pcelarenje za buducnost

Eb!cj!wbt!mkvej!qvtujmj!obnjsv-!wbaojkf!kf!eb!tblsjwbuftwpkf!wsmjof-!ofhp!twpkf!nbof

Obtmpwob!tusbobvmkf!ob!qmbuov;!Qswj!mfubvups!Bmfltboebs!Tuboj|j~

PSHBOJ[BUPSJ

Hmbwoj!!vsfeojlEEss!!nnffee/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

VsfeojdjEjqm/joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~

Ejqm/fdd/!!Lbsjo!!SbvJoh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~

Qsjqsfnb!!{b!!|ubnqv-!!lpnqkvufstlb!!pcsbeb!!ufltub!!j!!ej{bkoEEss!!nnffee/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

PSHBOJ[BDJPOJ PECPS

Ejqm/!!joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~-!!qsfetfeojlEs!!wfu/!!nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~-!!qpuqsfetfeojl

Ejqm/!!fdd/!!Lbsjo!!Sbv-!!•mboJoh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~-!!•mbo

Es!!nfe/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~-!!•mbo

[[CCPPSSOOJJLLQQMMFFOOBBSSOOJJII SSBBEEPPWWBB

Sfhjpobmobqsjwsfeob!!lpnpsb

Oj|Wfufsjobstlj

tqfdjkbmjtuj•lj!!jotujuvuOj|

Esv|uwpq•fmbsb „Nbujdb“

Oj|

Esv|uwpq•fmbsb „Bmfltjobd“

Bmfltjobd

[besvaojtbwf{!!oj|bwtlph-!!qjsputlph!!j

upqmj•lph!!plsvhb

NF]VOBSPEOJ TUSV_OJ TFNJOBS

.Npefsop!tv{cjkbokf!wbspf!j!bnfsj•lf!lvhf.Tbwsfnfob!bqjufiojlb

.Qsfwfodjkb!sf{jevb!v!q•fmjokjn!qspj{wpejnb.Usaj|uf!nfeb!v!twfuv!j!lpe!obt

Q_FMBSFOKFQ_FMBSFOKF[B[B

CVEV^OPTUCVEV^OPTU

QPLSPWJUFMKEfvutdif!Hftfmmtdibgu!gvs!Ufdiojtdif![vtbnnfobscfju

Ofnb•lb!pshboj{bdjkb!{b!ufioj•lv!tbsbeokv!)HU[*!HncI

Oj|-!25/.26/!YJJ!3113/

Q_FMBSTUWP KVHPJTUP_OF TSCJKF;!!TUBOKF-!!QSJSPEOJQPUFODJKBMJ J!!UFOEFODJKF//////////////////////:

Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~

Qsfetfeojl!Esv|uwb!q•fmbsb!Nbujdb-!Oj|Cvmfwbs!Ofnbokj~b!cs/!:9023-!!!29111!Oj|

f.nbjm;!nbujdbojt@zbipp/dpn)129*!642.865

SSAADDRR@@AAJJ....................................................................................................................................................................

WBSPB QPE LPOUSPMPN////////////////////////////////////////////////////2:

tusv•oj!!ujnpwj!!26!!ofnb•ljij!!4!!bvtusjktlb!!obv•ob!!jotujuvub

Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!Mboexjsutdibgu-Hbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu

)Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j{b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!q•fmbstuwp*

Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnb•lb

WBSPP[B!!.!!LMJOJ_LB TMJLB-!!EJKBHOPTUJLB J UFSBQJKB-CJPMP\LF J IFNJKTLFNFSF TV[CJKBOKB////////////////////////////////////43

Es!!Sbmqi!!Cvdimfs

Qsfwpe!lokjhf!.Wbspb!qpe!lpouspmpn.!j{ebuf!v!Ofnb•lpk/Pwb!csp|vsb!kf!wpej•!v!cvev~optu-!uk/!tv{cjkbokf!wbspf!cf{

vqpusfcf!tsfetubwb!lpkb!ptubwmkbkv!sf{jevf/

BNFSJ_LB LVHB Q_FMJOKFH MFHMB!!.!!EJKBHOPTUJLB)V TBUOJN PTOPWBNB-!!V NFEV!!J V V[PSDJNB MFHMB*///////////////////////////////75

Es!!Sbmqi!!Cvdimfs

FQJ[PPUJPMPHJKB CPMFTUJ Q_FMB J MFHMB PE 2::1/.33113/HPEJOF V OJ\LPN J KVAOPNPSBWTLPNFQJ[PPUJPMP\LPN QPESV_KV//////////////6:

Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~

TBWSFNFOB TUSBUFHJKB TV[CJKBOKB QBSB[JUB WBSSPBEFTUSVDUPS-!!TB PTWSUPN OB NPMFLVMBSOPHFOFUJ_LJ BTQFLU TFMFLDJKF Q_FMB V GVOLDJKJSF[JTUFOUOPTUJ OB!!WBSPV///////////////////////////////////////////////45

Qspg/!!es!![psbo!!Tubojnjspwj~

Gblvmufu!wfufsjobstlf!nfejdjofCvmfwbs!KB!cs/!29-!22111!Cfphsbe

f.nbjm;!cjpmph@wfu/ch/bd/zv)122*!769.9:5!mplbm!458

)174*!4:2.692

es!wfu/!nfe!Tmpcpebo!Tbwj~-!tqfd/!{b!{es/!{b|u/!q•fmbtfmp!Lb|fwbs-!29531!Cmbdf

)138*!82.982

Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj•lj!jotujuvu!Oj|vm/!Njmlf!Qspuj~!cc-!29111!Oj|

)129*!474.412)138*!433.523

OB\B JTLVTUWB V EJKBHOPTUJLPWBOKV-!!MF_FOKV JTV[CJKBOKV WBSPF J BNFSJ_LF LVHF///77

Es!!wfu/nfe/!!Tmpcpebo!!Tbwj~

SSAADDRR@@AAJJ ....................................................................................................................................................................

Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!Mboexjsutdibgu-Hbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu

)Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j{b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!q•fmbstuwp*

Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnb•lb

TUBOKF USAJ\UB Q_FMJOKJI QSPJ[WPEBV TWFUV J TSCJKJ///////////////////////////////////////:3

Es!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB LWBMJUFUB NFEB V QFSJPEV PE2::9/.33113/!!HPEJOF//////////////////////////////////99

Mk/!!Njmp|fwj~

Qsfetfeojl!Esv|uwb!q•fmbsb!Bmfltjobdvm/!Tupkbob!Kboj~jkfwj~b!cs/!23-!!!29321!Ajulpwbd

f.nbjm;!spepmkvc{@quu/zv)129*!957.845!!!!)174*!971.9621

SF[JEVF V Q_FMJOKJN QSPJ[WPEJNB J QPTUVQDJ [BQSFWFODJKV OKJIPWF QPKBWF///////////////////95

Es!!Lmbvt!!Xbmmofs

Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj•lj!jotujuvu!Oj|

QSJQSFNB Q_FMJOKJI [BKFEOJDB [B QSPMF^OJ SB[WPK JQSFETUPKF^F QB\F///////////////////////////////83

Qspg/!!es!!Nj~b!!Nmbefopwj~

Qpmkpqsjwsfeoj!gblvmufuvm/!Ofnbokjob!cs/!7-!22191![fnvo

)122*!726.426!!!mplbm!429

SSAADDRR@@AAJJ....................................................................................................................................................................

Cjfofojotujuvu!!efs!!Vojwfstjubu!!Tuvuuhbsu!!.!!Ipifoifjn)Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp!!Vojwfs{jufub!!v!!\uvuhbsuv*E.8816:4!!Tuvuuhbsu-!!Ipifoifjn-!!Ofnb•lb

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:

PP^̂EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT

V!!W!!P!!E

Geografska regionalizacija Srbije se ne poklapa uvek sa priro-dnom, posebno biljno-geografskom. U ovom radu pod pojmom jugoisto~neSrbije podrazumevamo prostor ome|en slede}im granicama: na severudolinom Ni{ave, na istoku granicom sa NR Bugarskom (du` koje sepru`aju visoki planinski venci), na jugu granicom sa Makedonijom, i nazapadu administrativnom granicom sa Kosovom i Metohijom.

Sl. 1. - Podru~je jugoisto~ne Srbije U administrativnompogledu podru~ jejugois to~ne Sbi jeobuhvata teritorije:Topli~kog, Ni{avskog,Pirotskog, Jablani~kogi P~injskog okruga, saukupno 26 op{tina.Nazna~ena teritorijaje podru~je epizootio-lo{ke nadle`nost iVeterinarskog speci-jalisti~kog instituta uN i { u , i o b u h v a t apovr{inu od 10.603kvadratna kilometra,odnosno 12,84%teritorije RepublikeSrbije.

QQ••ffmmbbssttuuwwpp!!kkvvhhppjjttuupp••ooff!!TTssccjjkkff;;!!ttuubbookkff--!!qqssjjssppeeoojj!!qqppuuffooddjjkkbbmmjj!!jj!!uuffooeeffooddjjkkff

IInngg.. VVllaassttiimmiirr SSppaassii}}

....................................................................................................................................................................

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~21

P~elari sa podru~jajugoisto~ne Srbije,ta~nije 24 dru{tva iudruènja p~elara sae p i z o o t i o l o { k en a d l e ` n o s t iVeterinarskog specija-listi~kog instituta uNi{u, organizovani suu vi{i oblik udruìvanja- u Regionalnu asoci-jaciju p~elarskih orga-nizacija jugoisto~neSrbije.C i l jev i osn ivan ja

Regionalne asocijacijep~elarskih organizacijajugoisto~ne Srbije supre svega: zdravstve-na za{tita p~ela u

strogom skladu sa veterinarskom naukom i praksom, unapre|enje i razvojp~elarstva, kao zna~ajne privredne delatnosti, organizovanje i uskla|iva-nje proizvodnje p~elarske opreme, alata i pribora u regionu, organizova-nje savetovanja, predavanja, tribina i drugih oblika obrazovanja p~elara ipotro{a~a p~elinjih proizvoda, razvoj i unapre|enje p~elinje pa{e,oboga}ivanjem i za{titom medonosne flore, organizovan plasman p~eli-njih proizvoda u zemlji i inostranstvu, u skladu sa standardima zaproizvodnju zdravstveno ispravne hrane.

U ostvarivanju ovih ciljeva Asocijacija }e uspostaviti ili pro{iritisaradnju sa preduze}ima, organizacijama, ustanovama ili institucijama,kompatibilnih delatnosti, me|u kojima su najzna~ajniji: Veterinarski speci-jalisti~ki institut u Ni{u, Regionalna privredna komora u Ni{u, Zavod zaza{titu prirode Srbije - Odeljenje u Ni{u, JP Srbija{ume i drugi.

U daljem radu bi}e analizirani: stanje, problemi, biljno-geografskei klimatske karakteristike podru~ja, u cilju sagledavanja potencijalnihmogu}nosti razvoja i unapre|enja savremenog p~elarstva, kao zna~ajnogfaktora u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane i o~uvanjaìvotne sredine.

Sl. 2. - Epizootiolo{ko podru~jeveterinarskog specijalisti~kog

instituta u Ni{u

TUBOKF-!!QSPCMFNJ!!J!!UFOEFODJKF!!SB[WPKBQ_FMBSTUWB!!KVHPJTUP_OF!!TSCJKF

S obzirom na postoje}e biljno-geografske i klimatske karakteristike,p~elarstvo u Srbiji predstavlja zna~ajan privredni, ekonomski, ekolo{ki igenetski potencijal.

Uprkos prisustvu povoljnih prirodnih uslova za gajenje p~ela, uku-pni potencijali nisu ni pribli`no iskori{}eni. Iako se poslednjih godina svegrane poljoprivrede iz godine u godinu intenzivnije razvijaju i unapre|uju,za p~elarstvo se to ne moè re}i.

P~elarstvo u Srbiji karakteri{e: - niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu),- usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava),- prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti

p~ela i p~elinjeg legla,- veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%),- veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja

hemijskim sredstvima u poljoprivredi,- nestandardna oprema i pribor i- nedovoljna stru~nost p~elara.Na povr{ini od 88.361 kvadratnih kilometara, sa 9,8 miliona

stanovnika, p~elarstvom u Srbiji se bavi oko 30 hiljada p~elara, koji pose-duju oko 450 hiljada p~elinjih zajednica, {to je oko 5 ko{nica po kvadra-tnom kilometru. Prema proceni, biljno-geografske, klimatske i drugeprirodne karakteristike, omogu}avaju gajenje p~ela u preko 1.200 hiljadako{nica.

Godi{nja proizvodnja meda u Srbiji se kre}e od 4 do 5 hiljadatona, {to se plasira na doma}em trì{tu. Organizovan plasman na ino-stranom trì{tu gotovo i da ne postoji ili se radi o zanemarljivimkoli~inama. Godi{nja potro{nja meda u Srbiji je oko 0,7 kg po stanovniku.

Na podru~ju jugoisto~ne Srbije p~elarstvom se bavi oko 3.120p~elara u ~ijem posedu je oko 37.000 ko{nica. Na ovom podru~ju,godi{nje se proizvede oko 535 tona meda, {to je oko 14,4 kg po p~elin-jem dru{tvu.

Od tipova ko{nica na podru~ju jugoisto~ne Srbije preovla|ujeDadant-Blatova ko{nica (73%), zatim slede, Langstrot-Rutova (10,5%),polo{ka (7,4%), Fararova (3,7%), A@ (0,4%).

PP^̂EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~22


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~23

Najve}i je broj p~elara sa 20 do 50 ko{nica (67%), od 50 do 100ko{nica je oko 10% i sa preko 100 ko{nica 2%. Preovla|uje stacionarnioblik p~elarenja.

Kao i u celoj Srbiji, zastupljena je kranjska rasa p~ela (Apis meli-fera carnica). Njene glavne karakteristike su izuzetna mirno}a,dugove~nost i veoma uspe{no prezimljavanje, sa skromnim zalihamahrane. I pored toga {to prezimljava sa daleko manje p~ela nego {to jeto slu~aj sa italijanskom ùtom p~elom, brzo se razvija u prole}e i veomaje produktivna kada se radi o medu, osnovnom proizvodu medonosnihp~ela. Naklonost ka prirodnom rojenju se smatra najve}om manom, ali jeona manje izraèna kod na{ih ekotipova kranjske p~ele, nego {to je toslu~aj sa p~elama iz Slovenije.

Za selekciju p~ela na prinose, postoji centar za proizvodnju mati-ca Agroekonomik iz Beograda, godi{njeg kapaciteta oko 10 hiljada mati-ca, koji podmiruje 1/3 potreba za maticama u Srbiji. Nedostatak maticana trì{tu upotpunjuju neregistrovani proizvo|a~i.

P~elarstvo kao deo poljoprivrede nije subvencionirano, a p~elarinemaju nikakve beneficije od strane Vlade Republike Srbije. Osim ko{nice,centrifuge i prese za proizvodnju satnih osnova, celokupna oprema, alat ipribor su oporezovani.

Na{a saznanja su, da se do sada nijedna banka u Srbiji nije opre-delila za ozbiljnije kreditiranje p~elarstva. Izostale su i podsticajne mereod strane lokalnih vlasti, iako su poznata opredeljenja da poljoprivreda uSrbiji ima komparativne prednosti. Tek nekoliko dru{tava ili udruènja dobi-la su sredstva iz me|unarodnih donatorskih fondova (Kur{umlija,Prokuplje, @itora|a).

Organizovano i plansko snabdevanje repromaterijalom, opremom ipriborom jedan je od goru}ih problema p~elara ni{avskog okruga, ali icelog regiona jugoisto~ne Srbije. Organizovano trì{te opreme i priboragotovo i da ne postoji. Na ovom podru~ju afirmisala su se samo dva pro-izvo|a~a ko{nica, opreme i pribora.

P~elari kupuju repromaterijal, opremu i pribor neplanski „od danasdo sutra“ . U takvim uslovima ne moè se organizovati plansko snabde-vanje i proizvodnja.

Proizvodnja opreme, pre svega ko{nica, ne podleè nikakvim stan-dardima, pa se moè re}i, koliko proizvo|a~a toliko i standarda. Kvalitetopreme je poseban problem o kojem je te{ko bilo {ta re}i. Zbog niskeproduktivnosti, p~elari {tede na opremi i stru~nom usavr{avanju, {to se

najvi{e sveti njima samim i to u najgorem, finansijskom pogledu.Podsticajnim merama, kreditiranjem pre svega, ali i subvencioniranjem idonacijama, p~elarstvo jugoisto~ne Srbije moè postati zna~ajna privre-dna delatnost i vaàn ~inilac u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravnehrane. P~elarstvo kao privredna delatnost dobija na zna~aju i u uslovimapove}ane nezaposlenosti u zemlji.

CJMKOP.HHFPHSBGTLF!!LBSBLUFSJTUJLF!!

Jedno od najiteresantnijih podru~ja, u floristi~kom i vegetacijskompogledu u Srbiji je podru~je jugoisto~ne Srbije, posebno okolina Ni{a.

Jo{ od vremena Josifa Pan~i}a (1874,1884) i Save Petrovi}a(1882,1885), koji su floru Ni{a intenzivno izu~avali, ovo podru~je privla~iloje mnoge botani~are, pa je i danas izuzetno interesantno za daljafloristi~ka i vegetacijska istraìvanja.

U okviru botani~kih istraìvanja obavljenih na ovim prostorima, unovije vreme (N. Ran|elovi}, M. Jovanovi}, V. Stamenkovi}, M. Ruì},V. Ran|elovi} i drugi), potvr|eno je da su ju`ni i isto~ni predeli Srbije ufloristi~kom smislu vrlo interesantna podru~ja: bogatstvo biljnih vrsta i nji-hovih populacija, naro~ito u brdsko-planinskim predelima, prisustvo ve}egbroja reliktnih, endemi~nih biljaka i razli~itih flornih elemenata, me|u koji-ma se isti~u oni mediteransko-submediteranskog karaktera, ~ini floru i ve-getaciju jugoisto~ne Srbije veoma raznovrsnom i bogatom.

Flora Srbije prema novijim podacima (Stevanovi}, 1995) obuhvata3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, {to teritoriju Srbije svrstava ugrupu zemalja Evrope sa najve}im floristi~kim diverzitetom i gustinom florena jedinicu povr{ine. Mnogobrojni ~inioci su uslovili ovakvo bogatstvo. Presvega to su s jedne strane, geografski poloàj teritorije Srbije naBalkanskom poluostrvu i u Evropi, a sa druge raznovrsnost klimatskih, oro-grafskih, geolo{kih i pedolo{kih faktora.

Od 3.662 prisutne biljne vrste i podvrste u Srbiji, spomenuta grupaistraìva~a, na podru~ju jugoisto~ne Sbije, je zabeleìla prisustvo preko2.000 vrsta, sa ve}im brojem podvrsta. Me|u njima najbrojnije su cve-tnice, koje se opra{uju uz pomo} insekata (entomofilne biljke).

Na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze se zna~ajni botani~kilokaliteti: Si}eva~ka, Jela{ni~ka i Miljkova~ka klisura, Suva planina,Vlasinski kompleks (Mali i Veliki Stre{er, Besna Kobila), Ruj, dolina rekeP~inje, planina Radan i drugi. Razlika u nadmorskoj visini je 1.720 m (od


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~24


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~25

200 do 1.920 m). Konfiguracija terena na kojima dominiraju brdsko-plani-nski predeli, otvorenost prema klimatskim uticajima susednih podru~ja,posebno izraèn mikroklimat i drugi faktori uticali su da je prostor jugo-isto~ne Srbije floristi~ki raznovrstan i bogat.

Posebno isti~emo da Si}eva~ka klisura, po svom bogatstvu irazli~itosti flore, daleko odska~e, ne samo u regionalnim ve} i u balka-nskim okvirima. Dosada{njim istraìvanjima konstantovano je 1.138 biljnihvrsta, {to je 31,41% od ukupnog broja biljnih vrsta u Srbiji. Zbog svojihspecifi~nih vrednosti, celo podru~je Si}eva~ke klisure za{ti}eno je kaoprirodno dobro u kategoriji park prirode. Prisustvo àlfije (Salvia officinalisL.), vrlo cenjene medonosne biljke, karakteristi~no je za podru~jeSi}eva~ke klisure. @alfija spada u porodicu usnatica sa duguljastim li{}em.Cvet je ljubi~ast u obliku cvasti. Cveta u maju i junu. Obilno lu~i nektar,a daje i ne{to vi{e cvetnog praha, tako da dobro pripremljena dru{tva utoku dana mogu da unesu 5 do 6 kg meda, a u toku cvetanja ukupanunos moè da dostigne i do 50 kg. Med od àlfije je odli~nog kvaliteta,zbog ~ega je cenjen i traèn na trì{tu. Ima zatvoreno zlatnu boju, maloje nagorak ali je veoma prijatnog mirisa. Sa aspekta medonosnosti, naj-zna~ajnije vrste ove asocijacije, su pored spomenute àlfije i rudinski pelin(Artemisia alba Turra), rtanjski ~aj (Satureia montana L.), miloduh(Huscopus officinalis L.), ~ubar (Calamintha alpina M.B.), trava iva(Teucrium montanum L.), ~alija (Paliurus Spinachrysti mill), klen (Acermonspes-Sulanum L.), majkina du{ica (Thumus Serpillum L.), jagor~evina(Primula officinalis, L.), kantarion (Hipericum perforatum) i druge.

Tako|e i Miljkova~ka klisura je veoma interesantna, jer su u njojprisutni elementi flore, koji ukazuju na njenu povezanost sa Si}eva~komklisurom, u biljno-geografskom pogledu. Svakako najve}a floristi~ka zani-mljivost Miljkova~ke klisure je àlfija (Salvia officinalis L.), koja do sadanije bila poznata van Si}eva~ke klisure, pa su velike povr{ine koje onaovde pokriva pravo biljno bogatstvo. Pretpostavlja se da je ova biljna vrstaovde introducirana iz Si}eva~ke klisure, a da su to uradili p~elari.

U ju`noj Srbiji, na planini Radan, nalazi se veliki broj razli~itihbiljnih zajednica, gde je veliki broj drvenastih biljaka. Teren je sa velikimbrojem grebenova, koji se smenjuju sa udolinama i poto~i}ima.

Podru~je od Vranja do Pre{eva, tako|e se odlikuje nizom speci-fi~nosti, koje su uslovljene pre svega uticajem tople i suve klime (kojaprodire iz bliskih velikih kotlina Kumanova i Skoplja). Dominiraju tipovihrastovih {uma (12 zajednica), me|u kojima zna~ajnu ulogu i {iroku

rasprostranjenost imaju termofilne {ume sa meduncem (Qerco-Carpinetumpubescens) (5 zajednica), {to se vrlo retko sre}e u drugim podru~jimaSrbije i karakteri{e vi{e makedonsku vegetaciju. Karakteristi~no je i speci-fi~no zajedni~ko javljanje tri tercijerna relikta u polidominantnim {umama:me~je leske, crnog graba i Pan~i}evog maklena, {to je tako|e retka poja-va u Srbiji.

Pored opisanih botani~kih lokaliteta, treba spomenuti i ostale, kao{to su: planina Vidojevica, planinski venac Velikog i Malog Jastrepca,podno`ja Suve i Stare planine, koja pruàju izvanredne mogu}nosti zagajenje p~ela. Ova podru~ja su izuzeta od hemijskog i industrijskogzaga|enja a raspolaù kvalitetnom p~elinjom pa{om i lekovitim biljem.

Dolina reke Toplice bogata je medonosnom florom koja daje u izo-bilju nektar i cvetni prah. Ovo podru~je na jugu Srbije karakteri{e brdsko-planinski reljef i izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo ivla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od aprila do polovinenovembra. Topli~ki region spada u bogata podru~ja sa livadama ipa{njacima, kako u nizijskom tako i u brdsko-planinskom delu, sa boga-tim i raznovrsnim medonosnim biljkama.

[umske vrste drve}a zna~ajne za medonosnu p~elu, zahvatajuznatne povr{ine. Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) prisutan je na oko25.000 hektara. Hrast, brest, klen, lipa, tre{nja, divlja kru{ka, dren, glog,vrba, topola i druge vrste medono{a pokrivaju oko 150.000 hektara.Hrastove i ~etinarske {ume za p~elarstvo su zna~ajne ne zbog lu~enjanektara i cvetnog praha, nego {to ponekad daju obilje medljike od kojep~ele nekih godina sakupe znatne koli~ine meda medljikovca. Ovaj med,veoma je cenjen na trì{tu zbog velikog sadràja raznih minerala. Iako zazimovanje p~ela medljikovac nije dobar, zbog njegove cene na trì{tutreba ga sakupljati. Procenjuje se da se u Srbiji sakupi samo 5-10 %medljike, tako da ostaju ogromne koli~ine neiskori{}ene.

Podru~je jugoisto~ne Srbije bogato je vo}njacima i pa{njacima,kako u nizijskim tako i u brdsko-planinskim predelima, sa raznovrsnimmedonosnim biljkama. U najzastupljenije biljke spadaju: bela i crvenadetelina, masla~ak, majkina du{ica, zvezdan, palamida, beli bosiljak,metvica, kokotac, kantarion i druge medonosne biljke.

Pod vo}njacima se nalazi oko 44.000 hektara povr{ine. Ovde suzastupljene razne vrste vo}a, me|u kojima su najbrojnije: tre{nja, vi{nja,jabuka, {ljiva, kru{ka, dunja, breskva, kajsija i druge vrste vo}aka sa ma-njim brojem stabala.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~26


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~27

Na orani~nim povr{inama, veliki udeo medonosnih biljaka pripadaindustrijskim vrstama koje se seju na oko 2.100 hektara, a najzastupljenijesu suncokret (Helianthus annus L.) i uljana repica (Brossica napus oleiferaD.C.).

LMJNBUTLF!!LBSBLUFSJTUJLF

Kod procene ukupnih prirodnih potencijala sa aspekta pogodnostiza gajenje p~ela, veoma je va`na i analiza klimatskih karakteristikapodru~ja koje se procenjuje. U tom cilju nave{}emo osnovne karakteri-stike klime jugosto~ne Srbije.

Ni{ki region, kao i jugoisto~na Srbija nalaze se u podnebljuumereno-kontinentalne klime. Kontinentalni uticaj sa severa Panonske iVla{ke nizije prodire pomoravljem i dolinom Timoka, preko prevojaGramade. Prema srednjoj godi{njoj temperaturi (11,60C) Ni{ je topliji odsusednih gradova (Leskovac 11,40C, Prokuplje 11,30C , Pirot 11,00C).Najhladniji mesec u Ni{u je januar (-0,1), a najtopliji juli (21,7).Maksimalne srednje mese~ne temperature jula i avgusta (iznad 290C)ukazuju da u Ni{kom kraju leta pojedinih godina mogu biti veoma topla.Prose~an broj letnjih dana (t max>250C) je 102,9, a veliki je i broj tro-pskih dana (t max>300C) 39,3.

Na osnovu minimalnih srednjih temperatura zimskih meseci, kojesu negativne, zapaà se da zime mogu biti duge i hladne. Mraz se moèpojaviti prvi krajem oktobra (28), a poslednji po~etkom aprila (8). Na velikupromenljivost temperature i znatnu kontinentalnost Ni{a ukazuju iekstremne temperature, apsolutno najvi{a (VII-VIII/42,50C) i apsolutnonajnià (I/-230C). Prema analiziranim podacima u Ni{kom regionu, periodsa srednjim dnevnim temperaturama vazduha > 00C po~inje prose~no 11.februara i traje 320 dana, a zavr{ava se 1. januara. Broj dana sa sre-dnjom temperaturom >120C prose~no godi{nje je 187,4 (II/0,7, III/4,7 iIV/145). Srednja temperatura vegetacijskog perioda (IV-IX) iznosi preko180C. Srednja relativna vla`nost iznosi 70% (Leskovac 79, Pirot 77). Upogledu obla~nosti, jugoisto~na Srbija je sa najmanjom obla~no{}u (Ni{5,9, Pirot 5,2). Na podru~ju Srbije Ni{ka kotlina je sa najmanje padavina(556 mm). Glavni maksimum je u maju a sekundarni u oktobru. Srednjidatum prvog dana sne`nog pokriva~a (visina >1 cm) je 16. decembar uNi{koj kotlini, a 16.oktobar na obli`njoj Suvoj planini. Deblji sne`ni pokri-va~, 10 cm i vi{e zadràva se prose~no 20 do 40 dana, a iznad 50 cmretko se obrazuje i traje 1 dan.

Topli~ki region karakteri{e umereno kontinentalna klima, saizraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto,ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od polovine aprila do polovinenovembra. Temperaturna kolebanja u martu iznose od 6-100 C, u apriluod 10 do 14,60 C. Srednja mese~na temperatura u maju je 160 C, a junu200 C. U avgustu prose~na temperatura ne prelazi 250 C. Koli~ine padavinasu razli~ite prema mestima: u Prokuplju iznose 539 mm, a na Kopaonikuoko 900 mm, za period od 1981. do 1990. godine.

Podru~je od Vranja do Pre{eva, zbog blizine Makedonije, odno-sno Skoplja i Kumanova, pod uticajem je njihovih toplih i suvih kotlina,{to je izazvalo izvesne razlike u klimi, a time i u vegetaciji izme|u ovogtoplog podru~ja i severnih delova Srbije. [irokom dolinom reke Moraviceprodire nesmetano uticaj submediterana u pravcu severa, preko Pre{eva,Bujanovca i Vranja. Ovaj uticaj najja~i je u ju`nim delovima podru~ja.Podru~je izme|u Vranja i Skoplja odlikuje se malim koli~inama padavinau letnjim mesecima, zatim visokim srednjim temperaturama i dugim tra-janjem letnjeg su{nog perioda, od juna pa ~esto i do oktobra. Apsolutninajduì period su{e u Vranju iznosi 61 dan (Vujevi}, 1953). Zime su zna-tno blaè od onih u ostalim podru~jima Srbije. Po dugotrajnoj letnjoj su{ii visokim letnjim temperaturama, podru~je od Vranja do Pre{eva je bliskoseveroisto~nom delu Srbije (Krajina). Me|utim zimski period je ovde zna-tno kra}i i umereniji od istog perioda u severoisto~noj Srbiji. Ovakvi kli-matski uslovi su veoma zna~ajni za razvoj specifi~ne vegetacije ovogpodru~ja.

FLPMP\LB!!WBMPSJ[BDJKB!!QPHPEOPTUJ!!QPESV_KB!![BQSPJ[WPEOKV!![ESBWTUWFOP JTQSBWOF!!ISBOF!!!!!!!!

Za razliku od ve}eg dela Evrope i Balkana, podru~je na{e zemljeSrbije, jo{ uvek se ubraja u relativno nezaga|ene predele, {to produkti-ma hrane iz prirode, sa na{ih podru~ja daje bitnu prednost.

Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju biolo{ki visoko vrednehrane, kao {to je med, a to su uglavnom brdsko-planinska podru~ja, koja~ine 3/4 njene povr{ine. Brdsko-planinski predeli i {umska podru~ja supredeli gde se ne koriste hemikalije i gde je veoma raspoloìva p~elinjapa{a i lekovito bilje i podru~ja sa kojih se med i drugi p~elinji proizvodimogu deklarisati kao proizvodi iz prirode sa statusom prirodne i lekovitehrane.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~28


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~29

Poljoprivredna proizvodnja jo{ uvek je u svom tradicionalnomobliku i nije u ve}oj meri zahva}ena industrijalizacijom i hemizacijomzemlji{ta. Prirodni resursi: zemlji{te, voda i vazduh, koji su me|usobnotesno povezani, su vredan ekolo{ki potencijal, s obzirom na dobruo~uvanost i da zaga|enost nije dostigla zabrinjavaju}e razmere. Pre svegazbog ekonomskih razloga, poslednjih (devedesetih) godina, potro{njahemijskih sredstava (|ubriva i za za{titu bilja) smanjena je za oko 70%,{to je istina uticalo na smanjenje prinosa, ali je sa ekolo{kog aspekta todoprinelo da se 85% zemlji{ta o~uva za proizvodnju zdravstveno ispravnehrane, jer je smanjeno destruktivno dejstvo poljoprivrede na ekosisteme.

Ve} je re~eno da se na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalazezna~ajni botani~ki lokaliteti, koji pruàju povoljne mogu}nosti za bavljenjeorganskim p~elarstvom. U tom pogledu potrebna je edukacija p~elara, izra-da i implementacija kompleksnih projekata, koji bi tretirali problematikup~elarske proizvodnje, za{titu ìvotne sredine i mogu}e zaga|iva~e.

Prisutnu zainteresovanost evropljana za kupovinu hrane iz prirodesa na{ih podru~ja nalazimo u nau~no-istraìva~kim radovima saradnikainstituta za prou~avanje lekovitog bilja Josif Pan~i} iz Beograda i refere-ntnih laboratorija, poput Zdravlja iz Leskovca i niza istraìva~kih projeka-ta iz oblasti farmakologije, fitoterapije ishrane i sli~no.

Med kao proizvod sa odre|enim geografskim poreklom, bio bistandardnog kvaliteta i za{ti}en, sa znatno boljom cenom na doma}em iinostranom trì{tu. To bi bio stimulans za p~elare, pa i za stanovni{tvoovih krajeva da pove}aju proizvodnju i povedu brigu o o~uvanju i {irenjumedonosne flore.

[blmkv•bl;!!Broj vrsta medonosnih biljaka, duìna vegetacijskog perioda(od sredine marta do kraja oktobra), posebno period cvetanja i povoljnostklimatskih faktora, dozvoljavaju da se za podru~je jugoisto~ne Srbije kaèda pripada podru~jima veoma pogodnim za p~elarenje, tim pre {to domini-raju brdsko-planinski predeli, sa brojnom i o~uvanom vegetacijom bezve}ih industrijskih zaga|iva~a i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.

L I T E R A T U R A 1. N.Ran|elovi}, V. Stamenkovi}: I{~ezle, ugroène i retke biljke jugoisto~ne Srbije predloène za za{titu, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a,Ni{-1985,2. @. Martinovi}, S. Sotirov, N. Ran|elovi}: Biljnogeografske karakeristike Miljkova~ke klisure, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,3. V. Jovanovi}: Neke specifi~nosti vegetacije refugijuma na planini Radan u ju`noj Srbiji, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,4. B. Prvulovi}: Funkcija bilja u narodnoj pesmi podru~ja Suve planine - Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,5. Dr. \. \or|evi} i dipl. ing. G. \or|evi}: Mogu}nosti p~elarenja u Topli~kom regionu, P~elar br. 5/97,6. Dipl. ing V. Zaharj{evi}: Zbornik radova instituta "Dr Josif Pan~i}" - Lekovite sirovine , Sveska XV, Beograd-1996, 7. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu: "Koncept odrìvog razvoja" Beograd - 1997,8. V. Stamenkovi}: Medonosno bilje jugoisto~ne Srbije, âsopis za p~elarstvo "Matica" br. 27, Ni{-2001,9. Dipl. biolog B. Zlatkovi}: Medonosno bilje Si}eva~ke klisure, âsopis za pcelarstvo "Matica" br. 26, Ni{-2001,10. Mr N. Nedi}: Mogu}nosti organskog p~elarenja u na{oj zemlji, Zbornik radova 2. Kongresa p~elara Srbije, Aleksinac-2002 i11. Z. Vasiljevi}: Klima Ni{a, nacionalno blago, Zbornik radova, Ni{-2000.

U p~elarstvu je u upotrebi vi{e na~ina suzbijanja varoe. Definitivnoje potvr|ena efikasnost samo nekih od njih. Zato je za prose~nog p~elara~esto te{ko i zbunjuju}e, da uz pomo} raznih napisa u stru~nim ~asopisi-ma, prona|e sebi primeren na~in suzbijanja ovog opasnog parazita.

Cilj ove knjiìce jeste da u vidu preglednih uputstava, predstavina~Ine suzbijanja varoe koje su p~elarski instituti detaljno istraìli i pri-lagodili za primenu u praksi. Zato smo se i odrekli prikazivanja pojedi-na~nih rezultata odre|enih na~ina suzbijanja varoe. Na kraju knjiìce sukratko navedeni oni postupci suzbijanja parazita, koje iz raznih razlogatrenutno ne moèmo preporu~iti p~elarima.

\ufuf!pe!wbspp{f!{bwjtf!pe!cspkb!wbspbSamo jedna varoa u }eliji legla moè toliko da o{teti p~elu koja

}e iz te }elije iza}i, da ona ne}e mo}i da obavlja poslove koji su jojnamenjeni u okviru podele rada u ko{nici. Stanje zajednice zavisi od brojao{te}enih p~ela u njoj. Ako je larvu napalo vi{e varoa, p~ela pokazujeznakove nakaznosti ili umire i pre izleganja. Neki virusi mogu, kao seku-ndarni uzro~nici, da poja~aju {tetno dejstvo varoe. U prole}e je broj varoamali, i raste tek nakon pojave i odgajanja trutovskog legla u junu i julu.Broj varoa je najve}i u kasno leto, usled ~ega se mogu pojaviti veomavelike razlike u stanju raznih dru{tava na istom p~elinjaku. U ovo dobagodine mogu}a je reinvazija varoe iz jako napadnutih dru{tava u okolnezajednice. Ali, broj varoa, naro~ito tokom odgajanja zimskih p~ela mora


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~2:

WWbbssppbb!!qqppee!!llppoouussppmmppnnaauuttoorrii::

stru~njaci 15 nema~kih i 3 austrijska nau~na instituta koja se bavevaroom is slede}ih gradova:

Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain,Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am See

UU NNeemmaa~~kkoojj jjee iizzddaatt pprriirruu~~nniikk ppoodd ddoollee nnaavveeddeenniimm nnaasslloovvoomm.. OOvvddeeggaa pprreennoossiimmoo ttaakkoorree}}ii uu cceelliinnii.. UU nnjjeemmuu ssee nnaallaazzee nnaajjnnoovviijjee pprreeppoorruukkeennaauu~~nniihh uussttaannoovvaa NNeemmaa~~kkee ii AAuussttrriijjee kkoojjee ssee bbaavvee ssuuzzbbiijjaannjjeemm vvaarrooee..


biti {to manji!!! Name}e se zaklju~ak da bez suzbijanja varoe, zna~ajnije{tete nastaju ve} posle godinu dana. Pored suzbijanja varoe, veliki zna~ajima i odabir i gajenje otpornih sojeva p~ela.

Pqsf{!{cph!sf{jtufodjkf!wbspb!ob!mflpwfVe} danas postoji otpornost varoe na mnoge lekove, npr. na sinte-

tske piretroide koji su sastavni deo preparata Apistan, Bayvarol, Klartan(kod nas Varotom, Matisan,Apihelt - primedba urednika). Ubudu}nosti treba ra~unati napojavu rezistencije i na druge,prvenstveno sintetske materije.

J{cfhbwbuj!ptubulf!mflp.wb!v!q•fmjokjn!qspj{wpej.nb

Prirodnost je osnovnaosobina meda i drugih p~elinjihproizvoda, kada je re~ o pove-renju potro{a~a meda. Zatosredstva za suzbijanje varoetreba pa`ljivo birati i kombino-vati, tako da se izbegne njihovozaostajanje u medu i vosku.

Lpncjopwbuj!sb{of!ob•jof!tv{cjkbokb!wbspfRad sa p~elinjim zajednicama mora biti kontinuiran, ili one brzo

propadaju. Neophodno je kombinovanje primerenih postupaka suzbijanja

Pehbkbokf{jntlji!!q•fmb

kbo!!!!!!!!!!!!gfc!!!!!!!!!!nbs!!!!!!!!!!bqs!!!!!!!!!!nbk!!!!!!!!!!kvo!!!!!!!!!!!!kvm!!!!!!!!!!!!bwh!!!!!!!!!!!!tfq!!!!!!!!!!plu opw!!!!!!!!!!efd

Sb{wpk!mfhmb!eptujaf!wsivobd!tsfejopn!hpejof/!Qptmf!uphb-!mfhmp!j!q•fmf!tf!tnbokvkv-!b!cspk!wbspb!sbtuf/!

llppoouussppmmbb!!qqssjjssppeeoopphh!!qqbbeebbookkbb!!wwbbssppff

HHpp ee jj || oo kk jj !! qq mm bb oo !! uu ss ff uu jj ss bb oo kk bb !! qq ss pp uu jj ww !! ww bb ss pp ff

qq••ffmmbbssffwwjj!!qqppttuuvvqqddjj!!{{bb!!wwssffnnff!!qqbb||ff

llppoouussppmmbb!!qqssjjssppeeoopphh!!qqbbeebbookkbb!!wwbbssppff

bbqqssjjmm

nnbbkk

kkvvoo

kkvvmm

bbwwhhvvttuu

ttffqquuffnnccbbss

pplluuppccbbss

ooppwwffnnccbbss

eeffddffnnccbbss

uussffuunnbboo!!qqppttmmff!!{{bbwwss||ffuullbb!!qqbb||ff

uussffuunnbboo!!qqppttmmff!!qqssjjiissbbookkjjwwbbookkbb

{{jjnnttlljj!!uussffuunnbboo

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~31

varoe. Koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i na~inu p~elarenja, imora se protezati kroz celu sezonu. P~elar bi trebalo da se kod nadle`nihsavetodavnih slu`bi informi{e o posebnim podru~nim programima suzbi-janja varoe (vaì za Nema~ku - primedba urednika). Globalno gledano,postoje tri perioda za tretiranje protiv varoe:

2*![b!wsfnf!qb|fPrimena hemijskih sredstava tokom pa{e kod proizvodnih dru{tava

ne dolazi u obzir! Zna~ajno umanjenje broja varoa moè se posti}ibiotehni~kim postupcima, kao {to su uklanjanje trutovskog sa}a, posta-vljanje okvira za odgajanje trutova (gra|evnjak) i stvaranje novih dru{tava.To je naro~ito va`no u podru~jima gde pa{a po~inje kasno, jer se hemi-jski tretman moè izvesti tek krajem sezone, a do tada bi p~elinje zaje-dnice mogle da budu zna~ajno o{te}ene.

3*!Oblpo!wsdbokb-!v!esv|uwjnb!tb!mfhmpnOvde treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na varou u leglu.

Trenutno je u te svrhe mogu}e preporu~iti samo izvesne postupke samravljom kiselinom.

4*![jnj-!v!esv|uwjnb!cf{!mfhmbTada se vrlo efikasno primenjuju prskanje mle~nom kiselinom i

nakapavanje oksalnom kiselinom ili Perizinom.

Ejkbhoptujlb! {bsbafoptujwbsppn

Za p~elara je va`no da utvrdi brojvaroa, kako bi mogao ste}i predstavu omogu}oj {teti koju }e imati. Dijagnoza sepostavlja pregledom podnih uloàka (kojise stave ispod mreè u mreàstoj podnja~i- primedba urednika):

-Uloàk je za{ti}en mreòm odkontakta sa p~elama.

-U otpadu se prebroje otpale varoe,7 dana posle postavljanja ~istog ulo`ka.Prera~una se koliko je varoa padalodnevno.

-Procena stepena zaraènosti zavi-si od godi{njeg doba i stanja dru{tva: Ako ve} u julu pada 5-10 varoadnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogu}ilo odgajanjezdravih zimskih p~ela. U oktobru/novembru dnevno treba da pada manje


nsuwf!!wbspf!!ob!!vmp|lv!!jtqpe!!nsfaf

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~32

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................od 0,5 varoa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obradap~elinjih zajednica!

QSFQPSV_FOJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB

2*!Cjpufioj•lj!qptuvqdj

Vlmbokbokf!usvupwtlph!mfhmb-ZZa{to? Varoe se radije razmnoàvaju u trutovskom nego u

radili~kom leglu. Trutovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vi{e, te se unjemu varoe brè razmnoàvaju! Zato razvoj varoe tokom godine bitnozavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena varoa u trutovskomleglu se do kraja sezone vi{estruko umnoì.

-KKada? Tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla (od apri-la do jula). Naro~ita efikasnost se postiè na po~etku odgajanja.

-^̂ime? Koriste se okviri gra|evnjaci (prazni okviri). -KKako? Okviri gra|evnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub.

Dve do tri nedelje po pstavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na koji-ma je ve}i deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ninajmanji deo trutovskog legla sa gra|evnjaka. Po mogu}nosti koristiti 2gra|evnjaka po dru{tvu (isecati ih naizmeni~no na 7-10 dana). Godi{njepo dru{tvu isecati {to je vi{e mogu}e gra|evnjaka (barem 3).

-UU~inak? Uklanjanjem trutovskog legla iz 3 gra|evnjaka godi{nje,mogu}e je da broj varoa u avgustu bude umanjen za vi{e od pola. Takose dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (npr. kod kasne{umske pa{e). Povrh toga, oduzimanje tru-tovskog legla smanjuje rojevi nagon.

-PPosebne napomene! Broj varoa jeve}i u trutovskom sa}u gra|evnjaka negokod ve} izgra|enog sa}a. Budu}i da se tru-tovi u dru{tvima odgajaju i na drugim mesti-ma, a ne samo u okviru gra|evnjaka, ima ihdovoljno za potrebe parenja. Zajednice gradetrutovsko leglo samo u povoljnim uslovima.Zato se ne treba bojati smanjenja prinosa ilislabljenja zajednice usled oduzimanja tru-tovskog sa}a iz gra|evnjaka. Odsecanjem ipretapanjem gra|evnjaka moè se dobiti re-

vlmbokbokf!!usvupwtlph!!mfhmb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~33

lativno ~ist tj. reziduama neoptere}en, skoro prvoklasni, p~elinji vosak.

Usvupwtlp!tb~f!{b!iwbubokf!wbspb-ZZa{to? Trutovsko sa}e za hvatanje varoa je veoma efikasno u

zajednicama bez legla, i moè se tokom pa{ne sezone kombinovati saspre~avanjem rojenja. Ova metoda je naro~ito efikasna u mladim zaje-dnicama.

-KKada? Po~ev{i od kraja prole}nog bu|enja (po~etak maja), patokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla.

-^̂ime? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preve{avanjemizgra|enog trutovskog sa}a, trutovskih satnih osnova ili gra|evnjaka).

-KKako? Zajednice bez legla ili delovi zajednica (npr. roj, ve{ta~kiroj ili nukleus - pomo}na zajednica za odgajanje legla - nakon izlaskap~ela iz legla) sadrè trutovsko sa}e sa nepoklopljenim leglom. Nakonpoklapanja legla, sa}e se vadi i topi, zajedno sa varoama. Jednokratnomupotrebom se uklanja oko 80% varoa!

-NNapomene! Nukleus (pomo}na zajednica za odgajanje legla)moè se posle izlaska legla tako|e obraditi protiv varoe trutovskim sa}emza hvatanje.

J{hsbeokb!nmbef!{bkfeojdf-ZZa{to? Varoe se tokom leta uglavnom nalaze u poklopljenom

leglu. Uzimanje poklopljenog legla za formiranje nukleusa, rano u sezonismanjuje broj varoa u osnovnim zajednicama. Ve{ta~kim rojenjem moguse izgraditi mlade zajednice sa malim brojem varoa. Mlade zajednice semogu tokom formiranja (ve{ta~ki rojevi) ili kratko nakon njega (nukleusi)jednostavno tretirati protiv varoe. Izgradnja mladih zajednica pomaè iumanjenju rojevog nagona. Ve{ta~ki rojevi ujedno uti~u na smanjeno{irenje svih bolesti legla.

-KKada? Nukleus ili ve{ta~ki roj tokom prole}ne pa{e: (uljana repi-ca): spre~avanje rojevog nagona kod proizvodnih zajednica, dobijanjemladih zajednica sa malim brojem varoa. Ve{ta~ki roj leti i u jesen: rasfo-rmiranje proizvodnih dru{tava, kao nu`na mera za le~enje jako napadnu-tih i ve} oslabljenih zajednica.

OvlmfvtIzvaditi sa}e sa uglavnom poklopljenim leglom i ku}nim p~elama.

Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i ne{tovode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgra|enim praznim sa}em.Pustiti da nukleus sam izvu~e mati~njake ili dodati jedan mati~njak (nedodavati sparenu maticu). Tri do ~etiri nedelje po formiranju, nukleusi se


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~34

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................mogu efikasno tretirati protiv varoe (mravlja kiselina, mle~na kiselina ilisa}e za hvatanje). Leglo stare matice je do tada iza{lo, a mlado leglo jo{nije poklopljeno.

Wf|ub•lj!spkOslabljivanje (na po~etku perio-

da rojenja): stresti p~ele sa sa}a i saotprilike 1,5 kg p~ela formirati ve{ta~kiroj. Rasformirati proizvodne zajednice(kao „ko~nica u slu~aju opasnosti“ letiili kao jesenja rutina u postupku rotaci-je): svaka stara zajednica daje jedan ve{ta~ki roj. Ve{ta~ki roj moè bititretiran Perizinom u ko{nici bes sa}a ili, nakon dodavanja sa}a, a prepoklapanja legla sa mle~nom ili oksalnom kiselinom.

3*!Ifnjktlj!qptuvqdj!v!qsjtvtuwv!mfhmb

Nsbwmkb!ljtfmjob!.!vpq|ufop-PPrednosti: Deluje u poklopljenom leglu. Prirodni je sastojak meda.

Ne o~ekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) varoa na nju. -MMere opreza: Kod razre|ivanja kiselina sipa u vodu, nikako obrnu-

to (Nikada Voda U Kiselinu - Nikada VUK) (opasnost od eksplozije -primedba urednika). Najbolje je kupiti kiselinu èljenog razre|enja. Nositirukavice i za{titne nao~are. Uvek uz sebe dràti pripremljenu vodu(posudu sa vodom i raspr{iva~). Prskalicu za kiselinu odmah oprati spo-lja i iznutra. Nositi za{titnu masku za disanje. Paziti na smer vetra.Posude sa kiselinom jasno obeleìti. Zbog mogu}e opasnosti od pogre{neupotrebe (zamene) ne koristiti posude uobi~ajene za ìvotne namirnice(fla{e za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu dràti na nedostupnim mesti-ma, pod klju~em.

-NNapomene! Mravlja kiselina je dozvoljena za upotrebu u oblikuIllertisser plo~e protiv varoe i u vakuum raspr{iva~ima. Za sve postupke:otvoriti mreàstu podnja~u, a otvor ko{nice dràti otvorenim.

Nsbwmkb!ljtfmjob!ob!tvo}fsbtupk!lsqj-ZZa{to? Jednostavna, brza primena. Primenljivo na skoro svaki tip

ko{nica, nisu potrebni dodatni okviri. -KKada? Odmah posle okon~anja pa{e, kod spoljnih temperatura

preko 120C. Ako dnevne temperature prelaze 250C, tretirati uve~e. -^̂ime? Sun|erasta krpa veli~ine oko 20x20x0,5 cm (otprilike na{a

Tusftfof!!q•fmf

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~35

krpa za sudove sli~nih dimenzija - primedba urednika). [to hladnija 60%-na mravlja kiselina. Posuda za doziranje, menzura ili {pric.

-KKako? Sun|erastu krpu staviti {to bliè p~elama odozgo ili odo-zdo u ko{nicu. Tretman primeniti barem 3-4 puta tokom 4-7 dana.

Obrada odozgo: Sun|erastu krpu poloìti na satono{e okvira. Dati2 ml kiseline po jednom Zanderovomramu (u Nema~koj se koristi i ovako{nica - Zanderova, koja ima okvir42x22 cm, gde je povr{ina sa}a 800cm2).

Obrada odozdo: Sun|erastukrpu staviti u mreù za dijagnostiku(mreà sa ulo{kom koju p~elari bezmreàste podnja~e stavljaju na sta-ndardnu podnja~u radi prebrojavanjaopalih varoa i njihovog drànja vandohvata p~ela - primedba urednika),ili ispod mreè mreàste podnja~e,ako je p~elar ima. Dati 3 ml po je-dnom Zanderovom okviru.

Nsbwmkb!ljtfmjob!v!nfejdjotlpk!cp•jdj-ZZa{to? Primenljivo je i kod jako toplog vremena. Obrada moè

biti prekinuta bilo kada i ponovo nastavljena, ako ima takve potrebe, bezgubitka mravlje kiseline koja je ostala u bo~ici. Dnevna doza isparavanjakiseline se lako proverava bez naro~itih ulaganja. Moè se primeniti kaokratkotrajan ili dugoro~ni tretman.

-KKada? Od kraja jula do kraja se-ptembra. Dovoljna su dva tretmana,prvi pre, a drugi posle prihranjivanja. -^̂ime? Mravlja kiselina 85%. (Koristise medicinska bo~ica od 200 ml podoznakom Aponorm-Medizin-Flasche,Artikel-Nr. 32324, sa zatvara~em nazavrtanje i kapaljkom, Artikel-Nr.32334, koja se moè kupiti unema~kim apotekama). Drvenada{~ica kao drà~ fla{ice je veli~ineoko 6x6x2 cm sa rupom istog


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~36!

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................pre~nika kao grli} medicinske bo~ice.Tanjiri} je od posude za cve}e pre~nika12-14 cm. Ispariva~-fitilj je papirni pe{kirili materijal mekanih vlakana. Otvor bocemora potpuno da prijanja uz fitilj zbogopasnosti od isticanja kiseline.

-KKako? Medicinsku bocu postavitiisklju~ivo odozgo, u prazan nastavak, iliu naopako okrenutu hranilicu. Efikasnostje dobra. Kod zajednica na 2 Zanderovanastavka ispari 20 g kiseline na dan, akod jednog tela 8 g dnevno. Ako suokviri postavljeni „na toplo“ (paralelno sa letom), eventualno se moèsmanjiti doza.

Nsbwmkb!ljtfmjob!v!jtqbsjwb•v-ZZa{to? Dnevni u~inak isparavanja moè biti procenjen bez puno

tro{ka, i precizno se o~itava na skali ispariva~a. Ispariva~ se moè stavi-ti u skoro svaku ko{nicu.

-KKada? Dva puta godi{nje: posle vrcanja i nakon prihranjivanja.Obrada moè da bude efikasna i kod dnevnih temperatura do 300C, alino}ne ne smeju da padnu ispod 50C.

-^̂ime? Mravlja kiselina 60%. Ispariva~ se zaveè za okvir traka-ma koje se isporu~uju sa njim (od skoro jednu vrstu ispariva~a moèmoda nabavimo i na na{em trì{tu - primedba urednika).

-KKako? Punjenje ispariva~a se vr{i prema uputstvu proizvo|a~a.

Qsfhmmfe!!wbsjjkboujj!!usfunbob!!nfejjdjjotlpn!!cp•jjdpn

wbsjkboub!!!!!!!!!!!!!!!!tsfetuwp!!!!!!!!!!!!!!esv|uwp!!v!!2!!!!esv|uwp!!v!!3!!!!!!!!lbeb@obtubwlv!!!!!!!!!!obtubwlb

ubokjsoj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!61!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!211!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!bwhvtu-!!qsfjtqbsjwb•!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>23!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokblsbulj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.uubokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

.qqbqjsoj!!qf|ljs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!25y25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!27y27!!dnubokjsoj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!261!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!311!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!tfqufncbs-jtqbsjwb•!!!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>23!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qptmfevhj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.uubokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokb

.qqbqjsoj!!qf|ljs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!25y25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!27y27!!dn!!!!!!nfejdjotlb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!36.441!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!61.771!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!v!!bwhvtuvcp•jdb!!cf{!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!jubokjsb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.nnbufsjkbm!!pe!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!21y26!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!21y26!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!tfqufncsv

nflboji!!wmblbob

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~37

Svaka zajednica dobije 80 mlmravlje kiseline po posednu-tom nastavku. Posle vrcanjatreba osigurati dnevnukoli~inu isparavanja od 15-20ml tokom otprilike 5 dana.Posle prihranjivanja trebaosigurati dnevnu koli~inuisparavanja od 6-10 mltokom desetak dana. Jedanispariva~ se stavlja po doda-

tnom nastavku. Kod zajednica u jednom nastavku ispariva~ se postavljadalje od leta, a kod zajednica u dvanastavka po mogu}stvu staviti dvaispariva~a dijagonalno. Kod ko{nica gdesu okviri postavljeni „na toplo“, ispara-vanje je uravnoteènije, a efikasnostve}a.

4*!Ifnjktlj!qptuvqdj!cf{!qsjtvtuwb!mfhmb

Nmf•ob!ljtfmjob!.!qstlbokf-ZZa{to? Ne ostavlja rezidue u p~elinjim proizvodima. Prirodni je

sastojak meda. Bezopasna je za onoga ko sa njom radi (u propisanimdozama - primedba urednika).

-KKada? Leti kod mladih zajednica bez poklopljenog legla. Zimi kodtemperatura iznad ta~ke mr`njenja.

-^̂ime? Mle~na kiselina 15 Vol.% {L(+)} (me{avina 100 ml 85%-ne mle~ne kiseline i oko 500 ml vode). Koristi se ku}ni ru~ni rasprskiva~,odnosno raspr{iva~ pod vazdu{nim pritiskom sa finim raspr{ivanjem(najbolje je koristiti pi{tolj sa dozimetrom koji daje ravnomerno rasprska-vanje po jedinici povr{ine, ali ko{ta oko 125 EURA - primedba urednika).

-KKako? Dvokratna primena unutar nekoliko dana. Najve}a doza je8 ml po jednoj strani posednutog rama. Rastvor nanositi {to ravnomerni-je, da bi se izbeglo natapanje p~ela.

-NNapomene! U Nema~koj je zatraèno zakonsko odobrenje za pri-menu mle~ne kiseline. U nekim nema~kim pokrajinama je ve} pre}utnoodobrena.

-MMere opreza! Mogu}e opasnosti su nadraàj koè i o{te}enja oka.


jtqbsjwb•

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~38

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................Preporu~uje se za{tita disajnih puteva pri prskanju, ali i no{enje za{titnihnao~ara, rukavica i za{titne ode}e.

Pltbmob!ljtfmjob!.!lbqbokf-ZZa{to? Brza i jednostavna primena. Pri pravilnoj primeni nema

rezidua u p~elinjim proizvodima. -KKada? Samo kod zajednica bez legla (nasumi~nom proverom na

manjem uzorku utvrditi nepostojanje legla). Uglavnom u kasnu jesen ilizimu. Kod spoljnih temperatura iznad ta~ke mr`njenja.

-^̂ime? [e}erni rastvor oksalne kiseline:broj dru{tava {e}erni rastvor dihidrat oksalne kiseline

5 0,25 l 9 g10 0,50 l 18 g20 1,00 l 35 g

Najpre pripremiti topli {e}erni sirup (temperatura tela, oko 370C),sa odnosom {e}er:voda otprilike 1:1, i odmeriti traènu koli~inu, a u njusipati dihidrat oksalne kiseline (uuobi~ajenom trgova~kom pako-vanju), po uputstvu iz gornjetabele. Sna`no mu}kati sve dokse kristali ne otope. Koristi sejednosmerna brizgalica (100 ml)za doziranje i aplikaciju ({pric -primedba urednika). Nose seza{titne rukavice i za{titnap~elarska ode}a.

-KKako? Jednokratna pri-mena. Pri doziranju voditi ra~unao snazi p~elinjeg dru{tva:

snaga dru{tva prostor zauzet p~elama koli~ina rastvoraslaba manje od 1 nastavka 30 mlsrednja 1 nastavak 40 mlsna`na vi{e od jednog nastavka 50 ml

Rastvor pre upotrebe po mogu}nosti zagrejati na temperaturu tela. Rastvornakapati samo na p~ele u ulicama. Izbegavati kapanje po okvirima ivosku.

-NNapomene! Ne pove}avati dozu ni broj tretmana. To dovodi doslabljenja ili uginjavanja zajednica. Prole}ni razvoj zajednice moè bitiusporen. Rastvor oksalne kiseline ~uvati na hladnom, ne duè od 6 mese-

\f~fsoj!sbtuwps!pltbmof!ljtfmjof!tfoblbqb!tbnp!qp!q•fmbnb/!Qspevaobdfw•jdb!qpwf~bwb!qsfdj{optu!lbqbokb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~39

ci. Preparat koji se kupuje u Nema~koj po imenu Bienenwohl ve} sadrì35 g oksalne kiseline na litar. Oksalna kiselina nije dozvoljena za upotre-bu pri le~enju ìvotinja. U nekim saveznim dràvama ipak pre}utno dozvo-ljavaju njenu primenu.

-MMere opreza! Kristali dihidrata oksalne kiseline su veoma otrovni:svaki dodir sa koòm i udisanje ili uno{enje u organizam kristalne pra{inepri pripremanju rastvora mora se spre~iti kori{}enjem odgovaraju}eza{titne ode}e (rukavice, za{titne nao~are, maska za finu pra{inu tip FFP2 SL (EN 149) pod navedenim oznakama dostupno u Nema~koj) i oprezn-im radom. Prilikom primene nositi za{titne rukavice. Rastvor ne smedospeti na koù.

Qfsj{jo-ZZa{to? Brza i jednostavna primena. Visoka efikasnost. -KKada? Kod ve{ta~kih rojeva. Kod zajednica bez legla, koristi se

uglavnom u kasnu jesen ili zimu. -^̂ime? Perizin se daje posebnim aplikatorom ili automatskom i

jednosmernom brzigalicom ({pricem). -KKako? Prema uputstvu proizvo|a~a. P~ele ga bolje podnose ako

je rastvor topao. Da bi se izbegli ostaci leka u p~elinjim proizvodima(rezidue), treba ga u sklopu celovitog programa za{tite od varoe primeni-ti samo jednom godi{nje.

-NNapomena! Perizin je slu`beno dozvoljen za upotrebu uNema~koj. Iz nekih evropskih zemalja ve} je javljeno o otpornosti varoena njegovu aktivnu materiju. Zato se savetuje nasumi~na provera efika-snosti tretmana, tako {to }e se posle njegove primene upotrebiti mle~naili oksalna kiselina. Obavezno treba pratiti nove informacije u p~elarskim~asopisima!

OFQSFQPSV_MKJWJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB

Postupci i sredstva koja }e biti navedena u narednom tekstutrenutno se ne mogu preporu~iti za suzbijanje varoe, jer nisu dovoljnoistraèni i prou~eni, ili nisu dopu{teni za primenu, ili su jednostavno nedo-voljno efikasni ili ~ak i neefikasni.

