovaraju}u re~, kovanicu, frazu, b. ostaviti re~ u originalu, c. kombinovati. Sve bi, dakako, bilo jednostavnije da Mocart nije pismo uazbu~io, pa je ~esto nemogu}e prevesti i o~uvati azbu~ni red. Tako smo do{li do znanog i davno istanjenog pore|enja prevoda sa `enama: ako je veran nije lep, itd. Prevodilac je, za lepotu & vernost, u~inio koliko je mogao. Kaetan Adlgaser. Njega je Mocart smatrao izuzetnim majstorom kontrapunkta sve dok nije upoznao Bahov. Po Adlgaserovoj smrti nadbiskup Hijeronimus (Kolored, hirotonisan 1772) na mesto dvorskog orgulja{a postavio je Leopolda Mocarta. Hijeronimus, zabele`eno je, nije voleo duga bogoslu`enja. Glen Guld, opet, ka`e da je Mocart bio bolji u kra}im kompozicijama i da bi bilo pametnije da se dr`ao gesla {to kra}e - to bolje ali je Guldu, ipak, najdra`a sonata KV 284 (Sonata za klavir u C-duru) iako je najdu`a.

DOPISANO MAJCI(Manhajm, 26. novembra 1777)

102

I eto moram da zavr{im po{to vi{e mesta za pisanje nema, jer u krevetu ne mogu da pi{em a spava mi se. Prvom prilikom pisa}u vi{e, ali sada nema vi{e papira a drugi put }u spremiti vi{e hartije. addieu. Do|avola, moram jo{ da pi{em.99 ljubim tati ruke, a moju sestru grlim od sveg srca, i ostajem zanavek va{ verni sin Volfgang Amad Mocart

103

Johan Ernst fon Adreter, vojni savetnik salcbur{kog dvora. Za ven~anje njegovog starijeg sina, po~etkom avgusta 1773, Mocart je napisao intermeco-koncert Adretter-Musik virtuozan kao i Amadeusovi violinski koncerti. Nije jasno da li Mocart misli na grofa Karla Arka, sina glavnog dvorskog nadzornika i {efa kuhinje u nadbiskupovom dvoru, ili Georga Antona Feliksa, grofa Arka. Gospodi(n). Doktor Zigmund Barisani, Mocartov prijatelj. Nejasno. Verovatno Karl ^erni. Daser je salcbur{ki kroja~. Estlingerima. Generalni guverner Milana, grof Karl Josef Firmijan.

104

Manhajm 26:og Nov:ar 1777.

105

106

107

108

109

110

111

112

Mocart je, pi{e Alfred Ajn{tajn (Mozart, His Character, His Work) do kraja `ivota u`ivao u izvrtanju re~i, igri re~i, detinjastim nadimcima, raskala{nim gluparijama i duhovitim prostaklucima. Andre Ernest Modest Gretri, francuski majstor komi~ne opere.

113

Kada bih na{ao prostora, napisao bih 100000 Komplimenata100 od nas 2, ka`e se od nas dvoje, svim dobrim pajtosima i starkama; pre svega A101. adlgaseri~arima,102 andreter~arima,103 i Arku (grof.)104 G105:B bulingeru, barisan~anima106 i beranitzkyjevima,107 C ^erniju,108 (Grof) Kusetiju, i trojici G: Kalkantova, D G: daseru,109 drpatoru, i dommeseerju, E Madselli matroni Eberlin, G: Estlingeru i svim Esln110 kod Salcburga, F Firmijanovima111 (grofu i grofici, i frfljavku)112 malenom fakinu, i Petriskom frajhofu, G Madelli Mad: et deux Mons. gylofsky, i tako|e Conseilleru, potom G: gretriju,113 i gablerbreju, H jereti~nom hajdnovcu114 hagenaueri~nom,115 i hllbreyevoj Thresel,116 J, jakako (Zalki) G: jani~u117 violinisti, jakobu kod hagenauerovih, i svim juncima Salcburga, K, G; i gej. pl. kursinger, grofu i grofici kuhnburg, i G: kaslu, L, Baronu lerbahu, grofu i grofici litzauw, grofu i grofi: Lodron,118 M, G: Majsneru, Medlhameru i Mozeru,119 i svim otromboljenim, N, Nanerl,120 dvorskoj ludi47

46

114

Dakle onome ko se ugleda na sebe. Re~ je, dakako, o Francu Jozefu Hajdnu, kome je Mocart posvetio {est guda~kih kvarteta. Mocart Hajdna prvi put u pismima pominje 1784, a godinu potom posve}uje mu pomenute kvartete. Mocart je Hajdna, starijeg 24 godine, ponekad oslovljavao sa papa. Hajdn je pomagao Mocartu u svim te{kim prilikama, iz kojih ovaj - posebno nov~anih i zdravstvenih neprilika gotovo nije izbijao. U maju 1790. Mocart je imao dva u~enika i `iveo od dr`anja ~asova. U pismu Puhbergu, be~kom trgovcu, Mocart moli za strpljenje dok ne vrati dug, istovremeno tra`i novu pozajmicu i nagovara ga da razglasi da daje ~asove. U istom pismu Mocart ka`e da bi voleo da ima osam u~enika.

115

Kajetan Hagenauer, sin nastojnika u ku}i Mocartovih, Lorenca. Dok su Mocartovi bili na turneji, Kajetan je pristupio benediktinskom manastiru Svetog Petra (uzeo je ime Dominik) slu`e}i 15. oktobra 1769. prvu misu. Mocart je, slave}i prijateljev postupak, napisao Misu Dominikus i oratorijum za nju u formi italijanske simfonije. Hagenauer je, verovatno, autor medaljona na Mocartovoj rodnoj ku}i u Salcburgu. Ku}na pomo}nica kod Mocartovih u Salcburgu. Violinista Anton Jani~, Mocartov prijatelj, ~lan kapele porodice Valer{tajn.

116

117

118

Februara 1777. Mocart je za groficu Mariju Anu Grafin Lodron napisao Divertimento u B-duru sa {est instrumenata, tj. guda~ki kvartet s dve obligatne horne, KV 287. Johan Jakob Mozer imao je gluma~ko dru{tvo Kne`evsko-bavarska privilegovana Mozerova dru`ina, koje je po ~itavoj Nema~koj izvodilo svakovrsna scenska dela: komedije, tragedije, balet.

