perspektive razvoja organizatora putovanja

8/3/2019 Perspektive Razvoja Organizatora Putovanja

1/54

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

Aleksandra Smiljani

PERSPEKTIVE RAZVOJA ORGANIZATORA

PUTOVANJA

DIPLOMSKI RAD

Beograd, 2010.


2/54

Aleksandra Smiljani Perspektive razvoja organizatora putovanja__________________________________________________________________________________

5


3/54

UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MEMADMENT

Beograd, Danijelova 32

Broj:________/2010.

Kandidat: Aleksandra SmiljaniBroj indeksa: 111/2006

Smer: Turistiki menadment

Tema: Perspektive razvoja organizatora putovanja

Zadatak:

Datum odobrenja teme:

Beograd, ___.___._____.

MENTOR

____________________

Prof. dr. Vesna Spasi

DEKAN

____________________

Prof. dr. Krunoslav ai


4/54


SADRAJ

UVOD 3

1. PERSPEKTIVE RAZVOJATURIZMA USVETU 4

2. FAKTORI I TRENDOVI KOJI E UTICATI NA TURISTIKA KRETANJA I

POSLOVANJE ORGANIZATORA PUTOVANJA 8

2.1. FAKTORI KOJI E UTICATI NATURISTIKA KRETANJA U SVETU 9

2.2. TRENDOVI KOJI E UTICATI NA POSLOVANJE ORGANIZATORA PUTOVANJA 15

3. UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIJA NA POSLOVANJE

ORGANIZATORA PUTOVANJA 20

3.1. INTERNET I NJEGOV UTICAJ NA DALJE POSLOVANJE ORGANIZATORA PUTOVANJA 21

3.2. INTERNEBANKING 23

4. BUDUE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZATORA PUTOVANJA 25

4.1.ODRIVI RAZVOJ TURIZMA 274.2. ODRIVI RAZVOJ ORGANIZATORA PUTOVANJA 31

4.3. NOVE STRATEGIJE POSLOVANJA ORGANIZATORA PUTOVANJA- TOUOPERATORI

SPECIJALISTI 34

4.4.RAZVOJ KRIZNOG MENADMENTA KAO JEDNE OD STRATEGIJA POSLOVANJA

ORGANIZATORA PUTOVANJA 37

5. SAVREMENE TENDENCIJE U POSLOVANJU ORGANIZATORA

PUTOVANJA U NAOJ ZEMLJI 38

5.1. OSNOVNI INDIKATORI KRETANJA TURISTIKOG PROMETA U SRBIJI U PERIODU

OD 2008 DO 2010. GODINE 40

5.2. PREDVIANJE BUDUIH DEAVANJA NA STRANI POSLOVANJA ORGANIZATORA

PTOVANJA U NAOJ ZEMLJI 43

5.3. ODNOS LOKALNE ZAJEDNICE PREMA RAZVOJU TURIZMA U NAOJ ZEMLJI 47

ZAKLJUAK 49

2


5/54


LITERATURA 52-i-

UVOD

Meunarodni turizam je u proteklom periodu imao izuzetno dinamian

razvoj, koji je bio povoljniji od ukupnog privrednog razvoja mnogih zemalja. To je

omoguilo da turizam postane masovna pojava sa velikim uticajem na celokupni

drustveni, a posebno privredni razvoj u svetskim razmerama. Neosporna je injenica

da je turistika privreda delatnost koja e u narednom periodu ostvariti dinamian

rast i to na globalnom nivou.

S obzirom na to da su turoperatori (u daljem delu teksta organizatori putovanja) subjekti koji svojim aktivnostima olakavaju putovanja velikog broja

ljudi, logino je oekivati, da e u budunosti, paralelno sa razvojem turizma,

organizatori putovanja uneti odreene promene u svoje poslovanje. Na taj nain,

organizatori putovanja, nastojali bi da to bolje prate novonastale trendove i zahteve

savremene turistike tranje. Prilagoavanje poslovanja savremenim uslovimam i

zahtevima, na tritu koje je veoma turbulentno, od velikog je znaaja ako uzmemo u

obzir injenicu da se jedino tako mogu uspeno zadovoljiti sve sloeniji zahtevi

tranje, to je ujedno i osnovni cilj svake kompanije koja tei ostvarivanju

sopstvenog profita ali tek poto su zadovoiljeni svi zahtevi tranje.

Kroz ovaj rad pokuau da ukaem na perspektive razvoja turizma u svetu,

kao i na faktore i trendove koji e uticati na turistika kretanja u svetu. U

savremenom svetu u kome ivimo logino je da elektronske komunikacije imaju

veliki uticaj na poslovanje, kako delatnosti koje su vezane za turizam, tako i za

poslovanje svih ostalih privrednih subjekata. S toga e u ovom radu biti rei o

internetu i o tome kakav e on imati uticaj na dalje poslovanje turoperatora.Videemo koje su to budue tendencije razvoja organizatora putovanja i u sklopu

toga, izmeu ostalog, posebno e biti rei o odrivom razvoju i poslovanju,

touroperatora ije je poslovanje poznato irom sveta, a radi se o touroperatoru TUI.

Kao konkluziju svega iznetog, pokuau da izanaliziram kakav je trenutni poloaj

turoperatora u naoj zemlji i kakva su predvianja za budunost.

3


6/54


1. PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA U SVETU

Meunarodni turizam u svetu imao je izuzetno povoljnurazvojnu tendenciju

od 1950- 2000. godine. Turizam je krajem prolog veka dostigao izuzetno visok nivo

na svetskom nivou. U 2000. godini uee je uzelo 687,3 miliona stranih turista, koji

su za zadovoljenje svojih turistikih potreba, van svog domicila utroili 473,4

milijardi USD.

Kao to je ve spomenuto, dinamika razvoja meunarodnog turizma u svetu,

bila je izuzetno povoljna jo od 1950. godine. Njen rast bio je bri od ukupnograzvoja svetske privrede i od ukupnog obima razmene roba i usluga sa

inostranstvom. U ovom periodu zabeleen je stalni rast meunarodnog turizma na

godinjem nivou, sa izuzetkom 1982. i 1983. godine kada je zabeleena stagnacija.

Iako je ova dvogodinja stagnacija bila uslovljena blaom ekonomskom recesijom u

nekim od najrazvijenijih zemalja sveta, ona nije bitnije uticala na povoljnu razvojnu

tendenciju meunarodnog turizma.

Izvor: Svetska Turistika Organizacija (www.unwto.org / 2. 11. 2010)

4
http://www.unwto.org/http://www.unwto.org/


7/54


Na prethodnom grafiku prikazan je ekonomski rast i meunarodni turistiki

dolasci u periodu od 1975. do 2005. godine. Ako pajlivo analiziramo grafikon,

videemo da se turizam razvijao bre od svetske ekonomije i ivotnog stadarda, i

nema sumnje da su na to delovali ostali faktori kao to su: bri razvoj stepena

urbanizacije i motorizacije, i veliko angaovanje drave i krupnog kapitala u

poznatim turistikim zemljama da se bre razvija turistika privreda u svim

domenima. Kada su u pitanju faktori vanekonomske prirode, moe se rei da su

najizrazitije delovali na meunarodni turizam u periodu 1968. godine kada je

zabeleena blaa stagnacija, prvenstveno zbog ratnih sukoba na podruju Srednjeg

istoka(1967).

Iako se u budunosti moe oekivati samo pozitivan razvoj meunarodnogturizma, treba istai da poetak 21. veka i nije bio povoljan period kada je razvoj

svetskog turizma u putanju. Delovanje brojnih vanekonomskih faktora, kao to su

meunarodni terorizam, epidemije i prirodne katastrofe, doprinelo je stvaranju

napovoljnog okruenja za privredne subjektu u turizmu, sto je dovelo do propadanja

ne samo malih preduzra ve i svetski poznatih konpanija.

Meunarodni turizam u svetu je imao izuzetno dinamian razvoj u periodu od

1950-2000. godine. Meutim pod dejstvom faktora vanekonomske prirode ovaj pozitivan trend je zaustavljen 2001.godine. Naime, zbog teroristikih napada na

SAD, od 11.septembra pa sve do kraja 2001.godine, meunarodni turistiki promet

smanjen je za 8,6%. Stagnacija je prisutna zakljuno sa 2003. godinom, da bi se u

2004. i 2005. godini u najveoj meri kompenziralo negativno dejstvo pomenutih

faktora.

Globalna finansijska kriza, koja je nastupila u drugoj polovini 2008. godine

dovela je do stagnacije u turistikoj privredi. Ovakve negativne tendencije nastavile

su se i u 2009. godini. Do globalne ekonomske krize dolo je zbog toga to su

ekonomski najrazvijenije zemlje sveta, koje ujedno i predstavljaju najvee izvore

potronje u meunarodnom turizmu, pogoene ekonomskom recesijom. Prema

informacijama Svetske turistike organizacije negativni rezultati zabeleeni su na

skoro svim destinacijama i u svim sektorima turistike privrede. Pad turistikog

prometa u 2009. godini iznosio je izmeu 4 i 6% na globalnom nivou. Na podruju

5


8/54


Evrope meunarodni turistiki promet je u prvoj polovini godine opao za 10%, a

vodee mediteranske zemlje panija, Italija i Grka ostvarile su izrazito negativne

rezultate. Na smanjenje turistike tranje, uticalo je naglo opadanje prihoda

stanovnitva kao i sve vea nezaposlenost, to je dovelo do odreenih promena u

nainu ponaanja potroaa. Porasla je tranja za jeftinijim i bliim destinacijama(to

je dovelo do porasta domaeg turizma), skrauje se duina boravka na destinaciji, i

sve je vie turista koji se opredeljuju za odsedanje u jeftinijim smetajnim

kapacitetima.

Turistika privreda spada u one delatnosti koje e u okvirima svetske

privrede ostvariti dinamian rast u narednom periodu. Strunjaci Svetske turistike

organizacije, predviaju da e turizam postati jedan od vodeih sektora svetskeprivrede, sa vrlo dinaminim rastom u narednom periodu.1

U periodu do 2020. godine moe se oekivati nastavak pozitivne razvojne

tendencije, a meunarodni dolasci bi mogli da dostignu cifru od 1,6 biliona. Od toga

1,2 biliona bie meuregionalno dolasci, dok e 378 miliona initi putnici dalekih

destinacija.

