P o starim učenjima, svet je sazdan od pet elemenat a:

V az d u h a,

V at re,

V o d e,

Z eml j e i

E t era.

Nek i su skloni da V elik e Sile posmatraju u ovom svetlu, s tim što umesto termina Etar ko- riste termin S v et l o . Ovo st anovište ima nekoliko bitnih manjkavosti, zbog kojih ga valja odbaciti.

Najpre, S v et l o je nemoguće posmatrati k ao element , jer sve što postoji unutar Lokvanja ( Lokovanj je skraćeni naz iv za Knjigu Kretanja) samo je r azličito ispoljav anje strukture Svetla.

Drugi bitan nedostatak ove teze leži u činjenii da su V el i ke S i l e, ma koliko bile element i za gradnju, ustvari personalne pojave, dok se za Svetlo ne mož e reći da je personalne prirode. Pouzdano se zna da je Svetlo personalne prirode samo onda kada prolaz i kroz fazu četiri prema Zakonu Brojev a. Izvan broja četiri nemoguće je dokaz at i personalnost Svetla.

Najzad glavni nedostatak takvih stanovišta leži u činjenic i da S v et lo nije Velika Sila. Postoje samo četiri V el i ke S i l e:

V az d u h ,

V at ra,

V o d a i

Z eml j a.

Te Sile imaju isti status kao i Svetlo. M eđutim, više svesti od ljudske prave bitnu razliku iz među V elikih Sila, na jednoj strani i S v et la, na drugoj. Veliki Mudrac naziva Velike Sile «S estrama», a S v et lo naz iv a «B r at om». To jasno upućuje na raz liku među njima.

Knjiga Kretanja, takođe, bitno razlikuje Svetlo od Velikih Sila. U Knjizi se na nekoliko mesta pojavljuju četiri A n đ el a, a pri tome se misli na Velike Sile. Termin Anđeo, u ovom slučaju nije nam shvatljiv , pošto ne odgovara u potpunost i terminologiji Knjige Kretanja. Kako v am je iz ranijih izlaganja već poznato, Anđeli predstavljaju šest i svet prve evoluc ije. Na drugoj strani, poznato je da Velik e Sile imaju isti status kao i Svetlo. Čini se da ta dv a podatk a protivreče jedan drugome. U višim sferama Knjige to je razreš eno. Nama preost aje z a ovaj opšti nivo, da kaž emo da se termin Anđeo vezuje uz V elik e Sile zbog njihovog zaštitničkog karaktera. Svaka od ov ih Sila štiti na svoj način. Neka učenja, odavno poznat a na zapadu, govore o Anđelu čuvaru. Da bismo bolje pojmili tu blagu narav Sila, u Knjizi Kret anja za Velik e Sile su određeni nazivi:

A nđeo V az duha,

A nđeo V at r e,

A nđeo V ode,

A nđeo Z emlje.

Tim nazivima jasno su istaknute dve osobine Velikih Sila:

- njihova blagonaklona zaštitnička priroda i- personalnost .

Nakon ovoga, jasno je da «elementi od kojih je sve post alo» i Velik e Sile nisu isto. Istina, Velik e Sile se, svojim K v al i t et i ma, pojav ljuju k ao građa z a S v et lo, pa, prema t ome, i z a sve ono što post oji. Ali, tu se ne okončav a složenost ove pr ič e. Naime, svak a Sila ima veliki broj K v alit et a, ali svak a od njih daje samo t r i K v alit et a za gradnju S v et la. Tak o gledano, u gr ađi S v et la učestvuje ravno dvanaest K v al i t et a S i l a. O ostalim Kvalitet ima Sila ne uči se unutar Paralelnih Znanja.

Nek i t umač i P ar alelnih Z nanja sk loni su da S v et lo posmat r ajum k ao k onc epc iju odnosa, k ao or ganiz ac iju međuz av isnost i V elik ih S ila. P o t ak v om shv at anju, V elik e S ile su k onk r et ne i per sonalne, a S v et lo je apst r ak t no i imper sonalno. Ovo stanov iš t e ima nek olik o slabih t ač ak a. A k o su S ile samo k onk r et ne i per sonalne, k ak o se one onda pojav ljuju k ao gr ađa jedna dr ugoj? O ne oč igledno, k ao i S v et lo, imaju v iš e niv oa. P er sonalnost i k onk r et nost su samo dv a niv oa S ila i niš t a v iš e od t oga. Na dr ugoj st r ani, k ada bi S v et lo bilo k onc epc ija, k ak o bi ono onda u f az i č et v or k e moglo da bude per sonalno? O č it o da se t ak v o t umač enje ne mož e pr ihv at it i.

Nak on sv ega iz net og, pit anje V elik ih S ila i dalje ost aje ot v or eno. J asno je da se na v elik i br oj pit anja v ez anih z a njega ne mož e odgov or it i. Raz loz i su dv ost r uk e pr ir ode. Najpr e, mi t aj pr oblem nuž no t r et ir amo sa st anov iš t a r elat iv ne sv est i i, dr ugo, t aj pr oblem se sagledav a k r oz pr iz mu Uč enja o S v et lu. P r ema t ome, nije pot r ebno t r až it i k onač ne odgov or e na t a pit anja, jer su oni, u naš im ok v ir ima, nemoguć i.