119

Patru florijanu, O, grofu oxenstirnu, G: glavnom snagatoru, i svim magarcima u Salcburgu, P, Prexijskim, grofu Prancku kuvarmajstoru, i grofu Perusi, Q, G: ouilibetu, quodlibetu, i svim graktalicama, R: Patru florianu reichsiglu, Robinanu, i Maestru Rustu, S, G: Suscipi, G: Sajfertu, i svim svinjama u Salcburgu,121 T, G: Tancbergeru na{emu mesaru, thresel, i svim truba~ima, U, gradu ulmu,122 utrehtu, i svim urama123 u Salcburgu, ako ispred dodate k, u sredinu v,124 V, vir{laru hansu, W, weisseraninu, i woferlu, X, xantipi, i xerxu, i svima ~ija imena po~inju s x, Y, G: ypsilonu, svim G: ybrzanim, i onima ~ija imena po~inju s y, na kraju sa z, G: zabu{antima, G: zvon~i}ima, i G: zezatorima u zamku, addlieu, kad bih imao prostora napisao bi jo{ pone{to, najmanje Komplimenata mojim dobrim prijateljima, ko to ne mo`e biti ne zavre|uje da mu i{ta napi{em. Ja pametnoga danaske ni{ta vi{e ne mogu zapisati, jer sam sve izbacio iz `u~i. pa da zamere iz toga ne Smeju Oti}i, danas jo{ jednom pa sam ne mogu pomo}i. zdravo bili. laku vam no} `elim i slatko par~ence pite: lepo mi spite. drugima }u pisati pametnije bar{unastije, mal~ice sitnije;

120

Marija Ana Valpurga Ignacija, poznatija kao Nanerl. Mocartova sestra, ~etvrto dete Leopolda i Ane Marije. Ro|ena je 30. juna 1751. V. A. M. je od oca nasledio kriti~ki, pa i prezriv odnos prema rodnom Salcburgu. Jedna od najva`nijih stvari zbog koje mrzim Salcburg, napisao je Mocart ocu, jesu grubi, raspu{teni i nemarni dvorski muzi~ari. Jedan ~astan ~ovek, koji ima moral, ne mo`e da se dru`i i `ivi sa njima, jer je prinu|en da ih se stidi, umesto da se za njih zauzima. Kod nas muzika nije omiljena i ne u`iva nikakav ugled.

121

122

Leopoldov opis (11. jula 1763): Ulm je u`asno, staromodno mesto... Sagra|eno bez imalo ukusa... Prevodilac je posegao za tu|icom da bi o~uvao Mocartovu igru.

123

124

@iveti doli~no i `iveti veselo dve su stvari, a potonja je nemogu}a bez ~arolije kada bih zaista uspeo, bilo bi u tome ne~eg natprirodnog - {to je nemogu}e jer vi{e nema ~arobnjaka. Ali, ~ekajte, imam ideju! Postoje neki ljudi ro|eni u Salcburgu grad je u stvari njima preplavljen - kojima samo treba izmeniti prvo slovo prezimena Feksen (budale) u Heksen (ve{tice), i tada bi moglo pomo}i (iz pisma opatu Bulingeru 7. avgusta 1778).

48

49

19.

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Manhajm, 03. decembra 1777)

Ma trs chre Cousine! Pre nego {to po~nem da pi{em moram u ku}icu i}i - - - tuna, pored je! ah! - - sada opet lak{e di{em! - kamen mi je sa srca pao - sada opet mogu da se na`derem! - no, no, kad se ~ovek jednom isprazni, `ivot po~ne da ga mazi. Va{e cenjeno pisanje od 25.toga Nov. sam uredno primio, da niste napisali da su vas boleli glava, vrat i ruke, i da vas, ovog ~asa, sada, ba{ ovog trena, hipa takore}i, bole{tine ne mu~e vi{e, sasvim sam uredno primio Va{e cenjeno pisamce od 26.tog Nov: Da, da, najmilija moja Devi~ice Sestri~ice, tako je to na ovom , zar Svetu; jedan ima Kesu, drugi Para, ~ime biste dr`ali? - ne? Op sa sa, Kupferschmied, dr` mi ^ovek, ne stiskaj, dr` mi ^ovek, ne stiskaj, liz mi guz, sva je med, Kupferschmied, da i to je istina, ko veruje, bi}e bla`en, i ko ne veruje, ide na Nebesa; ko veruje ba{ je blesa, tako ka`e moja kesa. Vidite da znam pisat, kako ho}u, lepo i divlje, jednostavno i lukavo: ~as ovako, ~as onako, nije ba{ na note da se topi{ od milote. Ranije sam bio Neduhovit, pa sam pisao lepo, jednostavno i istinito; danas sam se dobro urimao pa pi{em divlje, lukavo i razigrano; zavisi od toga {ta Vam je dra`e, - izme|u dvoga morate izabrati, po{to ja nemam drugog Izbora, lepo ili divlje, jednostavno ili lukavo, istinito ili razdragano, 3 prve re~i ili 3 poslednje; Va{u Odluku o~ekujem u narednom Pismu. Moja Odluka je kona~na; ako mi je nu`da idem, sve zavisi od Prilike, ali ako je stiska, i ne mogu se uzdr`ati, problema nema - pljusnem ga u ga}e. Bog te blagoslovio Nogo, ali Pete imam uvek pri Ruci. Va{i Vam dragi Di~ni Strini vrlo sam obavezan za Kompliment od Va{e50 51

125

I dok Mocartu ukazuju po~asti (uz retke nov~ane nagrade koje uglavnom ne pokrivaju rashode), njegova majka se mrzne u hladnom Manhajmu, vode}i i sama, kao i otac, ra~una o svakoj pari. Danas je Volfgang na ru~ku kod gospodina Vendlinga, pa sam sama kod ku}e, kao {to uglavnom biva, i podnosim u`asnu hladno}u. Kad se podlo`i jedna vatra (dobro je) i ~im se ugasi u sobi je opet hladno, a makar mala vatra ko{ta dvanaest gro{a. Zato ja samo ujutru kad ustajem i uve~er, pred spavanje, malo podlo`im, a preko dana se naprosto smrzavam. Ne mogu vi{e da pi{em, jer su mi se zbog hladno}e prsti sasvim uko~ili, pi{e gospo|a Marija Ana Pertlin Mocart. Johan August Vendling (1723-1797), flautist. Dorotea Vendling, `ena flautiste u dvorskom orkestru, ljubavnica izbornog kneza.