Uz ovakve pozitivne tendencije razvoja meunarodnog turizma, slobodno se

moe oekivati znaajan porast prihoda, koji bi mogao da dostige iznos ak i do2000 milijardi US $.

to se tie regionalne strukture meunarodnog turizma, treba istai da ne

uestvuju svi regioni podjednako u raspodeli meunarodnog turizma u svetu.

Tanije, dominantno mesto zauzimaju:

Evropa

Amerika

Podruje Istone Azije i Pacifika

Ova tri regiona su u 2000. godini apsorbovala 91,6% od ukupnog svetskog

turistikog prometa, odnosno 94,4% od ukupnih prihoda realizovanih u

1 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006.str.339.

6


9/54


meunarodnom turizmu.2 Od toga region Evrope imao je 57,1% uea u

turistikom prometu i 49,2% u realizovanim prihodima. RegionAmerike naao se na

drugom mestu sa 18,6% u turistikom prometu i 28% u prihodima od svetskog

turizma, dok je region Istone Azije i Pacifika imao uee od 15.9% i prihod 17.2%.

Naravno, kao rezultat delovanja faktora vanekonomske prirode u periodu 2001-

2003. godine. dolo je do znaajnih promena ragionalne stukture. Region Amerike(i

to Severne Amerike) i Istone Azije i pacifika, delovanje vanekonomskih faktora je

najvie pogodilo, dok je Evropa zabeleila poveanje svog uea u meunarodnom

turizmu.

Strunjaci Svetske turistike organizacije predviaju da e stopa rasta

Amerike i Evrope biti neto manja u periodu 1995-2020.godine, dok se za regionistone Azije i Pacifika predvia stopa rasta od 6.5%.

Ukupni turistiki dolasci po regionima pokazuju da e do 2020. godine,

najvie turista primiti:

Evropa sa 717 miliona turista

Istona Azija i Pacifik sa 397 miliona i

Amerika sa 282 miliona,

odmah iza nje nalaze se Afrika, Srednji Istok i Juna Azija.

Za Istonu Aziju i Pacifik, Aziju, Bliski Istok i Afriku se predvia rast od 5%

godinje u poreenju sa svetskim prosekom od 4,1%. Za starije regione kao to su

Evropa i Amerika, predvia se rast nii od prosenog. Evropa e imati najvei deo

svetskih dolazaka, mada e to biti pad od 60% u 1995 i 46% u 2020. godini. Procenat

putovanja na daleke destinacije e bre rasti, i to 5,4 % godinje u periodu izmeu

1995. i 2020. godine u odnosu na meuregionalna putovanja iji e rast biti 3,8%.Stari kontinent e i dalje predstavljati najatraktivniji region i predvia se da

e inostrani turistiki promet dostii obim od 527 miliona turista. Prema toj dinamici

2 Unkovi S, Zeevi B, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu, 2006. str.242.

7


10/54


na podruju Amerike bie ostvareno 190 miliona dolazaka stranih turista, a region e

se svrstati u trei po znaaju u svetu.3

Meunarodni turistiki prihodi predstavljeni 2003. godine su oko 6 posto

svetskog izvoza roba i usluga ( kako je to prikazano u US $). to se tie izvoza

usluga, udeo turistikog izvoza je u porastu oko skoro 30%.

Turistika potranja zavisi iznad svega od ekonomskih uslova najveih

proizvodnih trita. Kada rastu ekonomije, nivoi rasporeenog prihoda e isto tako

rasti. Relativno veliki deo diskrecijskog prihoda e biti potoroen na turizam,

posebno u sluaju rane faze razvoja ekonomije.

U veini sluajeva, rast meunarodnih turistikih dolazaka, znaajno

nadmauje rast ekonomskog prinosa , merenog Bruto Domaim Proizvodom (BDP).U toku godina, kada svetski ekonomski rast bude vei od 4%, raste i turistiki obim.

Kada bruto domai prozvod padne ispod 2%, turistiki rast pada ak i nie. Kod

Bruto drutvenog proizvodaod 3,5 %, na primer rast turizma je u proseku 1,3 puta

bri od BDP. U periodu 1975-2000 turizam je bio u porastu. Prosena stopa rasta

iznosila je 4,6% godinje.

2. FAKTORI I TRENDOVI KOJI E UTICATI NA TURISTIKA

KRETANJA I POSLOVANJE ORGANIZATORA PUTOVANJA

Kao to smo ve imali priliku da vidimo, moemo rei da je turizam,

generalno, imao povoljnu rezvojnu tendencuju u proteklom periodu. U budunosti

turizam e nastaviti da se razvija, meutim usled razliitih faktora i trendova koji e

se ispoljavati, doi e do odreenih promena u turistikim kretanjima na globalnom

nivou. Prirodno je oekivati da e usled toga doi i do promena u poslovanju

organizatora putovanja.


8


11/54


Kada govorimo o faktorima koji e uticati na promene turistikih kretanja, mogu se izdvojiti

sledei4

Regionalna obeleja

Poveavanje turistike tranje

Svetska populacija

Strukturne promene populacije

Promene u turistikoj tranji

Promene u poslovnom ponaanju privrednih subjekata

Turisti sa srednjim i relativno niim prihodima

Moemo zakljuiti da se navedeni faktori uglavnom odnose na promene do

kojih e doi na strani turistike tranje, dok e organizatori putovanja, odnosno,

turistika ponuda, novim trendovima pokuati da odgovore na te promene. Kao

najznaajniji mogu se izdvojiti sledei trendovi:

Tehnoloke promene

Promene u domenu promocije i prodaje

Kreiranje novih proizvoda

Trend ka globalizaciji velikih turistikih kompanija

Bri rast delatnosti koje su blie potroaima

Obeleja odrivog razvoja turizma

Ono to je zajedniko navedenim faktorima i trendovima jeste to da su

uglavnom nastali kao posledica savremenog ivota. Naime, tenja ka boljem,

konstantne inovacije i promene u nainu i stilu ivota, dovele su do promena kako nastrani turistike tranje, tako i na strani turistike ponude, Stoga je logino oekivati

da e doi do odreenih izmena kako bi se tranja i ponuda u to je mogue uveoj

meri uskladile.

4 izvor: Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006)

9


12/54


2.1. FAKTORI KOJI E UTICATI NA TURISTIKA KRETANJA U SVETU

Regionalna obeleja rasta turizma u globalnim okvirimapredstavljaju

veliku prednost turizma u odnosu na druge privredne delatnosti. Na osnovu

predhodno datih predvianja moemo zakljuiti, da e delatnosti koje ine turistiku

privredu imati dinamian rast. To znai da e te delatnosti ujedno predstavljati

veoma znaajan izvor zapoljavanja stanovnitva, kako u razvijenim podrujima,

tako i u zemljama koje su ekonomski manje razvijene. Znaajnu ulogu na putu

ekonomskog oporavka i stabilnosti turizam moe odigrati i u onim delovima sveta

koje su u predhodnim periodima potresli ratni sukobi i politike krize. U nedavnoj

prolosti bilo je nekoliko pozitivnih primera, mau kojima se izdvajaju:5

Juna Afrika

Irska

zemlje Srednjeg Istoka (Liban, Sirija, Izrael i Jordan)

Ono to je karakreristino za ove zemlje jeste to to je odmah nakonstabilizacije politike situacije, dolo do velikih ulaganja u turistiku privredu. Takva

ulaganja, idu u prilog tome da su ove zemlje upravo u turizmu videle ansu za

prosperitet, to uliva nadu kako naoj zemlji tako i zemljama u okruenju, od kojih

su neke predstavljale vrlo razvijene turistike destinacije regiona ali i Evrope.

Prema predvianjima od strane WTO u drugoj dekadi ovog veka Evropa e

doiveti blau stagnaciju, ali e i pored toga imati dominantnu ulogu u regionalnoj

strukturi. Ova istraivanja se u manjoj meri odnose i na region Amerike i to Severne,

jer se oekuje da e Centralna i Juna Amerika kao o Karipsko podruje poveati

svoje uee. Takoe, realno je oekivati dalju ekspanziju regiona istone Azije i

Pacifika, naroito u periodu od 2010- 2020. godine. Regioni Afrike, Srednjeg Istoka,

i June Azije poveae svoje uee u meunarodnom turizmu.


10


13/54


U budunosti se oekuje poveanje turistike tranje, a samim tim i

rast realne turistike potronje. Zemlje severne i zapadne Evrope i dalje e

predstavljeti glavne izvore tranje. Karakteristino za Ameriku jeste to da iako

predstavlja veliki potencijal, kada govorimo o Americi kao inicijativnom podruju,

veoma mali deo njenog stanovnitva je usmeren ka stranim destinacijama. Kada je u

pitanju oekivani rast realne turistike potronje, moemo rei da e on biti

intenzivniji, imajui u vidu prvenstveno oekivani rast ivotnog standarda

stanovnitva, kao i poveanje kvaliteta turistikih usluga, i ukupnog boravka u

turistikim destinacijama. Zemlje Istone i Jugoistone Azije takoe predstavljalju

velike trine potencijale jer sve vei broj populacije, zahvaljujuci dinaminom

privrednom rastu i poveanju ivotnog standarda, aktivno uestvuje u domaim i

meunarodnim putovanjima. to se tie oekivanih izvora turistike tranje, a samim

tim i potronje, najrazvijenije zemlje sveta i dalje e imati dominantnu ulogu.

Meutim, ne treba zanemariti ni zemlje koje se sada nalaze u grupi srednje razvijenih

kao ni pojedine koje su u fazi razvoja. Iako e najrazvijenije zemlje sveta i dalje

predstavljati najvanije izvore tranje, njihovo uee e se smanjivati, dok e se

uloga zemalja koje trenutno spadaju u grupu srednje razvijenih kao i zemalja u

razvoju, znatno uveati. Svetska populacija je sredinom 90-ih godina dostigla cifru od 5,5

milijardi, a pozitivna razvojna tendencija oekuje se i u narednom periodu. Veina

demografskih analitiara slae se u oceni da e poveanje iznositi oko 90 miliona

ljudi godinje to znai da se moe oekivati udvostruenje svetske populacije u

narednih 40 godina. Neke od najmnogoljudnijih zemalja na svetu doivee

dinamian ekonomski rast, to e doprineti da do 2010. godine takve zemlje

udvostrue svoju ekonomsku snagu, to e poboljati ivotni standard stanovnitva, a

kao rezultat toga javie se aktivno ukljuivanje stanovnitva u turistika kretanja.6

Strukturne promene populacije i promene u naina ivota ljudi, za

turizam imaju veliki znaaj. Procenjuje se da u narednom periodu moemo oekivati

poveanje uea mlaih osoba (aka i studenata) i relativno starijih osoba


11


14/54


(penzionera). Tendencija ka starenju stanovnitva posebno je izraena u razvijenim

zemljama. Istraivanja pokazuju, da osobe starije od 60 godina u nekim zamljama

ina 20-30% od ukupnog broja putnika u inostranstvo.Zbog raspoloivog slobodnog

vremena i usmeravanja velikog dela diskrecionog dohodka ka turistikim

putovanjima, ovaj deo stanovnitva predstavlja veoma vane izvore turistike

tranje. Njihova uloga se stalno poveava u meunarodnom turizmu i zato ovom

segmentu treba posvetiti posebnu panju.

