pisma ante starčevića vlastelinu eduardu halperu · pdf filehrvatski jezik, latinica....

D O K U M E N T I - S V J E D O Č A N S T V A143

Sažetak: U radu su priređena i kritički obrađena pisma (35) što ih je od 1869. do 1875. Ante

Starčević poslao svom stranačkom prijatelju i financijeru Stranke prava Eduardu Hal-peru Sigetskom. Ona, osim opisivanja političke situacije u tadašnjoj Hrvatskoj i Austro-Ugarskoj, sa Starčevićevoga pravaškoga gledišta uglavnom pokazuju njegova razmišlja-nja o tekućoj hrvatskoj politici te složenim odnosima narodnjaka i mađarona u Saboru. Većina pisama pruža Starčevićeve poglede na politička zbivanja kad je nakon Rakovice politička aktivnost Stranke prava i samog Starčevića zabranjena te se Starčević u Jastre-barskom, gdje živi i radi kod svoga sinovca dr. Davida Starčevića, nalazi zapravo izvan političkih zbivanja. Posebno je zanimljivo nekoliko pisama koja nedvojbeno pokazuju da Starčević nije znao za pripremani Kvaternikov ustanak u Rakovici.

Ključne riječi: Ante Starčević, Eduard Halper, pisma, pravaška ideologija.

Uvodne napomeneU prošlom broju časopisa Hrvatsko zagorje (br. 3-4, 2014.) izašla su pisma

jednog od ideologa pravaštva i revolucionara Eugena Kvaternika zagorskom vlastelinu Eduardu Halperu koja se čuvaju u Arhivu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU).1 Kao što sam spomenuo u tom radu, u Arhivu HAZU-a nalazi se i 35 pisama Ante Starčevića također pisanih Eduardu Halperu u razdoblju od 1869. do 1875., odnosno do Halperove smrti. Ona se ovdje prenose kritički obrađena s pripadajućom znanstvenom aparaturom. Očito je da između nekih pisama postoji veliki vremenski razmak, a i neki

1 Željko KARAULA, Pisma Eugena Kvaternika zagorskom vlastelinu i meceni Stranke prava Eduardu Halperu Sigetskom (1870. – 1871.), Hrvatsko zagorje, br. 3-4., 2014., 132-192.

Željko Karaula

Pisma Ante Starčevića vlastelinu Eduardu Halperu Sigetskom (1869.-1875.)

Č a s o p i s z a k u l t u r u Hrvatsko Zagorje 1 - 4 / 2 0 1 5144

drugi podaci pokazuju da je između Starčevića i Halpera razmijenjeno više pisama nego što ih je ostalo sačuvano u spomenutom Arhivu.

O političkom djelovanju Ante Starčevića navodim čitatelja na neke izvode iz tekuće literature te nema potrebe da su ovdje njegov politički rad rekapitu-lira.2 Kratka Halperova biografija izašla je u mom već spomenutom članku na početku.

Možda da se ipak dometne da je Starčević, djelujući nekoliko desetljeća kao središnja osoba hrvatskog oporbenjaštva, u nekim slučajevima morao mijenjati motrišta, nazore, stajališta, a “u drugim je slučajevima zbog potrebe trenutka isticao jednu stranu društvovne pojave, kako bi prikrio ili sačuvao drugu, računajući ponegdje na moguće sveznike ili pomoćnike”, ali ono čega se nije odricao, o čemu je ustrajno pripovijedao i pisao jednakom snagom, to je bila mržnja prema Austriji koju je smatrao velikim zlom koje se srušilo na hrvatski narod. Zato je isticao u svojim govorima: “Austrija je vazda jedna te ista, ona niti se mijenjala, niti se mijenja. Ja vam kažem u ime povjesnice, da se despocije ne popravljaju, nego propadaju”. To je bio njegov ceterum censeo: protiv Austrije (Austriam esse delendam).3 Prema njemu mi (Stranka prava, op. a.) moramo Hrvatima kazati da je: “sužnju jednako u amerikanskoj republici i u austrijanskoj ili ruskoj despociji”. Starčevićev je jedini politički cilj i zavjet njegova pravaškog nauka ili učenja vratiti Hrvatskoj njenu cjelo-kupnost i samostalnost na osnovu i temelju hrvatskog državnog prava, jer ako su Hrvati narod, sa svim što jedan narod potvrđuje, a jesu o čemu govori njihov tisućljetni povijesni opstanak, onda je njihovo opće i posebno pravo da budu svoj na svome, tj. imati svoju državu, svoju zajednicu, a ne biti prire-pak nečeg drugog, većeg ili manjeg od sebe sama.4

Ova Starčevićeva pisma Halperu nisu nepoznanica u hrvatskoj historio-

2 Ovdje izdvajam sljedeće knjige i radove o pravaškoj ideologiji i biografiji Ante Starčevića: Ante STARČEVIĆ, Izabrani spisi (ur. Blaž Jurišić), Hrvatski izdavalački bibliografski zavod, Zagreb, 1943.; Josip HORVAT, Ante Starčević: kulturno-povijesna slika, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1990.; Marijan DIKLIĆ, dr. Ante Starčević – u povodu 110. obljetnice smrti (1823.-1896.), Zbornik radova Pravaška misao i politika, Hrvatski institut za povijest, 2007., 17-29.; Jasna TURKALJ, Oblikovanje pravaške nacional-integracijske ideologije do Hrvatskog sabora 1861., Zbornik radova Pravaštvo u hrvatskom političkom i kulturnom životu u sučelju dvaju stoljeća, Hrvatski institut za povijest, Zagreb, 2013., 19-68.

3 Ante STARČEVIĆ, Politički spisi (predgovor Tomislav Ladan), Znanje, Zagreb, 1971., 26.4 STARČEVIĆ, nav. dj., 34.


grafiji, naprotiv, često su ih koristili hrvatski i drugi strani povjesničari.5 Ipak, ona nikada nisu publicirana u cijelosti te smatram da postoji opravdanje da se ona objelodane kao prilog poznavanju Starčevićevog odnosa prema “finan-cijeru Stranke prava” Halperu i razvoju pravaštva u Hrvatskom zagorju, ali i kao izvor za Starčevićevu političku djelatnost krajem 60-ih i u prvoj polovici 70-ih godina 19. stoljeća, u razdoblju nakon Rakovice i Starčevićeve prisilne šutnje.

Naime, nakon ustanka u Rakovici vlasti su onemogućile gotovo svaki dalj-nji rad Stranke prava kao “veleizdajničke”6, dok je Starčević bio uhićen i dugo pod istragom iako on, što ova pisma i dokazuju, nije znao za njegovo pripre-manje niti je u njemu sudjelovao. Potrebno je ovdje napomenuti kako to ne znači da Starčević nije prije gajio određena revolucionarna načela (uglavnom u riječima, a ne djelima). Izuzetak, kako je primjerice pisao Nehajev spomi-njući epizodu iz 1864., kada je u Zagrebu u doba poljskog ustanka priprema-na i formirana neformalna “Narodna vlada” pod Kvaternikovim vodstvom, a u kojoj su bili grof Julije Janković, Mirko Bogović i Dragojlo Kušlan (koji su kasnije revidirali, kako navodi Kvaternik) te Starčević i koji bi u pogodnom trenutku revolucionarnom gestom proglasili slobodnu hrvatsku državu. No, poljska pobuna ostala je bez potpore stranih sila te je ruska vojska slomila ustanike.7 Ti Kvaternikovi potezi i pomalo nerealni planovi potvrđivali su kod Starčevića i Halpera “postepeno ubjeđenje”, prema Keršovanijevu mi-šljenju, da je riječ o: “donkihoteriji, kao letenje u oblacima, kao udaljivanje od stvarnosti”, iako su i dalje visoko cijenili Kvaternikov doprinos razvoju i širenju pravaštva.8

Uglavnom, Starčević se na sudu branio da nije bio upućen u događaje, pri čemu je potpisao i iskaz o neslozi članova stranke i Kvaternika. U pismu Halperu 4. siječnja 1872. Starčević piše: “Osim što sam podpisao zapisnike

5 Pisma je često koristila Ljerka Kuntić, specijalista za Kvaternika i pravašku povijest, za svoju voluminoznu disertaciju: Vanjskopolitički pogledi pravaša od 1858. do 1871. godine, Zagreb, 1960. (neobjavljena doktorska disertacija).

6 Ovaj epitet je Stranka prava dobila kasnije u svom “zlatnom dobu”.7 Milutin NEHAJEV, Rakovica, Matica hrvatska, Zagreb, 1932., 216.; Kerubin ŠEGVIĆ, Drugo

progonstvo Eugena Kvaternika, Hrvatska poučna knjižica “Ćiril-Metodskih zidara”, Zagreb, 1907., 98. Vidi i: Piotr ŽUREK, Siječanjski ustanak 1863. u Poljskoj i Eugen Kvaternik, Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod, 2012., 117.

8 Stanislav ŠIMIĆ, Josip BOGNER, Otokar KERŠOVANI, Izabrana djela, Zora, 1975., 548.

D O K U M E N T I - S V J E D O Č A N S T V A


u zatvoru, i napisao razjasnenje, na zahtev suda, o neslozi vladavšoj medju članovima stranke i pok. Kvatrenikom, evo ja nakon 84 dana, pervi put da pišem.” Osim toga u pismu se žali na “nesrećnike” koji su razbili rad stranke.9

Nakon izlaska iz zatvora početkom 1872.10, kad mu je bio onemogućen svaki politički rad, Starčević se povlači u Jastrebarsko (Jaska) kod svoga sinovca dr. Davida Starčevića. Tu od 1873. do 1878. radi u njegovom odvjet-ničkom uredu kao “duboko pozlijeđeni patrijarh”, a političke događaje prati uglavnom preko tiska, ali i preko povjerljivih pouzdanika i prijatelja simpa-tizera pravaštva koji mu donose različite informacije. U njemu tada vlada ogorčenje prema političkim elitama i narodu, što se vidi i u pismima Halperu, a slično je u svojim uspomenama pisao i pravaš Fran Folnegović spomenuvši da mu je Starčević tada izjavio: “I zato velim vam, kada bih mogao jednim pogledom oka svog spasiti taj narod, ja ga ne bi ni toga pogleda udostojao.”11 Povjesničarka Gross napominje u svom djelu da je, usprkos takvim izjavama, u Starčeviću “njegova “vatra” plamsala i dalje” i očekivala pogodan politički trenutak.12 Tek se početkom bosanskohercegovačkog ustanka 1875. Starčević ponovno politički angažira i 1876. objavljuje spis Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj13. U to vrijeme nastaju i Starčevićevi spisi Pisma Magjarolacah14 te Iztočno pitanje15, djelo objavljeno tek nakon Starčevićeve smrti.

9 Arhiv HAZU, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 10., 4. I. 1872. Starčević Halperu.10 Starčević je prema pismu od 4. siječnja 1872. izašao iz zatvora na Badnje veče, odnosno 24.

prosinca 1871. 11 Mirjana GROSS, Povijest pravaške ideologije, Sveučilište u Zagrebu – Institut za hrvatsku

povijest, Zagreb, 1973., 197.12 GROSS, nav. dj., 197.13 Ante STARČEVIĆ, Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj, Tisak Lav. Hartmana i družbe,

Zagreb, 1876.14 Ante STARČEVIĆ, Pisma Magjarolacah, Tiskom i nakladom Primorske tiskare, Sušak,

1879.15 Ante STARČEVIĆ, Iztočno pitanje, Tisak Prve hrvatske radničke tiskare, Zagreb, 1899.


***

1.1869., 14. lipnja [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 1. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Poglaviti gospodine,

Svesrdno hvala stranki prava za čestitku koju mi je na moj imendan, iz Pregrade pod našim načelništvom poslala.16

Taj mi je znak prijateljstva tim mili, što znam da je iskren i da je potekao iz čista osvedočenja s svetosti programa kojega se skupno deržimo.

Kako stojasmo još prie tri godine mi, a kako protivnici naši, pa kako stojimo danas jedni naprama drugima!

Jedva što dadosmo nekoliko znaka o čistu Hervatsku, eto kako progledava Fra-cezka; a eto kako Beč cvili nad svojim udesom u Hervatskoj; i eto kako se madjarski patuljak terza, gledajući da ga mreža francezkih železnih cestah u iztoku davi i da ta mreža ide na korist Hervatah; eto kako Slavstvo i serbstvo kod nas zamuknu, vani izgubi glas, ime i ugled.

Kad taj uspeh imaju reči samo nekojih muževah, što bi bilo da nas nesrećni-ci nebudu, kao zastupnici naroda, proglasili sužnji svakoga tko nas hoće, nego da budu, kako 1861. izjaviše Hervati, očitovali da Hervat ima pravo i volju i snagu sam svoj biti? A na mesto da se cepamo izmišljenimi narodnostimi i imeni, što bi bilo da od skrajnje Koruške do skrajne Rašie i Albanie sav narod pristane uz ime i pravo hervatsko?17

Nu, što nije, može biti. U tu ćemo svarhu raditi, i ja se nadam da ćemo imati us-peh. Medjutim, proseć vas da moju najtopilu zahvalnost isporučite i ostalim prijate-ljem, ja sam s osobitim štovanjem

Poglavitosti vaše iskreni štovatelj i prijatelj Starčević

U Zagrebu 14. lipnja 1869.

16 Stranka prava bila je stranački jaka u mjestu Pregrada u Hrvatskom zagorju s mnoštvom simpatizera i glasača (izbornika). Jedan od važnih sudionika bune u Rakovici bio je Ante Rakijaš, upravo iz Pregrade.

17 Pravaške političke poglede prema slovenskim zemljama vidi u: Ljerka KUNTIĆ, Slovenija u političkom programu Stranke prava do 1871., Jadranski zbornik, III., 1958., 113-132.


2.1870., 24. ožujak [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 2. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Poglaviti gospodine, mili prijatelju,

Evo vam odgovaram na štovano pismo od 20. o.m.

“Hervata” je uzeo g. Matok18 u svoje vlasništvo, ter mi neimamo ništa s ti spisom. ”Hervatska” je nas svih.

Predbrojnikah sada imamo prko 260, i svaki dan dolaze narudžbine. Svatko za-klinje da mu pošaljemo ili predamo, i obieća da će platit. Nego platacah je malo, a mi dajemo samo da se spis čita. Tako kvarivajuć u novcu, dobiva se u stvari.

Ja vam unapred svesrdno zahvaljujem za svaku pripomoć vašu i vaših, t.j. naših jednomišljenikah.

Što saberete izvoljite poslati na g. Kvaternika19 koj sada odkako je g. Bach20 vani, spis razpačava i tiskaru plaća. Samo vas prosim da iz nečistih rukah ništa neprimate, kako ni mi nehtedosmo i nećemo prem nam se je premnogo nudilo.-

18 Dr. Ivan Milutin Matok, zagrebački odvjetnik i urednik Hervata. Prvi broj je izašao 20. studenoga 1868. List je izlazio dvaput mjesečno, a tiskan je u tiskari Dragutina Albrechta u Zagrebu. List se pojavio godinu dana nakon što je prestao izlaziti pravaški list Zvekan. O Matoku detaljno u: NEHAJEV, nav. dj., 157-160.

19 Eugen Kvaternik. O Kvaternikovom političkom djelovanju vidi: Eugen KVATERNIK, Izabrani politički spisi (prir. Dubravko Jelčić), Matica hrvatska, Zagreb, 1998.; Kerubin ŠEGVIĆ, Prvo progonstvo Eugena Kvaternika, Hrvatska poučna knjižnica, Zagreb, 1907.

20 Vjekoslav Bach (Rujevac, 1845. – klanac Ljupča kraj Plaškog, 11. X. 1871.), hrvatski publicist i političar. Nakon studija prava, koji je završio u Zagrebu, posvetio se novinarstvu. Godine 1868. počeo je surađivati u pravaškom glasilu Hervat, a 1869. postaje urednikom lista Hervatska. Kad je početkom 1871. Hervatska, koja je u siječnju 1870. prestala izlaziti, obnovljena kao tjednik, Bach se iznova pojavio kao urednik. Do početka listopada 1871. uredio je 40-ak brojeva, a objavio je i dvije serije svojih političko-satiričkih članaka – Austrianske diple i Madjarske gusle. Potom se priključio Eugenu Kvaterniku, A. Rakijašu i drugima te otišao na Kordun gdje je sudjelovao u pokušaju dizanja ustanka protiv Austro-Ugarske radi uspostave samostalne Hrvatske. Napose bliska bila su mu Kvaternikova shvaćanja. U privremenoj vladi, proglašenoj 7. X. 1871., preuzeo je Ministarstvo financija. Na putu iz Plaškog u Rakovicu, zajedno s Kvaternikom i Rakijašem, poginuo je u zasjedi koju im je postavio Miloš Kosanović. http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=5087 (11. II. 2015.)


