PEJZAŽNA ARHITEKTURA

PREDMET:Planiranje urbanih i ruralnih predela

ISPITNA PITANJA

UČENJE URBANISTIČKOG PROJEKTOVANJAPROJEKTOVANJA

GRAĐENA SREDINA

• U URBANISTIČKOM PROJEKTOVANJU• U URBANISTIČKOM PROJEKTOVANJU polje rada je kompleksna i slojevita GRAĐENA SREDINA, koja se sastoji odGRAĐENA SREDINA, koja se sastoji od prirodne, urbane i ruralne sredine.

• Proučavamo je kao skladnu i smišljenu koordinaciju urbane morfologije ikoordinaciju urbane morfologije i arhitektonskih tipologija, na čiji odnos konstantno deluju raznovrsni uticaji i SILE.

ODNOS ARHITEKTURE I URBANIZMAODNOS ARHITEKTURE I URBANIZMA

• U urbanističkom projektovanju ne postoji• U urbanističkom projektovanju ne postoji razlika između URBANIZMA I ARHITEKTURE nego se građena sredina iARHITEKTURE, nego se građena sredina i svi nivoi naselja misle i projektuju jednovremeno u potpunoj koordinaciji j p p j jmnogobrojnih slojeva i nivoa.

OTVORENI I ZATVORENI PROSTORIPROSTORI

• Ista važnost se pridaje OTVORENIM I p jZATVORENIM urbanim prostorima, jer su zatvoreni namenjeni pretežno privatnom d d k i j idomenu, dok su otvoreni namenjeni egzistenciji društva – zajednice u celini, odslikavajući jasno nivo URBANEodslikavajući jasno nivo URBANE KULTURE.

DELOVI NASELJADELOVI NASELJA

• Termin STAMBENO NASELJE se uTermin STAMBENO NASELJE se u našem urbanizmu ne primenjuje, upotrebljavaju se reči MALI GRAD ILIupotrebljavaju se reči MALI GRAD ILI GRAD U GRADU, celina ili fragment.

• Zbog toga studenti ne projektuju izdvojene• Zbog toga studenti ne projektuju izdvojene funkcije, nego delove naselja koji mogu da egzistiraju i kao nezavisni ali i kaoegzistiraju i kao nezavisni, ali i kao integralni delovi šireg okruženja.

RELACIJE IZGRAĐENIH STRUKTURASTRUKTURA

• Ni u urbanističkom ni u arhitektonskom projektovanju ne priznajemo p j j p jSLOBODNOSTOJEĆI OBJEKAT.

• On se kao pojedinačni element misli i sagledava uvek kao integralan činilac užegsagledava uvek kao integralan činilac užeg ali i šireg okruženja i konteksta sa kojim treba da uspostavi adekvatne relacijetreba da uspostavi adekvatne relacije.

KVALITETI IZGRAĐENIH STRUKTURASTRUKTURA

• KUĆE za nas nisu lepe, jer o lepoti i ukusima ne treba raspravljati nego suukusima ne treba raspravljati, nego su vredne ako prenose ZNAČENJA, odnosno GOVORE svojom idejom formomGOVORE svojom idejom, formom, artikulacijom, materijalima, elementima, detaljima o nekim specifičnimdetaljima o nekim specifičnim informacijama.

URBANA FORMA KROZ ISTORIJUISTORIJU

Istorija nije kompilacija činjenica nego pre uvid u životni proces koji je stalnoIstorija nije kompilacija činjenica nego pre uvid u životni proces koji je stalno u pokretu. S. Gidion

Da bismo, u našoj svesti, učinili hrabar skok u budućnost, nije li nam potrebno da zađemo u duboku prošlost? L.Mamford

Osnovna, podela urbanih prostora je na dve grupe: • spontane koji svoju formu grade organskim širenjem urbane strukture

saglasno, u prvom redu, prirodnim ali i veštačkim, uticajima koji se nalaze na g , p , p , j jterenu;

• planirani urbani sistemi spadaju u drugu grupu, koji nastaju kao rezultat unapred utvrđenog širenja naselja na nove teritorije. p g j j j

• Planske strukture vrlo često zanemaruju topografiju tla, rađajući još od vremena Hipodamusove sheme Mileta, tipizovane urbane forme i osnove. Ali bilo da mreža sledi konfiguraciju terena, bilo da je u sukobu sa morfologijom tla, iz tog odnosa nastaju osnovna obeležja gradskog oblika.