Pored navedenog, demografske promene se odnose i na smanjivanje veliine

porodice. Sve je vei broj mladih parova bez dece ili onih koji imaju tendenciju ka

kasnijem zasnivanju porodice. Predvia se sve vei broj obrazovanog stanovnitva,

to automatski znai i podizanje svesti o znaaju koja putovanja nose i uticaju kojiimaju na ivot oveka. Oekuje se da e do 2025.godine dve treine stanovnitva

iveti u gradovima, to znai da e sve vei broj gradova prerasti u megalopolise.

Zbog svega spomenutog prirodno je oekivati da e doi do

odreenih promena u turistikoj tranji. Takve promene direktno e uticati i na

poslovanje organizatora putovanja. Oni konstantno moraju da prate nove trendove i

novonastale promene i da se upravo kroz promene u poslovanju prilagode novim

zahtevima, a sve to u cilju postizanja zadovoljnih klijenata koji e se uvek vraati,to e neminovno dovesti do optimalnog profita.

Dva osnovna preduslova koji moraju da budu ispunjena da bismo uopte i

razgovarali na temu razvoja turizma jesu slobodno vreme i novac. Najvanija

odrednica kada govorimo o buduim pozitivnim kretanjima u turizmu bice

dinamian privredni rast. On e uticati na poveanje diskrecionog dohodka kod

stanovnitva, to automatski znai da e im biti vie novca na raspolaganju koji e

moi da izdvajaju za putovanja.

Oekuje se da e doi i do promena koje se odnose na skraivanje radnog

vremena, i uopte radnog veka. Radno vreme e tokom godine biti fleksibilno,

praznici e biti slobodni dani, a sve to uz plaeni godinji odmor. Ovim e biti

ispunjen i drugi preduslov za razvoj turizma.

Promene u nainu i stilu ivota dovele su do pojave novih trinih segmenata

koji se odlikuju specifinim zahtevima i visokim stepenom individualnosti. Tu se

12


15/54


najee radi o parovima bez dece i mladima. Ovakvi segmenti potroaa oekuju da

jedno putovanje bude, u to je veoj meri mogue, fleksibilno, kao i da prua nova

iskustva, tanije celokupno putovanje mora biti inoviranog sadraja. Zato e

individualni turistiki promet zadrati vano mesto, posebno na podruju Evrope, uz

iroko korienje automobila kao prevoznog sredstva. Ovakva konstatacija dovodi

do toga da e u budunosti biti povean broj tranzitnih turistikih kretanja. Meutim,

i pored poveanja individualnih putovanja, organizovani turistiki promet e i dalje

igrati veliku ulogu. Njihov dalji razvoj e u velikoj meri zavisiti od sposobnosti

touroperatora da se prilagode zahtevima razliitih vrsta segmenata turistike tranje

i to pre svega u pogledu kvaliteta i cena paket aranmana.

Ono to e takoe karakterisati nove segmente jeste i sofisticiranost. Naime,potroaie oekivati da dobiju uslugu odreenog kvaliteta, odnosno da dobiju ono

za ta su i platili. Jednom reju ono to oni oekuju od jednog paket aranmana jeste

vrednost za novac koji su izdvojili (value for money).

Turizam posebnih interesovanja doivee ekspanziju. U literaturi ne postoji

jedinstvena definicija pojma turizma posebnih interesovanja. Neki strunjaci

poistoveuju turizam posebih interesovanja sa alternativnim ili novim turizmom7, dok

se drugi baziraju na tezi da je turizam posebnih interesovanja vezan za vietrinih nia, a odmorine aktivnosti se dogaaju u neobinom, egzotinom,

udaljenom ili divljem okruenju. Ono to je takoe bitna karakteristika ovakvog vida

turizma jeste to da se turisti ukljuuju u razliite aktivnosti uz oekivanja da e se

doiveti odreen stepen uzbuenja. Da bismo pojednostavili stvari vezau se za

definiciju Prof. dr Maksin Mii koja turizam posebnih interesovanja dafinie kao

odmorinu aktivnost koje se odvija u neobinom, egzotinom, udaljenom ili predelu

divljine. Usko je povezan sa visokim nivoom uea turiste u u aktivnostima na

otvorenom prostoru. Korisnik oekuje da doivi uzbudjenje i kontrolisan rizik, s

osnovnim ciljem da testira svoje sposobnosti.8 Ono to je takoe karakteristino za7 Novi turizam definie se kao fenomen u produkciji turistikih aranmana u velikom obimu naosnovu nestandardizovanih turistikih usluga i uz konkurentne cene koje e odgovarati turistikojtranji, a takoe zahtevima prirodnog i socijalnog okruenja i ekonomskim zahtevima destinacije.Poon A., Tourism, Tehnology and Competitive Strategies, C.A.B. International, Oxford, 1998., str.85.

8 Maksin- Mii M, Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd 2007, str. 174.

13


16/54


turizam posebnih interesovanja jeste to da on najee predstavlja trei odmor u

godini u trajanju 3-5 dana, ili jednodnevnu aktivnost tokom glavnog odmora.

Aktivnosti posebnih interesovanja dele se na:

Blage aktivnosti- kampovanje, peaenje, biciklizam, rena

ekspedicija, jahanje, ribolov, lov i dr.

Grube aktivnosti- vonja kanuom i kajakom, prouavanje kanjona i

peina, planinski biciklizam, cross- country skijanje, planinarenje,

praglajding, rafting, jeep safari, alpinizam slobodo penjanje i dr.

Jedan od najbre rastuih proizvoda postao je biciklistiki turizam, a

pozitivna iskustva drugih evropskih zemalja koje su razvile ponudu namenjenu

ljubiteljima biciklistikog turizma, kao i mogunosti kojima Srbija raspolae u

planinskom podruju i du reke Dunav, ukazuju da moe postati jedan od kljunih

proizvoda u okviru turizma posebnih interesovanja.

Putovanje u svrhu religije, zdravlja, obrazovanja i kulture ili jezike razmene

su naroito korisni oblici turizma posebnih interesovanja koji zasluuju podrku.

Posete takozvanim tematskim parkovima postaju sve popularnije kako kod

porodica sa decom tako i kod mladih uopte. Sve ja poelo pojavom Diznilenda u

Los Anelesu. Danas ovakvi i slini zabavni parkovi postoje svuda po svetu, a ono

to je interesandno jeste da svaki od 4 parkova, koliko ih i ima, napravi promet od

oko 10. 000 stranih i domaih posetilaca na godinjem nivou.

Najvei broj uesnika u meunarodnom turizmu i dalje e

predstavljati turisti sa srednjim i ralativno niim prihodima. Zahvaljujui ovom

profilu potroaa, turizam je postao masovna pojava. Oni e sve vie koristiti paket

aranmane i automobil u individualnom turistikom prometu. Njihovi zahtevi e bitivei kada je u pitanju kvalitet usluga, za koje e biti spremni da prihvate i veu cenu.

Shodno tome organizatori putovanja morae da formiraju nove, raznovrsnije i

kvalitetnije programe putovanja. Ovo se ne odnosi samo na usluge smetaja i ishrane

ve pre svega na povoljne uslove za upranjavanje razliitih oblika aktivne

rekreacije. Re je o sportskim terenima, fitnes centrima i stvaranju adekvatnih uslova

14


17/54


za atraktivne sportove na vodi, kao i za stvaranje kvalitetnih uslova za skijanje u

planinskim predelima.

Pored turista sa srednjim i niim prihodima koji e i dalje initi osnovnu

turistiku masu, posebnu panju treba posvetiti i turistima sa visokim prihodima, koji

e koristiti organizovani turistiki promet, ali samo u sluaju ako se u ponudi

organizatora nau kvalitetni paket aranmani.

Uesnici brojnih meunarodnih politikih, naunih, kulturnih, sajamskih,

sportskih i drugih skupova, sainjavae vanu grupu u buduem razvoju turizma. Na

ove segmante touroperatori moraju obratiti posebnu panju, jer su to portoai sa

znatno veim utrokom sredstava u odnosu na klasine turiste.

Kao to je ve bilo pomenuto, promene u tranji ukazuju i na neminovnu

promenu u poslovnom ponaanju privrednih subjekata u turizmu. Pojava novih

potroaa i novih tehnologija predstavljae odreujue faktore za pojavu i

intenzivan rast novog turizma. A. Poon naglaava da je za sve uesnike u

turistikoj ponudi od presudnog znaaja da aktivno reaguju na ispoljene promene da

bi obezbedili opstanak i dalji razvoj. Izmena u strukturi turistike tranje, uz

mogunosti koje nudi nova tehnologija, predstavljaju kljune faktore promena u

poslovnom ponaanju privrednih subjekata u turizmu. Od presudne vanosti je prihvatanje strategijskih opredeljenja koja se zasnivaju na novim principima:

rastuem kvalitetu fleksibilnosti, visokom stepenu inovativnosti, primeni nove

tehnologije i razvoju odrivog turizma.9

2.2. TRENDOVI KOJI E UTICATI NA POSLOVANJE ORGANIZATORA

PUTOVANJA

Suoavanje sa rastuim promenama na strani tranje, uz izazove savremene

tehnologije, uticae i na kvalitativne promene u upravljanju poslovanjem u turizmu.

Za menadere e biti znaajno ne samo da uoavaju promene, ve i da njima aktivno

upravljaju, javljajui se kao nosioci promena i proirujui granice sopstvenih


15


18/54


aktivnosti (boyndary spanners). Menader mora dalekovido koristiti izazove iz

okruenja u donoenju operativnih i strategijskih odluka.10

Najznaajniji trendovi koji e obeleiti poslovanje privrednih subjekata u

meunarodnom turizmu su: tehnoloke promene, promene u domenu promocije i

prodaje, kreiranje novih proizvoda, trend ka globalizaciji velikih turistikih

kompanija, razliiti oblici integracije, bri rast delatnosti koje su blie potriaima, i

na kraju, obeleja odrivog razvoja turizma.

