pionirski period elektrifikacije srbije (1884-1914) · aleksandar kale spasojevi} institut za...

Aleksandar Kale Spasojevi}

Institut za savremenu istoriju

Beograd

PIONIRSKI PERIOD ELEKTRIFIKACIJE SRBIJE

(1884-1914)

APSTRAKT: U ovom tekstu autor daje pregled primene elektri~ne energije

za osvetqewe u Kraqevini Srbiji, od 1884. do po~etka Prvog svetskog rata.

OD PRVE ELEKTRI^NE RASVETE U SRBIJI

DO ELEKTRIFIKACIJE BEOGRADA

Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji iz-

vr{ena je avgusta 1884. godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu.1

Taj veliki ~in delo je Todora To{e Seleskovi}a, ma{inskog inèwera u

zavodu, a izvedeno je u novoizgra|enom pogonu za proizvodwu municijskih

~aura. Elektri~na centrala nabavqena je od firme „Sigmund Schuckertt“, a

sastojala se od dinamo ma{ine, za proizvodwu jednosmerne struje, snage 5 KS,

pokretane od parne ma{ine. Duìnom hale bio je postavqen provodnik na

koji je u nizu vezano 30 sijalica od po 16 sve}a i 2 lu~ne lampe od po 1200 sve-

}a. Godine 1885. uvedeno je elektri~no osvetqewe u sva odeqewa Zavoda.

Ovo je dokaz da je primena elektri~ne energije u Srbiji bila u vremenskom

dosluhu sa Evropom.

59

UDK = 621.311(497.11) "1884/1914"

1 Mogu}e je da se doga|aj sa elektri~nim osvetqewem u beogradskoj kafani „Hamburg“ i zbio,

kako o tome pi{e Dimitrije C. \or|evi} u „Beogradskim op{tinskim novinama“ za 1939.

godinu, broj 1-2, str. 45-47, ali kako u toj pri~i nema podataka o vremenu, to ni kasnije od

nekog dodatu godinu 1880. ne moèmo uzeti kao po~etak primene elektri~ne energije u

Srbiji. Dokaz vi{e je i podatak koji profesor \. Stanojevi} navodi u svom izve{taju iz

Minhena, novembra 1883. godine, ministru prosvete i crkvenih dela Stojanu Novakovi}u,

a koji glasi: „... pred nama stoje dve, unekoliko samo sli~ne, ali, me|utim u stvari vrlo ra-

zli~ite vrste ve{ta~kog osvetqewa: gasno i elektri~no. Prvo je mnogo starije, poznatije; a

drugo se pojavilo tek pre vrlo kratkog vremena, dosta je retko (kod nas nikako) do sad upo-

trebqeno, pa stoga i vrlo malo poznato“. Zato tekst i po~iwemo sa delom Todora To{e Se-

leskovi}a u VTZ u Kragujevcu 1884. godine.

Jo{ je jedna fabrika u Srbiji posedovala elektri~no osvetqewe, a to je

bila tekstilna fabrika bra}e Minh u Para}inu (1881-1904). Iako sve ukazu-

je da je fabrika osvetqena nekoliko godina ranije, kao nesporni podatak

uzimamo 1889. godinu. Sve fabri~ke i stambene zgrade u okviru fabri~kog

kruga ve} 1890. godine su imale elektri~no osvetqewe. U pogonskom odeqewu

su bile instalirane dve dinamo-ma{ine. Obi~no je u radu bila jedna, ka-

i{om prikop~ana za parnu ma{inu snage 80 KS. U sprezi sa transmisijom vo-

dne turbine, fabrika je obezbe|ivala pogonsku snagu od 130 KS. Snaga jedne

dinamo-ma{ine obezbe|ivala je rad 300 sijalica ja~ine od 10 i 16 sve}a.

Ukqu~ewem i druge, kapacitet se pove}avao na 800 sijalica, {to je prevazi-

lazilo potrebe fabrike, tako da su obe dinamo-ma{ine ukqu~ivane samo izu-

zetno, kada je trebalo osvetliti i Para}in, prilikom kraqevih poseta.

Proizvodwa i primena elektriciteta za osvetqewe ove dve fabrike nije

bitno uticala na daqu elektrifikaciju gradova i fabri~kih postrojewa u

Srbiji.2

Presudan uticaj na kontinuiranu, dodu{e sa povremenim zastojima, izgrad-

wu objekata za proizvodwu elektri~ne energije u Kraqevini Srbiji imala je iz-

gradwa elektri~ne centrale u Beogradu 1893. godine i weno pu{tawe u rad.

Period od 1893. godine pa do 1914. godine, uz povremene zastoje, bio je obeleèn

stalnim umnoàvawem kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije.

Kneèvina Srbija progla{ena je za Kraqevinu 22. II (6. III) 1882. godine.

Po ‘eqi kraqa Milana, za predsednika Op{tine beogradske, uskoro je do-

{ao wegov pouzdanik evropskih pogleda dr Vladan \or|evi}. Ideja da se Be-

ograd osvetli, bilo elektri~nom bilo plinskom svetlo{}u, nastala je kao

posledica ‘eqe novog kraqa Srbije da prestoni~ni grad preuredi i od urba-

nisti~ki i komunalno zapu{tene orijentalne varo{i napravi evropski

grad, na retko atraktivnom geografskom poloàju. Ta odluka predvi|ala je

nivelaciju i ure|ewe ulica u gradskom jezgru, wihovo poplo~avawe, ure|ewe

trotoara, izgradwu savremene kanalizacije i vodovoda, uvo|ewe javne rasve-

te (zamena op{tinskih i kafexijskih fewera sa lojanicama modernom rasve-

tom). Me|u ovim prioritetima na{lo se i ure|ewe savskog priobaqa i

izgradwa pristani{ta. Sredstva za realizaciju trebalo je da obezbedi Beo-

grad putem inostranog zajma koji bi Vlada obezbedila preko Uprave fondo-

va. Ovaj kraqev i vladin plan beogradska trgova~ka ~ar{ija je odbila. Da bi

svoju nameru realizovala, Vlada je pribegla drugom re{ewu na koje odbor

Op{tine beogradske nije mogao da reaguje, mada su sredstva za otplatu radova

opet optere}ivala wihovo poslovawe. Naime, u visini sredstava zajma zave-

dena je varo{ka tro{arina – naplata gradskog poreza na svu robu unetu u Be-


60

2 Pa ~ak ni Kragujevac ni Para}in nisu uveli elektri~no osvetqewe u svoje domove, niti

osvetlili ulice, podstaknuti primerom svojih fabrika. Para}in je osvetqen 1911. godine,

a Kragujevac su u centralnom delu varo{i osvetlile Austrougarske okupacione vlasti

1917. godine.

ograd. Kako je preko Beograda vr{en uvoz robe i za veliki deo Srbije, deo

tereta za ure|ewe Beograda pao je i na stanovni{tvo provincije.