• Hipodamusov plan Mileta iz V veka pre nove ere, nastao u vreme helenističke kulture, javlja se u istoriji urbanizma kao prva poznatu planska forma naselja.

• Osnovna karakteristika ovog plana je ortogonalni sistem ulica na bliskom rastojanju, k ji j f i bl k lkoji je formirao blokove vrlo malih dimenzija približno 40 x 40 metara. Od t đ t l• Od utvrđenog ortogonalnog strukturnog koncepta razlikovali su se samo fragmenti uz samu obalufragmenti uz samu obalu mora, gde su bili locirani magacini, javna zdanja i tržnice jer je Milet bio jednatržnice, jer je Milet bio jedna od značajnih trgovačkih luka toga vremena.

Naselja u doba Rimskog carstva.• Kardo i Dekumanus, dve upravne ulice, na čijem se preseku obrazuje forum

čine osnovu svakog rimskog vojnog utvrđenja. Ovaj plan svoje korene g g j g j j p jnalazi u hipodamusovom planu Mileta, ali i u organizaciji etrurskih naselja.

• Ovakav sistem organizacije može se uočiti u mnogim centralnim područjima savremenih naselja zapadne Evrope, čiji koreni nastanka datiraju iz rimskog j p p , j j gperioda.

SREDNJI VEKU srednjem veku urbana struktura tadašnjih naselja imala je specifična

svojstva koja su doprinosila jedinstvenom identitetu i karakteru:j j p j• Visoke i jake zidine koje su opasivale gradove, jer je tada osnovna funkcija

grada bila zaštita od neprijatelja; • nepravilan ulični sistem sa veoma uskim ulicama strukturirao jenepravilan ulični sistem, sa veoma uskim ulicama strukturirao je

planimetrije; • Trgovi su se po pravilu nalazili ispred važnih zdanja – crkava i palata, koje

su ujedno bile osnovni elementi identifikacije i orijentacije i u visinskom ali isu ujedno bile osnovni elementi identifikacije i orijentacije, i u visinskom, ali i vizuelnom smislu.

RENESANSA

• U doba renesanse došlo je do značajnih dostignuća na mnogim poljimaU doba renesanse došlo je do značajnih dostignuća na mnogim poljima nauke i tehnike, a važna tema bila je proučavanje i projektovanje forme idealnog grada.

• principi renesansne arhitekture: – simetrija, – proporcijeproporcije – harmonija.

hij hij d l k ć Alb ti bj tk išt ž d d ti iti• hijerarhija delova kuće - Alberti: objetku se ništa ne može dodati niti oduzeti da se nenaruši harmonija celine, što se može preneti i na koncept mišljenja urbane strukture.

BAROK• Najizrazitija karakteristika društva u doba baroka svakako je

apsolutizam što se u velikoj meri odražavalo i na preobražaj urbaneapsolutizam, što se u velikoj meri odražavalo i na preobražaj urbane strukture tog perioda. Najpoznatije su transformacije koje su se desile u velikim gradovima tog doba kao što su Rim, Pariz i London. Ob i d j t j l t b d č ti i ki d• Obzirom da je postojala potreba da se učvrsti, i svakim danom dokazuje neograničena vlast vladara, jedan od načina bio je da se urbana struktura transformiše probijanjem ulica, najčešće

li ij kih i ši kih k j ć ki d k j ći jih likpravolinijskih i širokih, kroz postojeće tkivo, dokazujući njihove velike moći.

