pcelar_oktobar_2006

5/28/2018 pcelar_oktobar_2006

1/52


2/52

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore i

Republike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a:1601780608

SaradwaSaradwasa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom P~ela.Potom je {tampan Srpski

p~elar 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.P~elar, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su seP~elar i Srpski p~elar i odtada izlaze pod nazivomP~elar.

Ukazom predsednika SFRJP~elar je 1973. godine odliko-

van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira : 10 000. [tampa: Kolorpres Lapovo, tel. 034/853-715,853-560,[email protected]

Fotografijana naslovnoj strani:

Prof. drJovanKulin~evi}na selekcionomp~eliwakuFoto:Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}

024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti},

Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi},Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad),Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd),Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac),Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina),Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA

FoundationAPISLAVIA


3/52

PÊLAR, oktobar 2006. 433

Agardi Joèf

KAKO LEGALNO

ODGAJATI MATICE 435

Agardi Joèf

IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA

APIMONDIJE

SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA 437

NA[I SELEKCIONARI, 1. deo

APICENTAR 438

Milan S. Mateji}

PISMO PÊLARIMA ZA OKTOBAR 440

Gerhard Liebig

MOGU]I UZROCI GUBITAKA

TOKOM ZIME 443

Ghazwan Kanbar

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKAINFEKCIJA POVREDA

KOJE NAPRAVI VAROA

KOD LUTKE PÊLE 447

Zoran Petrovi}

VI[ENAMENSKA

MRE@ASTA PODWAÂ 452

Dragutin Gaji}

UPOTREBA I KORI[]EWE PARNIH

TOPIONIKA PRI TOPQEWU

PÊLIWEG VOSKA 456

Aleksandar Bikar

TOPIONIK 100% 458

Vlastimir Spasi}

SVE NA[E IZLO@BE 460

Petar @. \ergovi}

PÊLE TREBA VOLETI KAO I

^LANOVE PORODICE 461

Dejan Krecuq

PRVI ME\UNARODNI FORUM

APIMONDIJE O APITERAPIJI

APIMEDICA2006. 463

SKUPOVI I REPORTA@E 465

Agardi Joèf

KAKO LEGALNO

ODGAJATI MATICE

Joèf Agardi vam prenosi

stav Izvr{nog odboraSPOS-a po pitawulegalnog odgajawa matica,do koga se do{lo nakondetaqnog razmatrawaZakona o unapre|ewu

sto~arstva, jer se pokazalo da re{ewe kojenam se intenzivno name}e nije i jedino! 435

Gerhard Liebig

MOGU]I UZROCI

GUBITAKA

TOKOM ZIMEPoznati nema~ki nau~niknam prenosi svoja iskust-va koja je stekao krozistraìvawa duga vi{eod 20 godina, sprovo|enana velikom brojudru{tava. Iznosi i neko-liko kontroverznihzakqu~aka do kojih je

do{ao, te zato ovaj tekst predstavqa pravoosveèwe u svetskoj literaturi. U narednim

brojevima ima}ete priliku da ~itate jo{nekoliko wegovih, mo`da jo{ boqih i zapraksu vrednijih tekstova! 443

Ghazwan Kanbar

ULTRASTRUKTURA

I BAKTERIJSKA

INFEKCIJA

POVREDA KOJE

NAPRAVI VAROA

KOD LUTKE PÊLE

Elektronski

mikroskop i upornostistraìva~a otkrivajunam nepoznate~iwenice o varoi i{tetama koje izazivap~elama 447

K o n e z n a n e k a u ~ i ~ i t a j u } i P ~ e l a rK o z n a n e k a u ` i v a u o b n a v q a w u g r a d i v aK o z n a b o q e n e k a t o i n a p i { e

Izdvajamo iz sadràja


4/52

434 PÊLAR, oktobar 2006.

Kada videh {ta se sve de{ava oko nas, ave}ina }uti i trpi, setih se jedne stare iz-reke: Onaj koji svakog dana trpi grdwe, slu-{a ono {to najvi{e voli. Ovih dana odlu-~ih da i sam }utim. Neka mi oproste oni ko-

ji redovno ~itaju ovu rubriku, kako bi mi iBog mogao da oprosti.

Re

~ ur

e

dn

i

k

a

Misao meseca

Kad ti gomila aplaudira,razmisli {ta si pogre{no u~inio.Kad ti aplaudira samo jedan ~ovek,

znaj da si sigurno u pravu.

Republika Srbija, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivredeUprava za veterinu

Br: 323-07-7164/2006/2; Datum: 23. 8. 2006; BEOGRAD, Omladinskih brigada 1

DOPIS MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

O REGISTRACIJI PÊLIWAKA

U ciqu postizawa sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, kao i kontrole inadzora sprovo|ewa mera zdravstvene za{tite, potrebno je da se izvr{i upis svihdràlaca p~ela u Registar dràlaca p~ela odnosno p~eliwaka. Molimo vas da ovuinformaciju prenesete ~lanovima udruèwa, a prema dogovoru dostavqamo vam

uputstvo {ta je od podataka i priloga potrebno da stranka podnese radi uvo|ewa uRegistar.

Da bi se izvr{io upis u Registar dràlaca p~ela p~eliwak potrebno je slede-}e:

1. Zahtev za upis u Registar dràlaca p~ela, sa slede}im podacima: Ime i prezime vlasnika p~eliwaka, broj li~ne karte, adresa, mesto, op{tina,

kontakt telefon; Zimsko sedi{te p~eliwaka/ko{nica broj katastarske parcele, ime i pre-

zime vlasnika katastarske parcele gde su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskomperiodu;

Broj ko{nica na dan podno{ewa zahteva.2. Vlasnik parcele treba da priloì dokaz o vlasni{tvu nad parcelom, ili ako

je parcela iznajmqena, original ili overenu kopiju ugovora o zakupu zemqi{ta gdesu p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom periodu.

3. Kopiju ugovora sa nadle`nom veterinarskom organizacijom koja obavqa zdrav-stvenu za{titu p~ela.

4. Potvrdu, ako je poqoprivredno gazdinstvo upisano u registar poqoprivred-nih gazdinstava Republike Srbije.

5. Dokaz o uplati ORIGINAL UPLATNICASvrha: tro{kovi postupkaIznos: 1 500,00 dinaraBroj ìro ra~una: 840156284588Broj modela: 97

Poziv na broj: 0241900000074232101Primalac: Uprava za veterinu6. Ukoliko je u pitawu pravno lice, fotokopiju re{ewa Agencije za registar

privrednih subjekata o upisu preduze}a u Registar privrednih subjekata.


5/52


Selekcijski posao, reprodukcija i pro-daja matica je u Srbiji regulisana Zakonom

o sto~arstvu koji je donet 1991. godine i ume|uvremenu vi{e puta dopuwavan i mewan.Zakon reguli{e da se u Srbiji moè ga-

jiti, reprodukovati i prodavati Apis melli-fera carnica. Zna~i da dràva {titi datu ra-su medonosne p~ele i ima na~ine da tu za-{titu i obezbedi. Uvoz matica nije dozvo-qen, samo mo`da u nau~ne svrhe sa posebnimodobrewem.

Selekcija i obezbe|ewe odràvawa rasese odvija u selekcijskim centrima a repro-dukcija i prodaja se odvija uz pomo} koope-

ranata, {to zna~i da selekcijski centar ireproduktivna stanica moraju biti pravnalica, tj. preduze}a koja moraju da ispuwava-

ju odre|ene uslove. Zakonom su definisanipotrebni uslovi u odnosu na kvalifikacio-nu strukturu zaposlenih.

Centri naj~e{}e nemaju mogu}nosti daodgajaju ve}i broj matica za trì{te takoda }e angaòvati kooperante, iskusne p~e-lare i odgajiva~e matica da rade za wih. Upromet se mogu staviti samo matice koje po-ti~u od selekcionisanog biolo{kog mate-rijala (~lan 37 Zakona o merama za unapre-|ewe sto~arstva).

Prakti~no to zna~i da bilo ko od p~ela-ra ko bi èleo da proizvodi matice za tr-ì{te to moè da uradi iskqu~ivo prekonekih od selekcijskih centara ili repro-duktivnih stanica, normalno uz znatno uma-wenu cenu za neposrednog odgajiva~a. Ovore{ewe nam se intenzivno name}e i poku-{ava prikazati kao jedina mogu}nost legal-ne prodaje matica.

Ovakvo stawe, izgleda, ne odgovara ni-kome, sem onima koji projektuju osnivaweCentara i Stanica.

Centri i Stanice nisu zadovoqni jerimaju velike tro{kove za ispuwavawe uslo-va (pre svega oko kvalifikacione struktu-

re zaposlenih), nalaèwe trì{ta za odga-jene matice i drugo. Kooperanti nisu zado-

voqni jer dobijaju mawu cenu za proizvede-ne matice i nikada nisu sigurni u plasmanistih. êsto nisu zadovoqni ni kupci, jerne dobiju uvek deklarisano dobar kvalitetmatica.

Kako se selekcija i odgajawe maticaobavqaju u drugim zemqama?

U inostranstvu, u zemqama za koje imamopodatke (Rumunija, Bugarska, Ma|arska, Hr-vatska, Turska, Meksiko, Argentina, Ukra-

jina) selekcija matica i o~uvawe rasnih ka-

rakteristika se obavqa u institutima i se-lekcijskim centrima dok je reprodukcija iprodaja matica koje poti~u od selekcioni-sanog biolo{kog matrijala iskqu~ivo po-sao p~elara, odgajiva~a matica. U nekim ze-mqama reprodukcija matica je jo{ liberal-nija (Francuska). Svi koji èle da se bavereprodukcijom matica javqaju se Ministar-stvu, koje proverava ispuwenost uslova. Pr-ve matice su selekcionisane, one se razmno-àvaju i stavqaju u promet. Cena te matice

je oko 80 evra (Bugarska) i ona se daqe re-

KAKKAKOOLLEEGGAALNLNOOOODGDGAAJAJATTIIMAMATTIICCEE

Agardi Joèf24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558, [email protected]

Krawska (banatska), italijanska ili... hibrid?


6/52


produkuje. Kontrolu proizvedenih maticavr{e ili ne vr{e selekcijski centri i in-stituti.

Po{to selekcijskih centara i repro-duktivnih stanica ne moè biti mnogo (sku-po zasnivawe i odràvawe), ostavqa se mo-gu}nost p~elarima da vr{e reprodukcijumatica koje poti~u od selekcionog biolo-{kog materijala i samo se vr{i kontrola usmislu zna~ajnijeg odstupawa od rase. Poka-zalo se da matice koje poti~u iz centara ioplo|uju se sa lokalnim trutovima (na tompodru~ju postoje}i ekotip p~ela) daju vrlodobre rezultate za to podru~je odnosno datiareal. Kontrola je potrebna da bi se obez-bedilo da kojim slu~ajem nije prisutna nekadruga rasa, slu~ajno ili namerno, koja bipromenila karakteristike na{e za{ti}enerase p~ela.

Kako onda biti legalan?

Na{ Zakon u ta~ki 24. daje mogu}nost dai p~elari mogu reprodukovati matice od se-lekcionisanog biolo{kog materijala i sta-vqati ih u promet. Da bi to postigli trebada ispuwavaju odre|ene uslove koji su defi-

nisani u ta~ki 24. Zakona, a za ~ije sprovo-|ewe je zaduèno Ministarstvo poqopri-vrede, {umarstva i vodoprivrede. Nadzor sevr{i preko poqoprivrednih inspektora.

Drugim re~ima, Zakon dozvoqava p~ela-ru (koji ispuwava sve druge uslove) da od re-gistrovanih odgajiva~a kupi jednu maticu(jer ona direktno poti~e od selekcionisa-nog materijala) kao i bilo koji drugi kupaci da od we vr{i daqu reprodukciju i nepo-

srednu prodaju krajwim kupcima, tj. p~ela-rima.

Mi jednostavno moramo da omogu}imo

slobodu izbora svim na{im ~lanovima kojièle da se bave odgajawem i prodajom mati-ca od selekcionisanog biolo{kog materija-la, ali samo po{tuju}i Zakon.

Zakon im omogu}uje da to rade udruèniu neki od centara ili stanica tako da wiho-ve matice prodaju centri ili stanice, ilida rade samostalno u saradwi sa istim, alida se na trì{tu pojavquju samostalno.

Ocenu kvaliteta daju relevantne ustano-ve (samo u smislu da li zadovoqava osnovnemorfolo{ke i taksonomske osobine rase

koja se zakonom {titi tj.Apis mellifera carni-ca), a trì{te odnosno korisnici bi}e ne-milosrdni u oceni kvaliteta i prilago|e-nosti matica wihovim potrebama.

Na ovakav na~in doprinosimo sloboditrì{ta i u krajwoj liniji poboq{awukvaliteta matica, a samim tim i pove}awuekonomi~nosti u p~elarstvu.

Ujedno molimo sada{we i budu}e odgaji-va~e matica koji èle da samostalno odgaja-

ju matice da se jave SPOS-u radi stvarawaevidencije i mogu}nosti zastupawa wihovihinteresa prema Ministarstvu.