Da je osvetqewe Beograda bilo vaàn segment modernizacije grada nala-

zimo u ~iwenici da je ministar prosvete i crkvenih dela Stojan Novakovi}

uputio, avgusta 1883. godine, o dràvnom tro{ku, u Be~ na elektri~nu

izlo`bu, \or|a Stanojevi}a, profesora eksperimentalne fizike na Filo-

zofskom fakultetu Velike {kole Univerziteta u Beogradu, sa zadatkom da

izvidi dokle se stiglo sa primenom elektri~ne energije u Evropi, prvenstve-

no u odnosu na osvetqewe gradova. U svom izve{taju, od 24. XI 1883. godine,

podnetom ministru, \or|e Stanojevi} saop{tava: „Elektri~nu svetlost tre-

ba da uzmemo za na{e osvetqewe, pa bilo za osvetqewe ulica varo{kih, bilo

za osvetqewe zatvorenih prostora. Svi navedeni primeri o cenama gasne

energije i elektri~ne svetlosti pokazuju da elek-

tri~na svetlost ko{ta jevtinije; nekad vi{e, ne-

kad mawe. Recimo da nas ko{ta toliko isto kao i

gasno osvetqewe, pa opet treba da usvojimo elek-

tri~no, jer je na wegovoj strani higijena.“

Osnovnu {kolu i niù gimnaziju zavr{io je u

rodnom Negotinu. [kolovawe nastavqa u Prvoj

beogradskoj gimnaziji (1874-1877) gde i maturira.

Prirodno-matemati~ki odsek upisuje 1877. Tokom

studija orijenti{e se prema fizici, {to }e tokom

profesure, uz mehaniku, ostati wegov predava~ki

predmet. Nadarenost i rad promovisali su ga i za

mesto asistenta-pripravnika na katedri za fizi-

ku. Sa poloènim ispitom za gimnazijskog profe-

sora (1883) prelazi u Prvu beogradsku gimnaziju.

Kao vojni stipendisit odlazi u Berlin, London i

Pariz da dopuni i usavr{i svoje, ina~e zavidno znawe. U Beograd se vra}a

1887. godine kada dobija mesto profesora fizike i mehanike u Vojnoj akade-

miji. Na Veliku {kolu, za profesora eksperimentalne fizike, prelazi 1892.

da bi uskoro postao i direktor Fizi~kog instituta Filozofskog fakulteta.

Uz nastavne zadatke ovaj Institut se bavio i komercijalnim poslovima kao

{to su opravke {kolskih instrumenata za predmet fizika, opravka elektro-

motora i kontrola ispravnosti strujomera u Beogradu. Bio je dekan Filozo-

fskog fakulteta (1909-1913) i rektor Beogradskog univerziteta (1913-1921).

Tokom boravka u inostranstvu kao talentovan i perspektivan mlad nau-

~nik, a naro~ito posle u~e{}a u nekoliko nau~nih ekspedicija za pra}ewe

pomra~ewa sunca, Stanojevi} je dao zapaène nau~ne radove. Povratkom u Be-

ograd, udaqio se od ~iste nauke i opredelio za popularizaciju i komercija-

lizaciju svog znawa, naro~ito u oblasti elektriciteta i hla|ewa.

U periodu Stanojevi}eve priqe`nosti nau~nim istraìvawima dve su

oblasti wegovog interesovawa u kojim je pokazao zavidan rezultat: prva, u

Pionirski period elektrifikacije Srbije...

61

\or|e M. Stanojevi}

(1858–1921)

analogiji me|u disparetnim pojavama u prirodi, odnosno da se Wutnov zakon

o centralnim silama u planetarnom sistemu odnosi i na pojave u prirodi;

druga oblast je astrofizika sunca. Nerazumevawe i otpor dela beogradskog

nau~nog kora spram wegovih nau~nih rezultata koje je postigao tokom rada u

inostranstvu, a najvi{e u okviru opservatorije u Medonu kod Pariza.

Stanojevi}a je udaqilo od fundamentalnih istraìvawa. Put ka populari-

zitoru nauke bio je za \or|a Stanojevi}a otvoren.

U toj fazi wegove delatnosti najva`nija su dva angaòvawa: da se Srbija

elektrificira i drugi, primena industrijskog i transportnog hla|ewa radi

za{tite doma}ih proizvoda, na prvom mestu mesa, u prenosu ka evropskim

zemqama. Zahvaquju}i prof. Stanojevi}u, Srbija je jedan od osniva~a (1909)

Me|unarodnog udruèwa hla|ewa sa sedi{tem u Parizu.

Po politi~kom opredeqewu \. Stanojevi} bio je napredwak. U politiku

je u{ao 1897. godine, kada se na insistirawe iz dvora na{ao na listi kvali-

fikovanih poslanika za grad Beograd. Tako obezbe|eni status narodnog po-

slanika trajao je tri godine (1897-1900). Poku{ao je ponovo da stekne status

poslanika kao nezavisni kandidat u Leskovcu na izborima 1905. godine. Do-

bio je samo 8 glasova.

Prvi u Srbiji napravio je rendgenski aparat i obavio snimawe pomo}u

rendgenskih zraka. To se zvani~no dogodilo 7. VII (25. VI) 1899. u kabinetu

Fizi~kog instituta Velike {kole. Pacijent je bio a|utant kraqa Milana,

major Nikola Luki}, kome se, {tite}i suverena od atentatora u Ivawdan-

skom atentatu, u ramenu zadràlo revolversko tane. Locirawem poloàja,

tane je hirur{kom intervencijom odstraweno. Na prosvetnu politiku i

standarde u toj oblasti uticao je kao ~lan Glavnog prosvetnog saveta tokom

dve {kolske godine (1900-1901. i 1901-1902) i predsednik komisije za pola-

gawe ispita za profesore sredwih {kola.