• Ulice su nekada povezivale sveta mesta kao u Rimu (transformacije p ( jpod Sikstusom V), u Parizu su široki pravci omogućavali lakši obračun sa nezadovoljnim stanovništvom, u Londonu su proširenjem njihovih otvorenih prostora obrazovane velike površine javnih j p p jparkova.

• U svakom su slučaju ovakve transformacije pripremale gradove za nove uslove saobraćaja i komunikacija koje su ubrzo posle ovognove uslove saobraćaja i komunikacija, koje su ubrzo posle ovog perioda potpuno promenile razmeru, strukturu i život urbanih aglomeracija.

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA• Jedan od značajnih uticaja na urbanu formu tokom istorije gradova, koji ima

direktne posledice na savremene odnose, imala je industrijska revolucija XIX p , j j jveka, koja je sa sobom donela kako nove oblike rada, nove energije, tako i nove sisteme komunikacija.

• Transformacije urbane strukture pod ovim silama korenito su promenile dotadašnje planimetrije, njihove organizacije, i što je najvažnije način života stanovnika koji u njima žive i rade, što se najviše manifestovalo u j j , jodvajanju mesta stanovanja od mesta rada.

• Vrtni gradovi Ebenezera Hauarda. Kvaliteti grada i sela sintetizovani u satelitskoj urbanoj strukturi u obilju vegetacije.

• Realizovani primer naselja Lečvort u Engleskoj, sa karakterističnom organizacijom bloka u formi ‘’kloz’’ – a, slepe ulice na koju su orijentisane stambene strukture.

• Sistem tri magneta, skica kojom Hauard objašnjava karakteristike grada i sela, kao i njihovih ujedinjenih kvaliteta.

SOCIJALISTIČKI GRAD• Jedna od poslednjih etapa u razvoju gradova koja sa današnje distance može da• Jedna od poslednjih etapa u razvoju gradova, koja sa današnje distance može da

dobije epitet istorijska, je koncepcija socijalističkog grada.

• Njegova osnovna karakteristika je da ne postoji razlika između gustineNjegova osnovna karakteristika je da ne postoji razlika između gustine izgrađenosti periferije i centra. Pretežno su bazirani na industrijskim tehnologijama izgradnje, najčešće se podižu monofunkcionalna stambena naselja, koja se lociraju na periferijama dotadašnjih gradova.

Osnovni elementi gradskog prostora po Kevinu Linču

KONCEPT U URBANIZMUred i uređenost?red i uređenost?

‘’Grupisanje delova’’ jedini princip iz koga proizilazi lepo preneli su nam Grci i‘’Grupisanje delova’’ – jedini princip iz koga proizilazi lepo, preneli su nam Grci i Rimljani, a oni su da bi postigli lepo ‘’imitirali prirodu’’.

Blondel

Principi arhitekture se ne menjaju, nego se menjaju sredstva. Ideja razmere ili siline ostala je ista.j

P.Rudolf

V j d j d i ičk d l li i ifič i išVerujemo da je grad i umetničko delo, ali neizmerno specifično: ono integriše i povezuje lično i socijalno, prostore i aktivnosti, kuće i prirodu, izgrađeno i slobodno, tehnološko i umetničko, materijalno i duhovno, ekonomiju i sve oblike kulture staro i novo postojeće i planirano To umetničko delo ne služi da bi sekulture, staro i novo, postojeće i planirano. To umetničko delo ne služi da bi se gledalo, nego da bi se živelo kroz vreme.

R.Radović

ŠTA MOŽE DA BUDE KONCEPT U URBANIZMU?

• POSTOJEĆE STANJE – istorija, tradicija, prošlost – sile i uticaji, od geografskih i klimatskih do najmanjih detalja (dimnjak, drvo, staza, česma),

• NAMENA POVRŠINA – odnosi, kontakti, zastupljenost pojedinih funkcija,

• ULIČNI SISTEMI – tipovi hijerarhija veze i kontinuitet• ULIČNI SISTEMI – tipovi, hijerarhija, veze i kontinuitet,

• KRETANJE, PARTIJE, POTEZI, LINIJE, AKSE, postojeće i buduće, koordinacija, veze, preklapanja...