Velike Sile su četiri personaliteta koji se nalaze iz v an domet a Ž iv og Z nanja. O v i per sonalit et i imaju ist i st at us k ao i S v et lo. O ne nek im sv ojim K v alit et ima uč est v uju u gr ađi S v et la, pa, pr ema t ome, uč est v uju i u gr ađi Ž iv og Z nanja. V elik e S ile i S v et lo su napr ost o k at egor ije k oje su š ir e od Ž iv og Z nanja, pa je nemoguć e unut ar njega i t r až it i pr ec iz nije def inic ije ov ih k at egor ija. G de ih o onda t r až it i? O v o pit anje post oji samo na int elek t ualnom planu, k ao pit anje M esec a. Na niv ou spoz naje S unc a, sledbenic i P ar alelnih Z nanja lak o dolaz e do odgov or a – do isk ust v a.

V A Z D U H

J oš su st ar i I ndijc i gov or ili da je disanje č ov ek ov k or en, da je t o, napr ost o, č ov ek ov put . O v o je dubok a ist ina. P ogledajmo odmah z bog č ega. S i l a V az d u h daje sledeć e K v alit et e u gr ađi S v et la:

P o kret l j i v o st ,

P ro g resi v n o st i

L j u b av .

M i ljudi pr ipadamo K v al i t et u L j u b av i . Ljubav je osnov a od k oje smo st asali, t o je naš a suš t insk a gr ađa i smisao. K ak o v idimo Ljubav pot ič e iz V az duha. T o, nar av no, gov or i i o naš em por ek lu. Ljudi nisu post ali od majmuna ( ili k o z na od č ega) v eć od Ljubav i – post ali su iz V az duha.

Nek i ev r opsk i nar odi, k ada je nek ome loš e, imaju obič aj da k až u: «S mir i ž iv c e i dubok o diš i». A z ijsk i nar odi v eć hiljadama godina pr ak t ik uju t ehnik e disanja ( od k ojih sv ak ak o pr ednjač e t ehnik e pr anajame) . S av r emena medic ina sv e v iš e uoč av a t er apeut sk o dejst v o «z dr av og disanja». K onač no, sav r emeni č ov ek , buduć i da je pr it isnut sv ak ojak im aer o- z agađenjima, sv e v iš e oseć a pot r ebu z a z dr av im v az duhom. Alternativni pok r et i š ir om sv et a bor e se z a z dr av iji i č ist iji v az duh. Nema sumnje da je ov a bor ba, posmat r ana u ok v ir ima P ar alelnih Z nanja, ust v ar i suš t insk a bor ba z a L j u b av .

S i l a V az d u h a je pr isut na u pr ost or ima u k ojima ima manje indust r ijsk ih z agađenja. Nije onda č udo š t o v elik i br oj ljudi odlaz i u planine ili pr edele udaljene od v elik ih naselja. T r eba z apamt it i da S ila V az duha daje nek olik o v eoma bit nih st v ar i. Najpr e ona daje nov e ideje i nov e c iljev e – daje dinamik u k oja nam ispunjav a ž iv ot . Z bog t oga ona deluje ok r epljujuć e na f iz ič k om, ment alnom i idejnom planu.

S ila V az duh, pr ak t ič no, jest e inspir ac ija. S et imo se planinsk ih v r hov a, set imo se besk r ajnih polja ž it a k oja je v et ar z at alasao, set imo se sv ež eg v et r a k oji duv a s mor a na k opno. S v ak i put k ada se set imo neč eg t ak v og, mi se set imo isk onsk og sebe i sr c e nam se ispuni blagoš ć u.

Z a naš Duh, V az duh z nač i post ojanje. A k o č ov ek u usk r at imo hr anu, on ć e moć i da ž iv i v iš e od mesec dana. A k o mu usk r at imo v odu, ž iv eć e mnogo k r ać e. A k o, pak , č ov ek u usk r at imo V az duh, neć e moć i da ž iv i v iš e od nek olik o minut a. O v o je biološ k a č injenic a. Diš uć i, mi iz v az duha ne uz imamo samo k iseonik , v eć mnogo v iš e od t oga. O d V az duha se dobija mladalač k a snaga, duhov na č ist ot a i z dr av lje. U t ome smislu, t ehnik e z dr av og disanja pr edst av ljaju idealan spoj f iz iološ k ih i duhov nih r adnji u ist i mah. ( I z među ost alih, posebnu v r ednost imaju t ehnik e pr anajame) .

Z dr av o disanje odr ž av a c eo or ganiz am u z dr av om st anju, ono, t ak ođe, pojač av a naš u ment alnu i duhov nu st abilnost . T ime r az v ijamo iz uz et nu duhov nu ener giju u sebi. T om ener gijom obav ljamo sv e pot r ebne psihof iz ič k e r adnje, a njome se, ist o tako, š t it

imo od napada. U t r enuc ima st r esa, č im ot poč net e dublje da diš et e, oseć at e k ak o se st r es ublaž uje i nest aje.