Postupajuć kako postupa većina svetjeništva radi sustavno proti sama sebi, a za našu stvar. Pustimo te izgubljene ljude, nedajmo da se u nas pomešaju, jer bi nam tada škodili. Ti su ljudi ne samo bez svake snage u narodu, nego su tako omraženi da će narod biti sa svakim tko nije snjimi, i proti svakomu s kim su oni. Pravi, bolji svetjenici su s nami, i to nam je dosta: Svi ostali neka budu našim neprijateljem.

G. Kvaternik vam zahvaljuje i pozdravlja vas: Slavoserbi21 škode mu i u odvetnič-kom, koliko znadu i mogu; nu mi se tešimo: dabit deus his quoque finem.22

Primite najtoplie pozdrave od vašega iskrena štovatelja i prijatelja Starčevića

U Zagrebu 24. 3. 70.

3. 1870., 27. travanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 3. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Veleštovani prijatelju,

Ovaj put uznemirujem vas pismom za dokazati da se krivnja kod nas nenalazi, nego da je hamulia na drugoj strani.

I taj porezni ured ima “Sbirku zakonah i propisah financialnih, III svezak dohada-rina!” I taj porezni ured, kako i svi ostali ravna se /: osim kod mene/: po tom jedinom zakonu ove stranke.

Na strani 2. u § 3. pod a) moja dodhodarina spada u II. razred. A na strani 9. u § 31. da je dohodarina već odmerena sa 4 fr. sedam forintah.

Nu kako opazih u pervašnjem pismu meni treba plaćati samo 5 fo. izravna po-reza, a ja ga plaćam više nego triput toliko. Financialni autoriteti kažu ovo što vam zapisah o dohodarini; oni mi i taj Zakon pokazaše. Nestoji što taj porezni ured kaže: neodbija se ni 3% ni drugo ništa, nego se (...)23ecirovina uračunava skupa s dohodari-nom, a te su obe izpravan porez.

Prosim vas da g. Radiću moju prošnju izručite: neka za me kod koga poreznog

21 U Starčevićevoj pravaškoj ideologiji “Slavoserbi” ili “magjarolci” (“slavoserb” je kovanica od pojmova sclavus i servus a “magjarolac” je ropski podanik Mađara i Tirolaca – Nijemaca) su identificirani s pripadnicima Narodne stranke podljudima sužanjske naravi koji nisu postigli niti stupanj životinje.

22 Lat. Dat će bog i ovom kraj.23 Nečitljivo.


ureda napomene ove potankosti. Ja sam nemogu to učiniti, jer ja od toga ureda nisam ništa čuo.24

Uzterpljenje. Nebojmo se, mnogim je težje nego nami: Magjaroni zdvajaju. Na-skoro će vidjeti što rade.-

Najtoplii pozdrav i poljubac od vašega Starčevića

U Zagrebu 27.4. 71.

4. 1871., 8. svibanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 4. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.


Odluka izbornog odbora mnogo vredi. Reći će se u svoje vreme da je i tu neko porazumljenje.- Načelnik deračine, tačno za te hamulie kaza da je to nesporazumlje-nje, jer da se “od odmerene na tabeli dohodarine ništa, a kamo – li 3% neodbija“.-

Prosio sam gg. Barabaša i Čanjića da zabileže tu naredbu po kojoj se 3% odbijaju. Za boga gledajmo taj pripis ako jest kakov potajan proti meni – doznati, pa ćemo ga upotrebiti kako valja.-

Neverujem da će gospoda jako besniti: zaderžite za se, mene su upravo prosili da primem kandidaturu u III. kotaru Zagrebačkom.- Nečistu ponudu, iz nečistih rukah, naravski ja odbih.

Dakle oni isti ljudi koji su me izbornim redom i propisom dohodarine iztisnuli iz sabora, sada plaze da primem mandat upravo od njih!

Biti će im još hasnie. Genček25 je prekojučer odišao u Suhopolje, pozvaše ga ber-zojavom. Nebi li tamo satrao Vončinu.26

24 Prema izbornom redu iz 1870. što ga je donio Rauchov Sabor određen je vrlo visoki izborni cenzus kako bi se osiguralo pravo glasa samo sloju bogatijih i ovisnih činovnika, inteligencije i svećenstva. Osim toga, unesena je i odredba po kojoj doktori filozofije (što je bio Starčević) ne uživaju pasivno biračko pravo ako istodobno nisu i posjednici. Ta odredba prisilila je Halpera da prepiše dio svoga imanja na Starčevića da bi mu omogućio kandidaturu na izborima.

25 Od milja za Eugena Kvaternika.26 Ivan Vončina (Novi Vinodolski, 23. X. 1827. – Zagreb, 1. XII. 1885.), hrvatski političar.

Pošto je diplomirao pravo u Zagrebu, uključio se u rad Narodne stranke. Godine 1860. bio je načelnik u Karlovcu, a 1861. imenovan je prvim podžupanom Riječke županije. Zbog sukoba


G. Celinić27 radi za Genčeka takojer u Severinu. Samo da Genček dojde, pa je sve u redu! Nitko nebi radje došao na izbor nego ja. Ali okolnosti su takove da mi nikako nedopustjaju. Kad se sastanemo, ter vam ustmeno razložim imat ćete me zagovorena.

Nu ja sam odlučio ovoga leta ili najzad jeseni doći u te kraje na nekoliko danah.

Tom prigodom mogao bi dati račun o mojemu ponašanju, a sada, kod izbora, nije moguće drugo nego kazati da ostajem kod dosdadanjega programa.-

Danas, prie vremena i ne na pravom mestu pokazati se, znamenovalo bi dobroj stvari hotice naškoditi.- To nećemo.

Najtoplii pozdrav i poljubac od sasvim vašega Starčevića

U Zagrebu 8. 5. 71.

5.1871., 18. svibanj [Zagreb] - Ante Starcevic Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 5. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Ljubezni pobratime,

Dok sam se ponešto otreznio, za najsvetiu dužnost smatram zahvaliti milostivoj gospoji za dobrotu i uzterpljenje što ih je imala, a tebi za prijateljstvo koje si izkazao.

s Mađarima 1868. bio je umirovljen. Na području Vojne krajine u Sisku pokrenuo je tiskaru u kojoj je izdavao opozicijske listove Zatočnik, Branik i Südslawische Zeitung u kojima napada bana Levina Raucha i Hrvatsko-ugarsku nagodbu iz 1868. Blisko je surađivao s Ivanom Mažuranićem. Godine 1874. – 76. bio je gradonačelnik Zagreba te je za njegova mandata na Katarininu trgu svečano bilo otvoreno Sveučilište u Zagrebu (1874.). Dvije godine potom, nakon burnih rasprava u gradskom zastupstvu oko gradnje novoga vodovoda, odstupio je s položaja gradonačelnika. Dolaskom Ladislava Pejačevića za bana (1880.) pristupio je mađaronskoj Narodnoj stranci. Bio je potom predstojnik Odjela za bogoštovlje i nastavu Kraljevske zemaljske vlade (1882. – 85.). Zaslužan je za osnutak Obrtne škole i Kemijskoga laboratorija u Zagrebu (1882.), za useljenje Sveučilišta u Zagrebu u današnju zgradu (1882.), za izgradnju nove zgrade Kraljevske nautičke škole u Bakru (1883. –84.) i za osnutak Botaničkoga vrta u Zagrebu (1889.). Bio je i prvi predsjednik Zagrebačkoga tjelovježbenog društva Hrvatski sokol. http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=65319 (22. II. 2015)

27 Župnik Franjo Celinić.


Genček je jako raztužen, i što je najgorje, njegova milostiva gospoja upravo pla-če.28

Ja ih bratimim i uzderžavam u nadi da bi ja mnogo radje da budem ja propao, a on isplivao.29 Ovde je P. i Kukuljević Križevački, možda i druga bratja im.

Koloman se derži veselo, i kaže da nemari, jer da je pervašnja vlada pripravila ovaj duh, i da će i on biti zveličan, ako ovi ljudi zveliče domovinu. Težko da mu to ide od serdca.30

Vakanović odstupljuje od kandidature, na njegovo mesto za kandidata dolazi Šuhaj.31 Čujem iz pouzdana izvora – a ti medjutim zaderži za se - da Madjari namera-vjau ovako kapitulirati:

Reku pripustjaju Hervatskoj;

Iznos za autonomne troškove povećava se, i stavlje se nov ključ, po kojem će se i u buduće povećavati, - ako dohodci budu rasli;

Financie ostaju kako jesu;

Dalmacie i granice sjedinjenja sa Hervatskom izvest će Madjari.

Samo da se ova zadnja točka izvede! Dok sam tamo bio činilo mi se da te nadasve Varaždinci ljube i štuju. Ovde si upravo heros, napijaju ti Županiu; a ja kažem: neka svatko dobije ono što zasluži.

Tako ćer i biti, danas ili sutra. Prosim te od moje strane da poljubiš ruku milosti-voj gospodji, i da primiš najvatrenii poljubac od tvojega

U Zagrebu 18. V. 71. A. Starčević

28 Kvaternik nije uspio u svojoj kandidaturi za Sabor u svibnju 1871. Na molbu Starčevića Halper se odrekao svoga mandata u Sv. Križu da bi se mogao na njegovom mjestu ponovno kandidirati Kvaternik. Međutim, Kvaternik nije ni tada uspio iako je imao neka uvjerenja mađarona da neće raditi protiv njega. Čini se da je presudna bila agitacija svećenika naklonjenih narodnjacima. Uglavnom, prema Gross, svoj neuspjeh na izborima Kvaternik je počeo tumačiti kao “znak božji da treba djelovati drugačije, a ne preko Sabora”, što je bio i uvod u Rakovicu. Mirjana GROSS, Povijest pravaške ideologije, Sveučilište u Zagrebu – Institut za hrvatsku povijest, Zagreb, 1973., 189.

29 Starčević je jedini pravaški kandidat koji je izabran u Sabor na izborima u svibnju 1871. 30 Nakon Levina Raucha 26. siječnja 1871. na bansku stolicu imenovan Koloman Bedeković.

On je omogućio da svibanjski izbori budu, za razliku od prijašnjih, provedeni u zakonitom ozračju, bez režimskog nasilja. Zbog toga su unionisti osvojili samo 13 mandata, dok je Narodna stranka osvojila 51 mandat. Očito je da je ban Bedeković bio iznenađen ovakvom premoćnom pobjedom Narodne stranke, što se očitovalo i u stalnom odgađanju sazivanja novoizabranog Sabora. Ivo PERIĆ, Hrvatski Državni Sabor 1848. – 2000., II. svezak (1868. – 1918.), Dom i svijet, Zagreb, 2000., 71.

31 Antun Vakanović je odstupio u I. zagrebačkom kotaru te ga je zamijenio Mirko Šuhaj.


6. 1871., 31. svibanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 6. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili brate,

Neka milostiva gospoja pazi na svoje zdravje, a ti u tom pogledu zahtevaj bezuve-tan posluh.

Moj pohod u Zagorje najmanje stoji od mene. Genček je govorio o izboru, i rekoše mu da će g. Čegel dobiti naputak. Ali znaš, tim ljudim nije verovati. Tinko-vu pripovjetku meni je kaživao Haimb. Dakle to je općenit naputak popah i ostalih Slavoserbah.

U vreme ovoga upalenja Genček biaše u školi na Reki.- Glas biaše da je Julij ovo učinio samo za–da bude isteran iz klerikala u koj ga otac biaše silom bacio.

Glavna je stvar da je mene puk izabrao i time pokazao da ima poverenje u me. A ja ti opet kažem iskreno da će mi drago biti ako nebudem morao na onoj torturi biti.

Nedokučujem zašto ti nebi prideržao mandat. Znam bo da bi upravo ti u mnogih pitanjih, i nada sve urbanialnih sjajno mogao govorit i raditi. O tih pitanjih ja znam premalo, i bojim se da je tako i kod drugih pravih zastupnikah.

Istina, Genček će u obće više raditi, možda i učiniti nego – li ti ili ja. Ali što ako Slavoserbi sataru Genečeka, ter on i tu propadne?32 Samo ako je sigurno za Genčeka, neka bi bilo da odstupiš za volju tvojega gospodarstva i sudčie i naše stvari.

Kažu da će sabor poradi granice, opet odgodjen biti.33

Poslije dobitja gončini Slavoserbah ne vesele se. Njihov odbor u Zagrebu, radivši o izborih, ostaje u permanencii, za – da bdije na ponašanje zastupnikah.- Nastala je, i kod prostijega piuka raste sumnja o čistoći posla Slavoserbah, o Kamarili itd.

“Hervatska” je po kavanah uvek u šakah, i jer je tjednik, svatko ju može za vreme-na pročitati, i zato mnogi ju ne derži.

32 Starčević je očito predviđao da Kvaternik teško može proći na izborima za Sabor te je tražio neke garancije za njegov izbor. Tek bi u tom slučaju Halper trebao odustati od svog mandata. Izgleda da su određene garancije dali mađaroni, ali ne i narodnjaci.

33 Novoizabrani Sabor trebao se sastati 1. lipnja 1871., ali je odgođen za početak srpnja jer je donijeta odluka da se izbori za Sabor provedu i na području Vojne krajine koja je 8. lipnja sjedinjena s civilnom Hrvatskom (Varaždinska krajina). PERIĆ, nav. dj., 71.


Prosim te da od moje strane poljubiš ruku milostivoj gospoji, da pozdraviš g. radića i sve vredne, i da primiš najtoplii pozdrav i poljubac od tvojega Antuna


7.1871., 20. kolovoz [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 7. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Dragi brate,

Oprosti što ti ovako kasno pišem, neznadoh ništa izvestno ni dobro; neugodnimi stvarmi nehtedoh te uznemiravati.

Ni u prošlu nedelju, ni u sredu, ni u četvrtak nemogaše se skupština sastati, a bez nje nebiaše moguće ništa učiniti.

Sinoć se sastadosmo. Stvar je uredjena kako si ti želio: uredničtvo derži sklad i jedinstvo načelah u listu; ono, u tu sverhu, prilagodjuje sve i svačije članke i dopise; o stvarih vere nepisati za sada ništa; izabran je odbor koj će s urednikom produbljivati i priredjivati sve znamenitie članke.34

Na Genčeka, kao vlastnika lista, udaralo je mnogo (novinarah). I to biaše ponešto uzrokom njegovoj ćudljivosti.

Sada je i tomu doskočeno: Genček se neće podpisivati vlastnikom lista.35

Biaše nas na sastanku oko 20. Žalismo svi što vas dvaju nije. Biaše gde-što oštrih rečih od strane ushitjene mladosti; nu ja sdam se bojao još gorjega. Genček se deržao kako se za njega pristoji.

Zaderljive reči gledao sam na šalu okrenuti. Genčeka sam nastojao već davno

34 Tada je unutar Stranke prava nastao raskol (sektašenje) u pitanjima odnosa stranke prema vjeri. Kvaternik je, za razliku od mladih pravaša, gajio duboku vjeru u Providnost koja stoji uz hrvatski narod kao izabrani narod. Osim toga, mladi pravaši su iskazivali određene simpatije i prema pariškim komunarima koji su bili netrpeljivi prema Bogu i vjeri. Zbog toga je došlo do kompromisa u uređivanju Hervatske te je izabran poseban odbor koji je imao kontrolirati sve važnije članke, pri čemu je zaključeno da se zasad ne piše o pitanjima vjere. Ipak, Kvaternik se više nije potpisivao kao vlasnik lista i zbog spomenutog pitanja, ali i zbog čestih napada na njega od strane “tminara” (političkih protivnika) na što je Kvaternik bio osjetljiv. Detaljnije u: GROSS, nav. dj., 190.; NEHAJEV, Rakovica, nav. dj., 67.

35 Očito je Kvaternik “kapitulirao” pod pritiskom mladih.


uputiti, da ni njemu ni meni ni drugom nikomu neostaje ino nego ili da radimo sami, ili da neradimo nikako. Mi padamo i do koj čas neima nas, treba da mladići napredu-ju. Dašto, mladići imaju svoje muhe, kako i mi starci naše; ali one muhe moći je i prie i lakše s dobra nego kako drugačie razterati.