• Distribucija i pozicija značajnih URBANIH ELEMENATA,

• Oblik, forma i razmera budućih OTVORENIH PROSTORA,

• Pozicija i distribucija JAVNIH PROGRAMA• Pozicija i distribucija JAVNIH PROGRAMA,

• POPREČNI PROFILI ULICA – koncepcija, tipologije, elementi,

• TIPOLOGIJA URBANIH BLOKOVA, razmera, karakter, spratnost, funkcije,, , , p , j ,

• SILUETA, visinska regulacija u posmatranom području,

• PRIRODNI FAKTORI, vegetacija i voda,

• SAGLEDAVANJE I DOŽIVLJAVANJE, elemenata fizičke strukture i prirodnih činilaca,

• TEHNIKE I TEHNOLOGIJE...

PRIZEMLJA OBJEKATA - OKVIR OTVORENIH PROSTORAOTVORENIH PROSTORA

Ranko Radović: prizemlje je duša kuće i njen prvi susret sa svetom.

TEME:- Granica – prelazno područje,

Otvorenost- Otvorenost,- Programi i sadržaji- Transparentnost,p- Oblikovanje,- Materijalizacija,

D bi ž ti- Dubina angažovanosti - Natkrivenost,- Ritam,Ritam,- Zanimljivost,- Regulativa,- Koordinacija,- Osvetljenost,- SigurnostSigurnost,- Vizuelne komunikacije,- Dizajn...

Šta su dobri gradovi? Citi f l J Gh lCities for people – Jan Ghel

• The battle for quality is on the small scale,Good cities for walking• Good cities for walking,

• Good cities for staying,• Good cities for meeting,• Self-expresion, play and exercise,p , p y ,• Good places, fine scale,• Beautiful cities good experiences• Beautiful cities, good experiences,• LIFE, SPACE, BUILDINGS – IN THAT ORDER.

PROGRAMI OTVORENIH URBANIH PROSTORAURBANIH PROSTORA

Urbana struktura je određena ne oblikom objekata po sebi, nego sadržajem života u njoj.A. Glikson

MANIFESTACIJE ISTINSKE MANIFESTACIJE ISTINSKE

URBANE KULTURE

PROGRAMI OTVORENIH URBANH PROSTORA MOGU BITI ZASNOVANI NA:

• ISTORIJSKIM DOGADJAJIMA

• TRADICIONALNI ŽIVOTNIM PROCESIMA

• TRGOVINI...

• SAKRALNIM SVEČANOSTIMA

• KULTURNIM MANIFESTACIJAMA

• MUZIČKIM SVEČANOSTIMA

• SPORTSKIM DOGADJAJIMA

• OBRAZOVNIM MANIFESTACIJAMA

• TRADICIONALNOJ ISHRANI

Č• POLITIČKIM MANIFESTACIJAMA

• ...

SAOBRAĆAJ U GRADOVIMA

SAVREMENE STRATEGIJE I KONCEPCIJE SAVREMENE STRATEGIJE I KONCEPCIJE planiranja različitih tipova kretanja u gradu

Gradovi u nivou oka

N j ž ij b l i jNajvažnija razmera urbanog planiranja

U maloj razmeri, pri brzini kretanja od 5 km/h ljudi se bliže upoznaju sa gradom.

Početna tačka je jednostavna: univerzalne ljudske aktivnostiPočetna tačka je jednostavna: univerzalne ljudske aktivnosti.

Gradovi moraju omogućiti dobre uslove za šetnju, stajanje, sedenje, gledanje, slušanje i pričanje.gledanje, slušanje i pričanje.