U skup{tinskoj proceduri je i novi Za-kon o poqoprivredi koji }e definisati se-lekciju i reprodukciju kod doma}ih ìvo-tiwa i p~ela, kako nezvani~no saznajemo ta-ko {to }e poslove reprodukcije poveritiudruèwima i pojedincima. Novi Zakon opoqoprivredi, prema tome trebao bi u pot-punosti da re{i sve dileme oko selekcije ireprodukcije matica. Ali, samo ako u wego-voj izradi budu po{tovani stavovi i inte-

resi p~elara Srbije oli~eni kroz SPOS, ane stavovi pojedinaca vo|eni nekim drugiminteresima.

Krave su obeleène.Ostale su samo jo{ matice.

Dok veprovejo{ uvek vode

po seluna parewe,

p~eliwe matice(koje su ina~e

divqe ìvotiwe)su stavqene u

centarpa`we!

P~elari,radujte se!Kona~no smova`nija grana

poqoprivrede odsviwarstva!Foto: @ivoslav Stojanovi}


7/52


Me|unarodni simpozijum Selekcija iodgajawe matica u organizaciji Apimondi-

je i P~elarskog saveza Bugarske odràn je uSofiji od 1. do 3. septembra 2006. u lepomhotelu Kempinski Zografski.

U sklopu simpozijuma se odràvao iApi-expo, sajam p~elarstva. Na simpozijumu suu~estvovali nau~ni radnici, p~elari i od-gajiva~i matica iz Francuske, [panije, Ar-

gentine, Meksika, Rumunije, Danske, Tur-ske, Rusije, Albanije, Gr~ke, Ukrajine, Bu-garske i moja malenkost kao predstavnikSrbije.

Predstavqawe prijavqenih radova i di-skusija su se odvijali u konferencijskoj sa-li hotela, u petak i subotu u vremenu od 8.30do 18 ~asova sa pauzama za kafu i ru~ak. Nasimpozijumu su sa radovima u~estvovala idva p~elara iz Srbije, Miqko [qivi} iSr|an Todorovski, ali nisu bili prisutnida ih izloè.

Teme radova su bile vrlo interesantne irazli~ite. Od nau~nih radova pojedinih na-u~nih radnika pa do p~elara prakti~ara savrlo prakti~nim temama iz oblasti odgaja-wa i selekcije matica. Posebna oblast o ko-

joj je bilo dosta re~i su bila iskustva i pro-blemi u trgovini maticama u svetlu pojavepojedinih p~eliwih parazita (mala ko{ni-~ina buba, varoa u Australiji i Novom Ze-landu kao i pojava afrikaniziranih p~ela uArgentini i Meksiku). Posebno su intere-santne bile diskusije nakon izloènih ra-dova. U diskusijama su u~esnici mogli sa-znati mnogo interesantnih i prakti~nih~iwenica.

Jedna od ~iwenica koja je konstatovanakod ve}ine izlaga~a je velika va`nost koja

se pridaje pin testu kod odgajawa matica(P~elar je o tome pisao u broju za januar

2006. na strani 17primedba urednika) kaoi kod odabira dru{tava koja }e biti podvrg-nuta daqim selekcijskim metodama (ukrat-ko, pin test je postupak kada se na jednom ra-mu sa zatvorenim leglom obeleì povr{inasa 100 }elija, larve se usmrte i prati se br-zina kojom }e dru{tvo izbaciti larve i

o~istiti }elije).Na osnovu ovog testa izvodi se zakqu~ako stepenu higijenskog pona{awa p~ela u jed-nom dru{tvu. Smatra se da dru{tva sa viso-kim stepenom higijenskog pona{awa imajuve}e {anse u borbi protiv parazita i bole-sti.

Selekcijski posao se vr{i pre svega uinstitutima, centrima i naj~e{}e se p~eleodabiraju prema slede}im karakteristika-ma:

1. {to mawi stepen agresivnosti;

2. {to vi{e izraèno higijensko pona-{awe;

3. sklonost ka sakupqawu nektara i po-lena.

Instituti i selekcijski centri imajuzadatak da vr{e selekciju u tom pravcu i da{tite rasu (ako to zakon traì), a p~elarisu ti koji vr{e odgajawe matica za trì-{te. Proizvodwa matica je posao spretnihi kvalifikovanih p~elara sa ve}im brojemdru{tava i odre|enim staòm u p~elarstvu.

Kao zakqu~ak, moè se re}i da je simpo-zijum bio vrlo interesantan i koristan.Organizacija je bila dobra. Jedino je API-EXPO bio dosta mali, sa malo izlaga~a i saskromnim eksponatima i opremom.

Joèf Agardi

IZVE[T JZVE[T J S SIMPOZI JUMIMPOZI JUM PIMONDI JEPIMONDI JESELEKCIJA I

SELEKCIJA I ODGAJAWE

ODGAJAWE MATICA

MATICA


8/52


Ovih dana se mnogo govori o selekciji iodgajawu matica. U ciqu da se p~elarimaSrbije pruì prava informacija, odlu~iosam da posetim oba na{a selekciona centra,napravim reportaè i prezentujem ono {tosam tamo video i saznao. Ovih dana se pru-ìla prilika (14. septembar 2006) da najpreposetim Apicentar koji vodi prof. dr JovanKulin~evi}, a koji je i puno stariji od dru-gog centra, jer se profesor selekcijom ma-tica bavi ve} 26 godina, a na poslovima se-lekcije radio je i u Americi u prethodnom

periodu.

Moram re}i da nisam o~ekivao sve ono{to sam video. Selekcioni p~eliwak broji90 ko{nica sa 8 linija u dvogodi{wem pra-}ewu i nalazi se u dvori{tu crkve u Vrani-}u. Zatekao sam zaposlene u brojawu opalevaroe od tretmana (prethodnih godina, pro-fesor je koristio ameri~ke Checkmite tra-ke, na bazi kumafosa, a ove godine je prime-nio i na{ Superstrips). Ove godine i na wi-hovom p~eliwaku ima vi{e varoe. Drugip~eliwak, udaqen vi{e stotina metara odselekcionog, broji 88 ko{nica i sluì za

formirawe dvoramnih i troramnih oplod-

NA[NA[IISESELLEEKCKCIIONAONARRII1. d1. deoeo

AAPPIICCEENNTTAARR

Na selekcionom p~eliwakukoji broji 90 zajednica


9/52


waka na celim LR ramovima u prole}e. In-teresantan je na~in rada sa ovim ko{nica-ma. Prilikom formirawa oplodwaka u pro-le}e, zajednice se maksimalno oslabe oduzi-mawem ramova sa leglom i medom. One osta-

ju na istoj lokaciji, dok se oplodwaci noseu {umu udaqenu desetak kilometara. Osla-bqene zajednice se do suncokretove pa{eponovo razviju, na suncokretu sakupe lepuzimnicu i veoma sna`ne i sa optimalnom za-lihom hrane ulaze u zimu, u {ta sam se ili~no uverio. Na ovom p~eliwaku nalazi sevelika zgrada Apicentra, gde je skladi{teopreme i gde se obavqa provera zdravstve-

nog stawa p~eliwih zajednica, pre svega naprisustvo nozemoze, jer je to najopasnija bo-lest koja mo`e da kompromituje odgajawematica. Po{to ove zajednice slu`e iskqu-

~ivo za selekciju i oplodwake, radi sigur-nije za{tite od nozemoze, redovno im sekrajem oktobra, daje fumagilin u propisa-noj dozi (ne uve}anoj) kroz 3 litra {e}er-nog sirupa. To se radi u periodu kada leglo

ve} nestaje, tako da se lekoviti sirup skla-di{ti direktno u zoni iznad klubeta i bi}ebrzo utro{en.

U {umi se p~ele nalaze na dve lokacije.Na jednoj su samo oplodwaci, a na drugoj se

nalazi 67 odgajiva~kih dru{tava, pored ve-like zgrade sa p~elarskom opremom u kojojse vr{i i presa|ivawe larvi, izlivawe ma-

ti~waka i sli~no.Sam Apicentar, tj. profesor Kulin~e-

vi} sa 3 svoja saradnika, odgajio je ove godi-ne oko 3 000 matica, dok je ukupna proizvod-wa bila ne{to preko 9 000 matica.

Ovih dana sam poku{ao da stupim u kon-takt i sa na{im drugim selekcionarom,profesorom Mladenovi}em, ali ga nikakonisam mogao da na|em u kancelariji. Jedanod ~lanova redakcije je oti{ao do Radmi-lovca (gde se nalazi banka gena), ali tamonije bilo nijedne ko{nice sa p~elama. Ve-

rovatno su negde odseqene, ali rukovodstvoRadmilovca nije znalo gde, pa su ga uputilina profesora Mladenovi}a. Po{to do danasnismo uspeli da ga kontaktiramo, ovom pri-likom mu upu}ujem javni poziv da me pozovei ja }u obi}i i wegov selekcioni centar ip~elarima podneti ovakav izve{taj ve} unarednom broju. Nadam se da }e prihvatiti

ovaj poziv, a posetu bi mogli da organizuje-mo ve} tokom Ta{majdanske izlo`be, u su-botu 7. oktobra (kada profesor i tako dola-zi na Ta{, da bi u~estvovao u tribini) na-kon tribine, kada bi verovatno bilo jo{ za-interesovanih za ovu posetu.

Urednik

88 ko{nicaod kojih }e se

u prole}eformiratioplodwaci

Pedantan doma}inpedantan p~eliwak

67 odgajiva~kih dru{tava


10/52


U oktobru, mi p~elari, svakako imamo o~emu da pri~amo. Koli~ina tema je mala,ali su varijacije dosta velike. To su obi~nopropu{tene i nedoìvqene pa{ne prilikeili pristupi u le~ewu nekoliko bolestip~ela. Ove godine }e se verovatno govoritii o relativno toplom letu, kao i o sunco-kretu koji je u mnogim krajevima podbacio inije pruìo o~ekivano medewe.

Oktobar je tipi~an jesewi mesec kadatemperatura osetno brè pada nego u sep-tembru. Razdobqa sun~anih dana su kra}a,ima vi{e padavina i vetra, tako da ima do-

sta dana sa niskim temperaturama. Obi~noje kasno i kontraproduktivno nadokna|iva-ti propu{teno na p~eliwaku. Gre{ke kojesmo napravili, ne smemo ponoviti idu}e go-dine.

Zdravstveno stawe p~ela

I kada ve} svi pomislimo da je ova temadavno pro~itana kwiga, varoa nas iznenadi!P~elari raznih profila iz prve ruke dajusli~ne komentare: Varoe ima na stotine,na hiqade. Situacija je sli~na kako kod

onih koji su primewivali biolo{ko-alter-nativni pristup, tako i kod onih koji su ko-ristili ~istu hemiju. Sigurno je da sve {tobi se stavilo u ko{nicu, ostvarilo bi neka-kav efekat, pa su tako na scenu stupale le-tvice natopqene fluvalinatom, palili suse listi}i natopqeni amitrazom Ipak,ve}ina p~elara jo{ uvek nije ostvarila ~akni preduslove za ravnopravnu borbu sa varo-om, jer ~uo se samo glas naroda, a ni{ta odglasa razuma i ba{ ni{ta od glasa nauke. I

bez obzira koliko se govorilo da fluvali-nat stimuli{e razvoj kre~nog legla, i koli-ko god se pisalo o {tetnosti amitraza, p~e-lari su ova sredstva vi{e ili mawe upotre-bqavali. Samo su predavawa u ve}im cen-trima i udruèwima pomagala da se prihva-

te ~ista organska sredstva za za{titu p~e-la, meda i voska.

Nekada je takozvana antivarozna pod-wa~a bila preporu~ena bar na 10% ko{ni-ca na p~eliwaku, ali danas je jasno da prekocele godine wome mora biti opremqena sva-ka ko{nica. Organizovana primena i pra}e-we rezultata bilo kojeg sredstva protiv va-roe nikad nije dogovorena, pa nam sva opalavaroa nije donela nikakve dodatne inform-acije (osim malobrojnim pojedincima).Ostaju nam pitawa na koja smo mogli da da-mo odgovor, a nismo:

Koliko je varoe ostalo na p~elama? Koji je procenat opalih varoa bio mr-tav?

Koliko je bilo legla u ko{nici u tre-nutku tretmana?

Ipak, i bez ovih odgovora, mnogi }e bitisre}ni {to su spasili svoje zajednice, ali

dugoro~no gledano, tu sre}i nema mesta. Ve}za narednu p~elarsku sezonu svima mora bi-ti jasno slede}e:

Ako se deo oborenih varoa vratio nap~ele zbog svoje prirodne delimi~ne otpor-

PPIISMO PSMO P ÊELALARRIIMAMAZZA OA OKTKTOOBBAARR

Milan S. Mateji}Ul. Dragi{e [uleji}a bb, Vla{ki Do, 11423 Azawa, (026) 40-11-18, (064) 21-23-640

[email protected]

Zato je va`no da bar na odre|e-nom broju ko{nica imamo fijoku is-

pod mreè, kako bismo znali kolikoje varoe otpadalo iza svakog tretma-na i tako stekli uvid u stawe sa varo-om u dru{tvima pred ulazak u zimu.

