partner u učenju-apr2009

8/3/2019 Partner u uenju-apr2009

1/26


2/26

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

April 2009 1

Sadraj:Klasici pedagogije - Hauard Gardner 2Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (4) 4ASP.NET (8) 8Detaljni vodi za program Microsoft Office Publisher 2007 (2) 14

Urednik:Katarina Milanovi

Autori:Milo MilosavljeviSneana PopoviKatarina Milanovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomauosavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze ko la, projekte koji doprinosepodizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunomusavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju

visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenjuna globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meunastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/26

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Novembar 2008

Inteligencija je mo reavanja problema ili pravljenja proizvoda, koja je cenjena ujednoj ili vie kultura.

Hauard Gardner je ameriki psiholog, dugogodinji profesor i direktor Harvardskog PedagokogFakulteta, koji je imao veliki uticaj na modernu pedagogiju kroz naune lanke, ali i popularnu literaturu imasmedije, u promovisanju multimedijalnog pristupa nastavi zasnovanog na podrci njegovoj teorijiviestruke inteligencije, te na promovisanju kreativnog i holistikog pristupa nastavi. Gardner je i jedanod voditelja viedecenijskog projekta Project Zero ija su istraivanja imala veliki uticaj na razvojamerike pedagogije i njen uticaj u svetu.

Gardnerova teorija viestruke inteligencije pretpostavlja da postoje vie razliitih inteligencija koje svakaosoba ima vie ili manje razvijene. Sedam vrsta inteligencije koje je Gardner inicijalno predstavio su: jezika, logiko-matematika, telesno-kinestetika, prostorna, muzika, interpersonalna iintrapersonalna. Jezika inteligencija omoguava oveku da dobro verbalno forumulie svo je misli ikomunicira da govori, ita, pie. Logiko-matematika inteligencija odgovorna je za logiko

razmiljanje, usvajanje pojmova, analizu procesa i graenje naunih teorija (reavanje matematikihproblema i naunih zakonitosti, klasifikaciju injenica, uzrono-posledinu analizu procesa) Vizuelno-prostorna inteligencija odgovorna je za shvatanje prostora i vizuelno izraavanje, manipulaciju ikomunikaciju (slikanje i crtanje, organizaciju informacija kroz planove, eme, mape, za orijentaciju uprostoru..). Medijum komunikacije informacija kojim se izraava muzika inteligencija su upravomelodija i ritam (reprodukcija melodije i ritma i razumevanje odsluanog). Telesno-kinestetikainteligencija omoguava precizno i koordinisano pokretanje svih delova tela u cilju reavanje problemaili manipulaciju predmetom (sport, ples, manuelno pravljenje ili popravljanje razliitih predmeta ).Interpersonalna inteligencija omoguava razumevanje oseaja i poriva drugih ljudi, te ponaanjapojedinaca i grupa ljudi (sklapanje prijateljstava i saradnja sa drugima, uticaj na miljenje drugih ljudi,saoseanje..). Intrapersonalna inteligencija je odgovorna za razumevanje sopstvenih potreba iformiranje realne slike o sebi samom i svojim tenjama (introspekcija, realistina samoprocena, kontrola

emocija i navika). Naknadno je dodata i osma vrsta inteligencije prirodnjaka, koja omoguavaraspoznavaanje, klasifikovanje i razumevanje prirode, ekosistema, ivotinje i biljaka (gajenje iprouavanje viljaka i ivotinja, poimanje strukture ekosistema, interesovanje za ekologiju...).

Implikacije ove teorije na pedagogiju su sledee: nastava i uenje treba da budu tako osmiljeni dapodravaju razvoj vie razliitih naina recepcije i razmiljanja, tj. da podravaju razvoj vie inteligencija,uenik treba da bude u poziciji da moe da razvija dominantnu vrstu inteligencije (svoje talente) to muse omoguava ukljuivanjem u nastavne aktivnosti koje podravaju razliite inteligencije (i pravom dabira pristup) i tako to se ocenjivanje rezultata uenja sprovodi tako da se meri napredak u razvoju vieinteligencija (a ne samo verbalne i matematiko-logike).

Na tradicionalnim IQ testovima se uglavnom ispituje logiko-matematika i jezika inteligencija (i kaotakvi, ovi testovi dobro slue kao predikcija uspeha uenika u tradicionalnoj koli, u kojoj je dominantanverbalan i matematiko-logiki nain predstavljanja informacije i uenja). Ali inteligencija je, poGardneru, kulturoloka kategorija u ivotnim okolnostima koje nisu sline hrianskom svetu XX veka,

Klasici pedagogije

HAUARD GARDNER (1943 -)
http://www.pz.harvard.edu/index.cfmhttp://www.pz.harvard.edu/index.cfmhttp://www.pz.harvard.edu/index.cfm


4/26


April 2009 3

druge inteligencije bi dobile prioritet nad ovima, i on navodi primer plemena sa Karolinkih ostrva kojivisoko cene razvijenu prostornu inteligenciju koja im pomae da vre navigaciju svojih kanua naotvorenom okeanu.

Personalnoj Veb strani Hauarda Gardnera, sa vie informacija o njegovom ivotu i radu, moe sepristupitiklikom na na ovaj link, a interesantan video-intervju sa Gardnerom (na engleskom jeziku)moete pogledatiklikom na ovaj link. Stranici srpske Vikipedije posveenoj Hauardu Gardneru moetepristupitiklikom na ovaj link.

Katarina Milanovi

Rekao je ... Hauard Gardner:

elim a moja eca razumeju svet, ne samo zato to je fascinantan i to je ljuski um znatieljan.

elim a ga razmeju a bi mogli a se postave tako a svet naprave boljim. Znanje nije isto to i

moral, ali moramo a razmememo a bi izbegli greke iz prolosti i a bi ili u obrom pravcu. Vaan

eo razmevanja je saznanje ko smo i ta moemo a uraimo...