Gradsko šetanje može da se javi u mnogim varijacijama:- brzo ciljno orijentisano šetanje od tačke A do B,- polagani korak u cilju uživanja u gradskom životu i suncu,g j j g- dečije cik – cak kretanje,- kretanje penzionera da se nađu i uživaju na svežem vazduhu, - vežbanje i rekreacija,- kretanje po nalogu.

Mnogi faktori utiču na brzinu kretanja:

- kvalitet staze / rute,- parterno uređenje / površina po kojoj se hoda,- gustina ljudi prisutnih na putu,- godine i mobilnost šetača.

Uvek kada ljudi treba da stoje u javnom ambijentu, oni traže mesta duž ivica prostora, taj fenomen je definisan kao pomenuti ‘’efekat ivice’’.

Pozicioniranje na ivici omogućuje brojne pozitivne koristi:- prostor ispred za gledanje- leđa su pokrivena tako da nema iznenađenja od nazad,p j ,- često ivice daju dobru fizičku ali i psihološku podršku.

Lokalna klima je često mnogo bolja na ivicama gradskog prostora zato što je osoba zaštićena do izvesnog stepena. To su dobra mesta za boravak.

Najznačajnija funkcija niše je da ponudi nekome da ima samo d li ič i t jdelimično prisustvo na javnom prostoru.

Četiri nivoa su definisana da bi se mogao oceniti kvalitet sedenja u vezi studije iz 1990. godine koja je analizirala kvalitet prostora u centru Stokholma. Generalni zahtevi za dobra mesta za sedenje su:Generalni zahtevi za dobra mesta za sedenje su:- prijatna mikroklima,- dobro pozicioniranje na ivici prostora sa pokrivenim leđima,- dobar pogled,p g ,- adekvatno mali nivo buke koji omogućava konverzaciju.

Primarno i sekundarno sedenje.

Primarno sedenje sastoji se od mobilijara sa rukohvatima i naslonima: gradskim j j j gklupama, slobodnostojećim stolicama i stolicama kafea.

Sekundarno sedenje je takvo gde ljudi mogu neformalno i spontano da sednu i gledaju uokolo Različiti objekti mogu biti korišćen za takvu vrstu sedenja: pijedestaliuokolo. Različiti objekti mogu biti korišćen za takvu vrstu sedenja: pijedestali, stepenice, kamenje, stubići, spomenici, fontane, kao i sam parter.

Dobri gradovi za susrete

su oni koji omogućuju zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba kao što su:su oni koji omogućuju zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba kao što su: - gledanje, - slušanje - pričanjepričanje što su zajednički uslovi za sve ljude.

Vizuelni kontakt između spolja i unutra daje mogućnost za j gdoživljaje – u oba pravca.

Komunikacja i nivo bukeSvako povećanje od 8 decibala vodi do toga da mislimo da se buka udvostručila. Drugim rečima ljudsko uvo čuje 68 dB kao dvaputa glasnije od 60udvostručila. Drugim rečima ljudsko uvo čuje 68 dB kao dvaputa glasnije od 60 dB, a 76 dB je kao četiri puta jača buka od 60 db.

U Kopenhagenu nivo buke u sabraćajno opterećenim ulicama je 72 dB pri g j jnormalnom opterećenju, dok je niov buke veoma različit i dostiže i do 84 dB kada se njome kreću kamioni i autobusi.

ISPITNA PITANJA IZ KNJIGE PRIRUČNIK ZA URBANI DIZAJN

1. U prvom delu knjige pod naslovom Ključni principi urbanog dizajna spominju se braunfild i greenfild lokacije. Objasnite ove termine.

2. Poglavlje knjige Uvažavanje konteksta objašnjava šta se sve podrazumeva pod terminom kontekst u urbanizmu. Koje sve činioce treba uzeti u obzir pri analizi konteksta?

3. U delu knjige pod nazivom Mesto razmatraju se teme vezane za specifične karakteristike prostora. Koje su najvažnije komponente po kojima se procenjuje osobenost mesta?