Tehnoloke promene, a posebno prihvatanje i korienje novih tehnoligija,

uticae na stvaranje velike konkurencije izmeu organizatora putovanja. Za

uspeno poslovanje avio- kompanija, hotelskih preduzea, turistikih agencija i

drugih ptrivrednih sujekata, naophodna je primena informacione tehnologije.

Danas su gotovo sva turistika trita pokrivena centralnim rezervacionim i

globalnim distribucionim sistemima. Sve vei broj zamalja formira nacionalne

turistike informacione sisteme. Oekuje se vea primena interneta u poslovanju,

kako turistike tranje, tako i turistike ponude. Znaaj tehnolokih promena je u

tome to e izmeu ostalog obezbediti inovacije pri kreiranju samog turistikog

proizvoda, a samim tim vii kvalitet je zagarantovan. Putovanja u svemir ili

virtuelna putovanja samo su jedan od novih vidova turistikih proizvoda koji sunastali zahvaljujui razvoju i primeni nove tehnologije.

Od velikog znaaja je i dinamian tehnoloki razvoj u oblasti saobraaja i

saobraajne infrastrukture, tako da se u budunosti uspeno moe premostiti jaz

izmeu geografski udaljenih i nepristupakih destinacija. Tehnoloke promene e

predstavljati najznaajniji faktor, u poslovanju preduzea, a sposobnost prihvatanja i

korianja nove tehnologije uticae na postizanje znaajne konkurentske prednosti na

tritu.11

Do promena u domenu promocije i prodaje, doie zahvaljujui primeni

savremene informacione i komunikacione tehnologije. Sve vei broj putnika e

koristiti prednosti ove tehnologije za rezervisanje, kupovinu i plaanje turistikih

10 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006.str 344.11 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006.str343.

16


19/54


aranmana i usluga. Direknta prodaja e biti sve zastupljenija, to moe ugroziti

poslovanje organizatora putovanja. Pojavom interneta potroaima je omogueno ne

samo da direktno kupuju turistike usluge, ve i da se na brz i jednostavan nain

informiu o svemu to ih interesuje. Ovo nam ukazuje na to da su katalozi, broure i

flajeri, koje su organizatori putovanja do sada uspesno koristili kako bi to bolje

informisali svoje klijente, prevazieni. Takoe orgenizatori putovanja treba da imaju

u vidu i to da internet nema radno vreme, odnosno danas je svima na raspolaganju 24

sata dnevno. To znai da stranke, ukoliko imaju dovoljno slobodnog vremena i

novca, mogu same da organizuju putovanje ne vezujui se pritom za konkretnu

turistiku agenciju. Zbog svega navedenog, organizatori putovanja moraju da

osmisle bolji nain kojim bi zadrali klijente. Moda bi najuspeniji nain za to bioako bi se pojaala savetodavna funkcija organizatora putovanja, jer je upravo

takozvani ljudski faktor ono to se niim ne moe zameniti.

Ono to bi u budunosti takoe moglo da opredeli klijente da ipak bukiraju

svoja putovanja preko posrednika jesu last minute rezervacije. One e predstavljati

znaajan kanal prodaje turistikih aranmana u narednom periodu. Glavna

karakteristika last minute aranmana(booking-a) je rezervacija turistikih usluga u

poslednji as po znatno niim cenama. To blie moemo shvatiti kao neku vrsturasprodaje za one paket aranmane koji nisu uspeli da se prodaju na klasian nain.

U poslednje vreme sve je vie i takozvanih first minute ponuda. Ovakve ponude su

pogodne samo za one segmente tranje koji vie meseci unapred znaju kada e

putovati i tada imaju priliku da odreeni paket plate po znatno niim cenama nego da

isti kupuju u sezoni.

U predhodnim delovima ovog rada ve je bilo rei o sofisticiranosti, kao

bitnoj karakteristici buduih zahteva turistike tanje. Ova nova karakteristika,

uticae na kadrove koji kreiraju usluni program turistikih agencija, to e dovesti

do pojave novih proizvoda koji e se od predhodnih razlikovati atraktivnijim

sadrajima, novim nepoznatim destinacijama i iskustvima.

Generalno, kada govorimo o turistikom proizvodu treba istai da on

podrazumeva ukupna iskustva turista koja zadovoljavaju njihova oekivanja,

17


20/54


ukljuujui iskustva sa smetajem, prirodnim i kulturnim atrakcijama , zabavom,

prevozom, ugostiteljstvom i slino.

Turisti ele da imaju to vie slobode i mogunosti da sami organizuju dan na

destinaciji i zbog toga e tranja za hotelskim smetajem opasti, a kao suprotnost

tome, javie se zahtevi za smetajem kao to su apartmani, apart-hoteli, time sharing

i drugi. U vezi sa tim, interesantna je pojava takozvanih Dynamic Packaging

aranmana. Ovakvi aranmani postaju sve popularniji, a ono to ih karakterie jeste

to da se klijentima prua mogunost da kreiraju sopstveni paket aranman, umesto

kupovine paket aranmana koji su prethodno spakovani od strane organizatora

putovanja i to najee za masovno trite

Globalizacija oznaava dinamiki ekonomski, politiki i

kulturni proces koji je omoguen brim razvojem na poljima transporta i

komunikacija, a koji je esto voen eljom velikih korporacija za osvajanjem novih

trita.12

Globalizacija je relativno nov ekonomsko- politiki pojam, kojim se izraava

specifinost savremenih integracionih tokova. U odnosu na ranije oblike ovih

tokova, globalizacija je sveobuhvatniji drutveno- ekonomski i politiki proces, koji

izlazi iz okvira regionalnih, nacionalnih, rasnih i verskih ogranienja i time dodijaglobalni karakter. Kritiari ovog procesa ukazuju da se njime ostvaruje dominacija

multinacionalnih kompanija i najrazvijenijih zemalja.13

Trend ka globalizaciji velikih turistikih kompanija imae pozitivnu razvojnu

tendenciju i u budunosti. Treba oekivati intenzivniji proces u povezivanju

turistikih subjekata, koji e biti zasnovan na formiranju strategijskih alijansi,

korienju franizinga i ugovora o menadmentu, kao i na razliitim vidovima

kupovine preduzea ili njihovih delova.

Razlozi zbog kojih se intenziviraju procesi poslovnog povezivanja lee u

prednostima koje se ostvaruju putem, ekonomije obima, objedinjenja i snanije

marketing aktivnosti, moginosti balansiranja rizicima u poslovanju... Meutim

postoje odreeni faktori koji limitirajue deluju na razvijanje integracionih procesa u

12 www. bs.wikipedia.org13 Grupa autora,Ekonomski renik, Cenrat za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u beogradu,2006.str. 210.

18
http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kulturahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kultura


21/54


okviru turistike ponude, sa stanovita njene koncentracije, u odnosu na proces

koncentracije koji se odvija u ostalim privrednim delatnostima, naroito u industriji.

Najvaniji meu njima su:

poslovanje u okviru turistike privrede ima veoma naglaen sezonski karakter

u turizmu ne postoji masovna proizvodnja

niska individualna isplativost poslovanja, posebno u ugostiteljstvu

Glavni oblici integracije na turistikom tritu su horizontalni i

vertikalni.Isto kao i u ostalim privrednim delatnostima, horizontalna koncentracija u

turizmu svodi se na kooperaciju aktivnosti unutar odreene privredne grane14, dok

je kod vertikalne koncentracije re o razvijanju raznih oblika integracije izmeu

preduzea iz oblasti ugostiteljstva, saobraaja, turistikih agencija, trgovine i

drugih.15 . Meutim ono to je takoe karakteristino jeste da e poslovne veze

subjekata na turistikom tritu, sve vie imati obeleja dijagonalne integracije.

Zapravo, oekuje se da e najvei doprinos daljem razvoju meunarodnog turizma

dati upravo korienje informacione tehnologije, koja e omoguavati kombinovanje

razliitih usluga i postizanje rasta produktivnosti i profitabilnosti. Predvia se da e

dijagonalna integracija postati i najvanija determinanta u kreiranju jedinstvenog

sistema vrednosti u turizmu,ali da e istovremeno doprineti i brisanju granicaizmeu delatnosti koje ine turistiku privredu.16

esto je najznaajniji razlog za odreeno strategijsko opredeljenje mogunost

pristupa novim tritima. Akvizicija i merdovanje imaju veliku ulogu kada se

nastupa na zrelom tritu.

Kada govorimo o turizmu, tu najee dolazi do spajanja hotelskih i saobraajnih

preduzea- vertikalna integracija.

Paralelno sa rastom delatnosti koje su blie potroaima (turistike

agencije, hoteli, crusing kompanije), doi e do postepenog slabljenja pozicije

turoperatora za masovno trite. Kompijuterska tehnologija omoguila je daleko

14 Unkovi S, Zeevi B, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu, 2006. str.105.15 Unkovi S, Zeevi B, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu, 2006. str. 107.16 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006.str. 346.

19


22/54


veu fleksibilnost u poslovanju na turistikom tritu, pruajui i turoperatorima

mogunost da odgovore na zahteve za individualizacijom putovanja, a da

istovremeno budu cenovno konkurentni u odnosu na masovne i standardizovane

paket- aranmane, jer upravo centralni rezervacioni sistemi nude flrksibilnost pri

kreiranju organizovanih putovanja.17

Obeleja odrivog razvoja turizma. Pod pojmom odrivi razvoj

podrazumevamo razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjih generacija, ne dovodei

u pitanje sposobnost buduih narataja da podmiruju njihove vlastite potrebe.

18Odrivi razvoj turizma je onaj koji zadovoljava potrebe dananjih turista, ali i

regiona koji ih ugouju. Takav turizam istovremeno uva i uveava mogunosti za

razvijanje turizma na destinacijama. Proizvodi odrivog turizma jesu proizvodi koji

deluju u skladu sa ivotnim okruenjem lokaliteta, drutvenom zajednicom i

kulturom, kako bi ovi postali stalni korisnici a ne rtve razvoja turizma. 19 Da bi se

koncept odrivog razvoja turizma mogao primeniti u potpunosti, naophodan je visok

stepen koordinacije aktivnosti svih uesnika u turistikom prometu. Pravilno

planiranje razvoja pojedinih destinacija ima poseban znaaj, jer ono ima za cilj da se

pripreme i primene efikasne planske mere korienja zemljita koje maksimiziraju

mogue ekoloke i ekonomske uticaje turizma, istovremeno minimizirajui mogueekoloke ili kulturne tete.20 U nastavku rada bie vie rei o ovoj temi.

3. UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIJA NA POSLOVANJE

ORGANIZATORA PUTOVANJA

17 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006.str.34618 Grupa autora,Ekonomski renik, Cenrat za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u beogradu,2006.str. 505.19 Odrivi i odgovorni razvoj turizma u XXI veku, Agenda 21 za turistiku privredu, Turistikaorganizacija Srbije, Beograd, 2007. str. 15.20 Odrivi i odgovorni razvoj turizma u XXI veku, Agenda 21 za turistiku privredu, Turistikaorganizacija Srbije, Beograd, 2007. str. 43.

20


23/54


24/54


turistikih usluga i spremnost potroaa da te prednosti iskoriste pruili su

mogunost svim igraima na turistikom tritu, da bez posrednika i uz relativno

niske trokove distribuiraju svoje proizvode na globalnom nivou. U tome prednjae

vazduhoplovne i hotelske kompanije koje formiraju svoje online prodajne kanale,

oblikujui ponudu po znatno niim cenama i stimuliui direktan buking preko

websajta. To je dodatni faktor koji intenzivira konkurenciju u ponudi paket

aranmana jer zapravo relativno niska cena putovanja organizovanog od strane

turoperatora sve je manje faktor na kome vodei organizatori putovanja mogu da

ostvare pozitivne efekte i prednosti u trinom pozicioniranju svojih proizvoda.

Ekspanzija on-line prodaje usluga iz oblasti putovanja i turizma dovela je do procesa

eliminisanja jednog broja klasinih posrednika sa trita.21

Kada govorimo o hotelskim preduzeima, treba rei, da nova tehnologija

omoguava direktan pristup svetskom tritu, to znai da se smanjuje potreba za

saradnjom sa organizatorima putovanja. Ako stvari posmatramo iz ugla potroaa,

treba istai da internet, pre svega, prua mogunost za direktnu kupovinu razliitih

turistikih usluga. Ovakva mogunost naroito odgovara savremenim turistima koji

kao glavnu karakteristiku imaju sofisticiranost.

Kljunu ulogu u distribuciji turistikih usluga imalo je naglo irenje iupotreba interneta, to je uslovilo velike promene na turistikom tritu. to se tie

turoperatorskog poslovanja tu je dolo do znaajnih promena koje su uticale na

prodaju paket aranmana pre svega zato to je dolo do:

novih odnosa u prezentaciji i prodaji pojedinih proizvoda od strane

neposrednih pruaoca usluga krajnjim korisnicima. Tu se pre svega misli

na hotele, avio prevoznike.

znaajnih promena u sistemu plaanja,zasnovanih na daleko veoj

efikasnosti plaanja u direktnom prometu sa klijentima (iroka primena

kreditnih kartica). 22

21 Spasi V, Turizam posebnih interesovanja u poslovnoj strategiji touroperatora u uslovima krize,Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, str. 4.22 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006. str. 347.

22


25/54


Sa pojavom Interneta, organizatori putovanja kao i klasine turistike

agencije dobile su i konkurenciju u prezentaciji ponude na turistikom tritu.

Katalozi, broure, pamfleti vie nisu jedino sredstvo reklamiranja i prezentacije

pojedinanih prualaca usluga. Tako veina hotela imaju svoje Internetprezentacije

na kojima se mogu nai,uoptene informacije o samom hotelu, njegovoj

lokaciji,sadrajima,izgledu soba i sl. Takoe je mogue i proveravati raspoloivost

hotelskih kapaciteta u pojedinim periodima,proveravati cene, traiti i cene

promotivnih paketa on-line kao i rezervisati smetaj sa personalnih raunara.

Kada govorimo o avio kompanijama treba rei da organizatori putovanja

moraju da imaju mogunost konstantnog pristupa internetu, ukoliko ele da rade

rezervacije i prodaju avio karata preko globalnog distribucionog sistemaAMADEUS. Na taj nain preko rezervacionih sistema se moe proveravati

raspoloivost kapaciteta na odreenoj relaciji za vie avio kompanija . Zbog toga su

avio kompanije, u uslovima vee konkurencije, morale da nau nova reenja za

sopstvenu prezentaciju na Internetu. One su takoe uvele sopstvene Internet adrese

na kojima se moe saznati sve o odreenoj kompaniji i rezervisati karta.

3.2. INTERNET I E- BANKING

Plaanje je jo jedan aspekt koji je pod uticajem razvoja Interneta i ide u

korak sa time da to efikasnije zadovolji potrebe i zahteve turista. Agencije u veini

sluajeva imaju postavljene POS terminale za plaanje putem kartica to omoguava

korisnicima da uplate eljenje aranmane bez noenja velike koliine gotovog

novca.U dananje vreme pojavljuje se sve vei broj takozvanih travel kreditnih

kartica, koje korisnicima pruaju niz razliitih pogodnosti, a vezane su za sam

proces plaanja turistikog putovanja. Najee se radi o mogunosti za odloenim

plaanjem, zatim korisnicima se odobrava kredintni limit, i naravno mogue je

plaanje roba i usluga u zemlji kao i u inostranstvu. Ono to je takoe bitno jeste da

ovakve kartice pruaju mogunost podizanja gotovine na svim bankomatima kako u

domicilnoj zemlji korisnika tako i u svetu. Ovakve kartice prilagoene su ljudima

23


26/54


koji putuju i ono to ih razlikuje od drugih, izmeu ostalog, jeste i to to imaju nie

kamatne stope i mogunost revolving otplate.

Takoe su agencije unapredile poslovanje sa drugim subjektima na tritu i

veim turoperatorima putem unoenja sistema SMART CARD sa kojim agenti u

agenciji mogu vriti prenos sredstava sa svog rauna na raune svojih partnera bez

odlazaka do altera poslovnih banaka. To omoguava agencijama da u roku izmire

sve svoje obaveze koje su preuzeli kao posrednici. U budunosti e sve vei broj

posebno manjih agencija morati da pree na ovaj vid poslovanja da bi bili u koraku

sa zahtevima turista i da bi mogli da odre dobre poslovne odnose sa postojeim

partnerima.

irenje nove tehnologije i uspostavljanje novih odnosa na turistikom trituuticae u narednom periodu na opadanje znaaja pojedinih aktivnosti organizatora

putovanja,dok e istovremeno vanost drugih grupa aktivnosti rasti.

Predvia se da se u narednom periodu moe oekivati slabljenje posrednike

uloge organizatora putovanja kao i slabljenje pozicije u domenu marketinga i

distribucije. Funkcija prodavca na veliko, za nezavisne hotele, imae sve manji

znaaj.

Znaaj pojedinih aktivnosti turoperatora23

Aktivnosti koje

uestvuju u kreiranju

vrednosti

Sadanji znaaj Budui znaaj Strategijski odgovor

Produkcija paket

aranmana

Vrlo intenzivne

aktivnosti

Opadanje

aktivnosti

Produkcija

fleksibilnih paket

aranana

Brokerskeaktivnosti(prodavci na

veliko)

Aktivnostisrednjeg

intenziteta

Opadanje

aktivnosti

Proiritiinformacionu

funkcijuDistribucija/marketing Vrlo intenzovne

aktivnosti

Opadanje

aktivnosti

Kontorla proizvoda:

povezati marketing i

23Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006. str.348.

24


27/54


razvoj proizoda

Incoming poslovi

Aktivnosti

srednjeg

intenziteta

Vrlo intenzivne

aktivnosti

Kontrola

proizvoda,kontrola

kvalitetaIzvor: Poon,A., Technology and Competitive Strategies, CAB International, Wallingford, 1993.,

str.229

Iz prethodne tabele moemo zakljuiti da e aktivnosti koje su vezane za

produkciju klasinih paket aranmana, znatno opasti, to nam govori da u

budunosti, organizatori putovanja, treba da razvijaju one strategije koje su znaajne

za produkciju fleksibilnih paket aranmana. Brokerske aktivnosti kao i distribucija i

marketing, takoe e se suoiti sa sve veim padom aktivnosti, tako da bi u

budunosti trebalo proiriti informacionu funkciju i povezati marketing sa razvojem

proizvoda. Kada govorimo o aktivnostima vezanim za incoming poslove, one e

veoma brzo iz stanja srednjeg intenziteta prerasti u vrlo intenzivne aktivnosti, to

znai da je potrebna konstantna kontrola proizvoda, kako bi se ovakva pozitivna

tendencija nastavila.

Zbog svih gore navedenih prednosti Interneta i inovacija koje je on uveo,

pozicija turopeartora na turistikom tritu e biti jako ugroena i naroito, kao to se

iz tabele moe zakljuiti, aktivnosti koje su vezane sa produkciju paket aranmana,marketing, distribuciju i propagandu. Meutim, u narednom periodu trebe oekivati

da e tehnoloki napredak predstavljati i izazov koji bi trebalo da utie na primenu

novih strategija u poslovanju organizatora putovanja.

4. BUDUE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZATORA PUTOVANJA

Do prvih promena u poslovnoj orijentaciji nekih organizatora putovanja doslo

je ve poetkom 80-tih godina. Promena ciljnih segmenata u turizmu, dovela je do

toga da masovna produkcija jednostavnih i aranmana koji su slinog sadraja,

izgubi na znaaju. Veliki touroperatori su ve tada shvatili da ako ele opstanak na

tritu, moraju da idu u korak sa novim zahtevima tranje i sve izraenijom

segmentacijom trita. Umesto klasinih organizatora putovanja, koji su kreirali

25


28/54


jednostavne paket aranmane za iroke narodne mase, javljaju se nove grupacije

takozvani touroperatori- specijalisti. Novonastala grupacija takoe ja koristila

prednosti poslovanja u velikim sistemima, kada je re o zakupu smetajnih i

prevoznih kapaciteta, ali su istovremeno i nastojali da diferenciraju sopstvenu

ponudu, kako bi zadovoljili to vei broj segmenata.