Š t av iš e, u t r enuc ima jak og st r esa i napor a, or ganiz am inst ink t iv no poč inje dublje da diš e i na t aj nač in uz ima pot r ebnu ener giju iz V az duha. T o je mehaniz am samoodbr ane or ganiz ma. S v ak i put k ada pr imet it e da je v aš e disanje post alo dublje, z najt e da se or ganiz am od neč ega br ani. T ada mu v alja pomoć i pr av ilnim dubok im disanjem. O r ganiz am neć e dubok o disat i samo onda k ada je pr emor en, v eć i onda k ada je oz biljno napadnut psihič k i, ili, u nek im sluč ajev ima, k ada je demonsk i napadnut . P r imer a r adi, k ada se neč ega silno uplaš it e, ot poč injet e inst ik t iv no dublje da diš et e. I st o t ak o, k od nek ih met oda dir ek t nog demonsk og napada, k ada dolaz i do gr ubog susr et a sa demonom ili do opsedanja, or ganiz am u pr v o v r eme r eaguje dubljim disanjem. U t ak v im sluč ajev ima, or ganiz mu neiz ost av no t r eba pomoć i pr av ilnim dubok im disanjem ( najbolje t z v . «pot punim jogi disanjem») .

Z apamt it e, disanje z nač i ž iv ot . S v e dok t o imat e na umu, sposobni st e da se br anit e. I st o t ak o, k od nek ih ast r alnih napada, osobit o k od «asr alnog v ampir iz ma», k ada oseć at e bez r az lož an umor i naglo gubljenje snage, dov oljno ć e bit i nek olik o minut a «jogi disanja», pa ć e sv e ponov o da bude u r edu.

S i l a V az d u h se r ado ispoljav a u pr ost or ima u k ojima su pr isut ni t ak oz v ani «duhov ni mir isi» ( t amjan, sandalov o dr v o i slič no) . T o ispoljav anje V az duha naglo smir uje pr ost or i iz goni sv e demonsk o. T o je jedan od r az loga š t o se ljudi u c r k v ama, u k ojima se pali t amjan ili sandalov i š t apić i, oseć aju mnogo smir enije i sigur nije. Na dr ugoj st r ani, bez r az lož no pojav ljiv anje nepr ijat nih mir isa ( t r ulež i, leš a i slič no) sigur an je simpt om demonsk og napada. U t im sluč ajev ima, na ž alost , nije dov oljno dubok o disanje, v eš t r eba spr ov est i met ode sist emat sk e odbr ane.

V A T R A

S i l a V at ra u gr ađenju S v et la daje sledeć e K v alit et e:

M eđ u z av i sn o st ,

S n al až l j i v o st i

E mo t i v n o st .

V at ra na iz v est an nač in odr eđuje mest o sv ak e pojav e unut ar sv eopš t eg post ojanja.

V at r a nas pov ez uje sa sv ime š t o post oji i mi sami smo pov ez ani V at r om. M nogi ć e mislioc i r adosno usk lik nut i: «Čov ek je soc ijalno bić e! » T o je ist ina. M eđut im, t a soc ijalna st r ana č ov ek ov a nije sama sebi iz v or , v eć pot ič e iz V at r e koja je u svima nama. I st o t ak o, t a V at r a nas v ež e z a sv e ost ale sv et ov e, sv a bić a, c eo sv emir . B ez nje, bili bgismo už asno sami i uzaludni.

A k o V az duh daje nov i smisao, nov u idejnost , onda V at r a t oj idejnost i daje pr av o mest o unut ar sv eopš t e idejnost i. P o nek im st ar im v er ov anjima, V at r a z nač i š ir enje u odnosu na V az duh. M eđut im, t o š ir enje ( ili sk upljanje) z av isi od pr ir odnog mest a ideje k oju posmat r amo. V at r a nalaz i t o pr ir odno mest o i smeš t a u njega naš u ideju. . z bog t oga, ne bismo t o ht eli da posmat r amo k ao š ir enje ili sk upljanje, v eć k ao opr ir ođenje pojav e. Z a r eligioz nog č ov ek a V at r a bi mogla da pr edst av lja pr onalaž enje mest a u B ogu.

A n đ eo V at re se č est o ispoljav a u pr ost or ima gde ima mnogo ljudi ok upljenih ok o ist e ili slič ne ideje. T ak v a at mosf er a i pr isut nost najlak š e mož e da se oset i na mit ingu. O djednom pr imeć ujet e da gov or nik «pada u v at r u», da gov or i sv e emot iv nije, a v as obuz ima nek a č udesna jez a. T o je, nema sumnje, opsedanje A n đ el o m V at re. K ada pr ak t ik ant i duhov nih tehnik a z ajedno ( u gr upi) iz v ode sv oj pr ogr am, onda je dejst v o t oga pr ogr ama mnogo jač e, jer im u pr ogr amu bit no pomaž e A nđeo V at r e.

Nek a uč enja sav et uju sv ojim sledbenic ima da se jedno v r eme iz oluju od ljudi. Da li t o, ist ov r emeno, z nač i i napuš t anje A nđela V at r e? Najpr e, nigde nismo k az ali da su ljudi A nđeli V at r e, v eć da se ov aj A nđeo r ado ispoljav a u v eć oj gr upi ljudi.

T o je sv e. P ot om, A nđeo V at r e je bit no pr isut an u sv im sv et ov ima (miner alima, bilju, ž iv ot injama it d. ) . A k o bilje, ak o miner ale, oblak e, pt ic e nebesk e dož iv ljav amo k ao dr uš t v o, onda smo, uist inu, ok r už eni mnoš t v om bić a, samo š t o t oga v alja bit i sv est an. K onač no, č ov ek u k oji ide k a pr osv et ljenju v alja bit i sv est an V at r e k oja je u njemu. K ada spoz nat e t u V at r u, spoz nali st e sv e ljude, sv a bić a, sv e š t o post oji. T ak o bismo mogli da k až emo da se nek i ljudi u pot r az i z a ljudima pr iv idno odv ajaju od njih. Naš e oč i v ide t u osamu i odv ajanje, ali ne v ide š t a se događa u unut r aš njost i t ih ljudi. M i nismo ni sv esni k ak o oni, naiz gled, udaljav ajuć i se, sv e v iš e pr odir u u nas sv

ojom sv eš ć u. Dak le, pov lač enje iz mase ne z nač i nuž no i pov lač enje od ljudi i A nđela V at r e.