Posle drugog Balkanskog rata (1913) angaòvan je od vlade Kraqevine

Srbije da prou~i mogu}unost uvo|ewa elektri~nog osvetqewa u Bitoq.

Ideju o gasnom osvetqewu Beograda zastupao je prof. Marko T. Leko, he-

mi~ar. @estoka polemika (1883/1884) izme|u wega i profesora \or|a M.

Stanojevi}a, podelila je ne samo stru~nu javnost ve} i deo stanovni{tva. Ra-

di razre{ewa ovog problema, odbor Op{tine beogradske oformio je komisi-

ju, koja je u novembru i decembru 1884. godine posetila desetak evropskih

gradova radi uvida u kvalitet gasnog i elektri~nog osvetqewa.

Wegovo veli~anstvo maler je hteo da prva hidroelektri~na centrala u ju-

goisto~noj Evropi, koja je Temi{var osvetqavala elektri~nom svetlo{}u, u

vreme prispe}a beogradskih odbornika, zbog velikih mrazeva nije radila.

Sablasno mra~ni Temi{var je te no}i presudio. Utisak na odbornike tako|e

je ostavilo sigurno i dobro organizovano plinsko osvetqewe u velikim ev-

ropskim gradovima.Na osnovu izve{taja komisije, odbor Op{tine beograd-

ske je na sednici od 24. II (08. III) 1885. godine re{io da se Beograd osvetli

„svetle}im gasom“.


62

Kako su uticajni pojedinci, a na stalni pritisak \or|a M. Stanojevi}a,

shvatili da je elektri~na energija budu}nost, realizacija odluke o plinskom

osvetqewu odlagana je sve do 17. (29) XII 1890. godine. Tada su i okolnosti bi-

le druga~ije. Nijedan grad u Evropi posle 1888. godine nije kao trajno re-

{ewe prihvatio gasno osvetqewe, pa to nije hteo ni Beograd. Usvojiv{i

izve{taj komisije koja iskqu~ivo predlaè elektri~no osvetqewe, odbor

Op{tine beogradske 27. I (8. II) 1891. godine, objavio je konkurs za podno{ewe

ponuda za izvo|ewe radova. Prihva}ena je ponuda Periklesa Cikosa iz Mi-

lana, s kim je potpisan ugovor 3. (15) VIII 1891. godine. Koncesionaru je dat

rok od dve godine da elektrificira Beograd.

Iako su svi radovi predvi|eni ugovorom bili obavqeni ve} po~etkom

septembra, zvani~ni prijem istih obavqen je 23. IX (5. X) 1893. godine. Kao

{to se zna, zgrada elektri~ne centrale izgra|ena je na dunavskoj padini dor-

}olskog kvarta. Pogonski deo centrale ~inile su tri horizontalne parne ma-

{ine koje su pokretale, preko devet transmisionih to~kova, devet dina-

mo-elektri~nih ma{ina, ukupne snage 441,3 kW jednosmerne struje. Jedna tre-

}ina ukupnog kapaciteta centrale bila je u rezervi. Radnim kapacitetom

obezbe|ivana je javna rasveta i jo{ 3000 sijali~nih mesta u privatnoj po-

tro{wi. Sve je ovo napajano preko varo{ke mreè ukupne duìne 62 km. Pro-

blem kvalitetnog snabdevawa Beograda elektri~nom energijom pojavi}e se

odmah po pu{tawu elektri~ne centrale u rad. Periferni delovi elektri~ne

mreè nisu dobijali dovoqan napon. Sijalice u tim delovima grada su zbog

toga davale slabu, treperavu svetlost, a ~esto je nije ni bilo. Ova situacija

se pogor{ala od 4. (16) VI 1894. godine, pu{tawem u rad elektri~nog tramvaja

na liniji Terazije – Top~ider.

Do Prvog svetskog rata ugra|eni generatori sukcesivno su zamewivani

generatorima za proizvodwu polifazne struje, ali }e problem snabdevawa

Beograda kvalitetnom elektri~nom energijom i daqe postojati.

POKU[AJI ELEKTRIFIKACIJE POSLE 1893. GODINE

U tom periodu bilo je vi{e namera, nego poku{aja, da i neka druga mesta

u~ine {to i Beograd. To se odnosi na [abac, Poàrevac, Ni{ i Vaqevo.

Prva elektri~na sijalica u [apcu zasijala je u hotelu Pante Kurtovi}a,

„Kasina“ 1894. godine. Od 1896. godine Op{tina {aba~ka ~inila je vi{e po-

ku{aja da elektrificira svoj grad.

Poàrevqani su elektrifikaciju svog grada vezali za regulaciju Velike

Morave. Taj plan u to vreme bio je finansijski nerealan, ne samo za Poàre-

vac, ve} i Srbiju.

Upotreba elektri~ne energije u Ni{u prvobitno je planirana u jednoj

klanici inostranog investitora. Do realizacije nije do{lo. Inicijativu,

zatim, preuzima op{tinska uprava 1895. godine, ali tek 1899. godine se kon-

kretizuje program elektrifikacije grada Ni{a.

Tada je locirano mesto na Ni{avi gde }e biti izgra|ena hidrocentrala.


63

Do svakako najozbiqnijeg poku{aja elektrifikacije do{lo je jula 1897.

godine, kada je Narodna skup{tina usvojila Zakon o pogodbi zakqu~enoj

izme|u srpske dràve, s jedne i g. Huga Lutera, inèwera i industrijalca iz

Braun{vajga u Nema~koj, s druge strane. Ovim zakonom daje se g. Luteru pov-

lastica (koncesija) za izgradwu hidrocentrale na srpskoj obali Sipskog ka-

nala (\erdap), snage 22000 kW. Elektri~na energija bi se koristila pre svega

za razvoj rudarstva i industrije, a zatim i za osvetqewe. Naàlost, iz vi{e

razloga ovaj projekat nije realizovan.

HIDROCENTRALE U VAQEVU I U@ICU

Prva hidroelektri~na centrala za jednosmernu struju izgra|ena je na pe-

riferiji Vaqeva na reci Gradac. Ona je delo Matije Mate Nenadovi}a, pre-

duzima~a iz Vaqeva. Borave}i u [vajcarskoj i Nema~koj, gde je stekao

osnovna saznawa o elektricitetu, a prakti~no se upoznao sa wegovom prime-

nom u Beogradu, Matija je, 1895. godine,

traìo od op{tinske uprave u Vaqevu do-

zvolu da i Vaqevo elektrificira.

