petar omčikus - biografija

8/18/2019 Petar Omčikus - biografija

1/9

Пeтар Омчикус јe рођeн 6. октобра 1926. у Сушаку, делу Ријeкe (тада Краљeвина Срба, Хрвата и

Словeнаца), као трeћи син у породици Пeтра и Душанкe Омчикус. Прво чeга сe сeћа и што ће

читавог ивота носити у сeби су површина мора и !агонeтнe и импрeсивнe морскe даљинe,

којe су га истоврeмeно и привлачилe и плашилe. " сeћа#у су му остали мали бeли бродови

како пристају и одла!e и! лукe, !аласци сунца над "чком... „Првe сликe !авичаја сигурно су

нај!начајнији дeо ивотног пртљага; вe роватно су тe бојe и мириси имали вeлики утицај на

нeког ко ћe сe каснијe бавити сликарством.“

Прeци Петра Омчикуса пореклом су били и! сeла Радучић код Киста#а у Далматинској

$агори. %eдан од #и& јe био 'e расим Омчикус, ар&имандрит у манастиру Крка. 'e расим јe

учeствовао у спору који су од 1818. до 1828. водили православни Далматинци с унијатским

eпископом (eнeдиктом Краљeвићeм, о чeму свeдочи eпископ )икодим *илаш. + са мајчинeстранe имао је славнe прeткe. *ајка *аријeта јe била порeклом и! старe корчуланскe

плeмићкe породицe Самуeли-Качић. Дон )икола Качић јe 1632. био промовисан !а доктора

,ило!о,ијe и тeологијe у Риму.

Отац Петра Омчикуса Пeтар био је подо,ицир у аустријској војсци. )акон промeнe

про,eсијe прeсeлио сe и! $адра у *остар, гдe јe друговао са -лeксом .антићeм и /eдом

*итриновићeм, урeдником часописа Р eч. $а време слубова#а на Карчули упо!нао јe

*аријeту Качић, и #оме се оeнио 1920. 0ада је она у!ела име – Душанка.

Пeтар Омчикус јe своју наклоност !а сликарство испољио вeома рано. Као дeвeтогодиш#ак

јe учeтвовао на конкурсу !а дeчији црте листа Политика и освојио прво мeсто. 1ила јe то

прва Омчикусова награда !а сликарство.

2егов брат /eдомир био је јeдан од најбољи& учeника у гимна!ији у Сушаку. Породица је

елела да он настави школова#е и !ато су морали да се прeсeле у $агрeб. -ли #и&ов отац је

веровао да ће породица бити сигурнија у Србији и одлучили су да се преселе у 1eоград. 0у ће

доивeти шестоаприлско бомбардова#e 1941, које јe Пeтру Омчикусу остало у ивом

сeћа#у. 0ада јe он почeо интeн!ивно да слика, што јe, на нeки начин, било и бeкство од

стварности, како јe он то објаснио у јeдном од интe рвјуа.

Прe одласка !а Србију, по мајчиној eљи, Пeтар Омчикус јe са браћом први пут 1937.

боравио на Корчули. Од тада па свe до почeтка Другог свeтског рата распустe јe проводио у

(eлој 3уци.


2/9

2

$а Пeтра Омчикуса јe прeдратни пe риод у 1eограду био вeома !начајан, јe р га јe #егов брат

/eдомир увeо у свeт умeтности. (одио га јe у му!e јe и на !начајнe и!лобe. Прво јe била

сeн!ационална Изложба италијанског портрeта кроз вeковe, која јe била оргни!ована у

*у!e ју принца Павла у пролeћe 1938,1 !атим следеће године и!лоба Сто година

француског сликарства: од Давида до С e зана и и!лоба српског сликара Савe .умановића,

која јe била постављeна на 4ило!о,ском ,акултeту. Пeтар Омчикус јe о томe рeкао: „-

умeтнички ивот у 1eограду, у годинама прeд рат био јe вeома интeн!иван. Какав јe само

утисак оставила на мeнe и!лоба италијанског портрeта, од антички& до *усолинијeвог!

+ли и!лобе ,ранцуског сликарства 19. вeка! Оно што ћу много каснијe видeти у 3увру.

0ако су моја са!на#а о умeтности била готово потпуна у пe риоду док сам још био дeчак.”

Послe тога био је сигуран да ћe сe бавити сликарством.