U zadnja dva broja opaziu Genček svu težkoću uredničtva, dakle sami nemože-mo, dakle u slogu.36

Učiteljah je došlo iz Dalmacie i granice. Dalmatinci se čude nad brojem i snagom steklišah nad kukavštinom Slavoserbah. Tamo su im kaživali da neima učiteljkah ste-klišah, a kad na lice mesta, stekliši derže izložbu, oni su najvidjeniji učitelji. I u gradu, po kavanah i gostionah zna se samo za stekliše.

Iz gornje granice čujemo da smo mi natražnjaci, naprama tamošnjim steklišima. U I. godini pravah imati ćemo znatnu većinu steklišah. Ta bolest napreduje osobito u Istrii.37

Tako, dakle, od dana do dana bolje.

Molim te da poljubiš od moje strane ruku milostivoj gospoji, i da primiš i svim vrednim isporučiš najserdačniji pozdrav od tvojega Antuna

U Zagrebu, 20. 8. 71.

8.1871., 2. rujna [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 8. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Dragi brate,

Pisao si mi da mi je dohodarina odnesena. Evo ju šaljem i prosim te da ju po komu dadeš odpraviti i uz namiru platiti.

Petoica(?) je drugačie ubrazdio. Hoće još drugačie on i njegovi drugovi.

Vlada će u “saboru” imati skoka. I pravo je. Nu ja, kako ne marim za vladu isto

36 Starčević je bio svjestan da se list ne može uređivati bez pomoći mladih pravaša te je zbog toga bio spreman na kompromise i nije toliko uzimao k srcu njihova razmišljanja. Nije očito dijelio njihova shvaćanja, ali ih nije ni previše ozbiljno shvaćao. Smatrao je da će te “muhe” pomoću svoga utjecaja kasnije rastjerati. GROSS, nav. dj., 190.

37 U Istri su se pojavile prve iskre pravaške ideologije izvan banske Hrvatske. Već drugi svezak kalendara Istran iz 1870. uređuje grupa mladih pravaša.


tako želim da pojedini ljudi, njezina orudja, neterpe poradi nje.

Takovi su ljudi i oni koji su proti mojemu izboru prosvedili. Ti ih poznaš. Njihov je prosved kod vlade i mora doći pred odbor verifikacioni. Vlada će stenjati, ali ja sudim da ti nebi morali obružiti sami sebe. Oni se mogu s častju izvući iz te neprilike, ako svoj prosved odmah opozovu. To mogu tim lakše učiniti što je štibra odmerena i platjena.

Ako sudiš da je vredno, prosim te da im to svojim putem dadeš razumeti.

Vidiš li kako su složni janičari i mameluci. Nadaju se u natražnjaštvo pemsko. Magjari cvile. Magjaroni se boje.

Genček se umirio i ostaje vlastnikom.38 G. Bach pazi da ne bude nikakovih extremaha. Ja gledam na budući tor kao na torturu, i mislio sam odreći se. Ali neka bude: možda će me Slavoserbi iztisnuti. Time bi meni najvećju ljubav, sebi najvećje zlo učinili.

Čujem da je milostiva gospoja još uvek boležljiva. Prosim te da se pokažeš mu-žem i da joj zapovediš paziti na zdravje.

Medjutim poljubi joj u moje ime ruku, i primi najtoplii pozdrav i poljubac od tvojega Antuna.

U Zagrebu 2. 9. 71.

9.1871., 10. listopad [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu Halperu

Arhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 9.

Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Dragi brate,

U četvrtak raznio se ovuda glas da je g Bach, urednik, iz Munjave, od pošte svoje-ga ujaka Paunovića sa 15000 fr. utekao.39

38 Samo nekoliko dana kasnije (12. IX.) Kvaternik traži od Halpera 500 for. moleći da za to nitko ne zna ni donositelj pisma ni odgovora. Očito da se odlučio za drugi put.

39 Vjekoslav Bach je otuđio novce iz pošte u Josipdolu (Munjavi) za financiranje početka rakovičkog ustanka. U pošti je radila njegova rođaka Emilija Paunović koju je on zamijenio kad je bila bolesna. Inače je Bach, po Kvaternikovoj odredbi, bio određen za ministra financija u budućoj revolucionarnoj hrvatskoj vladi. KULUNDŽIĆ, Odgonetavanja “zagonetke Rakovica”, Naklada multigraf, Zagreb, 1994., 572.


Možeš si misliti kako nam biaše nad tim glasom. Izvestna ništa nemogasmo doznati.

U petak ode Genček na večer u Karlovac, za – da se razpita o stvari, i da u subotu dojde i kaže nam što je kako li je. Genčeka, što znam, još neima amo, ni od njega glasa.40

Jučer puče glas, da je “400 dobro oružanih graničarah pod vodstvom Starčevića ustalo” i da je Mollinari41 zapovedio Banovcem ili Slunjanom neka idu buntovnike upokoriti.

Sinoć se glasalo da je Ogulinska i Slunjska pukovnia u vatri, da je vodja nekoj nadporučnik.

Jutros netko došao iz Karlovca i pripoveda da su buntovnici udarili na karlovačku oružnicu ili cajghaus, i da strašno krešu.42 Danas ob 1 uri i 1 četvrt ode iz Zagreba u Karlovac 5 satniah Kuševićavacah.

Osim ove zadnje obstojnosti, shodna neznamo ništa, i čudimo se da nam nitko ništa nepiše barem iz Karlovca.

Ja sam naprosio g. Matasića da bude urednikom dok se odluči što bude s listom. Ja nemogu list obustaviti na moju odgovornost. Ako stvari stoje kako se govori, mi smo do koj čas u stanju obsade; kada prestaje i list. Nu ja sudim da ga treba deržati dok je ikako moguće. Tu imaš ti odlučnu reč, i prosim te, dok ti posli dopuste da dojdeš amo i da se stvar uredi.

40 Kvaternik se upravo stavio na čelo ustanka, o čemu Starčević očito nije ništa znao.

41 Antun Mollinary (Titel, Bačka, 8. ili 9. X. 1820. – Soave kraj Coma, Lombardija, 26. X. 1904.), austrijski general. Od 1833. služio kao kadet u inženjerijskoj pukovniji. Godine 1848. u činu bojnika istaknuo se u borbama u Italiji. Za ratne zasluge dobio je titulu baruna od Monte Pastella. U daljnjoj je službi napredovao do čina brigadira (1854.) te podmaršala i zapovjednika (1865.). Od 1868. zapovjednik u Tirolu i Vorarlbergu, a od 1870. zapovijedajući general u Zagrebu i glavar uprave hrvatsko-slavonske Vojne krajine. Aktivno sudjelovao u političkim zbivanjima u Hrvatskoj. Održavao bliske kontakte s Narodnom strankom koja ga je predlagala za bana (1872.). Uspješno proveo razvojačenje Vojne krajine i spriječio planove mađarske vlade o iskorištavanju hrvatskih šuma (1873.). Podnio ostavku zbog sporova s mađarskom

vladom oko financiranja gradnje željeznica iz krajiških fondova (1877.). Zatim je služio kao general u Brnu (1877.) i Lembergu (Lavovu, 1878.). Nakon umirovljenja (1879.) napisao memoare Četrdeset šest godina u austro-ugarskoj vojsci (Sechsundvierzig Jahre im österreich-ungarischen Heere, 1905.), vrijedno svjedočanstvo o političkim prilikama u Hrvatskoj njegova doba. Kako je Mollinary doživio događaje oko Rakovice vidi u njegovim memoarima: Anton F. MOLLINARY, Sechsundvierzig Jahre im österreich-ungarischen Heere 1833. – 1879., Zwieter Band, Verlag, Zurich, 1905., 232-238.

42 Iako je prvi važni cilj ustanika bio Karlovac, do njega nisu uspjeli doći.


Zagreb je presenetjen; Slavoserbi kao zaklani; Madjaroni zdvojeni, skaču oko generalkomande; mi neznamo što bi mislili.

Sada znaš sve što i ja; prosim te da poljubiš ruku gospoji u moje ime, da pozdraviš sve prijatelje, i da hladnokervno motriš, kako i ja tečaj i razvijanje dogadjaja.

Tvoj do groba Antun

U Zagrebu 10. 10. 71.

10. 1872., 4. siječnja [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 10. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.


Smrt plemenitog Danile vrednoga prijatelja i otažbenika jako nas je sve razcvilila. Ali kad nije druge, deržimo njega u uzpomeni, a njegove u serdcu.

Budući mi nisu dali pisati, ja nehtedoh kriumčariti i zato nemogah zahvaliti za novce ni za hranu milostivoj gospoji ni tebi. Dakle, primite sada prosim vas, najtopliu zahvalnost.43

Na badnji donese nam g. Radić veselu vest da je milostiva gospoja zdrava. Gledaj, radi, zapovedaj da tako i ostane.

G. Radić još nebiaše kod vas, kad-no oko 6 ure pod večer, izvanredna sednica pusti Davida44 i mene, a g. Matasiću “poradi uvrede veličanstva u “Hervatskoj” bi u

43 U noći 12. na 13 listopada 1871. Starčević je uhićen i zatvoren. Iz zatvora je pušten 7. siječnja 1872. Budući da je nakon Rakovice pravaški pokret bio neko vrijeme policijski suspendiran, Starčević od 1873. do 1878. radi u odvjetničkoj pisarni svoga sinovca dr. Davida Starčevića u Jaski. Prema ovom pismu, izgleda da je Starčević pušten iz zatvora nešto prije. NEHAJEV, nav. dj., 282. Blaž Jurićić u Starčevićevim Izabranim spisima, 539., spominje da je Starčević pušten iz zatvora 24. prosinca 1871., što se slaže i s navodom iz pisma.

44 David Starčević je bio odvjetnički perovođa u Jastrebarskom kod odvjetnika Lenca. Tamo je radio u listopadu 1871. kad je izbio ustanak. Kad je David pušten iz zatvora, stanovnici Jastrebarskog su ga izabrali za svoga općinskog bilježnika, ali to mjesto David nije mogao prihvatiti jer bi bio ovisan o vlasti. Stoga je u Bjelovaru kod odvjetnika Fochtmaana završio propisanu praksu te je 24. veljače 1873. postao odvjetnikom u Jastrebarskom. U tome mu je pomogao banski namjesnik Vakanović, koji je u početcima svoje političke djelatnosti bio pravaš te je jako cijenio Antu Starčevića. Stoga je pomogao Davidu da lako dobije “stallum agendi”. Rudolf HORVAT, Dr. David Starčević, Hrvatska prošlost, 1., Hrvatski rodoljub,


zatvoru.45

Na Božić i na Štefanje moradoh dan i noć jesti i piti: na Ivanje uhvati me prehlada i baci me u postelju iz koje sam se jučer silom izvukao. Kašalj me muči, glava me boli za puknuti. Nu itako moram se javiti tebi, Ivanu u Voći i Šviglinu u Varaždin.

Osim što sam podpisao zapisnike u zatvoru, i napisao razjasnenje, na zahtev suda, o neslozi vladavšoj medju članovima stranke i pok. Kvatrenikom, evo ja nakon 84 dana, pervi put da pišem. Dakle, oprosti i za pisanje i za sadržaj.

Sada vidimo, da se je preko 480 odtisakah “Hervatske” razpačalo: neimamo 20 podpunih exemplarah. Koj napredak, uz kakove zapreke! A kako bi mi danas stajali da nebude nesrećnikah! Prijatelji ne dadu ni čuti nego da nastavimo radnju i nepu-stjuju me nazad k Šramu.46

Ovaj čas, sudim, nemožemo ništa zaključiti u pogledu radnje. Jer ako vlada nastavi progonstvo, ko jer pokazuje bez svakoga razloga proti g. Matasića tada nije moguće ništa raditi. Jer tu bude zatvaranje za zatvaranjem i šlipanje jemčevine jedno za drugim.

Drugačie, moglo bi se i moralo bi se raditi. Uspeh je siguran: Slavoserbi se mešaju i svadjaju, njih mnogo odoše u Magjarone. Na gončine koji plaze pred Magjari nema-lo svi viču. Ja neverujem da će Magjari u bitnosti išta popustiti.

Strah me popada kada pomislim na “sabor”. Ako me neiztisnu kojom srećom, što ću tamo raditi?

Ako Magjari gončine plate, gončini će s mnogima iz kerda, u bitnih stvarih prista-ti uz Magjarone, ter će tako ovi većinu imati.

Ovaj put ništa više, nego prosim te da od moje strane poljubiš ruku milostivoj gospoji, da pozdraviš g. Radića i sve vredne i da primiš sveserdni pozdrav i poljubac od tvojega Antuna

U Zagrebu 4. I. 72.

Zagreb, 1940., 50. Horvat spominje da Ante Starčević Davidu nije bio pravi stric, već rođak u 3. stupnju. Davidov je djed bio brat ocu Ante Starčevića.

45 Fran Matasić, urednik posljednjeg broja Hervatske ostao je u zatvoru jer je dao tiskati članke u listu koji su, prema presudi suda, bili “veleizdajnički” i uvredljivi po cara. Presudom od 2. listopada 1872. Matasić je oduđen na sedam godina robije (kasnije je kazna smanjena na pet godina). KULUNDŽIĆ, nav. dj., 410.

46 Lavoslav Šram (1829. – 1888.), prijatelj Starčevićev u čijoj kući je Starčević i stanovao.


11. 1872., 21. siječnja [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 11. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Ja se u zdravju još nisam oporavio, jučer sam jedva gutao, noćas sam bio u veliku znoju; jutros sam trom i nesposoban.

Sva naša želja raditi na list, ostaje bez temelja, dok vlada ovako koči bez svakoga razloga. G. Matasić, ni kriv ni dužan leži evo četvrti mesec. Pak što onda ako počnu jamčevinu žderati?

Dobra stvar mora napredovati, osobito kad su se Slavoserbi ovako izkazali. Kod nas obćinstvo nemari za ništa. Slavoserbi se grizu. Kažu da je Mrazović osamljen i da će Makanac izdavati nekakov nov organ. Kažu takojer da su se gončini napram Magjarom obavezali kod budućih izborah polovinu svojih današnjih drugovah žer-tvovati na korist Magjaronah. I ja sudim da će gončine žertvovati sve koji nedadu na užu urediti se. Videti će se.47

Nekoj tamošnji pop - nemačko mu je ime - pisa da će ako ja budem zabačen na verifikacii, sav kukuruz što mu ga seljani duguju, prikazati samo da bude Tito Babić48 izabran - u Krapinskih toplicah.49

Magjaroni dogovoriše se u klubovih kako će raditi za izbore. Slavoserbi valjda još mudruju kad se nedadu kući iz Zagreba.

Proti mojem izboru nebiaše nikakove tužbe; nu i tako gg. Pogledić i Jurković Jovo govorahu u odseku da bi me zabacili, buduć sam politički markiran. Ostalim to služiaše – bilo na iskren, bilo na derven. Kad sam čuo da me neće zabaciti, biležitzi koješta za “sabor”, bio sam prilično sabran. Sada sve uzaludu.

Ja sam sam bolestan, ostali su zdravo i pozdravljaju vas, prosim te da poljubiš u moje ime ruku milostivoj gospoji, da izporučiš pozdrav g. Radiću i da svi budete zdravo kako vam želi vaš Antun

U Zagrebu 21. I. 72.

47 Narodna stranka nije sklopila nikakav sporazum s mađaronima, dapače i na izborima potkraj svibnja 1872. potvrdila je svoju izbornu pobjedu osvojivši 47 mandata.

48 Tito Babić, vlastelin, otac hrvatskog književnika Ksavera Šandora Đalskog (Ljubomir Babić).

49 Starčević je na zadnjim izborima izabran za zastupnika u Sabor u Krapinskim Toplicama.


12.1872., 2. veljače [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 12. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Gončini se prodavaju Magjarom samo zato jer se kerdo meša ter gončini ostaju u manjini.

Ako se sada u Pešti prodadu, oni će s Magjari složno postaviti u sve izborne kotare i žertvovati će Magjarom sve one današnje drugove koji se nedadu slepo voditi ni goniti.

Već u Beču biaše ovo uslovljeno: 15 Slavoserbah odrekne se poklisarstva, na njihova mesta imaju se izabrati Magjaroni. Gončini došav u Zagreb najdoše rogo-bornost, nevidiše priliku da će ih se 15 odreći i zato neusudiše se roge pokazati nego upravo zahtevaše da se sabor razpusti.50

Iz memoranduma vidiš da se gončini samo u tome razlučuju od Magjaronah što ištu svoju vladu t.j. službu. Kerdo nije to znalo kad-no je gončinom pouzdano podpisalo.

Gončini zahtevaše pouzdanim za-da imaju ugleda kod Magjarah, prostota to neopazi, pak slepo podpira, kupi mačku u torbi.