Matija S. Nenadovi}, poti~e iz pozna-

te srpske porodice Nenadovi}a iz Bran-

kovine. Unuk je Alekse i prote Matije, a

sin Svetozara Nenadovi}a. Ro|en je 1. (13)

jula 1856. godine u Vaqevu. Detiwstvo je

proveo u Beogradu. Posle ubistva kneza

Mihaila Obrenovi}a, u kojem je u~estvo-

vao i Matijin otac, porodica Nenadovi}

dospeva u nemilost koja }e trajati sve do

majskog prevrata 1903. godine. [kolovao

se na tehni~kim {kolama u Nema~koj i

[vajarskoj i tu se zainteresovao za ino-

vacije u industriji i energetici. Tu svoju

tehni~ku naobrazbu primenio je u vaqev-

skom kraju u okviru svojih privrednih

pregnu}a, a sve sa ciqem da manuelni rad

zameni mehani~kim. Godine 1881. prvi je u

Vaqevu otpo~eo sa tehnolo{ki novom obradom kamena; slede}e godine je

otvorio majdan kamena za tocila; 1883. podigao je modernu strugaru, a 1890.

godine, prvi je u Vaqevu podigao mehani~ki mlin. Wegove tehni~ke inovaci-

je prihvatili su i drugi poslovni qudi u vaqevskom kraju. Godine 1895. do-

bio je saglasnost gra|ana Vaqeva da u grad uvede elktri~no osvetqewe. Tu

svoju nameru realizovao je 27. aprila (9. maja) 1900. godine.

U vreme wegovog predsednikovawa op{tinom vaqevskom (1903-1907)

izvr{ena je regulacija gradskog zemqi{ta, ulice su kaldrmisane, izgra|eni

su trotoari, ure|en je tok Kolubare kroz varo{, kao i gradska pijaca.


64

Matija S. Nenadovi}

Svoju daqu aktivnost vezao je za rudnik bakra u Boru gde je u zvawu sekre-

tara ostao do 1928. godine.

Posle penzionisawa Matija ‘ivi u Beogradu u kome je i umro 9. juna 1933.

godine. Sahrawen je u Vaqevu na starom varo{kom grobqu.

Nailaze}i na mnoge probleme i usput ih re{avaju}i, Matija Nenadovi} je

1897. godine zapo~eo sa gradwom elektri~ne centrale koju je zavr{io 27. IV

(9. V) 1900. godine. Hidrocentrala se sastojala od adaptirane mlinsko-vode-

ni~ke zgrade u koju su sme{teni turbina snage 20 KS i dinamo-ma{ina snage

12 kW, ustave na reci Gradac i kanala za dovod vode u malo akumulaciono je-

zero. Elektri~na struja je vazdu{nim vodom preno{ena do Vaqeva i uli~ne

mreè na koju je bilo instalirano samo 150 sijalica od po 16 sve}a i 3 lu~ne

lampe od po 600 sve}a (6 A).

Zbog nemogu}nosti da postoje}om opremom osvetli {ire podru~je grada,

ve} u prole}e 1901. godine Matija Nenadovi}, u ortakluku sa rudarskim pre-

duzima~em iz Engleske J. R. Finejom, zamewuje prvobitnu opremu novom, sada

za proizvodwu polifazne struje, i to turbinom od 50 KS, generatorom 36 kW,

7,5 A, 50 Hz, napona 3100 V. Ovim je varo{ka mreà znatno pro{irena i u woj

su bila tri transformatora, 320 sijalica i 4 lu~ne lampe.

U septembru 1901. godine, prodaje ovu hidrocentralu Englezu J. R. Fineju, a

zemqi{ta za planiranu drugu hidrocentralu u selu Deguri}, tako|e na reci

Gradac, [vajcarcima bra}i Fegeli, ina~e poslovnim qudima iz Beograda.

Dok je prva vest o elektrificiranom Vaqevu objavqena u {tampi dva me-

seca po pu{tawu hidrocentrale u rad, dotle je prestoni~ka {tampa pomno

pratila gradwu hidrocentrale na \etiwi u Uìcu, od ideje do sve~anog pu-

{tawa u rad.

Ideju o gradwi je dao profesor \or|e M. Stanojevi}, a na molbu nekoli-

cine uì~kih poslovnih qudi u junu 1898. godine, dok je boravio u tom gradu

kao izaslanik Ministarstva prosvete. Naime, na molbu Uì~ana da re{i

wihov problem pogonske snage za tekstilnu fabriku koju su nameravali da

izgrade, \or|e Stanojevi} je kao vrstan poznavalac elektriciteta, sa iskus-

tvom ste~enim tokom gradwe centrale u Beogradu, predloìo gradwu hidro-

centrale iz koje }e se elektri~na energija prenositi do bilo koje lokacije

gde fabriku budu izgradili. Vi{kom elektri~ne energije mo}i }e da

osvetqavaju grad. Tom prilikom Stanojevi} je mislio na polifaznu, Tesli-

nu struju. Obi{av{i kawon \etiwe iznad grada, profesor Stanojevi} je lo-

cirao mesto za izgradwu hidrocentrale.

Zamoqen od Uì~ana da realizuje svoju ideju, Stanojevi} putuje u Pe{tu i

Be~ gde naru~uje plan hidrocentrale i opremu. Zbog nemogu}nosti da se plan

napravqen u Pe{ti realizuje, prihva}en je projekat A}ima Stevovi}a, ma-

{inskog inèwera iz Ni{a, a izvo|a~ je bio Josif Granàn, gra|evinski

preduzima~ iz Ni{a. Kamen temeqac za ovu hidrocentralu postavio je kraq

Aleksandar I Obrenovi} u prisustvu svog oca eks-kraqa Milana, 3. (15) V

1899. godine. Prva hidrocentrala u Srbiji za proizvodwu polifazne struje


65

pu{tena je u rad 2. (14) avgusta 1900. godine, 96 dana posle pu{tawa u rad hi-

drocentrale u Vaqevu.