âk i kada nema tretmana, premaprirodnom opadawu moè se saznatistepen zaraènosti dru{tva, {to je,sloì}ete se, tako|e od velike va-`nosti.


11/52


nosti, to zna~i da }emo idu}e godine imativi{e rezistentnih varoa na primeweni pre-parat;

Ukoliko u vosku ostavimo rezidue odkori{}enih preparata, u slede}im genera-cijama stvori}e se jo{ vi{e otpornih va-roa.

Drugim re~ima, moramo napraviti jasnustrategiju u borbi protiv varoe koja }e sa-dràti precizno definisane termine tre-tirawa ~ime }emo obezbediti potpunu kon-trolu nad koli~inom varoe u na{im p~eli-wacima, kao {to se to ve} radi u razvijenimp~elarskim zemqama Evropske Unije.

U neveselom, ali savesnom tonu zakqu-~ujem da su mnogi i ovaj put propustili daskupe vrlo korisne informacije i da su sa-mi sebi iskopali jamu za nadolaze}u godinu,a tako je malo trebalo uraditi da do toga nedo|e

Samo sa pouzdanim podacima o svakoj ko-{nici (broj ramova sa leglom, medom, pole-nom) moèmo upore|ivawem spoznati kojesu to uzorne ko{nice kakve bi hteli da ima-mo. Kad to znamo, moèmo sprovoditi i od-govaraju}e mere kojima }emo od prose~nih

dru{tava dobiti visokoproduktivna. Zato,p~elari, pri va`nijim sveobuhvatnim pre-gledima ko{nica uzmite olovku u ruke, ko-rist je neprocewiva.

Borba protiv varoe

Koncept alternativnog suzbijawa varoeInstituta za p~elarstvo u [vajcarskoj,krajem oktobra i novembra, kada su dru{tvabez legla, nalaè takozvani zimski tretmankojim bismo osigurali najniù po~etnu po-pulaciju varoe za idu}e prole}e. Prvi ko-

rak smo u~inili u avgustu po zavr{etku vr-cawa, a u danima pred nama, nakon nestankalegla, korisna je upotreba oksalne kiseli-ne.

Postoje tri metode primene oksalne ki-seline, ali je za p~elare najlak{a metodanakapavawa wenog rastvora po p~elama.Kod ove metode upotrebqava se rastvor 35 gdihidrata oksalne kiseline u litru rastvo-ra {e}era i vode u razmeri 1:1 (za litar ta-kvog rastvora treba pome{ati 600 g {e}era

i 600 ml vode). Po punoj ulici zaposednutojp~elama nakapava se 5 ml rastvora. Ova me-toda je dala odli~ne rezultate, te se veomara{irila jer je laka i brza za izvo|ewe, pa

je za verovati da }e veliki broj p~elara iove zime iskoristiti wene prednosti i

osloboditi se varoe u visokom procentu. Nepreporu~uje se ponavqawe tretirawa istezime, odnosno jedna generacija p~ela sme bi-

ti tretirana oksalnom kiselinom samo jed-nom. Korektno obavqen tretman uklawaskoro svu varou i u potpunosti iskqu~ujeprole}ni tretman protiv ovog opasnog pa-razita. U svakom slu~aju, pre upotrebe ok-salne kiseline pro~itajte jo{ jednom de-taqnije uputstvo dato u P~elaru (9/2004,10/2005). Metodu sublimacije pomo}u poseb-nog aparata (sublimatora) uglavnom kori-ste vlasnici A@ ko{nica, kod kojih je na-kapavawe tehni~ki nemogu}e, i to ~ine veo-

ma uspe{no. Kod ove metode treba naglasi-ti da se u krajevima sa ekstremno hladnim idugim zimama preporu~ena doza od 2 g po ko-{nici mora smawiti na 11,5 g.

Optimalne koli~ine i pravilanraspored zimskih zaliha hrane

Za pove}awe zimskih zaliha hrane putemprihrawivawa je kasno. Matica, prirodno,

Ko ne broji varou, broja}e prazne ko{nice


12/52


obustavqa polagawe jaja, a priroda ne pru-à p~elama bilo kakvu obilniju pa{u, pana{e zakasnelo prihrawivawe samo {teti

zimskim p~elama i iscrpquje ih na u{trbkasno izleènih radilica. Tako|e, proble-mati~na je i potro{wa polena koji je neop-hodan i preko potreban za rano podizaweprole}nih p~ela koje za opstanak dru{tvamnogo vi{e vrede u odnosu na letwe. Da pod-setimo, optimalne koli~ine zimskih zalihahrane zavise od vi{e faktora (snaga p~eli-weg dru{tva, tip ko{nice), ali u svakomslu~aju bi trebalo da iznose od 15 do 25 ki-lograma meda. Razume se, p~ele tokom zimene}e utro{iti svu ostavqenu koli~inu me-

da i cvetnog praha, ali treba imati na umustaru p~elarsku poslovicu: Med na medu

rodi.

Raspored hrane treba da je takav da onabude lako dostupna p~elama tokom celog

zimskog perioda. To zna~i da bi po~etkomzime iznad klubeta trebalo da se nalaze do-bri venci meda, a sa jedne strane ramovi do-bro napuweni medom i cvetnim prahom. Dabi se to postiglo, p~ele se manipulacijom

ramova jo{ po~etkom avgusta usmeravaju dazimsko klube formiraju u jednom kraju ko-{nice, predwem dowem delu bliè letu.

Stabilne, ispravne ko{nicei za{ti}en p~eliwak

Jasno je da }e p~ele uspe{nije savladatisurove zimske uslove ìvota ako se nalaze uapsolutno ispravnim ko{nicama, na sta-bilnim postoqima i ako je p~eliwak za-

{ti}en od upada nepoèqnih posetilaca.Naravno, o ovom uslovu je trebalo voditi

ra~una tokom cele godine, tako da sada u tompogledu ne bi trebalo da ima problema. Na-dolaze}i period iziskuje potpuni mir nap~eliwaku, a p~elaru pruà priliku da re-zimira svoja iskustva, da pose}uje ve}e iz-lo`be kako bi do{ao do novih alata, da seinteresuje za predavawa koja obavezno trebapose}ivati jer su ona izvor najnovijih, a sa-mim tim i najva`nijih informacija za rado-ve sa na{im p~elama.

Sve u svemu, ostanimo rukovo|eni quba-vqu u postupcima prema ovim divnim insek-

tima. P~ele i wihovu prirodu treba sve vi-{e i dubqe upoznavati i ~initi sve u skla-du sa wihovim navikama, instinktima i po-trebama. Budimo sigurni da }e nam one svedesetostruko vratiti.

Budite oprezni!Voskov moqac je jo{ uvek aktivan.

NANAGRGRAADNADNAIIGRGRAAsa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca

Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtovima Slo-bodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i

www.fotopcelar.bravehost.com.Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobija-

ju vredne nagrade.SEPTEMBAR: Pobedila je fotografija Du{ana Stoj-

kovi}a iz Kru{evca.


13/52

Jo{ i pre sto godina, kada varoe nije bi-lo, zimski period je vaìo kao posebno te-

àk za p~eliwa dru{tva. I tada, kao i da-nas, bitna je preventiva gubitaka u zimskomperiodu, a to je takva priprema za zimu dadru{tva u wu u|u jaka, sa mladim sa}em, mla-dim maticama i sa dovoqno hrane. Ipak, ipored ovih mera predostro`nosti, i u XXveku dolazi do gubitaka zajednica u zimskomperiodu od oko 10%. Nakon pojave varoe,ovakvi slu~ajevi su u~estaliji. U Nema~koj

je gubitak dru{tava u zimskom periodu2002/2003. iznosio ~ak 30%, a ve} tri godine

kasnije 2005/2006. umawen je na 20%. Ovakvigubici su tri puta odnosno dva puta ve}i ne-go {to je to bilo uobi~ajeno ranije. Ipak,to ne zna~i da je p~ela ugroèna. Potenci-

jal razmnoàvawa p~ela omogu}ava svakomp~elaru da svoja dru{tva svakog prole}audvostru~i, a da pritom unos meda nije uma-wen. Kriti~na situacija nastaje tek kada jevi{e od polovine zajednica uginulo tokomzime, a razlozi gubitaka nisu poznati.

Varoa

Posledwe dve zimske sezone u kojima jedo{lo do gubitaka, pokazale su da nisu svip~elari doìveli gubitke. Prema za sadadostupnoj statistici, prijavqeni su razli-~iti rezultati o uzrocima gubitaka u raz-li~itim regionima. Iz tih razloga se is-kqu~uje mogu}nost da su gubici prouzroko-vani vremenskim uslovima ili pa{om.Glavni razlozi su verovatno individualneprirode, {to su potvrdili i egzaktni re-zultati na osnovu poslatih uzoraka uginu-

lih p~ela i detaqnog ispitivawa pogo|enihp~elara. Na prvom mestu se nalazi varoa, tj.weno nedovoqno suzbijawe (grafikon 1).

Ovakva ocena o dinamici populacijep~eliweg dru{tva zasniva se na rezultati-ma istraìvawa, koje je zapo~eto 1984. godi-

ne, gde se godinama detaqno prati preko 100dru{tava, da bi se utvrdio uticaj poloàja,

vremenskih uslova i mera p~elara koji uti-~u na razvoj zajednica i wihovo prezimqa-vawe. Sa ovim projektom obuhva}ena je ce-lokupna kompleksnost problema zvanog va-roa (razvoj zaraènosti, {tete, rezistent-nost i tolerancija varoe, nastupawe sekun-darnih bolesti, koja sredstva su prilikomtretmana efikasna i metode tretmana).

Petnaest p~elara iz pokrajine Baden-Wrttembergje u zimskom periodu 2005/2006.godine u svrhe testirawa ustupilo 150 mo-nitoring dru{tava, beleìli su wihovu ja-~inu i zaraènost varoom tokom pripremaza zimu u oktobru i na kraju zime u mar-tu/aprilu.

Za vi{e od 3 000 p~eliwih dru{tava do-sada{wi podaci o prezimqavawu nisu done-li nova saznawa, ali jasno dokazane prepo-ruke za uspe{no prezimqavawe ipak nisupoznate mnogim samozvanim ekspertima,koji kao posledicu ugiwavawa dru{tava vi-

de ekolo{ki krah prirode i neka nepovoq-na de{avawa u woj.


Priredila: Danijela Stojkovi}Preuzeto iz nema~kog ~asopisaDie Biene za avgust 2006. godine.

MOMOGGUU]I]IUUZZRROOCCIIGGUUBBIITTAKAAKATTOOKKOMOMZZIIMMEEDr Gerhard LiebigSavezni Institut za p~elarstvo, Nema~kaUniverzitet [email protected]

Uginu}e od gladi!


14/52


Obimne pripreme za zimu

Najva`niji faktor za uspe{no prezi-mqavawe jeste ja~ina dru{tva (grafikon 2).Kriti~an (minimalni) broj p~ela, koji tre-ba da ~ini jedno dru{tvo da bi ono sigurnoprezimilo zavisi od klime podnebqa. U to-plijim predelima Nema~ke (Rheintal, Nec-kartal) procenat uginulih dru{tava iznosiispod 3%, ako je zimi vi{e od 5 000 p~ela udru{tvu. U hladnijim predelima (Schwarz-

wald, Schwbische Alb) potrebno je bar 7 500p~ela.

Mladi rojevi svoj maksimum legla dosti-ù u avgustu, a maksimum p~ela u septembru,

zatim gube svoju snagu. Starije zajednice sastarim maticama gube snagu i postoji mo-gu}nost da ne dostignu potreban kriti~nibroj p~ela za uspe{no prezimqavawe, pa ihu ekstremnim slu~ajevima treba spojiti.

Jesewe leglo

Po pitawu uspe{nosti prezimqavawaapsolutno je bezna~ajan uticaj koli~ine le-gla u toku jeseni (grafikon 3). Dru{tva, ko-

ja na jesen malo ili uop{te nemaju legla,prezime ni boqe ni gore od onih dru{tavakoja imaju dosta legla. Neke zajednice imajuu oktobru i vi{e od 10 000 radilica, ali ihto ne ~ini ja~im. Veliki broj izleglih p~e-

la u jesewem periodu dovodi samo do pod-mla|ivawa dru{tva, ali je bez ikakvog po-zitivnog ili negativnog dejstva na sposob-nost boqeg prezimqavawa. Dakle, nepovoq-na starosna struktura p~ela prilikom uzi-mqavawa dobija samo teoretski zna~aj kaouzrok zimskih gubitaka. Ipak, ostaje otvo-reno pitawe, za{to dru{tva imaju razli~i-to pona{awe po pitawu koli~ine odgajenog

jeseweg legla. Jedino pravilo koje se moèprepoznati jeste da ja~a, starija dru{tva

ranije prestaju sa gajewem legla, a slabija i

Grafikon 1: Vremenski redosled tri stepenao{te}ewa (izmeren na osnovu prirodne zaraze)nastao je pore|ewem razvoja dru{tva i zaraze.