Qptuvqdj!lpkj!tf!jtqjuvkvApiguard: Apigard sadrì timol u gelu. Timol gel se nalazi u pako-

vanju oblika pa{tete sa malom visinom (1 cm). Poloì se u ko{nicu nasatono{e i isparava 3 nedelje. Zbog dugog delovanja na udaru su i varoe


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~3:

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................koje su skrivene na p~elama u razvoju. Rezultati do sada nisu jedno-brazni, a definitivne doze i na~in primene jo{ nisu definisani.

Api Life Var: Ovaj proizvod italijanske proizvodnje sadrì pored ti-mola i druga eteri~na ulja (mentol, kamfor i eukaliptol - primedba uredni-ka). Jedna plo~a sa apsorbovanim eteri~nim uljima se stavi na satono{eposle prihranjivanja. Delovanje je dugotrajno, putem laganog isparavanja,a obuhvataju se i varoe koje izlaze iz legla. U nekim eksperimentima sepreparat pokazao efikasnim, pa ga mnogi p~elari ve} godinama uspe{noprimenjuju.

KombiAM: KombiAM je postupak u kojem se koristi razre|enamravlja kiselina (15%) i maùranovo ulje. Tretman je uspe{an leti nakonvrcanja, u periodu od 4 nedelje. Mravlja kiselina se stavlja u mreòmza{ti}ene posude ispod ramova, i istovremeno se daju maùranovim uljemnatopljene letvice odozgo, na satono{e. O~igledno je da je metoda efika-sna i bez maùranovog ulja. Prvi rezultati su obe}avali, a uspeh svakakozavisi od tipa ko{nica na kojima se primenjuje. Eksperimenti zapobolj{anje ove metode su u toku.

Tvnokjwj!qptuvqdjTimol ramovi: U ovom postupku utori na satono{ama se napune

kristalima timola, i ostave se u zajednici ~itave sezone. Ali, u na~elu,suzbijanje hemijskim sredstvima tokom sezone nije prihvatljivo. Pri ovompostupku zaostaje pove}ana koli~ina timola u medu, {to ponekad menjaukus i miris meda, pa med nije odgovaraju}i za prodaju.

Bayvarol: Bayvarol, kao i Apistan i Klartan sadrì sintetskepiretroide kao aktivnu materiju. Zbog dugotrajnog dejstva deluje i na varoekoje iza|u sa mladim p~elama iz legla. Aktivna materija je topiva u vosku,i gomila se u njemu. U me|uvremenu su se u nekim evropskim zemlja-ma, pa i u Nema~koj, pojavile varoe otporne na ovu aktivnu materiju. Tozna~i da Bayvarol i drugi sintetski piretroidi nisu vi{e efikasni, ili bar neu onoj meri kao ranije, pa na to treba sve p~elare pravovremeno upo-zoriti.

Amitraz: Amitraz se u nekim evropskim zemljama moè nabaviti uobliku traka koje polako otpu{taju aktivnu materiju. Dve trake se oka~e uko{nici i u njoj ostaju 6 nedelja. Zbog tako dugog dejstva, obuhva}enesu i varoe koje izlaze iz legla. U nekim zemljama amitraz je dostupan iu obliku spreja. Kao takav je vrlo nestabilan i razlaè se u razli~ite, deli-mi~no otrovne metabolite. U Nema~koj nije dopu{tena upotreba amitraza(kod nas Hemovar, Varolik - primedba urednika).

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~41

Oksalna kiselina - prskanje: Prskanje svih p~ela na sa}u sa 3%-om oksalnom kiselinom kod zajednica bez legla je efikasan i za p~elepodno{ljiv na~in primene. Metoda se ne preporu~uje zbog opasnosti odudisanja sitnih kapljica kiseline, naro~ito pri vetrovitom vremenu.

Oksalna kiselina - isparavanje: Kod ovog postupka se kapsulaoksalne kiseline vru}om ka{i~icom unese kroz leto u ko{nicu gde ispara-va. Fine pare izlaze kroz leto i u okolinu, {to zahteva velike tro{kove radiza{tite osobe koja p~ele tretira na taj na~in (potrebna je i za{titna gasmaska). Zbog toga, ova metoda ne mo`e da bude preporu~ena.

Offgjlbtoj!qptuvqdjObi~na paprat (Aspidium filix mas): Tokom {estonedeljnog tre-

tmana dru{tava pomo}u paprati (Dryopteris spec.), uz kontrolnu netreti-ranu grupu, pra}eni su slede}i pokazatelji: broj varoa pre i posle ekspe-rimenta, otpadanje varoa tokom tretmana pomo}u paprati i otpadanjevaroa nakon zavr{enog tretmana mravljom kiselinom. Nije dokazanauspe{nost ovog tretmana.

Dragoljub (Tropaeolum maius): Prema ~lancima u p~elarskim~asopisima trebalo bi oko p~elinjaka posaditi dragoljub kako bi se sma-njio broj varoa. U eksperimentima nije potvr|eno dejstvo na varoe.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~42


CJPMPHJKB J EJKBHOPTUJLB

Iz varoozom zaraène }elije obavezno izlaze lo{e razvijene io{te}ene p~ele koje imaju kratak ìvotni vek. One pogotovu nisu dovoljnosposobne da ìve dovoljno dugo u nepogodnim uslovima (vreli letnji suviperiodi, hladni zimski periodi), niti da kvalitetno obavljaju poverene imposlove. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom odgajanja zi-mskih p~ela, jer se povr{ina legla progresivno smanjuje, zbog sveumerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncentracija varoa po }elijilegla se pove}ava. Pored trenutne {tete koju p~ele direktno trpe od para-zitiranja varoa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su takoo{te}ene p~ele naro~ito podlo`ne.

WWbbsspppp{{bb!!.!!llmmjjoojj••llbb!!ttmmjjllbb--!!eejjkkbbhhooppttuujjllbb!!jj!!uuffssbbqqjjkkbb--!!

ccjjppmmpp||llff!!jj!!iiffnnjjkkttllff!!nnffssff!!ttvv{{ccjjkkbbookkbbDDrr RRaallpphh BBuucchhlleerr

abstrakt

--------- sb{wpk!mfhmbsb{wpk!wbspf

UUppllppwwjj!!ssbb{{wwppkkbb!!mmffhhmmbb!!jj!!wwbbssppff!!uuppllppnn!!hhppeejjooff!!vv!!ttssffeeookkffffwwssppqqttlljjnn!!llmmjjnnbbuuttlljjnn!!vvttmmppwwjjnnbb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~43

PP^̂EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................Da bi izbegao stra{ne posledice po svoje p~ele, p~elar blagovre-

meno mora da proceni ja~inu napada, mnogo pre nego {to bi se izleglepotrebne, a o{te}ene p~ele, ili pre nego {to se pojavi ve}i broj varoa nasamim p~elama koje mogu da predstavljaju zna~ajan rizik po p~elinjezajednice. To se efikasno postiè kontrolom i prebrojavanjem prirodnoopalih varoa na mreòm za{ti}enom ulo{ku, ili ulo{ku ispod mreàste po-dnja~e. êtiri do {est nedelja pre prekida polaganja jaja od strane ma-tice, broj prirodno opalih varoa nikako ne sme dnevno da prelazi pet gri-nja. Shodno na|enom stanju, treba blagovremeno uklju~iti odgovaraju}emere suzbijanja ovog opasnog parazita p~ela.

NFSF TV[CJKBOKB

Tokom razvoja dru{tva, naro~ito tokom sezonskog medobranja,zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, voskui ostalim p~elinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada seisklju~ivo preporu~uju biotehni~ki postupci suzbijanja parazita, postavljanjeramova gra|evnjaka u sredinu legla i dodavanje nezatvorenog trutovskoglegla za lovljenje varoa, pre svega u dru{tvima bez legla, kao i formira-nje mladih zajednica (nukleusi ili ve{ta~ki rojevi). O tome je detaljnopisano u na{oj knjiìci (~iji je prevod objavljen u ovom zborniku - prime-dba urednika).

Nakon zavr{enog medobranja, dru{tva moèmo tretirati mravljomkiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u p~elinjimzajednicama, veoma efikasno i na jednostavan na~in moèmo upotrebitimle~nu kiselinu, oksalnu kiselinu ili Perizin. Podrazumeva se da svako tre-tiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestru~nitretmani mogu dati rezidue hemikalija u medu i drugim p~elinjim proizvodi-ma i prouzrokovati dodatne tro{kove.

Izuzetno je va`no jednovremeno tretiranje susednih p~elinjaka, dase kasnije varoe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane p~elinjake. Takose poni{tavaju efekti efikasnih tretmana. Od neprocenjivog je zna~aja dap~elari {to pre shvate neverovatnu prednost jednovremenih tretiranja pro-tiv varoe na {irem podru~ju, jer se tako varoa efikasnije suzbija, a tro{kovisu mnogo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tre-tmana, i njihovo svo|enje na manji broj. Pove}anje razmaka izme|u tre-tiranja ne samo {to {tedi novac za lekove, ve} i smanjuje rizik pojavlji-vanja {tetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalija u p~elinjim proizvodima.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~44

CJPMPHJKB!!J!!AJWPUOJ!!DJLMVT!!WBSPF

Varooza je parazitno oboljenje p~elinjeg dru{tva, odnosno tru-tovskog i radili~kog legla i odraslih p~ela (radilica, trutova i matice).Uzrokovano je krpeljima roda Varroa (V. jacobsoni, Oudemans, 1904 i V.destructor Anderson i Trueman, 2000).

Odrasla ènka krpelja je duga od 1 do 1,5 mm, a {iroka 1,5 do1,8 mm i moè se videti golim okom. Ona je ve}a od mu`jaka. Telo jetamno sme|e, pljosnato i elipsasto, pokriveno hitinskim {titom koji je odoz-go ispup~en, a odozdo pljosnat. Sa strane gde se sastavljaju gornji (cara-pax) i donji (sternit) deo hitinskog {tita nalaze se hitinske kukice pore|aneu jednom redu. U prednjem delu tela (na prozomi) nalazi se usni aparatprilago|en za ubadanje i sisanje, a na zadnjem delu opistozome je polno- analni otvor. Krpelj je veoma pokretan, kre}e se pomo}u ~etiri paraekstremiteta postavljenih sa ventralne strane tela. Oplo|ena ènka ulazi uleglo pre njegovog poklapanja. @enke krpelja preferiraju polaganje jaja utrutovskom leglu zbog niè temperature, ve}e koli~ine hranjivih materija(duèg perioda razvoja trutova) i ve}ih mogu}nosti rasprostranjenja krpel-ja putem trutova koji bez problema mogu ulaziti iz jedne u drugu ko{nicu.Kada nema trutovskog legla, ènke krpelja polaù jaja u radili~kom leglu.Razvoj i polna zrelost traju 8 - 9 dana kod ènki i 6 -7 dana kod mu`jaka.Oplo|enje se obavlja u poklopljenom leglu gde ènka polaè 9 do 38 jaja,ali se sva ne razvijaju. Svi razvojni oblici parazita se hrane hemolimfom

TTbbwwssffnnffoobb!!ttuussbbuuffhhjjkkbb!!ttvv{{ccjjkkbbookkbb!!qqbbssbb{{jjuubbWWbbssssppbb!!eeffttuussvvdduuppss--!!ttbb!!ppttwwssuuppnn!!oobb!!

nnppmmffllvvmmbbssoopp!!hhffooffuujj••lljj!!bbttqqfflluu!!ttffmmffllddjjkkffqq••ffmmbb!!vv!!ggvvoollddjjkkjj!!ssff{{jjttuuffoouuooppttuujj!!oobb!!wwbbssppvv

PPrrooff.. ddrr ZZoorraann SSttaanniimmiirroovvii}}MMrr JJeevvrroossiimmaa SStteevvaannoovvii}}


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~45

p~elinjih ili trutovskih larvi. Boja ènke je sme|a i lako se prime}uje nabeloj povr{ini larve ili lutke p~ele. Posle izvo|enja truta ili radilice sa njimaizlazi i ènka varoe. Oblik ènke je prilago|en za hvatanje i podvla~enjepod segmente na trbuhu odrasle p~ele, pa se te{ko uo~avaju. Varoa senaj~e{}e sme{ta na prelazu izme|u abdominalnih (trbu{nih) segmenata,kao i na grudima. To su mesta na telu p~ele gde krpelj najlak{e probijahitinsku membranu i dolazi do hemolimfne te~nosti doma}ina. Varoa sehrani hemolimfom, {to iscrpljuje p~elu, a stalno otvorene raniceomogu}avaju prodiranje bakterija i virusa u telo p~ele. Tako se stvarajusekundarne infekcije koje ~esto mogu biti opa-snije nego sama varoa. Utoku leta varoa ìvi do 2 - 3 meseca, a zimi 6 - 8 meseci. U laboratori-jskim uslovima bez hrane mogu preìveti do 10 dana. Raspored varoe up~elinjem dru{tvu nije ravnomeran i zavisi od sezone. U zimskom perio-du se nalaze uglavnom na odraslim p~elama, u prole}e po~inju ulaziti uleglo, a leti 80 - 90% krpelja se nalazi u leglu i samo oko 10% naodraslim p~elama.

Mu`jak varoe je znatno sitniji od ènke, ima okruglasto telo i slabi-je razvijen hitinski omota~ sivkasto-bele boje. Duìna tela mu`jaka sekre}e od 0,75 do 0,93 mm, a {irina od 0,7 do 0,9 mm. Nakon spariva-nja sa ènkom u poklopljenim }elijama trutovskog i radili~kog legla mu`jakkrpelja uginjava zbog nedostatka adekvatne hrane (hemolimfe larvi p~ela)i zato se ne moè videti na odraslim p~elama.

Ranije je smatrano da se varoa hrani otpadnim produktima p~elai da nije pravi parazit, me|utim, danas se zna da se svi razvojni oblicikrpelja vrste Varroa destructor hrane hemolimfom trutovskih i radili~kihlarvi, ili hemolimfom odraslih p~ela, te da predstavlja obligatnogektoparazita p~ela i p~elinjeg legla.

Znaci varooze se zapaàju kako na p~elinjem leglu, tako i naodraslim p~elama. Leglo je i{arano, jer su mrtve infestirane lutke izba~ene.Kod p~ela radilica su o{te}ena uglavnom krila, koja su nepravilno razvi-jena i deformisana, a zapaàju se promene i na abdomenu i nogama. Udrugoj polovini leta bolest se manifestuje pojavom p~ela sa delimi~nim ipotpunim odsustvom krila, kao i pojavom sitnih i po pravilu avitalnih p~ela.Infestirana p~elinja dru{tva su uznemirena, trutovi su nesposobni za oplo-dnju, a iscrpljene p~ele radilice padaju na zemlju ispred ko{nica i umiru.Ako p~ela ugine, varoa je brzo napu{ta i prelazi na zdravu p~elu gde sezaka~i izme|u segmenata trbuha, probija hitinski omota~ i po~inje ishranuhemolimfom. Posle nestanka trutovskog legla - u avgustu varoa prelazi na

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~46


radili~ke larve i o{te}uje ih. Iz o{te}enih larvi nastaju radilice sa nerazvi-jenim mandibularnim `lezdama, manje su telesne mase i sa takvimo{te}enjima krila da su nesposobne za let. @ivotni vek infestiranih p~elase skra}uje, a radna sposobnost im se u velikoj meri smanjuje.Pove}avanjem stepena infestiranosti p~elinje dru{tvo postepeno slabi ipropada. Broj parazita u ko{nici kre}e se od nekoliko stotina do nekolikohiljada. P~elinje zajednice sa visokim stepenom infestiranosti, ~esto unovembru ili decembru mesecu, mogu napustiti ko{nicu. Tada u ko{niciostaju matica i ne{to malo p~ela sa dovoljno rezervi meda.

Ukoliko se blagovremeno ne pristupi uni{tavanju varoe, napadnu-ta p~elinja zajednica moè biti uni{tena. U po~etku bolest proti~e laganoi neprimetno i ne odraàva se na produktivnost p~elinjih dru{tava. Prviklini~ki simptomi se uo~avaju nakon 2-3 godine. Nimfe krpelja probijajukutikulu p~elinje lutke i hrane se njenom hemolimfom {to dovodi do sma-njenja teìne novoizvedenih odraslih p~ela. îm stepen infestiranostiprema{i 5%, po~inje nagli porast populacije parazita u ko{nici, sadinamikom uve}anja 5-10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnograsta, ali manjom dinamikom. U jesen stepen infestiranosti p~elinjegdru{tva krpeljom varoa postepeno raste, s jedne strane zbog pove}anereprodukcije varoe, a s druge, zbog smanjenja broja p~ela, zbog ~ega sepove}ava relativni broj napadnutih p~ela. Kod slabijih p~elinjih dru{tava tokbolesti je relativno kra}i. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe(nià temperatura) i poreme}en odnos me|u brojem p~ela i krpelja u koristparazita. Drugi ~inilac je smanjena odbrambena (imunolo{ka) sposobnostslabih dru{tava zbog iscrpljenosti, prerade ve}ih koli~ina {e}ernog sirupa,eventualnog prisustva drugih uzro~nika bolesti i poreme}ene mikroeko-lo{ke ravnoteè u ko{nici.

Za uspe{no suzbijanje i preventivu bolesti najzna~ajnije je ranoutvr|ivanje prisustva varoe. Postoji vi{e na~ina za ranu i blagovremenudetekciju varoe u ko{nici. Najsigurniji i najbrì na~in je kontrola trutovskoglegla, ali je isto tako efikasan metod kontrole pomo}u ì~ane podnja~e.Za dijagnostikovanje varooze jako je bitna vizuelna opservacija podnihuloàka. U tom smislu najbolje je obaviti pregled uloàka sa ì~anomre{etkom, jer ona istovremeno p~ele {titi od otpalih varoa na podnja~i.Otpale varoe se sakupljaju nakon 7 dana, broje se i vr{i se procena bro-jnosti varoa koje otpadnu u toku jednog dana. Procena invadiranosti seobavlja zavisno od godi{njeg doba i stanja zajednice, pa tako, ako ve} ujulu otpadne 5 do 10 varoa na dan zajednicu odmah treba tretirati kako


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~47

bi se obezbedio uzgoj zdravih zimskih p~ela. U oktobru ili novembru, akoje prose~no na dan otpalo od 0,5% do preko 1% parazita, mora seobavezno pristupiti zimskom tretmanu. Svaku sumnju na varoozu trebaotkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih p~ela.

CJPMP\LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F

U borbi protiv varoe danas se preduzima niz biolo{ko-mehani~kihi geneti~ko-selekcijskih mera. Od biolo{ko-mehani~kih mera koristi se: ramgra|evnjak, isecanje poklopljenog trutovskog legla, uklanjanje prvog i za-dnjeg legla, uklanjanje celog poklopljenog legla, formiranje novih rojevabez legla, blokiranje matice za 20 - 30 dana i sli~no, dok u geneti~ko-selekcijskom pogledu pristupa se pra}enju higijenskog i negovateljskogpona{anja p~elinjih zajednica sa merama selekcije u cilju dobijanja novihlinija p~ela otpornijih na bolesti (matice otpornije na ameri~ku kugu, asko-sferozu i varoozu, odnosno SMR matice sa sposobno{}u blokiranja repro-dukcije krpelja).

CJPMP\LP.NNFIBOJ_LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F

Manipulativni tretman se sastoji u smanjivanju legla u infestiranomdru{tvu kako bi se spre~ila migracija ènki Varroa destructor u poklopljene}elije. Na ovaj na~in matica se ograni~ava na jedan ili dva prazna rama,koja su okruèna sa}em sa poklopljenim }elijama.

Isecanje trutovskog legla je metoda koja se moè koristiti tokomcele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca, s obziromna to da Varroa destructor 5 do 10 puta vi{e preferira trutovsko leglo uodnosu na radili~ko. Samo jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskoglegla do kasnog leta moè dati preko 70 potomaka. Isecanje sektora strutovskim leglom nije se pokazalo mnogo uspe{no, jer je za njega potre-bno vi{e truda i sa}e se o{te}uje. Bolji rezultati se postiù kada se isekusamo poklop~i}i na }elijama s trutovskim larvama. To treba uraditi tako|eprvih dana posle poklapanja larvi.

Ram gra|evnjak moè da se pripremi i primeni u raznim varija-ntama, a prema èlji p~elara. Kod njegove primene va`no je pridràvatise nekoliko uslova:

o Prvi uslov je kori{}enje rama gra|evnjaka stalno u toku ~itaveaktivne sezone, dok u ko{nici postoji trutovsko leglo, od aprila do jula

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~48


meseca. Utvr|eno je da kori{}enje rama gra|evnjaka samo u prole}e nijedovoljno, jer krpelji koji su ostali u gnezdu ubrzavaju proces umnoàva-nja i u jesen dru{tva imaju podjednaku infestiranost kao i dru{tva kodkojih uop{te nije primenjivana ova biolo{ko-mehani~ka metoda borbe pro-tiv Varroa destructor.

o Drugi uslov je da se ram gra|evnjak postavlja u sredinu legla inikada na periferiju legla. Nakon dve do tri nedelje vade se, uglavnomtrutovskim leglom popunjeni okviri i pretapaju. Bolji rezultati se postiù pri-menom dva gra|evnjaka po zajednici koji se isecaju naizmeni~no svakih7 do 10 dana. Uklanjanjem trutovskog legla iz tri gra|evnjaka po sezoni(godi{nje) moguce je broj varoa u zajednici smanjiti do avgusta mesecaza vi{e od 50%, tako da se dobija vi{e vremena pre prvih hemijskih tre-tmana (nakon kasne {umske pa{e). Primenom gra|evnjaka u borbi protivvarooze postiè se i smanjenje rojidbenog nagona p~elinjezajednice.Uspe{na primena ove metode zavisi od osmi{ljenog plana,odnosno strategije kojom p~elar usmerava ènke varoe u pripremljenuzamku i pomo}u koje prati dinamiku zaraènosti dru{tva na p~elinjaku.

Stvaranje novog ambijenta za varou podrazumeva:o uklanjanje, bez izuzetaka, svih okvira sa trutovskim }elijama na

sa}u u plodi{nim i medi{nim nastavcima ko{nice. Ovo stanje treba pe-rmanentno odràvati i pri svakom vrcanju meda obavljati kontrolu i ramovesa trutovskim leglom odstranjivati;

o p~elinjim zajednicama obezbediti dovoljno praznih ramova sa tru-tovskim }elijama koje }e matica zale}i neoplo|enim jajima. Najefikasnijese pokazala metoda rada sa jednim ili dva rama gra|evnjaka po matici;

Upotreba gra|evnjaka daje dobre rezultate samo u godinama savrlo povoljnom pa{om i klimatskim prilikama, tj. u vreme povoljnih uslovaza izgradnju sa}a. Naime, i u ovakvim uslovima ram gra|evnjak raciona-lno je upotrebiti tri puta i to sa napomenom da je efekat mnogo bolji prisrednje jakoj pa{i, jer tokom jake pa{e, trutovsko sa}e biva iskori{teno zasme{taj nektara i matica u njega ne stigne da poloì neoplo|ena jaja.Zato je opravdano ram gra|evnjak koristiti od samog prole}a, a pri slabi-jim klimatskim uslovima i pri slaboj pa{i njegovu upotrebu treba izostavi-ti. Pri uslovima slabe pa{e preporu~ujemo isecanje poklop~i}a nazatvorenom trutovskom leglu, istresanje trutovskih lutki, ispiranje sa}avodom i ponovno vra}anje sa}a u ko{nicu. Ovakvi okviri mogu posluìtiza izvo|enje vi{e generacija trutova, ~ak i u vreme kada p~ele rado negrade sa}e. Osim toga, ovakvi ramovi se mogu koristiti i kao rezervni


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~49

ramovi sa trutovskim sa}em koji se mogu upotrebiti ve} slede}eg prole}a.Jedna od mehani~ko-biolo{kih (biotehni~kih) metoda u borbi protiv

varooze jeste i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe (slika1), koja visoku efikasnost postiè u zajednicama bez legla i tokom pa{nesezone moè biti dobra metoda za spre~avanje rojenja. U ovu svrhu sekoriste TIT-3 ramovi koji predstavljaju ram-zamku, a stavljaju se u jakadru{tva ~etiri nedelje pre po~etka rojenja. Ovi ramovi se ume}u izme|uokvira sa leglom. Osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u ko{nicuosloba|a se jedno od tri polja, tj. u njemu se izreè svo sa}e koje sup~ele izgradile, pa se nakon toga TIT-3 ram rotira za 180o i stavlja naisto mesto.

Sedam dana od prvog pregleda pri-stupa se rezanju slede}eg od dva pre-ostala polja i to onog sa najve}omkoli~inom zatvorenog legla. OVO JETRENUTAK PRVOG UNI[TAVANJAKRPELJA.

U tre}em pregledu koji se obavlja posle sedam dana u odnosu nadrugi pregled uklanja se svo zatvoreno leglo. Ciklus se ponavlja dok po-stoji trutovsko leglo. Naime, ram-lovac (zamka, mamac) je okvir sazaleènim, mladim, nepoklopljenim leglom na sredini sa}a koji se dodajep~elinjoj zajednici sa prethodno oduzetim celokupnim leglom. @enke krpe-lja sa svih p~ela u ko{nici se usmeravaju u }elije otvorenog legla i biva-ju poklopljene. Nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz ko{nicei stavljamo u sanitarnu ko{nicu, gde ga uklju~ujemo u tretman sa mravljomkiselinom. Ova metoda se primenjuje od po~etka maja sa ciljem smanji-vanja broja varoa u mladim zajednicama. Trutovsko sa}e za hvatanjevaroa se dobija preve{avanjem ve} izgra|enog trutovskog sa}a u ramove,ubacivanjem trutovskih satnih osnova ili dodavanjem gra|evnjaka.Nepoklopljeno trutovsko leglo sa varoama u njemu se skida i topi.Jednokratnom upotrebom ove metode moè se eliminisati do 80% varoaiz p~elinje zajednice.

Biotehni~ke mere suzbijanja varoe su jo{ i formiranje mladih zajed-nica i ve{ta~kih rojeva, {to doprinosi spre~avanju rojidbenog nagona. Ujesen i u leto moè se pristupiti rasturanju proizvodnih zajednica, {to je

Tmjlb!2;!|fnb!sbnb!UJU.4!)Cptdb-!2::5*

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~4:


jedna od nu`nih mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zaje-dnica. Nukleusi i ve{ta~ki rojevi mogu se efikasno obraditi, 3 do 4 nede-lje nakon formiranja, mle~nom kiselinom ili primenom perizina pre pokla-panja legla. Ostale metode iz ove grupe, iako daju dobar rezultat (prive{ta~kom razrojavanju infestiranost se smanjuje za 35%, a pri isecanjutrutovskog legla 2 - 3 puta u toku sezone - za 60%), ne preporu~uju sezbog dodatnog ulaganja rada i materijalnih sredstava, ali i zbog smanjenjaja~ine i produktivnosti p~elinjih dru{tava. Seoba p~elinjih zajednica jezna~ajna fizi~ka metoda u borbi protiv varoe jer pri seljenju uznemirenep~ele podiù temperaturu u ko{nici i do 41°, {to uslovljava obaranjeparazita sa p~ela na podnja~u, ali i uginu}e varoozom i akarozomo{te}enih p~ela {to povoljno uti~e na zdravstveno stanje p~elinjih zaje-dnica.

Osun~avanje ko{nica doprinosi pove}anju temperature i do 37° uleglu, {to nepovoljno deluje na ìvotni ciklus ènki varoe, jer u potpuno-sti prestaju sa polaganjem jaja, dok ve} poloèna jaja varoe uginjavaju.

Podizanje p~ela na platformu povoljno uti~e na razvoj dru{tva sjedne strane, kao i na smanjenje broja parazita u leglu, s druge strane.Ko{nice postavljene na platforme visine 60 do 70 cm imale su manji ste-pen infestiranosti krpeljima, dok su ko{nice postavljane na platforme od 3metra iznad povr{ine zemlje, postizale vrlo efikasnu biolo{ku ravnoteù,maksimalan razvoj zajednice (do 6 kg p~ela), eliminaciju rojidbenog na-gona i zna~ajno visoke prinose.

Kori{}enje rama gra|evnjaka, isecanje poklop~i}a poklopljenog tru-tovskog legla i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe sumetode koje imaju niz prednosti u odnosu na druge postupke mehani~ko-biolo{ke i hemijske borbe protiv varooze:

· ne uti~u negativno na p~ele i leglo, ne naru{ava se primarnapodela rada me|u radilicama,

· isklju~uju opasnost zaga|enja p~elinjih proizvoda reziduamaraznih hemijskih supstanci koje se mogu koristiti u hemijskoj kontrolivarooze,

· omogu}avaju dobijanje dodatnih koli~ina voska, · ne zahtevaju ulaganje dopunskih sredstava za njihovu primenu.U poslednje vreme se sve ~e{}e, u borbi protiv varooze, prime-

njuje i biofizi~ki metod - zagrevanje legla. Tabor i Ambrose (2001) su usvom eksperimentu sme{tali p~ele u dve inkubacione komore sa kontro-lisanom temperaturom i relativnom vla`nosti vazduha. Tretman je, u toku


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~51

5 dana, izvo|en na temperaturama od 220C, 350C i 400C. Na maloj uda-ljenosti od dna test kutije, koja je sme{tana u inkubacionu komoru,postavili su metalnu mreù, kroz ~ija okca su mogli propasti jedino krpelji,a na samom dnu se nalazila kartonska podloga, prevu~ena gelom, na kojusu se oni lepili. P~ele infestirane varoom su iz svojih dru{tava preno{eneu transportne kutije, koje su preko vinilnih cevi bile povezane sa test kuti-jom. Prelazak p~ela iz transportne u test kutiju je podstican svetlo{}u.Prelaz iz jedne u drugu kutiju je prekidan kad bi u test kutiju pre{lo 50p~ela. Ukupan broj krpelja je odre|en centrifugiranjem p~ela u 95%-omalkoholu, kome je dodavan broj krpelja otpalih u eksperimentu i broj krpe-lja koji je, eventualno, zaostao na p~elama. Najvi{i stepen otpadanja krpe-lja je prime}en u toku prva dva dana zagrevanja do temperatura od 350Ci 400C pri ~emu je zagrevanje od 400C izazvalo najintenzivnije otpadanjekrpelja. S obzirom na dobijene rezultate, u daljem radu je potrebno ispi-tati ovaj proces na ~itavim p~elinjim dru{tvima u njihovim ko{nicama.

Huang (2001) je u svojim eksperimentima tako|e koristio tempe-raturni tretman protiv varoe i to u samim ko{nicama. U osnove sa}apostavljao je greja~e (~eli~nu ìcu), koji su uz pomo} baterije (12 V, 6 A)uronjeni u osnovu voska (slike 2 i 3). Kroz svaki ram ìca je prolaziladvanaest puta. Na ovaj na~in pripremljena dva rama, autor je stavljao uko{nicu sa p~elinjim dru{tvom koje ranije nije bilo tretirano hemijskim sred-stvima protiv krpelja. Radilice su na ovim osnovama izgradile trutovske}elije, koje su normalno poklopljene i u kojima su se na{li krpelji. Pu{ta-njem struje kroz ìce (greja~), pri sredinskoj temperaturi od 270C iprose~nom otporu od 1,8 ?, za 5 minuta dostignuta je temperatura od

450C na kojoj je smrtnost krpelja bila59%. U drugom testu, pri sredinskojtemperaturi od 320C i prose~nomotporu od 2 ?, bilo je potrebno 7,5minuta da se dostigne temperaturaod 430C, koja je odràvana 3 minu-ta, nakon ~ega je smrtnost krpeljabila 100%.