126

127

Di~ne Freysinger, kojega mi je Va{a draga G|ic. Juliana imala dobrotu isporu~iti. - Pi{ete mi da odista mnogo toga znam, ali previ{e je previ{e; - u jednom pismu priznajem, da je previ{e, ali bi se stvarno dalo prili~no napisati; razumite me, za volju Sonate treba se jo{ naoru`ati Strpljenjem. Ako bi bila za Sestri~inu, bila bi ve} odavno gotova - - i ko zna ili Madselle Freysinger jo{ misli na nju - - no, bez obzira na to nastoja}u da je {to pre zavr{im, napisa}u Pismo uz to i svoju dragu Sestri~inu zamoliti, da sve valjano prepravi. A propos od kako sam oti{ao iz Augsburga, jo{ nisam skinuo pantalone; - osim no}u pred spavanje. [ta Bi samo mogli pomisliti, da sam jo{ u Manhajmu, stavio prut, sasvim krut, mal~ice ljut, nimalo `ut. U{o bi ceo, sasvim beo, krupan ko but, hitar ko hrt. Ta ne dr`i jer jo{ nisam otputovao, nikakav put! Ali mislim da }u sada, ubrzo, Manhajm napustiti. Ipak od Vas mogu i dalje na augsburg dobijati i Pismo do daljega Poruke adresirati na Manhajm. Gospodin Bratanac, Ga: Strina i Deva: Strina se preporu~uju mojoj Mami i meni. Bili su ve} u Strahu, da smo nehatno oboleli, jer tako dugo nisu primili Pisma od nas. Prekju~e ih je kona~no razveselilo na{e Pismo od 26.tog Nov. i danas 3.eg Decmbr. imaju mi Zadovoljstvo odgovoriti. Tako|e }u Vam ispuniti Obe}ano? - No to vas raduje. Samo da ne zaboravite Minhen po komponovanju Sonate, tako ti je to, kad jednom ispuni{, i to tako|e mora{ obe}ati, sve mora da bude Re~ jednog Mu{karca. - Sada ne{to pametno. Hitro vam moram ne{to re}i: danas nisam ru~ao kod ku}e,125 ve} kod nekog Mons. Vendlinga126; i morate znati, da on uvek ru~a u pola 2. Sata. o`enjen je i ima k}erku, koja je neprestano bole{ljiva. Njegova Supruga127 peva u Operi a on svira Flautu. I, mo`ete zamisliti, kad je bilo Sati pola 2, svi smo, sem K}erke koja je ostala u Postelji, seli za sto i ru~ali. Svim na{im dobrim prijateljima i prijateljicama {aljem vr{nu Guzicu Pozdrava. Va{im cenjenim Roditeljima pi{e na Str. 3 u Redu 12.

52

53

128

Parodija 113. psalma: Et nunc et usque in aeternum.

Sada ne znam ni{ta Novo vi{e. osim da je stara Krava posrala novi Drek; i time addieu Ana Marija [loserka ro|ena Bravarka. Ostajte mi zdravo i uvek me volite; pi{ite mi br`, jer zima juri u sr`; i Obe}anje morate ispuniti, ina~e idem bljuvati. addieu, mon Dieu, ljubim vas hiljaduput kao i sad nanos-navrat

U Manhajmu nekijavi~nome 3ega decembr. a ne Quatembr: 1777. no}i neke od sad pa za sve Veke128 Amin

Ma trs chere Cousin jeste li ikad videli Berlin? Bratanac usrdni smrdi u lepoj i divljoj prirodi V. A. Mocart Thhh: sranje: te{ko mi je srat.

54

55

20. MAJCI U MANHAJM(Vorms, 31. januara 1778)

Madame Mamam! rado buter papam. Bog je stvarno velik zdrav sam i jak kao bik. Idem tako promi~e svet samo bez para sam opet; na to kao da sam nau~en i zbog toga sam ba{ sku~en. Sa takvim sam ovde ljudima {to nose bljak u crevima, zato ga lako bace pred vrata, ba{ tako, kao za gosta. I svake no}i lepo se prdi da `estoko puca i smrdi. Samo ju~e ne sti`e prdonja Kralj ~iji prde` mirisni ubija ko malj, a ni{ta posebno nije samo {to prde` ne mo`e da skrije. Ve} vi{e od 8 dana kako putujemo i govanca putem `estoko razbacujemo. G. Vendling bi}e u`asno ljut, jer vredan ne bejah a odu`i se put ali kad pre|em preko Renskog mosta bi}e mi stvarno svega dosta i napisa}u 4 Quartette do kraja da bude kraj ovog kupleraja.56 57

129

Inverzija. U pismu iz Pariza 7. avgusta 1778. Mocart se potpisao anagramom: Romatc.

I Koncert sam rezervisao za Pariz, ba{ sam ga i{~a~kao na prvi zviz. Istinu da ka`em s nekim bih ljudima oti{ao malo u svet dalekim gradovima, kad s tak=vim dru{tvom, koje vidim pred sobom, ve} mi i misao na njega prevr}e drob, Sada pak ni{ta se ne mo`e, jer zajedni~ka nam je slavaVeberova guzica vredi vi{e no Ramijeva glava ~ija je guzica najpi{i~niji komad mam bolji od ~itavog Mons: Vendlinga jad. Ako na{e sranje Bogu se dopadne guza nam u govnima dovek ostadne. Po{teni smo ljudi i to nas skupa dr`i, jer summa summarum imamo 8. o~i sem onog na kojem svako sedi. Ipak nek bude za sada dosta re~i ove moje poezije; re}i }u jo{ samo to, ne da pito bih, u ponedeonik ~ast mi je o, Vas embrassirati i ruku Vam poljubiti, ako se sranje moje dade u ga}e skriti. dieu mama Odanog sinka imaste Vorms, 1778.mog januara rastu mi kraste Anno 31. Tracom129

58

59

130

Prvi put Mocart je bio u Parizu 1763/4. Tri nedelje boravio je na francuskom dvoru i u Versaju svirao Mariji Antoaneti. Iz Pariza je, u aprilu 1764, oti{ao u London gde, pored Baha, upoznaje kastrate Mancuolija i Tendu~ija. U Londonu ostaje do jula 1765, pa preko Kenterberija, Dovera, Amsterdama, Haga i Lila ponovo, u maju, sti`e u Pariz da bi od jula do novembra preko Di`ona, Liona, @eneve, Berna, Ciriha i Minhena stigao u Salcburg. Prenaporno putovanje ko~ijama!

21. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Manhajm, 28. februara 1778)

Mademoiselle ma trs chere Cousine! ...molim vas lepo glava mi je jo{te na ramenu ~itava i zdrava, ja umro nisam! - - odakle vam samo misao ta da sam se izdu`io ja? oladio da sam, mandrkno, pandrkno dok `iv jesam? to ne! ne i ne. ne mislite tako, molim vas ovako; jer misliti i srati nije svejedno nego svedva! - kako bi neko mogao tako lepo pisati ako bi bio mrtvak? kako bi to uop{te bilo mogu}e? - - - za svoje tako duuugooo }utanje ne pada mi na pamet da tra`im izvinjenje, jer mi i tako i onako ne bi verovali; ali, {to je istina, ostaje istina! - imao sam toliko posla, da mi je odista ostalo dosta vremena da mislim na ne}akinj~icu ali ne i za pisanje, za to mi je to moram hteti dati imati kad smognem. Sada mi je ~ast, upitati vas, kako vam je stanje i ostalo sranje? - jesu li vam va{ke iste ko na{ke? - da niste mili svrab dobili? - ili me jo{ mal~ice volite? - da li jo{ redom po obi~aju pi{ete kredom? - da li sam s vremena na vreme deo va{e {eme? - zar vam nije povremeno u`e bilo malo du`e? - jeste li bili smrknuti ili zabrinuti? za me uboga s luda~kom puti; sada mo`ete biti mirni jer mi smo fini, u svojoj veri mogu jednog ispustiti! jesam li vas oslobodio? - victoria! - - na{e guzice bi}e zastavice mira! - pomislio sam da mi se ne}ete mo}i vi{e opirati. da da, nespremnost mi ne mo`e pri}i ni blizu, i ne mislim se vi{e dati na analizu, jer }u za 14 dana biti ve} u Parizu.130 ako mi `elite odgovoriti a ne u Augsburgu skriti, posao s pisanjem ne odugovla~ite vi{e, ina~e treba da mi se pi{e, pa ako60 61

131

Prevodilac je isprva verovao da je re~ o Mocartovoj projekciji, ali kompozitor je u to vreme imao kuju Bimbes. Mocart je, za kratkog `ivota, imao tri psa: Bimbes, Pimperl i Gukel. Belot je, ipak, pas iz pri~e.

otputujem stvarno pre no {to dobijem pismo bajno, nasra}u se sjajno. srati! - - srati! - oj srati! - oj re~i slatke! - o sre}e kratke! seri peri! - kakac mljakac! - {ljis! - sklis! - o sharmante! - kaka `draka! - i to je lepo! - govance `umance! - kaka sraka, laka kaka! - liz, zviz, ugriz! - ba{ me veseli, samo seri! - o radosti! - o lepote! - Sada ne{to sasvim drugo ako ste ovo dobro podneli a da niste na~isto {enuli. u augsburgu je mnogo lak{e pomind`iti nego tu. `eleo bih biti pored vas, da bih se mogao s vama {etati okolo kao pas. Moja Mama i ja, oboje se preporu~ujemo G: Ocu i gospi Majci, sestri~ini na{oj, i nadamo se da ste svi 3 ba{ zdravi i veseli. Nas dvoje smo hvala bogu i slava sva. ne veruj to. tim boje, bolje tim. apropos: kako stojite s francuskim jezikom? - da li bih smeo ubrzo napisati jedno po francuski? - iz Pariza, pa da? - recite mi to no, a jo{ imate spunicunifait? - to verujem. Moram brzo da svr{im, jer sam u Stisci, jer taj ~as stvarno nemam ama ba{ ni{ta da ka`em u ovoj prepisci; pa tako|e zato, jer nemam vi{e Prostora; kao {to sami vidite papir }e ubrzo nestati; pa umoran sam ve}; prsti me bole od brzopisa, pa, na kraju, ne znam ho}e li, uop{te, biti jo{ mesta i {ta da uop{te napi{em, osim te pri~ice, koju vam imam namere ispri~ati. ~ujte, dakle. nije odavno od toga, {to se zbilo; dogodilo se tu, u zemlji. to je prouzrokovalo mnoga uzbu|enja, {to se ~ini neverovatnim; mada, me|u nama re~eno, tu se po~etak ~itave pri~e jo{ ne nazire. dakle, da skratim, bilo je oko 4 sata tada, mesto ne znam koje - - bilo je neko selo ili ne{to sli~no bogu iza nogu; No, na kraju krajeva, nije bitno, da li je odatle drek oticao u more, ili su ba{ tu sre|ivali lukave guzne rupe; ukratko, bilo je tu ne{to. tamo je bio pastir ili ov~ar, prestar bje svakako i svekoliko, a izgledao je stra{no krupan i krepak; bio je sam, dovoljno namazan, i `iveo je ba{ veselo, da, to vam moram re}i prvo, pre nego {to ispripovedam ostalo, imao je straobalan glas, ba{ kao i stas; ~ovek je morao ga}e do u~kura napuniti kad bi ga ~uo i mrtav bi se streso kad bi ~ova glasinom skreso. No, re~ju, znati morate, da je tako|e imao psa, ime mu Belot131 be{e, veoma lep i velik pas, beo s crnim pegama bi, da ti je stati pa gledati.