Konano, svoje znanje moramo a sintetizujemo svako za sebe. Rezultati razumevanja tog pitanja

su oni koje nosimo kao ljuska bida u nesavrenom svetu na koji moemo a elujemo menjajudi ga

na bolje ili na gore.
http://www.howardgardner.com/http://www.howardgardner.com/http://www.howardgardner.com/http://video.google.com/videoplay?docid=7803142962405524835http://video.google.com/videoplay?docid=7803142962405524835http://video.google.com/videoplay?docid=7803142962405524835http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80#.D0.92.D0.B8.D1.88.D0.B5.D1.81.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D0.B0_.D0.B8.D0.BD.D1.82.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80#.D0.92.D0.B8.D1.88.D0.B5.D1.81.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D0.B0_.D0.B8.D0.BD.D1.82.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80#.D0.92.D0.B8.D1.88.D0.B5.D1.81.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D0.B0_.D0.B8.D0.BD.D1.82.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D1%80#.D0.92.D0.B8.D1.88.D0.B5.D1.81.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D0.B0_.D0.B8.D0.BD.D1.82.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0http://video.google.com/videoplay?docid=7803142962405524835http://www.howardgardner.com/


5/26


4 Novembar 2008

U ovom nastavku emo prouiti osnove za kreiranje tabele u SQL Server bazi podataka.

Kao to je ranije reeno, tabela je kljuni objekat svake baze podataka jer je nosilac informacija i osnovniuvar integriteta podataka. Baza podataka predstavlja strogo ureen sistem koji funkcionie po pravilimakoja oslikavaju poslovne potrebe.Osnovno pravilo kada se radi sa podacima je tip podatka. Neophodno je, zavisno od konkretne potrebe,odabrati odgovarajui tip podataka za svaku kolonu tabele u bazi.

Zbog ovoga emo ukratko proi sve raspoloive tipove podataka na SQL Serveru, kako bi na jedn ommestu imali sve potrebne informacije za ispravno postavljanje tipova kolona u tabeli. Tipove podatakamoemo podeliti u nekoliko kategorija zavisno od potrebe.

Tipovi podataka u SQL Server tabeli

Prikazani su naziv tipa, opseg i zauzee prostora na disku.

Naziv Opseg Zauzede prostora na isku

Celobrojni numeriki tipovi:

tinyint 0 do 255 1 bajt

smallint -32,768 do 32,767 2 bajta

int - 2,147,483,648 do 2,147,483,647 4 bajta

bigint -263

do 263

-1 8 bajtova

Brojevi sa pokretnim zarezom:money -922,337,203,685,477.5808 do

922,337,203,685,477.5807

8 bajtova

smallmoney - 214,748.3648 do 214,748.3647 4 bajta

decimal Opseg zavisi od definisanih broja decimala.

Sa maksimalnom preciznodu o 38 opseg je-10

38do 10

38

Maksimalno 17 bajtova

real -3.438

do 3.438

4 bajta

float -1,79308

do 1.79308

8 bajtova

Datum i vreme:

date 1.jan 0001 do 31.dec 9999 3 bajtadatetime 1.jan 1753 do 31.dec 9999

preciznost vremena je 0.003 sekunde

8 bajtova

smalldatetime 1.jan 1900 do 6.jun 2079

preciznost vremena je 0.3 sekunde

4 bajta

datetime2 1.jan 0001 do 31.dec 9999

preciznost vremena je 100 nanonsekundi

8 bajtova

time preciznost vremena je 100 nanonsekundi 5 bajtova

Tekstualni tipovi (ASCII jedan bajt po karakteru):

char 1 do 8000 karaktera (fiksne uine) 1 do 8000 bajtova

varchar 1 o 8000 karaktera (varijabilne uine) 1 do 8000 bajtovatext 1 do 2,147,483,647 (varijabilne uine) 1 do 2,147,483,647 bajtova

Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (4)


6/26


April 2009 5

Tekstualni tipovi (Unicode dva bajta po karakteru):

nchar 1 do 4000 karaktera (fiksne uine) 2 do 8000 bajtova

nvarchar 1 o 4000 karaktera (varijabilne uine) 2 do 8000 bajtova

ntext 1 do 1,073,741,823 (varijabilne uine) 2 do 2,147,483,647 bajtova

Binarni tipovibilo koji binarni saraj ukljuujudi sliku, zvuk ...

binary1 o 8000 (fiksne uine)

1 do 8000 bajtovavarninary 1 o 8000 (varijabilne uine) 1 do 8000 bajtova

image 0 do 231

-1 (varijabilne uine) 0 do 231-1 bajtova

Specijalni tip:

uniqueidentifier globalni jeinstveni ientifikator koji slui zauvanje rezultata funkcije NEWID()

16 bajtova

Detaljnije o tipovima podataka

Osim pobrojanih tipova postoje jo nekoliko specijalizovanih koji se ne mogu koristiti kao tip podataka utabeli, ve slue kao tipovi varijabli prilikom pisanja TSQL skripti .Sve u svemu, oigledno je da su podrani svi mogui tipovi podataka koje moete upisati u tabelu, a unarednom tekstu emo dodatno objasniti pojedine tipove i grupe.

Celobrojni numeriki tipovi mogu predstavljati samo cele brojeve u zadatom opsegu. Zauzimaju maloprostora i esto se koriste kao primarni kljuevi tabele, kada se postavi da se automatski poveavaju IDENTITY atribut. Ovo znai da e (inicijalno) broja poeti od 1 i poveavati se automatski za 1 svaki putkada se doda nov slog u tabelu. Kada postavljate IDENTITY atribut moete naglasiti od kog broja poinje ikoji je korak poveavanja (ili smanjivanja ako stavite negativnu vrednost).

Brojeve sa pokretnim zarezom moemo podeliti na tane i aproksimativne tipove.

Tani tipovi su money, smallmoney i decimal.Money i smallmoney tip se interno uvaju kao celobrojne vrednosti, ali etiri poslednje cifre se interpretirajukao decimale.Malo binarne matematike: money tip zauzima 8 bajtova odnosno 8x8=64 bita. Poto money tip moe biti inegativan, prvi bit slui za predznak tako da imamo na raspolaganju 63 bita. Svaki bit moe imati dvastanja, 0 i 1, tako da ukupan broj kombinacija iznosi 263-1 za pozitivni opseg. Zato oduzimamo 1 - zato tose 0 smatra pozitivnom vrednou.Dakle 263-1 = 9223372036854775808Rekli smo da se poslednje 4 cifre (bankarski standard u svetu) tretiraju kao decimale, tako da na krajudolazimo do gornjeg opsega od 922,337,203,685,477.5808

Slino je kod tipa smallmoney, samo to se radi sa 4 bajta, te je i opseg manji.

Decimal tip je specifian jer je mogue odrediti preciznost i skalu, odnosno koliko cifara ukupno ima(preciznost) i koliko od njih se koristi sa desne strane decimalne take (skala). Dozvoljene vrednosti zapreciznost su od 1 do 38. Dozvoljene vrednosti za skalu su od 0 do 38. Ovo znai da od decimal tipamoete da napravite celobrojni (preciznost=38, skala=0) ali i broj sa velikim brojem decimala (preciznost=38, skala=38) i naravno sve izmeu ove dve krajnosti.Oigledno, money i smallmoney tipovi su namenjeni finansijskim podacima, a decimal se najee koristiza razliite naune i inenjerske proraune koji zahtevaju veliku preciznost.