Posebno je osetqivo leglo iz kog se izvode zim-

ske p~ele. Ako je jako zaraèno, ugine. Dru{tvosa jakim stepenom zaraènosti vrlo brzo vi{eili mawe oslabi. Iz tih razloga je jako va`noda odgajawu legla za zimske p~ele prethodi de-

taqni tretman protiv varoe.Nije bitno koliko varoa uni{tite,ve} koliko varoa ostane u dru{tvu.

Grafikon 2: Pore|ewe broja p~ela u oktobru2005. godine sa monitoring dru{tvima u mar-tu/aprilu 2006. godine na 15 ko{nica u pokraji-niBaden-Wrttemberg. Postoji jaka veza izme|ukvaliteta pripreme za zimovawe i stawa dru-{tava krajem zime {to su boqe spremqena

dru{tva za zimu, utoliko su ja~a na kraju zime.Pri tom, ve}ina dru{tava oslabi (ve}ina ta~a-ka je upisana ispod date dijagonale). Samo neko-

liko dru{tva je u toku zime zadràlo svoju sna-gu, dok je jedno ~ak vidno oja~alo (sa 5 000 na

12 000 p~ela) (grafikon 3)!Tri dru{tva su uginula.

Na p~eliwaku Arsi}a u Te~i}u:Bri`qiva priprema za zimu obezbe|uje

kvalitetno prezimqavawe.


15/52


mla|a dru{tva, sa mladim maticama, kasni-je. Osim toga, vaì pravilo da je za tretmanprotiv varoe povoqniji period pozne jese-ni, a ne tokom zime (jer varoa tokom jesenio{teti zimske p~ele ako nema jeseweg, tj.kasno letweg tretmana, pa je onda zimskitretman prakti~no zakasneo primedba

urednika). Hladni vremenski uslovi sa ne-koliko uzastopnih hladnih no}i uslovqava-

ju maticu na prestanak polagawa jaja. Trinedeqe kasnije je leglo umaweno ili nesta-lo, {to je povoqan period za nano{ewe ok-salne kiseline nakapavawem na zimsko klu-be. Otvarawe ko{nice pod takvim hladnimvremenskim uslovima ne uti~e nepovoqnona dru{tvo.

Ponuda polena

Nedovoqna ponuda polena u toku leta,recimo tokom velike su{e 2003. godine, uti-~e na leglo, tako da se posebno mlada dru-{tva kojima nedostaje zaliha polena iz pro-le}ne pa{e, uzimqavaju sa malo i to starihp~ela. U slu~ajevima gde su dru{tva ipakdovoqno jaka, ovakav nedostatak polena ni-

je relevantan.Suprotan slu~aj je kada dru{tva sa zim-

skim p~elama sakupqaju polen na jesewoj pa-{i (npr. senf i facelija, na poqima zaseja-

nim posle ètve ìtarica), i ta pa{a neuti~e ni u kom slu~aju na leglo ili na lo-{ije zimovawe. Prinos polena u jesewemperiodu nije pouzdan pokazateq da }e dru-{tva i daqe stvarati leglo.

Za{tita biqa pesticidima

êstu pretpostavku, da su dru{tva ugro-èna upotrebom pesticida za za{titu biqa(suncokret, uqana repica) kroz zaga|enezimske zalihe hrane, demantovala su inten-zivna istraìvawa na doma}em i me|una-rodnom terenu.

Higijena sa}a

Osnovna opasnost zaraze nastaje zbog ne-dovoqne higijene, posebno kod mladog le-gla. Oni koji vode ra~una o blagovremenoj iredovnoj zameni sa}a, mogu izbe}i ovakvuopasnost. Na àlost, ne shvataju svi p~ela-

ri ovaj problem dovoqno ozbiqno.Pa{a na ~etinarima

Kasna pa{a na ~etinarima i stalni pri-nos velikih koli~ina medqike dovodi doobustave radova na leglu. Ovakav preokretlegla ne{to kasnije prati preokret p~e-la. Na samom kraju pa{e, na osnovu brojap~ela, moèmo predvideti daqi razvoj dru-{tava. Spajawe slabijih dru{tava sa ja~imomogu}uje wihovo uspe{no zimovawe. Skla-di{tewe ve{ta~ke hrane za zimu ({e}erni

sirup) boqe podnose oja~ana dru{tva i tobez ikakvih problema i negativnih posledi-ca. Takvih problema uop{te ne}e biti akoprihranu blagovremeno dodajemo, od krajaavgusta do sredine septembra. Neposrednopre dodavawa prihrane (ve} u avgustu) trebaprimeniti dobro deluju}i tretman mra-vqom kiselinom, radi za{tite zimskog le-gla od prevelike zaraze varoom. Zbog svogdejstva na zatvoreno leglo, va`no je znatida tretman mravqom kiselinom ima pred-

nost od 12 dana u pore|ewu sa svakim drugimsredstvom.

Grafikon 3: Obim legla u oktobru nema uticajana relativnu ja~inu dru{tava krajem zime

(mart/april). Dru{tva, koja imaju dosta legla,ne prezimqavaju ni boqe ni lo{ije.

Recept za uspeh: Jako i zdravo dru{tvosa dosta prirodne hrane!


16/52


Vremenski uslovi

Lo{a priprema za predstoje}u zimu nezna~i ujedno i gubitak dru{tva. P~elar jenaj~e{}e ka`wen od prirode tek kada suzimski uslovi jako nepovoqni za zimovawep~ela.

Na osnovu analize podataka u Hohenhaj-mu, gubitak p~ela je naj~e{}e uslovqen lo-{im vremenskim uslovima u januaru i fe-bruaru. [to su ovi meseci hladniji, utoli-ko vi{e dolazi do gubitaka p~ela. Pored sa-me temperature, bitne su i temperaturnerazlike. êsta temperaturna kolebawa,smena uobi~ajenih prole}nih temperatura i

mraza, kao {to je to bilo tokom zime2004/2005, {kode posebno slabijim dru{tvi-ma i mogu izazvati gladovawe i pored do-voqnih zaliha hrane. P~ele koje svakodnev-no ugiwavaju, u uslovima jakog mraza se saku-pqaju na gomilu i zatvaraju leto. U takvimuslovima preporu~uje se {iroko otvaraweleta, a kao za{tita od mi{eva stavqa se re-{etka.

Stepen o{te}ewa

Jo{ od po~etka istraìvawa, pre 20 go-

dina, stepen o{te}ewa od varoe nije se pro-menio (grafikon 1). Jedno p~eliwe dru{tvou toku leta znatno boqe podnosi zaraè-nost varoom nego u zimskom periodu. I jakadru{tva je boqe podnose nego slaba. Tako uavgustu jedno normalno dru{tvo sa 20 000p~ela moè da podnese zarazu sa 10 000 va-roa. Ako se blagovremeno primeni tretmanprotiv varoe, pre po~etka uzgoja legla zazimske p~ele, {to zna~i jo{ u avgustu, dru-{tvo moè sasvim normalno da se razvija.Jaka zaraènost letwih p~ela ne uti~e zna-

~ajno na o{te}ewe wihovog legla za zimskep~ele, ako je to leglo pravovremenim tret-manom po{te|eno varoe tokom svog razvoja.

Tako|e je veoma zna~ajna ja~ina dru{tvai u septembru. Ja~a dru{tva, sa leglom zazimske p~ele, uspe{no prebrode zarazu sa5 000 varoa u septembarskom/oktobarskomperiodu. Ali, slabija dru{tva u ovom peri-odu ve} imaju problema sa 2 000 varoa. Dru-{tva su najosetqivija u zimskom periodu. Uslu~aju da su zimske p~ele zaraène varoomsa vi{e od 10%, moè se ra~unati na wiho-vo zna~ajno o{te}ewe. Ovakav stepen o{te-}enosti zavisi i od toga da li dru{tva uzimskom periodu odgajaju leglo (verovatnose misli na toplije klimate, genetskupredodre|enost ili neke abnormalne situ-acije primedba urednika). Dru{tva tokomzime boqe podnose varou ako ne gaje leglo.Na ovo treba obratiti pa`wu i prilikomselekcije p~ela na toleranciju prema va-roi.

O{te}ewe zimskih p~ela varoom tokomwihovog razvoja u leglu, vidqivo je tek na-kon uginu}a letwih p~ela. êsto takva dru-{tva bez ikakvih problema prihvate i pre-

rade prihranom dodatu hranu. Propadawedru{tava je propra}eno pojavom osaka}enihp~ela.

Zakqu~ak:blagovremeni i kvalitetan tretman!

Najve}a gre{ka koja dovodi do gubitakau zimskom periodu je neadekvatan tretmanprotiv varoe u periodu pre prihrawivawa.Veliko padawe varoe veoma lako dobija po-gre{no tuma~ewe. Nebitno je koliko varoaotpadne, ve} je bitno koliko je varoa preo-

stalo u dru{tvu. Ako varoa padne u velikombroju, a u ko{nici je zapravo ima jo{ mnogovi{e (samo {to to p~elar ne zna ili ne ume

da spozna primedba urednika), zimsko le-glo je ipak o{te}eno. Zato je veoma va`noda se zaraènost pre tretmana dobro proce-ni (o tome je P~elar vi{e puta pisao, uskorije vreme u brojevima za jul 2004. nastrani 302, kao i za januar 2005. na strani

22 primedba urednika) i zatim prate efek-ti.

I druge bolesti se javqaju usled preve-like zaraènosti varoom. Zato se te bole-sti nazivaju i sekundarnim bolestima. Kva-litetan tretman varoe uklawa i takve bole-sti. P~elar koji varou ima pod svojom kon-trolom, nema potrebe za brigom.

Zbog jake zaraènosti varoom, dru{tva koja suza kratko vreme izgubila mnogo p~ela, poja~animstvarawem legla poku{avaju da nadoknade takavgubitak. Na àlost, to je bezuspe{an poku{aj.


17/52


[teta koju p~elama donosi azijski ekto-parazit Varroa destructorje uglavnom posle-dica zaraènosti doma}ina, lutke p~ele. Upoklopqenoj }eliji legla, ènski parazitiprodiru kroz integument doma}ina na po-godnim mestima da bi sisali hemolimfu.Zbog uzastopnog hrawewa majke parazita iwenih potomaka, ovi otvori se drè otvore-nim sve do ispred samog imaginalnog pre-svla~ewa p~ele. Od tog trenutka pa na daqenastupa zarastawe i tako se spre~ava bakte-

rijska infekcija po{to se odrasla p~elaizlegne iz za{ti}ene sredine (pokrivene}elije legla). Me|utim, na otvorenim po-vredama oko 1530% ispitivanih lutki do-ma}ina otkrivene su kolonije razli~itihbakterija, {to je uglavnom zavisilo od ni-voa zaraènosti }elije legla parazitom.Male otvore na integumentu lutke je te{kootkriti, ali se povrede mogu u~initi vi-dqivim obeleàvawem specifi~nom bojom.Ultrastruktura povreda na lutkama, kolo-nije bakterija i proces zarastawa su doku-

mentovani nizom elektronskih mikrofoto-grafija.

Uvod

Ektoparaziti iz roda Varroa su poznatikod azijskih medonosnih p~ela, od kojih jepoznato devet ìvih Apis vrsta (Koeniger iKoeniger, 2000). Svi ìvotni stadijumi va-roa se hrane iskqu~ivo hemolimfom p~elapo{to probu{e doma}ina svojim predwimo{trim pipcima (Smirnow, 1979; Donz i

Guerin, 1994). Takozvana zapadna medonosnap~ela (Apis mellifera), sa 24 podvrste ra{i-rene {irom Evrope, Afrike i Bliskog Is-toka (Ruttner, 1988) je tokom posledweg vekainficirana parazitom Varroa destructor. Doovoga je do{lo preko kontakata sa srodnom

Apis cerana kao posledica transporta p~e-liwih dru{tava {irom sveta i p~elarskihprojekata u zemqama u razvoju (Matheson,1993). Danas je varooza glavni problem up~elarewu sa dru{tvima A. mellifera (DeJong, 1997). Varroa Destructorje porodica ne-davno izdvojena od Varroa jacobsoni Oud.(Anderson i Trueman, 2000).

@ivotni ciklus varoe se moè podelitina foreti~ku fazu, gde su ènke samo pri-ka~ene na odrasle p~ele, i na reproduktiv-

nu fazu koja se provodi u poklopqenim }e-

Priredila: Zorica Grego

UULLTRTRAASTRSTRUKTUUKTURRA I BA I BAKTAKTEERRII JSKAJSKA

IINNFFEEKCKCII JA PJA POOVVRREEDA KDA KOOJEJE

NANAPPRRAAVVII VVAARROOA KA KOOD LD LUTKE PUTKE P ÊELLEEDr vet. med. Ghazwan Kanbar, Prof. dr Wolf EngelsFkultat fr biologie, Zoologisches institut, Entwicklungsphysiologie, Eberhard Karls Universitt, Auf der Mor-genstelle 28, 72076 Tbingen, Germany

Slika 1a:Lutka truta starog 1617 dana sa malim

ubodom (strelica) obeleènim tripan-plavombojom sa trbu{ne strane na drugom trbu{nom

segmentu.Slika 1b:

Detaq pokazuje da su o{te}ene }elije epidermauz ivicu povrede upile tripan-plavu boju.