62

63

Jednoga dana, idu}i za ovcama, a imao ih je 11 hiljada; u ruci je imao {tap, s lepom {arenom maramom. bez {tapa nikud nije hodio. {tap ga je valjda vodio; sad slu{aj dalje. kad je tako i{ao jedan dobar sat, umorio se, i seo je kod jedne re~ice. Najzad je zaspao, i prisnilo mu se da je bez ovaca ostao, i u tom strahu se probudio, i video da ga je san sludeo. Onda je ustao, i po{ao napred, mada ne zadugo; mo`da je minulo jedva pola sata, kod mosta je posustao, a bio je veoma dug, ali na obe strane ~vrst, da se nije moglo pasti; pogledao je u svoje krdo; i po{to je morao preko, po~eo je 11 hiljada ovaca da na prste broji. Sada bih molio za va{u pa`nju, dok stado od 11 hiljada ovaca pre|e na drugu stranu, onda }u vam do kraja ispri~ati pri~u. pa ve} sam vam rekao da izlaz jo{ ne znam. nadam se da }e biti, dok vam pi{em, ve} gotovo preko; ako ne, meni je svejedno; zbog mene bi mogli da ostanu na istoj strani. u me|uvremenu se morate zadovoljiti time; {to o samoj stvari znam, to sam napisao. i bolje bolje je da sam prestao, nego da jo{ ne{to sla`em. mo`da mi ne biste verovali, tako pa verujte mi - polovinu ne. sada stvarno moram da zavr{im, pored svega mi je te{ko prestati, ko po~ne jednom mora i stati, ina~e ljudima postane mora, svim mojim pajtosima Komplimente daj, ko mi ne veruje neka me bez prestanka li`e zguz, od sad do beskona~nosti, kad se opet vrne pameti. taj liza}e me dovoljno dugo, kad pomislim na nj manje mi je grdo, zalihe dreka mog me brinu, ako ponestane bi}e ih kod gostiju. Addieu sestri~ino. ja sam, bio sam, bio bih, bio sam bio, bi bio bio, oj ko bi bio, oj da bi bio, daj bo`e da budem, biti bih hteo, bi}u, bio sam, ako budem bio, oj da budem bio, bejah, bi}u biti bio, oj ako bi biti bio, oj da bi biti bio, ho}e li bog dati da budem, {ta? - nem ko riba. addieu ma chere Cousine, baj~ice? - svejedno ostajem tvoj naime jedinstven bratanac Manhajm 28oga febara 1778 Volfgang Amad Mocart

64

65

132

Verovatno se V. A. M. javlja iz carskoga grada, Be~a, na putu za Minhen. Iz pisma se ne mo`e pouzdano utvrditi mesto. J. Vogel, izdava~ knjige Die Bsle Briefe, misli da se Mocart javlja iz Kaihajma. Celestin Drugi, generalni vikar.

133

22. MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Kajzerhajm, 23. decembra 1778)

134

Nadbiskup Hijeronimus bio je hladan ali pravi~an: ra~unao je ako Mocart ve} ima platu (450 guldena, zama{na suma; na jednoj poreskoj prijavi posle 7. decembra 1787, kada je naimenovan za kraljevsko-carskog dvorskog kompozitora s godi{njom platom od 800 guldena, zapisao je previ{e za ono {to radim, premalo za ono {to bih mogao), onda treba i da je zaradi. Da je vazda bio u besparici govori i pismo ocu od 30. septembra 1777. godine u kome izla`e sanjala~ki plan u ~iju ostvarljivost veruje, ali ga je ipak pripisao stanodavcu Albertu. On (Albert) `eli da okupi deset prijatelja, svaki bi mese~no izdvojio po dukat, {to je deset dukata na mesec, odnosno pedeset guldena... Mocartovima (ocu i sinu) je vi{e odgovarao stalni prihod bez obaveza. Putovali su dok je Mocart bio koncert-majstor orkestra u vreme nadbiskupa Sigismunda fon [ratenbaha, ali Hijeronimusov prethodnik, mada naklonjen Mocartovima, nije davao nikakvu platu, pa nije ni branio putovanja i odsustvovanja iz orkestra. Na nadbiskupovo odbijanje da dozvoli odsustvovanje iz orkestra, Mocart mla|i je o{tro reagovao pa su i otac i sin dobili otkaz. Onda je otputovao u Pariz (zadr`avaju}i se u Minhenu i Manhajmu), na turneju ~iji su finansijski efekti bili toliko bedni da po povratku 1779. pokajni~ki moli nadbiskupa da ga primi u slu`bu. Nema~ki prire|iva~i se ne upu{taju u obja{njavanje, ali srpski ~italac }e lako dokonati da Mocart cilja na kurve, kao uostalom i u pismu iz Manhajma od 26. novembra 1777. Uistinu, re~ se na nema~kom pi{e Hure, ali je Mocart, zbog rime sa Natur napisao h-r (deo pisma koji prethodi re~i rebusu h-r Mocart je, veoma dobro, rimovao: bsle - hsle, gelassen - hassen). Nejasno je, jedino, otkud, najednom, kompozitor neguje puritanizam, ali to je za drugu pri~u.

kaysersheim132 23eg:dec. 1778. Ma trs cher Cousine! u najve}oj brzini - i najpotpunijem Pokajni{tvu i bolu, a s ~vrstom namerom vam pi{em, i poru~ujem vam, da }u ujutru otputovati u Minhen; - najmilija sestri~ina, ne budi mazuljak - veoma bih voleo u augzburg uveravam vas, samo kada bi me G: Dr`avni Prelat133 pustio da od=em, a ne mogu ga mrzeti134, jer bi to bilo suprotno zakonu boga i Prirode, ina~e bi mislili samo na k-e135; sada je tako mogu}e je da iz Minhena, na kratko, skoknem u augsburg: samo to nije ba{ sigurno; - ako vas veseli da me vidite kao {to mene da vas, pa do|ite, dakle, u Monakov cenjeni grad - gledajte da ste jo{ pre Nove godine u gradu. tako vas potom mogu odgledati i spreda i otpozadi - kojekude vas ho}u voditi, ako je potrebno tako|e i darivati - samo jedno mi je `ao, kako nije mogu}no da vas primim: jer nisam u gostionici, ve} stanujem kod - gde? - to bi sada rado doznao; - Sada je komi~nooooo a part - istini za volju veoma mi je va`no da do|ete - mo`da }e vam zapasti velika Uloga - zato svakako do|ite, sve drugo su govnarije: ja }u vas osobito Komplimentirati, guzicu vam zape~atirati, ruke izljubiti, otpozadnom sa~marom napuniti, vas Embrassirval, otpozadi i odnapred darivati, jer sam mo`da ostao du`an, do jote otplati}u, i stru~no vam zaprdeo, pa mogu}e jo{ pone{to u ga}e dodao - No67

135

66

adieu - Srda{ce moje an|elu moj s bolom ~eka te tvoj136

Ko }e Mocartu prigovoriti pored svih pravopisnih proizvoljnosti jo{ i tautologiju! Nejasno. Mocart aludira na `upnikovu putenost.