U poslednje 2 decenije dolo je do promena u odnosu izmeu turoperatora i

receptivnih agencija. Razvoj savremenih sredstava komunikacije i rezervacije su

meu najbitnijim faktorima koji su uticali na pojavu novih dimenzija u meusobnim

odnosima. Nove mogunosti koje je savremena tehnologija ponudila sa stanovita

komunikacije izmeu receptivnih agencija i turoperatora, plasmanu turistikih uslugasa receptivnih podruja,a posebno formiranje lanaca hotela i bitne promene u sistemu

rezervacija i plaanja izmeu hotelskih preduzea i organizatora putovanja uticali su

i na promenu uloge receptivnih agencija. Sve ee organizatori poslovanja

ispoljavaju zahteve za standardizacijom usluga i naina poslovanja incoming

servisera, a takoe dolazi i do postepenog irenja franizing sistema i kod ove vrste

poslovanja. Ali i po gore navedenim predvianjima u narednom periodu e doi do

porasta incoming aktivnosti turoperatora i poslovi na kontroli kvaliteta usluga koje sepruaju na turistikoj destinaciji e biti najznaajnije za odravanje konkurentske

prednosti. Opstajae samo one kompanije koje e uspeti da opravdaju poverenje koje

su im klijenti dali u zemlji stalnog boravka i koji e se maksimalno truditi da

zadovolje sve elje i potrebe potroaa na samoj turistikoj destinaciji.

Oekuje se da e u bliskoj budunosti doi do daljeg rasta poslovanja

turistikih agencija i to zasnovanog na 2 kljuna elementa:24

1. irokoj difuziji informacione i telekomunikacione tehnologije, pri emunajvei znaaj imaju centralni rezervacioni sistemi avio-kompanija, hotelskih

lanaca i organizatora putovanja.

2. rastuem znaaju turistikih agencija u kreiranju i plasmanu fleksibilnih

turistikih putovanja

24 Spasi V, Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet SingidunumFTHM, Beograd,2006. str. 351.

26


29/54


Ovaj drugi element se zasniva na mogunosti razvoja razliitih oblika

kooperacije izmeu samih agencija, kao i sa drugim uesnicima na turistikom

tritu. Razliiti oblici fleksibilnog poslovnog povezivanja doprinee jaanju trine

pozicije agencija u odnosu na avio-kompanije, hotelska preduzea i druge i

omoguie obezbeenje pojedinih usluga sastavnih delova turistikog aranmana

po povoljnijim cenama. Poseban znaaj imaju povoljne tarife koje avio-kompanije

nude turistikim agencijama. Predvia se da e konkurentne cene tako kreiranih

aranmana ,uz visok stepen fleksibilnosti koji odgovara zahtevima savremenih

turista za sve veom individualizacijom putovanja, omoguiti turistikim agencijama

da u narednom periodu uspeno konkuriu organizatorima putovanja.S druge strane psiholoki aspekt i ljudski resursi bi trebalo da budu odgovor

na irenje online kupovine hotelskog smetaja, avio karata. Tu se agencija sa svojim

zaposlenima javlja kao iva re, glas iskustva i prethodnih putnika,i kao garant i

zatitnik interesa stranaka od razliitih zloupotreba koje su esta pojava na Internetu

Zbog svega navedenog, turoperatori se moraju truditi da rade na produkciji

to fleksibilnijih aranmana jer je to posebno aktuelan trend i smatra se da e biti

samo u porastu broj ljudi koji e eleti da imaju linu slobodu u kreiranju i

osmiljavanju slobodnog vremena unutar postavljenih paket aranmana. Postojae

tenja da se smanji oseaj putovanja u grupi i obaveze postupanja po itinereru.

Umesto toga bi turoperatori trebalo da osmisle programe koji e obezbeivati sa

jedne strane slobodu individualnog organizovanja programa uz istovremeno i

mogunost obezbeenja strune asistencije u vidu vodia, agencijskih predstavnika

za kojima se uvek moe javiti potreba,a da se sa druge strane izbore za povoljne

uslove,najvie u pogledu cena, od strane partnera sa kojima sarauju u postavljanju

paket aranmana.

4.1. ODRIVI RAZVOJ TURIZMA

Negativne posledice koje je razvoj masovnog turizma imao na pojedinim

podrujima,a posebno nastali ekoloki problemi naroito na podruju Mediterana, ali

27


30/54


i u drugim delovima sveta,uticale su na promene u poslovnoj orijentaciji velikog

broja turoperatora.U samom procesu produkcije turistikih aranmana, turoperatori

sve vie uvaavaju koncepciju odrivog razvoja turizma, uoavajui potrebu za

uspostavljanjem limita u rastu turistikog prometa,esto i kroz ograniavanje broja

posetilaca na pojedinim destinacijama.

Odrivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno

bogatstvo nase planete sacuvalo i za buduce narastaje. Moze se reci da odrzivi razvoj

predstavlja generalno usmerenje, tenju da se stvori bolji svet, balansirajui

socijalne, ekonomske i faktore zatite ivotne sredine.

Odrivi razvoj spaja ujedno brigu za ivi svet na planeti Zemlji i za ouvanje

kapaciteta prirodnih sistema (prirodnih resursa) sa drutvenim i ekolokim izazovimakoji stoje pred svakim drutvom, dravom i oveanstvom kao celinom.

Osamdesetih godina 20. veka deavaju se promene u razumevanju razvoja.

Koncept ekonomskog rasta i razvoja vie nije dominantan, ve se u prvi plan stavlja

orijentacija ka koncepciji odrivog to jest uravnoteenog razvoja. Osnovna ideja

jeste usmeravanje ekonomskog razvoja koji je envajeronmentalno podoban i

socijalno prihvatljiv.

Koncept odrivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novustrategiju i filozofiju drutvenog razvoja. Koncepcija odrivog razvoja promovie:

Kvalitet ivljenja i kvalitet ivotne sredine

Mudro/ racionalno korienje optih i pojedinanih resursa

Socijalnu pravinost u distribuciji resursa i dobara

Mogunost izbora sadanjih i buduih generacija

Uravnoteen teritorijalni razvoj25

Pre nesto vise od deset godina, Svetska komisija za zivotnu sredinu i razvoj

(World Commision on Environment and Development), poznata i kao "Bruntlendova

komisija" (Brundtland Commision) objavila je izvestaj pod nazivom Nasa

25 Maksin M, Pucar M, Kora M, Miliji S, Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu,Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, 2009, str. 3

28


31/54


zajednicka buducnost (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i

nasu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogucnosti

regeneracije planete Zemlje.

Ova komisija, definisala je odrzivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju

potrebe sadasnjosti, bez uskracivanja mogucnosti buducim generacijma da zadovolje

svoje potrebe.

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Zaneiru 1992. godine

usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je Agenda

21 kojom se daju preporuke za odrzivo upravljanje zemljisnim, vodenim i sumskim

resursima u 21. veku. Privi deo ovog dokumenta, predstavlja saetu analizu Agende21 i uloge koju putovanje i turizam mogu imati u ostvarenju ciljeva agende. U

njemu se naglaava vanost saradnje izmeu vlade, privrede, i drugih organizacija.

Analizira se strategijski i ekonomski znaaj putovanja i turizma i ukazuje se na

ogromne prednosti koje bi nastale kada bi cela privreda bila odriva, to znai da se

ne treba usmeravati samo na ekoturizm.Drugi deo ovog dokumenta predstavlje

program aktivnosti koje treba da se preduzmu, a odnose se na vladine organe koji su

odgovorni za turizam i putovanja, nacionalne turistike organizacije, i udruenja iz

oblasti turistike privrede.Za vladine organe, nacionalne turistike oragnizacije i

udruenja turistike privrede, najvaniji cilj je uspostavljanje sistema i postupaka u

cilju ukljuivanja odrivog razvoja u sr procesa donoenja odluka i utvrivanja

aktivnosti neophodnih da bi se ostvario odrivi razvoj turizma. Postoji 9 prioritetnih

oblasti aktivnosti:

I ustanovljavanje karaktera postojeeg zakonskog i ekonomskog okvira,

kao i dobrovoljnosti za usmeravanje ka odrivom turizmuII ustanovljavanje ekonomskih, drutvenih, kulturnih i ekolokih uticaja

koji nastaju delovanjem ovih organizacija

III obuka, obrazovanje i drutvena svest

IV planiranje odrivog razvoja turizma

29


32/54


V olakavanje razmene informacija, znanja i tehnologija, koje se odnose

na odrivi turizam,izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju

VI obezbeivanje uea svih oblasti drutva

VII kreiranje novih turistikih proizvoda sa odrivou, kao sutinom

VIII merenje napretka u ostvarenju odrivog razvoja

IX partnerstvo u ostvarenju odrivog razvoja26

Jedna od predrasuda je da zatita covekove sredine dolazi u sukob sa

interesima privrednog razvoja - rasta drustvenog proizvoda, zivotnog standarda,

otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju,

tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvojaorijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrosnje prirodnih resursa dosao je do

svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troskovi" koje proizvodi zagadjivanje,

iscrpljivanje resursa i narusavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmasivati koristi koje

dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve vise ulaze u zastitu

okoline, stednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema

okolini. Upravo u tim podrucjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje

razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Odrzivi razvoj treba potsticati

fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprecavanje zagadjenja i

rasipanje prirodnih bogatstava.

Dakle, svi uesnici u razvoju turizma treba da uvaju prirodnu sredinu, u cilju

dostizanja stabilnog, kontinuiranog i odrivog privrednog rasta, usklaenog sa

pravinim zadovoljavanjem potreba i tenji sadanje i buduih generacija.

Veoma je vano da svi oblici turizma koji su korisni za ouvanje retkih i

dragocenih resursa (naroito vode i energije), kao i za izbegavanje, koliko god je to

mogue, proizvodnje otpada, treba da dobiju prioritet i budu podstaknuti od stranenacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Potrebno je ravnomerno rasporeivanje

tokova turista i posetilaca u vremenu i prostoru, i to posebno onih koji su rezultat

godinjih odmora i kolskih raspusta. Na taj nain smanjio bi se pritisak turistike

26 Odrivi i odgovorni razvoj turizma u XXI veku, Agenda 21 za turistiku privredu, Turistikaorganizacija Srbije, Beograd, 2007. str. 12.

30


33/54


aktivnosti na okolinu i poveao njen korisni uticaj na turistiku privredu i lokalnu

ekonomiju.

Kada govorimo o turistikoj infrastrukturi, trebalo bi da bude tako

osmiljena, da titi prirodnu batinu sainjenu od ekosistema i biodiverziteta i da

uva ugroene divlje vrste.

Uesnici u razvoju turizma, treba da se sloe oko uvoenja ogranienja ili

zabrana pojedinih aktivnosti, kada se one sprovode u naroito osetljivim oblastima

(pustinje, polarna ili visoko-planinska podruja, priobalna podruja, tropske ume ili

movare) koje su povoljne za stvaranje rezervata prirode ili zatienih podruja.