Slika 1c:Probu{en otvor na integumentu lutke truta

starog 1920 dana: povreda na po~etkuzarastawa, kutikula ve} braonkasta.


18/52


lijama legla, a u koje ènskiparaziti prodiru neposred-no pre poklapawa (Infantidis

i Rosenkranz, 1988). U jo{otvorenu }eliju legla, radi-lice polaù veliku koli~i-nu hrane za larvu u koju èn-ke varoe urawaju (Ifantidis,1988). Posle poklapawa }e-lije, ove rezerve larva poje-de u roku od 5 sati. Parazitse na taj na~in osloba|a iodmah po~iwe da sisa hemo-limfu p~ele (Steiner et al,1994). U fazi posle ishranelarve L5 i tako|e na ispru-ènoj larvi se hrane ènkevaroe koje probijaju jo{uvek mekanu kutikulu doma-}ina na razli~itim mestima(Garrido et al, 2001; G. Kanbari W. Engels, neobjavqeni po-daci). Kona~no probijaweotvora za hrawewe se zatimobavqa tokom presvla~ewaispruène larve, koje traje

samo oko 1 ~as (Donz i Gue-rin, 1994), o~igledno presklerotizacije kutikulelutke. Kod lutke truta, go-tovo svi probu{eni otvorisu sme{teni na trbu{nojplo~ici drugog segmenta tr-buha, ali je kod radiliceoko ~etvrtina otkrivena namezotoraksu. Mesto za hra-wewe koristi ènka varoe iwen potomak tokom cele fa-

ze lutke (G. Kanbar i W. En-gels, neobjavqeni podaci).Prvo jaje se ne oplo|uje irazvija se u mu`jaka (Rehm iRitter, 1989). Oplodwa kododraslih ènki varoa nastu-pa u poklopqenoj }eliji le-gla pre izlegawa p~ele.

Povrede od varoe se moguu~initi vidqivim bojewemtripan-plavom bojom (G.

Kanbar i W. Engels, neobja-vqeni podaci). Zbog stalnoghrawewa parazita na odra-slim jedinkama i nimfama,zacelivawe otvora je spre-~eno do nastupawa zarasta-

wa pre imaginalnog pre-svla~ewa. Razni mikroorga-nizmi se mogu unositi kroz

otvore, iako se retko poka-zalo da se vektorski preno-se upravo varoom (Wiegers,1988; Brdsgaard et al, 2000).Kod otvorene povrede, koja

uvek sadrì i hemolimfup~ele, ~esto su otkrivanekolonije bakterija. Recimo,

identifikovan je uzro~nikevropske truleì legla Me-lissococcus pluton (Kanbar etal, 2002). Prema skorijim po-smatrawima, kolaps dru-

Slika 2a:Odrasli trut sa deutonimfom varoe koja sisa hemolimfu

na povredi na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta(strelica), tipi~na pozicija uboda ènke varoe tokom

presvla~ewa lutke.Slika 2b:

Detaqi slike 2a koji pokazuju mu{ku deutonimfu koja se hrani.Slika 2c:

Se~waci deutonimfe su uba~eni u male, jo{ uvek nezarasleotvore rane (strelice).

Slika 2d:Jo{ jedna gotovo zarasla povreda sa nepravilnim rasporedom}elija epiderma, sa istom pozicijom otvora kao na slici 2c

i tako|e na trutu.


19/52


{tva, koji se obi~no de{avakod evropske medonosne p~e-le usled te{ke varooze,

uglavnom prate razne, novekosmopolitske virusne in-fekcije (Brdsgaard et al,2000). Ciq na{e trenutnestudije je pra}ewe sudbine

dugotrajnih povreda na lut-ki, uglavnom SEM analizom.Struktura uboda, bakterij-

ska infekcija rane i wenozatvarawe tokom presvla~e-wa odrasle p~ele ili lutkep~ele su dokumentovani poprvi put. Za budu}e studije o

preno{ewu virusa i bakte-rija, potrebno je detaqnopoznavawe nutricionih veza

izme|u varoe i p~ele doma-}ina.

Materijali i metode

Medonosne p~elei paraziti

Kori{}ena su dru{tvakrawske rase, koja se gaje nap~eliwaku Univerziteta uTubingenu. Sve ogledne ko-{nice su ostavqene bez kon-trole varoe tokom letwe se-zone da bi se dobio velikibroj parazita za studiju. Po-red toga, uzorci sa}a (koje jesadràlo pokriveno trutov-sko leglo koje je kori{}enoza hvatawe ènki parazita)su uzimani iz raznih dru-{tava. Zimi je sakupqanoleglo iz dru{tava koja sudràna u zatvorenoj prosto-

riji. Paraziti koji su zara-zili na{ p~eliwak su iden-tifikovani kao Varroa De-structor prema molekularno-geneti~kom utvr|ivawu wi-hovog mitohondrijalnog ha-plotipa (C. Garrido et al, upripremi). Uzimani su uzor-ci legla zaraènog varoom usvim stadijumima razvojalutke. Starost legla poslepolagawa jaja je procewena

na najbliì dan prema spo-qa{nosti i pigmentaciji.

Ozna~avawe bojomi snimawe povreda

na integumentu lutkeelektronskimmikroskopom

Ubodi na medonosnimp~elama koje napravi varoasu u~iweni vidqivim i lo-

cirani bojewem tripan-pla-vom bojom, ~ime su obojeneo{te}ene }elije epidermaoko rane (G. Kanbar i W. En-gels, neobjavqeni podaci).Isto vaì i za krajwe pro-

Slika 3a: Zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog abdomi-nalnog segmenta zrele radilice u ovojnici.

Slika 3b: Detaq slike 3a pokazuje da je prvi korak u zatvarawupovrede sakupqawe hemocita izme|u sitnih otvora koji se drè

otvorenim.Slika 3c: Povreda sa leve strane toraksa lutke radilice stare

1617 dana, sa kolonijom bakterija.

Slika 3d: Detaq slike 3c: kolonija bakterija identifikovanihkaoMelissococcus pluton.

Slika 3e: Delimi~no zarasla povreda na trbu{noj plo~ici dru-gog abdominalnog segmenta lutke truta starog 1718 dana.

Slika 3f: Detaq slike 3e pokazuje inficiranost ove povrede ko-lonijom jo{ uvek neidentifikovanih bakterija.


20/52


bu{ene otvore koje napraviènka varoe tokom presvla-~ewa lutke p~ele. S obzi-

rom da je neobojene ubode te-{ko utvrditi, naro~ito uraznim fazama lutke, tret-man tripan-plavom bojom se~esto primewivao da bi lo-kalizovao povrede koje sukasnije prou~avane elek-tronskom mikroskopijom(SEM). Razvijena je odgova-raju}a tehnika varirawemprocedura fiksirawa. Lut-ke p~ela su fiksirane u glu-taraldehidu (1,0 mM) satamponom od kakodilata(pH 7,2) tokom 2 sata, a za-tim 2 sata pod vakuumom zaboqe prodirawe i pola sataispirawa u tamponu. Poslepostepene dehidratacije uetanolu, primewen je tret-man pod CO2 na kriti~nojta~ki. Sasu{ene lutke supostavqene, poprskane zla-

tom i paladijumom i povredesu prou~avane elektronskommikroskopijom (CambridgeInstruments Stereoscan 250Mk. II).

Rezultati

Tokom po~etnog hrawe-wa jedne varoe u poklopqe-noj }eliji legla, larva doma-}ina je probu{ena na razli-~itim pozicijama. Ova mala

kratkoro~na mesta za hra-wewe je bilo te{ko lokali-zovati jer mogu brzo da se za-tvore zato {to je integu-ment larve, pokriven tan-kom kutikulom, veoma ela-sti~an. Samo se u stadijumuispruène larve broj ubodasmawivao, obi~no na dva.Ovi su se obi~no nalazilina {estom abdominalnom

segmentu i iznova su kori-{}eni za hrawewe ènke pa-razita. Kona~ni otvor kojiènka napravi tokom pre-svla~ewa lutke doma}ina jeobi~no bio na trbu{noj

strani drugog abdominalnogsegmenta p~ele doma}ina(slika 1a) i dràn je otvore-

nim nekoliko dana (slika1b), sve do kraja stadijumalutke. Tokom ovog perioda,pre~nik povrede je pove}ansa 4060 na 80120 mikrome-tara i okruèn je uo~qivi-

jim }elijama (slika 1c). Sa-mo oko ~etvrtina lutki ra-

dilica ima ova stalna mestaza hrawewe sme{tena na to-raksu (slike 3c, 4a). Druge

lokacije uboda su se javqalesamo u 23% slu~aja.

Zatvarawe povrede je po-krenuto gomilawem hemoci-ta u centru, a ne ingresijom}elija epiderma (slika 2),koja je prime}ena kasnije.Me|utim, ponekad paraziti

Slika 4a: Probu{en otvor sa leve strane toraksa (strelica)na lutki radilice stare 1617 dana.

Slika 4b: Ova povreda je duboko probu{enai doseè kroz kutikulu u hemocel.

Slika 4c: Posle delimi~nog uklawawa kutikule, tri mawe-vi{ezarasle povrede (strelice df) su vidqive na drugom

abdominalnom segmentu lutke truta starog 2122 danasa delimi~no uklowenom kutikulom.

Slika 4d: Nekoliko malih otvora je ostalo na jednoj od povreda,ali samo jedan otvor na drugoj -e- i tako|e na tre}oj -f- povredi.


21/52


koji sisaju na nimfama (slika 2b) povredudrè otvorenom ~ak i kod formiranih od-raslih jedinki pre rastvarawa ovojnice, na-

ro~ito kod trutova (slika 2a). Oni ubacujusvoje predwe pipke i se~wake u male otvorena integumentu koji su ve} u fazi zarastawa(slika 2c). U ovakvim uslovima, proces za-rastawa povrede je ostajao nedovr{en do ne-posredno pre izlegawa imaginalnog truta(slika 2d). Obi~no nekoliko dana pre izle-gawa p~ele, povreda, sada sa smawenim pre~-nikom, je bila mawe-vi{e zarasla (slika3a), iako su neke mawe rupe ~esto jo{ uvekbile vidqive (slika 3b).

U ranama na grudima lutke radilice ~e-

sto se razvijaju velike kolonije bakterija(slika 3c) kao i u ubodima na abdomenu lut-ke truta (slika 3e). Kod ispitivanih otvorasu prime}ene razne vrste. Neke od globu-larnih formi su identifikovane kao M.Pluton (slika 3d), a prona|ene su i neke jo{neutvr|ene duguqaste vrste (slika 3f). Kodlutki radilica, otvori su nekada otkrivenii na bo~noj strani toraksa (slika 4a). Ovepovrede izgledaju kao duboke rupe koje se{ire u mi{i}e koji leè ispod.

Naro~ito u slu~ajevima vi{estruke za-raènosti jedne iste }elije legla, otkrive-no je nekoliko povreda, obi~no jedna blizudruge na trbu{noj plo~ici na poèqnommestu za hrawewe drugog segmenta abdomena(slika 4c). âk i tri rupe (slika 4df) mo-gu normalno da zarastu do stadijuma zrelep~ele jo{ uvek u ovojnici. Tako je proceszarastawa deo formirawa za~etka imagi-nalnog integumenta na kraju metamorfoze,ukqu~uju}i sekreciju i sklerotizaciju od-rasle kutikule.

DiskusijaZapadna medonosna p~ela je relativno

nov doma}in varoe (De Jong, 1997). Ali, ori-ginalna doma}a vrsta,A. cerana, je o~igled-no toliko blisko srodna A. mellifera (Rut-tner, 1988) da je nekoliko puta do{lo do pro-mene me|u vrstama doma}ina bez problemapo parazite (Kovac i Crailsheim, 1987). Me-|utim, ima posledica kod zaraènih dru-{tava A. mellifera (Bchler, 1992). Glavnarazlika u pona{awu ovog parazita je masov-

na invazija ènskih parazita u }elije leglaradilica, {to dovodi doma}ina u opasnost(Murilhas, 2002), {to je karakteristika kojanikad nije prime}ena kod dru{tava prvo-bitnog doma}ina (Koeniger et al, 1981; Tewar-

son et al, 1992). Iako nema poznatih detaqa oodabiru mesta za hrawewe od strane repro-duktivnih ènki varoe u poklopqenim }e-

lijama legla truta A. cerana, pretpostavqase da je izrazito specifi~na lokalizacijauboda, konkretno kod lutki trutovaA. mel-lifera ista kod obe vrste doma}ina. Malibroj uboda i wihovo precizno locirawe smoprotuma~ili kao osobinu ènke parazitada ograni~ava eksploataciju doma}ina(Kanbar i Engels, neobjavqeni podaci). Po-èqna mesta za hrawewe na nièm abdomi-nalnom segmentu insekata doma}ina su ta-ko|e poznata kod parazita drugih familija(Baker, 1991).