137

138

139

Nedostaje ugao stranice. U knjizi Mocart Briefe ispisana je re~ Cousin bez naznake da i{ta nedostaje. Otcepljen ugao stranice. U knjizi Mocart Briefe na kraju pisma stoji potpis V:A:Mocart bez napomene da i{ta nedostaje. U izboru Die Bsle - Briefe koji je priredila Julijana Vogel nazna~eno je da nedostaje ugao pisma.

140

Napi{ite mi bar koju u Minhen Poste restante maleno pisamce136 na 24 strane, ali mi ne otkrijte kona~i{te, da ne tra`im ni ja vas ni vi mene; P:S: Drek = dibitari137 neki `upnik iz Rodempla138; svojoj kuvarici isprobao je guzu, drugome zbog Exempl-a; Vivat - vivat votre sincere Co139 V: A140

68

69

141

Johan Bem, imao je putuju}i pozori{nu trupu. Mocart je za Bema napisao libreto 1779, veruju}i da }e biti izveden u Be~u, kako bi se otresao odbojnog Salcburga.

23.

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Salcburg, 24. aprila 1780)

Salcburg, le 24. davril 1780. Ma trs chre Cousine! Na moje pro{lo Pismo ste tako lepo odgovorili da ne znam kako sad da do|em do Re~i, kojima bih vam mogao dovoljno ta~no iskazati svoju Zahvalnost, i istovremeno ponovo potvrdim da veoma sam Njihov najodaniji Sluga i iskreni Bratanac VOLFGANG AMADI MOCART Rado bih vam napisao jo{ {togod ali kako sami vidite mesta nema do adieu, adieu voljno Sada {alu na stranu; ovog puta mora}ete da mi oprostite da na va{e najljubaznije Pismo ne}u odgovoriti kao {to zaslu`uje, od Re~i do Re~i, i dozvoliti da smem napisati samo najnu`nije; drugi put }u poku{ati da svoju Gre{ku koliko mogu popravim Sada je 14. Dan otkako sam odgovorio Mr Bemu141 - zna~ajno je jo{ znati, da li je moje Pisanje bilo Danguba, {to bi mi bilo veoma `ao jer ina~e predobro znam, da je Mr Bem sve Dane jo{ prekomerno okupiran - uostalom neka bude kako ho}e, u svakom Slu~aju molim70 71

Vas moja draga Tras, da isporu~ite Hiljadu Komplimenata - i da ~ekam samo na njegov Mig, pa bi}e Arija odmah gotova. 142

Kao i Albert Ajn{tajn, ni Mocart se, izgleda, nije snalazio u osnovim ra~unskim radnjama ili, {to je verovatnije, nije mario za brojke osim kada se njima izra`avao prihod. Da su mu brojke te{ko padale dokaz je i na~in na koji je, vazda prekorevan od oca, vodio doma}instvo.

Slu{ao sam da je tako|e Munschhauser bolan; je li to istina? To ne bi bilo dobro za Mr Bema. - Sada ste draga verovatno sve Dane, ~ak i po nevremenu i mrkloj no}i, vredan posetilac Pozori{ta, kada imate slobodan Entre? - nemam vi{e ni{ta novog {to bih vam mogao napisati, osim da je Jozef Hagenauer |: kod kojeg smo vi, moja Sestra i ja u zasvo|enoj izbici pili ^okoladu: | na `alost umro. - veliki gubitak za njegovog Oca - njegov brat Johan |: onaj o`enjeni: | koji je umnogome imitirao brata, a ina~e je prili~na danguba, mora}e da se prihvati posla jer je pao na suhe grane. Sada moja najvoljenija, najbolja, najlep{a, najvrednija i najljubavnija - brzo otpi{i! - odista molim za sve novosti od Ku}e i oko nje - svim Ljudima koji su napisali Komplimente, opet dvaput toliko - Adieu - Slede}i put jo{ toliko: da - pre vas, Draga moja, ~itavu knjigu - adieu Od mog Oca Papana i moje Sestre cakane, sve mogu}e - va{im Roditeljima od nas 3ri, 2 De~aka i jedne Devoj~ice, 12345678987654321 Preporu~ujemo se, i svim dobrim pajtosima samo od mene 624, od mog Oca 100 i od Sestre 150 sve zajedno 1774142 i summa summarum 1234567897656095 Komplimenata.

72

73

143

Pismo je napisano u Salcburgu 10. maja 1780. Mocart je pogre{no datirao upotrebiv{i nekad uobi~ajenu igru re~i i brojki (neprevodivo). Izvedeno od violon~elo, ali mo`e da zna~i i ljubi~ica / ljubi~i~ica (po{to je Mocartu mio deminutiv), mada prevodilac veruje da je u pismu bli`i, i u asocijacijama, muzi~kom instrumentu nego cvetu. Kompozitorovo puno ime.

24.

144

145

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Salcburg, 10. maja 1780)

146

Deo mise: Credo in unum Deum. Patrem omnipotentem, factorem caeli et terrae, visibilium et invisibilium. Karl Bernard fon Figele, pravnik, obo`avalac Mocartove sestre. Nejasno je za{to ga Mocart ovde pominje.

147

De Salsbourg / a Mademoiselle / Mademoiselle Marie / Anne de Mozart ps: / a / Augsbourg / [vapska / Predati / Jesuiten Gasse / Par Munic najmilosnija, najbolja najlep{a, najumiljatija, najdra`esnija, od bezvrednog bratanca razjarena sestri~ina ili Violon~elica! -144 Salcburg 10og maja 1709e143 straga mi duni unutra -:dobar je nazdravlje.