Aproksimativni tipovi sa pokretnim zarezom su real i float. Aproksimacija se vri na odreeni broj decimalajer se broj interno uva u formatu mantisa + eksponent. Uvde budite paljivi jer ako se za ovaj tip uneseveliki broj, on e ga zaokruiti na manji broj decimala a ostatak prikazati kao eksponent broja deset, npr:1.2345 x 1012. Zbog ovog zaokruivanja ovi tipovi nisu pogodni za finansijske proraune jer e se pre ilikasnije pojaviti znaajna kumulativna greka, ali su podesni za primene gde se ovakve greke mogutolerisati.


7/26


6 Novembar 2008

Datum i vreme su se ranije zajedno uvale u tipu datetime i potom prikazivali po potrebi i zadatom formatu.SQL Server ima veliki broj funkcija za rad sa datumom i vremenom, tako da se moe uraditi sve to je bilopotrebno. SQL Server 2008 uvodi neke nove tipove gde se moe uvati odvojeno samo datum ili samovremedate i time tipovi. Koji tip ete izabrati u praksi zavisi naravno od potrebnog opsega i preciznosti.

Tekstualni podaci

Tekstualne podatke takoe delimo u dve grupe:ASCII i Unicode. Kao to je opte poznato, ASCII standard (skraeno od American Standard Code forInformation Interchange), koristi samo jedan bajt po karakteru, odnosno opseg od 0 do 255 to predstavljamaksimalni broj razliitih karaktera koje moe prikazati. Verovatno se neki itaoc sea takozvanog YUSCIIseta karaktera kojim su se zamenjivali neki karakteri naim slovima jer u postojeih 255 nije bilo mesta zanaa latinina slova, irilicu da ne pominjem.Tipovi char, varchar i textsu ASCII tipovi i u praksi emo ih retko koristiti.

Unicode standard (http://www.unicode.org) je uveden sa namerom da se kreira set karaktera koji ukljuujesve karaktere svih svetskih azbuka. Ovde jedan karakter zauzima dva bajta, a poto nema negativnogdela, ukupan broj karaktera je 216 = 65,536. Tipovi koji podravaju Unicode standard su nchar, nvarchar,ntext. Prefiks n je od National.

Prefiks var oznaava da je tip varijabilne duine. Na primer ako deklariemo tip nchar(10)ovo znai daimamo Unicode string sa maksimalno 10 karaktera. Ako u njega upiemo SQL ostatak do 10, odnosno jo7 karaktera e biti automatski dodato i to 7 znakova razmaka. Zato se zovi stringovi fiksneduine. Kolikogod upisali teksta u njih oni e uvek biti deklarisane duine. Ovo zna da pravi priline probleme upraktinom radu, pogotovo prilikom pretrage.S druge strane, poto su fiksne duine, SQL Server je efikasniji u pretrazi ovih podataka.

Ako sada deklariemo tip nvarchar(10) i u njega upiemo isto SQL on e zaista samo to i sadrati. Nemadopunjavanja do 10 karaktera, te se zato i zovu stringovi varijabilne duine. Oigledno, oni su efikasnijito se tie iskorienja prostora, ali neto sporiji prilikom pretrage.

Ova razlika u perfomansama pretraivanja je jako mala i ne treba da bude inilac odluke u praktinomradu. U praksi se gotovo uvek koristi nvarchartip koji moe da prikae i latinicu i irlicu.

Text i ntext tipovi polja su odranije poznati i kao memo polja. Slue za uvanje ASCII odnosno Unicodeteksta velike duine do 2GB, odnosno 1GB u Unicode verziji. Uvek su varijabilnog tipa.

Binarni tipoviOvi tipovi su donekle slini tekstualnim tipovima, samo to se u njima ne uva tekst, ve bilo koji nizbajtova. Posebno koristan je tip imageije ime i asocira na upotrebu. Osim slika, ovde moete na primersmestiti audio i video materijal, razliite objekte i slino.

Specijalni tipoviPostoji vie specijalnih tipova podataka, a najee se koristi uniqueidentifier. On funkcionie zajedno saSQL funkcijom NEWID ().Ova funkcija generie ogroman jedinstveni broj koje se moe smestiti u ovaj tip.

Probajte:Otvorite Microsoft SQL Server Management Studio, otvorite novi prozor za upite (New Query dugme) iukucajte sledee:

SELECT NEWID()

Potom pokrenite ovaj upit (F5 funkcijski taster).Dobiete neto poput ovoga: C01C300D-2837-4091-8C6C-AE4D61DC1F33

Veliki jedinstveni heksadecimalni broj koji zauzima ak 16 bajtova.

esto se koristi kao vrednost primarnog kljua kada se podaci unose na vie SQL Servera, a potom sviskupljaju na jednom. Ako koristite uniqueidentifier tip i punite ga vrednou koju generie NEWID()
http://www.unicode.org/http://www.unicode.org/http://www.unicode.org/http://www.unicode.org/


8/26


April 2009 7

funkcija, neete imati problema sa dupliranim primarnim kljuevima prilikom grupisanja podataka.

Posle ove malo due, ali neophodne teorijske prie, u sledeem nastavku emo kreirati svoje prve tabele.

Milo Milosavljevi


9/26


8 Novembar 2008

U prethodnom nastavku smo poeli rad na veoma vanom delu veine Web aplikacija, a to je rad sapodacima. Kreirali smo Web stranu koja prikazuje podatke iz baze korienjem GridView kontrole, pri

emu smo koristili:konekciju sa izvorom podataka (u naem sluaju, sa bazom podataka Northwind),Data Source kontrolu, koja izvrava upite i upravlja rezultatima upita,GridView kontrolu, koja prikazuje podatke.

Nastavljamo primer, jer emo podeavati izgled GridView kontrole, menjati imena kolona, i dodatimogunost za Paging, sortiranje i filtriranje podataka.

Filtriranje podataka

U aplikacijama je esto potrebno da se podaci prikazuju po odreenim kriterijumima, odnosno, da seza odabranu vrednost prikazuju filtrirani podaci.