Uì~ku hidrocentralu ~inila su tri objekta – re~na brana raspona 32 m;

dovodni kanal duìne 776 m i zgrada centrale u kojoj su bile instalirane dve

Francisove turbine snage 50 KS ~iji je proizvo|a~ „Danubius-Maschinen Har-

tmann“ i dva generatora za proizvodwu trofazne naizmeni~ne struje snage od

po 32,8 kW, napona 2000 V, 12,4 A, 50 Hz koji su izra|eni u radionicama fir-

me „Siemens & Halske“ iz Berlina. Od centrale do grada u duìni od 1200 m

bio je izvu~en troì~ni vod visokog napona i razveden do sedam stubnih

transformatora. Za javnu i privatnu rasvetu bilo je instalirano 1554 sija-

lica ja~ine 16 i 25 sve}a i 8 „bogen lampi“ od 6 i 8 A.

UTICAJ ELEKTRIFICIRANIH VAQEVA I U@ICA NA DAQU

ELEKTRIFIKACIJU SRBIJE

Podstaknuti primerom Vaqeva i Uìca, vi{e varo{i i varo{ica u

Srbiji ispitivalo je mogu}nosti da i oni dobiju elektri~no osvetqewe, an-

gaùju}i pri tom neke od bitnih aktera elektrifikacije ova dva grada. [ap-

cu i Ni{u koji su na tome radili i pre 1900. godine posle 1901. godine

pridruùju se i â~ak, Leskovac, Palanka (Smederevska), Kru{evac, Pirot,

Poàrevac i Zaje~ar. Od navedenih gradova do 1914. godine elektri~nu ener-

giju }e obezbediti samo Leskovac, [abac, Ni{ i Zaje~ar. Iako kasnije zapo-

~ev{i sa radom na elektrifikaciji wima }e se pridruìti i Ivawica 1911.

i Veliko Gradi{te 1914. godine.

Prvi koji su se posle Uì~ana obratili profesoru Stanojevi}u mole}i

ga za stru~nu pomo} bili su â~ani, jer su znali za wegovu tezu da je Zapadna

Morava u delu Ov~arsko-Kablarske klisure najve}i re~ni potencijal u

Srbiji. Profesor Stanojevi} je 26. aprila 1901. godine obi{ao teren i lo-

cirao tri najpogodnija mesta za izgradwu hidrocentrale, koja bi na bilo

kom od wih davala nekoliko hiqada kowskih snaga. Proizvedena energija

obezbe|ivala bi elektrifikaciju ne samo â~ka, ve} i Gorweg Milanovca,

Kragujevca i okolnih sela. Ceo ovaj projekat jewava po~ev od maja 1902. godi-

ne, posle saznawa da postoji posednik prava na kori{}ewe vode u tom delu

reke Morave, zakqu~no sa 1916. godinom. Stanojevi} se iz celog projekta pov-

la~i 1903. godine.

I varo{ani Palanke (Smederevske) zatraìli su stru~nu pomo} profe-

sora Stanojevi}a. Wihova saradwa trajala je od oktobra 1901. do marta 1902.

godine. Profesor Stanojevi} je svoje istraìvawe usredsredio na reku Jase-

nicu i konstatovao „...da Palanka moè dobro i jeftino osvetqewe da ima,

samo ako to ho}e...“. Gra|ani Palanke su na zboru odrànom 25. III 1902. godi-

ne podràli ovu ideju i zaduìli predsednika suda g. Dragutina Todori}a

da kontaktira prof. Stanojevi}a. Novih vesti o Stanojevi}evom angaò-

vawu u Palanci nismo na{li.


66

I grupa „prvih gra|ana Kru{evca“ organizovala se da svom gradu obezbe-

di u to vreme presti`ni status korisnika elektri~nog osvetqewa i elektri-

~ne energije kao pogonske snage za postoje}e i nove industrijske pogone. Prvi

zbor gra|ana koji je raspravqao o ideji da se Kru{evac elektrificira

odràn je novembra 1902. godine, a do posete prof. Stojanovi}a je do{lo 11.

decembra iste godine. On je tada obi{ao tok reke Rasine i predloìo dva

projekta: jedan na gorwem, planinskom toku ove reke i drugi, vizionarski,

koji je predvi|ao podizawe hidrocentrale na Velikoj Moravi u delu izme|u

Stala}a i Braqine, koja bi snagom od oko 2600 KS obezbe|ivala elektri~nom

energijom Para}in, ]upriju, Aleksinac, Raàw, Varvarin, Trstenik i \u-

nis. Tada{wa Srbija nije bila spremna da u|e u realizaciju ove ideje ni fi-

nansijski, ni tehni~kom kulturom, ni gra|evinskom operativom. Umesto

Kru{evca, u neposrednoj blizini grada, elektri~no osvetqewe dobila je

dràvna barutana u Obili}u. To se dogodilo u prole}e 1904. godine.

Prvu ideju sa nekom vrstom programa za uvo|ewe elektri~nog osvetqewa u

Pirot dao je Matija Mata Nenadovi}, ~ije je prvo delo bila hidrocentrala u

Vaqevu. Iz nama nepoznatih razloga Matija se u julu 1902. godine obreo u

Pirotu i snimiv{i stawe varo{ke rasvete i vodnih mogu}nosti Ni{ave,

ponudio je plan elektri~nog osvetqewa. Od ove Nenadovi}eve inicijative u

graditeqskom i finansijskom smislu ni{ta nije realizovano. Nova inici-

jativna grupa za realizaciju programa elektrifikacije Pirota uzela je pro-

verenog projektanta inèwera A}ima Stevovi}a. Do Prvog svetskog rata

Piro}anci nisu uspeli u svojim namerama.

Posle Vaqeva i Uìca, prvi elektrificirani grad je bio Leskovac.

Po{to je ve} locirao najpovoqnije mesto za postavqawe hidrocentrale

na brzacima Vu~janske reke, prof. \or|e Stanojevi} je juna 1901. godine an-

gaòvan od grupe gra|ana Leskovca da pripremi dokumentaciju za osnivawe

Leskova~kog elektri~nog dru{tva i da obezbedi tehni~ku dokumentaciju za

gradwu hidrocentrale, dalekovoda do Leskovca i varo{ke elektri~ne

mreè.