Ili }u ja Joannes Christostomus Sigismundus Amadeus Wolfgangus Mozartus145 biti u stanju, va{u dra`esenu lepotu |:visibilia in invisibilia:|146 gotovo dobrom klompastom petom u`asni bes smiriti, omiliti, ili razgrnuti, pitanje je na koje bih rado odgovorio: pomiriti zna~i, Nekome ne`no guzu umiti - umiljat sam i tako po prirodi i ren rado jedem, posebno s govedinom tako gledano je s lajpcigom sve u najboljem redu: uprkos tome {to nam M:r feigelrape147 stalno tvrdi ili bolje re}i preti, da od toga pita ne biva - u {ta mi je odista Te{ko verovati - pa ne bi bilo vredno ni truda da bi se to pro~italo - ~ak i kad bi se radilo o kesi punoj Konventskih krajcara - onda bi se, najzad, isplatilo zagrabiti, uzeti, stegnuti. - zato, kao {to rekoh, ne bih mogao druga~ije, to je Zadnja Cena - trgovanje ne74 75

148

Bezo~no su ga iskori{}avali, dok je protestovao sebi u bradu: Kakva hulja! Umro je u dugovima koje je, na Konstancinu molbu, isplatio car Leopold Drugi mada ga Mocart nije predstavio u najboljem svetlu u ^arobnoj fruli. Ta opera slavi masonstvo, tolerisano u vreme Jozefa Drugog i proganjano za vladavine Leopolda Drugog. Ipak, car nije zaboravio da je prilikom krunisanja 15. oktobra 1790, u Frankfurtu na Majni, Mocart izveo Krunidbeni koncert u D-duru (KV 537), ili je samo hteo da se odu`i mrtvom kompozitoru {to ga, uprkos brojnim molbama Leopolda Mocarta, nije zaposlio. Prvi Mocartov biograf, profesor filozofije i pedagogije na pra{kom univezitetu, Franc Ksaver Peter Njemet~ek (ili Njemt~ek, 1766-1849), bele`i: Ne samo da su klevetnici Mocartu pripisivali sraman i krajnje razuzdan `ivot, ve} i dug od 30.000 guldena, sumu koja je zaprepastila i samog cara. Udovica je uverila monarha da je dug zapravo deset puta manji i da nije u~injen lakomisleno. Po{to je Mocart u slu`bi bio tri godine, carskom milo{}u je udovici na ime penzije odre|eno 260 guldena. Iza Mocarta je ostalo 200 guldena gotovine, skromno poku}stvo i biblioteka procenjena na 23 guldena i 41 krajcaru. I rukopisi, naravno. Njih }e Konstanca, nad`ivev{i mu`a 50 godina, ve{to prodavati i vremenom ste}i lep imetak. Nepuna dva meseca po Mocartovoj smrti, Konstanca je pruskom kralju prodala osam kompozitorovih rukopisa po 100 dukata jedan! Pred udaju za Mocarta jedva da je bila pismena.

dopu{tam,148 pa nisam Zadu{na Baba; i time sam zape~atio! Da draga moja violon~ice! tako to ide i takvo je stanje u Svetu, jedan ima kesu, a drugi dinar, a ko oboje nema, nema ni{ta, i ni{ta nije toliko kao vrlo malo, a malo nije dovoljno,149 ka`e se da je ni{ta uvek manje od malog, i malo uvek vi{e niod~ega, i dosta uvek vi{e od malo, i - tako je, tako je bilo, i tako bi}e, privedi pismo Kraju, zatvori ga, i po{alji ga u drugo mesto i Kraj - figa: njihov pokorni i najponizniji parija moja guzica nije Be~lika Preokret preko V:S:150 P:S: Da li je ^e{ko krdo151 ve} pre{lo - recite mi, Draga moja, molim vas uime Boga! ah! - - - Sada su verovatno u ulmu, zar ne? O, uverite me u to, preklinjem vas svim {to vam je sveto - bogovi znaju da to iskreno mislim, a thremichele152 jo{ uvek `ivi? usta mi na guzu privi. Da li se Vogt153 jo{ uvek sa druzima preganja? kako to da izme|u njega i `ene jo{ nije bilo klanja? sama pitanja. Oda Ne`nosti! Tvoja slatka Pojava, - Sestrice, Pogled moj nikad ne napusti i makar ga pekli jer to - - sad nisi ti. Vidim je kad mi se dan smra~i, kad mi Mesec zasija, vidim i - pla~em jer to - - sad nisi ti. U Dolini Onih Ru`a koje }u joj nabrati,77

149

Iako je mnogo komponovao i dr`ao koncerte, Mocart je vazda bio siromah. I{~ekuju}i cari~inu smrt (Marija Terezija je umrla 29. novembra 1780), poru~uje sestri koja se boji da }e vladarkin odlazak sve pokvariti: Cari~ina smrt ne}e ni najmanje nauditi mojoj operi. Nijedno pozori{te nije zatvoreno, komedije se igraju kao i ina~e, a moja opera i tako ne}e biti izvedena pre 20. januara. Cela `alost ne}e trajati du`e od {est nedelja. Molim vas da moje crno odelo dobro i{~etkate, izlupate, okrpite i dovedete u red, pa mi ga po{aljite prvom ko~ijom jer slede}e nedelje ovde }e svi obu}i crninu. Ja koji se stalno muvam tamo-amo, mora}u svuda da pla~em sa ostalima. Wende sofort! Muzi~ki preokret, posebno omiljen Mocartovom ocu Leopoldu. Razradio ga je u opse`nom ud`beniku za violinu Versuch einer grndlichen Violinschule.

150

151

Zapravo pozori{na trupa kojoj je principal bio Johan Bem. Trupa je 1779. gostovala u Salcburgu. Mocart je Bemu dopustio da kao uvertiru za predstavu Lanasa Karla Martina Plimikea koristi Simfoniju u Es-duru (u Kehelovom popisu KV 184). Figura na gradskom satu u Augzburgu. Baletmajstor ~e{ke trupe Johana Bema.

152

153

76

154

Salva Verecundia. Pleno Titulo.