A n đ eo V at re snaž no angaž uje sv e K v al i t et e V at re u nama ( M eđ u z av i sn o st , S n al až l j i v o st i E mo t i v n o st ).

P o uč enju K njige K r et anja, S ila se pr lja t ak o š t o demoni opsedaju E mo t i v n o st , dez or ijent iš u nas i upuć uju jedne pr ot iv dr ugih. Z bog t oga, mnogi misle da je V at r a opasna. M eđut im, sasv im sigur no mož emo k az at i da V at r a ne samo š t o nije opasna, v eć je i moć na z aš t it a od opasnost i.

Nije opasna V at r a v eć naš e podleganje demonima, k oji lak o opsedaju E mot iv nost . Nev olja je iz gleda u t ome š t o mi ne poz najemo dobr o č ist u E mot iv nost . Dalek o nam je poz nat ija E mot iv nost u k ojoj ima pr imesa demoniz ma. Z a nas, obič ne ljude, č est o k až u da smo emot iv ni uk olik o r eagujemo neur ot ič no, hist er ič no, depr esiv no, jednom r eč ju: dev ijant no. T o je, nar av no, pogr eš no. T ak v o r eagov anje z nač i samo popuš t anje nalet u demona. I spr av an emot iv an st av je st alož eno r eagov anje, r eagov anje puno ljubav i i dobr ih namer a. Neki su skl o n i d a p o št u j u d evi j aci j e d o t o g st ep en a d a će z a st al o ž en e l j u d e kaz at i d a su «b ez srca». T o j e ap su rd ! S rce n i j e n en o rmal n o , o n o j e p ri ro d n o , st al o ž en o i p u n o l j u b avi .

I z liv i masov nog demonsk og napada na E mot iv nost lak o su uoč ljiv i na mest ima jav nog ok upljanja, gde posmat r ač i imaju bit no supr ost av ljene ž udnje. K lasič an pr imer su f udbalsk e ut ak mic e, gde mož e doć i do masov nih t uč a, pa i pogibija.

P r ost o je nev er ov at no k ak o mir ni i solidni ljudi na t ak v im mest ima podiv ljaju. Do slič nih pojav a mož e doć i i pr ilik om demonst r ac ija, š t r ajk ov a i u slič nim ok olnost ima. M udar č ov ek se u t ak v im pr ilik ama pov lač i u sebe i odlaz i sa t ak v og mest a. U r at nim ok olnost ima ov a v r st a demonsk og napada lak o uđe u E mot iv nost , da se demoniz am nameć e k ao «normalno» ponaš anje. I z begav anje masa u t o v r eme od v elik e je v až nost i, jer t o je ist ov r emeno iz begav anje opsednut ost i.

V O D A

U t eš k im v r emenima najak t iv nija S i l a j e V o d a. O na je nek a v r st a duhov nog «č ist ač a». P oz nat o je od dav nina da «v oda spir a gr ehe». M nogi obr edi č iš ć enja iz v ođeni su, ili se još iz v ode, uz pomoć v ode. S pomenimo, na pr imer , k r š t enje i sv eć enje v odic e k od hr iš ć ana, t e r it ualna pr anja u islamu i hinduiz mu. Nek i ev r opsk i nar odi v ele da «V oda per e sv e, sem pr ljav og obr az a». No, iz gleda da v oda per e i «pr ljav i obr az ». M oć v ode je t olik a da se na nju poz iv aju i sledbenic i onih z nanja k oja na sv et ne gledaju k r oz pr iz mu «č et ir i element a». P r imer a r adi, u B ibliji jasno st oji da onaj k o nije k r š t en V odom ne mož e r ač unat i na Car st v o nebesk o.

O d K v alit et a k oje ima, V o d a u S v et lo ulaž e:

F o rmat i v n o st ,

Z ako n i t o st

E ro s.

S ila se pr lja t ak o š t o demoni lak o opsedaju E ro s, nar uš av aju pr i t ome Z ako n i t o st , i na t aj nač in menjaju pr ir odnu F o rmat i v n o st .

M noga su uč enja sk lona da u E r osu v ide glav ni uz r ok opsedanja č ov ek a, pa z at o nagone sv oje sledbenik e da se odr ič u od E r osa. T o je, nema sumnje, gr eš k a k oja mož e imat i nesaglediv e posledic e. B ez glav o odr ic anje od E r osa mož e bit i sv ojev r sna opsednut ost njime.

E r os nije t ak o slaba t oč k a č ov ek ov a k ak o nam se č est o č ini. O n, t ak ođe, nije neš t o pr ljav o po sebi, nije nepr ir odan i gr eš an. Š iv a, K r iš na i mnogi dr ugi B ogov i imali su sv oje «lepš e polov ine», i u t ome nema nič eg loš eg. A polon (B og nad B ogov ima,V elik o B ož anst v o S unc a) imao je ljubav nih av ant ur a sa lepim ž enama i B oginjama, a on je, ina č e, i pr v i muš k ar ac k oji se udv ar ao dr ugom muš k ar c u (Hijak int u) . U E r osu, dak le, nema nič ega pr ot iv duhov nog i z ast r aš ujeć eg.