Mogu}nost odràvawa redovno kori-{}enih otvora za hrawewe osnovni je pred-uslov za ishranu nimfalnog potomstva pa-razita. Sa druge strane, to je materinskorazmnoàvawe koje upra`wava samo ènskiparazit tokom kratkog perioda presvla~e-wa ispruène larve i lutke i ne traje duèod jednog sata (Donz i Guerin, 1994). S obzi-rom da se pokazalo da oko 1530% povredana lutkama koje smo ispitivali sadrì ko-lonije bakterija, a nije se mogao utvrditiodgovaraju}i stepen mortaliteta, takve se-kundarne infekcije o~igledno nisu fatal-ne po doma}ina. Na{a posmatrawa ukazujuda rano zacelivawe povreda treba da budemogu}e tokom faze lutke, ali ovo obi~nospre~ava stalno sisawe hemolimfe, ~ime semali otvori odràvaju ~ak i u toku krajwegprocesa zacelivawa. Pre nego {to se imagi-nalna p~ela izlegne iz svoje }elije legla,koja ostaje poklopqena tokom celog perio-da metamorfoze doma}ina i reprodukcijeparazita, zatvaraju se sve povrede. Tako se

zatvarawe kutikule zavr{ava pre nego {toodrasla p~ela u|e u neza{ti}enu sredinugnezda i okoline, kada bi otvorene povredekoje je varoa napravila omogu}ile ulazakmnogih patogena.

Da li zatvarawe povreda na lutki zavisine samo od zgru{avawa hemocita, ve} tako-|e i od reakcije imuniteta p~ele doma}ina,ostaje otvoreno pitawe. Indukovana eks-presija apidaecin gena kao konkretan odgo-vor na bakterijsku i gqivi~nu infekcijupreimaginalnih stadijuma p~ele (Casteels et

al, 1989) i ukqu~ivawe proteina Apis dorsalu odgovaraju}u signalnu kaskadu (Fan, 2001)

jo{ nisu prou~eni u kontekstu zarastawapovreda koje varoa napravi na integumentulutke.


22/52


VVI[I[EENANAMMEENNSKASKAMRMRE@AE@ASTSTAA

PPOODWDWAAÂÂZoran Petrovi}

18310 Bela PalankaUl. 11. oktobar br. 13

(018) 856-543(063) 360-323

[email protected]

S obzirom da nosi celo-kupnu teìnu ko{nice, pod-wa~a mora da ima odgovara-

ju}u ~vrsto}u, naro~ito kodsele}eg p~elarewa. Poredtoga, dobra podwa~a u kom-binaciji sa zbegom moè daolak{a ve}i deo poslova nap~eliwaku. Kad sam odlu~io

da izradim podwa~u sop-stvene konstrukcije to samimao u vidu. Veliki brojprofesionalnih p~elarap~elari sa klasi~nom pod-wa~om. Me|utim, {to se ti-~e sakupqawa polena i lakekontrole opadawa varoe(prirodno ili od prepara-

ta) apsolutna prednost je nastrani mreàste podwa~e.Pogotovu je mukotrpno sa-kupqawe polena spoqnimhvata~ima postavqawehvata~a, privikavawe p~e-la, ~e{}i odlasci na p~eli-wak Sa postoje}im re{e-wima mreàste podwa~e ni-sam bio zadovoqan uglavnomzbog cene ili komplikova-

nosti izrade, nedovoqne~vrsto}e ili na~ina saku-pqawa polena. Cenu podwa-~e sam poku{ao da smawimpove}awem funkcionalno-sti, a ~vrsto}u originalnimre{ewem konstrukcije.

Konstrukcija podwa~e

Osnovni delovi podwa~esu: dve bo~ne stranice visi-ne 85 mm, predwa i zadwastranica (koje su razli~itevisine) i ram ì~ane mreè(slika 1). Svi ovi delovi sume|usobno spojeni u kom-paktnu celinu. Spoj strani-ca na uglovima podwa~e, kaoi wihov spoj sa ramom ì~a-ne mreè vidi se na slici 1.Ovakva drvena konstrukcijaobezbe|uje izuzetnu ~vrsto-}u podwa~e. @i~ana mreà

je sa okcima 33 mm.Kao {to se vidi ova pod-wa~a ne poseduje poletaqku.O tome je ve} pisano u P~e-laru. U bagremovoj pa{i samskinuo poletaqke kod polo-


23/52


vine dru{tava i bio odu{evqen kako sup~ele nepogre{ivo poga|ale leto bez pole-

taqke. Uo~io sam da kod ko{nica bez pole-taqki prilikom sletawa, p~ela u jednommomentu bude malo ispod visine leta, da biu slede}em momentu pogodila leto ili even-tualno predwu stranu ko{nice. Kod ko{ni-ca sa poletaqkom na tom putu se ispre~i po-letaqka gde je p~ela prinu|ena da sleti, apotom pe{ice da u|e u ko{nicu. Ovo se

jo{ boqe videlo kod rojeva privremeno sme-

{tenih u transportne kutije, gde je letootvor pre~nika 18 mm i gde p~ele tako|enepogre{ivo poga|aju sami otvor. Problemse lako sagledava ako se samo podsetimoprirodnog stani{ta p~ela. Hiqadama godi-na p~ela ulazi u otvor koji se skoro uvek na-lazi na vertikalnoj povr{ini (bilo u sta-

blu drveta, bilo u steni), bez ikakve hori-zontalne poletaqke. Kod ove podwa~e pole-taqku je zamenila predwa stranica podwa~e

(vertikalna povr{ina ispod leta), {to sevidi na slici 1, kao i na fotografijama.Prilikom testirawa podwa~e imao sam uti-sak da je laknulo p~elama, a laknulo je i me-ni jer ne moram vi{e da vodim ra~una o po-letaqci. Regulator leta je letvica sa izre-zanim zimskim i letwim letom. U bagremo-voj pa{i leto je {irom otvoreno.

Konstrukcija hvata~a polena

Prilikom konstrukcije hvata~a polenaosnovni zahtev je bio jednostavnost izrade i

jednostavnost postavqawa odnosno upotre-be. Na slici 1 i na fotografijama se vidida je hvata~ polena izra|en od par letvica,

izme|u kojih je postavqena plasti~na re-{etka hvata~a koja moè da se okre}e okosvoje gorwe ivice. Na taj na~in je omogu}e-no da se vr{i sakupqawe polena u poloàju1, odnosno da se prekine sa sakupqawem po-

lena postavqawem re{etke upoloàj 2. Cela konstrukcijahvata~a je postavqena na ko-madu lesonita koji ima ulogu

da spre~i provla~ewe p~elakroz re{etku prilikom izla-ska iz ko{nice, kao i da spre-~i padawe truwa i delova ugi-nulih p~ela u polen. Hvata~


24/52


se jednostavno postavqauvla~ewem kroz leto,nakon skidawa letvice

regulatora leta. Tomprilikom re{etka hva-ta~a sama zauzima polo-àj 1 (slika 1). Vremepostavqawa je maksi-malno dvadesetak sekun-di i istog momenta po-~iwe skidawe polena.Nema privikavawa p~e-la jer leto ostaje apso-lutno na istom mestu.Na levoj i desnoj strani

hvata~a su postavqeneì~ane beàlice krozkoje p~ele izlaze iz ko{nice. Da bi uo~ilesvetlost od spoqa, u lesonitu su izrezaniotvori (slika 1), i za kratko vreme p~ele

po~iwu da koriste beàlice. Rad p~ela seodvija kao da se ni{ta nije dogodilo. U pr-vobitnoj verziji hvata~a beàlica je bilapostavqena iznad lesonita na sredini leta,kao {to je bilo opisano u nekom od brojevaP~elara. Prilikom probe desila se tragi-komi~na situacija. Naime, p~ele nikako ni-su htele da prolaze kroz re{etku hvata~a,ve} su se gomilale na letu i ubrzo su po~ele,prave}i mali grozd, da ulaze u ko{nicu kroz

ì~anu beàlicu namewenu izlazu p~ela.Jo{ ve}e razo~arewe bilo je to kad sam pri-metio da p~ele iz ko{nice izlaze kroz re-{etku hvata~a, a ne kroz beàlicu. Tada samodlu~io da beàlicu postavim u stranu,ujedno sam preradio hvata~ da svi delovi bu-du ispod lesonita i izrezao otvor u lesoni-tu (slika 1). Slede}eg dana je situacija bilaizvanredna, kao {to je i opisano. Ukolikoèlimo da prekinemo sakupqawe polena zaneko vreme, re{etku hvata~a postavqamo upoloàj 2 (slika 1). To se radi jednostavano,

p~elarskim noèm podignemo re{etku hva-ta~a i ispod we postavimo letvicu1010 mm koja je zadràva u poloàju 2 ip~ele bez provla~ewa ulaze u ko{nicu. Kadèlimo prikupqawe polena, pomenutu le-

tvicu samo izvu~emo i re{etka hvata~a zau-zima poloàj 1. Kada je van upotrebe, hvata~se nalazi u zbegu ili pod krovom ko{nice,

obzirom da je wegova visina svega 26 mm.

Fijoka podwa~e

Fijoka je ura|ena od ~etiri letvice {i-rine 40 mm. Povr{ina fijoke je ista kao iunutra{wa povr{ina podwa~e. Dno fijoke

je ura|eno od livene plasti~ne mreè sa ok-cima 1 mm. Fijoka se izvla~i sa zadwe stra-ne podwa~e. Ne mora da ima nikakvo dodat-no vo|ewe, obzirom da se nalazi izme|u bo~-nih stranica podwa~e, a dimenzionisawe jeizvr{eno tako da se i fijoka oslawa na po-stoqe ko{nice. Po dubini, fijoka je ura|e-na za 10 mm kra}a od unutra{we mere ko-{nice, {to }e joj omogu}iti jo{ jednu funk-ciju, prilikom prihrawivawa za dopunu re-zerve hrane. Osnovna funkcija fijoke je sa-kupqawe polena, koji propada kroz mreùpodwa~e. Obzirom na veli~inu fijoke, cir-kulaciju vazduha kroz obe mreè, kao i to da

je potpuno za{ti}ena od ki{e, ne moramosvaki dan da odlazimo na p~eliwak u vremeskidawa polena. Pored ovoga fijoka ima i

funkciju da onemogu}i dolazak p~ela tu|i-ca na mreù podwa~e i direktan kontakt sap~elama u ko{nici, {to i te kako ima uti-caja na prinos meda u tihoj livadskoj pa{i,kao i na mogu}nost dobrovoqne tihe grabe-ì koja se izgleda ponekad odvija prekomreàste podwa~e. U zimskom periodu nadnu fijoke se nalazi novinska hartija na ko-

ju pada truwe od vo{tanih poklop~i}a. Ob-zirom da je izvla~ewe fijoke lako i jedno-stavno, ~e{}om zamenom novinske hartijepostiè se izvanredna higijena ko{nice.

Fijoka podwa~eu kombinaciji sa zbegom

Postoji jo{ jedna dobra mogu}nost kori-{}ewa fijoke u prihrawivawu p~ela u ve-likim obrocima, za dopunu rezervi hrane.P~elari koji nemaju Milerove hraniliceobi~no se dovijaju sa raznoraznim plasti~-nim posudama ili {erpama u zbegu, {topredstavqa dodatni izdatak i rad u dono{e-wu i odno{ewu tih posuda. Fijoka nam se

nalazi pri ruci, a radi se u kombinaciji sazbegom, ili u nedostatku zbega sa praznimpolunastavkom. Fijoka se postavqa u zbegudirektno na satono{e (slika 2), a onih10 mm koliko je kra}a od unutra{we mereko{nice omogu}ava prolaz p~elama. Obzi-


25/52


rom da je dno fijoke mreì-ca, pre sipawa sirupa prekofijoke se postavqa obi~na

plasti~na folija, koja morada prelazi stranice fijoke.Na ovaj na~in smo dobilihranilicu zapremine skoro7 litara. Obzirom da su ko-{nice obi~no nagnute na-pred, sipawem do 3 centime-tra visine staje oko 5 lita-ra sirupa. U avgustovskomprihrawivawu, kod dru{ta-va koja nemaju hrane, dovoq-no je sipati tri puta po ~e-

tiri litra, koliko otpri-like prose~no dru{tvo pre-uzme za jednu no}. Stavqa-wem jedne {ake obi~ne sla-me preko sirupa, sigurnospre~avamo davqewe p~ela.Ovo se moè uraditi i ko-madom stiropora, po 10 mmmawim od unutra{wih merafijoke, koji bi uvek stajao uzbegu. Zimi zbog utopqava-wa, leti zbog velikih vru-}ina. Zbeg se radi od ~etiristranice visine 85 mm kaoi kod podwa~e, {to upro-{}uje celokupnu izradu ko-{nice. Ako u zbegu postavi-mo plasti~nu mreù prekosatono{a, dimenzija spoq-nih mera ko{nice, poklop-na daska postaje suvi{andeo. Pored izbacivawa po-klopne daske, na ovaj na~in

smo dobili i stalni hvata~propolisa, obzirom da p~e-le lepe otvore na mreìci.Kad èlimo da skinemopropolis, mreìcu jedno-stavno smotamo u rolnu istavimo u zamrziva~. Poslenekoliko ~asova mreìcuispravimo, ~ime dobijamo~ist propolis. Prilikomprihrawivawa p~ela, ovumreìcu pomerimo za dese-

tak milimetara unazad, ~ime otvaramo pro-laz p~elama i ujedno {titimo mreìcu fi-

joke kako i wu p~ele ne bi zatvorile propo-lisom. U slu~aju potrebe intervencije poga-~om u zimskom periodu, skidamo samo krov i

pomeramo plasti~nu mre-ìcu. Za ovu operaciju po-trebno je da mreìcu ise-

~emo u obliku slova P (vi-di fotografiju). Uznemi-ravawe p~ela skidawem po-klopne daske je izbegnuto.Kad nema poga~e p~ele sa-me zalepe propolisom ise-~eni deo mreìce. Uto-pqavaju}i materijal je iz-nad mreìce (stiropor).Kad se radi o novinskojhartiji, u zimskom periodumoè da se stavi i ispod

mreìce, direktno na sato-no{e, kako bi se izbeglostvarawe prekomerne vla-ge. U prole}e novinska har-tija ide iznad mreìce.Prilikom seobe p~ela,mreìca ide preko zbega, aispod krova. Kad smo ve}kod zbega i prihrawivawa,stimulativno prihrawiva-we moè da se vr{i pla-sti~nim fla{ama od 1,5 li-tara, o ~emu je pisano uP~elaru. Mreìca u zbeguse tako|e pomera unazad ipreko we dolazi plasti~nafla{a puna sirupa na ~i-

jem dnu je izbu{eno neko-liko rupica. Broj rupicazavisi od toga za kolikodana ho}emo da p~ele preu-zmu {e}erni sirup.