Na upotrebu vode Vu~janske reke pretendovao je i Petar Ili}, suvlasnik

tekstilne fabrike u Leskovcu. Zbog naklonosti dràvne vlasti prema \or|u

Stanojevi}u i akcionarskom kapitalu, pravo na upotrebu vode pripalo je

Leskova~kom elektri~nom dru{tvu. Propusti u radu LED-a koje je dràvna

vlast tolerisala, omogu}ili su Petru Ili}u da pokrene spor, koji }e se

okon~ati tek 1913. godine.

Do sada navo|eni podatak u literaturi o pu{tawu u rad hidrocentrale

„Vu~je“ nije ta~an. Najnovija istraìvawa pokazuju da se to nije dogodilo ni

1902. ni 1903. ve} u aprilu 1904. godine. Razlog za ovo pomerawe pu{tawa u

rad elektri~ne centrale bilo je pomawkawe finansijskih sredstava, odno-

sno sukob me|u akcionarima oko na~ina pribavqawa sredstava. A kada je i

to re{eno i instalirana sva oprema u centrali, pokazala se tehni~ka gre{ka

zbog koje je pu{tawe u rad hidrocentrale odloèno do aprila 1904. godine.


67

Prva pretplata za elektri~nu energiju napla}ena je od korisnika u maju 1904.

godine.

U hidrocentrali „Vu~je“ instalirana je slede}a oprema: 2 turbine od po

250 KS, 2 generatora za proizvodwu trofazne struje snage od po 200 kW, napo-

na 7000 V, 50 Hz. Izme|u Vu~ja i Leskovca izgra|en je vod visokog napona u

duìni od 16,5 km. To je bio prvi dalekovod izgra|en u Kraqevini Srbiji.

ELEKTRIFIKACIJA SRBIJE OD 1906. DO 1914. GODINE

U ovom periodu elektrificirane su slede}e varo{i i varo{ice: [abac

(1906), Ni{ (1908), Zaje~ar (1909), Ivawica (1911) i Veliko Gradi{te (1914).

[abac i Ni{ su na elektrifikaciji svojih mesta po~eli raditi jo{ pre

1900. godine. [ap~ani su taj posao okon~ali 1906. godine, izgradwom termo-

centrale za proizvodwu jednosmerne struje. Projekat i oprema „Ganz“ – Bu-

dimpe{ta. Vlasnik ove elektri~ne centrale bio je \oka Jovanovi}.

Prilikom pu{tawa u rad centrala je imala dve stabilne parne ma{ine od po

75 KS, dve dinamo-ma{ine od po 64 kW, napona 110 V. Do Prvog svetskog rata

proizvodwa i potro{wa elektri~ne energije je bila mala, a cena visoka.

Zbog toga su samo najuì centar [apca i gradska nadle{tva bili osvetqeni,

a doma}instva retko.

Da je elektrifikacija gradova u Srbiji zavisila od wihovog administra-

tivnog, privrednog, politi~kog i saobra}ajnog zna~aja, Ni{ bi bio elektri-

ficiran odmah posle Beograda. Op{tinske uprave u Ni{u blagovremeno su

preduzele korake da to i realizuju. Jo{ u decembru 1899. godine bila je odre-

|ena lokacija budu}e hidrocentrale – na Ni{avi u Si}eva}koj klisuri kod

manastira „Sveta Petka“.

Za otplatu zajmova koji bi se uzeli za izgradwu svih objekata za elektri-

fikaciju Ni{a, op{tina je odredila prihode od varo{ke tro{arine koja je

1899/1900. godine iznosila oko 85.000 din. Ovi prihodi bi bili dovoqni za

otplatu planiranih zajmova. Za izgradwu gra|evinskih objekata hidrocen-

trale za koje je projekat uradio ing. A}im Stevovi}, Op{tina je obezbedila u

januaru 1903. godine zajam od Uprave fondova u iznosu od 600.000 dinara. Te

godine po~ela je i izgradwa gra|evinskih objekata. Kako je napredwa~ka

vlast u Ni{u bila upori{na ta~ka dinastije Obrenovi}, majskim prevratom

1903. godine i zna~ajnim pove}awem politi~kog uticaja radikala u Srbiji,

za napredwa~ku vlast u Ni{u nastaju te{ko}e. To je sve usporavalo izgradwu

objekata za elektrifikaciju Ni{a. Pa ipak 1905. godine raspisana je lici-

tacija za izradu hidroelektri~nog postrojewa, a poslovi su ustupqeni naj-

kvalitetnijem i najpovoqnijem ponu|a~u – firmi „Siemens Schuckertt Werke“

iz Be~a.

Za otplatu ugovorene opreme zatraèn je i dobijen od Uprave fondova jo{

jedan zajam 1906. godine u iznosu od 500.000 dinara. U prole}e 1908. godine

zavr{eni su svi gra|evinski i monta`ni radovi, kao i dalekovod od hidro-

centrale do Ni{a u duìni od 25 km i varo{ka niskonaponska mreà sa 10


68

trafostanica. Hidrocentrala je u momentu pu{tawa u rad bila opremqena

sa dve Francisove turbine od po 300 KS koje su pokretale dva generatora od

po 250 kVA. Na varo{ku mreù bilo je prikqu~eno 3000 sijalica. Ni{ je na

najsve~aniji na~in elektrificiran 8. septembra 1908. godine. HE „Sveta

Petka“ bila je tada najve}i proizvodni hidroenergetski objekat u Srbiji. Za

potrebe Ni{a izgra|ena je 1912. godine jo{ jedna (rezervna) centrala sa di-

zel motornim pogonom.

Izvesno je da su po~etkom dvadesetog veka i Zaje~arci po~eli da ra-

zmi{qaju o elektrifikaciji svog grada, ali i Timo~ke krajine. Bez sumwe da

su uz sugestije profesora \or|a Stanojevi}a, presudan uticaj na osnivawe

Zaje~arskog elektri~nog dru{tva imali elektri~nom energijom snabdeveni

rudnici „Vr{ka ~uka“ i „Rusman“, a posebno uvo|ewe elektri~nog

osvetqewa u proizvodne pogone i upravnu zgradu pivare Zaje~arskog indus-

trijskog dru{tva (1902. godine) {to je bilo delo ma{iniste Stevana

@ivkovi}a.

U junu 1902. godine prihva}en je predlog \or|a Stanojevi}a da se na

Crnom Timoku, u ataru sela Gamzigrad, izgradi hidroelektri~na centrala.