Neosporna je injenica da je turizam korisnik kulturne batine oveanstva

koji istovremeno doprinosi njenom unapredenju. Turistiki resursi pripadajuzajednikoj batini oveanstva, to obavezuje zajednice na ijoj teritoriji se oni

nalaze u smislu prava i obaveza. Ono to je takoe vano jeste da turistika politika i

aktivnosti treba da budu voene sa potovanjem za umetniko, arheoloko i kulturno

naslee, koje treba da se zatiti i prenese buduim generacijama. Naroita panja

treba da bude posveena ouvanju i odravanju spomenika, svetilita i muzeja, kao i

arheolokih i istorijskih lokaliteta, koji moraju biti iroko otvoreni za turistike

posete.Kada je re o finansijskim sredstvima dobijenim od poseta lokalitetima

kulture i spomenicima treba, barem delimino, da budu koriena za odravanje,

zatitu, razvoj i ulepavanje ove batine;

Na kraju moemo zakljuiti da turistike aktivnosti treba da budu planirane

na takav nain da omogue tradicionalnim proizvodima kulture, zanata i folklora da

opstanu i napreduju, a ne da izazovu njihovo nazadovanje i standardizaciju.

Turizam u prirodi i ekoturizam su priznati kao naroito korisni za poboljanje

i unapreenje poloaja turizma, jer obezbeuju potovanje prirodne batine i

lokalnog stanovnitva i usklaeni su sa ukupnim kapacitetima podruja.

4.2. ODRIVI RAZVOJ ORGANIZATORA PUTOVANJA

31


34/54


Pored negativnih uslova u okruenju, na krizu u delatnosti organizatora

putovanja, ozbiljno je uticao dinamian razvoj niskobudetnih avio kompanija.

Ovakve avio kompanije su svojim poslovanjem postali snani konkutenti

organizatorima putovanja, tako to su niskim cenama avio karata direktno stimulisali

individualna putovanja. Kako se poslovanje niskobudetnih avio kompanija irilo,

tako se ukljuivao i sve vei broj destinacija u ponudu, to je ozbiljno ugrozilo

poslovanje organizatora putovanja i njohov standardni nain formiranja i distribucije

paket aranmana.

Na organizatore putovanja su znaajan uticaj imale i promene u strukturi

turistike tranje. Savremeni turisti ispoljavaju zahteve ka individualizaciji i daleko

veoj fleksibilnosti turistikih putovanja, istovremeno su najee iskusni potroai uoblasti turizma, spremni da sami organizuju svoje putovanje po principu do-it-

yourself iz uz korienje alata koje nudi internet. Poveava se heterogenost

turistikog trita uz dinamian rast novih trinih segmenata iji se zahtevi odnose

na nova iskustva i inovirane sadraje putovanja (kulturnim, sportsko-rekreativnim,

avanturistikim i nizom drugih razliitih aktivnosti). To se odrazilo na tranju za

tradicionalnim letnjim odmorima na podruju Mediterana u trajanju od 1 do 2

nedelje u organizaciji turoperatora. Samo na podruju Nemake tranja za takvimtradicionalnim paket aranmanima znaajno je opala u periodu od 2001. do 2004.

godine. Istovremeno sve vei broj evropskih turista opredeljuje se za kraa i ee

putovanja (3 ili 4 puta godinje), esto usmerena i ka tzv. turizmu specijalnih

interesovanja. Promene na turistikom tritu, posebno u domenu tranje, upuivale

su organizatore putovanja na potrebu za novim strategijama formiranja proizvoda

tako da se javlja koncept dynamic packaging-a koji omoguava potroau da

koristei online ponudu tzv. modula (delova programa putovanja) napravi

kombinaciju koja e najvie odgovarati njegovim potrebama. Jedan broj turoperatora

zasnivao je poslovnu orijentaciju na zahtevima uskih segmenata trita ili tzv.

trinih nia i na diferenciranju sopstvenih proizvoda, pri emu se vrlo esto stavljaju

u prvi plan turisti sa specijalnim interesovanjima.27

27 Spasi V, Turizam posebnih interesovanja u poslovnoj strategiji touroperatora u uslovima krize,Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, str. 4.

32


35/54


36/54


osiguranje pozicije i dobru reputaciju komapnije u itavom svetu. Utvreni su

minimumi standarda i pravila kojih se moraju pridravati svi. Ovo se uvodi zato to

je TUI multinacionalna kompanija koja posluje u celom svetu i ima iroku mreu

kompanija na svim kontinentima i u zemljama ije su kulturne vrednosti razliite od

evropskih. Zato te filijale i imaju slobodu u organizovanju poslovanja i utvrivanju

dodatnih mera na postojee standarde koji treba da budu u skladu sa etikim i

pravnim normama svoje zemlje. Za sluaj da nastanu izvesni konflikti u poslovanju,

minimumi standarda propisani za sve zemlje lanice TUI grupe treba da se

primenjuju i da budu vodilja. Najbitnije je da unutar sistema sve skladno

funkcionie, da bi mogla da se prui kompletna usluga koja e osigurati ekonomski

uspeh uz dostizanje i odravanje poverenja koje potroai imaju, kroz besprekornoponaanje lanova TUI grupe. Samo oni koji uspeju da zadre postojee i privuku

nove klijente moi e da budu uspeni na tritu.

Jedna od osnova odrivog ekonomskog uspeha je bravi balans izmeu

ekonomskih ciljeva i drutvenih i ekonomskih potreba. U TUI grupaciji, odgovornost

za drutvo, zaposlene i okruenje je vaan faktor korporativnog ponaanja kako kod

stratekog planiranja, tako i kod obavljanja svakodnevnih radnji.

Tema odrivog razvoja touroperatora je veoma sloena i zahteva dubokuanalizu. U prethodnom delu rada akcenat je s razlogom stavljen na TUI, jer smatram

da je politika koju ovaj touroperator vodi, kada govorimo o odrivom razvoju

organizatora putovanja, veoma smislena i treba da postane osnova i u poslovanju

drugih organizatora putovanja, koji imaju za cilj uspean opstanak na turistikom

tritu.

4.3. NOVE STRATEGIJE POSLOVANJA ORGANIZATORA PUTOVANJA-

TOUOPERATORI SPECIJALISTI

Usled fundamentalnih promena u turizmu, danas se gotovo treina svetskog

turistikog biznisa odvija izvan klasino shvaenih putovanja. Novi oblici putovanja,

novi turstiki proizvodi, i nove destinacije su nove injenice svetske turistike

industrije. Danas svaka zemlja moe igrati u globalnoj turistikoj utakmici, ukoliko

34


37/54


svoje atrakcije profesionalno razvije, potujui pravila i kljueve uspeha razvoja

turistikog proizvoda i njihove prezentacije na svetskom turistikom tritu.

U predhodnom delu rada bilo je rei o nepovoljnim uslovima u okruenju,

kada je u pitanju razvoj turizma, ali je takoe bilo rei i o poveanom broju trinih

segmenata, to podrazumeva i razliite karakteristike koje te segmente odreuju.

Ovo je vano zbog injenice da organizatori putovanja upravo u takvoj izmenjenoj

strukturi tranje, nalaze osnov za diferenciranje sopstvenih proizvoda, usmeravajui

se esto upravo ka onim segmentima sa posebnim interesovanjima. Ovakvu

strategiju najee primenjuju manji privredni subjekti, koji u tom sluaju dobijaju

obeleja takozvanih touroperatora specijalista. Ono to je karakteristino za

poslovanje ove grupe organizatora putovanja jeste to da se oni uglavnom usmeravajuka manjim segmentima i najee izlaze u susret individualnim zahtevima turista. U

dananjim uslovima odabir ovakve strategije poslovanja je dobar izbor s obzirom na

to da smo imali priliku da vidimo da ono to je karakteristino za trenutna i buduca

deavanja na strani turistike trnje, i jesu sofisticiranost i tenja ka individualizaciji

turistikih putovanja. Touroperatori specijalsti odlikuju se velikim stepenom

fleksibilnosti u ponudi. Poto su izanalizirali zahteve tranje, specijalizovani

organizatori putovanja trae nove sadraje koji e na pravi nain zadovoljiti zahteveturista sa specijalnim interesovanjima.

Rastua tranja za razliitim proizvodima u okviru turizma specijalnih

interesovanja uticala je i na promene u poslovnim strategijama pojedinih velikih

organizatora putovanja. U uslovima sve vee segmentacije turistikog trita i

izraenih zahteva za individualizacijom turistike tranje, oni formiraju i nude

specijalizovane programe putovanja.Zapravo, takvi turoperatori su u nastojanju da

obezbede to bolje trino pozicioniranje svojih ponuenih programa koristili

strategiju brenda (ili viestrukog brenda), ime dobijaju mogunost da na tritu

ponude niz diferenciranih proizvoda pod okriljem istog brenda. Za velike

organizatore putovanja primena takve strategije ima znaajnih prednosti jer zapravo

omoguava usmeravanje na brojne trine segmente i fleksibilnost u prilagoavanju

njihovim zahtevima. Uz to ostvaruju konkurentske prednosti u odnosu na manje i

srednje turoperatore specijaliste jer koriste i efekte ekonomije obima koje postiu

35


38/54


kao velike kompanije (sopstveni kompjuterizovani rezervacioni sistemi, razvijena

prodajna mrea, sopstvene arter kompanije ili niskobudetni avio prevoznici).29

S obzirom na to da turizam posebnih interesovanja najee predstavlja trei

odmor u godini u trajanju od 3-5 dana, neretko je zastupljen i kao jednodnevna

aktivnost tokom glavnog odmora, to klasinim organizatorima putovanja (usmereni

na formiranje klasinih boravinih paket aranmana) prua nove mogunosti u

smislu kreiranja programa u trajanju od jednog dana, kojim bi bile obuhvaene

dodatne aktivnosti, koje bi odgovorile na posebna interesovanja turista.

Kako bismo pojednostavili stvari, rei u da cela poenta, zapravo lei u

savremenoj marketing koncepciji. Ranije se marketing zasnivao na stavkama koje su

pre svega vane za preduzee (u vom sluaju organizatora putovanja). Danas jesituacija znatno drugaija, tako da svako preduzee koje eli da opstane na tritu,

mora da razvija one strategije poslovanja koje e u prvom redu zadovoljiti potroae.