Tmjlb!3;Ivboh!)3112*!tb!bqbsbuvspn!{bufnqfsbuvsoj!usfunbo!qspujwwbspf!v!tbnjn!lp|ojdbnb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~52


Krpelji neizloèni povi{enoj temperaturi, pokazali su prirodni stepen morta-liteta (9,5%). Problem u ovom eksperimentu predstavlja topljenje voska ublizini greja~a, {to se moè prevazi}i kori{}enjem ìce uronjene u termo-otpornu plastiku. Ovaj metod koji je u laboratorijskim uslovima pokazaovisoku efikasnost, trenutno se ispituje na terenu, kako bi se odredilo dali je dovoljan za suzbijanje varoe i preìvljavanje p~elinjih dru{tava tokomzime. Fizi~ke metode daju dobre rezultate, ali samo one nisu dovoljne zaefikasnu borbu protiv varooze. Zbog toga se one mogu preporu~iti kaodopunske mere i treba ih imati u vidu pri odgoju p~elinjih dru{tava.

TFMFLDJKB!!NFEPOPTOF!!QDFMFJ!!PUQPSOPTU!!OB!!Wbsspb!!eftusvdups

Negovateljsko pona{anje p~ela prvi su 1987. godine opisali Pengi saradnici kod vrste Apis cerana, kao mehanizam rezistencije na varou(Peng i sar., 1987). Prema ovim istraìva~ima, negovateljsko pona{anje jekompleksna osobina ~iji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog krpelja,Varroa destructor (jacobsoni), a sastoji se od samo~i{}enja od krpelja(auto~i{}enje, samonega, li~na nega), tzv. ~ista~kog plesa, ~i{}enjaotvorenih infestiranih }elija legla i grupnog ~i{}enja (uzajamno ~i{}enjeinfestiranih p~ela radilica). Kao rezultat negovateljskog pona{anja i~i{}enja infestiranih otvorenih }elija radili~kog legla od varoe, kolonijep~ele Apis cerana su sposobne da se potpuno oslobode prisustva ovogparazita i da tako obezbede sebi preìvljavanje (Peng i sar., 1987). Oviistraìva~i su tako|e zapazili da je negovateljsko pona{anje kod Apis me-llifera minimalno zastupljeno i da ova vrsta medonosne p~ele nije sposo-bna potpuno da elimini{e krpelje iz svog dru{tva. Me|utim, trebanapomenuti da je jo{ 1982. godine Taber III, pratio negovateljskopona{anje evropske medonosne p~ele isti~u}i da se ono nikako ne smezanemarivati, bez obzira na intenzitet njegove ekspresije.

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................Tmjlb!4;

Sbn!tb!hsfkb•jnb)•fmj•of!ajdf*!lpkj!tv!v{qpnp~!cbufsjkf!)23!W-

7!B*!vspokfoj!vptopwv!wptlb/!Lsp{

twblj!sbn!ajdb!qspmb{jewbobftu!qvub

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~53

Wongsiri i saradnici, 1990. godine, utvr|uju prisustvo negova-teljskog pona{anja, kako kod vrste Apis cerana, tako i kod medonosnep~ele vrste Apis mellifera, s tom razlikom {to p~ela vrste Apis cerana svo-jim mandibulama o{te}uje i uklanja krpelje, a u kolonijama medonosnepcele krpelji su bili uklonjeni, ali ìvi i neo{te}eni, ili sa manjim o{te}enji-ma. Sklonost ka negovateljskom pona{anju afrikaniziranih i italijanskih rasap~ela ispitivali su i Moretto i saradnici (1991). Njihovi rezultati ukazuju daafrikanizirane p~ele za 30 minuta po ve{ta~koj infestaciji radili~kog leglavaroom, uklone 38,5% krpelja, dok za isto vreme italijanske p~ele uklonesamo 5,75% krpelja.

Rezistenciju na varou kod kolonija medonosnih p~ela sa Florideispitivali su i Morse i saradnici (1991). Oni su ustanovili da brisevi izko{nica sadrè veliki broj o{te}enih krpelja, verovatno zbog ispoljenenegovateljske aktivnosti p~ela. Ispoljenost negovateljskog pona{anja kodp~ele podvrste Apis mellifera carnica, kao aktivnog mehanizma odbraneod infestacije otvorenog radili~kog legla varoom dokazali su Ruttner iHanel (1992). Brisevima iz ko{nica utvrdili su prisustvo od 30 do 50%uginulih krpelja sa o{te}enjima ekstremiteta. Da kod A. mellifera carnicazaista postoji negovateljsko pona{anje potvr|uje i Hoffman (1993), ~ijirezultati ukazuju da prose~an mortalitet varoe u kolonijama ove vrste p~elaiznosi 37,2%, a od toga je samo 3,2% uginulih krpelja sa morfolo{kimo{te}enjima. Zato ovaj istraìva~, kao jedini relevantni parametar za pro-cenu negovateljskog pona{anja p~ela, predlaè procenat o{te}enih ugi-nulih krpelja u infestiranim kolonijama.

Negovateljsko pona{anje p~ela vrsta Apis cerana i Apis melliferaprou~avali su i Büchler i saradnici (1992; 1994). Oni su ubacivali varou uotvorene }elije radili~kog legla i pratili brzinu eliminacije parazita kod ovedve vrste p~ela. Njihovi rezultati pokazuju da 88,6% radilica vrste Apiscerana po~inje da ~isti radili~ko leglo za 60 sekundi posle ve{ta~keinfestacije, a 33% tek posle pet minuta. Me|utim, radilicama medonosnep~ele bilo je potrebno znatno vi{e vremena da ispolje negovateljskopona{anje, tj. da prepoznaju i da po~nu ~i{}enje ve{ta~ki infestiranih }elijalegla, a kod pojedinih dru{tava ovaj vid pona{anja se nije ispoljio. Tako|esu uo~ili da je 32% uba~enih krpelja u kolonijama vrste Apis cerana bilouklonjeno i zdrobljeno p~elinjim mandibulama, a da je ova pojava potpunoizostala u ispitivanim kolonijama evropske medonosne p~ele.

Rezistenciju i tolerantnost p~elinjih kolonija na ektoparazit Varroajacobsoni (destructor), kao i negovateljsko pona{anje p~ela radilica u

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~54


funkciji tolerancije i rezistencije na pomenutog krpelja, uz istovremenuselekciju p~elinjih dru{tava na otpornost prema varoozi, ispitivalo je vi{eistraìva~a kako u svetu tako i kod nas. Tako su Kulin~evi} i saradnicijo{ 1992. godine pratili rezistentnost i osetljivost vi{e linija medonosnep~ele Apis mellifera carnica na Varroa jacobsoni kroz ~etiri generacije uza-stopno. Dobijeni rezultati su pokazali da najve}i deo fenotipske razli~itostiizme|u linija p~ela koje su divergirale prema rezistentnosti i podlo`nosti uodnosu na varou zavise od genotipske komponente, sa veoma izraènimaditivnim efektom u interakcijama genskih alela. U dru{tvima podlo`nimvaroi uginjavalo je vi{e od polovine p~ela u odnosu na rezistentne koloni-je. Same linije dobijene od matica iz p~elinjeg dru{tva koje su preìvelevelike zimske gubitke uzrokovane varoom, tako|e, su se razlikovale urezistentnosti prema ovom parazitu. Statisti~ka zna~ajnost razlika izme|uvi}e ili manje osetljivih linija u prvoj selekcionisanoj generaciji iznosila jep<0,05. Na osnovu dugogodi{njih istraìvanja Kulin~evi} i saradnici (1997)zaklju~uju da variranje osetljivosti ispitivanih linija medonosne p~ele Apismellifera carnica u odnosu na varou u znatnom stepenu zavisi odnasledne osnove, kao i da ve}i deo ove nasledne performanse podleèklasi~nom postupku selekcije. Sli~ne zaklju~ke su dobili i Ruttner i Hanel(1992), Ruttner (1992), Spivak i Gilliam (1993) i Rinderer i saradnici 1993.godine.

Szabo sa saradnicima (1996) je ispitivao rezistentnost kolonijamedonosne p~ele vrste Apis mellifera u odnosu na Varroa jacobsoni.Eksperiment je osmislio tako {to je u dvesta pedeset }elija sa}a sazatvorenim leglom ubacivao mlade i tek izleène varoe. Ove eksperimenteje izveo na 38 razli~itih p~elinjih dru{tava. Istraìvanja su pokazala da odukupnog broja infestiranog legla 79,1% je bilo sa odstranjenim krpeljima,s tim da je za 24 ~asa efikasnost bila 18,1%, a u periodu od 24-48 satiefikasnost je iznosila 4%, dok je najbolja efikasnost uo~ena posle 72 sata,kada je bilo izba~eno 38% krpelja. Uo~eno je, tako|e, da je najmanjaefikasnost bila u periodu od 48-72 ~asa i iznosila je 1,7%. U narednomperiodu od 4. do 8. dana izba~eno je 21% krpelja. Osim uo~enog padadinamike eliminacije krpelja iz zatvorenog legla autori su zapazili da posto-ji visoko signifikantna razlika me|u razli~itim kolonijama p~ela (p<0,001).Od ukupnog broja oko 10% izba~enih krpelja bilo je sa o{te}enjimaekstremiteta i idiosoma. Sli~ne rezultate dobio je Hoffman (1993) sa 3,2%o{te}enih i 37,2% mrtvih krpelja od ukupnog broja izba~enih iz zatvorenogp~elinjeg legla. Me|utim, de Guzman (1993) je posle 72 sata uo~io 23,7%


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~55

mrtvih krpelja u ukupnom broju izba~enih {to je bilo pribli`no rezultatimaSzabo i saradnika (1996) i iznosio je 21%. Na osnovu ovakvih rezultatapostavljeni su kriterijumi za procenu negovateljskog pona{anja p~elinjezajednice gde se dru{tvima sa izraènim negovateljskim pona{anjemprogla{avaju one ~ija je efikasnost eliminacije krpelja za 72 sata iznosila36% i vi{e od 36%, dok su nehigijenskim (bez negovateljskog pona{anja)dru{tvima progla{avana ona p~elinja dru{tva ~ija je efikasnost eliminacijekrpelja bila manja od 36% (Hoffman, 1993).

Stanimirovi} i saradnici (2000a, 2001, 2001a, 2001b, 2002) ispiti-vali su negovateljsko pona{anje banatskog ekotipa medonosne p~ele napodru~ju Ma~ve uz primenu metodologije koju su postavili Taber III (1982),a dopunili i modifikovali Hoffman (1993) i Kefuss i sar. (1996). Rezultatiispitivanja su pokazali da negovateljsko pona{anje, kao ste~eno svojstvo(Moretto i sar., 1991), postoji i kod banatskog ekotipa medonosne p~ele,ali se nikako ne moè govoriti o fiksiranom svojstvu, obzirom da nijeuo~ena nikakva pravilnost u distribuciji ovog tipa pona{anja ispitivanogekotipa medonosne p~ele u Ma~vi. Na osnovu svih rezultata stranih ina{ih autora, kao i na osnovu li~nih zapaànja Stanimirovi} i saradnici(2002) su dali potpuniju definiciju negovateljskog pona{anja:

Negovateljsko pona{anje (nega, higijensko pona{anje u {iremsmislu re~i) obuhvata i aktivnosti koje radilice iz kaste higijeni~arki, tj.negovateljica, ispoljavaju prema otvorenom infestiranom, inficiranom iliuginulom leglu, kao i prema sopstvenom, parazitima infestiranom organi-zmu ili infestiranom telu drugih odraslih p~ela u koloniji.

Tehnika sakupljanja uzoraka (V. destructor) i kriterijumi za procenunegovateljskog pona{anja p~ela. Analiza i procena negovateljskogpona{anja medonosnih p~ela sa navedenih podru~ja obavljena je u skladusa procedurom Hoffman-a (1993). Naime, pra}ena je u~estalost pojavlji-vanja Varroa destructor, a onda su sakupljali sve otpale varoe na pod-nja~i tokom jedne godine. Sakupljani uzorci su prebrojavani u ciljuutvr|ivanja njihovog kona~nog broja po ko{nici. Zatim se pristupilo analizibroja i stepena o{te}enja krpelja u ukupnom uzorku po ko{nici radiprocene nivoa negovateljskog pona{anja analiziranih dru{tava (slika 4).Prema Hoffman-ovim kriterijumima razlikovane su dve kategorije p~elinjihzajednica u odnosu na negovateljsko pona{anje:

· Dru{tva sa izraènim negovateljskim pona{anjem, sposobna dafizi~ki o{tete telo parazita u 36% i vi{e od 36% od ukupnog broja pre-brojanih krpelja.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~56


· Dru{tva bez negovateljskog pona{anja kod kojih je brojo{te}enih krpelja bio ispod 36%.

Stanimirovi} i saradnici (2001a, 2001b) su pratili negovateljskopona{anje banatske "ùte" p~ele i "sivke" sa podru~ja Rudnika i [umadi-je. Rezultati tih istraìvanja kod p~ela sa lokaliteta podru~ja Ma~ve iRudnika, su pokazali da negovateljsko pona{anje potencijalno postoji, alise ne moè govoriti o izraènosti ove osobine, obzirom da je globalnasposobnost eliminacije krpelja sa o{te}enjima u ukupnom broju odba~enihkrpelja svih ispitivanih p~elinjih zajednica bila ispod 36%. Naime, p~elinjezajednice iz Ma~ve imale su negovateljsko pona{anje sa potencijalom od34.78%, dok su p~elinja dru{tva sa podru~ja Rudnika posedovala nego-va-teljsko pona{anje sa potencijalom od 34.81%. Me|utim, rezultatiistraìvanja ukazuju na povezanost negovateljskog pona{anja i ja~inep~elinje zajednice. Tako kod p~elinjih zajednica iz kategorije jakih dru{tavana svih 10 lokaliteta podru~ja Rudnika i 9 lokaliteta podru~ja Ma~ve ko-nstatovana je izraènost negovateljskog pona{anja. Ona se na lokaliteti-ma oko Rudnika kretala u opsegu od 36.41% do 38.68%, a na podru~juMa~ve u opsegu 36.7% do 42.14% (grafikon 1). Ova dru{tva su odvajanaza selekciju i proizvodnju matica ~ije je potomstvo pokazivalo znatnuotpornost na Varroa destructor.

Rinderer i sar. (2001) isti~u da je jedino mogu}e re{enje proble-ma V. destructor najpre identifikacija i kori{}enje rezistentnih sojevamedonosnih p~ela, a zatim, njihova selekcija na pove}anu otpornostprema varoi, forsiranjem negovateljskog pona{anja. Primer rezistentnihp~ela predstavlja ARS Primorsky soj ruske medonosne p~ele iz daleko-isto~ne oblasti Primorsky. Rinderer i sar. (2001) su u toku 1999 i 2000 uAjovi, Luizijani i Misisipiju ispitivali otpornost p~ela na varou kod populacijaautohtonih ameri~kih p~ela i uveènih ruskih p~ela soja Primorskaja. Pritome su koristili dva kriterijuma u proceni otpornosti p~ela na varou: uku-


Tmjlb!5;B*!Lwbmjgjlbdjkb!ujqb!qspnfob!qsfnb!Dpsfb!Nbsrft!fu!bm/!)3111*<

C!j!D*!P|uf~fokb!ob!ufmv!wbspf!)Tubojnjspwj~!j!tbs/!3113/*

A B C

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~57

pan broj varoe u ko{nici i brzinu razvoja tj. rasta varoe. Na po~etku ispi-tivanja, svaka ko{nica, i sa ruskim i sa ameri~kim p~elama je namernoinficirana istim brojem varoa. Na kraju svakog ispitivanja koje je u prose-ku trajalo oko 3 meseca, prebrojan je ukupan broj varoa i utvr|ena brzi-na rasta. U svakoj ko{nici prebrojane su larve varoe u po 50 }elija sa}alegla p~ela radilica i sa jedne i sa druge strane rama. Tako|e su izbro-jane i u svakih 100 }elija trutovskog legla. Zatim su brojane varoe sasvakih 300 do 600 odraslih p~ela tretiranih etanolom da bi sa njih spalevaroe. Dalje je pregledan svaki ram pojedina~no za otkrivanje prisustvaovog parazita. Dobijeni numeri~ki rezultati statisti~ki su obra|eni i utvr|enaje statisti~ka zna~ajnost razlika izme|u dva posmatrana soja p~ela.Rezultati istra`ivanja su pokazali da populacije Varroa destructor udru{tvima p~ela soja Primorskaja su se razvijale mnogo sporije i otuda jenjihova brojnost kod tih dru{tava manja nego kod dru{tava autohtonihameri~kih p~ela. Ta~nije, p~ele ARS Primorsky soja su tokom 1999. imaleprose~no upola manje krpelja u pore|enju sa kontrolnim-autohtonimp~elinjim dru{tvima.

Tokom 2000. godine ruske p~ele su pokazale jo{ ve}u otpornost(u Luizijani je porast populacije Varroa destructor u proseku bio 2,5 putaza 91 dan, {to je daleko manje od 17,3 puta, koliki je bio porast kodautohtonih p~elinjih dru{tava, dok u Ajovi i Misisipiju ve}ina dru{tava sojaPrimorskaja uop{te nisu imala nijednu konstantovanu jedinku Varroadestructor, ili su imale veoma malo uo~enih varoa tri meseca nakon inoku-

Grafikon 1. Uporedni prikaz zastupljenosti negovateljskog ponašanja kod pcela na lokalitetima u Macvi i Šumadiji

29

29.5

30

30.5

31

31.5

32

32.5

33

33.5

34

34.5

35

35.5

36

36.5

37

37.5

38

38.5

39

39.5

40

40.5

41

41.5

42

42.5

Se. D. T. G. M r. St. C.B. R. Kle. Bo. Se. Ja. Br. M a. G.B. Na. G.C. Kla. Gra. Ta.

Jaka (J1+J2)/2 Srednja Slaba

1. Granicna vrednost negovateljskog ponašanja;

11 ..

Qspdfobu!p|uf~foji!lsqfmkb!)ofhpwbufmktlph!qpob|bokb*

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~58


lacije sa oko 100 krpelja). Prema tome, u svim ispitivanjima, ruske p~eleARS Primorsky soja pokazale su jaku otpornost na V. destructor. Uo~enavelika geneti~ka varijabilnost predstavlja nadu i osnov da je kona~ni rezu-ltat, otporne p~ele na varoozu, ipak mogu}.

Harbo i Harris (1999a) su identifikovali karakteristike p~elazna~ajne za ispoljavanje otpornosti na varou, a zatim testirali te karakte-ristike da bi odredili da li su nasledne, jer ako je karakteristika nasledna,ona se moè promeniti tehnikama selektivnog gajenja i geneti~koginìnjeringa, a ako nije ona se ne moè promeniti selektivnim gajenjem.Za ~etiri specifi~ne karakteristike p~ela utvr|eno je da su nasledne: supre-sija reprodukcije krpelja, proporcija krpelja u }elijama legla, higijensko-negovateljsko pona{anje i trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla.Ovi rezultati ukazuju da bi bilo mogu}e uticati na navedene karakteristikeselektivnim gajenjem p~ela, {to bi doprinelo uzgoju otpornih p~ela navarou. Dalja istraìvanja primenom najsavremenijih metoda molekularnebiologije i tehnika geneti~kog inìnjerstva omogu}ila su najpre identifikaci-ju jednog gena matice (nazvanog SMR - Suppression of MiteReproduction - gen za spre~avanje reprodukcije krpelja) tj. gena za kogaje utvr|eno da uti~e na reproduktivni ciklus V. destructor (Harbo i Harris,1999b; Harris i Harbo, 2000). Kasniji napori su urodili kreiranjem trans-genih (geneti~ki modifikovanih) matica koje su nosile izmenjeni gen idavale potomstvo koje je produkovalo izmenjeni protein (SMR) u hemo-limfi koji je uslovljavao prekid u reproduktivnom ciklusu ènke varoe, {toje vodilo ukupnom smanjenju broja varoa u ko{nici.

QPTUVQBL!!EPCJKBOKB!!TNS!!NBUJDB)Ibscp!!j!!Ibsjt-!!2:::b-!!2:::c-!!3111*

Postupak na p~elinjaku po~inje sakupljanjem i me{anjem p~ela izdru{tava koja nisu otporna na varou. Poznato je da se na svakom p~eli-njaku dru{tva me|usobno razlikuju po stepenu zaraènosti varoom. Zaovaj eksperiment, na svakom p~elinjaku bira se p~elinje dru{tvo koje jenajvi{e zaraèno (tj. dru{tvo sa najve}im stepenom infestacije) i iz njegauzorkuje 50-70 p~ela sa varoama na telu. Kada se sakupi veliki broj p~elainfestiranih varoama, one se raspore|uju u manje grupe od po 500 gr iubacuju u prethodno pripremljene kaveze. Da bi se postiglo preciznoodmeravanje po 500 gr p~ela, kavezi se mere pre i posle ubacivanja p~elau njih. Zatim se formiraju test-ko{nice (test-dru{tva) pri ~emu svako test-


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~59

dru{tvo sadrì: dva kaveza sa p~elama, test maticu, ~etiri rama sa sa}emi hranu. Na taj na~in, svako test-dru{tvo startuje sa oko 1 kg p~ela infe-stiranih varoama i tokom naredna dva dana dru{tva se zatvaraju (pre-gradom na ulazu), odnosno izoluju od drugih dru{tava da bi se spre~iloeventualno me{anje sa p~elama iz susednih ko{nica.

U tipi~nom postupku na p~elinjaku koristi se 25 test-dru{tava kojana samom po~etku eksperimenta moraju biti sli~na, odnosno svako morastartovati sa 1 kg p~ela, oko 400 krpelja i jednom test maticom. Veli~inapopulacija p~ela i krpelja procenjuje se na po~etku i na kraju testa.

Po{to je cilj dobijanje p~ela otpornih na varou neophodno jenavesti kako Harbo i Haris defini{u pomenutu otpornost. Prema njima,otpornost na varou je sposobnost p~elinjeg dru{tva da kontinuiranoodràva brojnost populacije krpelja na znatno nièm nivou od prose~nep~elinje zajednice. Drugim re~ima, Harbo i Haris smatraju da su p~elinjadru{tva otporna na varou - ona p~elinja dru{tva koja imaju sposobnost dastepen infestiranosti varoom, iz generacije u generaciju, odràvaju na znat-no nièm nivou od prose~ne p~elinje zajednice. Nakon 115 dana odpo~etka eksperimenta procenjuje se brojnost p~ela i varoa u svim test-dru{tvima i biraju se ona dru{tva u kojima je zabeleèn najmanji porastpopulacije krpelja. Iz tih odabranih dru{tava uzimaju se matice i ve{ta~kiosemenjavaju spermom trutova koji su tako|e uzeti iz dru{tava dobrihkarakteristika (tj. dru{tava male zaraènosti varoom), ali, naravno, nikadase ne koriste trutovi iz iste ko{nice iz koje poti~e matica. Ovakvo, ko-ntrolisano parenje, obavlja se sa ve}im brojem matica (jer se eksperimentuvek realizuje sa najmanje 25 test-dru{tava), nakon ~ega te matice formi-raju svoja dru{tva. Od tih, novoformiranih dru{tava, ponovo se obavljaodabir najboljih (tj. najotpornijih na varou), ~ije se matice koriste kao odga-jiva~ke, i ve{ta~ki su osemenjuju nakon ~ega se prati njihovo potomstvo.Ceo postupak se ponavlja tokom nekoliko generacija, a sve u ciljupove}anja sposobnosti p~ela da ograni~e porast populacije varoa udru{tvu.

Na kraju testa, kada se dobije linija p~ela koja ima sposobnost dapostojano i predvidivo ograni~ava porast brojnosti populacije varoa, pri-stupa se identifikaciji genetski determinisanih osobina vezanih za otpornostprema varoi. Slede}e osobine p~ela zna~ajne su za otpornost dru{tvaprema varoi: higijensko pona{anje; negovateljsko pona{anje; trajanjezatvorenog perioda tokom razvoja legla. Mada ukupna brojnost varoa up~elinjem dru{tvu zavisi od ve}eg broja faktora, najzna~ajniji parametar za

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~5:


procenu njihove brojnosti jeste procenat nereprodukuju}ih krpelja (NR), tj.ènki varoa kod kojih je do{lo do poreme}aja u reproduktivnom ciklusu ikoje ne mogu da ostave fertilno ènsko potomstvo. Normalne ènke varoareprodukuju se unutar zatvorenih }elija legla medonosne p~ele.Nereprodukuju}e varoe su one koje nakon ulaska u }eliju legla radi repro-dukcije:

· ne polaù jaja;· polaù jaja, ali suvi{e kasno, tako da nijedna }erka ne dostigne

polnu zrelost pre nego {to p~ela (na kojoj parazitira) napusti }eliju legla.Definisano je cak 5 tipova nereprodukuju}ih krpelja:

a) krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avitalne ènke);b) vitalne ènke koje ne polaù jaja;c) krpelji koje ostavljaju samo mu{ko potomstvo;d) krpelji ~ije potomstvo ugine pre dostizanja polne zrelosti;e) krpelji koji polaù jaja prekasno u odnosu na razvojni ciklus p~ele, takoda potomstvo krpelja nema dovoljno vremena da sazri (dostigne polnuzrelost), jer se razvoj krpelja prekida kada p~ela (doma}in krpelja) napustisatnu }eliju.

Utvr|ivanje procenata nereprodukuju}ih krpelja (% NR), obavlja seanalizom zatvorenih }elija legla u kojima se nalaze ùtomrko obojene lutkejer ènke krpelja po pravilu polaù jaja upravo na tom stupnju razvojap~ele. Procena se izvodi na 30 pojedina~no infestiranih }elija legla / podru{tvu, da bi se utvrdio % NR. Reproduktivni uspeh ènke varoeodre|uje se nakon utvr|ivanja: pola i stepena zrelosti njenih potomaka:

- Ako je broj ènskih potomaka i njihov razvoj normalan, ènkavaroe je normalno reproduktivna;

- Ako se bar jedna, najstarija }erka ne razvije normalno i nedostigne polnu zrelost u preostalom vremenu razvoja lutke p~ele u ~ijojse }eliji razvija, ènka varoe se smatra nereproduktivnom, kao i u slu~ajukada uop{te ne ostavlja potomstvo.

Skoro sva p~elinja dru{tva sadrè nereprodukuju}e krpelje ali umalom procentu (10 - 25%). Najmanja brojnost varoe utvr|ena je udru{tvima sa najve}im procentom nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Nakonutvr|ivanja ove korelacije, promenjena je strategija selekcije tj. pa`nja jepreusmerena na procenat nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Drugimre~ima, da bi se smanjio porast brojnosti krpelja, teì se pove}anju pro-centa nereprodukuju}ih krpelja (% NR).


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~61

Istraìva~ima je bilo jasno da postoji genetski determinisana ka-rakteristika p~ela koja na neki na~in uti~e na krpelje da oni izgube sposo-bnost reprodukcije. Ta osobina je nazvana "spre~avanje reprodukcijekrpelja - SMR". Da bi se pove}ao procenat nereprodukuju}ih krpelja (%NR), Harbo i Haris su teìli dobijanju SMR matice - matice (slika 5) kojau svojoj naslednoj osnovi nosi gen koji determini{e sintezu proteina kojispre~ava normalnu reprodukciju ènke varoe (tj. dovodi do nekihporeme}aja u njenom reproduktivnom ciklusu).

Ranijih godina, klasi~nim metodama selekcije, dobijana su kaonajotpornija dru{tva, ona koja su uslovljavala nastanak 35-40% nerepro-dukuju}ih krpelja, {to je bilo neznatno vi{e od 10-25% - koliko ih je bilou dru{tvima p~ela neotpornih na varou. Danas, Harbo i Haris rutinskiproizvode inbredna otporna dru{tva u kojima se procenat nereprodukuju}ihkrpelja (% NR) kre}e od 60-100%. Re~ je o varoa-otpornim sojevima

Takva matica prenosi svom potomstvu(radilicama i trutovima) pomenuti gen (SMRgen), tako da svi ~lanovi dru{tva sa SMRmaticom u svojoj hemolimfi imaju proteinodgovoran za poreme}aje reproduktivnog ci-klusa ènki varoe. Obzirom da se ènkevaroe hrane hemolimfom p~ela, jasno je nakoji na~in sve p~ele poreklom od SMR mati-ce uti~u na smanjenje ukupnog broja krpeljau p~elinjoj zajednici. Od ukupno 5 kategorijanereprodukuju}ih krpelja samo za dve kate-gorije krpelja utvr|ena je direktna veza sasmanjenjem njihove ukupne brojnosti uko{nici. Te dve kategorije su:· krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avi-

talne ènke);· vitalne ènke koje ne polaù jaja;U eksperimentu je utvr|eno da su ènke

varoe koje ne polaù jaja imale manjukoli~inu uskladi{tenih spermatozoida u svojim spermatekama u pore|enjusa krpeljima koji se normalno reprodukuju. Vi{e od polovine tih ènkiuop{te nije imalo spermu u spermatekama. Za sada je jo{ uvek nejasnoda li je odsustvo sperme rezultat odsustva parenja medu krpeljima, ili jesperma mu`jaka avitalna i ne dospeva do spermateke u telu ènke.

Tmjlb!6;!TNS nbujdb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~62


p~ela, inbrednih za SMR osobinu, kod kojih je u velikoj meri ograni~enporast brojnosti krpelja u ko{nici.

U eksperimentima Harbo-a i Harris-a, brojnost krpelja je ubedljivonajnià u dru{tvima p~ela koje su dobijene od inbrednih matica tj. od SMRmatica ve{ta~ki osemenjenih spermom SMR trutova. Me|utim, kod ovakvihdru{tava postoji i mnogo negativnih inbred efekata - smanjena otpornostprema drugim bolestima, op{ta vitalnost i produktivnost. Zbog toga se pre-poru~uje kupovina SMR matica, a zatim njihovo slobodno parenje "nemod-ifikovanim" trutovima, jer kod p~ela dobijenih na taj na~in postiè se zna-tno smanjenje brojnosti krpelja, ali bez negativnih inbred efekata.

TUSBUFHJKB!!FLPMP\LF!!LPOUSPMF!!WBSPP[F!!

Koncept ekolo{ke kontrole varoa krpelja u p~elinjim zajednicamapodrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehni~kih mera (ise-canje trutovskog legla, upotreba rama-gra|evnjaka, upotreba "mamac"sa}a i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eteri~nih ulja(timol, eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina (mravlje, mle~ne ioksalne). Zna~i, ovi tretmani pojedina~no nisu dovoljni, ali primenjeniprema priloènoj strategiji nadopunjuju se me|usobno i tako svode infe-stiranost na minimum, varooza se drì pod kontrolom.