Odmah je osnovano Elektri~no dru{tvo. Do zamirawa rada ovog Dru{tva do-

lazi krajem 1902. godine, a u toku 1903. godine Dru{tvo je prekinulo svaku

aktivnost. Uzrok ovome je bilo nadmetawe dve bogate zaje~arske industrij-

sko-trgova~ke porodice Savi} i Milo{evi} za dobijawe koncesije za

izgradwu elektri~ne centrale. U tome je uspela trgova~ka firma „Uro{ Mi-

lo{evi} i sinovi“ novembra 1906. godine. Porodi~nim kapitalom izgradi-

li su hidrocentralu na Timoku, u Gamzigradu, koja je u rad pu{tena 1.

novembra 1909. godine.

Projekat za ovu hidrocentralu uradili su stru~waci firme „Ganc“

(„Ganz“) iz Budimpe{te. Umesto planirane kamene brane, investitor je

izgradio drvenu. Hidroelektri~na oprema u centrali sastojala se od turbi-

ne snage 130 KS i generatora za proizvodwu trofazne struje snage 110 kVA i

napona 6000 V. Izme|u centrale i Zaje~ara izgra|en je dalekovod duìne 10

km, sa koga su kasnije izvu~eni vodovi za elektrifikaciju nekoliko sela. Na

gradsku mreù u Zaje~aru bilo je ukqu~eno 5 plamenih lampi i oko 180 sija-

lica. Interesantno je da je zadràn i izvestan broj fewera, osnovnih snabde-

va~a svetlo{}u iz prethodnog perioda.

Para}in je delimi~no elektrificiran 1911. godine iz Hidrocentrale na

reci Crnici koja je izgra|ena za potrebe Prve srpske fabrike stakla.

Izgradwi hidrocentrale u Ivawici, na reci Moravici, 1911. godine,

doprinele su slede}e okolnosti: prirodan poloàj grada na brzoj, planin-

skoj reci, blizina elektrificiranog Uìca, uticaj Mali{e Atanackovi}a,

koji je Ivawi~anima (1907) ukazao na koristi od elektri~nog osvetqewa, kao

i evropski duh ivawi~kih trgovaca stokom, koji su stekli ~esto putuju}i do

elektrificiranih varo{i u Austrougarskoj.


69

Ivawi~ko akcionarsko elektro-industrijsko dru{tvo osnovano je 1907.

godine. Radovi na izgradwi ove hidrocentrale zapo~eli su 1908. godine.

Zbog problema sa finansirawem, kao i zbog nesporazuma sa posednicima

objekata i zemqi{ta na kojima je gradwa planirana, radovi oko elektrifi-

kacije Ivawice su odlo`eni.

Uslovi za nastavqawe radova su se stekli 1910. godine. Ta i slede}a godi-

na iskori{}ene su za dovr{ewe gra|evinskih radova. Hidroelektri~nu

opremu za ovu centralu isporu~ila je firma „Simens [ukert“ („Siemens

Schuckert Werke“), a sastojala se od jedne turbine Francisovog sistema, snage

205 KS, direktno kuplovane sa generatorom „Simens [ukert“ od 160 KVA za

proizvodwu polifazne struje. Hidroelektri~na centrala pu{tena je u rad

na Svetog Nikolu 6. (19) XII 1911. godine. Iz napona varo{ke mre`e obezbe-

|ivana je javna i privatna rasveta, a ne{to kasnije i pogonska snaga za jednu

mawu strugaru i vunovla~aru.

Do Prvog svetskog rata u Srbiji }e jo{ samo Veliko Gradi{te biti elek-

trificirano. To se dogodilo 1914. godine, a ideja o elektrifikaciji se kod

gra|ana rodila 1908. godine. Lociranost na dowem delu Dunava, sa poqo-

privredno bogatim zale|em, stvorili su od Gradi{ta prometno mesto koje se

izme|u 1895. i 1915. godine trgova~ki razvilo vi{e od ostalih mesta u Pomo-

ravqu i Podunavqu. U tom periodu izgra|ene su nove moderne zgrade, kao

{to su Op{tina i Sud, izra|en je regulacioni plan varo{i, glavna ulica i

trotoari su asfaltirani i to je bila prva upotreba asfalta u Srbiji. Ure|e-

no je i dunavsko pristani{te. U okviru ovih nastojawa da se modernizuje ‘i-


70

Izvorni izgled zgrade hidroelektri~ne centrale u Ivawici, na reci Moravica.

vot u Velikom Gradi{tu, nametnulo se kao va`no i pitawe wegove elektri-

fikacije.

Prvobitno mi{qewe angaòvanih stru~waka bilo je da se u Gradi{tu

izgradi elektri~na centrala koja bi bila pokretana motornom, ili parnom

snagom. Pregovori sa pe{tanskom firmom „Ganc“ su prekinuti po{to Op-

{tina nije obezbedila zajam od Uprave fondova. Od 1912. godine, Op{tina je

u pregovorima sa novim partnerom za elektrifikaciju Gradi{ta. To je u

Srbiji poznata i cewena firma „Simens i [ukert“, filijala u Be~u. An-

gaòvani stru~waci ove firme predloìli su da se izgradi hidrocentrala

na reci Pek, na mestu gde se nalazila jedna vodenica. Tako su iskori{}eni

postoje}i objekti, kao {to su re~na ustava i dovodni kanal, a umesto vodeni-

~ne podignuta je nova zgrada elektri~ne centrale. U rad je pu{tena pre juna

1914. godine. Ako je zate~eno stawe u hidrocentrali na Peku 1931. godine in-

denti~no opremi koja je ugra|ena 1914. godine, onda je centrala na dan pu-

{tawa u rad imala jednu turbinu snage 135 KS i generator od 120 KVA.

Pored navedenih i istraìva~ki obra|enih gradova, varo{i i varo{i-

ca, koje su do Prvog svetskog rata obezbedile elektri~nu energiju za svoje su-

gra|ane, industriju, zanatstvo, trgovinu i saobra}aj, bilo je jo{ nekoliko

varo{i i varo{ica koje su uspele isto to da urade, ali o tome nismo pisali,

zato {to ne postoje podaci za potpuni uvid. Navodimo neke od wih: Kraqevo,

Para}in, Vlasotince, zatim bawe: Mataru{ka i Koviqa~a. Pored navede-

nih rudnika „Rusman“ i „Vr{ka ~uka“ u ovom periodu elektri~nu energiju su

dobili i Sewski rudnik, Bor i Majdanpek. Zbog visoke cene elektri~ne ener-

gije, mnoge dràvne ustanove, prvenstveno bolnice, posedovale su sopstvene

agregate i motore. To se odnosi i na hotele, naro~ito prestoni~ne.