U naem sluaju, elimo da, umesto svih zaposlenih, u gridu prikaemo samo zaposlene izodabranog grada. Za to nam je potrebna nova kontrola preko koje e korisnik birati vrednost zafiltriranje. Moemo da koristimo TextBox kontrolu da bi korisnik ukucao ime grada, ili, to emo miuraditi, i to je i praktinije, da prikaemo samo postojee gradove u padajuoj listi, i omoguimokorisniku na bira jednu od ponuenih opcija.

Dodavanje DropDownList kontrole

Osnovna namena DropDownList kontrole je mogunost odabira jedne od vie ponuenih stavki uokviru padajue liste. Stavke u kontrolu se mogu dodati ukucavajem preko Items svojstva, ili, kao to

emo mi to uraditi, preuzimanjem vrednosti iz baze podataka. Ova kontrola se esto koristi, jer napregledan nain prikazuje podatke, a ujedno tedi i prostor u okviru strane.

Postupak za dodavanje DropDownList kontrole i pomou nje prikaz podataka, u naem sluajugradova, je sledei:

1. Otvorite WebSite_GridView aplikaciju kreiranu u prethodnom delu serijala.2. Ukoliko nije otvorena, otvorite stranu Default.aspx i kliknite na Design tab.3. Sa Standard tab-a Iz Toolbox-a, povucite DropDownList kontrolu na stranu, tako da se nalazi

iznad GridView kontrole. Pritiskajui tipku Enter, napravite nekoliko redova razmaka izmeu dvekontrole.

4. Povezivanje kontrole sa podacima se obavlja na slian nain, kao to smo to uradili kod

GridView kontrole. Na DropDownList Tasks meniju, kliknite na Choose Data Source. Kaorezultat se dobija Data Source Configuration Wizard, koji e nam pomoi da odaberemo izvorpodataka, kao i da odaberemo podatke za prikaz u okviru kontrole.

5. U okviru Data Source Configuration Wizardprikazane su tri padajue liste.Iz prve padajue liste je potrebno da se odabere izvor podataka. Kliknite na New DataSource. Sa ekrana koji se pojavljuje, odaberite Database, kliknite na dugme OK iostavite podrazumevano ime SqlDataSource2 za ime kontrole. Sledei ekranomoguava odabir konekcije sa bazom. Poto smo prethodno (kod definisanjaSqlDataSource1 za GridView kontrolu) zapamtili string za konekciju, nije potrebno dakliknete na dugme New Connection, ve samo iz prikazane padajue liste odaberiteNorthwindConnectionString. Kliknite na dugme Next.Sada je potrebno da odaberemo podatke koje emo prikazivati u naoj kontroli. Uradite

kao to je prikazano na sledeoj slici i, u narednom koraku, testirajte upit klikom nadugme Test Query. Ukoliko je sve u redu, pojavie se podaci. Obratite panju naekiranu opciju Return only unique rows, jer nam ona omoguava vraanje iskljuivo

ASP.NET (8)


10/26


April 2009 9

jedinstvenih redova, u naem sluaju, vratie se samo onoliko redova koliko ima razliitihgradova u tabeli Employees. ekiranje ove opcije u SELECT upit, koji se kreira, dodajekljunu re DISTINCT.

Kliknite na dugme Finish. Wizard se zatvara, i sada smo ponovo na ekranu Choose DataSource u okviru arobnjaka.Druga padajua lista, Select a data field to display,omoguava selektovanje polja ijae vrednost biti prikazana u DropDownList kontroli.Trea padajua lista, Select a data field for the value,omoguava selektovanje polja

koje nee biti prikazano u DropDownList kontroli, jer je njegova namena da sadrivrednost za svaku opciju.Posle podeavanja, ekran bi trebao da ima sledei izgled:

Na kraju, kliknite na dugme OK. arobnjak se zatvara i sada smo ponovio na naojstrani.

Napomena: U naem primeru, vrednosti i u drugoj i u treoj listi su identine, zbog naina za


11/26


10 Novembar 2008

preuzimanje podataka, jer podatke o gradovima preuzimamo iz tabele Employees. U potpunonormalizovanim bazama, postojala bi posebna tabela sa imenima gradova i njihovim iframa. U tomsluaju, kod druge padajue liste bi odabrali polje sa imenom grada, a u treoj polje sa ifrom grada. Definisanje kriterijuma za filtriranje podatakaUkoliko sada pogledate stranu u Web pregledau, uoiete da se u padajuoj listi pojavljuju gradovi,dok se u GridView kontroli i dalje prikazuju svi zaposleni, bez obzira iz kog su grada. Na sledeizadatak je da SqlDataSource1 kontrolu modifikujemo, kako bi omoguili prikaz podataka po

odabranom kriterijumu.1. Kliknite na desnim tasterom mia na GridView kontrolu i odaberite Show Smart Tag opciju.2. Na GridView Tasks meniju, koji se pojavljuje, i odaberite opciju Configure Data Source.3. Na sledeem ekranu kliknite Next, jer nije potrebno da se menjaju podaci o konekciji.4. Na ekranu Configure the Select Statement, kliknite na dugme WHERE.., nakon ega se

pojavljuje novi ekran, Add WHERE Clause.5. Ovaj ekran omoguava definisanje kriterijuma za filtriranje podataka na sledei nain:

a. U Column listi, odaberite City.b. U Operator listi, odaberite =.c. U Source listi, odaberite Control.d. U Control ID listi, odaberite DropDownList1.e. Kliknite obavezno da dugme Add.

f. Na ovaj nain smo odredili da e se na osnovu odabrane vrednosti u padajuoj listifiltrirati podaci u gridu, odnosno, definisali smo WHERE uslov za SELECT naredbu.

6. Kliknite na OK, zatim na Next i testirajte upit tako to ete za vrednost grada ukucati vrednostLondon. Ukoliko sve dobili podatke, sve je u redu.

Pogledajte stranu u Web pregledau. Primetiete da strana i dalje ne radi kako oekujemo, tj. bezobzira koji grad se odabere u padajuoj listi, podaci u gridu se ne menjaju. To je zato to je potrebnoda eksplicitno kaemo da promena vrednost u padajuoj listi utie na promenu podataka koji seprikazuju u gridu.To emo uraditi na sledei nain:1. Kliknite na desnim tasterom mia na DropDownList kontrolu i odaberite Show Smart Tag opciju.2. Na DropDownList Tasks meniju, koji se pojavljuje, ekirajte opciju Enable AutoPostBack.


12/26


April 2009 11

Pogledajte ponovo stranu u Web pregledau. Sada bi trebalo da je sve u redu. Kada se odabereodreeni grad u padajuoj listi, u gridu se pojavljuju zaposleni iz tog grada.