HFOFSBMOB!TUSBUFHJKBApril

Maj

Juni

Juli

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

Vqpusfcb!cjpufioj•lji!nfsb!lpouspmf!jQsb~fokf!qsjspeoph!npsubmjufub!lsqfmkb

Kfebo!jmj!ewb!evhb!usfunbobnsbwmkpn!ljtfmjopn

jmjUsfunbo!ujnpmpn!qsjcmj�aop!usj!ofefmkf

[jntlj!usfunbo!v!esv|�uwjnb!cf{!mfhmb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~63

Joufo{jufu!jogftubdjkf!wbsppn!j!ejobnjlb!qsfev{fuji!nfsbVreme Broj otpalih varoa Mere koje treba preduzeti

Odmah nakon prole}nog medobranja krajem maja vi{e od 3 treba preduzeti dugoro~ni tretman mravljom kiselinom

krajem jula vi{e od 10 Neophodna su dva dugoro~na tretmana mravljom kiselinom

po~etkom Neophodno je primeniti septembra vi{e od 1 drugi dugoro~ni tretman mravljom kiselinom

tokom cele Dostignut prag o{te}enja. Preti kolaps dru{tva.

p~elarske sezone vi{e od 30 Neophodno je primeniti tretman bez odlaganja.

U organskom p~elarenju dozvoljena je i upotreba preparata nabazi timola. TIMOL je prirodna supstanca koja se moè na}i u manjimkoli~inama u nekim vrstama meda. TIMOL se primenjuje u razli~itimformama (timol-ramovi), i to dvokratno u razmaku od dve nedelje pritemperaturama od 12 od 30ºC, u dozama od 15 do 20 grama po ko{nici.Aplikacija se moè obaviti pomo}u poroznog vermikulita ili viskoznogsun|era, tako {to se nakon zagrevanja, sada u te~nom stanju, sipa napomenute nosa~e. Tako|e se moè aplikovati i u pra{kastoj formi.Efikasnost ovog preparata je 54% - 98%. Neèljeni efekti su neznatni,osim ako se predozira kada moè isterati celo dru{tvo iz ko{nice. Ostavljarezidue u medu u koli~ini ~ak do 0,8 mg/kg. Izaziva promenu ukusa imirisa meda te se preporu~uje njegova upotreba posle medobranja.

TABELA 1.TRETMAN V. destructor ÎSTIM TIMOLOM (prema Imdorf i sar, 1999)

AAuuttoorrii GGoodd.. FFoorrmmaa DDoozzaa MMeessttoo TTrraajjaannjjee VVrreemmee SSrr.. eeffiikkaassnnoossttttiimmoollaa pprriimmeennee ttrreettmmaannaa((ddaannaa)) ttrreettmmaannaa

Marchetii sar. '84 prah u kesici 4x15g izme|u sa}a 16 Oct/Nov 66. 0Lodesani i sar. '90 prah 3x4.5/6g posipanje preko sa}a 21 Oct/Nov 81. 0Frilli i sar. '91 prah 4x1g na satnu osnovu 8 Nov 95. 0Chiesa '91 prah 5x0.5g/sa}u na satnu osnovu 8 Oct/Nov 96. 8Liebig '95 u sme{i 2x15g na satnu osnovu 21 Aug/Nov 96. 8Higes i sar. '96 prah 5x1g/ulici na satnu osnovu 19 Feb 97. 8Higes i Lorente '97 prah 4x8g petri na sa}e 28 Apr/Maj 97. 6Flores i sar. '97 prah u sme{i 2x10g petri na sa}e 21 97. 0Bollhalder '98 u sme{i 2x15g na satnu osnovu 49 Aug/Oct 85.0-997.0

MRAVLJA KISELINA se moè primenjivati u kontroli varoe u prisu-stvu p~elinjeg legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo efikasno se moèupotrebljavati u borbi protiv varoe jer efekat ostvaruje kako u otvorenom,tako i u poklopljenom leglu. Rezistentnost varoe na mravlju kiselinu za~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

64


sada nije registrovana i u Evropskoj Uniji je jedino hemijsko sredstvo ~ijaje primena, uz timol, dozvoljena u ekolo{kom p~elarenju. U radu samravljom kiselinom treba biti oprezan zbog njene velike agresivnosti(korozivnost i zapaljivost), a pri nepravilnom doziranju moè dovesti i dopromene ukusa meda. Efikasnost joj je od 61% do 98% na temperatura-ma od 12ºC (14 ili 16ºC) - do 25ºC. Ako je dnevna temperatura preko25ºC, tretman se obavlja uve~e. Aplikacija se moè obaviti tako {to sesun|erasta krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi 60% mravljom kiseli-nom i stavi u ko{nicu {to bliè p~elama odozgo ili odozdo. Tretman seobavlja 3-4 puta u razmaku 4 - 7 dana. Ako se krpa stavlja odozgo, ondase ravno postavlja na satono{i. Ako se krpa postavlja od dole, treba jestaviti ispod mreàste podnja~e. Aplikacija se moè obaviti i tako {to seu odre|enu posudu postavi kartonski umetak ili sun|erasta krpa koja senatopi otprilike sa 12 ml 60% mravlje kiseline. Po pravilu se koristi 1 mlmravlje kiseline na jednu ulicu p~ela. Tretman se moè ponoviti i 3 do 4puta u razmaku 5 - 6 dana. Postoji mogu}nost aplikacije i pomo}u speci-jalnih da{~ica natopljenih mravljom kiselinom, ali se u zadnje vremekoriste i smolasti granulati kao nosioci mravlje kiseline. Tretman mravljomkiselinom moè biti dugoro~ni i kratkoro~ni (tabele 2 i 3 i grafikon 2).

TABELA 2.UUPPUUTTSSTTVVOO ZZAA KKRRAATTKKOORROO^̂NNII TTRREETTMMAANN MMRRAAVVLLJJOOMM KKIISSEELLIINNOOMM ((FFAA))

Aktivna supstanca Mravlja kiselina - kratkoro~ni tretmanAplikacija Pasivna evaporacija sa absorbentnog materijala Vreme tretmana Po~etak: posle medobranja

Kraj: Zavisi od okolne temperaturePreporuka 1.blok tretman - po~etkom avgusta2.blok tretman - krajem septembra

(Trajanje blok tretmana je oko jedne nedelje)Broj tretmana 2 - 3 tretmana po blokuTemperatura tokom dana 12-200C - tretman tokom dana

20-250C - tretman uve~e ili ujutro>250C - tretman rano ujutro

Koncentracija Tretman odozgo - 60% FATretman odozdo - 60% - 85% FA(zavisno od okolne temperature)

Doze 1 sprat (ml) 2 sprat (ml)(zavisno od veli~ine ko{nice)

Odozgo 20-30 40-50Odozdo 20-30 40-60


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~65

Absorbentni materijal Viskozni sunder (sporija evaporacija)Meki vlaknasti karton (brza evaporacija)Meka vlaknasta Pavatex plo~a (drveno vlakno)

Povr{ina evaporacije Pribli`no 15 x 20 x 0.5 cm Kontrola efikasnosti tretmana Merenje prirodnog mortaliteta krpelja

Po~etak - 14 dana nakon poslednjeg tretmanaTrajanje - 2 nedeljeVi{e od 1 varoe / po danu - preporu~uje se

dodatni tretman Sigurnosne mere pri aplikaciji Za{titne nao~ari, gumene rukavice, dostupna voda

TABELA 3.EFIKASNOST MRAVLJE KISELINE PROTIV V. DESTRUCTOR NAKON APLIKACIJE

DVA DUGORO^NA TRETMANA SA PET RAZLI^ITIH RASPR[IVA^A

PREPARAT BR. DRU[TAVA EFIKASNOST (%)1FA tretman 2FA tretman Ukupno FA

Apidea 14 59 89 9Burmeister 14 42 87 92FAM - Liebefeld 13 74 91 98Kramer Plate 13 37 92 95Wyna - Deluxe 10 75 85 96

GRAFIKON 2.ZASI]ENJE PARE MRAVLJE KISELINE U KO[NICI TOKOM KRATKORO^NOGI

DUGORO^NOG TRETMANA (prema Imdorf i sar., 1999a)

OKSALNA KISELINA se koristi za kontrolu varoe u p~elinjim zaje-dnicama bez legla u kasnu jesen ili zimu kada je spoljna temperaturaiznad ta~ke mr`njenja. Aplikacija se obavlja kroz topli {e}erni rastvor (tem-~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

66


perature 37ºC), koji se spravlja u odnosu 1 : 1 ({e}er : voda). Za 5 p~eli-njih zajednica pravi se rastvor od 250 ml {e}ernog sirupa gde se rastva-ra 9 gr dihidrat-oksalne kiseline. Prilikom tretmana koriste se brizgalice do100 ml i obavezno se vodi ra~una o ja~ini p~elinje zajednice. U slabimdru{tvima (manje od 1 nastavka), aplikuje se 30 ml ovog rastvora, usrednje jakim dru{tvima (1 nastavak) - 40 ml, a u sna`nim dru{tvima (vi{eod 1 nastavka) 50 ml rastvora u jednom tretmanu. Prskaju se samo p~eleu ulicama, dok se vosak i okviri ne prskaju. U mnogim zemljama zapadneEvrope oksalna kiselina nije dozvoljena kao lek u animalnoj medicini, vrloje korozivna i pri radu moraju se koristiti za{titna sredstva.

[ema koncepta ekolo{ke kontrole varoe u ko{nicitokom sezone (prema Kristiansen, 1999)

Pra}enje stepena infestacije i smanjenje populacije krpelja uavgustu i septembru sa mravljom kiselinom ili timolom i u novembru saoksalnom kiselinom, Pericinom ili Apitolom predstavljaju "kamen temeljac"ove strategije.

Sebi i Vama postavljam pitanje:Da li je ovo ekolo{ki koncept?

Hidrosolubilni preparati koji se koriste u borbi protiv varooze, kao{to su mravlja kiselina, oksalna kiselina i cimiazol ugro`avaju kvalitetmeda po{to se radi o supstancama lako rastvorljivim u vodi. Kori{}enjetakvih supstanci tokom pa{e uvek ostavlja zna~ajne koli~ine rezidua.Tako|e, organske kiseline mogu promeniti ukus meda. Me|utim, koli~inaisparljivih rezidua, na primer mravlje kiseline, smanjuje se u uskladi{tenoj


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~67

hrani i medu tokom vremena (Capolongo et al,1996; FAO/WHO, 1990;Imdorf & Charriere, 1998; Jezdimirovi}, 2001; Oldroyd, 1999; Stoya etal., 1986). Znaci, u vrcanom uskladi{tenom medu koli~ina isparljivih rezi-dua se vremenom smanjuje, pa je to razlog koji nau~nu javnost opre-deljuje da tretmane organskim kiselinama ipak uklju~uju u ekolo{ku strate-giju kontrole varooze.

U okviru grupe sa liposolubilnim aktivnim sastojcima postojevaroacidi ~ija se koncentracija moè smanjiti u vosku zahvaljuju}i tome{to sadrè poluisparljive sastojke, kao {to su etarska ulja (npr. timol, ulje~etinara) i druge supstance, koje mogu da se raspadnu u metabolite (npr.amitraz). Tokom primene takvih tretmana, samo neki od poluisparljivihsastojaka dospevaju u vosak, dok ve}ina ispari zbog temperature u ko{nici(Imdorf et al., 1995). Kao rezultat, koli~ina koja stvarno zaostaje u voskuje prili~no smanjena. Mada se rezidue ne akumuliraju tokom godinaaplikacije, tragovi mogu ostati detektabilni u sa}u (Bogdanov et al., 1998).Koli~ina poluisparljivih sastojaka moè se tako|e efektivno smajiti recikli-ranjem starog voska u osnove, ali ne ako se vosak samo topi, ve} samoako se kuva pod pritiskom (autoklavira).

[BLMKV_BL

Tretman p~elinjih dru{tava protiv V. destructor uti~e na kvalitetp~elinjih proizvoda u mnogim zemljama {irom sveta. U zavisnosti odizabranog varoacida, razli~iti nivoi rezidua mogu se na}i u medu, vosku ipropolisu. Diskusije o toksikologiji ovih rezidua su beskona~ne, a trenutnizvani~ni limiti ne doprinose objektivnoj proceni. U budu}em radu na za{titip~ela od varooze, va`no je na umu imati ~injenicu da ~im postoji izborizme|u kontaminiranog proizvoda i proizvoda bez rezidua, potro{a~ }eizabrati ovaj drugi.

Upotrebu sinteti~kih, lipofilnih varoacida u dru{tvima treba mini-mizirati, a upotrebu organskih kiselina ili etarskih ulja pove}ati. Tako|e jeneophodno da se promene navike vezane za recikliranje voska u satneosnove. Staro sa}e koje je kontaminirano ne treba da se koristi za izradusatnih osnova. Umesto toga, osnove treba da budu izgra|ene oddevi~anskog voska i vo{tanih poklopaca. Sa pove}anom produkcijomdevi~anskog voska u dru{tvima, efikasnim sistemom aplikacije akaricida isistemom izdvajanja kontaminiranog sa}a u procesu recikliranja voska,nivoi rezidua u p~elinjim proizvodima mogu se odràti ispod detektabilnihlimita i daleko ispod maksimalnih nivoa rezidua.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~68


LITERATURA:1. Anderson, D.L., Trueman, J. W. (2000): Varroa jacobsoni (Acari: Varroidae) is more than one species. Exp Appl Acarol 24(3): 165-1892. Bogdanov S., Kilchenmann V., Fluri P., Buhler U., Lavanchy P. (1998): Einfluss von organischen Sauren und Komponenten anterischer Öle auf denHoniggeschmack, Scveiz. Bienenztg. 121 (9): 581-585.3. Bosca G. (1994): Guida pratica di apicolturi con agenda lavori. Milano.4. Büchler R., Drescher W., Tornier I. (1992): Grooming behavior of Apis cerana, Apis mellifera and Apis dorsata and its effects on the parasitic mites Varroajacobsoni and Tropilaelaps clareae. Exp Appl Acarol 16: 313-319. 5. Büchler R. (1994): Varroa tolerance in honey bees - occurrence, characters and breeding. Bee World 75 : 54-70.6. Capalongo F., Baggio A., Piro R, Schivo A., Mutinelli F., Sabatini A. G., Colombo F., Marcazzan G. L., Massi S., Nanetti A. (1996): Trattamento della var-roasicon acido formico: accumulo nel miele e influenza sulle sue caratteristiche. LÁpe nostra amica 8: 4-11.7. Corea Marqes, Maria Helena., Issa Cavicchio Marcia Regina, De Jong, D. (2000): Classification and Quantification of Demaged Varroa jacobsoni Found inthe Debris of Honey Bee Colonies as Criteria for Selection? American Bee Journal, 140 (10): 820-824.8. De Guzman L. I., Rinderer T. E., Beaman L. D. (1993): Longevity of Varroa jacobsoni away from a living host. In Connor L. J., Rinderer T. E., SylvesterH. A., Vongsiri S., (eds.). Asian Apiculture: Proceedings of the First International Conference on the Asian honey bees and bee mites. Wicwas Press,Connecticut, USA. pp. 434-441.9. FAO/WHO (1990) Evaluation of certain veterinary drug residues in food: thirty-sixth report of the joint FAO/WHO expert committe on food additives. WHOTech Rep Ser 799 1990 12525 (c) 982-1994. Roy Pharm Soc G B Vol 81.10. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999a): Heritability in honey bees (Hymenoptera, Apidae) of characteristics associated with resistance to Varroa jacobsoni(Mesostigmata, Varroidae). J Econ Entomol 92: 261-265.11. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999b): Selecting honey bees for resistance to Varroa jacobsoni. Apidologie 30: 183-196.12. Harris, J. W. i Harbo, J. H. (2000): Changes in reproduction of Varroa destructor after honey bee queens were exchanged between resistant and sus-ceptible colonies. Apidologie 31: 689-699.13. Hoffman S. (1993): The occurrence of damaged mites in cage test and under field conditions in hybrids of different carniolan lines. Apidologie 24: 493-495.14. Huang Z. (2001): Mite zapper - a new and effective method for Varroa mite control. Am Bee J 141 (10): 730-732.15. Imdorf A., Charri�re J. D., Maquelin C., Kilchenmann V., Bachofen B. (1995): Alternative Varroabekampfung. Schweiz. Bienztg. 118 (8):450-459.16. Imdorf A., Charri�re J. D. (1998): Eine oder zwei Longzeitbehandlungen mit Ameisensäure? Bienenwelt 40 (8-9): 230-231.17. Imdorf A., Bogdanov S., Ibanez O. R., Calderone N. W. (1999): Use of Esential oils for the Control of Varroa jacobsoni in Honey Bee Colonies. Apidologie(30): 209-228.18. Imdorf A., Charri�re J. D., Rozenkranz P. (1999a): Varroa Control with Formicid Acid. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent, Belgium,November 13-14.19. Jezdimirovi} Milanka (2001): Proizvodnja i promet lekova koji se koriste u p~elarstvu. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenojza{titi p~ela, 22. Dec, pp 27-34. Beograd.20. Keffus J., Taber S., Vanpoucke J., Rey F. (1996): A practical method to test for disease resistance in honey bees. Am Bee J 136 (1): 31-32.21. Kristiansen P. (1999): Ecological Varroa control - notes on control strategies for North Europe. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent,Belgium, November 13-14.22. Kulin~evi} J. M., Rinderer T. E., Mladan V. J., Buco S. N. (1992): 5 Years of bidirectional genetic selection for honeybees resistant and susceptible toVarroa jacobsoni. Apidologie 23: 443-452.23. Kulin~evi} J. M., De Guzman L. I., Riderer T. T. (1997): Selection of honey bees tolerant or resistant to Varroa jacobsoni. cahiers, options mediterra-neennes, directeur de la publication: Mustapha Lasram, Institut Agronomique mediteraneen de Zaragoza (IAMZ). Vol. 21, pp 59-75.24. Moretto G., Goncalves L. S., De Jong D. (1991): Africanized bees are more efficient at removing Varroa jacobsoni - preliminary data. Am Bee J 131:431.25. Morse R. A., Miksa D., Masenheimer J. A. (1991): Varroa resistance in U.S. honey bees. Am Bee J 131: 433-434.26. Oldroyd, B. P. (1999): Coevolution while you wait: Varroa jacobsoni, a new parasite of western honeybees. Trends Ecol Evol 14: 312-315.27. Peng Y.S.C., Fang Y., Xu S., Ge L. (1987): The resistance mechanisms of the Asian honey bee, Apis cerana Fabr., to an ectoparasitic mite, Varroajacobsoni Oudemans. J Inverteb Pathol 49: 54-60. 28. Rinderer T. E., De Guzman J., Kulin~evi} J., Delatte J., Beamen G. T., Buco S. N. (1993): The breding importing, testing and general characterics ofYougoslavien honeubee bred for resistance to Varroa jacobsoni Am Bee J 197: 200.29. Rinderer, T. E., De Guzman, L. I., Delatte, G. T., Stelzer, J. A., Williams, J. L., Beaman, L. D. Kuznetsov, V. Bigalk, M., Bernard, S. J., Tubbs, H.(2001): Multi-state field trials of ARS Russian honey bees; 1. Responses to Varroa destructor 1999, 2000. Am Bee J 141 (9): 658-661.30. Ruttner F. (1992): Naturgeschichte der honigbienen, ehrenwirth verlag, Munich. Deutschland.31. Ruttner F., Hanel H. (1992): Active defense against varoa mites in carniolan strain of honey bee (Apis mellifere carnica Pollmann). Apidologie 23: 173-187.32. Spivak M., Gilliam M. (1993): Facultative expression of hygienic behavior of honey-bees in relation to disease resistance. J Apic Res 32: 143-147.33. Stanimirovi} Z., Soldatovi} B. i Vu~ini} Marijana (2000): Medonosna p~ela-Biologija p~ele. Fakultet veterinarske medicine i Medicinska knjiga-Medicinskekomunikacije. Beograd. pp 1-375.34. Stanimirovi} Z., Mla|an ,V., Vu~i}evi} Marijana i Todorovi} Dajana (2000a): Biolo{ki potencijal higijenskog pona{anja medonosne p~ele i otpornost nabolesti. II Savetovanje iz klini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 216-220. Budva, YU.35. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001): Selekcija i otpornost p~ela na bolesti. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji izdravstvenoj za{titi p}ela, 22. Dec, pp 8-18. Beograd.36. Stanimirovi} Z., Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D., Mirilovi} M. (2001a): Hygienic and grooming behaviour in disease resistance of two honeybee eco-geographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. Mellifera 1-2: 56-61.37. Stanimirovi} Z, Pejovi}, D, Stevanovi} Jevrosima (2001b): Hygienic behavior in disease resisteance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mel-lifera carnica) from Serbia. XXXVII International Apiculture Congress (APIMONDIA 2001), Durban, South Africa.38. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001c): Effects of Fumagillin to human and honeybee health. Book of abstracts. The 2nd interna-tional exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 200-201. Moscow, Russia.39. Stanimirovi} Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001d): Apitol - antivarootic of the first choice-yes or no? Book of abstracts. The 2nd internation-al exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 202-203. Moscow, Russia.40. Stanimirovi} Z., Pejovi} D., Stevanovi} Jevrosima, Vu~ini} Marijana, Mirilovi} M. (2002): Investigations of hygienic behaviour and disease resistance inorganic beekeeping of two honeybee ecogeographic varieties from Serbia. Acta Veterinaria 52(2-3): 169-180.41. Stoya W., Wachendorrer G., Kary I., Siebentritt P., Kaiser E. (1986): Ameisensaure als Therapeutikum gegen Varroatose und ihre Auswirkungen auf denHonig. Dtsch. Lebensm. Rundsch. 82217-221.42. Szabo T. I., Walker C. R. T., Mueller A. E. (1996): Grooming behavior as a varroaresistance characteristic in honey bee colonies. Am Bee J 136 (7):515-517.43. Taber S. III (1982): Determining resistance to brood diseases. Am Bee J 122: 422-425.44. Tabor K. L. i Ambrose, J. T. (2001): The Use of heat Treatment for Control of the Honey Bee Mite, Varroa destructor. Am Bee J 141 (10): 733-736.45. Vu~ini} Marijana, Radenkovi} Brana, Stanimirovi} Z. (2000): Higijensko pona{anje p~ela kao oblik rezistencije na Varroa jacobsoni. . II Savetovanje izklini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 221-227. Budva, YU.46. Wongsiri S., Lekprayoon C., Potichot S. (1990): Biological control of the varroa bee mite: mass rearing biological control agent by crossing the Chinesestrain Apis cerana cerana with the Thai strain Apis cerana indica by artificial insemination. Proceedings of workshop on research in agricultural biotechnolo-gy 1990. Thailand, Kosetsart University and USAID.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~69

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~6:


VWPE

Teritorija RepublikeSrb i je , na osnovupodru~ja rada veteri-narskih specijalisti~kih iveterinarskih nau~nihinstituta podeljena je na12 celina koje ~inejedinstveno epizootio-lo{ko podru~je, tako dase podru~je koje pokrivaVeterinarski specija-listi~ki institut iz Ni{ageografski podudara sateritorijom ni{kog iju`nomoravskog epi-zootiolo{kog podru~ja.

Navedeno ni{ko iju`nomoravsko epizooti-olo{ko podru~je obuhva-ta 5 okruga (Ni{avski,

FFqqjj{{ppppuujjppmmpphhjjkkbb!!ccppmmffttuujj!!qq••ffmmbb!!jj!!mmffhhmmbb!!ppee22::::11//.33111133//!!hhppeejjooff!!oobb!!oojj||llppnn!!jj

kkvvaaooppnnppssbbwwttllppnn!!ffqqjj{{ppppuujjppmmpp||llppnn!!qqppeessvv••kkvv

DDrr vveett.. mmeedd.. ZZoorraann RRaaii~~eevvii}},, vveett.. ssppeecc.. eeppiizzoooottiioollooggDDrr vveett.. mmeedd.. SS.. AAnnttaannaassiijjeevvii}},, vveett.. ssppeecc.. ppaarraazziittoollooggDDrr vveett.. mmeedd.. GG.. GGeeoorrggiijjeevvsskkii,, vveett.. ssppeecc.. mmiikkrroobbiioolloogg

Pirotski, Topli~ki, Jablani~ki i P~injski) sa 28 pripadaju}ih op{tina.Razvoj p~elarstva na Jugu Srbije naterao je veterinarsku slu`bu

da se vi{e pozabavi problematikom bolesti p~ela i legla. Laboratorija zabakteriolo{ku dijagnostiku Veterinarskog specijalisti~kog Instituta iz Ni{agodinama radi na dijagnostikovanju bolesti p~ela i legla. Od 2000. godineu okviru VSI Ni{ formirano je odeljenje za p~elarstvo u koje poredstru~njaka iz mikrobiolo{ke laboratorije ulaze i stru~njaci (hemi~ari) koji suradili na poslovima vezanim za utvr|ivanje kvaliteta meda i proizvoda odmeda. U saradnji sa dru{tvom p~elara „Matica“ iz Ni{a, formiran je i ogle-dni p~elinjak kao poligon za prakti~no obrazovanje zainteresovanih veteri-nara i p~elara po~etnika. Odeljenje za p~elarstvo je ovim radom htelo daprikaè da nastavlja kontinuirani rad koji je jo{ ranije zapo~et na pravovre-menom dijagnostikovanju i iskorenjivanju zaraznih bolesti p~ela.

Saveznim zakonom o za{titi ìvotinja od zaraznih bolesti kojeugroàvaju celu zemlju (¨Sl.List SFRJ¨, br.43/86) predvi|eno je suzbijanje55 naro~ito opasnih zaraznih bolesti, od kojih su 4 zarazne bolesti p~elai to:

- Kuga p~ela (pestis apium)- Akaroza p~ela (acarosis apium)- Nozemoza p~ela (nosemosis apium)- Varooza p~ela (varrosis apium)

NBUFSJKBM J NFUPE SBEB

U radu je dato kretanje zaraznih bolesti p~ela i legla u periodu od1990.-2002. godine na ni{kom i ju`nomoravskom epozootiolo{kompodru~ju koje se podudara sa podru~jem rada VSI Ni{. Za dijagnostikubolesti kori{}ene su standardne dijagnosti~ke metode za bakterijske iparazitske bolesti. Kao materijal za pregled na varoozu, nozemozu iakarozu sluìle su mrtve p~ele uzimane sa podnja~a ko{nica ili ìve p~elesa leta ko{nica. Uzorci sa}a sa poklopljenim leglom sluìli su za pregledna ameri~ku kugu i varoozu.

SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB

U ispitivanom periodu dostavljeno je ukupno 1.357 uzoraka p~elai 918 uzoraka legla. Iz donetih uzoraka ura|eno je ukupno 5.029 razli~itihanaliza.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~71

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~72


Iz tabele se jasno mo`e uo~iti da je najvi{e pregleda obavljeno1998. godine sa tendencijom pada u 1999. i u 2000. godini da bi sepo~etkom rada odeljenja za p~elarstvo broj pregleda tri puta uve}ao.

Pregledom dostavljenih uzoraka dijagnostikovane su: varooza,nozemoza i ameri~ka kuga dok akaroza nije dijagnostikovana.

Od ukupnog broja dostavljenih uzoraka najvi{e je bilo pozitivnih odnozemoze i to 747 uzoraka, {to iznosi 53% od ukupnog broja dostavljenihuzoraka. Od varooze pozitivno je bilo 679 uzoraka ili 48,5 % od ukupnogbroja dostavljenih uzoraka.

Iz grafikona 1 kao i iz tabela 2 i 3 mo`emo uo~iti da sve tridijagnostikovane bolesti variraju iz godine u godinu. Varooza je veomaoscilirala od 76% 1990. godine pa preko 28,1% u 1996. i 66,6% u 1999.godini do 49,2 % u 2002. godini. Nozemoza je tako|e oscilirala od 91,7%u 1990. godini pa preko 22,9% u 1995. i 40,8% u 1998. godini do 40,7%u 2002. godini.

Ameri~ka kuga se kretala od 40% 1995, 60,8% 2000. godine do67,9 % u 2002. godini.

EJTLVTJKB J [BLMKV_BL

Navedena ispitivanja potvr|uju opravdanost osnivanja Odeljenja zap~elarstvo u VSI Ni{ jer se ve} u 2001. godini broj uzoraka tri puta


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~73

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~74

PP^̂EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................pove}ao u odnosu na 2000. godinu. Pozitivna tendenca u pove}anju brojauzoraka je i u 2002. godini. Prisustvo ovih bolesti kontinuirano na ovimepizootiolo{kim podru~jima ukazuje na nu`nost ve}e saradnje izme|up~elara kao prve karike u lancu suzbijanja i iskorenjivanja bolesti p~ela ilegla, terenske veterinarske slu`be, veterinarske inspekcije i specijalizo-vanih laboratorija koje se bave dijagnostikovanjem ovih oboljenja. Potrebanje ve}i rad na edukaciji p~elara kako bi ih nau~ili da ne ¨misle¨ ovo jesigurno nozema i sl. ve} da uzorke zapakuju i donesu na odgovaraju}ipregled.

Mi{ljenja smo da je nu`na edukacija i veterinarskih stru~njaka kakobi p~elari pored dijagnoze dobili i odgovaraju}a uputstva o apitehnici,le~enju i suzbijanju otkrivenih oboljenja.

CJPMPHJKB

Izaziva~ ameri~ke kuge, Paenibacillus larvae larvae, je bakterijakoja u odgovaraju}im okolnostima stvara veoma otporne spore. Kadapomenute spore dospeju putem hrane u mladu larvu, pod povoljnim uslovi-ma klijaju, razmnoè se i kompletnu supstancu od koje je larva gra|enapretvaraju u ùto-braon vlaknastu sluz.

Posle sasu{ivanja, ova novodobijena masa, na dnu }elije sepretvara u ~vrste kraste. Ve} zatvorene }elije legla postaju rupi~aste iizgledaju uvu~eno u odnosu na povr{inu legla. Iz jedne jedine }elijezaraène ameri~kom kugom mogu se ko{nicom ra{iriti milijarde novihspora ove opasne bakterije, koja p~ele prati od davnina.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~75

BBnnffssjj••llbb!!llvvhhbb!!qq••ffmmjjookkffhh!!mmffhhmmbb!!EEjjkkbbhhooppttuujjllbb!!))vv!!ttbbuuoojjnn!!ppttooppwwbbnnbb--

vv!!nnffeevv!!jj!!vv!!vv{{ppssddjjnnbb!!mmffhhmmbb**DDrr RRaallpphh BBuucchhlleerr

abstrakt

[bsb{b;! .Hsbcfa!pe!{bsbafoji!esv|ubwb.Qsjisbob!{bsbafojn!nfepn.Vop|fokf!{bsbafoph!mfhmb.Lp|ojdf!j!qsjcps!tb!{bsbafoji!q•fmjokblb

Qpkbwb!tqpsb;!!!2*!v!isboj<!!!3*!v!mfhmv/

Qpkbwb!tqpsb!v!nfev

Lmjkbokf!tqpsb!v!dsfwjnb!nmbeji!mbswj

Joufo{jwop!sb{nopabwbokf!v!uljwv!mbswj

Tuwbsbokf!tqpsb!cblufsjkf

Suzbijanje ameri~ke kuge nadgleda veterinarska slu`ba. Kodsumnje na zaraènost postoji obaveza prijave nadle`nom veterinarskominstitutu. Instituti kao ovla{}ene slu`be, sprovode pregled uzoraka izsumnjivih zajednica i dijagnostikuju ovu bolest.