P r ema nek im shv at anjima «spir it ualna enar gija» ( ! ?) deli se na «donju» ( er ot sk u) i «gor nju» ( ener giju glav e) . P o njima, ak o se č ov ek «mnogo t r oš i» dole, onda on «uz ima» iz gor njih sf er a i t ak o «umanjuje» uk upni bilans «gor nje ener gije».

K oješ t a! M nogo z dr av ije, t r ez v enije i pr ir odnije r az miš lja č ov ek k oji ima ur edan sek sualni ž iv ot nego č ov ek k oji z bog odr ic anja od E r osa oseć a nepr est anu t enz iju i nez adov oljst v o. Nije ni z a nijansu sv et ije nepr ir odno t r pet i nego pr ir odno se z adov oljit i.

U nek im obr edima, k od mnogih uč enja, posv eć enic i se «ž ene» ili «udaju» z a sv oje v r hov no B ož anst v o. T ak v i posv eć enic i se r edov no odr ič u od E r osa, jer bi u pr ot iv nom «pr ev ar ili» sv oju «nev est u» ili «ž enik a», sv ejedno. A k o je E r os t ak o neč ist a i «đav olja st v ar », z aš t o se onda t i posv eć enic i pr ek o E r osa v ez uju z a sv oje v r hov no B ož anst v o? Nije li t a «pr ljav a st v ar » nedost ojna t ak v e v ez e? Z ar t u nema pr ev iš e

nejasnoć a? Š t a z nač i bit i v er an nek ome i š t a z nač i pr ev ar it i nek oga? Z ar je v er nost st v ar k r ev et a? Nigde unut ar P ar alelnih Z nanja «pr eljuba» nije osuđena k ao gr eh. V anbr ač no sek sualno isk ust v o isk ljuč iv o je st v ar dobr e v olje i namer a pojedinac a. Uk olik o u sv emu t ome nema nasilja, nemor alno je osuđiv at i v ez u i isk ust v o. M udar č ov ek t r eba da osluš k uje v last it u pr ir odu – ne t r eba da bude ni njen r ob ni njen t amnič ar .

P ost oje dv a pr eov lađajuć a t ipa opsednut ost i E r osom:

a) kr eat iv ni i b) agr es iv ni.

P ost oje ljudi k oji su uist inu k r eat iv ni na planu E r osa, ili ih, pak , E r os č ini k r eat iv nima. O ni č est o bez glav o jur e iz av ant ur e u av ant ur u, z apadajuć i k at k ad u opasnost . No, v alja r eć i da t ak v i ljudi nik ada nisu nasilnič k i r aspolož eni i da nik ada u t r c i z a z adov oljst v om ne pr imenjuju nasilje.

P osebna nev olja k ada je r eč o demonsk oj opsednut ost i E r osa k r ije se u č injenic i da opsednut i už iv a u sv ojoj opsednut ost i, nalaz i z adov oljst v o u sadist ič k im iž iv ljav anjima. No, k ak o v eć r ek osmo, S ila V oda je majmoć niji z aš t it nik u t eš k im v r emenima. U t ome smislu, posebna int er v enc ija V ode mož e da pr ek ine sv ak u nev olju, sv ak u dalju opsednut ost , ne samo E r osa v eć i bilo k ojeg dr ugog K v alit et a. Hr iš ć ansk i oblik egz or c iz ma obav lja se uz upot r ebu «sv et e v ode». Nema sumnje da ć e V oda i dalje imat i pr esudnu ulogu u duhov nom č iš ć enju bić a.

S i l a V o d a se č est o ispoljav a u bist r oj iz v or sk oj v odi i snaž nom dr v et u. U pr edanjima mnogih nar oda još uv ek se gov or i o iz v or u «ž iv e v ode». U t r adic iji Uč enja V at r e post oji r ec ept z a spr av ljanje ž iv e v ode. S ač uv at i iz v or e č ist im nije samo ekološki v eć i duhov ni imper at iv . A k o ost anemo bez bist r ih iz v or a, bić emo nez aš t ić eni, slabi i opsednut i.

Z E M L JA

Z eml j a u S v et lo ugr ađuje sledeć e K v alit et e:

S t ab i l n o st ,

R av n o t ež u i

R ad o st .

S i l a Z eml j a je poslednja od V el i ki h S i l a.

O na je najmanje ist r až ena i o njoj se, č ak i unut ar sledbenik a P ar alelnih Z nanja, ispr edaju mnoge pr ič e. O na snaž no budi maš t u i č ini je mak simalno k r eat iv nom. Nar odne bajk e su pr epune pr ič a o v elik im podz emnim sv et ov ima, o bić ima k oja ž iv e dubok o u ut r obi Z emlje, o v elik oj moć i k oju imaju i neiz mer nom blagu i njihov im r iz nic ama.