Пeтар Омчикус јe од 1941. до 1943. по&ађао .колу !а примe#eнe умeтности2. " тим

окупацијским данима нај!анимљивијe јe било #eгово друe#e са 1ором 'рујићeм, чланом

групe Д eсeторица3. 'рујић јe имао вeома богату библиотeку и и!ванрeдну колeкцију

грамо,онски& плоча, што јe Пeтра Омчикуса приблиило му!ици.

" том пe риоду Пeтар Омчикус je био дeлимично и!олован од ратни& нeдаћа. 2eгова браћа,

1ранко и /eдомир, прикључили су се СКО%-у, али јe илeгална група, у којој су били Стојан 5eлић, 1огдан 1огдановић и Пeтров брат 1ранко, откривeна, а отац у&апшeн 1943. и у

1а#ичком логору провeо годину дана. 1рат /eдомир јe погинуо на Срeмском ,ронту, а мајка

је у&апшeна 1944. Крајeм Другог свeтског рата Пeтар Омчикус јe добио прилику да ради у

Одсeку !а пропаганду при 'лавном штабу )ародноослободилачке војске. $а&ваљујући

-гитпропу4, отишао јe са сликаром *ариом *аскарeлијeм прво у 1ари, а потом на ратиштe

код $адра. Сећајући се ти& дана Пeтар Омчикус јe рeкао: „Очeвидац сам !лочина над тим

малим рeнeсансним градићeм, који јe био лeпота од града. Eнглe!и су га прe нашeг уласка

1 +!лобу су припрeмили 6ино 4оголари (Gino Fogolari), дирeктор Краљeвскe галe ријe и умeтнички& дeла у (eнeцији, 1руна 4орлати 0амаро (Bruna Forlati Tamaro), дирeктор -р&eолошког му!e ја у (eнeцији, *арио

1рунeти (Brunetti) !амeник дирeктора *у!e ја Корe р (Cоrrer) и 6улија 4оголари (Giulia Fogolari). +!лоба јe

била праћeна ра!кошним каталогом, а укључивала јe 115 вр&унски& eкспоната најпо!натији& умeтника –

*онтe#а, 6ованија 1eлинија, Карпаћа, Донатeла, *икeланђeла, Ра,аeла, 0ицијана, 0инторeта, Паола

(e ронe!eа… 2 .кола !а примe#eнe умeтности у 1eограду јe !апочeла рад 1938, !а&ваљујући *илану )eдeљковићу, 6орђу

Крeкићу и +вану 0абаковићу.3 'рупа Д eсeторица јe основана 1938, а чланови су били: 7убица–8уца Сокић, Даница -нтић, 1огдан .упут,

%урица Рибар, Стојан 0румић, -лeкса /eлeбоновић, )икола 'раовац, Душан (лајић, 1ора 'рујић и *иливоје )иколајeвић.4 -гитпроп (агитација и пропаганда) јe на!ив !а органe који су постојали при комитeтима КП, а чији !адатак јe

био да мобилишу грађанe у току рeволуцијe и и!град#e !eмљe.


3/9

3

дивљачки порушили, а да )eмаца уопштe нијe било у #eму. Сeћам сe да сам на улици

нала!ио к#игe.eкспира у лeпом повe!у, али сам и& успут и!губио...”

$бог свог рано иска!аног талeнта, сликарскe праксe и прeт&одног школова#а, Пeтар

Омчикус јe 1945. примљeн на -кадeмију ликовни& умeтности, у класу про,eсора +вана

0абаковића. Просторијe су им билe на вр&у Коларчeвe !адубинe, гдe јe био и атeљe Пeтра

Добровића. Пeтар Омчикус сe сeћа да јe каснијe од Добровићeвe супругe купио вeома

квалитeтнe сликарскe бојe, којe су осталe након сликареве смрти.

1ило јe то прилично смутно врeмe, у коме јe „идeологија потискивала умeтност“. Пeтар

Омчикус јe до тада, као и #eгови пријатeљи, сликао на огромним платнима тадаш#e

политичкe вођe (0ито, 3e#ин, *аркс, Eнгeлс, Стаљин, Eнвe р Хо9а), која су била и!лагана на

палати -лбанији. 0ај пe риод Пeтар Омчикус јe описао као нимало инспиративан !а #eга као

младог умeтника, а однос прeма умeтности јe оцeнио као крући и ригиднији нeго у

Совјeтском Савe!у. Као примe р !а својe тврђe#e и!нео је искуство са јeсe#e и!лобe у

"3"С-у 1946, када су #eгови и радови 1атe *и&аиловића, по мишљe#у критичара, били

идeолошки обојeни.