Zaraèna p~elinja dru{tva se po pravilu moraju uni{titi, kao i svosa}e i zalihe meda . Pribor se detaljno o~isti 3%-om kiselinom. Odraslep~ele se pod odre|enim uslovima mogu stresti i formirati ve{ta~ki roj. Nepostoji nijedan na~in le~enja ameri~ke kuge bilo kakvim lekovima.

Primena antibiotikakod zaraènih dru{tava,naravno, moè spre~iti aku-tno razmnoàvanje bakterijei dovesti do nestanka simp-tomatologije, ali antibioticine uni{ tava ju potenc i ja lmogu}e ponovne zaraze, jernemaju dejstvo na sporePaenibacillus larvae larvae.

Pored ovog prakti-~nog problema, primenaantibiotika obavezno dovodi do manjih ili ve}ih rezidua u medu, a takavmed se po Zakonu ne sme na}i na trì{tu Evropske Unije.

U Nema~koj je nau~na elita do{la do nove metode otkrivanjaprisustva antibiotika u medu, koja uspeva da otkrije i minimalne koli~ineovih lekova.

Kontrola ameri~ke kuge je uslov za blagovremeno otkri}e,sledstveno uni{tavanje zaraze i samim tim i sigurno spre~avanje daljeg{irenja ove bakterije na zdrava dru{tva.

Poseban zna~aj za blagovremeno otkri}e je poslednjih godinadonela dijagnoza prisustva ameri~ke kuge u ko{nici pre izbijanja vidljivogzaraàvanja, koja se ogleda u ispitivanju meda iz ko{nica na sadràjspora Paenibacillus larvae larvae. Tako se inficirana dru{tva kojima pretiopasnost razbuktavanja zaraze prepoznaju na vreme, pre pojavesimptoma, i primenjuju se jednostavne profilakti~ke mere.

Detaljnije o dijagnostici ~u}ete na seminaru (posle odrànih pre-davanja koja }e biti snimljena, verovatno }e se objaviti i kompletni radovinema~kih autora izloèni na ovom seminaru - primedba urednika).

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~76


J!v!Ofnb•lpk!ofnb!mf•fokb!lvhf

VWPE

P~elarenje je u na{im krajevima zastupljeno od davnina. Prvo subile prisutne samo ko{nice sa nepokretnim sa}em, trmke i dubine koje suse u manjem broju zadr`ale i do danas. Danas se uglavnom p~elarimodernim ko{nicama nastavlja~ama koje su osnovni alat p~elaraomogu}avaju}i mu visoke prinose meda i postepenu profesionalizaciju up~elarstvu. Razvoj p~elarstva zahtevao je i edukaciju p~elara kako uapitehnici tako i u za{titi p~ela od bolesti koje im prete. Istovremeno saedukacijom p~elara vr{ena je i edukacija stru~njaka koji se baveproblematikom za{tite i le~enja p~ela. Postojanje veterinarskog specija-listi~kog instituta u Ni{u i njegovog odeljenja za p~elarstvo olak{alo jedijagnostiku, terapiju i suzbijanje i iskorenjivanje bolesti p~ela i legla.

NBUFSJKBM J NFUPE SBEB

Stariji p~elari su ~esto na osnovu iskustva mogli da posumnjajuna neko oboljenje p~ela ili legla. Klini~kim pregledom sumnjivog dru{tvaod strane veterinara specijalista ta sumnja bi bila potvr|ena klini~komdijagnozom da bi onda sledilo uzimanje uzoraka i to: u slu~ajevima kadase parazit otkriva na p~elama, ali u manjem broju za laboratorijskudijagnostiku smo koristili prikupljene parazite sa p~ela, otpatke sa podako{nice sa mrtvim parazitima a ako parazita nismo mogli da uo~imo nap~elama golim okom a sumnjali smo da ih ima slali smo radili~ko leglo

OObb||bb!!jjttllvvttuuwwbb!!vv!!eejjkkbbhhooppttuujjllppwwbbookkvv--!!mmff••ffookkvv!!jjttvv{{ccjjkkbbookkvv!!wwbbssppff!!jj!!bbnnffssjj••llff!!llvvhhff

DDrr vveett.. mmeedd SSlloobbooddaann SSaavvii}},, vveett.. ssppeecc.. zzaa pp~~eelliinnjjee bboolleessttiiDDrr vveett.. mmeedd.. ZZoorraann RRaaii~~eevvii}},, vveett.. ssppeecc.. eeppiizzoooottiioolloogg


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~77

(u prole}e) ili trutovsko leglo (u leto). Kod sumnje na ameri~ku kugu leglaslali smo sa}e sa poklopljenim leglom Odeljenju za p~elarstvoVeterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u. U laboratoriji odeljenja uzkori{}enje standardnih dijagnosti~kih metoda za bakterijske i parazitskebolesti postavljala se kona~na dijagnoza. Postavljanje pravovremene ita~ne dijagnoze olak{avalo je terapiju i suzbijanje varooze i omogu}avalop~elaru da dobije nadoknadu za uni{tena dru{tva ako je u pitanjuameri~ka kuga uz uslov da je starost procesa manja od 2 meseca.

SF[VMUBUJ SBEB

Suzbijanje i iskorenjivanje varooze i ameri~ke kuge vr{eno je naosnovu posebnog Pravilnika.

Varooza je bolest legla i odraslih p~ela. Uzrokuje je krpelj Varroadestructor. [iri se preko p~ela a umnoàva se u leglu. Izvor varooze mogubiti zaraèna p~elinja dru{tva, paketni rojevi p~ela, kontakt sa obolelimp~elama, prirodni rojevi, matica i leglo. Do zaraàvanja dolazi prilikom leta,kontakta sa bolesnim p~elama, rojenjem, prebacivanjem sa}a iz obolelogdru{tva u zdrava, naru{avanjem osnovnih veterinarsko-sanitarnih mera.Preko leta, varooza se za tri meseca moè pro{iriti na rastojanje i do 11km. Pri visokom stepenu zaraènosti (vi{e od 20 krpelja na 100 p~ela uko{nici) u jesen i u leto, zapaà se uginu}e legla, izbacivanje iz gnezdauginulih trutovskih i radili~kih larvi, mladih p~ela i trutova. U jesen i u zimu,p~ele iz obolelih dru{tava su uznemirene i ~esto uginjavaju tokom prvepolovine zime.

U po~etku bolest proti~e lagano i neprimetno i ne odraàva se naproduktivnost p~elinjih dru{tava. Posle dve do tri godine, ispoljavaju seklini~ki simptomi. Krpelji u telu zaraènih larvi sniàvaju koli~inu suvematerije, ukupnog azota, masnih kiselina, masnog tkiva a rastu i gubicienergije pri disanju u odnosu na zdrave lutke. Smanjuje se otpornostp~ela i slabi snaga dru{tva.

Simptomi bolesti se ispoljavaju ako je zahva}eno vi{e od 20%p~ela. U zimskom periodu, zapaà se uznemirenost p~ela, zujanje, izle-tanje iz ko{nice, proliv i uginu}a. U prole}e i u leto zapaà se uginu}elutki i slabljenje dru{tva i to kao rezultat izvo|enja potomstva nesposobnogza preìvljavanje. Trutovi se ne pare sa maticama, ~ija se plodnostizuzetno smanjuje, a leglo je ra{trkano. Stepen zaraènosti p~elinjihdru{tava tokom sezone nije isti. Kada nema trutovskog legla u prole}e i

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~78


jesen zaraàva se radili~ko a u leto trutovsko leglo. Osnovna masa krpe-lja nalazi se na radili~kom leglu, {to dovodi do pojave velikog brojao{te}enih p~ela, nesposobnih za let. Leti se ènke varoe razmnoàvaju utrutovskom leglu, gde je obilje visoko kvalitetne proteinske hrane kao idaleko nià temperatura u odnosu na radili~ko leglo.

Najnovija saznanja ukazuju na to da pored toga {to nanosidirektne {tete p~elinjoj zajednici si{u}i hemolimfu odraslih p~ela ip~elinjih larvi Varroa destructor u~estvuje i u preno{enju virusnih infekci-ja p~ela i to naj~e{}e virusa akutne paralize, virusa bolesnih deformisanihkrila kao i virusa me{inastog legla te za posledicu imamo pojavu mladihp~ela invalida tj. legu se p~ele sa deformisanim krilima koje su nes-posobne za bilo kakav rad. Varooza stoga predstavlja veoma veliki pro-blem u na{em p~elarstvu. Mi teìmo da inficiranost dru{tava svedemo naispod 3% da bi mogli racionalno da p~elarimo. Suzbijanje ovog parazitavr{imo uz pomo} hemijskih i biolo{kih metoda. Primena hemijskihsupstanci - akaricida je veoma {tetna kako za p~ele tako i za zdravljeljudi jer su skoro sve liposolubilne te se deponuju u medu i vosku. Prvagrupa ovih sredstava su sredstva na bazi amitraza, aplikuju se u p~eli-nje zajednice putem dima ili aerosol metodom. Efikasnost ovih preparatase kre}e do 80% sa tretiranjem od tri do pet puta sa razmakom od sedamdana i to u periodu kada nema legla u ko{nici {to }e re}i u kasnu jesen.Kao supstanca amitraz nije kancerogen ali njegovi metaboliti formamidin iksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni. Amitraz se posle dva mese-ca potpuno razgra|uje u medu ali se njegovi metaboliti razgra|uju tekposle osamnaest meseci. Svetska zdravstvena organizacija proglasila jeamitraz najopasnijom hemikalijom u p~elarstvu a on se kod nas za sadamasovno primenjuje bez ikakve stru~ne kontrole.

Slede}a grupa preparata su preparati na bazi fluvalinata koji seaplikuju u p~elinja dru{tva u vidu plasti~nih traka ili drvenih letvica gdeostaju od 20 do 30 dana u zavisnosti od preparata i proizvo|a~a, ~ija jeefikasnost u po~etku bila i do 90% da bi se kasnije pojavom rezistencijetaj procenat drasti~no smanjio. Opasnost primene fluvalinata je u tome {toga p~elari ostavljaju duè u ko{nici nego {to proizvo|a~ propisuje i {tosami pove}avaju doze uzrokuju}i na taj na~in zaga|enje meda i stvara-nje rezistencije krpelja na preparat.

Tre}u grupu preparata ~ine sistemici koji se aplikuju preko{e}ernog sirupa deluju}i preko hemolimfe p~ela sa stepenom efikasnostioko 98%.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~79

êtvrtu grupu preparata ~ine preparati na bazi organskih kiselinanaj~e{}e mravlje i oksalne. Pri tome treba znati da pare mravlje kiselineuni{tavaju varou i u poklopljenom leglu.

Petu grupu preparata ~ine preparati razvijeni na bazi timola kojideluje kontaktno isparavanjem i koji se aplikuje u ko{nicu direktno posi-panjem po ulicama ili u vidu timol rama ili jednostavnije jo{ u jastu~etuod gaze gde stoji 7 do 14 dana i posle se odstranjuje.

Kada je u pitanju za{tita p~elinjih zajednica od varooze treba znatida se osnovna tretiranja sprovode u julu, avgustu i septembru i da seobavezno koriste dva do tri razli~ita preparata kako bi se izbeglarezistencija i kontrolisala efikasnost istih.

Na{a preporuka je da se p~elinja dru{tva tretiraju preparatima nabazi organskih kiselina i timola, dozvoljenim hemijskim preparatima uzstrogo pridràvanje uputstva proizvo|a~a o na~inu tretiranja i dozi a sveto u skladu sa postavljenom dijagnozom. Prvenstvo u borbi protiv krpeljatreba dati biolo{kim metodama (ram gra|evnjak, ram lovac, TIT-3 ram,redovna zamena stare matice i sa}a sa trutovskim leglom, formiranjeve{ta~kih rojeva, `rtvovanje radili~kog legla, seoba p~elinjih zajednica,osun~avanje ko{nica, higijenska podnja~a i dr.) u kombinaciji sa mravljom,oksalnom i mle~nom kiselinom, timolom, preparatima na bazi eteri~nih ulja,KAS-om 81 i sistemicima.

Ameri~ka kuga p~elinjeg legla je zarazno oboljenje legla. Ra{irenaje u celom svetu. Uzro~nik je Penibacillus larvae White. [tapi}astog jeoblika duìne oko 2,5 do 5 mikrometara, a {irine od 0,7 do 0,8

mikrometara. Na slici 2 je prikazan vegetativni oblik sa cilijama.P~elinje leglo smatra se zaraènim ameri~kom kugomp~elinjeg legla ako se klini~kim pregledom utvrde promenekarakteristi~ne za tu bolest, a dijagnosti~kim ispitivanjemutvrdi Pb.larvae, kao uzro~nik ove bolesti.Klini~ka slika je vrlo karakteristi~na sa promenama na:- poklopcima }elija; - izgledu legla; - larvama.Na poklopcima uo~avamo promenu boje koja se kre}e od

boje limuna do tamno mrke boje, sa tamnim mrljama u sredini zbog toga{to polute~na masa uginule larve nakvasi poklopac sa unutra{nje strane.Poklopci su blago ulegnuti, meki i lako se skidaju.

P~ele poku{avaju bu{e}i rupice u sredini da o~iste tu masu, alizbog samog sastava (lepljivost i rastegljivost) to te{ko uspevaju. Kasnijezbog isu{ivanja te mase poklopci se povla~e prema unutra{njosti }elija.

slika 2

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~7:


Promene nastaju i u izgledu legla ucelini tako {to su poklopljene }elije sapatolo{kim materijalom ra{trkane ilako uo~ljive.Skidanjem poklopaca moèmo uo~iti

da su larve izgubile belu boju i sede-fast sjaj i poprimile boju od sivo ùtedo boje ~okolade. Telo larve je

poluìtko, gubi oblik i postaje lepljivo i rastegljivo. Kasnije se masa isu{ujei na kraju ostaje samo crno sme|a krasta veli~ine ~iodine glave, koja seveoma te{ko uo~ava.

Dijagnosti~ko ispitivanje se obavlja u Veterinarskim specijalisti~kiminstitutima i to u svim p~elinjacima kod kojih postoji sumnja na ovu bolest.

Za dijagnosti~ka ispitivanja uzima se uzorak sa}a 10 X 10 cm.Kontrolna ispitivanja se vr{e u septembru ili oktobru u svim p~eli-

njacima gde je zaraza utvr|ena.Ako se utvrdi ova zaraza le~enja nema ve} se preduzimaju

slede}e mere:1. zatvaranje zaraènog p~elinjaka;2. uni{tavanje svih zaraènih ko{nica sa nepokretnim

sa}em, zajedno sa p~elama i sa}em;3. uni{tavanje svih dotrajalih ko{nica, bez obzira na

tip izrade, zajedno sa p~elama i sa}em;4. uni{tavanje zaraènog sa}a i p~ela iz zaraènih ko{nica

spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i ko{nice dezinfikuju;5. zabrana drànja p~elinjih zajednica bez matica i

spre~avanje rojenja p~ela u zaraènom p~elinjaku;6. dezinfekcija p~elinjaka i p~elarskog pribora koji se koristi

pri izvr{avanju mera nare|enih u p~elinjaku odgovaraju}im dezinfekcionimsredstvom (20%-im formaldehidom 30 minuta, 2%-im NaOH) ili, zavisnood materijala, spaljivanjem.

Preventivno se dijagnosti~ko ispitivanje vr{i u svim p~elinjacima upolupre~niku od 3 kilometra od zaraènog p~elinjaka.

Posle dva meseca u zaraènom p~elinjaku se ponovo radikontrolno dijagnosti~ko ispitivanje pa ako zaraze nema, smatra se da jeprestala.

Du`nost p~elara je da na vreme obavesti Veterinarsku inspekcijuo svim promenama koje uo~i na p~elinjaku. Kada je u pitanju ameri~ka


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~81

kuga veterinarski inspektor }e zajedno sa vlasnikom uzeti uzorke (najbo-lje ceo ram sa leglom) dostaviti ih nadle`noj laboratoriji koja }e dati ta~nudijagnozu. Na osnovu nalaza preduzimaju se mere predvi|enePravilnikom. Ako je ceo postupak tekao kako Zakon predvi|a a starostprocesa je manja od 2 meseca vlasniku se preko komisijskog zapisnikaovla{}ene komisije za procenu {tete od Ministarstva poljoprivrede ispla}ujerealna nadoknada za uni{tena dru{tva.

[BLMKV_BL

Na osnovu dobijenih rezultata mo`emo izvesti jedinstveni zaklju~akda je za efikasno suzbijanje ameri~ke kuge i varoe najva`nija pravovre-mena saradnja izme|u p~elara veterinarske slu`be i veterinarske inspekci-je.

Tv { c j k b o k f !! bn f s j • l f !! l v h f !! o b !! u f s f o v

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~82


Pravilnim gajenjem p~ela moè se pove}ati efikasnost iskori{}enjap~elinje pa{e i procenat opra{ivanja medonosnih biljaka. Cilj rada svakogp~elara je da usaglasi razvoj p~elinjih dru{tava sa raspoloìvim prirodnimizvorima postizanjem najve}eg broja izletnica u punom cvetanju glavnepa{e. Svako p~elinje dru{tvo ima svoj maksimalan nivo razvoja i brojp~ela, ali uspe{no p~elariti podrazumeva prepoznavanje tih maksimalnihnivoa produktivnosti i njihovo odabiranje. U suprotnom p~elarenje postajeekstenzivno i pored obilja nektara i polena. Brze promene koje sede{avaju u poljoprivredi mogu usloviti da se umesto velikog brojaprose~nih dru{tava gaji mali broj jakih dru{tava. Mali broj izletnica uprole}e ne}e biti u mogu}nosti da sakupi potrebne koli~ine polena iobezbedi uspe{an i brzi razvoj p~elinjih dru{tava. Shvatanje osnovnihodnosa izme|u p~elinjeg dru{tva i polaganja jaja, razvoja legla i produ-kcije, kao i vremena razvoja dru{tva, je neophodno za postizanje najve}ihprinosa bez obzira na sistem p~elarenja. Svi planirani radovi nap~elinjaku direktno su povezani sa meteorolo{kim ~iniocima mesta u komese p~elari i uslovljeni su kapacitetom medonosne flore. U zavisnosti odagroekolo{kih uslova na{a zemlja raspolaè dovoljnim brojem vrsti biljakastimulativne pa{e koje svojim polenom i slatkim nektarom mogu uticati nabrì prole}ni razvoj legla srednje jakih p~elinjih zajednica. Ako su dru{tvauspe{no prebrodila period biolo{kog (klube bez legla) i ekolo{kog (klubesa leglom) mirovanja, sa cvetanjem {ljive dànarike nastaje buran prole}nirazvoj p~elinjih dru{tava. Ovo je period pune aktivnosti p~elara na p~eli-njaku.


QQssppmmff~~oojj!!ssbb{{wwppkk!!jj!!qqssjjqqssffnnbb!!qq••ffmmjjookkjjiieessvv||uubbwwbb!!{{bb!!hhmmbbwwoovv!!qqbb||vv

PPrrooff.. ddrr MMii}}aa MMllaaddeennoovvii}}MMrr NNeebboojj{{aa NNeeddii}}

DDiippll.. iinngg.. SSllaa||aann RRaa{{ii}}

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~83

Mnogo poslova se mora u serijama uraditi za relativno kratkovreme. Bez obzira na veli~inu p~elinjaka i tip ko{nice, svaki p~elar bi tre-balo da uradi naro~ito slede}e poslove: kontrolu utopljavaju}eg materijala,kontrolu ventilacije, kontrolu koli~ine rezervne hrane, prihranjivanje p~eli-njeg dru{tva, prvo pro{irenje p~elinjeg gnezda, stimulativno nadraàjnoprihranjivanje p~elinjeg dru{tva, glavni prole}ni pregled p~ela, pro{irenjegnezda u vo}noj pa{i, pro{irenje prostora u ko{nici (delokacija nastavakakod nastavlja~a), spre~avanje nagona za rojenje u vo}noj pa{i.

Za ovaj vremenski period utopljavanje je poèljnije nego u jesenili zimi, zbog sve intenzivnijeg razvoja legla. Osnovna uloga utopljavaju}egmaterijala je ne samo da sa~uva stvorenu toplotu p~elinjeg gnezda i takouti~e na smanjenu potro{nju meda, ve} i da ublaì nagle temperaturneoscilacije, nepovoljan uticaj vetra i veliku vla`nost vazduha.

Zbog ~estih kasnih prole}nih mrazeva u na{im podru~jima, brì jerazvoj utvr|en upravo kod utopljenih zajednica. Zbog najmanjeg koefici-jenta provodljivosti toplote i najniè cene ko{tanja, utvr|eno je da su stiro-por i novinska hartija najpogodniji kao utopljavaju}i materijal. Ovaj mate-rijal se naj~e{}e postavlja u zbeg za mra~nu ventilaciju, a pri tom se pre-gradnom daskom plodi{te suzi do zadnjih zaposednutih ulica sa p~elama.Kraj marta je poslednji trenutak da neutopljena dru{tva dobiju utopljava-ju}i materijal, (ukoliko ga na vreme ve} nisu dobila) i pravi je trenutak zauobi~ajenu proveru valjanosti materijala. Pravilno je da se vlaàn i ubu|alimaterijal zameni novim i suvim, ili isti prosu{i, provetri i ponovo vrati uko{nicu. Ovo ponovno utopljavanje ve} utopljenih zajednica se pokazaloopravdano i svrsishodno, jer su takva p~elinja dru{tva imala kontinuiranrazvoj legla bez obzira na nepovoljne atmosferske uslove. Tako|ezapaèno je da utopljene zajednice ne podleù ranim toplim jutarnjimzracima, jer dobar utopljavaju}i materijal usporava hla|enje i zagrevanjeko{nice i tako "obezbedjuje" p~elama spoljnu temperaturu na kojoj p~elemogu sigurno izlaziti i ulaziti u ko{nicu. Prema tome, p~ele ce izleteti odkasnih jutarnjih ~asova do ve~ernjih sati.

Dok god postoji opasnost od kasnijih prole}nih mrazeva, utoplja-vajuci materijal se drì u ko{nici. U pojedinim krajevima na{e zemlje pogo-tovo u brdsko-planinskom delu, poslednjih godina se de{avalo da ipo~etkom maja pada sneg a tada u ko{nici ima najvi{e legla. Utopljavaju}imaterijal je vi{e nego potreban u ovom periodu. On se drì u ko{nici dokse ne ustali temperatura iznad +160C, ali je sigurnije zadràti ga dopo~etka cvetanja bagrema. Utopljavaju}i materijal se zatim skida, zbog

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~84


bolje ventilacije ko{nica i boljeg provetravanja p~ela i brèg sazrevanjameda. Plasti~nu foliju neki p~elari drè iznad plodi{ta prvog nastavka saleglom, a kod drugih do po~etka cvetanja bagrema. Sa ve}im dnevnimunosima, folija se skida i p~ele sa velikim brojem novoizleènih p~elapreuzimaju ulogu regulisanja mikroklime ko{nice i uz depresionu razlikuvazduha ko{nice obezbe|uju optimalno provetravanje.

QSJISBOKJWBOKF!!ESV\UBWB!!SBEJ!!PCF[CF]JWBOKBNJOJNBMOF!!LPMJ_JOF!!SF[FSWOF!!ISBOF

Ako se otvaranjem ko{nica utvrdi da su p~ele siroma{ne sa hra-nom onda taj problem treba odmah re{avati prihranjivanjem. Ako je vremeprohladno, onda treba dodavati oplemenjene medne poga~e, a ako no}natemperatura prelazi +100C, onda se moè po~eti sa prihranjivanjemsirupom, ali u malim dozama koje p~ele mogu da raznesu u prvimve~ernjim satima. Kada no}na i dnevna temperatura poraste iznad +100C,a to je po pravilu, krajem marta i po~etkom aprila, pristupa se intenzivni-jem prihranjivanju, sve dok se ne postigne minimum rezervne hrane od 8kg. Posle toga, moè se nastaviti i sa stimulativnim prihranjivanjem p~eli-njih dru{tava.

Pod pojmom rezervne hrane podrazumeva se koli~ina meda icvetnog praha koja je dobro raspore|ena u sa}u. Mnogim ispitivanjima{irom sveta je utvr|ena neophodna koli~ina hrane za neki fiziolo{ki mini-mum po p~elinjoj zajednici, zavisno od geografske {irine, nadmorskevisine, ja~ine p~elinjih dru{tava, zdravstvenog stanja itd. Prema Fararu, za86 dana zimovanja (novembar-februar), jedno p~elinje dru{tvo tro{i oko4,5 kg hrane, a za narednih 28 dana oko 5,5 kg, a kasnije za 26 danaoko 8 kilograma hrane. Opasnost od hroni~nog gladovanja p~ela otklanjase pregledom ko{nica i u zavisnosti od spolja{njih uslova, intervencijomsa poga~ama ako je hladno, ili {e}ernim sirupom ako je toplije. Kao ori-jentacija za procenu koli~ine zaliha hrane u ko{nici potrebno je znati da1 kvadratni decimetar sa}a sa medom odgovara teìni od 300-350 g.,odnosno 2,5-3 kvadratna decimetra sa obe strane okvira sadrì 1 kilogrammeda. Koli~ina meda i polena u ko{nici kod prole}nog razvoja direktnouti~e na koli~inu isce|enog meda u bagremovoj pa{i. Ispitivanjima jeutvr|eno da p~ele duè ìve 4-6 dana, kao i da se p~ele ra|aju ne{tokrupnije i teè u ko{nicama sa ve}om zalihom hrane. Ako se ovome dodai mlada plodna matica, onda jedno jako p~elinje dru{tvo sa dosta


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~85

rezervne hrane bolje ~uva mikroklimu ko{nice, ima krupnije p~ele, save}om zapreminom medne voljke i poseduje ve}e korpice za sakupljanjecvetnog praha, {to ~ini p~elinju zajednicu visokoproduktivnom.

Najbolja prihrana p~ela je dodavanje okvira sa medom, ali to jenajskuplja i istovremeno najopasnija prihrana zbog bojazni od izazivanjazaraznih bolesti p~ela. Zbog toga se najvi{e upotrebljava prihranjivanjep~ela {e}erom (u oba agregatna stanja) uz dodatak nekih komponenti kojebi u izvesnoj meri nadoknadile nedostatak polena u ko{nici. Zbog burnograzvoja legla i velike potrebe za belan~evinama, mastima, mineralima i vi-taminima, koriste se razni recepti za spravljanje poga~a i oplemenjivanje{e}ernog sirupa. Naj~e{}e se, pored dodavanja polena u poga~e, kaozamena koristi obezma{}eno sojino bra{no, obrano mleko, pivski i hlebnikvasac, limunov sok i drugi dodaci. Ovaj kriti~ni period p~ela se moèizbe}i ako se obavi pravovremeno prihranjivanje u vreme cvetanjadànarike, tj. 5-6 nedelja pre nego {to se pojavi prirodna pa{a sa sveìmpolenom i nektarom. Za na{a podru~ja, za uspe{no prole}no obnavljanjep~elinjih zajednica potrebne su 1-2 poga~e do cvetanja vo}a. Na ve}imp~elinjacima, posle ovog perioda nastavlja se sa davanjem poga~a, zbogu{tede u radu i vremenu. Na p~elinjacima sa manjim brojem ko{nica, pre-poru~uje se prihranjivanje sa {e}ernim sirupom u odnosu 1:1 i to stimu-lativno u malim koli~inama. Prema navedenim podacima o koli~inipotro{ene hrane proizilazi da p~ele jednog dru{tva u toku zime dnevnopotro{e 53 g hrane, u martu mesecu tro{e 195 g, u aprilu 308 g , {todovoljno ukazuje na potrebnu koli~inu hrane u odnosu na stepenprole}nog razvoja. P~elar }e lako izra~unati koliko je hrane potrebnosvakoj p~elinjoj zajednici pojedina~no, uklju~ujuci napred navedene faktore.Najbolje je svakoj zajednici dati onoliko hrane koliko joj stvarno treba, {tozna~i ja~im dru{tvima vi{e poga~a i sirupa, a slabijim manje, jer one nisudovoljno sposobne da velike koli~zine preuzmu i prerade.

WFOUJMBDJKB!!V!!LP\OJDBNB!!V!!UPLVQSPMFÔPH!!SB[WPKB!!ESV\UWB

Ventilaciju najbolje reguli{u same p~ele. One obavljaju ulazno isilazno provetravanje, sve u zavisnosti kakvu im ko{nicu p~elari ponude.Ako je ko{nica potpuno zatvorena, kroz jednu stranu leta ulazi sve` vaz-duh, a na drugu stranu izlazi zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljen-dioksidom. Ako se ko{nici obezbedi dodatni otvor preko zbega za mra~nu

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~86


ventilaciju ili na poklopnoj dasci, onda sve` vazduh ulazi kroz taj gornjiotvor, ispod krova i p~ele organizovanim silaznim provetravanjem izbacu-ju zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljendioksidom kroz donji otvorko{nice, odnosno regulatora leta. Zbog toga se savetuje p~elarima daotvore dopunsko leto na ko{nici u medobranju, a u vreme prole}nograzvoja, da leto bude normalno otvoreno, sa dopunskim otvorom ispodzbega za mra~nu ventilaciju. Preko zime gornji otvor moè se pokritilistom novinskog papira, ali u martu, a posebno u aprilu, potrebno je nezatvarati otvor na vrhu ko{nice, kako bi se p~elama u{tedeo veliki trud irad na provetravanju ko{nice.

U vo}noj pa{i se ne preporu~uje pro{irivanje leta ili kakvo drugootvaranje dopunskih otvora na ko{nici, ali se u vreme cvetanja bagremaobavezno uklanja regulator leta, ~ak se postavlja i zamreèni deo bezpoklopne daske zbega za mra~nu ventilaciju. Ovakvim postupkom seomogu}uje normalno provetravanje ko{nice bez prevelikog angaòvanjap~ela, kako u pripremi p~elinjih zajednica za eksploataciju (stimulativne)vo}ne pa{e, tako i u iskori{}avanju glavne bagremove pa{e.