U fokus savremene marketing koncepcije, stavljen je klijent i njegove potrebe i

zahtevi. Prvi i osnovni cilj jeste da se dostigne takav nivo poslovanja kojim bi se bez

veih problema moglo odgovoriti na ovakve zahteve, a na dugom mestu dolazi elja

za ostvarenjem profita. Naime, polazi se od injenice da (naroito se odnosi na

uslunu delatnost) se siguran profit ostvaruje samo u sluaju pridobijanja lojalnihklijenata, a kako to najbolje postii ako ne upravo kroz stalno praenje njihovih

zahteva i kreiranje takvih ponuda koje e u to je mogue veoj meri i zadovoljiti

iste. Ono to se takoe smatra najboljom reklamom kada su putovanja u pitanju jeste

takozvana usmena propagada. Stranka ako je zadovoljna uvek e preporuiti svojim

prijateljima, roacima i poznanicima, organizatora putovanja preko kojeg je usluga

realizovana. Suprotno tome, ako organizator putovanja ne opravda dobijeno

poverenje, klijent ne samo da ga nee reklamirati, ve e to za preduzee biti

negativna propaganda. Lojalan klijent je, pre svega, zadovoljan klijent to dalje znai

da nema mesta za grake.

29 Spasi V, Turizam posebnih interesovanja u poslovnoj strategiji touroperatora u uslovima krize,Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, str. 6.

36


39/54


4.4. RAZVOJ KRIZNOG RIZIKA KAO JEDNE OD STRATEGIJA

POSLOVANJA ORGANIZATORA PUTOVANJA

Zahvaljujui sve veoj primeni interneta, kada govorimo o prodaji turistikih

usluga, i sve veem irenju poslovanja niskobudetnih avio kompanija, touroperatori

su poslednjih godina suoeni sa novim oblicima konkurencije.

Razliiti faktori vanekonomske prirode uticali su na to da na poetku XXIveka nastuoi krizni period za razvoj meunarodnog turizma.

Zbog svega navedenog organizatori putovanja su primorani da nau nove

strategije, kojima bi obezbedili zadovoljenje potreba potroaa, a samim tim

obezbedili bi injihovu lojalnost. U tom smislu touoperatori, danas, ulau posebnu

energiju u razvoj kriznog menadmenta.

Poznato je da je turizam delatnost koja zavisi od velikog broja faktora, a

neretko i od dogaaja koje ne moemo predvideti ( politike krize, ratovi,meunarodni terorizam, prirodne nepogode, pandemije... ). Ovakvi dogaaji bitno

utiu na turistika kretanja. Dakle, u prvom planu trebe da bude sigurnost koja se

mora obezbediti turistima, to znai da same kompanije treba da poseduju visok nivo

profesionalnog iskustva kada se radi o reavanju kriznih situacija.

Svaki touroperator treba da ima razraen plan, po kome bi bile jasno

definisane akcije, koje treba preduzeti u kriznim situacijama. Takve akcije

organizator putovanja moe preduzeti individualno, ili u saradnji sa hotelima i

drugim partnerima, a ono to je bitno jeste da se obezbedi to vei oseaj sigurnosti

potroaa, ime bi se u velikoj meri utivalo i na njihovu lojalnost. Jedna od tih akcija

jeste i obezbeivanje razliitih oblika osiguranja za sve korisnike turistikih usluga.

U dananje vreme organizatori putovanja na svim razvijenim emitivnim

tritima ulau velike napore u smeru optimalnog funkcionisanja kriznog

37


40/54


meneadmenta, jer su svesni injenice da se konkurentska prednost stie

obezbeivanjem sigurnog i bezbednog putovanja.

5. SAVREMENE TENDENCIJE U POSLOVANJU ORGANIZATORA

PUTOVANJA U NAOJ ZEMLJI

Izrazito nepovoljni ekonomski i vanekonomski faktori iz okruenja, koji su

obeleili proteklih par godina, uticali su na poveanje rizika i neizvesnosti u

poslovanju organizatora putovanja u celom svetu.

Rizik i neizvesnost, naalost, odruju poslovanje organizatora putovanja i unaoj zemlji. Globalna ekonomska kriza dovela je do smanjenja ivotnog standarda

stanovnitva, to se u velikom meri odraava na turizam i putovanja uopte.

Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja koje su u protekih deset godina

beleile pozitivan rast kada je turizam u pitanju, naa zemlja je protelu deceniju

provela u stanju opte letargije, uspavanosti i stanacije, to je rezultiralo ozbiljnim

nedostacima i to najvie na nivou turistike ponude.

U naoj zemlji klasine turistike agencije se bave uglavnom prodajom paketaranmana velikih organizatora putovanja kao to su KonTiki Travel, Jolly Travel,

Argus i dr. bilo putem sistema franizinga ili klasine subagenture. Ovi veliki

organizatori su u mogunosti da privuku dovoljan broj klijenata za realizaciju

aranmana po prvobitno postavljenim cenama,a koje su dobili po specijalnim

tarifama avio-kompanija i hotelskih preduzea. Meutim, ako realno sagledamo

letnju sezonu koja je ostala za nama, moemo zakljuiti da je dolo do izuzetno

velikog pada prodaje30 i to klasinih boravinih paket aranmana (letovanja), to je

rezultiralo intenziviranjem konkurencije izmeu velikih organizatora putovanja.

Usled nezadovoljavajueg obima prodaje organizatori putovanja znatno sniavaju

30 Statistiki podaci za 2010-u godinu jo uvek nisu zvanino objavljeni, ali na osnovu sopstvenogiskustva odnosno rada u turistikoj agenciji i razgovora sa kolegama, mogu da zakljuim da se sezonakoja je ostala za nama nikako ne moe okarakterisati kao uspena, naprotiv ono to je karakteristinoza sezonu 2010 jeste nedovoljno interesovanje tranje, to je rezultiralo velikim padom prodaje.

38


41/54


cene paket aranmana, stvarajui na taj nain konkurentne cene na tritu, a sve to u

cilju pobojanja prodaje turistikih aranmana.

Trenutno u naoj zemlji, veliki broj organizatora putovanja je inicijativnog

karaktera to znai da se prevashodno bavi produkcijom paket aranmana u

inostranstvu a manje u naoj zemlji. U prilog tome ne ide i injenuca da su

poslovnice domaih turoperatora na destinaciji retko zastupljene, a aktivnostima,na

samoj destinaciji za pravilno odvijanje aranmana,se mora posvetiti mnogo vie

panje, ukoliko se eli ii u korak sa savremenim trendovima na svetskom

turistikom tritu. To znai da posao organizatora putovanja poinje sa

rezervacijom mesta za odreeni paket aranman ali se ne zavrava poletanjem aviona

ili isplovljavanjem broda sa grupom putnika, ve traje i sve vreme boravaka putnikana samoj destinaciji, to znai do samog povratka u zemlju (ponekad i nakon toga).

Ne bi se smeli zapoljavati nestruni kadrovi na mestima agencijskog predstavnika,

vodia, potrebno je voditi rauna i o zaposelnima na samoj destinaciji jer e i

nestruan i nezadovoljan kadar na samoj destinaciji ugroavati reputaciju

organizatora ne samo pred putnicima ve i inostranim partnerima (hotelima,

receptivnim agencija i dr.). U prethodnom delu rada bilo je rei o sve veoj upotrebi

interneta to znai da e biti sve vei broj klijenata koji e upravo putem internetasami organizovati svoje putovanja. Dakle, ono to e u budunosti biti opredeljujui

faktor kada je re o tome da li e klijenti koristiti usluge organizatora putovanja, nije

organizaciona uloga touroperatora,ve je to upravo ljudski faktor i savetodavna

funkcije koja je nezamenljiva. Iz tog razloga neophodno je zapoljavanje strunih i

kvalifikovanih kadrova i njihovo stalno stimilisanje kroz razliite programe

usavravanja, novane bonuse, i druge beneficije, kako bi oni obavljali svoju dunost

na optimalnom nivou.

U naoj zemlji se poelo sa irom primenom Interneta i elektonskog

poslovanja u poslovima vezanim za plaanje turistikih usluga. Uvidja se znaaj koji

Internet prezentacije imaju u plasiranju i distribuciji aranmana na tritu kao i na

sam sistem rezervisanja mesta on-line. Primena e-banking-a znatno olakava i

ubrzava proces plaanja prema poslovnim partnerima, ime se pokazuje aurnost u

pogledu izmirivanja obaveza i gradi se dobra reputacija kod partnera.

39


42/54


S druge strane, u naoj zemlji jo uvek nije iroko rasprostranjena ponuda

velikih svetskih turoperatora kao to su TUI, Thomas Cook, Dertour, Meyers (za

sada se njihova ponuda moe nai u svega nekoliko agencija), to ne znai da oni u

bliskoj budunosti nee nai interes u to veoj zastupljenosti na naem tritu. Kada

se to bude dogodilo i kada i iri krugovi ljudi budu upoznati sa njihovom ponudom

hotela, avio-karata i drugih usluga i domai tuoperatori e morati da pronalaze

naine da budu konkurentni na tritu. Tu se predvia da e se veliki broj manjih

organizatora koji trenutno posluju na naem tritu ugasiti jer sa svojim malim

zakupom kapaciteta nee moi da pariraju velikim gigantima koji e poslovati u

naoj zemlji. Zatim e retailer-i, koji uglavnom prodaju aranmane dva ili vie

domaih turoperatora ili su sistemom franizinga vezani za jednog, doi u poziciju dae veina morati nuditi proizvode istih turoperatora pod istim uslovima. Tada e

agencije morati da animiraju potroae da bi se odluili ba za njihovu agenciju,

pruanjem posebnog tretmana, nuenjem specijalnih paketa, posebne brige za

zahteve i potrebe svojih klijenata i odravanjem njihovog poverenja i po povratku sa

putovanja. Samo na taj nain e imati zadodovljnog klijenta, a zadovoljan klijent je

klijent koji se uvek vraa. Na taj nain e agencije moi da odravaju poziciju na

turistikom tritu.

5.1. OSNOVNI INDIKATORI KRETANJA TURISTIKOG PROMETA U

SRBIJI U PERIODU OD 2008. DO 2010. GODINE

U nastavku rada tabelarno u prikazati poslednje informacije vezane za

turistiki promet u Srbiji i to u protekle tri godine.

DOLASCI TURISTA U SRBIJ

Turisti ukupno Domai turisti Strani turistiUkupni dolazaka 2008. 2.266.166 1.619.672 646.494Ukupni dolazaka 2009. 2.021.166 1.375.865 645.301Januar- Avgust 2010. 1.333.783 887.697 446.086

Izvor: Republiki zavod za statistiku

40


43/54

Ale

perspektive razvoja organizatora putovanja

Documents