Sortiranje i Paging

Veoma jednostavno moete obezbediti mogunost korisnicima aplikacije da sortiraju podatke povrednostima u odreenoj koloni u gridu. Potrebno je da uradite sledee:

U okviru GridView Tasks menija, odaberite opciju Enable Sorting. I to je sve. Kao vidljivi rezultat,imena kolona u prvom redu grida su podvuena, odnosno postaju linkovi, klikom na koje e korisnikimati mogunost sortiranja podataka.Slino je i sa obezbeenjem Paging-a, odnosno prikaza odreenog broja redova po strani u gridu.Verovatno ste ve uoili opciju Enable Pagingu GridView Tasks meniju. Samo ekirajte tu opciju, ipodaci e u gridu biti dostupni preko strana, iji je broj deset puta manji od broja redova koji seprikazuju. To je zato to se podrazumeva deset redova u okviru jedne strane na gridu. Ovu vrednostmoete promeniti preko svojstva PageSize u Properties prozoru za GridView kontrolu.Da bismo videlikako radi Paging, potrebno je da, zbog malog broja redova u gridu u naem primeru, promenitevrednost ovog svojstva na 3.

Podeavanje izgleda GridView kontroleIzgled GridView kontrole moete promeniti na vie naina:1. Moete napraviti css klasu i preko svojstva CssClass povezati je sa gridom.2. Moete napraviti temu.3. Ili, to je moda i najjednostavije, moete koristiti neku od ve predefinisanih ema:

U okviru GridView Tasks menija, kliknite na opciju Auto Format, i primenite neku odprikazanih ema.

Ukoliko ste omoguili Sorting, Paging i primenili Classic emu, strana na kojoj radimo bi u Webpregledau trebala da ima sledei izgled:


13/26


12 Novembar 2008

Podeavanje zaglavlja GridView kontrole

U zaglavlju grida se podrazumevano pojavljuju imena kolona iz tabele koju prikazujemo. To jenajee neodgovarajue, i zato emo staviti druga, za korisnike, smislenija imena:1. U okviru GridView Tasks menija, odaberite opciju Edit Columns.

2. Zatim, kao to je prikazano na slici, ukucajte nove vrednosti za zaglavlje, tako to ete redomselektovati polja u Selected Fields okviru, i menjati vrednost za svojstvo HeaderText.


14/26


April 2009 13

Postoji jo niz opcija pomou kojih moete podeavati GridView kontrolu. U tekstu su prikazane samoneke od mogunosti. Pokuajte da samostalno otkrijete ta se jo moe uraditi sa ovom kontrolom,tako to ete pogledati ostale opcije u GridView Tasks meniju, kao i svojstva u Properties prozoru.

VEBA: Napravite novu Web stranu koja e za odabranu kategoriju, prikazivati proizvode izbaze Northwind. Stavite DropDownList kontrolu na stranu i omoguite da prikazuje poljeCategoryName iz tabele Categories. Za vrednost opcije odaberite polje CategoryID. Zatim,stavite GridView kontrolu, i omoguite da prikazuje podatke iz tabele Products. Kao filterkoristite kolonu CategoryID iz Products tabele. I, nezaboravite da ekirate opciju EnableAutoPostBack kod DropDownList kontrole.

Sneana Popovi


15/26


14 Novembar 2008

Priprema za tampanje publikacije i podeavanje parametara za tampanje

Tokom kreiranja i oblikovanja publikacije, sigurno ete razmotriti na koji nain moete da je objavite. Jedna

od mogunosti je tampanje na tampau. Pre nego to je poaljete na tampanje, trebalo bi da je jo jednom proverite i ukoliko je potrebno, uredite parametre za tampanje. Pomou tih parametara kao idrugih elemenata koji utiu na podeavanje tampaa, ete izvriti pripreme pre tampanja.

Podeavanje stranice (Page setup)

Ako elite da uredite dimenzije vae stranice na Oknu sa zadacima (Task Pane), kliknite na stavkuOpcije (Options). Kada je otvorite, kliknite na ikonu Promeni veliinu stranice (Change Page Size).Otvorie se okvir za dijalog Podeavanje stranice (Page Setup). Ovde se nalazi veliki broj razliitihgotovih opcija sa dimenzijama stranica koje moete koristiti.

Slika 1

Pored svake sliice publikacije stoji opis sa dimenzijama navedenim u centimetrima. U desnom uglu okviraza dijalog, videete odeljak Stranica (Page), na kojoj moete podesiti sve parametre stranice. Da bistepodesili margine stranice idite na odeljak Voice margina (Margin Guides). Moete urediti veliinustranice na osnovne dimenzije visine i irine a takoe i margine, koje su navedene u centimetrima:Voicama margina (Margin guides) moete urediti sledee stavke:

Vrh, dno (Top, bottom).

Levo, desno (Left, right).

Ne moete sami kreirati predloke stranica jer su zatieni sistemom, ali moete kreirati njihove duplikate.Ukoliko treba da promenite odreenu dimenziju stranice, u donjem desnom uglu prozora moete kliknuti nadugme Vie opcija (Advanced) i otvorie se opcija za definisanje nove verzije prilagoene stranice.

Detaljni vodi za program Microsoft Office Publisher 2007 (2)


16/26


April 2009 15

Ureivanje veliine stranice

U okviru za dijalog Prilagoena veliina stranice (Custom Page Size) treba samo da podesite visinu iirinu stranice, kao i margine stranica. Pored ovih svojstava, moete ak urediti naziv nove strance uokviru Tip rasporeda (Layout type) kao i ostale parametre tampanja. Tu se opet nalaze opcije za

ureivanje atributa stranice, na primer margina, koje su takoe navedene u centimetrima:Bona margina (Side margin).

Gornja margina (Top margin).

Horizontalni razmak (Horizontal gap).

Vertikalni razmak (Vertical gap).

Slika 2

Kada ih potvrdite sa klikom na dugme U redu (OK), nova definisana stranica e biti sauvana na listi sadrugim ponuenim stranicama. Originalna verzija stranice koju ste pokrenuli e ostati nepromenjena.Kada sledei put budete eleli da koristite novu dimenziju stranice, samo izaberite stranicu sa novimnazivom i vaa publikacija e automatski dobiti nove dimenzije.