Како би сачувао сeбe као умeтника и омогућио нормалан умeтнички ра!вој, Пeтар Омчикус јe, !ајeно са групом истомишљeника са класe, &рабро крeнуо у борбу !а голи опстанак у

умeтности. )e!адовољан начином школова#а на -кадeмији и тадаш#им односом према

умeтности, ношeн „потрeбом !а слободним нeспутаним радом, стицајeм прилика и својим

свeсним и!бором“, Пeтар Омчикус сe, !ајeдно са Косаром 1окшан (будућом супругом),

1атом *и&аиловићeм, *ићом Поповићeм, 7убинком %овановић, (e ром 1оичковић,

*илeтом -ндрe јeвићeм и 1ором 'рујићeм, обрео у $адру. Слика#e политички& вођа и рад на

иконостасима су Пeтру Омчикусу и #eговим пријатeљима омогућили да прибавe нeшто

матe ријални& срeдстава !а одла!ак на ово путова#e. 1оравили су и сликали ивeћи у

напуштeној вили порeд мора, која нијe имала ни врата ни про!орe. " овом ра!рушeном граду,

Задарска група5, како је каснијe на!вана остварила је оно чeму јe тeила – „самостални рад,

чeсто прeд мотивом у природи, даклe мимо уваава#а било каквог канона, а у! свe то, као

5 Задарска група јe прва југословнска умeтничка група након Другог свeтског рата. Порeд Пeтра Омчикуса, у

#ој су били и Косара 1окшан, *ића Поповић, (e ра 1оичковић, 1ата *и&аиловић, 7убинка %овановић,

*илeта -ндрe јeвић, 1ора 'рујић и #и&ов пријатeљ 1орислав *и&ајловић *и&и!, студeнт к#иeвности.


4/9

4

мода најванијe, мeђусобно другарство, отворeну ра!мeну искустава, врeмe у потпуности

посвeћeно бављe#у сликарством“.6

$бог овог eкстравагантног испада 1947, у !eмљи која јe била у рушeвинама, одлучено је да

буду и!бачени с -кадeмијe, али послe интe рвeнцијe министаркe просвeтe *итрe *итровић,

сви, осим *ићe Поповића, враћeни су на -кадемију. *лади бунтовници су дeо нарeднe

годинe провeли радeћи на пру!и .амац–Сарајeво, гдe су сликали вeликe компо!ицијe по

у!ору на Eл 'рeка. +стe годинe Пeтар Омчикус и Косара 1окшан су сe вeнчали. Ово двојe

сликара су остали у браку 62 годинe, свe до смрти Косарe 1окшан 21. новeмбра 2009.

)арeднe скоро три годинe Пeтар Омчикус јe, !ајeдно са супругом, ивeо и радио у Ријeци у

'увe рнe ровој палати. „+ тако су бeоградски сликари и!ронили на Кварнe ру.“ 1ила су то

тешка врeмeна општи& несташица. Са #има су на Пeћинама, у вили др (иктора Руића7,

боравили *и&аиловићи. " то време Пeтар Омчикус јe био на вишeчасовном ин,ормативном

ра!говору !бог сликe на којој јe била прика!ана катeдрала у Ријeци, јe р сe полицијском

слубeнику, очиглeдно нeупућeном у сликарство, свe то учинило сум#ивим. 'одинe 1949.

Пeтар и Косара су боравили и у 1ару.

„(eћ тада, даклe, он јe сликар који слика гдe год сe !атeкнe, нипошто умeтник атeљeа;сликарство му јe пита#e испу#e#а eк!истeнцијалног трeнутка, нe студијска и

про,eсионална обавe!а. Од почeтка свог по!ива Омчикус јe наговeстио судбину сликара –

луталицe, сликара на сталном путова#у...“8

Пeтар Омчикус сe, !ајeдно са супругом Косаром 1окшан, 1951. вратио у 1eоград и

прикључио групи Ј eданаeсторица9. Одрана јe и !начајна и!лоба овe групe умeтника, коју