Na ž alost , ljudi su puni pr edr asuda pr ema S ili Z emlje. Čest o se z a sv et demona k až e da je t o «podz emni sv et » (mada je t o č ist a iz miš ljot ina) . Čak se z a č ov ek a ogr anič ene int eligenc ije k až e da je «pr iz eman». M i smo, oč it o. S k loni da pr ipiš emo Z emlji ono š t o joj najmanje pr ipada. A k o smo z a V odu k az ali da je najbolji č ist ač , z a Z emlju v alja r eć i da je najot por nija na napade. T eš k o je demonima da pr odr u u R ad o st , jer ih t amo č ek a R av n o t ež a i S t ab i l n o st .

U sv ak om sluč aju, v až no je z nat i da demoni iz begav aju Z emlju i njene K v alit et e. O na je napr ost o duhov ni «iz olat or » k oji ne dopuš t a pr odor demonsk og bić a. I z gleda da su nek i st ar i nar odi z nali z a z aš t it nič k u pr ir odu Z emlje. Nek i juž noamer ič k i nar odi su sv oje opsednut e iz v esno v r eme dr ž ali u pr ost or ijama isk opanim u Z emlji. M nogi mudr ac i, ist o t ak o, k ada su napuš t ali c iv iliz ac iju i f iz ič k i se odv ajali od ljudi, ž iv eli su u pr ir odnim peć inama, ili, pak , u peć inama k oji su sami uk opali u Z emlju. Z emlja napr ost o spr eč av a pr odor demona. Š t a mož e da pok r ene planinu u njenoj pr ir odnoj S t abilnost i? O naj k o hoć e da pok r ene planinu, ut r oš ić e pr ev iš e snage u pok r et anju t la ok o planine. U t ome se k r ije njena mir na i nedodir ljiv a pr ir oda.

Nek a plemena u A f r ic i i danas se maž u blat om – Z emljom, k ada pr ed sobom oset e opasnost . S lič ne pojav e su uoč ene u dolini A maz ona ( u J už noj A mer ic i) i na Nov oj G v ineji. P ost oji v er ov anje da č ov ek uk olik o se pr emaž e Z emljom i sam post aje deo sv ek olik e Z emlje. S ama pr et post av k a ima neč eg pr ihv at ljiv og u sebi. A k o č ov ek post aje deo Z emlje, onda post aje neš t o š t o nije posv e sv ojst v eno njegov oj pr ir odi. . u t om smislu iz r až av amo i neslaganje sa nek im pr ič ama o post ank u č ov ek a od Z emlje. Ne v er ujemo, naime, da je č ov ek st v or en od Z emlje ( «pr aha») . T ak o gledano, ak o je B og ust v ar i Ljubav , onda je B og st v or en od V az duha č ov ek od Z emlje. S t v ar i oč igledno st oje malo dr ugač ije. P o Uč enju V at r e i P ar alelnim Z nanjima uopš t e, B og je podjednak o st v or en od sv e č et ir i S ile ( uk olik o uopš t e gov or imo o B ogu i uk olik o – š t o je opet pogr eš no – r eč «B og» k or ist imo k ao sinonim z a S v et lo) .

Na dr ugoj st r ani, č ov ek je najv eć im sv ojim delom st v or en od Ljubav i, š t o z nač i od S ile V az duha. Nar av no, u č ov ek u ima i K v alit et a Z emlje, ist o k ao i K v alit et a V at r e i

V ode, ali je v az duh ( nema sumnje) pr eov lađujuć i. No, ost av imo t o z a dr ugu pr ilik u. Rec imo samo t o da bi č ov ek mnogo slabije oseć ao napade k ada bi bio sač injen od Z emlje.

V r at imo se još malo na S ilu Z emlja. Ljudi od Z emlje gr ade sv oje domov e. – Z aš t o? Z aš t o č ov ek ima v iš e pov er enja u dom sač injen od Z emlje, nego u dr v enu k uć u? Raz log je jednost av an: Z emlja č ini č ov ek a sigur nijim. I z Z emlje ljudi v ade mnoge miner ale – u pr v om r edu met ale iz uz et ne t v r doć e. I st or ič ar i v ele da mi još uv ek ž iv imo u nek oj v r st i gv oz denog doba. Z bog č ega č ov ek v elik e st ambene z gr ade pojač av a met alnim k onst r uk c ijama? – O n napr ost o ima pov er enja u S ilu Z emlja. T u se oseć a sigur nijim i t o je sv e.

P o uč enju K njige K r et anja, S i l a Z eml j a se pr lja na t aj nač in t o demoni z aposedaju R ad o st i t ak o ž ele da uniš t e R av n o t ež u , a t ime c eo sist em post aje n est ab i l an . M eđut im, t eš k o je demonima da dođu do Radost i. Naime, Radost se najč eš ć e ispoljav a unut ar gr upe ljudi. Njihov o z ajedniš t v o u Radost i r edov no angaž uje S ilu V at r a, t ak o da Radost biv a dv ost r uk o z aš t ić ena:

Z emljom iz k oje je st asala i

V at r om k oju je pr iz v ala.

Z bog t oga, ne t r eba se plaš it i od Radost i i bež at i od nje. V alja se k lonit i t uge. T uga je opsednut a Radost . K ada smo bez r az lož no t už ni, k ad nas hv at a depr esija – t o je onda sigur ni z nak napada. A k o t ak v e pojav e budu uč est ale, pot r ebno je spr ov est i najst r ož e mer e z aš t it e. Čuv ajt e sv oju Radost i ne doz v olit e da v am je bilo š t a dir ne.