155

kod Onog Mirtinog Venca koji }u joj spleti te Prikazu preklinjem da se promeni Promeni se, Prikazo S:V:154 i postani - o Sestrice ti. P:T:155 finis coronat opus, Plemeniti fon Svinjokur~i}. Moje i svih nas Po{tovanje va{em gospodinu za~etniku - Naime onom koji se potrudi da vas napravi, onoj koja je dozvolila da bude napravljena. Adieu - Adieu - An|ele. Moj Otac vam daje svoj Stri~evski Blagoslov. i moja sestra vam daje hiljadu Sestrinskih poljubaca. i bratanac vam daje {to vam ne sme dati. Adieu - Adieu - An|ele. Narednom ko~ijom ve} }u vam napisati i to ba{ ne{to Pametno, i Potrebno i pri tome ima ostati, do poslednjeg daha. Adieu Adieu - An|ele -

78

79

156

Ocu pi{e detaljno o nekima od tih stvari: U dvanaest sati u podne ({to je za mene cik zore) sedamo za sto. Tu su dvojica komornika, gospodin kontrolor, gospodin poslasti~ar, dva gospodina kuvara, ^ekareli, Bruneti i moja skromnost. Lakeji sede u vrh stola, a ja imam ~ast da sedim pre kuvara, dakle ose}am se kao u Salcburgu. Ovakav raspored za stolom je prirodan jer su kompozitori, ma bio to i sam Mocart, smatrani poslugom na dvoru. A. Ajn{tajn misli da je Mocart pri{ao masonima jer je kao umetnik bio krajnje usamljen, i {to mu je bilo potrebno bezrezervno prijateljstvo. U lo`i je bio ravnopravan s plemstvom.

25.

MARIJI ANI TEKLI MOCART U AUGZBURG(Be~, 23. oktobra 1781)

/ Mademoiselle / Mademoiselle Marieanne / Mozart / / Augsburg / u Jesuitengasse Ma trs chre Cousine! Ve} du`e Vreme bejah `eljan Pisama va{ih, najvoljenija Ne}ako; na {ta }e to izi}i! - i kao {to sam se nadao tako je i bilo. Uostalom dopustio sam da pro|e 3 Meseca a da ne pi{em - pa makar mi d`elat s isukanom sabljom stajao nad vratom; - pa Ne bih znao: kako, kada, gde, za{to i {ta? - neizostavno sam morao da ~ekam na pismo. U me|uvremenu su se meni, kao {to ste verovatno doznali, dogodile brojne i zna~ajne156 stvari, koje mi nisu zadavale malo glavobolje, nego i mnogo ~emera, tuge, bolesti i Briga, {to mi zaista mo`e poslu`iti kao opravdanje za moj dugi Muk; - {to se pak ostalog ti~e, moram vam re}i da su trabunjanja koja su neki Ljudi o meni radosno razgla{avali okolo, delom istinita, a delom, bogami, krivi~na; - ali Za sada ne mogu vi{e re}i; samo, za va{ mir, da ni{ta ne preduzimam - bez razloga - i dabome - bez utemeljenih razloga. - ako biste mi poklonili vi{e Prijateljstva i Poverenja, i okrenuli se meni |: a ne drugima - i to stvarno! - : | samo mirno! - ako bi se va{a priroda okrenula meni, sigurno bih znao vi{e, kao svi Ljudi - i ako bi bilo mogu}e, vi{e od samog sebe! - Ipak - Da sada ne zaboravim - budite tako dobri, najdra`a, najbolja ne}ako, i ne ~ase}i sami po{aljite prilo`eno80 81

157

Johan Andreas [tajn, Mocartov mecena. Prijatelj. Marija Cecilija Veber, budu}a Mocartova ta{ta.

158

159

160

O njima Mocart pi{e 15. decembra 1781: Ni u jednoj porodici jo{ nisam sreo tako razli~ite karaktere. Najstarija k}i je lenja, naduvena, perfidna `ena, lukava kao lisica. Gospo|a Lange je dvoli~na, maliciozna, osorna i koketna. Najmla|a je jo{ uvek premlada da bi bila ne{to posebno - ona je naprosto jedno dobro}udno {upljoglavo bi}e. Neka je Bog sa~uva od zavodnika! Ali srednja, moja dobra draga Konstanca, mu~enik je u toj porodici i verovatno zbog toga i najljubaznija, najpametnija, re~ju - najbolja od svih.

pismeno G:[tajnu;157 - i zamolite ga, neka mi odmah na to odgovori -, ali neka vam najpre ka`e {ta da mi o tome napi{ete: jer se nadam, da }e na{a Correspodenca mila ne}akice, tek sada stvarno da o`ivi! - da vas samo pisma ne bi tako skupo stajala! ako me ho}ete, kao {to se nadam, po~astiti odgovorom, budite molim opet tako naklonjeni i pismo adresirajte kao pro{li put naime na Petra, oko Bo`je, na 2:gom Spratu, iako ne stanujem vi{e tamo, mada je u Po{ti moja adresa ve} tako poznata da ako je pismo adresirano prirodno na moj logis, dobi}u ga jo{ istog dana ili neki dan kasnije. - Sada budite dobro, najdra`a, najbolja ne}akice! i sa~uvajte me u va{em meni tako dragocenom Prijateljstvu; moje ste sasvim osvojili; ostajem Ve~no Ma trs chere Cousine va{ najiskreniji Bratanac i Prjt158 Volfgang Amad Mocart P:S: Preporu~ujem se | va{em G.Ocu i | G|i: Majci, tako|e i | g|ic. Juliani. Ujedno Madme Veber159 Vam se preporu~uje s njenim 3 K}erkama160 = i moli Vas za uslugu. - Gospodin Bartolomej, Knji`ni~ar|:kojeg }ete, sigurno, upoznati: |bio je izmolio Portret Aloise tada Lange, da bi prema njemu uradio bakrorez; sada pak narednog Marta bi}e ve} 2 godine, da o tom Portretu niti o nekakvom Pla}anju nije bilo ni Govora; najzad, bio je obe}an jo{ pro{log Marta. - Madme Veber Vas tako|e moli da se malo zainteresujete za to, jer volela bi znati na ~emu je. - NB. to je taj isti Portret, koji je imao Baron Getc u Minhenu. - mislim da ste ga i vi tako|e videli. - sve je to malo nepromi{ljeno od njega, da ga da u tu|e Ruke, a da nikoga o tome ne obavesti. - Adieu ma chre, pi{ite mi brzo. Vienne le 23. doctobre 1781

82

83

161

Mocart se