Ovo je relativno jedno-

stavna i funkcionalnapodwa~a, dobre ~vrsto}e.Nema `lebova i klinova,po kojima klizi lesonitili ram sa mreìcom, {toobi~no vremenom postaneproblem pri izvla~ewu iuvla~ewu. Lako je i jedno-stavno prikupqawe pole-novog praha. Nema pole-taqke. Postoji mogu}nostprihrawivawa u velikim

obrocima, ~ime prestaje potreba za Mile-rovom hranilicom i poklopnom daskom uop-{te. ^vrsto}a, funkcionalnost i izbaciva-we pojedinih delova ko{nice, ~ine ovu pod-wa~u jeftinim i solidnim re{ewem.


26/52


UUPPOOTRTREEBBA I KA I KOORRI[I[]]EEWEWE

PAPARRNNIIH TH TOOPPIIONONIIKA PKA PRRII

TTOOPQEPQEWWU PU PÊELLIIWEWEG VOSKAG VOSKADragutin Gaji}

Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, [email protected]

Ako poku{avate da èqe utkate u svojemogu}nosti, onda svakako ne}ete mo}i da

pobegnete od draèsne lepote koju jo{ uvek~uva p~eliwi vosak. Naime, {ta je zapravop~eliwi vosak?

Vosak p~eliwi je produkt vo{tanih`lezda p~ela radilica kojim one izgra|ujuvo{tano sa}e. Hemijski sastav mu je veomasloèn. Prema Temnovu (1966) p~eliwi vo-sak sadrì 15 razli~itih hemijskih jediwe-wa koja se mogu svrstati u tri grupe: slobod-ne masne kiseline (13,515%), esteri(70,474%), vi{i ugqovodonici(12,515,5%). îst vosak sadrì i oko

0,03% mineralnog ostatka.Boja voska prilikom stvrdwavawa vo-

{tanih ogledalaca je bela, ali pri izgrad-wi sa}a u wemu se rastvara propolisna smo-la, koja sadrì bojenu materiju hrizin, odkoje vosak dobija ùtu do naranxastu boju.Ponekad moè da ima zelenkastu boju. Oddugog i jakog zagrevawa, kao i od topqewa ugvozdenim, aluminijumskim i bakarnim su-dovima, vosak potamni i ~vrstina mu opad-ne, usled ~ega i vo{tane osnove od takvogvoska imaju smawenu ~vrstinu. Tamno je obo-

jen i vosak od starog, pocrnelog sa}a u kojemje negovano leglo. Zato, vosak dobijen u sun-~anim topionicima je uvek ~istiji i sve-tliji od voska dobijenog ce|ewem na drugina~in.

îst vosak nema ukus, ali ima prijatanmiris meda, koji poti~e od eteri~nih uqaprenesenih preko polena sa odgovaraju}ihmedonosnih biqaka. Rastopqen vosak ima

ja~i miris od stvrdnutog. Ako prilikom to-pqewa u vosak dospe propolis, dobijeni vo-

sak miri{e na propolis i ima nizak koefi-cijent ~vrstine, zbog ~ega je nepogodan zaizradu vo{tanih osnova. Fizi~ko-hemijskikvalitet p~eliweg voska zavisi u najve}ojmeri od na~ina topqewa istog. Za topqewe

p~eliweg voska qudi su od samog saznawa zawega koristili razli~ite naprave (kao i

danas). Jedan od na~ina koga sam i ja od sko-ra prihvatio posle mnogo toga ranije kori-{}enog je topqewe p~eliweg voska u proto-tipu ameri~kog parnog topionika na drva,struju ili gas, za ramove. S obzirom da P~e-larska kompanija ROJ iz Trstenika pro-izvodi i druge parne topionike, a neke odwih sam i koristio pre no {to sam se odlu-~io za parni topionik na drva, opisa}u ih,sve radi potpunijeg uvida.

Elektri~ni parni topionik okrugli, za-premine 35 litara, ima prikqu~ak na mre-

ù od 220 V, greja~ od 2 kW (9), termoregula-tor temperature vode u zidovima topioni-ka, posudu za vo{tinu ili voskovarinu.

Pre svake wegove upotrebe, obavezno na-puniti zidove duplikatora do vrha vodom,kroz otvor 5, pa ukqu~iti u mreù. Nakonsvakog sata rada napuniti duplikator vo-dom. Bez vode greja~i }e pregoreti. Voda uduplikatoru se tro{i isparavawem. Slavi-nu za oticawe voska (7) otvoriti tek kada sepojavi para na poklopcu za puwewe duplika-tora vodom (5). Slavinu otvoriti samo to-liko da moè da isti~e vosak. Potpunimotvarawem slavine, smawujete temperaturu


27/52


unutra{wosti duplikatora, a time i uspo-ravate topqewe voska. Plo~u za pritiska-we vo{tine, postaviti ispod poklopca (3),

koji nakon stavqawa vo{tine u perforira-no cedilo (6), dobro zabravite (3), da ispodwega ne izlazi para i sa navrtkom (4) ne vr-{iti pritisak na vo{tinu sve dok iz dupli-katora isti~e vosak. Kada se zavr{i pri-rodno istakawe voska iz vo{tine pod utica-

jem pare i na slavini izlazi samo para, za-po~eti sa postepenim zavijawem navrtke (4)na presi i ce|ewem voska pod pritiskom(ukoliko izvr{ite pritisak i gwe~ewe vo-{tine pre prirodnog isticawa voska poduticajem samo vodene pare, u duplikatoru se

stvara kompaktna struktura, iz koje je ka-snije te{ko odvojiti vosak). Dobro je da sevosak iz duplikatora ista~e u posudu sa vo-dom, koja treba dodatno da isfiltri-ra vosak.

Elektri~ni parni topionikza ramove prima pet ramova sa

izgra|enim osnovama.Postupakje isti

kao i zaduplika-tor, samo{to sesav vo-sak oto-pi pri-rodnim pu-tem, delova-wem vodene

pare i bez pritiska. Nakon isticawa voska,skinuti poklopac (2), izvu}i ramove jedanpo jedan, udarcima rama o tvrdi predmet is-

tresati otpad sa rama dok je jo{ vru}e.Topionik parni na drva za ramove, kori-

sti se isto kao i prethodno opisani samo{to se umesto elektri~ne energije koriste~vrsta goriva ili gas. Va`no je napomenuti

da pre po~etka rada ili po-novne upotrebe treba obave-zno naliti vode, jer bez we

mogu da vam pregore greja~ii bez we topionici ne funk-cioni{u. Va`no je tako|eupozoriti da pre pu{tawa u

rad treba proveriti is-pravnost ure|aja, na-ro~ito elektro ure-

|aja zaproizvod-wu parebez priti-ska. Ure-

|aj morabiti propi-sno umreèn

sa uzemqe-wem. Topionik

parni na drvasve ovo prethodnone traì, daleko sebrè i efikasnije radi i ono {to je najva-`nije iskqu~eni su tro{kovi elektri~-ne energije i transporta ramova na zato pogodno mesto.

Samo na ovajna~in is-c e | e n i

v o s a k

je kvalitetan i tektada ima {iroku primenu. Onje jo{ i danas nezamenqivi ma-terijal za izradu vo{ta-nih osnova za potrebe p~elarstva.


28/52


Sem toga, koristi se za impregnirawe kablova, tkanina, koè idrveta u proizvodwi boja za obu|u, parketnih masti i linoleuma,u metalolivarstvu, za galvanske i skulpturne odlivke, u gravira-

wu stakla, u hemijskoj i opti~koj industriji, u kozmetici za spra-vqawe kremova i {minke, vojnoj industriji, za polirawe auta, kaoi u drugim proizvodwama. Vosak, isto tako, ima primenu u spra-vqawu lekova i flastera za le~ewe furunkula, tuberku-loze koè i drugih ko`nih oboqewa. U nekim zemqama sespravqaju vitaminizirane vo{tano medne bombone kojeskidaju zubni kamenac, u~vr{}uju desni i poja~avaju lu~e-we pquva~ke i èluda~nog soka, ~ime se poboq{ava raz-mena materija.

Samo parni topionici mogu da obezbede kvalitetanprirodni vosak, da izvr{e dezinfekciju rama i ìce, jer je tem-peratura iznad 120 C.

Ovaj topionik topi apsolutno sav vosakbez ostatka i to za veoma kratko vreme (od10 do 15 minuta za {arù od 10 ramova sa}a).

Kod nas i u svetu postoji bezbroj tipovatopionika i ve}ina tj. 99% ne zadovoqavapo procentu isce|enog voska, po kompliko-vanosti rada, po vremenu trajawa topqewaili po potro{wi energije. Taj problem jemu~io i mene mnogo godina dok u prole}e2002. godine nisam do{ao na spasonosnu ide-

ju da ramove postavim u topionik isto ona-ko kako oni stoje u ko{nici. Vi{e se ne mu-

~im jer sve funkcioni{e perfektno. Sve jezasnovano na jednostavnoj ~iwenici da su

}elije sa}a postavqene pod uglom jedna pre-ma drugoj i da izme|u dve strane sa}a posto-ji satna osnova. Upravo taj me|uprostor je ustvari vosak koji sav iza|e, jer nema mogu}-nosti da u|e u }eliju kokona odakle ga je ne-mogu}e izvaditi ~ak i presom jer je kokon~vrsta ~a{a koja ne propu{ta vosak. Zna~i,vosak je 100% isce|en i nalazi se u posudisa vodom.

Topionik je bio izloèn na Savetovawup~elara u Novom Sadu 2004. godine i iza-zvao je veliko interesovawe, ali je do danas

napravqeno samo nekoliko primeraka (Ku-~ani na Zlatibo-ru, Sremski Kar-lovci 2 komada,Aleksinac) jersvi ve} imaju ne-ki topionik isvoj sistem za pa-}ewe. A moè bo-qe. Evo kako.

Topionik jeizra|en od crnoglima debqine2,5 mm ili 3 mm(od prokrona jenepovoqno zaprenos toplote)

TTOOPPIIONONIIK 100%K 100%Aleksandar Bikar, Ul. Mitropolita Stratimirovi}a br. 43, 21205 Sr. Karlovci(021) 881-656, (063) 562-428, [email protected]


29/52


prema dimenzijama datim na crteù. Poklo-pac mora da dihtuje tako da para moè da iz-lazi samo na cev (lulu) koja iz tacne sprovo-di vosak van topionika. Otvor na topioni-ku kroz koji viri lula tako|e se zatvara gu-menim dihtungom (gumeni prsten od unutra-{we gume kamiona) koji slobodno stoji naluli i sluì kao sigurnosni ventil. Na tajna~in para greje lulu da se vosak ne stvrdneu woj s obzirom da je van toplog dela ure|a-

ja.U topionik treba usuti 30 do 35 litara

po mogu}nosti tople vode i postaviti bu-tanski ili gasni gorionik ispod i sa~ekatida voda provri. Veoma je bitno podesiti va-tru tako da voda stalno vri, ali ne prejakonego sredwe jako. Ako se ovako napravqentopionik jo{ izoluje sa 1 cm tvrde presova-ne staklene vune i tankim alu-limom spoqa

onda je to posuda sli~na termos boci koja uradu {tedi energiju. U tako pripremqenomi poklopqenom topioniku temperatura jepreko 105 C, pa je izvr{ena i dobra dezin-fekcija voska i ramova parom u trajawu od

10 minuta za koje vreme u prosekuiscuri vosak iz jedne {arè to-pqewa.

Svakih 12 do 15 minuta mewatiramove za topqewe u korpi iz ko-

je se uvek mora izbaciti i dro`di-na (kokoni) iz prethodne {arè.