Dvostrano tampanje

Dovrili ste podeavanje stranice i sada elite da odtampate publikaciju. Kada imate publikaciju koja imaveliki broj stranica, moete je dvostrano odtampati.Postoje tampai koji podravaju ovakav nain rada.Meutim, svaki tampa je razliit i razliito reaguje na dvostrano tampanje. Ako ne elite da imate

problema, prvo pokuajte da pokrenete opciju arobnjak za podeavanje dvostranog tampanja (Two-sided Printing Setup Wizard).

Provera da li tampa podrava dvostrano tampanje

Kliknite na meni Datoteka (File) i potom na komandu Odtampaj (Print). U okviru za dijalog Odtampaj(Print) u padajuoj listi Ime tampaa (Printer name) izaberite tampa koji elite da koristite. Nakontoga, kliknite na karticu Detalji o tampau (Printer Details). Ovde se nalazi okvir za dijalog, koji e vamdati informaciju da li va tampa podrava dvostrano tampanje.

Opcija za Dvostrano tampanje na tampau

Kliknite na meni Datoteka (File) i potom na komandu Odtampaj (Print). U okviru za dijalog Odtampaj(Print) izaberite tampa koji elite da koristite. Iz ponuenih izbora na kartici Postavke publikacije i


17/26


16 Novembar 2008

tampaa (Publication and Printer Settings) izaberite opciju Dvostrano (Two-sided). Potom sve totreba da uradite je da kliknete na dugme Odtampaj (Print) i tampa e poeti da radi.

arobnjak za podeavanje dvostrukog tampanja (Two-sided printing setup wizard)

arobnjak za podeavanje dvostranog

tampanja e vam u est korakapomoi i pokazati kako da ispravnodvostrano tampate. Jedan od tihkoraka su

informacije o tome kako da tampaprihvati papir. Nakon toga e sepokrenuti test koji e verifikovati da li ese stranica odtampati na oekivannain. Kada se arobnjak pokrene,koristite postavke tampaa za sve

zadatke dvostranog tampanja.Da biste pokrenuli arobnjaka zapodeavanje dvostranog tampanja(Two-sided Printing Setup Wizard)

kliknite na meni Datoteka (File) i potom na komandu Odtampaj (Print). U okviru za dijalog Odtampaj(Print) u padajuoj listi Ime tampaa (Printer name) izaberite tampa koji elite da koristite. Nakontoga, kliknite na karticu Detalji o tampau (Printer Details). Ovde kliknite na opciju Naprednopodeavanje tampaa (Advanced Printer Setup).U okviru za dijalog koji je namenjen tampau,kliknite na karticu arobnjak za podeavanje tampaa (Printer Setup Wizard) i zatim na dugmearobnjak za podeavanje dvostranog tampanja (Two-sided Printing Setup Wizard). Tu ete videtikako da obavite operaciju dvostranog tampanja na odreenom tampau.

Prebacivanje na komercijalni tampa (Take to a commercial printer)

Ova funkcija vam moe pomodi kaa elite profesionalno a otampate veliki broj publikacija. Nalazi se u oknu sa

zadacima u odeljku Prebacivanje na komercijalni tampa (Take to a commercial printer). Ovaj okvir de u svom

centralnom elu prikazati listu greaka, koje bi se mogle esiti prilikom tampanja i automatski de preporuiti

ogovarajude reenje. Tipian primer je pregle svih slika. Ako na primer, na stranici fali neka slika, bidete

obaveteni o ovoj greci. Ili ako koristite emu boja u RGBrasporeu, bide vam preporueno tampanje u punim

bojama.

U onjem elu ovog okna pronadi dete opciju za uvanje atoteke u PDF formatu. Nju moete koristiti kaa elite

ponovo da proverite tampani izgle stranice u ovom tipu formata. Klikom na dugme Sauvaj (Save), koje se nalazi u

onjem uglu okna, moete izvesti atoteku u PDF format .

Komanda Sauvaj (Save)automatski pokrede okvir za ijalog arobnjak Spakuj i prenesi (Pack and Go Wizard). U

njemu moete izabrati ge dete sauvati PDF atoteku ili putanju ka CD pisau a biste narezali publikaciju na CD -

ROM, za buude tampanje vedih koliina. Na ovaj nain de publikacija biti komprimovana. Pore toga, modi dete

otampati test stranicu. Kaa ovrite arobnjak, prezentacija de biti komprimovana i sauvana na unapre

izabranom mestu.

tampanje velikih komercijalnih postera (Printing large commercial posters)

Slika 3


18/26


April 2009 17

U praksi se moete susresti i saovim tipom publikacije.

Program Microsoft Office

Publisher 2007 podravatampanje velikih formata. Akova tampa podrava

tampanje velikih formata,nee biti problem podesitiveliinu stranice na velikiformat. Na taj nain tampanee morati da tampa velikiposter stranicu po stranicu, veodjednom.

U oknu sa zadacima, kliknite na

odeljak Oblikovanje

publikacije (Format

Publication). U njemukliknete na opciju Promeni

veliinu stranice (Change Page Size). U gornjem delu okvira za dijalog Podeavanje stranice (PageSetup) u stavci Pronaite predloke (Search for Templates) unesite re Poster. Program e potraitiovu re i videete prozor sa pronaenim posterima. Obratite panju na to da su dimenzije prikazane udesetinama, ponekad u stotinama centimetara. Pogletajte Sliku 14.

Pripremiete poster koji ete moi da ga odtampate na specijalnim tampaima.

Veba tampanje i priprema za tampu

Zadatak

Broura koju ste kreirali u prethodnoj vebi nema eljene margine. Zbog toga elite da uredite i pripremiteprilagoene dimenzije stranice. S obzirom da va tampa podrava dvostrano tampanje, elite da jeodtampate sa obe strane i time utedite vreme. elite da proverite da li postoje eventualne greke prepoetka tampanja, kako bi proces tampanja bio to bri.

Metod radaKoristite opciju podeavanja dimenzija nove stranice, ponovo definiete margine i sauvajte predloak podnazivom Prilagoena broura (Custom Brochure). Nakon toga pokrenite arobnjak za podeavanjedvostrukog tampanja (Two-sided Printing Setup Wizard) da biste proverili i podesili tampa premasvojim potrebama. Kada ste ispravili sve greke, va materijal je gotov.

1. Otvorite publikaciju skola.pubkoju ste kreirali u prethodnoj vebi.2. U oknu sa zadacima, kliknite na odeljak Oblikovanje publikacije (Format Publication).