Budi siguran da se Slavoserbi nemilo mešaju; ali što koristi kad neimaju pravca ni čoveka koj bi taj pravac dao.

Glavna stvar svega uspeha stoji u tomu da se dokaže pravna ništetnost nagodbe, pa priznavao ju tko ili nepriznavao. Slavoserba neima koj bi taj dokaz pružio i izveo, i to ti je glavni uzrok da gončini i Magjaroni na me zub imaju.-

Moram ti kazati moje osvedočenje o mojem poklisarstvu: ako se gončini proda-du, t.j. ako Magjaroni dobiju sigurnu većinu, ja bi u sabor išao kao na torturu; ako li nebude te sloge, ako bude manjina Slavoserbah, nu ne po dogovoru s Magjari, ja bi veselo išao kresati, pa bi možda štogod i ukresao.

Broz je poštenjak; ali nepozna Slavoserbe i zato tumara na krivu putu. Kaži njemu i svim poštenim mužem, da je ludoria nagodbu nepriznavati, i da se Magjari toga nepriznavanja ni malo neplaše. Mi bo stojimo pod overhom, i svaki ludjak može

50 Sabor je raspušten 19. siječnja 1872. nakon samo tri održane sjednice. Sa sastavom Sabora u kojem su prevladavali narodnjaci mađaroni nisu mogli raditi te je Sabor kraljevskim reskriptom raspušten i raspisani su novi izbori. PERIĆ. nav. dj., 80.


reći, nu bez koristi, da on overhu nepriznaje. A drugo je dokazati da je nezakonitim putem osuda izrečena i overha provedena: padnutjem osude pada i overha. O tomu dokazu ima se raditi.51

Ako Magjari i Magjaroni imaju išto pameti oni se neće sa Slavoserbi pogoditi. Znadu bo da im to ništa nekoristi, nego da im i škodi. Zar gončini će uvek potajno raditi za Beč, proti Magjarom, a pošteni i razumnii Slavoserbi budu od gončinah odstupili k nami, pak onda eto skoka u kojemu osamljeni gončini sve kad i hteli, nebi mogli Magjarom pomoći. K tomu pomešav se sa Slavoserbi, s gončini, Magjaroni će se razcepiti, mutiti, oslabiti.

Slepi Magjaroni nemare nego da dobiju za tri leba saborsku većinu; Slavoserbi glavni nemare nego da dobiju službe i novacah. Da vidimo kako im bude.

Ja mislim da današnje obćine kotara prigradskoga čine taj izborni kotar.

Ako Magjari neprime gončine, videti ćeš kako će Magjari i Magjaroni razkrinkati te kukavce koji su u Beču još i drugačie ponude i predloge činili nego - li je dosad u javnosti dospelo.52

Matasić je sam pripovedao da se je stidio kako mu je iztražni sudac na ruku išao; ali uzaludu, sam bo je sve pokvario. Govorka se da je taj mladić sulud. Izvestna o njemu neznamo ništa; nu nadam se da nebude s kauciom kako neprijatelji žele.53

Zaderži za se: naš je Ivan ovaj čas sasvim siguran. Muka je u tomu da je Kos živ, ter se poglavarom neće izbor odrediti.

Desetogodišnja služba daje bezuvetno pravo na mirovinu ili na dvogodišnju odpravninu, to nestoji od županah ni od banah.

I drugde su plaću ustavili svim koji su u disponibilitetu, bez da su gde prideljeni. Valjda je Petoica(?) tebe medju ove pribrojio. Kakovo je to postupanje?

Na tvojem mestu za neimati s kukavicom posla, ja bi bio iskao dopust za urediti gospodarstvo, za oporaviti.

Zdravje, pa bi na kraju godine bio iskao odpravninu. Njima ne stoji da ti ideš u Križevac, nego da se muče i uznemiruju.54

Jučer se raznio glas da je Nugent banom, ako je istina, lahku noć Magjarom.55 Isto

51 I Starčević je, poput vodstva narodnjaka, bio svjestan neminovnosti priznavanja Nagodbe.52 Starčević je bio očito upoznat s detaljima sastanka ugarskog ministra predsjednika Lonyaya

s čelnicima narodnjaka 28. prosinca 1871. u Beču, a možda i s prijedlozima narodnjaka Lonyayu i sastankom koji je održan početkom veljače 1872. u Pešti. PERIĆ, nav. dj., 82.

53 Halper je položio 2 720 forinti kao kauciju za list Hervatska.54 Vlasti su željele preseliti Halpera u Križevce, što je on odbio i umirovio se.55 Banskim namjesnikom je 17. veljače 1872. izabran Antun Vakanović, tvrdi mađaron.


tako glasa se da pada Šuhaj, Pogledić, Petoica(?), Kušević itd.

Čujem da je Novoresčanoh bilo kod Mrazovića i da ga pitalo: kakove on to radi dogovore po Beču i s Magjari tako jaki, da se isti car morao s njimi nagoditi. Na to oni: da su to petljanice, i da će oni ubuduće izabrati čoveka iskrena, ili Magjarona, ili stekliša. Ali, s prostakom je lahko šarlatanom.

Nečudi se što izbori već nisu razpisani, i što Magjaroni ni Slavoserbi javno neagi-tuju, pače nekažuju ni kandidate. To sve stoji od uspeha gončinah u Pešti, pa će onda, za kakov tjedan, sve na jednom buknuti.

To kaži poštenjakom i opomeni ih da se ne puste od gončinah za nas raditi. Gončini bo će ih žertvovati, pa kad dobiju što žele na nje neće ni gledati, pače će ih proglašivati hrdjavi “pretjeranci” itd. Ne zovu - li danas ovako Vakanović, Bogović, Šuhaj, Bedeković itd, itd sve one svoje drugove god. 1865.-6. koji nisu službe dobili?

Ja razmišljavam da bi platio štibru kao nadzornik Miljane, ili bi se na toj časti zahvalio. Nu kako nisam sam tu čast stekao, tako ju sam nemogu pustitit. Prosim te dakle da tu stvar razmotriš i da mi tvoj odlučujući nazor priobćiš.

Po mojem osvedeočenju, ti bi nužno sagrešio kada se nebi pustio izabrati.

Meni je moj suhi kašalj već postao sumnjiv, nu još ga deržim samo za nepriliku, ne za bolest. Dakle, ja sam zdrav, a ti pazi da milostiva gospoja bude posve zdrava.

Do desetak danah nadam se da ću ti moći svašta pisati.

Dakle ovaj put ništa više, prosim da poljubiš ruku milostivoj gospoji, da pozdraviš g. Radića i sve ostale poštenjake i da primiš sveserdan poljubac od svojega Antuna

U Zagrebu 2.2. 72.


Mili Edo,

Ja sam prekjučer ustao iz groznice. Nebiaše žestoka: triput me protresla. Kašalj je slabio, ali još traje.

Rauch je uzeo u svoje ruke buduće izbore, kod njega se dan i noć radi. Kažu da je Vakanović samo njegov figurant i da Rauch naskoro dolazi opet na baniu.56

56 Iako Levin Rauch nije više postao banom poslije svoje ostavke, točno je da je Rauch stajao


Iz pravog izvora potverdjujem ti da su gončini bili obrekli u Beču 15 svojih ko-madah Magjaronom žertvovati, i jer nisu smili to kazati svojemu kerdu, morao se je “sabor” razpustiti;- nitko bo nehtede pustit zastupstvo.

Čujem da je Joza57 ovde i da se dogovara sa svojimi vernimi. Što će Slavoserbi učiniti, neznam; nu shodno da će Magjaroni dobiti većinu, a onda Slavoserbom i njihovu ugovaranju lahku noć. Praktičnii gončini budu se združili s Magjaroni .

Evo se glasa s budućih županih: za Zagreb, Imre Josipović, ili Mitić, za Križevac Julij Jelačić, za Reku Dutković,58 za Varaždin Hervoić,59 za Požegu Cekuš,60 za Srem Živković. Na mesto Muhića da dolazi Veber.

Kroz ovo nekoliko godinah pokazalo se da su Slavoserbi pravi natražnjaci, a Magjaroni pravo oruđe natražnjakah. Ovi bo su ljudi stvorili i ojačali reakciu koja mora naskoro udariti javno.

Andraši61 i ako stanje bečko stoji od danas do sutra.

U ovih okolnostih najbolje je biti izvan skoka i time izvan odgovornosti.

Je li milostiva gospoja zdravo?

Poljubi joj od moje strane ruku, i svi primite sveserdan pozdrav od tvojega Antuna



Mili Edo,

Ja sam se i sinoć s malom groznicom naganjao. Bio sam jačji dok nelegoh. Kad u postelju bolest me zajaha. Ali i groznica je neprilika, ne bolest. Dakle ja sam posve zdrav. Gledaj da izvan groznice, tako budete i vi.

iza Vakanovića i dalje bio stup mađaronstva u Hrvatskoj. Njegove veze s najvišim mađarskim krugovima bile su i dalje na cijeni. PERIĆ, nav. dj., 95.

57 Biskup Josip Juraj Strossmayer.58 August Dutković, mađaron, virilista u Saboru.59 Stjepan Hervoić.60 Dragutin Cekuš, zagrebački gradski načelnik (1869. – 1872.).61 Gyula Andrassy, mađarski političar.


Nekoj odvetnik nekad u Varaždinu, sada u Zagrebu - kaže da je siguran da će doći u budući sabor i da će zahtevati da petrinjski sud dade na videlo parbene spise o Rauch- Lonjsko polje.

U tomu je sav budući sabor, koj će raditi da Raucha digne na Baniu. Medju Slavo-serbi neima čoveka koj bi znao i mogao kad bi i hteo iznaći se u tih stvarih.

Petrinjski sud izreče da Mrazović nije klevetnik u koliko je tverdio da bi Rauch kroz Lonjsko polje dobio milione fr.; ali čujem, Rauch namerava, casu quo62 tužiti Mrazovića kao klevetnika na koliko Mr. u tom poslu, predbaciva R. verstu gaunerie.

Moglo bi se dogoditi da se Mrazović i Rauch pogode i poprijatelje.

Možda sam ti pisao gončini Slavoserbah, kod budućih izborah žertvovati sve svo-je drugove koji ih slepo neslede. To bi morali pošteniji Slavoserbi zapamtiti i po tomu vladati se kod izborah.

Prostačina slavoserbska mora sama sebe, ako misli da se samo prividno, iz ovog ili iz onog uzroka ili razloga može deržati svojih gončinah, a drugačie da ostaje kod svojega mnenja. Tako su se morali Magjaroni 1865-6 do 10. veljače, dok ih je Stro-ssmajer izrabio. Tada ih on odpusti, jer ih već nije trebao. Da ne bude Sadove, mi bi bili u rajsratu, Magjaroni bi videli da nas je tamo dovelo njihovo pretvaranje.

Šuhaj, Rauch, Bogović i dr. biahu dalne ruke Strosmajera, pak kad oni dobiše službe, znaš kako, gledaše svoje jučerašnje drugove, Mrazovića itd. Oni proglasiše ove ljude fantastima, ludjaci, preteranci itd. Kada dobiju službe današnji gončini Slavo-serbah oni će upravo tako smatrati svoje jučerašnje, današnje drugove Slavoserbe.-

U tomu stanju stvarih morali bi najprie pošteni Slavoserbi na čistac izići. Oni bi morali odgovoriti, odlučno i stalno, na pitanje: hoćemo li biti prosto oruđe kamarile i naših gončinah, za – da ovim službe pribavimo i da Raucha uzkrisimo? Ako hoće, s njimi nije razgovora. Ako neće, njima drugo neostaje nego k nami. Ali slabići ne-mogu očito, na jednom k nami. Od njih je, ovaj čas, dosta, da ne budu proti namii da proti Magjaronom budu uz nas. To možemo mi od njih, to mogu oni od svojih gonči-nah na lep i iskren način – zahtevati. Ako na to nepristanu, da glasuju za nas proti Magjaronom, neka ih voda nos; ako njihovi gončini na to nepristanu, slabići znadu s kim imaju posla, pa po tomu, ako hoće, neka se vladaju.

Ja sudim da se, do dalnjega razjanenja stvarih i Slavoserbah ovako imamo vladati naprama Slavoserbam. Naš je proigram jasan, ako ga nemožemo svega izpuniti, izpunimo ga koliko možemo; ako, u tome pogledu nemožemo ništa, a mi branimo čast domovine i nedajmo neprijateljem da proti nami napreduju. Ovo oboje može-mo dostignuti, ako u budućem saboru bude makar samo deset poštenih i razumnih ljudih, a svi drugi neka budu Rauch-Mrazoviću.

62 Lat. U drugom slučaju.


Bili mi glasovali za Slavoserbe, proti Magjaronom? Pita one koji se iskreno oter-gnu od gončinah, a proti “vernim” kako i proti Magjaronom. Ovi bo je jedno telo, jedna duša.

U ovom osvedočenju, ja bi išao u Križ na dogovor. Tu bi slabićem, na lep način odkrio moje nazore, a slabićem nebi verovao ni neverovao, nego bi ih sudio po njiho-vih čini i po njihovu uspehu.

I naspram Magjaronom moramo se pametno vladati. Nemarimo se ni tu pretva-rati, ni lagati, nego nam je dosta mudrimi biti. Nesmatrajmo ih orudjem, nebudimo njihovo orudjem. Ja ni njima ništa neverujem. Oni kažu da će proti Slavoserbi za nas glasovati. Facta doceant – da vidimo neće-li proti nami svoje kandidate postavljati. U tome ćemo ih poznati.

Magjaroni se strašno mešaju i grizu medju sobom. Ja prostačini ništa neverujem.

Iz riečke, i Križevačke županije, iz Zagreba čujem da se i Slavoserbi kolju i cepaju. Ni toj prostačini ništa neverujem. Već se i Slovaci ružno komešaju. Serbi bune, Ru-munji nemilo demostriraju: sve derži kamarila na uzdi. Ja pazim na stanje Magarie i Austrie samo na toliko, za razabrati da li- kamarila može svoje kolo zaigrati. Ja sudim da ona to može već danas, i svaki dan napreduje. Kako je, iz čista mira došao Hohenwart, skočio Beust, tako može i s Auerspergom i s Andrašiem biti. Magjari obsenjivaju sami sebe, kada misle da Austria naprama njima kakovi su danas, slabo stoji:ona će ih za 15 danah uništit.

Hervoić je još u Pešti, kada se povrati možda bude fraktiranja.

Celov na ruku milostivoj gospoji, sveserdan pozdrav tebi i svim prijateljem, od tvojega Antuna



Mili Edo,

U tjednu čestitam ti po Horacievu: Gratia et fama valetudo contingat abunde et mundus victus non deficiente crumina.

Valjda nisi primio što sam ti prie blizu mesec danah odpravio. Kroz to vreme


nečujem od tih stranah ništa. Neću verovati da vas bolest napastuje.

U dojduću subotu budu tri tjedna što sam bez groznice, nu kašalj me još muči.

Gledaj kako se stvari mešaju: ništa stalna nije moći zaključiti.

Reakcija nastoji da se s Galiciom nenačini nagodba za-da tako Poljaci ostanu u opozicii proti Dualizmu. Reakcia se nada da u gornjoj sabornici nebude dve tretjine za tu nagodbu. Videti ćemo.

Andrašiu nema mesta u Beču,u Peštu nedadu mu.- Deakovci su razpršani, ako Košut dojde, oni posve propadoše. Za ovaj slučaj moralo bi se i kod nas što snovati i raditi; ali tko će, kako li, i s kim će raditi?

Magjaroni žele i zahtevaju da mi list izdajemo. Tesno im je od Slavoserbah. Mi im odgovaramo da smo Slavoserbe 5 godinah terali i da bi ih bili uništili, nego da su ih Magjaroni dizali, ojačivali i uzderžali; a Magjaroni su nas terli gde i kako su mogli i znali; sada bi trebalo terati Magjarone, a na to Magjaroni ne pristaju. Nami su ne-prijatelji i jedni i drugi, rušeć jedne, mi bi i nehotice branili druge. Dakle, do bioljih vremenah, mirujmo, a oni medju se neka se naganjaju.

Već i u istom Križevcu viču na Slavoserbe; ali što koristi kad prostota viče, a slepa upravo radi za Slavoserbe.

U Rečkoj županii kažuju Slavoserbi da oni neće ništa znati o Magjarih ni o Švabi, nego da Hervati bude o sebi. Puk im veruje. Na taj način moglo bi se dogoditi da Magjaroni tamo propadnu. Vakanović trebi, i ostali župani boje se za svoja mesta. Ali to sve nekoristi Magjaronom, kad neznadu i nemogu ubrazditi kako valja.