Posle dve do tri {arè to-pqewa treba dodati 2 litra toplevode, tj. doliti vodu koja je ispa-rila.

Upozoravam da je pre stavqawaramova u topionik poèqno da seskine propolis, jer on potpuno po-crni na drvetu ako se ne skine.

Posle topqewa voska ramovise po potrebi mogu iskuvavati utopioniku. Izvadi se tacna i per-forirana korpa za ramove, a rupakroz koju izlazi lula zatvori sa{rafom koji na obe strane zidatopionika ima metalnu platnu igumeni dihtung pa se zavrne i takozatvori rupu.

Napuni se do vrha i u vodu sasodom se stavqa korpa sa po 10 ra-mova koje drè dve ìce za autoge-no varewe sa dve kukice na kraje-vima koje se udenu u perforacijukorpe (sli~no savijenoj armaturiza betonirawe). Kao i kod drugih

sistema iskuvavawa, treba skidati prqav-{tinu koja ispliva na povr{inu vode da sene bi hvatala na ramove prilikom va|ewa.

Za rad su potrebne samo gumene ili ko-`ne rukavice, jer je sve toplo od pare, i {i-roka {pahtla za skidawe delova kokona ko-

ji se zalepe na unutra{wost korpe gde stoje

ramovi, kao i za sakupqawe truwa koje setaloì u tacni za vosak. Najboqe je ako senaprave dve perforirane korpe od crnoglima (mlinsko sito, rupe do 2,5 mm), koje senaizmeni~no mewaju. Dok je jedna u topioni-ku druga se ~isti i puni sa novih 10 ramova.

Nadam se da }e se svi p~elari sna}i u iz-radi ovog jedinstvenog topionika i biti za-dovoqni wegovim u~inkom.


30/52


Na jesewem pragu smo. A jesen je vremep~elarskih manifestacija, koje se, pod raz-li~itim nazivima, organizuju u skoro svimve}im mestima u Srbiji. Nesumwivo je da

one imaju svoj ciq i opravdawe. Sadràjimanifestacija su pored izlo`beno-prodaj-nog i obrazovni, ekolo{ki, kulturni pa ihumani. Da li su time ostvarene sve mogu}-nosti?

Dosada{wa iskustva pokazuju da na{ep~elarske manifestacije samo delimi~noostvaruju svoj ciq. Izlaga~i su uglavnom za-dovoqni prodajom nekoliko desetina, na po-

jedinim izlo`bama i po nekoliko stotinakilograma meda. Naravno, pod uslovom da odstrane pojedinih organizatora nije namet-

nuta nelojalna konkurencija, protivzakoni-tom zabranom izlagawa pojedinih vrsta me-da. Kupci doma}i, uglavnom poznati. Proda-

ja iskqu~ivo na malo.Da li ovaj vid prodaje moè da zadovoqi

p~elare u Srbiji, da li im obezbe|uje po-krivawe ulagawa i izvesnu stopu profita?Sasvim sigurno ne. P~elari u Srbiji u po-gledu plasmana p~eliwih proizvoda, upu}e-ni iskqu~ivo na doma}eg kupca i trì{te,iz godine u godinu uve}avaju zalihe i ~ekajuboqe dane. A boqi dani, u uslovima ograni-~ene kupovne mo}i doma}eg potro{a~a i we-nog daqeg pada, nikako da do|u. O~i uprte uinostranog kupca i trì{te vide nadu da bitek izvozom moglo da krene na boqe. A stra-ni kupac nikako da do|e. Ne dolazi, jer ga ine zovemo. @ivimo u starim uverewima dato treba da uradi neko drugi umesto nas. Va-ramo se. Mi p~elari sami moramo da ga po-zovemo.

Na po~etku spomenute p~elarske mani-festacije prava su prilika da iz inostran-

stva u goste pozovemo predstavnike multi-nacionalnih kompanija, veletrgovce, di-stributere, pakere i druge u svetu vode}etrgova~ke poslenike.

Mi moramo prvi zapo~eti pregovore sawima, prezentovati im na{e resurse i kva-

litet proizvoda. Takvi pregovori ~esto

traju dugo, po nekoliko meseci, mo`da i go-

dina. Ali je tako to u poslovnom svetu.

Strani kupac posmatra vas, va{ proizvod,

va{e okruèwe. Ispituje sposobnost da iz-drìte konkurenciju u pogledu cene, asor-

timana i kvaliteta proizvoda, uvozno-izvo-

zni reìm, konzistentnost na novom trì-

{tu i jo{ mnogo toga. Za sve ovo potrebno

mu je vreme i da mu se pruì prilika.

Na{e eventualno pozicionirawe na

probirqivom zapadnom trì{tu traì

idejnost, upornost, poslovnost i znatna ula-

gawa. Nijedno trì{te nije daleko, ako do-

bavqa~ ima dobar proizvod, menaxment imarketing, ako je pouzdan partner koji is-

poru~uje robu obe}anog kvaliteta u ugovo-

renim rokovima.

Moja iskustva iz susreta sa p~elarskim

poslovnim svetom, pre svega u Dablinu (Re-

publika Irska) na Kongresu Apimondije

2005. godine, ali i u nekoliko drugih prili-

ka uveravaju me da imamo {anse. Sliku o na-

{im mogu}nostima i naravima, stvorenu u

nekom ranijem periodu, a koja ni malo nije

ruì~asta, moramo sami da mewamo.

Sve na{e izlo`be su prava {ansa za to.

SSVEVENA[NA[EEII ZZLLOO@BE@BEIng. Vlastimir Spasi}Bulevar Nemawi}a br. 98/12, 18000 Ni{, (018) 531-754, (063) 8778-466


31/52


Predrag Spasi} iz sela Popovac (neda-leko od Ni{a) veliki je zaqubqenik u p~e-le i p~elarstvo. Po~eo je da p~elari predvadesetak godina i sada ima u velikom vo}-waku pored ku}e 110 DB ko{nica i oko 35nukleusa sa po sedam ramova. Zaposlen je na

èleznici. U radu oko p~ela pomaè mu su-pruga Sneàna, za koju kaè da mu je i desnai leva ruka i sinovi Aleksandar i Nenad,studenti tre}e i ~etvrte godine Saobra}aj-nog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Postao sam p~elar kaè Predrag ponagovoru kolega sa èleznice. Od prvih da-na zavoleo sam p~ele. Do|em ku}i sa posla i

prvo svratim u p~eliwak, sednem i pratimkako p~ele rade, a tek zatim odem u ku}u.Sinovi mali, pitaju me: A ti tata, najpreide{ da vidi{ decu koja donose med, pa tekonda do|e{ da vidi{ nas! Pravi p~elarivole p~ele, a takav sam i ja.

Pri~ale su mi kolege sa posla nasta-vqa Predrag da su wihovi preci zaposle-ni na èleznici imali znatno povoqnijeuslove p~elarewa. Bilo je vi{e pa{a, mawep~eliwih bolesti, a seoba p~ela na pa{eizme|u dva svetska rata bila je regulisana

Zakonom. Zaposleni na èleznici imali su50% popusta za prevoz, a p~ele su prevoè-ne prioritetno. U Ni{u je 1938. formirana@elezni~ka p~elarska zadruga, koja je snab-devala p~elare ko{nicama i ostalim pri-

borom, kreditom na deset meseci. To je ima-lo veliki uticaj na razvoj p~elarstva me|uèlezni~kim radnicima i uop{te na sele}ep~elarewe. Pred drugi svetski rat i nakonwega, na prostorima Si}eva~ke klisurekoncentrisano je na hiqade ko{nica iz ra-

znih krajeva radi iskori{}avawa pa{e me-donosne àlfije.

Jesen, zimu, prole}ni razvoj na vo}nojpa{i i prvi rascvetali bagrem iskori{}a-vam u Popovcu. Na drugu bagremovu i livad-sku pa{u selim 80 dru{tava u vi{e predele(Bojanine vode Gorwa Studena), na obron-ke Suve planine. Tako radim preko deset go-dina, koriste}i svake godine tri pa{e.Imam dobrog prijateqa ~iji kamion pla}ammedom i koji mi pomaè u selidbi.

Osnovni ciq svih prole}nih radova jeda pripremim dru{tva optimalne snage. Sa-mo jaka i zdrava dru{tva, sa kvalitetnimmaticama i dovoqnim prostorom i ventila-cijom iskoriste pa{u i ostvare dobre pri-nose. Ovo zvu~i kao fraza, ali to nikakonije. Vodim evidenciju o maticama koje samodgajam. Drugi uslov za razvoj kvalitetnihzajednica je prirodna hrana (med i polen),koje ne sme biti mawe od 15 kg u ko{nici.Kvalitetne matice i prirodna hrana uvekobezbe|uju dobro zimovawe i prole}ni raz-

voj.U neposrednoj pripremi dru{tava za is-kori{}avawe pa{a, svaka zajednica mora daima najmawe 8 satova sa leglom, puno plodi-

Pi{e: Petar @. \ergovi}

PP ÊELLEETRTREEBBAAVOVOLLEETTIIKAKAOOII^LA^LANNOOVEVEPPOORROODDIICCEE


32/52


{te i jedan polunastavak sa p~elama. Akonema, vr{im dopunu iz nukleusa. Odli~no

razvijene nukleuse sa kvalitetnim matica-ma preme{tam u normalna DB plodi{ta.Nukleuse koristim i za rojewe, gradwu sa}ai odgajawe matica.

Na pa{i sve ko{nice imaju po 2 do 3 me-di{ta sa devi~anskim sa}em, odvojena ma-ti~nom re{etkom od plodi{ta. Ramovi umedi{tima su sa produbqenim }elijama.

Berba meda kre}e se godi{we oko 50 kgpo ko{nici, mada }e ova, 2006, biti medono-snija. Rekordna je bila 2000. godina kada samsa obe bagremove i livadske pa{e imao pro-

se~an prinos po dru{tvu od 72 kg meda.Kao i ostali p~elari, i Predrag spomi-

we na{u nedovoqnu organizovanost za pla-sman meda, mada ima stalnih kupaca ~iji sebroj uve}ava. Na p~elarskim manifestaci-

jama i pija~nim tezgama Predragov med jetraèn. Etikete na teglama pored ostalogimaju oznaku Eko med, a prisutan je i ser-tifikat o kvalitetu.

Na svim ko{nicama ima duboke podwa~esa mreàma, {to mu pomaè da kontroli{e

nivo zaraènosti varoom. To obavezno ~inikrajem jula i po~etkom avgusta, kada maticeprestaju da polaù jaja u trutovske }elije.Varoa se seli u p~eliwe leglo i na p~ele.Drugi period obavezne kontrole je po~et-kom prole}a, neposredno pre po~etka pola-gawa jaja od strane matice u trutovske }eli-

je. Tretira timolom i Perizinom kada utvr-di zaraènost preko tolerantnog praga.Posledwih godina vr{i obavezno tretira-we svih dru{tava oksalnom kiselinom u no-vembru.

Predrag je veliki drug, dobar doma}in,primeran suprug i otac.

Dobitnik je vi{e priznawa u Dru{tvup~elara Matica iz Ni{a, priznawa nap~elarskim manifestacijama za kvalitetmeda i drugih p~eliwih proizvoda. Dodeqe-na mu je Zahvalnica SPOS-a, ali je i nosi-lac Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~e-lar.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZAAZZA OA OKTKTOOBBAARR

Dejan Krecuq

Mada se ve} po~etkom septembra mogla videti poneka iz-nova ocvetala vo}ka, a u ko{nicama obiqe propolisa kojim susve rupice pozatvarane, {to moè biti naznaka rano dolaze-}e i o{tre zime, prema predvi|awima meteorologa oktobar}e karakterisati relativno blago vreme povoqno za okasneleradove na p~eliwaku.

Ve} koliko u prvoj dekadi o~ekuje se lepo, suvo i toplovreme sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati okoosmog i dnevnim oko dvadesetog po-deoka Celzijusove skale. Poslekratkotrajnog zahla|ewa o~ekujese jo{ jedan prodor toplog vazduha,a ako se ostvari predvi|awe da }e u

prvoj polovini meseca biti samo ~etiri ki{na dana, takvovreme u svakom pogledu pogodova}e i p~elama i p~elarima.

Ni u drugoj polovini meseca ne o~ekuje se zna~ajnije po-gor{awe vremena, jedino {to }e temperatura lagano opadatikako se bliì kraj meseca. Kratkotrajno otopqewe u zadwoj

sedmici treba neizostavno iskoristiti.U ve}ini krajeva vreme }e biti tiho, bez zna~ajnijeg i du-

gotrajnijeg vetra. U zavisnosti od okruèwa, na nekim loka-cijama mogu}a je pojava jutarwe magle.

Vi{waVi{waprocvetalaprocvetala

16. septembra16. septembrapo drugi putpo drugi putove godine!ove godine!


33/52


Od 12. do 15. oktobra ove godine u Atini}e se pod pokroviteqstvom Apimondijeodr`ati Prvi me|unarodni forum o apite-rapiji APIMEDICA 2006 na kojem }e

pcelar_oktobar_2006

Documents