јe иницирао 1ата *и&аиловић. " јeдином галe ријском простору у 1eограду у то врeмe јe,

после Ј eданаeсторицe, своја дeла и!лагао Пeтар 3убарда. Он јe поводом тога и!јавио:

„1огами част ми јe да и!лаeм послe вас. "осталом ви стe прогурали добар дeо и !а мeнe,

ра!драгали и о&рабрили овај народ и примили умeсто мeнe бар пола политичког гнeва ови&

6 %eша Дeнeгри, „Пeтар Омчикус – Сликарство и судбина у !наку нeпристаја#а. Пeтар Омчикус –

Рeтроспeктива“, *у!e ј саврeмeнe умeтности, 1еоград, 1989, 21.7 Др (иктор Руић (1893–1976), доктор права, новинар, и!давач, адвокат, бан Савскe бановинe, политичар,

министe р ,инансија, прeводилац, политички осуђeник сликар-аматe р са Сушака.8 %eша Дeнeгри, „Пeтар Омчикус – Сликарство и судбина у !наку нeпристаја#а. Пeтар Омчикус –

Рeтроспeктива“, *у!e ј саврeмeнe умeтности, 1еоград, 1989, 21.9 'рупа Ј eданаeсторица јe настала по идe ји 1атe *и&аиловића током боравка у Ријeци. Сачи#авали су јe, порeд Пeтра Омчикуса, Косара 1окшан, (e ра 1оичковић, 1ата *и&аиловић, 7убинка %овановић, *илeта

-ндрe јeвић, 1анe 1огојeвић, -лeксандар 1оичковић, 'рада -лeксић, 'ордана $убe р и Слава 1огојeвић. 'рупа

сe распала након и!лобe у "3"С-у.


5/9

5

идeолошки& крпeља.“10

+стe годинe, у новeмбру, Пeтар Омчикус јe одрао своју прву

самосталну и!лобу, на којој јe и!лоено осамдeсeтак слика настали& током јeданаeст

година рада.

Дотадаш#и ивотни пут Омчикуса јe !а послeдицу имао, као и !а вeћи дeо Задарскe групe,

доношe#e одлукe да сe отиснe у Пари! и опроба као сликар у овој eвропској мeтрополи.

+н,ормацијe о прeломним догађа#има у умeтности током прeт&одног вeка први пут су

прeнeтe у послe ратну %угославију и! Пари!а прeко и!лобе Саврe мeнe францускe

умeтности, која је органи!ована у југословeнским градовима (1eоград, $агрeб, 7убљана,

Скопљe) од ,eбруара до јуна 1952. Пари!, „митска прeстоница модe рнe умeтности, ујeдно

симбол слободe умeтничког и!раава#а, !а чимe су млади умeтници, прои!ашли и! срeдинe

!араeнe социјалистичким рeали!мом, чe!нули вишe нeго они други који такво искуство

нису посeдовали и #eговe послeдицe нису осeћали“11

, у то врeмe вишe није био нeдостиан.

„Попустио јe мало политички лeд, добили смо и пасошe – 1ата, 7убинка, Коса и ја. -ли нe и

до!волу !а !амeну новца. Са!нали смо да јe министарка *итра *итровић интe рвeнисала и

стопирала нас –‘$ар оним мангупима да до!волимо да сe !e!ају по Пари!у?: Онда јe наша

колeгиница *илица Рибникар, вајарка, интe рвeнисала код свог оца, старог Рибникара, који

јe дао гаранцију !а нас. *огли смо да !амeнимо 75 000 динара, !а 75 000 ,ранака.“ Пeтар

Омчикус јe, у јeдном од послeд#и& интe рвјуа, то врeмe прeд одла!ак у Пари! овако описао:„Прeу!eли смо улогу критичара тадаш#e друштвeнe ситуацијe. )аравно и нас су

критиковали. Хапшe#а нас јe спасао 1ранко .отра, јeдан сјајан човeк. 1ио сам пријатeљ са

кћe рком (ладислава Рибникара, одличном вајарком *илицом Рибникар. Она нам јe помогла.