Slavoserbi putuju, agitiraju: novca imaju koliko zažele. Magjaroni pomanje agiti-raju, valjda čekaju, pravi čas.

Ja sam svaki dan hladnii i nemarnii za “sabor”. Svi smo zdravo i pozdravljamo vas.

Poljubi u moje ime ruku milostivoj gospoji, pozdravi sve vredene i budi zdravoi kako ti želi tvoj Antun.

U Zagrebu 20.3. 72.



Mili Edo,

Lahko bi bilo stranku složiti kad bi bilo ljudi razumnih i stalnih u stanovitu nače-lu.

Slavoserbi morali bi znati da njima ne koristi većinu imati. Jer ne samo oni se nisu znali njome pokoristiti god. 1865-7., ni lani nego Magjar će opet razpustiti sabor u kojemu bi oni većinu imali. Dakle sve što mogu Slavoserbi učiniti, to je: da bude u saboru pravih ljudih, ne prostih komadah, voluntah. U budućem saboru oni imaju manjinu. – Oni nas poznadu i znadu o čemiu radimo, ter, ako su svestni i pošteni, oni se mogu naprama nami sigurno popnašati i drugo im neostaje, nego ili s nami ili s Magjari. Dok Magjar ima vlast, Magjaroni će vladati, ako-li Magjar padne, vlast prelazi na Austriu, i eto nam pooštrena god 1851. i sledećih.

Slaboserbi su priznali sve što i Magjaroni, pače oni su pripravni žertvovati još i više nego Magjaroni. Izpravci nagodbe ili su po nas škodljivi ili su tako neznatni da će ih, po onu Slavoserbah, Magjar s Magjaroni veselo obaviti. Slavoserbi su pripravni, za službe , na direktne izbore u peštanski sabor. – dakle, radeć za Slavoserbe, mi bi u istinu radili samo za magjarstvo. Istina, Slavoserbi u vlasti, okrenuli bi na pervi mig u Beč, a nami je to još protivnije od Pešte. Ako se pošteni Slavoserbi odcepe od svojih gončinah pak makar odmah nepristali uz nas, počmu razmišljavat, i obreknu da će za ono što im se najboljim pokaže, tada bi mi, prem nesigurno, mogli za te raditi više nego za Magjarone.

Stankov je brat, plemenita duša, ali je ustrašen, jer je već nekoliko puta izgubio službu. Njega treba štedit i dati mu dobar naputak, pa će ići bez pogibeli.

Ja nekanim pod ništa kortešovati. Ovako ni zdrav ni bolestan, gingav, bio bi samo na muku milostivoj gospoji i tebi. S toga sam odbio i Janka Šviglina koj me hteo imati ovih svetacah. Nu dok se oporavim i dok se većma popravi i ustanovi, eto me, i svi ćete me biti siti.Imate ćete koga zovete.

Molim te javi mi odmah: kada i koliko bi te smokvenke pio protiv kašlja? Bi li uzeo smokve iz venca ili iz posude?

Ako sudiš da su kandidati Slavoserbah razumni i pošteni, i da bi mogli poslušati reč pametnu, nepazeć tko ju kaže u izboru: onda možeš za nje raditi, jer magjaronski kandidati biti će kao klade: oni će slepo uz vladu. Molim te da to neuzmeš za moj svet, nego za mnenje, i to samo ovaj čas, jer ja poznam Slavoserbah koji se kunu da


su za isto zašto i mi, i da će uz nas pristupiti u saboru; pak itako oni rade za svoje gončine. Tko može s takovih ljudih stalno, sigurno mnenje imati?

Najbolje bi bilo da barem nekoliko gončinah propadne, a drugih Slavoserbah da dojde što više,- naravski, bez da imaju većinu. Ovako bi i Beč ostavio gončine, pa bi se stranka i narod složili.

(2) Čujem od Magjarah da su tamo u celoj županiji dve tretjine steklišah i jedna tretjina Magjaronah; da će Petoica, iz osvete, raditi proti Magjaronam; da Kiša nitko neterpi, da bi ti bio najbolji administratori što više vredi, podžupan.

Pejačević je kako i sva naša velika aristokracia ženska mužkoga spola, liberalna. On vidi kako stoji u Pešti i u Beču, pak beži od Magjarah i Magjarona, bez da pristupi k Slavoserbum. On beži i nebeži, pristupa i nepristupa.

Kad-no Molinary, Rosenzweig i Ternski tužiše Vakanovića kralju, ovaj očitova da je “narodna stranka jedina na koju se on može pozvati”.- Na to isti Kulmer dokažuje da je on narodnjak, kako-no mu biaše i brat mu Franjo. Čudiš- li se sada Pejačevi-ću? A valjda si čitao da se češki Grosgrundbezie u proglasu za izbore očito i skladno izjavio proti dualizmu.-

Dok tako jesu natražnjaci, dok i odlučujući krugovi šaraju i samo sgodu čekaju, razpadaju se i Deakovci. Ja sudim da bi i ostali Magjari, osim Košuta, s nami ugova-rali kako valja, kad bi u saboru znatan broj bio pravih lineralah. Dok toga nije, oni se boje Slavoserbah, absolutistah i moraju se deržati Magjaronah. Košut bi se snami sdružio, ali i on nas se boji. Slavoserbi nas osramotiše i omraziše svugde, a osim Sla-voserbah, u velikoj javnosti, za nas se malo zna.

Na svaki način dobro bude ako Košut dojde, jer on će Ungariu promešati, i samo da Hervati opet ne udare na Magjara. Od ovoga sve stoji.

Reakcia gleda da iz galičke nagodbe nebude ništa. Ako sve drugo bude gotovo, ona će gledati da u gornjoj sabornici nebudu dve tretjine glasovah za tu osnovu. Tako gleda reakcia da se ni Poljaci nezadovolje, nego da ostanu u opozicii proti današnjem stanju, a za – despotizam. Nekoliko poštenih Čehah služi reakcii samo orudjem, jer ako današnje stanje padne, Čehia bude dobiti ono što je u Austrii dobila ovo 300 godinah: aristokracia i popovstvo budu zavladali, pa Čehe kako i 1848. daviti i zatva-rati. Što ćeš sa sužanjskom pasminom? Na mersto da glede samo za se, Čeh hoće da preuredi i uzderži Austriu! Kao takav, kako on može vikati na Magjara i Nemca koji misle da se po današnjoj osnovi Austria može uzderžati, i da danas svi narodi dosta pravah imaju?

Neverujem da će kaucia mnogo terpiti. Matasića nije moguće naučiti kada ne sluša, sam je kaživao da ga je sram bilo kako mu je sudac na ruku išao, ali uzaludu. On je upravo lagao kad je rekao da je dotične članke čitao: nije ih ni vidio, kažu, prie nego su izišli.


Nu za list on nije u neprilici, nego za Rakovicu: našli kod njega nekakovu strašnu ludoriu, olovkom čerčkanu gde graničare psuje, zašto vojuju proti bratji, itd. Našli i pismo bez podpisa, s novci, gde ga zovu u Senj. To su, čujem, pravi uzroci njegovoj neprilici.63

Hvala svesrdna milostivoj gospoji za pozdrav i za nakanu. Osim govedine i sočiva ja jedem sve, po malo, više putah na dan.

Kako sam herdjava zdravja, itako nije mi za raditi, pak imam herpu biležakah. Ako bude zgoda, eto lepih stvarih.

Poljubi ruku od moje strane milostivoj gospoji, zapovedi joj neka čuna zdravje, pozdravi sve vredne, i primi najtoplii poljubac od tvojega Antuna.

U Zagrebu, 26.3.72.

17. 1872., 1. travanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 17. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Neću milostivoj gospoji zahvaljivati za toliku dobrotu: rečmi tzo nemogu dostoj-no učiniti, a činom ću zahvaliti, kada tamo dojdem i deset putah ovoliko pojedem, deset putah u jedan dan. Sada znaš što te čeka.

Ova bi šunka bila dosta kerštenu koscu na mesec danah; ali budi siguran da će kod nas beržje planuti. Ja ću se kod nje smerno ogrešiti, jer ću zaviditi drugim koji ju budu jeli i ja, ovaj čas, to nesmim.

Sinoć sam opet imao malu groznicu, kašalj hoće da me udavi, svi mi kažu da se moram čuvati svega slana i kisela, i osobito prasetine. Eto, pokore koju neznam hoću-li oderžati.

Večeras ću piti smokvenku, sutra nastaviti.

Hervoić64 se tuži da se za me tamo strašno agitira, i da se on neusudjuje stupiti kao kandidat. Čujem da će tamo kandidirati Vončina. Je-li drugde svagde propao, ili ga gledaju njegovi drugovi na taj način stermoglaviti? Tko, od nas, može to znati?

63 Skica je sačuvana i nalazi se u Državnom arhivu u Zagrebu u Kvaternikovoj ostavštini. Ako je ovo točno, čini se da je i Matasić bio upoznat s pokušajem Kvaternikovog ustanka.

64 Stjepan Hervoić (?).


Evo nekoliko sigurne certe o Slavoserbih: Kiepach,65 iz Balagovih dvorah, ide u Magjarone pod uvetom da mu plemstvo pribave.- Magjaroni dobiše i Karla Jelačića —valjda da mu dadu baroniu.

Ovih danah biaše govor da će Magjaroni pod iztragu metnuti podpisatelje rujan-skoga manifesta.66 Na to eto telegramah da se Magjaroni i Slavoserbi u jednu stranku stapljaju.

Eto, Slavoserbi su junaci, gde neima pogibeli, a drugačie oni su pripravni na sve što je podlo i sramotno. Neverujem da će Magjaroni imati toliko snage, za pote-rati junake rujanske. “Correspondance slave” izlazeću u Pragu, piše da je Andraši Ciganin, i da je ukrao ime nekoj sjajnoj plemićkoj obitelji ungarskoj- Grosgrundbezie Čehie očito se izjavljuje proti Dualizmu.

Iz svega se opažuje da je reakcia sigurna, i da samo čeka na čas za prihvatiti. -A što onda? Na to nemisle Magjari, ni Magjaroni, a Slavoserbi se vesele.

Kušević i Kraljević, župani, škakljivo stanje, Maljevac bi već bio odpustjen, nego je obrekao da će – budući sabor samo vladine zastupnike spraviti; i Kukuljević je od danas do sutra, naslednika mu kažu Julia Jelačića. Koja satira!

Poljubi, molim te, mesto mene ruku milostivoj gospoji, pozdravi gursuza Radića, kojemui je do šale, i budite svi zdravo kako vam želi vaš Antun

U Zagrebu 1. 4. 72.

18.1872., 6. travanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 18. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Na uskrs sam ti pisao nekoliko rečih, a sad evo me da ti zahvalim za lek. Kašalj kao da si ga rukom odnio, samo kad-što bacam.Valjda nebude ni groznice. Tako sam se razigrao, da sam išao šunku jesti, prem nebi bio smio. Da budeš vidio kako ju u družtvu motamo! Hvala i opet.

65 Marcel (Marzell) Kiepach od Haselburga (1813. – 1887.), križevački vlastelin.66 Hrvatski mađaroni su stalno priželjkivali da se u Saboru nađu kao većina pa je iz njihovih

redova potekla inicijativa da se pokrene sudski postupak protiv potpisnika “rujanskog manifesta”, ali ova inicijativa nije prihvaćena. PERIĆ, nav. dj., 83.


Dakle imamo sabor. Vlada će iz potaje i naglo dati izbore obaviti.- Naš bi izišao u Dugoselu /:pristav Jovanović:/ ali će taj kotar raztavljati.- Naš /:Fr. Folnegović:/ izišao bi i u središnjem kotaru, ali amo će pridružiti i nešto dugoselskog i ugoričkog kotara i izbor će biti u Jankomiru. A Kušević, ovaj čas, posve pasivan, neće da se kandidira, nego će u ugoričkom kotaru biti Tomašić- kako Vakanović sustavno i sigurno radi, sudi odlukas: još su kao jučer govorili da će Raiznera odgusliti; kao danas imenovaše ga upraviteljem županie belovarske,67 odpraviše ga tamo, na njegovo mesto poslaše Paniana; a kao noćas zabaciše to sve, i otpraviše Keršnjavia u Belovar.

U Zagrebu su Slavoserbi, ovaj čas posve propali; tako je, čujem, i po vani. Sla-voserbi nevide da nemogu imati većinu i zato da se valja boriti ne za broj, nego za versnost. Dakle Magjaroni dadoše proti meni Cekuša. Neka im bude.

Ako Vakanović po Magjarone dobro izvede izbore, eto neprijateljstva medju njim i medju Rauchom, jer oba žele biti banom.

Slavoserbi nebesne kao nekada:opala su im krila, prem imaju novacah podosta. Čudne sramote, ako “ljubimci, pouzdanici naroda” propadnu. Što će onda izvanjski svet o našem narodu suditi!

Praizki novac kupuje imanja po Čehii,- “Bratja Serbi”, Rumunji, Slovaci, isti Nem-ci Ungarie mešaju se nemilo; kažu da to dolazi izvana;- Beč hoće odmah pad Pariza; govorka se o abdikacii nj. veličanstva. Lepa-li vremena živimo!

Molim te da poljubiš ruku milostivoj gospoji i da svi budete zdravo kako vam želi vaš Antun

U Zagrebu, 6.4.72.

19.1872., 29. travanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 19. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Oprosti da ti ovako kasno odgovaram na dva pisma: neimadoh ti ništa javiti, kako, skoro, neimam ni sada.

Otkako se Miškatović otkuda povratio, čujem da Mgjaroni svom silom proti meni rade, on je razglasao da sam siguran. Kad nemogaše prodreti s Cekošem, ni sa Her-

67 Ljudevit Reizner (1872. – 1874.), najprije vršitelj dužnosti pa župan Bjelovarske županije.


voićem, ni s Petoicom(?) udariše sa sudcem.- Prostota neuvidja da pristav nemože ništa proti sudcu. Odtuda od pristava, očekivaju priklanost svojemu sudcu. Ja mislim da se g. Labaš nejagmi, nego da mora.-

Po službenih izvestjih, Magjaroni jučer imadoše 46 sigurnih izborah. Tu nera-čunaju ni jedan izbor zagrebački, ni varaždinski, t.j. ovih gradovah. U zagrebačkoj županii broje 8 sigurnih izborah.

Slavoserbi padaju da je strahota.- Danas je zatvoren pop Majcenić, poradi uvrede veličanstva. Ovako će biti, čujem, i drugim. Ovi su ljudi branili austriske Zakone.

Kako puk ostavlja Slavoserbe, sudi iz ovoga primera: proti Ferkiću, župniku Kri-ževačkom drugačie mužu plemenitu i obožavanu u toj župi, izmedju 230 izbornikah, nekoj dan biaše ih 96 za Lerkapa(?).

Magjaroni kažu/: a protivno rade:/ da žele tebe i mene u saboru. Ja verujem samo radnji njihovoj, i verovat ću protivno kada prestanu kovati. Medjutim budimo na oprezu. Moguće da će zadnji čas odstupiti, t.j. ako vide da nemogu uspeti.

Proti Ivanu radi konzistorij iztragu: misle ga u popovski zatvor baciti. Tužbu je podpisalo i podkrižalo preko 60 župljanah, tu stoji da u ime škole pobire po 14 fr, a on ju je do sada posve darivao. Eto što je prostota. Siguran sam da će čist izići; ali ovaj čas mora mućat i mirovat što većma. Pop Sorg javno reče da će puk pobuniti proti Kvaterniku, ako ovaj nebude radio za Slavoserbe.

Kralj će dati Rauchovu parbu revidirati.- Vakanović, čujem, besni proti steklišem, valjda sudi da je siguran; nu ja neverujem to nijedno.

Ja trebam koj desetak forintah; ali neznam koliki tebi šliplju, i nemogu te prositi. Dakle hvala na ponudi, kao da si i dao.

Prilično sam oporavio i pomogao se, samo ba 24. o.m. pojavi se, u kavani, ne-znatna groznica; nu nisam se dao kući. Onaj ružni kašalj prestao posve, samo kadkad pokaže se obični, a to je šala. Je- li milostiva gospoja posve zdrava? Opet će je vredjat i serdit kada samo dojdem. Molim te da joj u moje ime poljubiš ruku, i da primiš najsrdačniji poljubac od tvojega Antuna


P.P. Jesam li ja medju birači? Gospoda paze kod protivnikah da li su štibru platili, ja moju, za ovu godinu, još nepolatih. Čujem da će g. Kuštić, poradi mene gju vlaste-linku prijaviti kaznenu sudu i to kao varalicu i rasipnicu.- Lani kod izbora,vidio si da bi bez tvoje nazočnosti sve bilo propalo. Ove godine ti neimaš glas u Pregradi dakle, mogla bi biti petljavina većja nego lani biaše, ako nebude sigurnih ljudi za kandidi-rat i za odgovorit na pritužbe. Sada je moći odgovoriti, da je moj lanjski izbor, proti pritužbi, sabor odbacio. Ti ni ja neimamo o tome pravo na reč. Možda će Magjaroni još većju petljavinu osnovati.