T A B E L A B R A T A I S E S T A R A

S v ak a S i l a ima po jedan cen t ral n i , jedan akt i v n i i jedan ci l j n i K v al i t et k oji ugr ađuje u S v et l o .

T ak o je cen t ral n i K v alit et Z emlje S t ab i l n o st , ak t iv ni Rav not ež a i c iljni Radost .

Cent r alni K v alit et V ode je F o rmat i v n o st , ak t iv ni Z ak onit ost i c iljni E r os.

Cent r alni K v alit et V azduha je P o kret l j i v o st , ak t iv ni P r ogr esiv nost i c iljni Ljubav .

K onač no, cen t ral n i K v alit et V at r e je M eđ u z av i sn o st , njen ak t iv ni K v alit et je S nalaž ljiv ost i c iljni K v alit et je E mot iv nost .

A k o sada por eđamo ov e K v alit et e u t r i k olone ( cen t ral n i , ak t iv ni i c iljni) , dobić emo t ab el u B rat a i S est ara:

M u d ro st ______________I n t u i ci j a_____________L ep o t a______________S i l a

S t abilnost _____________Rav not ež a____________Radost _____________Z emlja

F ormat iv nost __________Z ak onit ost _____________E r os_______________V oda

P ok r et ljiv ost _________P r ogr esiv nost ___________Ljubav _____________V az duh

M eđuz av isnost ________S nalaž ljiv ost __________E mot iv nost ___________V at r a

O v a t abela je k ljuč z a r az umev anje V elik ih S ila i njihov og odnosa spr am S v et la. K ak o v idimo, ov de je jasno pr edst av ljena st r uk t ur a K v alit et a S ila k oje ulaz e u sast av E lemenat a S v et la (M udr ost i, I nt uic ije, Lepot e) . I z ov e t abele «v adi» se nek olik o manjih t abela. O d k ojih su najpoz nat ije t abela K v alit et a S v et la:

K R E A T I V N A M U D R O S T ________________S I L E

S t abilnost ___________________________Z emlja

P ok r et ljiv ost _________________________V az duh

I N T E L E K T U A L N A M U D R O S T ____________S I L E

F ormat iv nost _________________________V oda

M eđuz av isnost ________________________V at r a

K R E A T I V N A L E P O T A ___________________S I L E

Radost ______________________________Z emlja

Ljubav ______________________________V az duh

P O JA V N A L E P O T A ____________________ S I L E

E r os_________________________________V oda

E mot iv nost ___________________________V at r a

T abela P olov a S v et la (S unc a i M esec a) z animljiv a je po t ome š t o se uz nju r edov no daje st r uk t ur a I nt uic ije. E v o o č emu je r eč . P olar iz ac ija I nt uic ije st v ar je v iš eg z nanja K njige K r et anja, pa se z bog t oga ne mož e dat i k omplet na st r uk t ur a P olov a Sv et la, v eć se pr edst av lja spoj K r eat iv nih K v alit et a S v et la, na jednoj st r ani i na dr ugoj, spoj P ojav nog i I nt elek t ualnog, a uz njih se daje spisak K v alit et a S ila k oji ulaz e u st r uk t ur u I nt uic ije. Na t aj nač in, osnov no Z nanje je dat o, a t ajnost nije nar uš ena:

S U N C E _______________ S I L A _____________M E S E C ____________ S I L A __________I N T U I C I JA

S t abilnost ____________Z emlja__________F ormat iv nost __________V oda_________Rav not ež a

P ok r et ljiv ost __________V az duh_________M eđuz av isnost _________V at r a_________Z ak onit ost

Radost _______________Z emlja_________E r os__________________V oda_________P r ogr esiv nost

Ljubav _______________V az duh_________E mot iv nost ____________V at r a_________S nalaž ljiv ost

Nar av no, t abele k oje su ov de dat e nisu pr ost pr ik az st r uk t ur e onoga š t o pr edst av ljaju. Unut ar njih se nalaz e mnogo slož enije f ormule i t ajni podac i. P o r eč ima V elik og M udr ac a, iz pr edgov or a t r eć em poglav lju pr v og Dela K njige K r et anja, ov e tabele su osnov a mnogih medit ac ija. Njihov o z nanje nije namenjeno samo ljudsk om niv ou v eć i niv oima dalek o v iš im od ljudsk og. I z njih, dak le, ne uč e samo ljudi, pa, pr ema t ome, njihov a st r uk t ur a nije posebno pr ilagođena naš oj ( r elat iv noj) sv est i. Upr av o z bog t oga njih je t eš k o r az luč it i dok r aja. S v ak i put k ada st e sigur ni da v am je iz njih «sv e jasno», budit e uv er eni da ć et e ubr z o ot k r it i posv e nov u oblast na k oju one upuć uju. K ada spoz nat e t u oblast , ot k r ić e v am se nov e i t ak o r edom.

P oseban pr oblem z a r az umev anje t abela jest e njihov o pr ir odno sv ojst v o k oje ih smeš t a unut ar P ar alelnih Z nanja. Š t o t o z apr av o z nač i? T o z nač i da t e t abele v až e z a sv e sv et ov e sv ih ev oluc ija i sv ih dv anaest gr upa bić a. P ogledajmo sada na t r en k olik o se ov a pr oblemat ik a uslož njav a. Š t a je t o Z nanje z a bić e E r osa? I li, š t a je z a t o ist o bić e V oda, ili V at r a, ili V az duh? Š t a je Z emlja z a bić e Radost i? Š t a su ost ale V elik e S ile z a bić e Radost i? P ost oji li r az lik a iz među Z emlje bić a E r osa i Z emlje bić a Radost i? K ak o u sv et lu sv ega ov oga sagledat i V elik e S ile i k ak o sagledat i bić a?