TUJNVMBUJWOP!!QSJISBOKJWBOKF

Ve} je nagla{eno da se dru{tva prihranjuju poga~ama i {e}ernimsirupom. Cvetanje dànarike je prvi i pravi trenutak da se na p~elinjaci-ma otpo~ne sa stimulisanjem matica i p~ela na ve}u aktivnost. Ne trebaodmah i}i sa velikim dozama, ve} je dovoljno dodavati 250-300 mililitarasirupa svako drugo ve~e. Prihranjivanje sirupom se mora obavljati pa`ljivoda bi se izbegla grabe` kod p~ela. Sirup se moè obogatiti raznimbelan~evinastim i vitaminskim komponentama, ali se naj~e{}e na p~elinjacima daje obi~an {e}erni sirup u odnosu 1:1. P~ele najbolje prihvata-ju i dva i po puta brè uzimaju zagrejani {e}erni sirup od hladnog. Takona primer na temperaturi od +100C uzimaju ga za 100 sekundi, a na+300C za 42 sekunde (Konovalov). Ono {to je veoma va`no za svakogp~elara je da sa po~etkom unosa nektara i polena p~elinje dru{tvo nesme ostati bez hrane, odnosno da se svakodnevno obezbedi priliv hranekako bi se i p~ele svih starosti i matica konstantno dràle u radnomraspoloènju. Zbog toga hladni period i kasni prole}ni mrazevi nepovoljnodeluju na razvoj p~elinjih zajednica koje nisu stimulativno prihranjivane.P~elari sa velikim brojem ko{nica koriste {e}erno medno testo od febru-ara do po~etka cvetanja bagrema. Obi~no ga postavljaju preko zbega za


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~87

mra~nu ventilaciju direktno na satono{e okvira ili u ram hranilice kojenaj~e{}e postavljaju direktno u plodi{te, uz bo~nu stranu ko{nice ili dozadnjih ulica zaposednutih p~elama.

Automatsko stimulativno prihranjivanje je jedna varijanta stimula-tivnog prihranjivanja koja se koristi preko 100 godina (Dadant). U Americisu se p~ele zazimljavale u DB i LR ko{nicama sa magacinom hrane, aliu prole}e polunastavak kod DB ko{nice se podbacivao ispod plodi{ta. Onje imao veliku ulogu u eliminisanju negativnog uticaja vremenskih neprili-ka u prole}e, jer je obezbedjivao stalan priliv hrane u plodi{te. Posebnoje va`na ~injenica da p~ele ne podnose mednu kapu ispod legla, pa jeone otklanjaju i prenose u plodi{te. U ovom poslu u~estvuju p~ele razli~itestarosti, pri tom se pove}ava temperatura gnezda, a unos meda u plodi{tene samo da stimuli{e maticu da polaè vi{e jaja, vec motivi{e i mla|ep~ele da vi{e ~iste i poliraju }elije kako za maticu i leglo tako i zaprihvat meda i polena.

Stimulisanje p~ela i matice se moè obaviti i okretanjem nastavkaza l80o. înjenica je da se prole}no leglo razvija vi{e ka ~eonoj straniko{nice, kako zbog boljeg zagrevanja ko{nica od strane sun~eve toplote,tako i zbog sveèg vazduha koji je potreban za sve ve}e plodi{te. Medse nalazi iznad legla i u zadnjem delu okvira. Okretanjem ~itavog nasta-vka za l80o p~ele i dalje teè da zadrè ~eonu poziciju i tako intenzivnijeotklapaju, prebacuju i tro{e med sa ove pozicije. I to je jedan vidautomatskog prihranjivanja koji ne izaziva opasnost od prehlade legla, uzistovremeno stimulisanje svih ~lanova gnezda (u to vreme jo{ nema tru-tova) na maksimalnu aktivnost.

P~elinja zajednica moè se stimulisati i okretanjem svakog drugogokvira sa leglom za l80o. Ovo se obavlja samo kad su temperature preko+l6o C, kako se leglo ne bi rashladilo i prehladilo. Ova radnja ima za ciljda se leglo razvu~e po plodi{tu, a da se zaostali med na plodi{nim okviri-ma {to brè potro{i u stimulativne svrhe i tako {to vi{e oslobode }elijekako za radili~ko tako i za trutovsko leglo. Ovim zahvatima se tako|eizbegava prehlada legla koja se moè izazvati dodavanjem praznih ramo-va ili ~itavih nastavaka, a leglo se naj~e{}e formira na sredi{njim ramovi-ma u velikoj povr{ini.

QSWP!!QSP\JSFOKF!!HOF[EB!!J!!MFHMB

U vo}noj pa{i p~ele unose velike koli~ine polena, nektara i vode.P~elinja dru{tva se u ovo vreme nalaze na oko pet centralnih ramova, od~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

88


kojih se na tri nalazi p~elinje leglo, a na slede}a dva (levo i desno pojedan) sa unutra{nje strane velika koli~ina polena. Time su p~ele i neho-tice blokirale maticu koja za nekoliko dana ne}e mo}i da pre|e na slede}eramove. P~elar ovu dijapauzu treba da neutrali{e pomeraju}i ramove sapolenom levo i desno od legla i postavljanjem praznog rama sa radili~kimsa}em ili satnom osnovom. U narednih desetak dana postupak se moèponoviti jo{ jednom {to }e uticati na jo{ brì prole}ni razvoj.

QSFHMFE!!Q_FMJOKJI!!ESV\UBWB!!V!!WPÔPK!!QB\J

Obi~no se pre dodavanja okvira i nastavaka izvr{i detaljan pregledp~elinjih zajednica. Na osnovu snimljenog stanja vr{i se klasifikacija p~elinjaka na produktivna dru{tva - koja ce u~estvovati u medobranju bagre-ma, i na pomo}na dru{tva koja }e uzgajati leglo sa kojim }e se u vi{evarijanti ispomagati produktivna dru{tva. U odnosu na planove p~elara,ako se isklju~ivo p~elari na med onda treba raditi na stvaranju jakihdru{tava bez obzira na ja~inu slabih zajednica. Do skora se u vo}noj pa{iprimenjivala vrlo popularna operacija izjedna~avanja p~elinjih zajednica.Ovo se prakti~no vrlo brzo pokazalo pogre{nim jer se "sakatilo" jakodru{tvo oduzimanjem okvira sa leglom ili p~elama razli~ite starosti i dava-lo slabim zajednicama, koje taj materijal nisu mogle da prime zbog svojeslabosti. De{avalo se da su dodatni okviri sa leglom no}u ostajalinepokriveni p~elama i tako prohla|eni bili samo ve}i balast slabijoj zaje-dnici koja je morala da izbacuje uginule larve kako bi o~istila }elije sa}a.Zbog toga se ne preporu~uje ubacivanje 1-2 okvira sa leglom iz jake uslabu zajednicu u cilju ja~anja slabe zajednice, jer jako dru{tvo oduzi-manjem okvira sa zatvorenim leglom oslabi, zbog toga {to se oduzimamed. Zato se na velikim p~elinjacima primenjuje poja~avanje produktivnihdru{tava sa leglom iz slabijih zajednica, pogotovo ako se zna da slabijadru{tva u odnosu na broj p~ela uzgajaju ve}u povr{inu legla od ja~ih. Akose ova ~injenica iskoristi, onda }e smanjen broj ko{nica na ra~un slabijihdru{tava, vi{estruko biti od koristi: ostvari}e se 2-3 puta vi{e meda negoda su ostale dve ko}nice, a rad i utro}eno vreme oko ko}nica se sman-jilo itd. Prema tome, u sredini vo}ne pa{e svako dru{tvo ispod 4-5 okvi-ra legla treba svrstati u pomo}na dru{tva i formirati jake zajednice sapreko 10 okvira legla u LR ko{nici, sa najmanje 7-8 okvira u DB ko{nicii polo{ki, i sa najmanje 10 okvira legla u A@ ko{nici.

Kod detaljnog pregleda p~elinjih dru{tava obavezno proveriti


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~89

zdravstveno stanje zatvorenog legla otklapanjem par zatvorenih }elija i kodsumnjivih uzeti uzorke i nositi ih na dijagnosticiranje. Matica se po prav-ilu nikada ne traì, ve} se na osnovu otvorenog i kompaktnosti zatvorenoglegla sudi o njenoj aktivnosti i njenoj valjanosti. Na osnovu ~isto}epodnja~e moè se tako|e doneti sud o kvalitetu zajednice, tj. ako je ona~ista i suva zna~i da su p~ele dovljno jake da izbace svoje uginule p~ele,a tako|e i da odràvaju u optimumu mikroklimatski reìm. U suprotnom,ako se na podnja~i na|u mrtve p~ele, treba utvrditi uzrok uginu}a, a p~eleposlati tako|e na dijagnosticiranje. Ako se posumnja na prisustvo varoeu ko{nici onda se moè primenjivati biolo{ki metod uni{tavanja varoe.

Zbog opasnosti da hemijski otrovne supstance u|u u med strogose zabranjuje kori{}enje hemijskih sredstava u ovom periodu pa se pre-poru~uje postavljanje okvira gra|evnjaka. To je obi~an okvir bez satneosnove ili sa tankom trakom osnove pri~vr{}ene za satono{u. P~ele }ezbog velikog unosa polena i nektara izgraditi sat sa trutovskim }elijama ukojima matica polaè neoplo|ena jaja. Gra|evnjak sluì kao mamac varoi,jer se ona pre poklapanja legla uvla~i u }elije i to naj~e{}e u trutovskoleglo. Od dodavanja do va|enja okvira potrebno je 18-20 dana, nakon~ega se leglo vadi, vilju{kom otklopi i tako zajedno sa trutovskim lutka-ma izbaci i varoa. Efikasnije rezulatate u borbi sa varoom postiù dvagra|evnjaka u sredini legla od cvetanja bagrema do kraja livadske pa{e,koji se vade svakih 7 dana.

Kori{}enjem gra|evnjaka moè se eliminisati 30-60% varoe izko{nice, ali je i to dovoljno da se broj varoe smanji, i umanji njeno nepo-voljno dejstvo na p~elinje dru{tvo. Po nekima ovo je skup na~in borbeprotiv varoe, jer se velika koli~ina meda i polena utro{i za izgradnju ramagra|evnjaka, a po drugima ovo je dobar biolo{ki metod, jer se poreduni{tavanja odre|enog procenta varoe, dolazi i do ve}e koli~ine voska,koji je jo{ uvek deficitaran na na{em trì{tu.

QSP\JSJWBOKF!!HOF[EB!!V!!WPÔPK!!QB\J

Drugo pro{irivanje gnezda je ustvari intenzivnije dodavanje praznihokvira sa izgra|enim radili~kim sa}em ili dodavanje ramova sa satnimosnovama u plodi{tu izme|u okvira sa leglom i okvira sa cvetnim prahom.Ovo se moè obavljati kod svih tipova ko{nica kod kojih je jedinica radaokvir. U ovom periodu cvetanja vo}a, pogotovu kada po~ne da cvetajabu~asto vo}e sa dugom energijom cvetanja, pravi je trenutak za revizi-

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~8:


ju starog sa}a i forsiranje izgradnje mladog. Svi deformisani okviri i okvirisa tamnim sa}em se izbacuju ili se postepeno pomeraju u stranu dok sepotpuno ne odstrane iz ko{nice. Na njihovo mesto se dodaju naj~e{}eokviri sa satnim osnovama, jer je vo}na pa{a poznata kao tiha i stimula-tivna pa{a na kojoj se obi~no gradi radili~ko sa}e. Tako se pored zamenestarog sa}a obnavlja mlado, a poznato je da su }elije mladog sa}a ve}egpre~nika i do 0,5 mm i ve}e zapremine iz kojih se izvode p~ele koje suskoro za 28% krupnije i teè od p~ela koje se izvode iz starog sa}a.

Kod polo{ki i DB ko{nica, pregradna daska se postepeno potisku-je u stranu, a prazan prostor popunjava okvirima sa satnim osnovama ilisa izgra|enim mladim sa}em.

Kod pro{irivanja LR ko{nica dovoljno je okretanje nastavka za180o, a ako je dru{tvo zimovalo na jednom nastavku onda se dodajedrugi. Najbolje je drugi nastavak popuniti sa}em (naizmeni~no pore|aniokviri sa izgra|enim sa}em i okviri sa satnim osnovama) i postaviti ga napodnja~u ispod plodi{ta kako bi ga p~ele prihvatile i zagrejale, a ondaposle 1-2 dana, zameniti mesta nastavcima. Obi~no p~elari preve{aju 2do 3 okvira iz plodi{ta u gornji nastavak kako bi {to brè izvukli p~elu ugornji novododati nastavak. Ovim se postupkom ubrzava prelazak maticeu gornji prazan nastavak, pogotovu ako su preba~ena dva okvira sazatvorenim leglom. Zbog intenzivnijeg razvoja i ve}eg unosa nektara ipolena, drugi nastavak ima slobodnog prostora za lagerovanje unetogtovara, za polaganje jaja i za p~ele iz ku}nog perioda ìvota koje ~iste,poliraju, hrane larve, i maticu i na kraju u~estvuju u stvaranju voska iizgradnji sa}a. Tako se postepeno vr{i pro{irivanje gnezda bez opasnos-ti od prehlade legla. Svako ka{njenje u pro{irivanju gnezda ima zaposledicu usporeniji razvoj legla, pa samim tim i manje p~ela za isko-ri{}avanje bagremove pa{e.

Sredinom cvetanja vo}a, naj~e{}e u vreme cvetanja tre{nje, doda-je se drugi prazan nastavak sa popunjenim sa}em i satnim osnovama, au punom cvetanju jabuke preporu~uje se prvo delociranje plodi{nih nasta-vaka kod LR ko{nice. Pojedinih godina cvetanje jabu~astog vo}a senadovezuje i sustiè sa ko{ti~avim, ali je naj~e{}e razlika u njihovom cve-tanju oko 10 dana. Za to vreme se gornji nastavak potpuno izgradi inapuni leglom i medom, a donji isprazni od legla. P~ele u taj donji nasta-vak deponuju cvetni prah, me|utim znatan broj ramova sa sa}em u ovomnastavku ostaju prazni i neiskori{}eni. Matica obi~no po popunjavanjugornjeg nastavka prelazi u donji, me|utim ona naj~e{}e izgubi par dana


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~91

dok ne pre|e u donje telo. Zbog toga se u punom cvetanju jabuke pre-poru~uje zamena nastavaka, bez ili sa preve{avanjem par ramova saleglom u prazan nastavak. Matica naj~e{}e odmah prelazi u sada gornjinastavak, koji je i topliji i pod uticajem praznog prostora sa prilivom hranepo~inje maksimalno brzo da polaè jaja. Kod DB ko{nice i polo{ke moèse potpuno izbaciti pregradna daska i do kraja plodi{ta dodati prazneokvire ili okvire sa satnim osnovama. U ovom periodu se nikako ne smeleglo predvojiti sa novododatim ramovima, jer se moè dogoditi pojavaprehla|enog legla. Kod A@ ko{nice se preve{avanjem okvira maksimalnostimuli{e plodi{te, a zatvorenim leglom popunjava medi{te. Ovo je prilikada se forsira izgradnja sa}a uz istovremeno izbacivanje starog ideformisanog sa}a.

TQSF_BWBOKF!!NPHV^FH!!SPKFOKB

Ranijih godina, dok su se p~ele selile na pa{u uljane repice,obavezno su nastajale pote{ko}e p~elara oko toga kako suzbiti prirodannagon p~ela za rojenje. âk je bilo slu~ajeva da su i slabija dru{tva dobi-jala nagon za rojenjem i da su se tako slaba i rojila. Vo}na pa{a bezobzira koliko bila dobra i jaka, retko, izaziva nagon za rojenje, verovatnoi zbog toga {to u ko{nici nema polno zrelih trutova, a posle precvetavanjajabuke nastaje kratki bespa{ni period do bagrema. Ovaj vremenski peri-od takodje spre~ava eventualnu pojavu nagona, ali ako do nagona do|eon se mora {to pre suzbiti. U savremenom p~elarstvu je prosto sramotaimati p~elinje zajednice koje se prirodno roje, a posebno u vreme cve-tanja bagrema zbog opasnosti gubitka roja i meda. Najefikasniji metodsuzbijanja prirodnog nagona je zamena ko{nica pod nagonom sa nekimslabijim dru{tvom. Ovim na~inom se oduzimaju sve izletnice rojidbenogdru{tva koje se dobro uposle u pomo}noj ili slabijoj ko{nici i tako od njestvori ~ak i produktivno dru{tvo, a zajednica pod nagonom oslobo|enastarih p~ela izletnica brzo poru{i mati~njake i preorijentacijom p~ela zanekoliko dana formira nove izletnice. Ipak, normalno p~elinje dru{tvo samladom maticom, sa mladim radili~kim sa}em, dobro regulisanom venti-lacijom, sa prostornom ko{nicom, tj. sa dosta praznog prostora za sve~lanove p~elinjeg dru{tva razli~ite starosne strukture, stvara osnovne pre-duslove da se odli~no razvija bez opasnosti za dobijanje prirodnog nago-na za rojenje. Tokom aktivne sezone treba vr{iti delokaciju medi{ta kadgod matici treba prostora za {irenje legla. Tako dru{tva nisu ograni~ena

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~92


ni u {irenju legla ni u skladi{tenju meda. S obzirom da }e se dru{tvorazi}i po celoj ko{nici rojidbeni nagon bi}e sveden na minimum. Upotrebamati~ne re{etke izme|u medi{ta i plodi{ta nije neophodna, ukoliko sedelokacija izvr{i na vreme. U suprotnom mati~na re{etka uslovljava dap~ele med vi{e skladi{te u plodi{te.

QPKB_BWBOKF!!QSPEVLUJWOJI!!ESV\UBWB

Dru{tvo moè biti organizovano i sa dve matice, pa }e i prinosbiti udvostru~en u odnosu na jednomati~no dru{tvo sa manje rada iopreme. Ovakvo dru{tvo akumulira ve}u koli~inu polena, koji ima velikuulogu ne samo u procesu prezimljavanja, ve} i u obrazovanju jakihdru{tava za slede}u sezonu. Na osnovu vi{egodi{njih ispitivanja ip~elarske prakse nametnulo se nekoliko metoda p~elarenja za na{epodneblje u cilju poja~avanja produktivnih dru{tava i to:

- Prvi metod vr{i se poja~avanjem produktivnih dru{tava stresa-njem okvira sa mladim p~elama. Stresanje se obavlja na 1-2 dana preglavne pa{e, a prinos meda produktivnih dru{tava u odnosu na kontrolnase pove}avao i do 50%.

- Drugi metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa ramovimazatvorenog legla, sa p~elama i bez njih, koji se primenjuje na 7 dana preglavne pa{e, mada su ispitivane zajednice pokazale ve}u produktivnostako su poja~avane 14 dana pre glavne pa{e sa dva okvira zatvorenoglegla. U odnosu na kontrolne prinos meda se pove}ao i do 60%.

- Tre}i metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa izletnicama(zamenom mesta), odnosno uklanjanje jedne ko{nice i prihvatanje njenihizletnica od druge. Ovaj se metod izvodi u vreme po~etka glavne p~eli-nje pa{e, pri ~emu je prinos pove}an u odnosu na kontrolna dru{tva od90-120%.

- êtvrti metod je dvomati~ni na~in p~elarenja u vi{e varjanti. Uprvoj varijanti svako produktivno dru{tvo moè zimovati sa rojem izprethodne godine, koji se moè iskoristiti za poja~avanje produktivnogdru{tva u medobranju. U drugoj varijanti moè se formirati roj koji }etako|e u~estvovati za poja~avanje produktivnog dru{tva u istoj sezoni, alitek nakon 45 dana od njegovog formiranja. U tre}oj varijanti mogu se uistoj ko{nici dràti dva srednje jaka dru{tva, koja }e u pa{i raditi za istomedi{te (odvojena mati~nom re{etkom). U ~etvrtoj varijanti su dvapotpuno odvojena dru{tva snelgrovom daskom, koja ce tako|e raditi za


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~93

isto medi{te. Produktivnost dru{tva se primenom navedenih varijanti moèpove}ati i do 2,5 puta.

- Peti metod je vi{emati~ni na~in p~elarenja, u kome }e za jednomedi{te raditi 4 matice, odnosno osnovno dru{tvo se poja~ava okvirimazatvorenog legla drugog dru{tva, stresanjem mladih p~ela tre}eg dru{tvai p~elama izletnicama ~etvrtog dru{tva. Ovaj metod je mogu}e primenitina manjem broju ko{nica. On traì veliku stru~nost u radu, jer su dru{tvastalno na ivici rojidbenog nagona, a mogu}e pove}anje prinosa je i do5,5 puta.

VNFTUP!![BLMKV_LB

Osnovni uslovi za dobijanje jakih produktivnih p~elinjih dru{tava sestvaraju u prethodnoj godini obezbe|enjem velike rezerve meda i polena,obezbe|enjem dovoljnog praznog prostora za razvoj legla i deponovanjenektara i polena. Mlada i produktivna matica iz dobre selekcije, populaci-ja p~ela koja po brojnosti odgovara odre|enom godi{njem periodu i odgo-varaju}e zdravstveno stanje dru{tva su neophodni preduslovi za postizanjevisokih prinosa u savremenom p~elarstvu.

Uspe{no p~elarenje podrazumeva sposobnost primene teorijskog iprakti~nog znanja u proizvodnim kapacitetima, u datim agroekolo{kim,meteorolo{kim i pa{nim uslovima kojima se uspostavlja ravnoteà izme|ukapitala, proizvodnje i tro{kova rada.

LITERATURA

1. Dadant C.: Beekeeping equipment, The Hive and the Honey Bee, Illinoise, 1993.2. Krivcov N.I., Kirjanov J.N., Lebedev V.I., Niàrdse L.D., Solovjeva L.F.: Tehnologija soderànija p~elinjih semej v te~enie goda. NIIp~elovodstva, 2000.3. Koptev V.S., Harcenko G.I.: Tehologija razvedenija i soderànija siljnih p~elinjih semej. Posagropromizdat, Moskva, 1989.4. Lavrehin F.A., Pankova C.V.: Biologija p~elinjoj semi. Kolos, Moskva, 1975.5. Mladenovi~ M., Stojmenovi~ S., Nedi~ N.: The influence of pollen bees on the quantity of brood, honey and pollen at the time of flow-ering of Sophora Japonica. Journal of Agricultural Sciences 2, 2001: 117-121.6. Mladenovi~ M: Intenzivno p~elarenje uz upotrebu mati~ne re{etke. IX Savetovanje p~elara -Pcelarstvo 2001-, 62-67, Beograd, 2001.7. Mladenovi} M: Ko{nice i oprema u funkciji produktivnosti p~elinjih dru{tava. X Savetovanje o tehnologiji p~elarenja, Beograd, 2002, 20-24.8. Mladenovi} M., Stankovi} O., Nedi} N., Jevti} G.: Uticaj koli~ine hrane na prole}ni razvoj p~elinjeg dru{tva. XV Inovacije u sto~arstvu2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 339-342.9. Mladenovi} M., Gaji} D., Jevti} G., Nedi} N., Mirjani} G.: Efekat dodavanja oboga}enog sirupa na razvoj p~elinjih dru{tava. XV Inovacijeu sto~arstvu 2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 333-337.10. Mladenovi}, M.: Ranno proletno razvitie - podgotovka za prva proletna pa{a i griì za pcelnite semeistva pred medosbor, VIII save-tovanje p~elara srednje bugarskog rejona, Pleven, 9-10.10.1998.11. Stanimirovi} Z., Markovi} Biljana, Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D.: Selekcija medonosne p~ele (Apis mellifera, Linne, 758). Veterinarskiglasnik, 1997 b, 51, 11-12, 577-648, Beograd.12. Stanimirovi} Z., Markovi} D., \or|evi} V.: Biolo{ki razvoj p~elinjeg dru{tva u funkciji ostvarenja visokog prinosa. X Savetovanje otehnologiji p~elarenja, 2002, 14-19.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~94



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~95

SSff{{jjeevvff!!vv!!qq••ffmmjjookkjjnn!!qqssppjj{{wwppeejjnnbbjj!!qqppttuuvvqqddjj!!{{bb!!qqssffwwffooddjjkkvv!!ookkjjiippwwff!!qqppkkbbwwff

DDrr KKllaauuss WWaallllnneerr

abstrakt

U Hohenhajmu se svake godine obavi oko 1.000 provera kvalite-ta meda i oko 700 provera kvaliteta voska. Kontroli{u se pre svega ostacihemikalija u ova dva p~elinja proizvoda. Pregledi se obavljaju ne samoza p~elare iz SR Nema~ke, ve} i za sve zainteresovane iz bilo koje zeml-je. Tako svaki p~elar mo`e u svakom trenutku da do|e do konkretnihpodataka kakve proizvode dobija od p~ela. Podaci su naravno poverljivi,i ne iznose se javno bez dozvole p~elara.

QPSFLMP SF[JEVB

Uzroci pojave ostataka hemikalija u p~elinjim proizvodima se mogupodeliti u tri grupe (prema poreklu rezidua):

-ekolo{ka zaga|enja;-upotreba za{titnih sredstava u poljoprivredi;-mere i postupci u p~elarskoj proizvodnji.

Ekolo{ka zaga|enjja:Poslednjih godina su sprovo|ene obimne mere za umanjenje

industrijskog zaga|enja, kao i zaga|enja koje daju izduvni gasovi i mazi-va automobila. Tako se automatski zna~ajno umanjuje rizik da cvetovi idruge biljne povr{ine budu optere}ene {tetnim materijama, kao i danektar ili medna rosa sadr`e ove {tetne hemikalije. Kontrolori prehra-mbenih proizvoda, pa i meda, za sada nemaju primedbi na kvalitet uodnosu na ekolo{ko zaga|enje pomenutim zaga|iva~ima.

Upotreba za{titnih sredstava u poljjoprivredi: Uticaj mera hemijske za{tite bilja u poljoprivredi na kvalitet meda

se poslednjih godina znatno smanjio. Do pre nekoliko godina, zbognestru~ne upotrebe hemijskih sredstava, p~elari su bili suo~eni sa {teta-


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~96

ma od trovanja. Sre}om, ovakve {tete su pro{lost u Nema~koj. Hemijskaindustrija danas sve vi{e proizvodi hemijska sredstva za za{titu bilja kojanisu opasna za p~ele. Ta sredstva mogu da se aplikuju direktno na cve-tove biljaka, a da ne opterete nektar svojim prisustvom. Neka za{titnasredstva ipak i dalje ostavljaju rezidue u nektaru, pa i medu. Ovi ostaciproizvode nezgodne diskusije u javnosti i dovode do gubitka imidà medakao prirodnog proizvoda. Sre}om, u borbi protiv pojave rezidua nampomaù i p~ele, jer je pokazano da su one itekako sposobne da pro~istenektar od odre|enih biljnih za{titnih sredstava.

Mere i postupci u p~~elarskojj proizvodnjji: P~elar mora da po|e od ~injenice da svakom upotrebom medika-

menata u le~enju p~ela, dovodi do pojave ostataka upotrebljenih hemikali-ja u p~elinjim proizvodima, medu, vosku ili propolisu. Rizik od pojave ovihrezidua znatno zavisi od hemijskog karaktera upotrebljenih aktivnih mate-rija preparata. Vodotopive aktivne materije, kao {to su mravlja i oksalnakiselina, rastvaraju se dobro i u medu, ali ih vosak ne usvaja. Masnotopiveaktivne materije kao {to su Apistan ili Perizin, taloè se pre svega u vosaki sa}e, gomilaju}i se u njemu sve vi{e i vi{e tokom mnogo godinaupotrebe. Kada koli~ine ovih aktivnih materija u vosku dostignu odre|enekkoncentracije, mogu da pre|u i u med lagerovan u sa}u od takvogvoska, i to se moè izmeriti u laboratoriji. Moèmo da zapamtimo osnovnipostulat za dobijanje meda bez rezidua: Samo se iz ~istog voska moèizvrcati visoko kvalitetan med!

[to se ti~e ostataka poreklom od hemikalija upotrebljenih za suzbi-janje ameri~ke kuge, situacija u zemljama Evropske Unije je krajnje jasna.Lekovi, tj. antibiotici se ne smeju koristiti u te{koj borbi p~elara protiv oveopake bolesti. Ova situacija se moè jo{ ozbiljnije shvatiti, ako se zna daEvropska Unija nema tolerantne vrednosti za ostatke ovih lekova u medu.I u slu~aju pojave ma i najmanjih ostataka antibiotika, med mora da sepovu~e iz prodaje. Ovo svakako nosi dozu upozorenja i ograni~enja i zasve zemlje koje pretenduju da izvezu med u Evropsku Uniju. Sa drugestrane, tragedija je da ovi lekovi ne dovode do izle~enja p~elinjeg dru{tvaod ameri~ke kuge, ve} samo suzbijaju pojavu simptoma ove bolesti, i takodozvoljavaju {irenje zaraze p~elinjakom.

Sredstva za borbu protiv varoe: Mravlja i oksalna kiselina su organske kiseline, i trenutno ~ine

nose}e stubove ekolo{kog koncepta p~elarstva. Obe kiseline se i priro-dno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiseli-

na, moèmo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka umedu.

Eteri~na ulja imaju veliku prednost u vidu priznate toksikolo{kebezazlenosti. Eteri~na ulja su prirodno prisutna u mnogim prehrambenimproizvodima, dodaju se medicinskim ili kozmeti~kim proizvodima, a ~aksluè i kao za~ini. Istovremeno ih moèmo primeniti kao preventivna sre-dstva, naro~ito to vaì za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu,posle perioda sakupljanja meda, nema ostataka u medu, ili su oni zane-marljivi. U p~elinjem vosku se taloè samo privremeno tj. prolazno. I samap~elinja dru{tva ventiliranjem brzo smanjuju i te male koli~ine rezidua.

Perizin / Asuntol / Check Mite: Perizin se primenjuje postupkomnakapavanja lekovitog rastvora po p~elama u periodima kada u p~elinjimzajednicama nema legla. Asuntol se koristi zapra{ivanjem i u vidu drvenihletvica. Check Mite je plasti~na traka, koja se stavlja da visi izme|u ramo-va u ko{nici, i trenutno se primenjuje u SAD, kao relativno novosredstvo. Svi ovi preparati sadrè istu aktivnu materiju, kumafos(coumaphos). To sredstvo je ima izraènu tendenciju da lako prelazi izvoska u med. Zato svaki od ovih preparata moè da dovede do pojaverezidua u medu i vosku. Koli~ine ostataka aktivne materije u medu su kodnakapavanja po p~elama jako male. Ve}e koli~ine se mogu otkriti kodprimene Asuntola zapra{ivanjem, ali i kontaktnim trakama, sli~no kao {toje slu~aj i sa ameri~kim Check Mite-om. Zbog navedenog, treba izbacitiiz upotrebe ovaj preparat. Uostalom, ve} se moè i o~ekivati {irarezistencija na coumaphos primenjen u bilo kom obliku.

Amitraz je sredstvo koje igra veliku ulogu u suzbijanju varoe udobrom broju evropskih zemalja. Amitraz se odmah raspada u pet proizvo-da raspadanja, vrlo brzo posle kontakta sa p~elinjim voskom. Amitraz seraspada i u medu.

Apistan / Bayvarol / Mavrik / Klartan / Gabon PA: Sve aktivnematerije u ovim preparatima pripadaju istoj grupi hemijskih sredstava, tj.sintetskim piretroidima. Rezistencija na njih se ve} pojavila u nekolikozemalja sveta i Evrope. U tim zemljama se javila ukr{tena rezistencija nasve piretroide, a ne samo na fluvalinat. To je prava {teta, jer su piretroi-di imali izuzetno selektivno dejstvo na varou. To zna~i da su bili dobropodno{eni od strane p~ela, a varoa je bivala uni{tena u visokom procentuuz primenu izuzetno malih doza. Uz to, jako su se vezivali za p~elinjivosak, i doze u vosku su morale biti jako velike, da bi pre{li i u med.Tako je opasnost po kvalitet meda bila mnogo nià nego kod nekih drugih


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~97

preparata, iako je postojala. Osim kod sopstveno proizvedenih traka nabazi Mavrika ili Klartana, bilo je malo ostataka piretroida i u samom vosku.