Veselim se nada-sve da ćeš ti biti u saboru. Kada sva zvona lupaju, itako je čuti mali cinkluš, djačko zvono, on bo ima najčistii glas,- ako nas je i malo, dosta je da smo muži na mestu.

20.1872., 5. svibanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 20. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Za 30 fr. što si mi poslao neću ti zahvaljivati.

Taj siromašni puk čini čudesa svojom stalnostju. Što bi bilo da je sav narod takav! Ja nebi rado za ništa da ijedan izbornik poradi mene terpi.68

Eto, Magjaroni tamo rade proti meni, a ovde kažu da žele da dojdem u sabor, kukavci.

Mrazoviću,69 nebi ni ja odgovarao, nu na svaki način pusti se izabrati. Glavna je stvar pokazati da puk u te ima poverenja, pak u najgorjem slučaju, možeš se odreći. Nu ni toga netreba. Kad nas neima, i nemože biti govornika, nego svatko se mora, za većje stvari, pripraviti, a za druge ti si na mestu kako možda nijedan drugi. U pitanjih osobito o pučkih školah, o urbanialnosti, o zadrugah itd. ti si upravo autoritet, i ako

68 Starčević je bio itekako svjestan da izbornici koji su glasovali za njega trpe teror režima.69 Matija Mrazović (Visoko podno Kalnika, 24. II. 1824. – Zagreb, 13. IX. 1896.), hrvatski

političar i publicist. Nakon studija prava u Zagrebu radio kao odvjetnički vježbenik pri banskoj vladi (1848.), a potom pri vojnom povjerenstvu u Varaždinu. Publicistički rad započeo je 1846. u Gajevim Novinama horvatsko-slavonsko-dalmatinskima, a 1848. – 50. surađivao u Slavenskom jugu i Jugoslavenskim novinama. Godine 1850. otvorio je odvjetničku kancelariju u Zagrebu. Od 1853. do 1854. izdavao časopis Pravnik, a od osnutka Pozora (1860.) surađivao političkim člancima te je 1867. bio i njegov glavni urednik. Godine 1871., zbog članaka u Zatočniku o konzorciju za isušivanje Lonjskoga polja koji su kompromitirali bana Levina Raucha, bio je optužen zajedno s Vončinom i Miškatovićem. Godine 1861. i 1865. – 67. biran je za zastupnika u Hrvatskome saboru kao član Narodne stranke. Zauzimao se za uređenje državnopravnog odnosa s Austrijom neovisno o Ugarskoj, za političko ujedinjenje Južnih Slavena unutar Monarhije, a kao član hrvatskog izaslanstva pregovarao je o reviziji Hrvatsko-ugarske nagodbe. Godine 1880. napustio je Narodnu stranku i osnovao Neodvisnu narodnu stranku s programom ujedinjenja Trojedne Kraljevine i njezine državne i financijske samostalnosti. Od 1879. do 1881. bio je gradonačelnik Zagreba te se istaknuo u poboljšanju komunalnih uvjeta grada, kao i za potresa 1880. http://proleksis.lzmk.hr/38033/ (1. III. 2015.)


si dadeš po četvrt ure truda za punktirati, možeš sjajno govoriti.

Neznam o čemu bi ovaj put izbornikom govorio.

Govorka se da će Rauh za bana, Janković voćinski za ministra, Bogović za načel-nika itd, a da Vakanović odlazi na putovanje dok se sabor otvori.70

Prosim te da poljubiš u moje ime ruku milostivoj gospoji i da primiš najserdačniji pozdrav od tvojega Antuna.

U Zagrebu 5.5.72.


Mili Edo,

Nepisah ti dugo jer ništa neimadoh pisati i jer me zaderžavaše Zagorci kojih ovde biaše. Šališ se kada pišeš kao da bi ja gledao ukloniti se pribivati kod izbiranja. Znaš bo da neprilike netražim, nu da ih se i ne bojim kada nastanu, i znaš takojer da mi je tvoja želja sveta. Kad i što hoćeš, naredjuj, i budi siguran da ću slušati, znam bo da je dobro štogod narediš.

Jesi-li čitao da Miškatovića, prem bivšega zastupnika, i sadanjega kandidata, itako nepustjaju k njegovim izbornikom? Nemarim, ako bude i tako meni, samo treba gledati da ljudi kakovu smutnju neučine, o tomu bo se radi.-

Dok Magjarone merko pogledasmo, oni se uzmešaše i ugiblju nam se,- Rauch je odišao u Zagorje, videti ćemo što će učiniti. Neverujmo mu ništa, ako učini što dobra, potreba ga na to nagoni. Kad Magjaroni ovako rade proti meni, očito je da me nebi verificirali kad bi oni bili u većini. Zašto me se tako boje, prem neznadu moju osnovu ni sverhu?-

Kaživaše mi o terrorizmu kojim gledaju pope dobiti, isti Badel pobesnio za Magjarone. Kvaternik71 piše da neradi i da neće proti meni raditi, nego da mora gla-sovati za Magjarona, ili službu izgubiti. Još ga nisu pustili ni na ispit biležnički. Dakle on je svezan, i ja mu, poručih neka slobodno i radi proti meni, ako se samo tako može uzderžati. Jer sudim da bi većje zlo bilo da on propadne u nesreću, nego da ja nebudem izabran.

70 Sabor je izabran potkraj svibnja 1872. te se sastao na svojoj prvoj sjednici 15. lipnja 1872.71 Najvjerovatnije Pavao Kvaternik iz Hreljina, pravaški simpatizer.


Kod nas je strašno: u Tuškancu puškaraju, po mraku se tuku, tuži jedan drugoga, ocernjuje svatko svakoga, novine da ih nije moguće pogledati. Tako se narod demo-ralizira, kažu da će Mrazović na 24. o.m. zatvoren biti. Dakle samo za – da nebude na izboru! Popi su zameravali steklišem za prijateljske opomene; a evo kako ih Magjaro-ni mlate!

Dakle pogodismo kako stoji s promemoriami Vončine: Slavoserb izdao za plaću svoje drugove, pak kad dobio novacah od Magjaronah, i vidio da bi moglo svašta biti, on valjada opet za plaću – izdao Magjarone i očitovao da je samo izmišljotine pisao.

Na pismo barona Rukavine pristade sav središnji odbor Slavoserbah osim sama Vončine, koj kaza da mene nitko nepozna kako on, i da ću ja ako dojdem u sabor, sve Slavoserbe smotati.

Prosim tre da u moje ime poljubiš ruku milostivoj gospoji, i da svi budete zdravo kako vam želi tvoj Antun.

U Zagrebu 19.5.72.


Mili Edo,

Kad-no Rauch ode u Zagorje, ovde razglasiše Magjaroni da će on osigurati tvoj i moj izbor.- Sada znamo što je tamo radio. Magjaroni kažu da je to nesporazumlje-nje.-

Kvaternik biaše ovde, i kaživa da sva kleveta dolazi od Šnapa72 kojemu Magjaroni nude kanonikat, samo ako za nje bude radio i glasovao. On kaživa takojer, da ne ma-riš drugo van izbornike pozvati i kazati im.- Medjutim biaše tamo Rauh, ter je možda sada divljačie.

Šnap nemože biti lopov nego je slabić i za častju čezne. On bi morao znati da je bolje biti, što – no Cezar reče,- u Španjolskoj pervi, nego u Rimu drugi. Župnik je bez gospodara i takmaca, štovan i siguran u svojem puku; a, danas, ovde, ni dva kanonika nisu medju se prijatelji, nego ocernjuju jedan drugoga i kopa pod njim kako može. Zagrebčani nederže do kanonikah kako nekada, sigurnost je ovde najmanja: znate da je razbojnikah htelo veliku cerkvu porobit,- dohodak mladjih kanonikah, a ti su

72 Župnik Makso Šnap, mađaron.


svi osim četiriuh (...)73- manji je nego srednjih župnikah. A na kraj konca, Magjaro-nom nije verovati, oni bo reč nederže. I već imaju zabiležene svoje starinske, stalne Magjarone.

Kod nas dažde paskvili i natežu se Magjaroni i slavoserbi, puk se demoralizira.

Nebi-li dobro bilo da u “Narodne novine” dadeš očitovanje da neprimaš kandida-turu od Slavoserbah?

Molim te da poljubiš ruku milostivoj gospoji od moje strane, i da joj kažeš da ću sve zajesti i zapiti kada tamo dojdem, ter da me već nikada nećete zvati.

Najvrućji pozdrav i poljubac od tvojega Antuna.

U Zagrebu 23.5.72.

23.1872., 7. lipanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 23. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Iz svega se vidi da su Magjaroni i Slavoserbi složno i potajno proti nami radili. Beamteri Slavoserbi imadoše zapoved ili neglasovati, ili glasovati proti Magjaronom; pak itako vidiš kako biaše kod nas. Neka im bude, da vidimo što će učiniti.74

Glasa se da će sabor biti odgodjen, pače i raspustjen.

U svoj belovarskoj županii nadvladaše Slavoserbi samo na naš program.75 Čujem da je tako i drugde. Prostota veruje. Fanatizam je na verhuncu: ima mestah gde kerč-mari i cincari ni za gotov novac nedadu ništa onim koji glasovaše za Magjarona.

Natražnjačke novine vesele se dobitju Slavoserbah, i očito kažu da je god. 1848. na pragu, da će kralj ostaviti Magjare pa zauzeti se za svoje verne Hervate. Dakle, aula est pro nobis.

Ako Pregradjani dadu pritužbu, prosim te da se ti u ništa neupustjaš, bio izbor g.

73 Nečitljivo.74 Na izborima za Sabor potkraj svibnja 1872. izabrano je 47 narodnjaka, 10 samostalnih

kandidata i 20 vladinih predloženika (mađarona). Dakle, nijedan pravaš. PERIĆ, nav. dj., 87.75 Na području bivše Varaždinske krajine mađaronska opcija nije imala šanse zbog zazora

bivših krajišnika prema Mađarima.


Labaša zabačen ili potverdjen.76 Oni će, jedni i drugi, nas tražiti u svoje vreme, a mi nje nebudemo nikada.

Rukavina77 je sdvojen, ja sam mu pisao neka se umiri, jer znam da mi nebi bio mogao nikako pomoći. Doista, da bude za me glasovao on i njegova dva, ja bi i tako bio ostao u manjini, a njega bi bili zastalno unesrećili. K svoj neprilici, i popi su svi proti njemu, pa kad onako napijaju župniku H., znamo što bi učinili kapelanu. Njega bi bili premestili, pa bi tako i župa bila propala, a to bi bio greh od moje i od njegove strane. Još imamo vremena, još će se moći uspešnie raditi, a on kao župnik imati će većju snagu. Dakle, prosim te, umiri se.

Kako danas stvari stoje, ja bi rekao da će gončini nastojati pogoditi se s Magja-roni, i po svoj prilici, kroz verifikacionu dati će Magjaronom većinu. To će biti ako nebudu dobro pazili verifikacionih listah. Jer velikašah mogu Magjaroni herpu doterati,78 pa kako ih Slavoserbi priznadu, eto Magjaronom većine koja će zabraniti da se mnogi izbori nezabace.

Ja sam ružno prehladjen; nu spavam celu noći imam želudac kolik malo dete.

Prosim te da sveserdno u moje ime poljubiš ruku milostivoj gospoji, da pozdraviš g. Radića, i primeš najvrućji pozdrav i poljubac od tvojega Antuna

U Zagrebu 7.6.72.


Mili Edo,

Ovaj čas primih pritužbu i, za sigurnost otpravih ju poštom uz prijemnicu. Pred-sednik Erdedy dobit će ju još danas.79

Žao mi je da su moji izbornici učinili taj korak, koj će makar opet došlo do izbo-rah, itako ostati bez uspeha.-

76 Antun Labaš je izabran u Pregradi kao zastupnik mađaronske opcije.77 Župnik u Krapinskim Toplicama Ivan Rukavina bio je pravaški orijentiran.78 To se i dogodilo. Banski namjesnik Vakanović je, da anulira narodnjačku većinu u Saboru,

pozvao 47 virilista, među kojima je većina podržavala mađarone.79 Dobni predsjednik Hrvatskog sabora Ivan Nepomuk Erdödy.


Meni je mučno kad štogod čujem o ovih ljudih, a kad bi ih morao u horu gledat i slušati valjda bi obolio.

Na 15. o.m. Slavoserbi biahu kapitulirali: po Mihaloviću u odboru idjahu oni s Magjaroni, biležnika, privremena, izabrana su složno dva Magjarona i dva Slavoser-ba. Ako Magjaroni dadu koju službu i tisuću for. budi siguran da će im Slavoserbi pripustiti većinu. Ako bi se Magjari i Magjaroni uzkostruše i ništa nedadu i neobeća-ju, Slavoserbi će se uzrogoboriti i možda tor bude odgodjen ili raspustjen.

Dosada Magjaroni zahtevaju: a) da svi izbori i svi pozvanici budu bez prigovo-ra verificirani; b) da 16 Magjaronah 16 Slavoserbah – koje Lonjaj naznači – idu u peštanski tor.80

Po obstojećem uredjenju sabora i izbornom redu nebi se moglo ni pet velikašah bezuvetno ni osam izborah magjaronskih verificirati.

Strosmajer hoće da postane nadbiskupom, ako mu Magjaroni pruže nadu, on će svoje kerdo žertvovati, ako Krestiću dadu službicu, i s njim će nekoliko komadah pristati uz Magjarone.

Maljevac je zbilja propao,81 na njegovo mesto dolazi Žuvić ili Medunić.

Pazi na viku Magjarah proti Serbii. To je, ja sudim osnovano s Praizkom koja namerava Rusiu smotati prie nego se Francezka oporavi. Za pljusnuti Rusiu, Praizka će poslati Magjare u Serbiu.- Ako se Rusia čim prie nepomiri s Poljaci, i ako u Serbii i kod nas drugačie neokrene raditi, ona bi mogla veliku štetu imati. Stalno je da je Rusia složna s Francezkom; ali ova još nije pripravna za uzmoći čversto.

Prosim te da poljubiš od moje strane ruku milostivoj gospoji, da pozdraviš sve vredne, i da primiš sveserdan poljubac od tvojega Antuna.

U Zagrebu 17.6.72.

80 To je bio uvjet mađarona da pristupe pregovorima s narodnjacima o reviziji Nagodbe.81 Petar Maljevac, župan Požeške županije i mađaronski zastupnik. Maljevac se u izbornoj

kampanji služio velikim svotama novca kojima je podmićivao svoje izbornike, a što mu je omogućivao ban Vakanović.



Mili Edo,

Proti Slami i njegovim drugovam neima leka van da bi tko interpelirao, a takova neima u “saboru”. Tužbe ili ne čitaju, ili ih šalju županii za rešenje. Znamo kako ona rešava.

Slavoserbi su sada samo izveli što su zimus osnovali. Kralj im je samo izgovor: znali su i prie da je kralj ovo stanje potverdio. Nu nije istina da se sada kralj uplitje; ali jer znadu da naš puk do kralja više derži nego puk ruski ili turski, oni se i tom obstojnostju služe.

Stvar stoji ovako: Slavoserbi su proti narodu i slobodi još većma nego Magjaroni; k tomu su sebični kako nitko drugi; napokon znadu da neznadu van prostota zama-mljivati. Oni se boje svoje većine, jer neznadu i nemogu njome ništa učiniti.

Strosmajeru je obećana nadbiskupija; tada bi Rački gledao doći u Djakovo; Krestiću je obrečeno mesto Klobučarićevo, Vončini Bogovićevo, itd. Sve višje službe idu na polovicu; manji gončini dobiju novacah: time je kerdo žertvovano. Hoće- li Magjari ta obećanja izpuniti? Ako neizpune, eto odmah vike i smutnje; ako izpune, Slavoserbi koji dobiju službe raditi će potajno proti Magjarom pa će ta radnja u svoje vreme i u javnost doći, a Slavoserbi koji nedobiju službe, nastaviti će opoziciu javno. Za to se čuva Mrazović, koj u klubu nije ništa govorio.-

Većji Slavoserbi budu išli u peštanski sabor ili u regnikolarnu deputaciu. Tako će oni brati velike nadnevnice i paušale, neće ništa raditi ni za ništa brinuti se, gostiti se kod ministrah, ulagivati im se, preporučivati se za službe, zadovaljati se u velikom gradu. A prostačina slavoserbska ostane u Zagrebu prima sve što joj vlada predloži. Tako gončini nebudu krivi da se ništa dobra neučini u zagrebačkom saboru. Oni bo neće biti u njemu, nego u Pešti. Ali zato će oni u budućem saboru raditi.