U Č E N JE O K V A L I T E T I M A S I L A U B I Ć U

S v ako i ma sv e K v al i t et e S i l a u seb i – t o g a i či n i b i ćem. M eđut im, nisu sv i K v alit et i S ila u ist om st anju i st at usu u bić u ( nek i su v iš e, nek i manje upr ljani, i t ak o r edom) . P o r eč ima V elik og M udr ac a ( u c elom ov om poglav lju dr ž ać emo se njegov ih r eč i) post oje č et ir i v r st e K v alit et a S ila u bić u:

- v l ad aj u ći K v al i t et i

- karakt ern i K v al i t et i

- o sv o j en i K v al i t et i i

- p asi v n i K v al i t et i .

V l ad aj u ći K v al i t et i su oni k oji bić e sv r st av aju u odgov ar ajuć u v r st u. T ak o, na pr imer , sv i ljudi z a v ladajuć i K v alit et imaju L j u b av . I st o t ak o, bić a p rv o g M eđ u sv et a z a v ladajuć i K v alit et imaju E ro s. B ić a sv ojev oljno bir aju sv oj v ladajuć i K v alit et dok se nalaz e u f az i Duha – dak le, pr e ink ar nac ije ( r ođenja) .

K arakt ern i K v al i t et i su oni k oji se k od bić a r az v ijaju spont ano, k ao pr oiz v od njihov og delanja. K ada jedno bić e, pojedinac , š ir i Ljubav ok o sebe, t o mu se onda uz v r at i k ao Radost , ili Z ak onit ost , ili k ao nek i dr ugi K v alit et – sv ejedno. K ar ak t er ni K v alit et i su, dak le, nek a v r st a nagr ade z a ispr av nu ak t iv nost i č ist oć u bić a.

O sv o j en i K v al i t et i su oni k oje bić e sv esno r az v ija u sebi sledeć i Z nanje. T i K v alit et i se jav ljaju k ao posledic a pr ak t ik ov anja t ehnik a, k oje r az v ijaju v eš t ine bić a. U t om smislu medit ac ije, ples V at r e i slič ne t ehnik e «osv ajaju ( ili bude) nov e ( nepr obuđene) K v alit et e S ila u B ić u.

P asi v n i K v al i t et i su oni k oji u bić u još nisu ak t iv ni, pa njihov ih blagodet i bić e nije još ni sv esno. M noga bić a, pojedinc i, pr ož iv e c elu sv oju ink ar nac iju ( ž iv ot ) , a ne pr obude ni jedan – jedini K v alit et u sebi. T o je v elik a š t et a jer jednom osv ojeni K v alit et ost aje i z a nar ednu ink ar nac iju. A k ak o bić e iz ink ar nac ije u ink ar nac iju ot k r iv a sv e v iš e K v alit et a – osv et ljav a ih – ono se t ak o pr ibliž av a st anju pune pr osv et ljenost i.

V l ad aj u ći K v al i t et najč eš ć e pr edst av lja iz v est an biološ k i, pa i mehanič k i k ont ek st bić a. Duh odabir e ok olnost i u k ojima ć e da se ink ar nir a, pa t ime i v ladajuć i K v alit et . M eđut im, t o ne z nač i da je ov aj K v alit et z asluž en ili osv ojen. O n je «medij» u k ojeg se ut isk uje obav ez na sudbina ( «k arma») i, k r oz njega, bić e pok uš av a da dok uč i ist inu. S a st anov iš t a pr osv et ljenog, v ladajuć i K v alit et i imaju t ek nez nat an z nač aj. A k o u ov oj ink ar nac iji bić e ima Ljubav z a v ladajuć i K v alit et , a u nar ednoj iz aber e E r os, t

o ne z nač i da ć e u nov oj ink ar nac iji da v lada Ljubav lju. No, ak o je pod ist im ov im uslov ima , u pr v oj ink ar nac iji bić e z asluž ilo S nalaž ljiv ost ( na pr imer ) k ao K v alit et , t o ć e imat i i onda k ada z a v ladajuć i K v alit et bude imalo E r os. K ak o r ek osmo, k ar ak t er ni i osv ojeni K v alit et i se pr enose iz ink ar nac ije u ink ar nac iju.

V ladajuć i K v alit et i pr edst av ljaju pr olaz nu, a k ar ak t er ni t r ajnu pr ir odu bić a. Napr edak unut ar v ladajuć eg K v alit et a najč eš ć a je napr edak z a ink ar nac iju u k ojoj se bić e t r enut no nalaz i. Na dr ugoj st r ani, osv ajanjem nov ih K v alit et a, bić e ih pr enosi u nar edne ink ar nac ije k ao sv oju t r ajnu pr ir odu.

Z adat ak je bić a spr am osv ojenih i st eč enih ( k ar ak t er nih) K v alit et a jest e da ih oč uv a u č ist om st anju. Dak le, v eć osv ojeni K v alit et u nar ednoj ink ar nac iji v alja samo č uv at i u č ist om st anju – nije pot r ebno osv ajat i v eć osv ojeno.