TUSBUFHJKB Q_FMBSFOKB CF[ SF[JEVB

P~elari moraju da nastupaju zajedni~ki u subijanju varoe. Tako sesmanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, {tedi novac jer se tro{i manjehemikalija, i smanjuje rizik od invazije varoe iz netretiranih u tretiranadru{tva.

Koristiti isklju~ivo sredstva koja nose minimalni rizik za pojavurezidua u p~elinjim proizvodima.

Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezaga|enog voska.Reziduama najmanje optere}eni vosak poti~e od devi~anskog sa}a,gra|evnjaka i vo{tanih poklop~i}a.

Staro sa}e treba prera|ivati u sve}e, a ne u satne osnove zap~elarsku proizvodnju.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~98!

VWPE

Med sadrì veliki broj raznovrsnih hranljivih sastojaka, {to ga ~ininamirnicom velike hranljive i biolo{ke vrednosti. Zahvaljuju}i tome on nijesamo hrana, ve} i lek za mnoge bolesti.

Od osnovnih hranljivih sastojaka med u proseku sadrì: 17,2%vode, 73,8% invertnog {e}era, od ~ega 39,7% fruktoze (vo}ni {e}er) i34,1% glukoze (gro`|ani {e}er), zatim 2% saharoze, 3,6% dekstrina, 0,5%azotnih materija, 0,1% organskih kiselina i 0,3% pepela, tj. raznih minera-lnih sastojaka. Pored ovih, u medu ima i drugih supstanci, kao {to su:vitamini, enzimi, acetil-holin, zatim hormonske, antibiotske, fitoncidne idruge supstance va`ne za ljudski organizam.

Hemijska laboratorija u okviru odeljenja za p~elarstvo je otpo~elasa prakti~nim radom na ispitivanju kvaliteta meda 1998. godine. Pri raduna hemijskoj analizi meda drìmo se odgovaraju}ih pravilnika (Pravilnik okvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvalite-ta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List 4/85, i Pravilnik o izmena-ma i dopunama pravilnika o kvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda imetodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List7/92). Ovim pravilnicima propisuju se minimalni uslovi koje u pogledukvaliteta moraju da ispunjavaju med, drugi p~elinji proizvodi, preparati nabazi p~eliinjih proizvoda i med sa dodacima, minimalni uslovi zaodre|ivanje i o~uvanje kvaliteta tih proizvoda, kao i metode za kontrolukvaliteta proizvoda i to: metode uzimanja uzoraka i metode fizi~kih i hemi-jskih analiza meda i proizvoda od meda. Uslovi propisani ovim pravilnikommoraju biti ispunjeni u proizvodnji i u prometu.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~99

SSff{{vvmmuubbuujj!!jjttqqjjuujjwwbbookkbb!!llwwbbmmjjuuffuubb!!nnffeebbvv!!qqffssjjppeevv!!ppee!!22::::99//!!eepp!!33111133//!!hhppeejjooff

LLjj.. MMiilloo{{eevvii}},, VV.. AA{{kkrraabbaa,, DD.. VViiddaannoovvii}},, ZZ.. RRaaii~~eevvii}}VVeetteerriinnaarrsskkii ssppeecciijjaalliissttii~~kkii iinnssttiittuutt NNii{{

PPrriilloogg ookkrruugglloomm ssttoolluu oo kkvvaalliitteettuu mmeeddaa

NBUFSJKBM!!J!!NFUPEF!!JTQJUJWBOKB

Od svih parametara definisanih pravilnikom u na{oj laboratoriji se rade: 1. % redukovanih {e}era2. % saharoze3. % vode4. ukupna kiselost

Pri prakti~nom radu na ova ~etiri parametra koriste se slede}e metode:1. Metoda redukcije Felingovih rastvora titracijom rastvorom

redukovanih {e}era meda uz kori{}enje metilen-plavog kao indikatora.2. Za odre|ivanje % saharoze koristi se ista metoda uz

prethodnu hidrolizu kiselinom.3. Za odre|ivanje % vode koristi se metoda su{enjem do

konstantne mase i metoda koja se zasniva na principu refraktometrije.4. Ukupna kiselost se odre|uje titracijom NaOH poznate kon-

centracije uz fenolftalein kao indikator i izra`ava se kao sadr`aj brojammol/kg.

Obra|eni uzorci su dolazili po tri osnova : 1. Po nalogu republi~ke veterinarske inspekcije; 2. Na zahtev ugovornih organizacija koje se bave

proizvodnjom, otkupom i prodajom meda; 3. Na zahtev individualnih proizvo|a~a.

SF[VMUBUJ!!JTQJUJWBOKB

U tabeli 1. prikazan je broj ispitanih uzoraka u periodu od 1998.-2002. godine. Za svaku godinu dat je ukupan broj pregledanih uzorakapo vrsti meda.

Tabela br. 1.Godina Ukupan broj uzoraka Vrste meda Broj uzoraka1998. 15 1. bagremov 6

2. livadski 7 3. lipov 14. {umski 1

1999. 19 1. bagremov 102. livadski 73. lipov 14. {umski 1

2000. 42 1. bagremov 202. livadski 17

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~9:


3. lipov 24. {umski 15. kupinov 16. planinski 1

2001. 46 1. bagremov 142. livadski 263. lipov 24. {umski 25. me{ani 2

2002. 52 1. bagremov 162. livadski 283. lipov 34. {umski 35. planinski 16. me{ani 1

U tabeli br. 2. sistematizovan je broj uzoraka po vrstama meda :

Ukupan broj obra|enih uzoraka Vrste meda Broj uzorakaza period od 1998.-2002.

1. bagremov 662. livadski 853. lipov 94. {umski 85. kupinov 16. planinski 27. me{ani 3

U 1998. godini dva livadska meda nisu odgovarala uslovimaPravilnika u pogledu ukupne kiselosti koja je iznosila 43,24 mmol/kg i44,50 mmol/kg od propisanog (max. 40 mmol/kg).

Jedan med koji je analiziran na zahtev vlasnika imao je 36,55 %redukovanih {e}era i 35 % saharoze {to je ukazalo na to da se radi ofalsifikatu meda.

Svi ostali uzorci su odgovarali uslovima Pravilnika.

[BLMKV_BL

Mo`e se primetiti da od 1998. godine broj obra|enih uzorakaznatno raste. Trebalo bi vi{e obratiti pa`nju na kontinuirano uzorkovanjeod strane veterinarske inspekcije u neposrednom prometu. Tako|e trebaedukovati p~elare da i oni donose redovno uzorke meda na analizu.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:1

285

Na{e vi|enje daljeg rada hemijske laboratorije se ogleda u tomeda se u dogledno vreme osposobimo da mo`emo uraditi kompletnu anali-zu meda sa svim parametrima koje defini{e pravilnik pa i {ire, kao i radna dokazivanju antibiotika i sulfonamida. Tako|e treba skrenuti pa`nju nastarost pravilnika i neke nedore~enosti u njemu {to ote`ava neposredanrad u laboratoriji.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:2



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:3

TTuubbookkff!!uussaajj||uubb!!qq••ffmmjjookkjjii!!qqssppjj{{wwppeebbvv!!ttwwffuuvv!!jj!!TTssccjjkkjj

DDrr RRooddoolljjuubb @@iivvaaddiinnoovvii}}

Danas cenu meda u svetu uglavnom odre|uje zakon ponude ipotra`nje, dok kod nas jo{ uvek va`niju ulogu igra vi{egodi{nja niskakupovna mo} stanovni{tva. Takvo nesigurno trì{te je presudno uticalo naformiranje niske otkupne cene meda kod ve}ine doma}ih preduze}a.Dodu{e, treba ih razumeti, jer onaj paker koji nema unapred zagaranto-vano trì{te, sav uloèni novac prakti~no stavlja na kocku. Zarada stièsporo i te{ko zbog navedene male kupovne mo}i stanovni{tva i slabekulture konzumiranja meda, ali i visokih da`bina prema dràvi, {to nji-hovom upakovanom medu zna~ajno podiè cenu i ~ini ga nedostupnimve}ini kupaca. Sasvim je poseban problem {to na{i preduzetnici ne sma-traju da su zaradili ako procenat ~iste zarade ne iznosi par desetina pro-cenata, pa i vi{e, dok su u svetu zadovoljni i sa samo par procenata, tei to uti~e na visoku maloprodajnu cenu.

Ideja da se dobije {to ve}i prinos po ko{nici ve} godinamaunaza|uje na{e i svetsko p~elarstvo, tj. p~elarstvo onih koji veruju upomenutu ideju. Pravim profesionalcima, u krajnjem slu~aju, prinos poko{nici uop{te nije bitan. Njih zanima jedino koliko su, izraèno u novcu,uloìli truda, vremena i sredstava, po jedinici dobijenog proizvoda (po kilo-gramu dobijenog meda, polena, propolisa, mle~a). To treba da je zvezdavodilja, a ne {to ve}i prinos po jednoj ko{nici. Na pomenutom konceptuse danas zasniva 60-70% svetske proizvodnje meda, i takva masovnaproizvodnja je kamen temeljac globalnog svetskog trì{ta meda.

P~elari nekih zemalja prodaju svoj med u velikoprodaji po veomaniskim cenama. Pored toga, te cene su veoma ~esto ispod svake graniceisplativosti i nivoa osnovnih tro{kova p~elarenja u na{oj zemlji. U poje-dinim zemljama su p~elari takore}i ucenjeni da prodaju med po niskimcenama, jer nemaju dovoljno kapitala, da bi sebi dozvolili da ga ~uvaju uskladi{tima do postizanja realnije cene.

Sigurno pretpostavljate koji su razlozi ovakvom, za nas, unajmanju ruku „~udnom stanju“. Trì{na ekonomija jeste naizgled

nesigurna, ali zato sposobnim p~elarima pruà niz mogu}nosti za solidnuzaradu. Oni su jednostavno primorani da ekonomski razmi{ljaju, pa zbogtoga poku{avaju da na sve na~ine smanje tro{kove proizvodnje. Dug peri-od takvog razmi{ljanja i ~injeni~nog stanja je u~inio da p~elari nekihzemalja steknu dragocena iskustva, i sada ih uveliko primenjuju. Mi naàlost veoma kasnimo, i mora}e da pro|e jo{ mnogo godina (nadam sene i decenija) da shvatimo su{tinu zahteva moderne privrede, kojoj semoramo povinovati, svi|ala nam se ili ne.

Visoke cene meda postiù samo zemlje sa razra|enim sistemommarketinga. One uspevaju da hvale}i svoj med, i to dokazuju}i validnimanalizama, do|u do zadovoljavaju}e cene za p~elare. To je jedan odrazloga za{to su takve zemlje ujedno i najve}i uvoznici i najve}i izvozni-ci meda. Pona{aju se ekonomski opravdano, i postiù odli~ne efekte.

Nema~ka se smatra vode}im svetskim uvoznikom meda, ali je onaisto tako i jedan od najve}ih izvoznika. Ova naizgled paradoksalna ~injeni-ca moè vrlo lako da se objasni. Oni imaju p~elarsku organizaciju kojusu stvorili stavljaju}i ispred nje veoma jasne ciljeve. Nemci su se opre-delili da u~ine sve kako bi nema~ki med distancirali od drugog meda natrì{tu, putem specijalne kontrole kvaliteta, uz sledstveno uspostavljanjestroìjeg standarda kvaliteta od onog koji je na snazi u Evropskoj Uniji.Pored toga, med pakuju i etiketiraju specijalnom etiketom koja ima unika-tni serijski broj. Ona ima svoj za{ti}eni kolorit i specijalni za{titni znak.

Nema~ki savez p~elara uti~e na pove}anje prodaje obezbe|enomkontrolom kvaliteta, obezbe|enim unikatnim etiketama i unikatnomambalaòm. Uloga saveza se, zna~i, sastoji u tome da za{titi nema~kimed i interese nema~kih p~elara.

Nema~ka je veliki uvoznik meda. Dok su tokom 1995. amerikancizbog smanjenog uvoza bili suo~eni sa visokim cenama meda, dotle sunemci uìvali u relativno stabilnim cenama, jer je do{lo kako do ve}eguvoza, tako i do iznena|uju}eg i neo~ekivanog rasta doma}e proizvodnjeod ~ak 65%. Otprilike tih godina u Nema~koj jo{ i raste potra`nja zamedom, kako od strane gra|ana, tako i od trgovaca koji se baveme{anjem i pakovanjem meda. Razloga za tu pojavu ima vi{e. Do{lo jedo pove}ane kupovne mo}i zbog rasta plata, {to je ljudima omogu}ilo dauve}aju obim kupovine meda. Tako|e su sve ja~e tendencije u ~itavomdru{tvu ka kori{}enju zdravije hrane, {to je najevidentnije kod mladih.Tako statistika pokazuje da se u Nema~koj 1994. konzumiralo 92.813 tonameda, a 1995. ~ak 109.026 tona.

Pred ru{enje Berlinskog zida 1989. snabdevanje medom uisto~nom delu Nema~ke nije bilo adekvatno. Danas, u celoj Nema~kojuslovi su isti. Trì{te medom je jedno od najefikasnijih u svetu. Isporu~ujese samo med visokog kvaliteta.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:4


Nema~ka je i veliki izvoznik meda. Razvila je interesantan iintenzivan program izvoza meda. Prose~na izvozna cena je za 46% ve}aod prose~ne uvozne cene. Najve}i deo izvoza zavr{ava na trì{tima drugihzemalja Evropske Unije. Vode}i uvoznik nema~kog meda 1995. je bilaNorve{ka, koja je kupila skoro jednu tre}inu ukupnog nema~kog izvoza.Norve{ku u stopu prate Austrija i Francuska. Ove tri zemlje su kupilepolovinu nema~kog izvoza.

I pored svega, Nema~ka je najve}i svetski igra~ u trgovini medom.Ona suvereno vlada ovim trì{tem, i izuzetno se dobro snalazi. Uzroktome je svakako kvalitetno i svestrano organizovana distributivna mreà,ali i ofanzivni marketing koji vodi Nema~ki p~elarski savez, kako u zemljitako i u inostranstvu. On je obezbedio preciznu i pouzdanu infrastrukturuprovere kvaliteta meda, koja ~ini osnovu stabilnog trì{ta, i ono prostoodi{e poverenjem kupaca.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:5

Argentina je 1987. po prvi put postala najve}i izvoznik meda usvetu. Sada ima pribli`no 2.500.000 ko{nica, koje gaji oko 18.000 p~elara,{to zna~i da prose~an p~elar drì 138 ko{nica. Argentinski p~elari nisuzadovoljni otkupnom cenom meda u njihovoj zemlji. Za razumnu sumu ~aksmatraju cenu od samo 0,9 dolara. Ali, izvoznici, ni~im kontrolisani, nema-ju interesa da udovolje p~elarima. P~elari ne mogu da ~uvaju med i daga ne prodaju, jer u Argentini ima vrlo malo p~elara koji su toliko bogati,da mogu da opstanu ne prodaju}i svoj med ~uvaju}i ga u skladi{tima,poku{avaju}i da iznude ve}u otkupnu cenu.

Argentina ima 42 izvoznika meda. Ali, samo 8% izvoznika izvozi90% celokupnog eksporta.

SAD su od 1990. do 1997. pove}ale uvoz za 109%. U istom peri-odu broj ko{nica se smanjivao, sa 3,4 miliona zajednica 1989. na 2,6miliona 1999. godine, dok je rasla doma}a potro{nja. Od 1988. do 1999.potro{nja se uve}ala za 30%.

Odmah posle antidamping sporazuma sa Kinom, pakeri iz SAD-asu poku{avali da na|u velikog snabdeva~a koji bi zadovoljio potrebedoma}eg trì{ta. Izabrali su Argentinu.

Postavlja se globalno pitanje za{to ameri~ki p~elari proizvodesamo polovinu doma}e potro{nje, a 1999. su imali neprodate zalihe medaiz prinosa 1998. godine?! Izve{taj Ministarstva poljoprivrede SAD-a jasnogovori da su do 1. januara 1999. godine, koli~ine neprodatog medaameri~kih p~elara bile ve}e od 36.200 tona! A odmah zatim je ipak uvozmeda u SAD u prvom kvartalu 1999. pove}an za 42% u odnosu na istiperiod 1998. godine! Tu se radi o velikim trì{nim igrama uvoznika meda

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:6!

koji rade pre svega u svom interesu, a ne interesu p~elara. Jer, za{to biotkupljivali skup doma}i med, kad mogu da uvezu jeftin med iz

inostranstva? Nacionalni odbor za med (National Honey Board - NHB)

predvi|a da }e potro{nja meda u SAD 2002. godine porasti na 181.440tona. Njihov plan je veoma agresivno istraìvanje potencijala prodajeindustrijskih proizvoda od meda u prodavnicama gde ih do sada nije bilo.Prisutna je i bujica nau~nih saznanja koja stiù do potro{a~a, ozdravstvenom zna~aju odre|enih elemenata iz biolo{ki vredne hrane ukoju spada i med.

Kina spada u tri najve}a izvoznika meda. Poznavaoci problematike(Tan Ken iz Instituta za istraìvanja u p~elarstvu sa PoljoprivrednogUniverziteta Junana) smatraju da bi se Kina od najve}eg izvoznika moglapretvoriti u najve}eg uvoznika meda u svetu. Jer, ve}i standard }eobezbediti i ve}u potro{nju meda. A Kina ima vi{e od milijardu stanovni-ka, te }e sada{nja proizvodnja meda za budu}u Kinu predstavljati samodeo potreba.

Posle antidamping sporazuma sa SAD-om, Kina je morala da traìalternativna trì{ta za svoj med. Na{la ih je u Nema~koj i Japanu, presvih. Nema~ki uvoz iz Kine po~etkom 1996. je naglo porastao. Nema~kitrgovci cene med iz Kine, i koriste ga u svojim pogonima za me{anjemeda. Oni lepo profitiraju, po{to me{an i upakovan med u maloprodajiko{ta skoro duplo od uvozne cene na veliko. Jer, kineski med ima ubedlji-vo najniù cenu na svetu, i to za 10-30% u odnosu na cene medaostalih zemalja. Naravno da je glavni razlog za to i ne ba{ najbolji kvalitet.

Po~etkom ove godine do{lo je do stra{nog problema oko uvozameda iz Kine u EU. U kineskom medu je otkriven antibiotik hloramfenikol,pa je uvoz trenutno obustavljen.

[panija ima skoro 28.000 registrovanih p~elara, koji drè oko970.000 p~elinjih zajednica. Ima ~ak 4.560 profesionalnih p~elara koji gaje72% dru{tava. U nijednoj dràvi Evropske Unije nema tolikoprofesionalnih p~elara. Doma}a proizvodnja meda ne uspeva da pokrijepotrebe trì{ta. Kad bi sav proizvedeni med prodali na svom trì{tu, moralibi da uvezu jo{ oko 10% potrebne koli~ine. Ali, oni izvoze ne{to manjeod polovine svoje proizvodnje, u Francusku i Nema~ku najvi{e, pa mora-ju da uvezu oko 55% ukupnih potreba, uglavnom iz Argentine i Meksika.

POSTOJI LI SVETSKA CENA MEDA ?Podrazumeva se da postoji me|unarodna cena poljoprivrednih

proizvoda kao {to su p{enica, kukuruz, soja, i ta cena se ne razlikuje u


velikoj meri od zemlje do zemlje. Moète proveriti cene ovih trgova~kihdobara na bilo kojoj svetskoj berzi, i uo~i}ete eventualne minimalnerazlike. Ali, med nema me|unarodnu, svetsku cenu! Med, u stvari, imacenu koja se razlikuje od dràve do dràve, i od kontinenta do konti-nenta. [ta to zna~i u praksi?

U zemljama koje proizvode 20% svetske produkcije meda (oko200.000 tona), a to su Kina, Argentina i Meksiko, p~elari su prinu|eni damed prodaju za manje od 0,88 dolara za kilogram, dok u zemljama kojedaju 80% svetske proizvodnje meda (SAD, Evropska Unija i drugi), p~elarimed prodaju po znatno vi{im cenama.

Za{to bi med morao da bude izuzetak od ostalih poljoprivrednihtrgova~kih dobara i da njegova cena strada zbog drasti~nih varijacijatrì{ta od zemlje do zemlje? Danas med nije trgova~ko dobro u navede-nom smislu, ali ako bi se izborili da to postane, p~elari bi bili u mnogoboljem ekonomskom poloàju. Mogu se i opravdati razli~ite cene, jerkvalitet meda nije isti u svim zemljama, te se mora imati na umu boja,aroma, poreklo i drugi parametri koji svaku vrstu meda ~ine unikatnimproizvodom prirode. Ali, sasvim je neopravdana razli~ita cena za takore}iiste vrste meda, ~ija je jedina zna~ajna razlika zemlja porekla. Idealanprimer je razlika u ceni izvezenog meda iz Kanade i Argentine u Nema~ku(1,245:1,025 1995. godine i 1,493:1,397 1996. godine) i u SAD (1,36:1,081995. godine i 1,83:1,63 1996. godine). Deluje demorali{u}e, zar ne?!

U junskom broju ameri~kog ~asopisa za p~elarstvo „American BeeJournal“ 1999. godine, objavljeno je pismo uredniku, koje je potpisaointernacionalni menadèr firme „Capilano Honey Ltd.“, gospodin Lojd Smit,iz Australije. Deo teksta moète da pro~itate i ovde: „Podrazumeva se da}e na{e cene za p~elare biti niè od onih uobi~ajenih u SAD-u, budu}ida na{e izvozne cene moraju da budu konkurentne sa cenama koje nudeva{i lokalni trgovci, i druge zemlje koje izvoze na va{e trì{te“. Trebalobi zapitati doti~nog gospodina za{to on smatra da p~elari Australije ili bilokoje druge izvozni~ke zemlje imaju potrebe da med u SAD-u prodaju pocenama koje su niè od tamo trì{no vaè}ih. Kako je mogu}e da seneko trudi da niìm cenama konkuri{e p~elarskoj industriji SAD-a, kadase zna da ona zadovoljava samo 50% doma}eg trì{ta! A podrazumevase da bi se moralo i trebalo konkurentno pona{ati samo onda kada bip~elari SAD-a zadovoljavali svoje trì{te sa 100%.

Logi~no je pla{iti se da je ovo stanje posledica bezna~ajnostifinansijskog obrta u svetskoj trgovini medom koji iznosi manje od 400miliona dolara godi{nje, {to je na globalnom planu zaista zanemaruju}e.Ako je med p~elarima najva`niji na svetu, nije na prvom mestu i svetskojekonomiji. Tako|e postoji nekoliko malih, ali mo}nih interesnih grupacija(IHEO, NHPDA i EFHP) koje veruju da znaju koju cenu trì{te meda moè


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:7

da izdrì. Da li je med ipak osu|en da bude jedinstveni izuzetak iz zakonaponude i potra`nje? Na na{u nesre}u, odgovor je za sada izgleda ipakpotvrdan.

U julskom broju „American Bee Journal“-a za 1999. godinu moglase pro~itati informacija firme „Dutch Gold Honey“ (najve}i paker meda uSAD-u) pod naslovom „Kratak pregled uslova na trì{tu“: „Visoke cenemeda tokom 1995. i 1996. su ohrabrile p~elare {irom sveta da uve}ajubroj svojih ko{nica i da se fokusiraju na proizvodnju meda. Ovapreterana reakcija, zajedno sa povoljnim vremenskim uslovima u regioni-ma klju~nim za proizvodnju meda, stvorila je vi{ak meda na svetskomtrì{tu, i pad cena kao direktni rezultat prevelike proizvodnje. Potra`njameda u SAD-u nastavlja da se pove}ava, dok su ekonomske nevoljespre~ile da u Evropi potro{nja meda zna~ajnije poraste“. Te{ko je sloìtise sa ovom izjavom. Prema podacima Ministarstva trgovine SAD-a, tokomprvog tromese~ja 1999. SAD su uvezle 42% vi{e meda nego u istom peri-odu prethodne godine. I Nema~ka je 1998. uvezla 12% vi{e meda negotokom 1997. godine. Gde je tu vi{ak meda i slaba potra`nja za medomu Evropi o kojoj govori firma „Dutch Gold Honey“? Zna~i, ukupna ponu-da je drasti~no pala, a ukupna potra`nja je evidentno porasla. Pa za{tosu onda cene meda toliko niske?!

Ne treba biti previ{e pametan, pa zaklju~iti da uzrok ovoj pojavileì u ne~ijim interesima, pre svega interesima pojedinih grupacija, o koji-ma }e u daljem tekstu biti vi{e re~i.

SAD proizvodi oko polovine svoje ukupne potro{nje. Ipak, maga-cini ameri~kih p~elara su sve ~e{}e puni neprodatog meda. Da li je to uredu? Svakako da nije. îni se da su zalaganja Nacionalnog odbora zamed (NHB) sve uspe{nija u promovisanju potro{nje... uvoznog meda! Bilobi mnogo bolje da je obrnuto, i da se promovi{e doma}i med. Tako bimanje meda iz Argentine dospelo na trì{te SAD-a, i ne bi bilo potrebeza uvo|enjem antidamping{kih mera protiv Argentine, kako to danas traèneke organizacije ameri~kih p~elara (AHPA i ABF). A kako se ~ini,argentinski med u stvari ne predstavlja opasnost za ameri~ke p~elare.

Sve je o~iglednije da ve}ina p~elara sveta strada zbog trì{nihporeme}aja koje stvaraju trgovci, uve}avaju}i svoje ra~une u bankama nara~un dèpa p~elara. Interesantno je, recimo, da argentinski izvozniciimaju ve}i profit kada med izvoze jeftino, nego kada ga prodaju povisokim cenama! Ako sada uporedimo cene iz 1999. sa onima iz 1997.uo~i}e se razlika od 33%, dok su cene za p~elare niè ~ak 51% !!!

Postoji jedna grupa koja igra glavnu ulogu u svetskoj trgovinimedom. To je IHEO, Me|unarodna organizacija izvoznika meda. Ciljevi subili da se postignu stabilni uslovi u me|unarodnoj trgovini medom, koji }euzimati u obzir ukupnu svetsku proizvodnju, zalihe, potro{nju, varijacije u

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:8


kursevima valuta, ali i op{te svetske ekonomske uslove. ^lanovi nisup~elari, ve} kompanije za izvoz meda. Paradoksalno jeste, ali je i istini-to, da se neki od ~lanova IHEO ne bave samo izvozom ve} i uvozommeda! Da li onda ~lanovi IHEO brane cenu meda? Sigurno da brane, alipre svega u svoju sopstvenu korist, {to je i normalno, zar ne!?

Jer, svaka trgovina podrazumeva da kupac èli da kupi po {toniòj ceni, a prodavac da proda po {to vi{oj. Za{to bi ~lanovi IHEO biliizuzetak. Poseban je problem {to p~elari kao primarni prodavci meda jo{uvek ne uspevaju da se izbore sa organizovanim i dobro obave{tenimfirmama koje otkupljuju med!

LITERATURA

1) Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva - Ekonomi~nost i marketing u p~elarstvu, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac

2002.

2) Savremeni principi p~elarenja 1, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2000.

3) Savremeni principi p~elarenja 2, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2001.

4) Psihologija uspeha 1 i 2, Dale Carnegie, Narodna knjiga, Beograd 1997.

5) êmu vas ne u~e u Harvardskoj {koli biznisa, Mark McCormack, Privredni pregled, Beograd, 1993.

6) Prodavanje sna, Guy Kawasaki, Global Book, Novi Sad 1996.

7) Honey Marketing, Harry Riches, Bee Books new and old, Somerset 1989.

8) âsopis American Bee Journal (1991-2002).


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:9

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~::

PP^̂EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................LPOUBLU BESFTF BVUPSB SBEPWB

Es!!Sbmqi!!CvdimfsIfttjtdift!!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!!gvs!!Mboexjsutdibgu-

Hbsufocbv!!voe!!Obuvstdivu{-!!Cjfofojotujuvu)Iftfotlj!!vtmvaoj!!dfoubs!!{b!!qpmkpqsjwsfev-!!cb|upwbotuwp!!j

{b|ujuv!!qsjspef-!!Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp*Fsmfotusbttf!!:

E.446385-!!Ljsdiibjo-!!Ofnb•lb

Es!!Lmbvt!!XbmmofsCjfofojotujuvu!!efs!!Vojwfstjubu!!Tuvuuhbsu!!.!!Ipifoifjn

)Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp!!Vojwfs{jufub!!v!!\uvuhbsuv*E.8816:4!!Tuvuuhbsu-!!Ipifoifjn-!!Ofnb•lb

Qspg/!!es!![psbo!!Tubojnjspwj~Gblvmufu!!wfufsjobstlf!!nfejdjof

Cvmfwbs!!KB!!cs/!!29-!!22111!!Cfphsbef.nnbjm;!!cjpmph@wfu/ch/bd/zv)122*!!769.99:5!!mplbm!!458

)174*!!4:2.6692

Qspg/!!es!!Nj~b!!Nmbefopwj~Qpmkpqsjwsfeoj!!gblvmufu

vm/!!Ofnbokjob!!cs/!!7-!!22191!![fnvo)122*!!726.4426!!!!!!mplbm!!429

Es!!wfu/!!nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~-!!fqj{ppujpmphWfufsjobstlj!!tqfdjkbmjtuj•lj!!jotujuvu!!Oj|

vm/!!Njmlf!!Qspuj~!!cc-!!29111!!Oj|)129*!!474.4412)138*!!433.5523

Es!!wfu/!!nfe!!Tmpcpebo!!Tbwj~-!!tqfd/!!{b!!{es/!!{b|u/!!q•fmbtfmp!!Lb|fwbs-!!29531!!Cmbdf

)138*!!82.9982

Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~Qsfetfeojl!!Esv|uwb!!q•fmbsb!!Nbujdb-!!Oj|

Cvmfwbs!!Ofnbokj~b!!cs/!!:9023-!!!!!!29111!!Oj|f.nnbjm;!!nbujdbojt@zbipp/dpn)129*!!642.8865-!!)171*!!555.112.221!!

Es!!nfe/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~Qsfetfeojl!!Esv|uwb!!q•fmbsb!!Bmfltjobd

vm/!!Tupkbob!!Kboj~jkfwj~b!!cs/!!23-!!!!!!29321!!Ajulpwbdf.nnbjm;!!spepmkvc{@obembov/dpn)129*!!957.8845!!!!!!!!)171*!!555.112.112

DJQ!.!Lbubmphj{bdjkb!v!qvcmjlbdjkj

ujsba;!511

j{ebwb•;!\ubnqbsjkb!TWFO-!Oj|Qsjwsfeob!lpnpsb!Oj|Sfhjpobmob!btpdjkbdjkb!q•fmbstlji!pshboj{bdjkb!kvhpjtup•of!Tscjkf

|ubnqb;!\ubnqbsjkb!TWFO-!Oj|

JTCO!97.8289.159.2

pcelarenje za buducnost

Documents