4 K j i d l k ij t b t ti i klj čiti4. Koje prirodne resurse lokacije treba razmatrati i uključiti u dugoročno sagledavanje mogućih potencijala i kvaliteta, kao i pozitivnih uticaja na prirodnu sredinu?

5. U drugom delu knjige nalazi se poglavlje Izvodljivost. Koje elemente treba uključiti u analizu procene izvodljivost projekta?projekta?

6. Trećem delu knjige autori su dali naziv Urbana struktura. j gŠta se podrazumeva pod tim terminom?

7. U delu Okvirno rešenje kretanja razmatraju se teme komunikacije u urbanim sredinama. Koje sve elemente treba uzeti u obzir pri proceni / evaluaciji kretanja?uzeti u obzir pri proceni / evaluaciji kretanja?

8. Grad treba da je tako strukturiran da promoviše pešačka kretanja. Šta sve treba omogućiti ljudima i na kojim distancama, da bi planirali lako kretanje pešaka u pešačkom susedstvu?susedstvu?

9. Važna tema urbanističkog projektovanja je Mešanje namena. Na početku poglavlja navode se koje sve ustanove i usluge treba da imaju lokalne zajednice Nabrojte ihtreba da imaju lokalne zajednice. Nabrojte ih.

10. U poglavlju Mešanje namena deo je posvećen i jedinici p g j j j p jsusedstva. Objasnite šta znači termin jedinica susedstva?

11. Deo knjige posvećen je razmatranjima o Gustini, sadržajima i oblicima. Koje koristi se dobijaju većom gustinomizgrađenosti urbane strukture?izgrađenosti urbane strukture?

12. Posebno važan deo knjige je energetska efikasnost i izvori energije. Šta sve spada u obnovljive izvore energije?

13 U l lj U b i i i i žiž t čk li i j13. U poglavlju Urbani reperi, vizure i žižne tačke, analiziraju se kvliateti urbanih sredina. Nabrojte četiri funkcije urbanih repera?

14. Posebno poglavlje knjige posvećeno je blokovima. Šta je sve ć i ti t š j ti bl k ?moguće organizovati u unutrašnjosti blokova?

15 Pešaci su prva tema u četvrtom delu knjige koji nosi naziv15. Pešaci su prva tema u četvrtom delu knjige koji nosi naziv Uspostavljanje veza. Kojih pet načela, po autorima knjige, se treba pridržavati pri planiranju pešaćkog okruženja?

16. U knjizi se razmatraju mnogobrojne teme vezane za kvalitete ulica Nabrojte tipove ulica po kapacitetu i karakteru koje suulica. Nabrojte tipove ulica po kapacitetu i karakteru koje su navedene u knjizi.

17. U delu Oživljavanje spojeva analiziraju se elementi Aktivnog uličnog fronta. Kako se aktivan ulični front formira, čime se postiže znimljivosti vitalnosti i životvornosti ulice?čime se postiže znimljivosti, vitalnosti, i životvornosti ulice?

18. U petom delu knjige Detalji mesta analiziraju se teme Veličine i razmere zgrada. Šta su bitni elementi koji zavise od veličine i oblika zgrade, i od njenog odnosa prema g , j g pkontekstu?

19 U delu Uspešni javni prostori analiziraju se društveni19. U delu Uspešni javni prostori, analiziraju se društveni prostori. Društven prostori i žižna područja delatnostimoraju da budu adekvatno pozicionirana. Čemu posebno treba posvetiti pažnju pri pozicioniranju područja delatnosti?treba posvetiti pažnju pri pozicioniranju područja delatnosti?

20. U razmatranjima o Uspešnom javnom prostoru postoji j p j p p jpoglavlje Pobuditi čula. Objasnite kako i koja čula, sem vida, mogu da budu aktivna u javnom prostoru?

21. U delu knjige Posebna mesta razmatra se tema Jačanja lokalne osobenosti koje se mogu postići likovnom obradom gazišne ravni Kojim postupcima je to mogućeobradom gazišne ravni. Kojim postupcima je to moguće ostvariti?