U nedostatku dràvne politike u odnosu na elektri~nu energiju, Srbija

se u periodu od 1900. do 1914. godine elektrificirala na komunalnom nivou.

Izuzimaju}i {est ili sedam sela du` dalekovoda Gamzigrad – Zaje~ar, koji su

bili elektrificirani iz jednog izvora, takav slu~aj vi{e nemamo nigde u

Srbiji. Bilo je planova i namera da se iz jednog izvora elektrificiraju ve}a

podru~ja, kao na primer â~ak, Gorwi Milanovac i Kragujevac, sa

obli`wim selima, iz hidrocentrale u Ov~arsko-Kablarskoj klisuri. Uz

ovaj projekat profesor \or|e Stanojevi} se zalagao za izgradwu hidrocen-

trale na Velikoj Moravi kod Stala}a, odakle bi se elektrificirali Kru{e-

vac, Para}in, ]uprija, Aleksinac, Raàw, Varvarin, Trstenik i \unis.

Me|utim u nedostatku finansijskih sredstava, zainteresovanosti dràvne,

ali i lokalne vlasti, ovi idejni projekti ostali su ne samo nerealizovani,

ve} i nezapaèni.

U ratnim godinama od 1912. do 1918, izuzev Kragujevca gde su okupacione

vlasti osvetlile jedan deo grada, nijedno mesto nije elektrificirano. Na-

protiv u toku tih godina zbog nemogu}nosti da se tehni~ki odràvaju i

obnavqaju, elektri~ne centrale, dalekovodi i mreè niskog napona do te me-


71

re su raubovani da su po oslobo|ewu jedva odràvali minimum osvetqewa, a

neki od wih nisu mogli biti stavqeni u pogon.

ELEKTRIFIKACIJA VOJVODINE DO PRVOG SVETSKOG RATA

Primena elektri~ne energije u Vojvodini po~ela je iste godine kad je

elektrificiran Beograd. Taj po~etak zbio se u Staroj Pazovi (1893) u me-

snom mlinu. Daqa elektrifikacija gradova, varo{i i sela u Vojvodini do

1914. godine u odnosu na Srbiju, bila je vrlo intenzivna. U tom periodu bili

su obasjani elektri~nom svetlo{}u svi ve}i gradovi kao {to su Veliki

Be~kerek (Zrewanin) (1895), Senta (1895), Subotica (1896), Vr{ac (1897), Ze-

mun (1901), Sombor (1905), Kikinda (1906), Novi Sad (1910), Sremska Mitro-

vica (1913) i jo{ wih {esnaest. Ovaj proces zaustavqen Svetskim ratom,

nastavqen je u me|uratnom periodu, pa je Vojvodina dostigla najvi{i nivo

elektrifikacije u Kraqevini Jugoslaviji.

Stepen elektrificiranosti naseqa u Srbiji i Vojvodini 1914. godine

bio je: u Srbiji 20 ili 0,47%, a u Vojvodini 14 ili 9,7%.

Rezime

Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji izvr{ena je

avgusta 1884. godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu. Presudan uticaj imala

je izgradwa elektri~ne centrale u Beogradu 1893. Pioniri na tom poqu bili su ma-

{inski inèweri Todor Seleskovi} i \or|e M. Stanojevi}, uz podr{ku kraqa

Milana i dràvnih zvani~nika dr Vladana \or|evi}a i Stojana Novakovi}a. U

unutra{wosti Srbije, do kraja 19. veka, po~iwe da se koristi elektri~na energija za

osvetqewe Vaqeva i Uìca (1900). Prva hidroelektri~na centrala izgra|ena je u

Vaqevu na reci Gradac, a delo je Matije Mate Nenadovi}a, preduzima~a iz Vaqeva.

Po~etkom 20. veka, pored Beograda, Vaqeva i Uìca, izvr{ena je elektrifikacija

jo{ {est varo{i i varo{ica u Srbiji: Leskovca (1904), [apca (1906), Ni{a (1908),

Zaje~ara (1909), Ivawice (1911) i Velikog Gradi{ta (1914). U Vojvodini elektrifi-

kacija je po~ela iste godine kada i u Beogradu (Stara Pazova, 1893), dok je Novi Sad

elektrificiran 1910. Kraqevina Srbija, iako industrijski nerazvijena, bila je

jedna od prvih zemaqa u Evropi koja je krenula putem elektrifikacije. Ovaj proces

primene i izgradwe objekata za proizvodwu elektri~ne energije zaustavqen je Prvim

svetskim ratom.

Summary

The first application of electric power for lighting in the Kingdom Serbia was performedin August 1884 in Military-technical institute in Kragujevac. A decisive influence was madeby the construction of the power plant in Belgrade in 1893. The pioneers in that field weremechanical engineers Todor Seleskovi} and Djordje M. Stanojevi}, with the support of kingMilan and state authorities dr Vladan Djordjevi} and Stojan Novakovi}. In the interior of Ser-


72

bia, until the end of 19th century, electric power started being used for the lighting of Valjevoand U`ice (1900). The first hydroelectric power plant was built in Valjevo on the riverGradac, and it was the work of Matija Mata Nenadovi}, a building contractor from Valjevo.At the beginning of 20th century, besides Belgrade, Valjevo and U`ice, electrification of an-other six towns and townlets in Serbia was finished: Leskovac (1904), [abac (1906), Ni{(1908), Zaje~ar (1909), Ivanjica (1911) and Veliko Gradi{te (1914). In Vojvodina, electrifica-tion began in the same year as in Belgrade (Stara Pazova, 1893), whereas Novi Sad was elec-trified in 1910. The Kingdom Serbia, although industrially underdeveloped, was one of thefirst countries in Europe which was on the road to electrification. This process of the applica-tion and construction of facilities for the production of electric power was stopped by WorldWar I.


73

pionirski period elektrifikacije srbije (1884-1914) · aleksandar kale spasojevi} institut za...

Documents