Добили смо гаранцију да !амeнимо новац који смо !арадили од и!лоби 1950. и 1951.“12

)апокон је чeтворо сликара 9. маја 1952. во!ом допутовало у Пари!. „Одсeли смо у јeдном

сликарском &отeлу (поeтичног на!ива Стари голубњак, прим. аут.) на мансарди на Сан

;e рмeну, површинe три квадратна мeтра, !а шта јe кирија била јeдан ,ранак, и бр!о ушли у

#и&ово друштво. " #eму су становали и сликари Пољаков и Ханс Хартунг. Пољаков јe

ивeо у јeдној соби, са eном и дeтeтом, у другој јe сликао, а ноћу би свирао балалајку по

руским рeсторанима. Послe јe постао славан и обогатио сe.“

10 С. Станић, „О лута#у и !ида#у Пeтра“, НИН , 1еоград, 4.3.1990. 11

Исто, 22.12 'ордана *ашић, „Пeтар Омчикус – )eни сликар који јe својом дрскошћу освојио свeт“, Илустрована

политика, 1еоград, 2763, 29. 12. 2011, 26–31.


6/9

6

)аши сликари су бр!о остали бe! новца и морали су да сe снала!e. " .коли !а примe#eну

умeтност Пeтар Омчикус јe и!учавао те&нику рада на ,рeскама и витраима, што му јe

омогућило да, !ајeдно са 1атом *и&аиловићeм, „крeнe у молe рај“. По&ађао јe и -кадeмију

лeпи& умeтности, али као модeл. По!ирао јe старом скулптору 3андовском !а спомeник у

славу ,ранцускe армијe Ратник и рањeни ратник на 0рокадe ру, гдe јe прика!ан као ра#eник

и као војник (слика 2).

Први по!ив !а и!лобу, након доласка у Пари!, Пeтру Омчикусу и Косари 1окшан јe стигао

1954. и! 3ондона. 1ило јe то учeшћe на и!лоби у 2у 1e рлингтон галe рији (New Burlington

Gallery) са ондонском групом. $а&ваљујући новцу, који су том приликом !арадили продајом

слика, продуили су боравак у Пари!у. +стe годинe Пeтар Омчикус јe илустровао поeму

„Espirit de suite“ Клода Кон,ортеса (Claude Confortes).

%угославeни су у то врeмe „били у моди“. Пeсник ;ан Касу, дирeктор *у!еја модерне

уметности, био јe дeкларисани титоиста и вeома накло#eн умeтницима са ови& простора.

$а&ваљујући #eму, југословeнски сликари су рeдовно и!лагали на вeликим париским

салонима ( !ајски салон). Пeтар Омчикус, иако јe тада радио као молe р (тако јe дола!ио до

новца), и!лагао је на том салону и сeћа сe тога као јeдног од нај!начајнији& трeнутака у свом

ивоту.

Прво од три путова#а на Кор!ику Пeтра Омчикуса било је 1954. Сликe насталe током посeтe

овом мeдитe ранском острву Омчикус јe и!лагао на првој самосталној и!лоби у Пари!у у

галe рији "рно ( "rnaud ) од 3. до 16. ,eбруара 1955. Критичар часописа "рт, Сијума 1арам јe

написао: „Eво јeдног новог мeђу нeколико нови& млади& сликара у Пари!у.“13

+стe годинe јe,

са умeтницима Groupe se Jeunes Peintres Europeens, своја дeла прeдставио у Дисeлдор,у у

Centre d′Etrudes Francais. " пe риоду од 7. до 30. маја 1955. Пeтар Омчикус први пут и!лаe у

данаш#eм *у!e ју савремене умeтности града Пари!а на XI мајском салону. По!нати

критичар *ишeл Сe,о (Michel Seuphor) јe, на дописници послатој 7. маја 1955. још !а врeмe

траја#а и!лобe, Пeтру написао: „1ио сам !апа#eн платном на !ајском салону. 0о јe прво

(ашe дeло којe видим. +пак, прeтпостављам да иматe још слика истe јачинe, што би свакако

оправдало моју одлуку да (ас укључим у своју Историју апстрактнe умeтности, која ћe сe

појавити прe краја годинe у и!да#у Ха!ана.“14

)акон тога Пeтар Омчикус је увршћeн у

13 'ордана *ашић, „Пeтар Омчикус – )eни сликар који јe својом дрскошћу освојио свeт“, Илустрована

политика, 1еоград, 2763, 29. 12. 2011, 26–31.14

Дописница сe чува у приватној докумeнтацији Пeтра Омчикуса.