Dok se primakne kraj ovome torovanju, čuti ćeš kako će se oni izgovarati, i koliko će obećivati samo da opet budu izabrani. Dok je narod marva, šarlatani mogu sve.

Vidiš kako složno radiše proti nami: za- da im nitko na perste negleda, i da rade sve bez prigovora.- Ja se veselim da nisam u toru.

Jest nekoliko nezadovoljnikah; ali sada nekoristi, ostali, izišli, sve je isto.

Magjarom je gospodovanje osigurano, na većje stvari doći će viriliste za sitnarie nije ni stalo.


Da budu ovi nezadovoljnivi pametni, oni nebi išli u pritorak-klub, ter bi tako bili mogli ponešto stezati gončine. A dok si u klubu, ti se moraš pokoravati većini, većina je pako odobrila sva bezakonja. Dakle, sada istupiti; bilo iz kluba ili iz tora, prosto je vertoglavanje.

Magjari i Magjaroni nevide da je celonjihovo postupanje dobro samo za Švabu.

Prosim te poljubi ruku milostivoj gospoji i primi najserdačniji poljubac tvojega Antuna


26.1872., 6. srpanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 26. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Neimadoh ti što pisati. Iz novinah znaš što je učinjeno. Sve rade po kutih, u pota-ji, u toru se samo proglašuje.

Do 11. o.m. moraju izabrani biti argonaute za peštanski tor, i “adresa” mora kralju predana biti.

“Adresu” nebudu tiskali nego, kako su ju dobili, pročitati pak odpraviti. Tko će znati što u njoj stoji, pa makar ju gauneri i pročitali onakovu kakovu odpravljaju. Oni znadu drugačie raditi u takvih stvarih.

Piše mi prijatelj iz Reke, da se je puk u onoj županii uzmešao, i da žele mene izabrati u delničkom kotaru, na mesto Mrazovića, ter me zaklinje da primem kandi-daturu. Ja odgovorih, da bi volio u Kufstein; nu podlagajući se volji stranke i prijatelj-kah, primam kandidaturu. Kazah mu takojer da bi se samo kod “adrese” dalo štogod govoriti, a drugačie da nebude prilike.

Za tu kandidaturu doznadoše ovih danah i ovde, ter se Magjaroni pretvaraju i lisiče, a Slavoserbi u potaji besne i izjedaju se. Učiniti će proti meni jedni i drugi sve što budu mogli. Meni će biti najdražje ako nebudem izabran.

Slavoserbi teško čekaju na službe; magjaroni im kažu da eto službah dok se grani-ca ukine, ali mučno je čekati.

U toru, dok se otvori, eto sablazni jedne za drugom: dnevna reda neima, predsed-nik nezna pet rečih razgovetno kazati, nego družba nagadja što je on mislio, pa kada


mu se svidi, on kaže da je to njegovo mnenje. Predsednik pita: da li “visoka kuća” prima interpelaciu u meritorno razpravljanje, itd., itd.

Prostačina se meša i ovuda; ali što će skot. Jedini bi način bio da svi izbornici složno udare u nepouzdanice proti Slavoserbum. Tako bi si narod ponešto obranio svoju čast. Ali, znamo, toga nebude.

Prosim te da poljubiš ruku milostivoj gospoji od moje strane i da primiš najser-dačniji pozdrav i poljubac od tvojega Antuna

U Zagrebu 6.7. 72.


Mili Edo,

Makanec se upustio upotrebiti za oruđe koje ima Raucha rehabilitirati. Kad je Ra-uchova parba kroz sva tri suda prošla, kad se u njoj ne radi o javnu pravu, ona nespa-da pred sabor kako ni druga koja bilo gradjanska, bilo karna parba. Od sama Raucha stoji da se pere. Sada spisi budu priobćeni toru, na to će kupljeni gončini kazati da ta stvar, nestoji kako su mislili, prostačina će uz gončine, pak eto ti Raucha u banii.

Makanac i družba čaverljahu proti pošiljanju argonautah u peštanski tor, i nut – i oni su ih izabirali. Tu je um, tu je poštenje.

Gončini se izabraše u Peštu po nadnevice, paušal i preporučivanje za službe. Prostačina ostaje u Zagrebu. Da bude iskre poštenja, bili bi morali u Peštu odpraviti najveće smetje, t.j. koliko se dade probrati. Tako ono i onako u Pešti nemože ništa, a onda nebi bilo na putu.

I predsednik i oba podpredsednika su u regnikolarnoj deputacii. Kako dugo bude ta deputacia trajala, to stoji samo od Magjarah. Medjutim, u Zagrebu, bez predsedni-ka nemože biti tor. Tako je sve u redu: oni nisu krivi da se ništa neučini.

Ta regnikolarna deputacia bude služiti samo za narod razjarivati: opet bude vike na Magjare, opet se bude opozicia stvarala. A kada se primaknu novi izbori, Slavo-serbi će obećivati po navadi, i kaživati da će taj put drugačie raditi. Marva će opet verovati. Pravo ima.

Mrazović i Rački deržaše se, u javnosti, na strani, za-da uzmognu reći da oni nisu


krivi jer nisu ništa govorili ni radili. A prostačina nemari da su sve radili potajno, da su u svemu složni, i neće pitati zašto nisu govorili i radili proti.

Kod proračuna Slavoserbi će odobriti celo gospodarenje Raucha. O tomu samo ustmeno. Gončini Slavoserbah izdadoše sve, u nadi da će dobiti službe, i time kako nekada Jelačić osigurati se proti narodu i drugovam. Oderinnt dum mehuant,82 to im je geslo.

Tor će po svoj prilici biti odgodjen, pak u svoje vreme kada se sastane, primili što mu predloži vlada, t.j. agjar.

Eto vidiš, da je posao gotov i da se nemožeš od mene izvestjem nadati.

Nu za boga, zašto ti nepišeš da znam da ste zdravo? Veseli moramo biti već zato što nismo delovi toga poslovanja.


U Zagrebu 11.7. 72.


Mili Edo,

Budi siguran da složni Slavoserbi i Magjaroni neće u javnost pustiti ni brošu-ru, ni nikakovu reč koja bi im posao kvarila ili na videlo iznašala. Znaš koliko rade proti mojemu izboru, prem mogu netiskati ono što bi ja u toru govorio. Sda složno u delničkom kotaru dižu proti meni upravo križarski rat. Tom agitaciom oni gledaju dvoje dostignuti: da bez prigovora primu tu revidiranu nagodbu koja će biti gorja od današnje, onda, da uzmognu prostačini kazati da drugačie nisu znali učiniti, buduć nitko nije ništa boljega predložio.83

Dok puk nedojde k sebi, nenadajmo se kraju slavoserbova, t.t. napredku stranke prava. Medju pismeni Slavoserbi težko da je koj prednji, ne najveći lupež. Oni se neobrate nikada.

82 Lat. Neka mrze, samo nek me se plaše.83 Dana 9. srpnja 1872. Sabor je izabrao Hrvatsku regnikolarnu deputaciju za pregovore s

ugarskom stranom o reviziji Nagodbe. Ona se sastojala po sporazumu od šest narodnjaka i šest mađarona. Među narodnjacima nalazio se i biskup Strossmayer. PERIĆ, nav. dj., 104.


Vidiš–li da se je prostačina i nad najnoviom izdajom umirila, pače da hvali izda-jice. Pitaš, koliko i otkuda to? Slavoserbi šalju po narodu svoju vižlad ter uče da su oni Magjarone, osobito Raucha, prevarili, da drugačie nisu mogli učiniti od pritisdka Lonyajeva-kraljeva; da je prekoristno šta su se stranke složile za-da se narod necepa i nemerzi; da će oni drugačie okrenuti; da trebna u nje imati neomedjašenu veru, itd. itd.84

Lonjaj vodi Slavoserbe za nos: kažuje im da će im službe dati kada bude nagodba revidirana. U toj nadi oni će na sve pristati. Ako im svim neda službe, oni će opet po staru vikati i prostačinu razjarivati.

Slavoserbi računaju na sledeće sigurne službe: na sve županie osim Kraljevićeve, na baniu, na dva načelništva odsekah, na šest savetništvah, na ministarstvo i njegovo savetništvo na predsednišdtvo i podpredsedništvo, kod septemvirata, na predsedniš-tvo banskog stola, na 4 mesta prisednikah septemvirata, na 5 prisedničtvah banskog stola. Manjim službam ni broja se nezna.

Kako ti već pisah, jedini bi način bio proti toj sramoti da narod složno udari u nepouzdanice.

Koliko vlada, t.j. Magjar, derži do tora, sudi i od tuda: na 4. o.m. tor zaključi da vlada obustavi zakon o zadrugah, i da nov zakon predloži; a na 13. serpnja o.g. vlada proglasi naredbu, po kojoj ima se zakon o zadrugah obstojeći izveršivati.

Zapovedi milostivoj gospoji neka čuva zdravje, od moje strane poljubi joj prosim te, ruku, već nije ništa što bi ti mogao pisati, nego primi sveserdan pozdrav i poljubac od tvojega Antuna


84 Iako su narodnjački tisak i agitatori tumačili narodu spajanje narodnjaka i mađarona kao pozitivan čin, zapravo se radilo o kapitulaciji Narodne stranke. Naime, Mađari su, koristeći svoju političku moć, natjerali vodstvo Narodne stranke da u svoje redove primi umjerene unioniste, da se verificiraju svi unionistički mandati te da u Hrvatskoj regnikolarnoj deputaciji za pregovore o reviziji Nagodbe bude polovica unionista. Vodstvo Narodne stranke je te zahtjeve prihvatilo bojeći se opet reskripta o odgađanju Sabora i ostanka Nagodbe kakva je stvorena 1868. Ipak, taj čin je značio dugoročno rastakanje Narodne stranke i njenog dosadašnjeg političkog programa. PERIĆ, nav.dj., 97.



Mili Edo,

Odmah ti odgovaram na pitanja: pritužbe proti izborom nisu ni čitali, nego su ih spravili u arhiv. Tu je i Jurječeva tužba. Dakle, za nju se nezna, a težko da bi ju bilo natrag dobiti.85

Svaki će fiškal Slamu tužiti, za dobru plaću; ali uspehu, odtuda ja se nenadam.

Možda bi bilo najbolje da se ljudi prituže Kišu,86 ili, kada se sastane skupština, da se i na nju obrate. Ako se tim kojim putem ništa neučini, sve je uzaludu: vlada zna za sve i sve odobrava, sabor nije za ništa i vlada do njega ništa nederži: seti se Zakona o zadrugah, toliko ludih i bezuspešnih interpelacia, taler-Požeške stvari, itd.

Osim biškupa Kralja87 već davno nije u toru ni jednoga virilca netreba ih.

Dok su se Slavoserbi prodali, vlada je na konju, neboji se ništa, propustja sve što njezina vižlad rade proti narodu. Spomeni se stvari sudca Travenića koja biaše i u toru, pa što je pomoglo?

Prosim te da ljudem koji k tebi dojdu, razjasniš pravo stanje stvarih, i da se u nikakove tužbe neupustjaš. Vidiš kako ide s tvojom odpremninom, prem ti ju jasan Zakon dopitava.88

Ako je prilike, najbolje bi bilo da se ljudi ustmeno prituže, i da kažu da neima-ju otkuda plaćati fiškale ni pisare. Ako to nije moguće, dobro bi bilo da im tužbe objektivno sastavi pop, ili biležnik, ili selski sudac, ljudi koji se neboje. Svakako neka tužitelji i svedoci križe metnu pod tužbu. Eto vidiš brate u kakovu smo stanju, i nije izgleda da mu naskoro bude konac.


U Zagrebu 20.7. 72.

85 Neki pravaški kandidati koji nisu uspjeli na izborima žalili su se vladi na izborne makinacije i nepravilnosti.

86 Ladislav Kiš, zastupnik kotara Belec, mađaron.87 Ivan Kralj, biskup, virilista-mađaron.88 Halper je, nakon što se odbio preseliti u Križevce i nakon što se umirovio, trebao dobiti

otpremninu od vlade kao dugogodišnji kotarski sudac.


P.P. Matasićeva je razprava na 1. listopada. Dali mu ex offo89 Šrama za branitelja. Šram kaže, razgledav spise, da ga nikako nemogu po zakonu obsuditi. Videt ćemo. Tvoj stari.

30.1872., 26. rujan [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 30. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Znam da mi neimaš o čemu pisati; nu već je predugo se nesastadoh s nijednim zagorcem od kojega bi doznao da-li ste zdravo. Zdravo se nadam da i jeste, a dražje bi mi bilo to znati.

I kod nas je sve mirno, kao mertvo. Čujem da će kriza do koj dan puknuti. Va-kanović izjavi da najvoli dobru mirovinu. Ako bude na njegovu, dobiti ćemo za koje vreme kr. poverenika, pa za tim Raucha.90

Magjari su pozvali Slavoserbe, te merze nje i po njih njih sav narod. Najviše što Slavoserbi možda dobiju, biti će koje podčinjene službice; s velikih, ponešto neodvi-snih ni sanjati.

Slavoserbi služe u Pešti samo porugom: Magjari se čude, kako se može narod toga skota deržati, i jer ga se derži, Magjar triumfira i kaže da se nije bojati Hervatah. Miš-katovića91 metnuše u odbor za domobranstvo, Krestiću,92 kod Deaka, zatvoriše vrata

89 Lat. Po službenoj dužnosti.90 Nakon što je Vakanović imenovan namjesnikom banske časti 17. veljače 1872., bilo je raznih

kombinacija i pretpostavki tko bi mogao biti novi hrvatski ban. Prema Periću, Rauch je gurao svoje ljude poput grofa Artura Nugenta, vlastelina u Bosiljevu za novog bana, a vlastelina Julija Jelačića za hrvatskog ministra u Ugarskoj. Strossmayer je komentirao te Rauchove želje kao ponovnu vladavinu Raucha “u zemlji pod imenom Nugenta i Jelačića”. PERIĆ, nav. dj., 116.

91 Josip Miškatović, zastupnik Narodne stranke.92 Nikola Krestić (Zagreb, 22. XII. 1824. – Zagreb, 1. XII. 1887.), hrvatski političar i pravnik.

Završio je studij filozofije u Pešti, a studij prava u Zagrebu gdje je 1847. otvorio odvjetnički ured. Godine 1848., zajedno s E. Vrbančićem, pokrenuo Saborske novine, a potom je, zajedno s Dragojlom Kušlanom, bio glavni urednik Slavenskoga juga (do 1849.). Godine 1848. – 49. bio je tajnik bana Josipa Jelačića. Nakon obnove ustavnoga života 1861. ušao u Hrvatski sabor kao član Narodne stranke. Poslije se, s dijelom narodnjaka, priklonio Samostalnoj narodnoj stranci Ivana Mažuranića orijentiranoj prema Beču. U pregovorima koji su vođeni 1871.


pred nosom, pak mu ih kon čekanja, opet otvoriše.

Budući Slavoserbi u pogledu nagodbe još ništa nisu predložili: Magjari nisu iza-brali, i nezna se budu-li izabrali odbor za taj posao.93

Prem rade peštanski odseci i delegacie, itako sva tri zagrebačka zastupnika, kon što dignuše paušal i nadnevice, dojezdiše amo, i možda su još ovde.

Najzadnji glas s Delnicah nosiaše da sam siguran; sudac kot. kaže da su glasovi razdelejni, nu da je većina za me; drugi kažu da sam propao. Ovo su Slavoserbi ber-zojavom doglasili bečkim novinama. Dr. Dežman agitira u kotaru na sve ruke. Ja se smejem; nu drago bi mi, već sada, bilo, da se obruže, buduć su se toliko napregnuli.94

Prosim te poljubi od moje strane ruku milostivoj gospoji, budite zdravo kako vam želi vaš Antun


31.1872., 24. studeni [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 31. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Prosim te da mi oprostiš što ovako redko pišem i kasno odgovaram. Nema ništa za pisati, k tomu sam haležan.