3. U odeljku Opcije (Options) kliknite na ikonu Promeni veliinu stranice (Change Page Size).4. Proverite trenutno izabrane dimenzije stranice:

a. Tip broure bi trebalo biti postavljen na A4 (poloeno (landscape)) 29.7 x 21 cm.5. U desnom uglu kliknite na dugme Prilagoeno (Custom).6. U okviru za dijalog Prilagoeno (Custom) podesite sledee stavke:

a. Ime (Name)Prilagoena broura (Custom brochure).b. Tip rasporeda (Layout type)Broura (Brochure).c. Van margine (Outside Margin) - 2 cm.

d. U margini (Outside Margin) - 2 cm.7. Kliknite na dugme U redu (OK):

a. Postavie se novi raspored stranice koji je spreman za budue korienje.

Slika 4


19/26


18 Novembar 2008

8. Potvrdite promenu izgleda klikom na dugme U redu (OK).

9. Kliknite na meni Datoteka (File)i potom na komandu Odtampaj (Print).10. U okviru za dijalog, kliknite na dugme Odtampaj (Print), koje se nalazi na kartici Detalji o

tampau (Printer Details).11. Kliknite na dugme Napredno podeavanje tampaa (Advanced Printer Setup).12. Idite na karticu arobnjak za podeavanje tampaa (Printer Setup Wizard).

13. Na toj kartici, kliknite na dugme arobnjak za podeavanje dvostrukog tampanja (Two-sidedPrinting Setup Wizard):

a. Preite sve korake u arobnjaku i proverite sve postavke. U arobnjaku treba da se kreetepomou dugmadi Dalje (Next)i Nazad (Back).

b. U poslednjem koraku arobnjaka potvrdite sve klikom na dugme Dovri (Finish).14. Kliknite na dugme U redu (OK) i zatvorite okvir za dijalog Napredno podeavanje tampaa

(Advanced Printer Setup).15. Kliknite na dugme Odtampaj (Print) i krenite sa dvostranim tampanjem publikacije:

a. Ako ne elite da otkaete tampanje, kliknite na dugme Otkai (Cancel).16. Kliknite na meni Datoteka (File), zatim na komandu Zapakuj i putuj (Pack and Go) i potom na

stavku Prebacivanje na komercijalni tampa (Take to a Commercial Printing Service).17. Na oknu sa zadacima pregledajte prikaz Prebacivanje na komercijalni tampa (Take to a

Commercial Printing Service) kako bi ispravili eventualno postojee greke.18. Ako se prikae neka greka, kliknite na deo prozora pod nazivom Izaberite stavku koju elite da

popravite (Select an item to fix) i ispravite greke koje ste pronali u publikaciji.19. Kliknite na dugme Sauvaj (Save) koje se nalazi u donjem delu prozora u odeljku Izvoz (Export).20. U okviru za dijalog arobnjak Spakuj i prenesi (Pack and Go Wizard) izaberite gde ete

smestiti komprimovanu prezentaciju.

21. Kliknite na dugme Dalje (Next) i publikacija e se komprimovati te ete biti u mogunosti da jesauvate u datoteku sa oznakom tipa datoteke ZIP.

22. Kada je datoteka spremna, proverite:a. Da li je nakon biranja procesa narezivanja na CD, proces dovren. b. Da je komprimovana datoteka sauvana u fascikli koju ste joj namenili.

Slanje publikacije putem e-pote

Publikacije koje elite da poaljete veem broju osoba, ne morate slati potom. U doba Interneta treba daiskoristite pogodnosti slanja e-potom.U sluaju da treba da je poaljete odreenoj grupi osoba u vaojkoli, moete je poslati putem e-pote. Tipian primer je slanje biltena sa vestima o vaoj koli ili flajervezano za poziv na uestvovanje na nekom dogaaju.Postoji nekoliko naina slanja publikacije u elektronskom obliku:

Standarnom e-potom:o Odnosi se na slanje poruke u kojoj je publikacija umetnuta u telo poruke.

Slanje publikacija kao priloga e-poruke:

o Datoteka sa publikacijom koja ima oznaku tipa datoteke PUB se moe umetnuti u porukukao prilog. Meutim i primaoci moraju imati instaliran program Office Publisher 2007.

Prilog u PDF ili XPS formatu:

o U sluaju da primalac nema instaliran Microsoft Office Publisher 2007, sigurno e vam bitizahvalan to ste publikaciju poslali u obinom formatu.

Slanje standardne e-poruke

Kada ste zavrili sa radom na publikaciji, to jest definisali raspored teksta i slika u vaoj publikaciji, moetepristupiti slanju putem e-pote.


20/26


April 2009 19

Da biste poslali e-poruku, kliknite na meni Datoteka (File), i potom na

komandu Poalji e-poruku (Send e-mail). Tu se nalaze pomenute opcijeza slanje publikacije sa porukom. Kliknite na komandu Poalji kaoporuku (Send as Message).

Moete birati koji ete odeljak umetnuti u poruku. Moete poslati samopostojeu stranicu ili sve. Pogledajte Error! Reference source not

found.. U okviru za dijalog Poalji kao poruku (Send as Message) etepotvrditi va izbor klikom na dugme U redu (OK).Nakon potvrde izbora u dijalogu Poalji kao poruku (Send as Message), pojavie se oblast za slanjepublikacije. Imajte u vidu da se informacije vezano za probleme u publikaciji nalaze u donjem delu ovog

odeljka. Moete aktivirati kontrolu dizajna (design checker) i ispraviti nepravilnosti u publikaciji pre negoto je poaljete. Pogledajte Error! Reference source not found..

Slika 6

Kontrolor dizajna (Design checker)

Ova opcija upozorava na postojanje greaka upublikaciji. Kontrolora moete podesiti da radi vieradnji. Pomou ove opcije ne morate proveravati samodizajn publikacije u e-poruci. Jednostavnim

preklapanjem moete na primer, proiriti proveru zakomercijalno tampanje ili za Web servere.

Kontrolor dizajna (design checker) se nalazi na oknu sa

zadacima. U njegovom donjem delu moete runopodesiti parametre provere koje ete ukljuiti pre slanjapublikacije. Na kartici za kontrolu se nalaze opcije

detaljnog pregleda.

Ukoliko ispravite pronaene greke ili samo oneglavne, moete zatvoriti kontrolora klikom na dugmeZatvori kontrolu dizajna (Close Design Checker) i

poslati dokument putem e-naloga.

Slanje publikacije kao prilog e-poruke

Kao to smo ve napomenuli, vau publikaciju moete poslati kao prilog. Datoteke e imati standarduoznaku tipa datoteke, na primer PUB, a moete je ikonvertovati u univerzalan PDF ili XPS format.