7/9

7

Р eчник апстрактног сликарства *ишeла Сe,оа ( Le dictionnaire de la peinture abstrait , Mishel

Seuphor , стр. 235), а промоција к#игe јe била одрана у галe рији #рe з (Creuse). 1ило јe то

вeома !начајно при!на#e !а Омчикусов рад.

" том пe риоду Омчикуси нису ни имали амбицију да продају своје сликe, вeћ само толико да

им омогуће да би могли да студирају и сликају. Дуго су ивeли боeмски, и тeк након шeст-

сeдам година боравка могли су да ивe од сликарства.

)арeднe годинe Пeтар Омчикус јe поново био јeдан од сликара чија су дeла била и!лагана на

прeстином XII мајском салону у *у!еју савремене уметности (Musée d’ Art Moderne) у Пари!у.

+стe годинe он јe и!лагао у Ријeци у 'алe рији ликовни& умeтности15

на Салону 56 .

Пeтар Омчикус јe током боравка у Пари!у нeколико пута мe#ао мeсто станова#а. Овај

проблeм јe коначно рeшио 1957. "довица вајара 1иара јe траила нeкога ко ћe рeновирати

атeљe #eног покојног супруга у ;антију, у! могућност да шeст година бeсплатно станујe. $а

шeст мeсeци Пeтар Омчикус јe, у! помоћ пријатeља, мeђу којима јe био и Дадо 6урић, од

руинe направио свој дом (слика 3). Кро! тај атeљe-стан су прошли многи по!нати и

нeпо!нати умeтници. )eкима јe то било прво мeсто боравка у 'раду свeтлости. (рата

Пeтровог атeљeа су била, као и сада, отворeна свима.

$ајeдно са својом супругом Косаром 1окшан, у (eлој 3уци на Корчули, у ували Плитвинe,

са!идао је свој други дом (слика 4). )а #и&ову иницијативу, у овом малом острвском мeсту

органи!ована су три мeђународна сусрeта умeтника.16

"чесници првог сусрета су и!радили

мноштво мо!аика, а један од #и& је и споменик у центру (еле 3уке (слика 5).

$а&ваљујући по!нанствима ово двојe сликара, на Корчулу су дола!или умeтници и! цeлe

Eвропe. Они су прикупили вeћи број радова !а !бирку која јe ,ормирана у (eлој 3уци, и

#и&овом !аслугом јe 1981. осниван и *у!e ј (eлe 3укe.

15 Ову и!лобу су помогли, порeд Комисијe !а културнe вe!e са иностранством, париска галe рија $уц%e р

( Bucher ) и група %угословна париски& сликара – 1. *и&аиловић, 7. %овановић, П. Омчикус, К. 1окшан… 16 Први мeђународни сусрeт ликовни& умeтника (eла 3ука 68. органи!ован је од 9. до 31.8.1968. са тeмом

мо!аик. 0ом приликом јe у!рађeн вeћи број радова који и данас красe ово мeсто.Други мeђународни сусрeт умeтника (eла 3ука 70. био јe посвeћeн и!ради пројeкта туристичког насeља којe би било синтe!а ликовнe

умeтности и ар&итeктурe. 0рeћи мeђународни сусрeт умeтника (eла 3ука 72. имао је циљ eкспe римeнтално

истраива#e сарад#e про,eсионални& и аматe рски& умeтника.


8/9

8

)арeднe дeцeнијe су билe испу#eне радом, учeствова#eм на самосталним и колeктивним

и!лобама и ликовним колонијама. Пeтар Омчикус јe са својом супругом Косаром 1окшан

био учeсник сусрeта умeтника у малом мeсту у Србији %аловику – Јаловичкој ликовној

колонији17

1986. и 1987. Друга ликовна колонија у чијeм су раду они учeствовали јe 3иковна

колонија Д e либлатски пeсак18. %eдном су кратко врeмe боравили и у иповачкој колонији19,

у сeлу 3иповац код 0ополe.

'одинe 1984. Омчикус јe добио 'ран при на IX мe&ународној изложби оригиналног цртeжа у

Ријeци. Прва о!биљна рeтроспeктива прирeђeна му јe 1985. у *у!e ју суврeмeнe умeтности у

1еограду. " истом му!e ју чeтири годинe каснијe органи!ована јe вeлика рeтроспeктивна

и!лоба !а коју јe 1990. добио традиционалну награду !а сликарство листа Политика и!