Spisao sam 8 pisamah Magjaronah,95 o tiskanju, ovaj čas, ni sanjati. O Matasiću znaš. I s Reke pišu da bi morali list izdavati. Medić je amnestiran/: bivši, kažu, dezer-tirao:/ i piše mi s Cetinja, da ga eto u Zagreb i da ćemo list izdavati.96

između Narodne stranke i ug. vlade za reviziju Hrvatsko-ugarske nagodbe zauzeo je krajnje popustljivo stajalište. Godine 1873. – 84. bio je biran za predsjednika Hrvatskoga sabora.

93 Hrvatska i Mađarska regnikolarna deputacija sastale su se prvi put 21. listopada 1872. u Budimpešti.

94 Ante Starčević kandidirao se 1872., uoči revizije Nagodbe, na izborima za Sabor u delničkom kotaru.

95 Pisma Magjarolacah (28 pisama) objavljivana u pravaškom tisku prije Rakovice (1871.) i prvi put cjelovito izdana 1879, tj. na početku pravaškog pokreta.

96 Medo Pucić (Dubrovnik, 12. III. 1821. – Dubrovnik, 30. VI. 1882.), hrvatski pjesnik, publicist i prevoditelj. Podrijetlom iz dubrovačke vlastelinske obitelji. Pravo je studirao u Veneciji i Padovi 1840. –43., a završio u Beču. U Italiji je upoznao Jana Kollára te prihvatio ideju slavenstva


Kad razgleda stvari kod nas, možda će se osvestiti. On je načinio pesmu: ”Napole-onu I” pak je nad-a sve ugodio Napoleonu III. koj mu je dostojno nadanje obrekao.-

Kod izborah francezkih, obavljenih sa početka studena o. g. izabran je i Napoleo-novac, u ostalih 6 mestih ostadoše Napoleonovci u neznatnoj manjini proti složnim trim strankam. Eugenia je ovih danah slavila imendan u Chislehurstu,97 kakav nikada dok je bila caricom. Tu dolaziahu, iz Francezke, čestitatelji jedni za drugimi, medju korporaciami biahu i pariški krugovi.

Eto vidiš da Napoleonu opet sunce sjaje. Da sam Francez ja bi ga odbio, tako i misli mnogo Francuzah; ali možda bi bio bolji i on, nego da se narod ovako kvari u neizvesnosti. Neima republike bez bez republikanacah, a ovih je premalo u Fran-cezkoj.

Kao osobiti znak vremena morati je uzeti cvilenje Englezah: oni plaču što su pustili Francezku, i boje se, osobito u Azii Rusie oslonjene na Praizku.

Na taj način ako se Napoleon povrati, eto zajednice medju Francezkom i En-glezkom, pak i skoka naskoro.

Slavoserbi po svoju: kad videli da im Magjari nedadu službe, za omanutu prostotu revidiraše nagodbu tako da Magjar nemože na nju pristati: Sad opet popustjaju, za išto ugrabiti. Moglo bi se dogoditi da tor bude rasteran, pače da dobijemo komisara.

Poljubi, prosim te, od moje strane ruku milostivoj gospoji zapovedi milostivoj gospoji neka čuva zdravje, i budite zdravo kako vam želi tvoj Antun

U Zagrebu 24. 11. 72.

i slavenske sloge (pjesma Slavjanstvo, 1841). Surađivao je sa zagrebačkim, karlovačkim i zadarskim preporodnim krugom. Bio je suradnik La Faville (1842. – 43.), Danice ilirske (1843. – 49.), Zore dalmatinske (1845.). Godine 1844. objavio je Antologiju slavjansku iz rukopisah dubrovačkih pjesnika. Godine 1846. – 48. bio je dvoranin vojvode od Lucce, a potom komornik vojvode od Parme; u Italiji je spjevao zbirku pjesama Talianke objavljenu 1849. S Matijom Banom i Ivanom Augustom Kaznačićem 1849. pokrenuo je almanah Dubrovnik: cviet narodnog književstva, u kojem je objavljivao studije iz književne povijesti Dubrovnika i pučke književnosti te prijevod Odiseje. Godine 1850. objavio je Karađurđevku, a 1865. Cvietu, svoje dvije najveće pjesme. Bavio se i proučavanjem dubrovačke političke povijesti. Godine 1861. bio je počasni član Hrvatskoga sabora; zauzimao se za sjedinjenje Dalmacije s Hrvatskom i Slavonijom, a ista je gledišta iznosio u člancima u Pozoru 1860. – 61. Godine 1858. – 62. objavio je Spomenike srpske (I–II) u Beogradu, gdje je 1868. – 72. bio odgojitelj maloljetnoga kneza Milana Obrenovića. Godine 1878. sudjelovao je u pokretanju časopisa Slovinac u kojem je objavio svoje posljednje radove. http://proleksis.lzmk.hr/42942/ (22. I. 2015)

97 Francuski car Napoleon III. je nakon poraza u Francusko-pruskom ratu otišao u progonstvo zajedno sa suprugom Eugéniom de Montijo u mjesto Chislehurst u Engleskoj.


32.1874., 13. siječanj [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 32. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

U Zagrebu rade da ti budeš podžupan, i neznam kako je to da o tomu samo tebi nekažu.

Vučetić mi poručio da se pustim u ovom kotaru izabrati, i da će mi Hac dati sve svoje glasove, koji čine većinu. Ja odgovorih da neću, jer niti imam koga ni što zastu-pat, buduć se narod odrekao pravah i budućnosti, a do osobne tašćine nije mi stalo.

Od očevidca čujem da Rauch često piše Lonjaju i od njega često pisma dobiva.

Do ove vlade i njezinih reformah nederžim ništa: najviše ako gde koju osobu namesti, premesti, ili odpusti, a time nije pomoženo. Dok je rekla da za sudce ište samo one koji imaju izpite, ona si je krila podrezala. Jer gde će naći izpitanih sudacah pa nisu-li mnogi takovi gorji od neizpitanih? Reforma mora biti korenita, drugačie nije nikakva.

Ako je pravice, moralo bi ti povratiti jemčevinu “Hervatske”, buduć stvar nije konačno sudjena, a amnestiom iztrage i parbe prestaju.

Prosim te poljubi od moje strane ruku milostivoj gospoji, i da budete zdravo kako vam želi vaš Antun

Jaska 13/1 74.

33.1875., 11. kolovoz [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 33. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Čuo sam iz Zagreba, da su me u Krapinkom kotaru hteli izabrati; nego da im je povereničtvo zabranilo. Rado bi znati je-li to istina. Kažu da ste zato agitirala ne samo vas dva, nego i ista milostiva gospoja. Ako je istina, imali ste uspeh i to je dosta; nu da budem znao, bio bi vas prosio da se okanete. Bez mojega znanja, radio je, ne-znam tko i u Bakru, i tu biaše većina gradjanah; ali kada doteraše 27 beamterah bez kojih bi ja bio imao 7 glasovah više


U dugoselskom kotaru htedoše me popi izabrati dati za-da tarem vlahe; nu dok doznadoh, zabranih im i preporučih Folnegovića.98

Prosim te što bi ja u tom toru, što-li bi branio kad se narod svega odrekao? Kazati štogod istinita i pametna? Ali kad zato nitko nemari, i već nebi pomoglo da i mari. Da branim skot proti Vlahom, a Vlaha diže i ojačuje isti skot i njegovi popi.

Magjar nemože naći potišteniih slugah od sadanje uprave, dakle će ju deržati dok nebude sudio da može sam, kako hoće daviti.

Vlasi će, mislim, ružno navaljivati; u svemu toru oni imaju najversnije glave; lahko da će Slavoserbi mene tražiti; ako tor nebude razpušten, Slavoserbi će nagodbu potverditi, i ako Magjar uzhtje, još popustiti, prem već Magjar netreba ništa.

U tom stanju ljudih i stvarih najbolje je mirovati, i ja se mogu razveseliti što sam miran.

Vani je težko gledati lupeštine i nesreću; ali skotu je još težje, pak ih je i tako stvorio i danas ih uzderžava; zato se ja samo smejem. Mi smo naše učinili, i možemo mirni i zadovoljni biti; a skot, kako mu drago.

Prosim te da od moje strane poljubiš rukumilostivoj gospoji da joj zapovediš da čuva zdravje, i da primiš i g. radiću izporučiš najserdačniji pozdrav i poljubac od tvojega Antuna

Jaska, 11.8. 75.

34.1875., 25. rujan [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 34. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.

Mili Edo,

Nisam hteo odgovarati na tvoje premilo pismo od 15. p.m. prie nego li se izigra: Kraljevička komedia.

Poslie tvojega pisma javi mi iz Reke Dr. Pallua99 da ću u Kraljevici jednoglasno izabran biti, i pita me što ću učiniti. Znaš da mi je tvoja želja sveta; znao sam da iz izbora nebude ništa; neželim u tor. Dakle odgovorim: da ja najvolim ostati s mirom;

98 Upravo je mladi Fran Folnegović (27. godina) bio jedini pravaš koji je izabran u Sabor na izborima u kolovozu 1875.

99 Silvestar (Silvio) Pallua, pravnik (Zadar, 1847. – Rijeka, 1936.).


nu ako budem izabarn, da moram, barem za čas, mandat primiti. Dakle, rekoh, neka za me nerade i negovore ništa, nego neka sve prepuste izbornikom.

U to dojde amo nekoj koj biaše kod izbora u Bakru, proti Zmajiću,100 i kaza mi celu stvar ovako: dok su čuli da sam ja kandidat izbrisaše izmedju izbornikah oko 120 gradjanah o kojih bijahu sigurni da će za me glasovati. Reklamacie zabaciše. Ku-povanje Zmajićevo nastade. Nu još u oči izbora ja imadoh 19 glasovah više nego on. Tada učitelj Stefanić, koj se izdavao za stekliša, dobi od Zmajića 300 f. pak izpita od nekoje gospoje koja je stvar vodila, imena mojih izbornikah. Ona mu ih kao steklišu, kaza, a on s drugovi celu noć skaka i nešto kupi, a nekoje naputi da nedojdu glasovati. Tako izbor propade. Tu biaše sablaznih.

O izboru u Kraljevici šaljem ti dva pisma, koja ćeš pročitat pak zapaliti za-da piscu ne-naškode.

Prosim te da te lupežtine nekažeš milostivoj gospoji, jer bi se ljutila, a mi se sme-jemo. Bio sam u velikoj brigi kako ću s častju uteći izmedju lupežah.

Naumih kod perve razprave udariti kako treba, pak dok ostanem u manjini, izići iz tora i to javiti izbornikom. Sada sam kao preporodjen, miran i veseo.

Vlasi u toru nezagrizaju, jer se za Hercegovce novci kupe i ide im dobrovoljacah u pomoć, dakle sve kako sami žele.101

Gledaj koliko su simpatie stekli Hercegovci po svoj Europi, za slobodu. To sve ide u ime Serbah i za Serbe. Netko, neznam tko, šalje mi iz Pariza novinah, i tu Bosna, Hercegovina itd. dolaze kao serbske pokrajine. Ja želim uspeh svakome tko radi o slobodi, kako i merzim ovaj domaći skot.

Ako Reusia dade novacah i naputak da se insurgenti povuku u berda, svašta bi moglo biti; drugačie Turčin će ih saterti. Austria je pobunila, u nadi da će njoj pripa-sti; a sada vidi da je prevarena, pak uzmiče koliko može.102 Kukavni Andraši!

100 Bartol Benedikt Zmajić (1813. – 1888.) nakon završena pravnog studija radio isprva u Bakru, a potom pri riječkom Guberniju. U razdoblju od 1852. do 1860. bio je predsjednik i inspektor Središnje pomorske oblasti. Osobito se zalagao za javno dobro i unaprjeđenje zdravstvenih prilika, i to pomažući stanovništvo za vrijeme velike epidemije kolere koja je 1855. zadesila Rijeku i okolicu. U razdoblju od 1861. do 1868. obnašao je čast velikog župana Riječke županije. Zbog svojih je zasluga uzdignut u Red viteza (1855.) i baruna (1876.) te je odlikovan Redom viteza Željezne krune II. i III. razreda, a uz nasljednu plemićku titulu baruna dodan mu je pridjevak Svetoivanski. Od 1870. zastupnik je u Hrvatskom saboru i delegat u Ugarskom parlamentu. http://ppmhp.hr/120-godina-svecana-odora-baruna-vinka-zmajica/ (25. II. 2015.)

101 U Bosni i Hercegovini je, djelomično i pod austrijskim utjecajem, počeo ustanak protiv turske vlasti 19. lipnja 1875.

102 Austrougarska politika je prema ustanku u BiH službeno proglasila svoju neutralnost.


O domaćih stvarih nečitam i neznam ništa.

Prosim te da poljubiš ruku milostivoj gospoji, da joj nedaš ljutiti se ni zdravje kvariti, i da budete zdravo i veselo kako je i tvoj Antun

Jaska, 25.9.75.

35. 1872., 11. srpanj (?) [Zagreb] - Ante Starčević Eduardu HalperuArhiv HAZU - Zagreb, PAS, Pisma Ante Starčevića, XV 22/A, 35. Pismo. Rukopis. Orginal. Hrvatski jezik, latinica.103

Mili Edo,

Moram ti javiti tužne glase. Glava domobranstva prodaje imanje i kaže da su svi “velikaši” zadali reč “poštenu” da će svoja imanja u Hrvatskoj prodati, pak izseliti se.

Što će onda nesrećna ova zemlja, tko će joj prednjačiti u znanostih, u slobodou-mju, u gospodarstvu itd.

Ona glava kaže da Hervatsku osvojiše Židovi, i da “velikaše” nitko ne gleda lepo. Siromaci, kako su oni branili i kako brane Hervatsku i od Židovah, i koliko su dobra učinili, koliko - li ga čine ovom nezahvalnom narodu. Od velike tuge je ne mogu plakati, a smejati mi se neda.

U toj stvari moglo bi štogod biti. Sigurno je da magjarski “velikaši” nameravaju da prodaju sva deržavna imanja, i to za namiriti manjak, razgovetno govoreć za naterpat svoje kese, i za prideržati što su već u nje slupali. Dakle njihova bratja kod nas, tegnu-la bi ovde dobro prodati, pak u Ungarii dobro kupiti..-

Ako se nevaram, pisao sam ti već letos kako će Slavoserbi proračun protresti.

Ovih danah čitao si u službenih “narodnih novinah” da su oni vladi dopustili blizu pol miliona fr. više nego prihod iznaša. Dakle, onoj vladi na koju toliko vikahu i viču, i kojoj su večmi nepouzdanjer očitovali.

Ja ti velim da to još nije ništa, iu da su svi više od pol miliona fr. vladi u dosada-njem gospodarenju njezinu darovali.-

K tomu, oni su 185.000 fr. uzeli za čist prihod, a to nije nego dug što ga je vlada od Magjarah pozajmila.

103 Ovo pismo nema kraja, stoga je i datum pisma nepoznat. U Arhivu HAZU-a su arhivisti to pisma stavili kao zadnje pod oznakom 35., ali su umetnuli oznaku da je pismo vjerojatno pisano početkom srpnja 1872.


Kažu da je vlada, služeć se dopustjenim proračunom, htela prodati Kutjevo, ter tako manjak podmiriti. Ali, neznam kako, kralj nije dosada potverdio proračun.

Molim te, što će do takovih ljudi deržati Magjar što bi tko drugi? Čudiš-li se da me veseli što nisam medju timi ljudi? Za koliko bi ti hteo biti u tome “saboru”? Neko-liko lupežah za plaću, ostala marva iz slepoće rade što vlada ili tudjinac sam poželi.

Slavoserbi će, ako dobiju službah i koju tisuću for. odstupiti i od onog bezumnog predloga štono su ga Magjarom predali.

Razumeva se da će i onda vikati svi koji nedobiju, a koji dobiju raditi će potajno.

Čuo si da je Slama, za iztrage, u zapisnik metnuo, da su njega Bedeković i Šuhaj tamo poslali za-da stranku prava “svimi načini utamani”. To ga brani.

U Francezkoj su se svi monarhisti složili proti republike, i stoje pod zapovedju Rouhera, najžestjega Napoleonovca. Tamo bi moglo svašta biti.

Turska zagriza u Serbiu i u Cernugoru: svoje železne ceste provela je tako da se Serbie netiču; a od velevlastih zahteva da priznadu Cernugoru kao podpuno tursku zemlju. Nebi-li mamljenje Rusa?- Po ruskih novinah piše, da bi Praizka i Austria tegnule na Rusiu udariti.- (…)

pisma ante starčevića vlastelinu eduardu halperu · pdf filehrvatski jezik, latinica....

Documents