4онда (ладислав Рибникар. Омчикус јe по!ван да и!лаe у палати ")EСКО-а у Пари!у

1992. +!лоба П'тар (мчикус. Слик' и скулптурe (Pierre Omcikous. Peintures et sculptures)

одрана је у сали „+!губљeни& корака“ од 21–31. јануара.

Пeтар Омчикус јe поклонио слику !а нeобичну аукцију која је одравана у %-0-овом авиону

који јe лeтeо и! 1eограда, прeко $агрeба, до 2ујорка, 12. марта 1983. 1ила јe то 4. аукција,

под на!ивом )алe рија над "тлантиком, а прикупљана срeдства су ишла у корист 1олницe !а

параплeгичарe у Краљeвици порeд Ријeкe.

Ово двојe умeтника су дубоко прeивљавали оно што сe догађало са %угославијом током

прeт&одни& дeцeнија. )eсeбично су помагали дeцу у и!бeгличком кампу у 3о!ници,

1eограду и својe рођакe. Потакнут политичким догађа#има Омчикус, јe насликао сe рију

слика којe сe бавe тeматиком ра!бојништва. Пeтар Омчикус јe о томe рeкао: „-ли ја нисам

:политички сликар:, ја сам сликар ивота. )икад нисам волeо сликарство којe јe искључиво

eстeтско.“ Омчикусу јe нeдостајала (eла 3ука, јe р 13 година, у врeмe док јe беснео рат на

простору бившe %угославијe, нијe одла!ио у своју кућу у Плитвинама.

Пeтар Омчикус јe увeк био окруeн по!натим умeтницима и к#иeвницима (слика 6). )акон

Другог светског рата припадао јe нe,ормалној групи Симина 9а, на!ваној по улици у којој су

17 Јаловичка ликовна колонија јe основана 1978. у посавско-тамнавском сeлу %аловику. (рeмe одрава#а

сусрeта умeтника јe пe риод eтвe. $а&ваљујући радовима учeсника, Колонија посeдујe богату !бирку дeла,

мeђу којима јe и слика Пeтра Омчикуса, и своју галe рију.18 3иковна колонија Д e либлатски пeсак јe почeла рад 1969, а покрeнули су јe млади сликари *иливојe6орђeвић и /eдомир Кeсић. Ова двојица сликара су по!вала шeсторо своји& колeга да у „пасторалном

амбијeнту и!лeтишта Дeвојачки бунар” у Дeлиблатској пeшчари пронађу своју инспирацију.19

иповичка колонија сe одрава у сeлу 3иповац код 0ополe, а настала јe 1972.


9/9

9

сe састајали и друили *и&и!, -нтоније +саковић, Дејан *eдаковић, *ића Поповић, 1ата

*и&аиловић… " Пари!у сe највишe друио са људима који су се бавили му!иком, а вишe

пута је говорио да нијe сликар би био био му!ичар.

Пeтар Омчикус јe неколико пута прeдлаган !а члана Српскe акадeмијe наука и умeтности, али

нијe и!абран, јe р сe догађало да јe нeко од они& који су одлучивали био против. Коначно јe

постао члан С-)" ван радног састава 27. октобра 1994. Омчикусу јe, као и Косари 1окшан, 12.

новeмбра 2007. додeљeна национална пeн!ија као !аслуном умeтнику.

Према доступним подацима Петар Омчикус је имао 61 самосталну и!лобу и око 170

колективни&. Добитник је пет награда !а сликарство, а #егови радови украшавају седам к#ига.

Омчикус јe личним срeдствима, новцeм који јe добио продајом париског атeљeа своје

супруге Косарe 1окшан (1925–2009), купио простор у који су прeнeта сва #и&ова дeла и!

Пари!а. 4ондација „Косара 1окшан и Пeтар Омчикус“ јe наставак #и&овог богатог и

садрајног ивотног пута.

Петар Омчикус је !а сeбe рeкао: „Као млад био би& много eшћи… али годинe су мe

учинилe толe рантнијим. )e нала!им у свом тeлу и срцу ништа ма#e трeптаја и прeдивнe

eљe, али сам постао много умe рeнији. + даље радим исту слику, коју траим и коју,вe роватно, никад нeћу насликати“.

др (есна Репић 5ујић

директор 4ондације

„Косара 1окшан и Петар Омчикус“

petar omčikus - biografija

Documents