Da biste poslali e-poruku, kliknite na meni Datoteka (File), i

potom na komandu Poalji e-poruku (Send e-mail). Potomkliknite na eljenu komandu za slanje publikacije uodreenom formatu kao e-poruke sa prilogom. Pogledajte

Error! Reference source not found.. Nakon potvrde izbora, od vas e se traiti da sauvate publikaciju i nakon

ega e se otvoriti program Microsoft Office Outlook 2007. Otvorie se prozor za slanje poruke i kao prilogete pronai publikaciju koja je iz PDF ili XPS formata verovatno konvertovana u originalan PUB format.Nakon toga pristupite kao kad aljete bilo koju drugu e-poruku.

Slika 5

Slika 7

Slika 8


21/26


20 Novembar 2008

Da biste konvertovali publikaciju u PDF ili XPS format, morate imati instalirane programske dodatke za

konvertovanje u eksterne formate. Podrka za PDF i XPS nije dostupna nakon instalacije sistemaMicrosoft Office 2007. Instalacija programskih dodataka e biti izvrena samo jednom klikom na komandusa uvanje u PDF.Nakon toga,aktivirae seodreene Internet stranice. Od ovog momenta ne moratevie misliti o ovome, zato to konverziju u ove formate moete izvriti u bilo kom programu.

Masovno slanje publikacije putem e-pote

Masovno slanje poruka je vana stavka prilikom slanja publikacija.Proces masovnog slanja moete podelitiprema svojim potrebama. Kada elite da poaljete publikaciju u pisanoj formi, moete koristiti tradicionalnioblik masovnog slanja sa kojim ste se upoznali u radu sa programom za obradu teksta Microsoft Office

Wordu 2007.

Ukoliko publikaciju ne morate da aljete u elektronskoj formi, moete to uraditi pomou alatkeObjedinjavanje pote (Mail Merge). Ona je iskljuivo namenjena slanju masovne pote.Oba metoda su veoma slina, ali svaki od njih ima svoj nain slanja.

Objedinjavanje pote (Mail Merge)

U sluaju masovnog slanja pote, pod nainom slanja podrazumevamo u kom obliku e se publikacijaposlati. Ukoliko elite da kreirate masovnu potu, aktivirajte Okno sa zadacima (Task Pane) i potomkliknite na ikonu Objedini potu (Mail Merge). Otvorie se arobnjak za objedinjavanje pote (MailMerge Wizard), koji e vam kroz tri osnovna koraka pokazati kako da poaljete masovnu potu.

1. Izbor liste adresaPomou ove opcije birate sa kojim izvorom podataka elite da poveete publikaciju. Isto kao u programuza obradu teksta, i ovde ima novina vezano za izbor razliitih lista. Na primer, dostupni su vam sledeiizvori:

Lista kontakata iz programa Microsoft Office Outlook 2007.Datoteka sa bazom podataka iz programa Microsoft Office Access 2007.

Tekstualne datoteke sa adresama i drugi.

Sve te liste su istovremeno dostupne i moete istovremeno objediniti podatke iz svih izvora. Kontrola iureivanje te liste su veoma intuitivni i prijatni za rad. Dostupne su vam sledee funkcije:

Filtriranje podataka (Data filtering).

Sortiranje podataka (Data sorting).

Pretraivanje podataka (Data search).Dodavanje eksterne liste (Adding external lists).

2. Priprema publikacije

Kada ste dovrili prvi korak u kome ste kreirali listu izvora, moete prei na drugi korak klikom na vezu udonjem delu arobnjaka pod nazivom Dalje Pripremite publikaciju (Next Prepare your publication).Jednim potezom miem moete dodati izabrane adrese publikaciji na mestima na kojima elite da se naupolja za masovno slanje.

Radi se o takozvanim poljima za objedinjavanje (merging fields) u kojima su smetene adreseprimalaca. Kada se u prvoj fazi naete u oblasti objekta kojem ste umetnuli polje za objedinjavanje,objedinjena polja (povezana mesta) e biti prikazana simbolom, na primerPrvo (First).im kliknete miem van ovog objekta, prva specifina adresa e biti prikazana na datoj lokaciji. Potom

ete videti na koji nain e se adresa prikazati u publikaciji.Ovo je za sada samo pregled, a ne i fiziko objedinjavanje i uspostavljanje veze dva dokumenta. Moetekreirati pregled i prikaz drugih adresa ukoliko kliknete na odeljak Pregledajte podatke o primaocu


22/26


April 2009 21

(Preview Recipient), koji se nalazi u sreditu Okna sa zadacima (Task Pane) u odeljku Objedinjavanjepote (Mail Merge).

3. Kreiranje objedinjenih publikacijaPoslednjim korakom objedinjavate publikaciju i izvore podataka. Postoji nekoliko opcija:

tampanje (Print):

o Vau publikaciju moeteposlati na tampanje.Otampade se onoliko stranica koliko ima aresa nalisti izvora. Veza Pregled (Preview) vam omogudava pregle verzije za tampanje pre tampanja. U

ovoj opciji se ne moe kreirati nova publikacija. Svi procesi se eavaju u jenoj atoteci.

Objedini u novu publikaciju (Merge to a new publication):

o Ako buete eleli povremeno a koristite objeinjene publikacije, na primer a ih tampate u

velikom broju, moradete a sauvate okument kao objeinjen. U tom sluaju, treba a kliknete na

vezu Objedini u novu publikaciju (Merge to a new publication)

Doaj postojedoj publikaciji (Add to an existing publication):

o U tom sluaju de stranica sa objeinjenim poljima za masovno slanje biti oata kraju ruge

publikacije. Publikacija kojoj se dodaju objedinjene stranice, mora biti zatvorena prilikom dodavanja

stranica. Ukoliko je atoteka otvorena, operacija nede biti izvrena.

Objedinjavanje e-pote (E-mail Merge)

Objedinjavanje e-pote (E-mail Merge), kao to ve samo ime kae, je alatka za oblikovanje objedinjenee-pote koja omoguava izbor e-poruke kao oblika slanja publikacije. Poruka je adresirana na vieprimalaca. Metod rada je isti kao u funkciji Objedinjavanje pote (Mail Merge), a jedina razlika se ogledau izabranom tipu slanja, koji je u ovom sluaju e-poruka.Zapamtite sledee korake u arobnjaku:

Definiite listu izvora najbolje je da koristite adrese iz programa Microsoft Office Outlook 2007.

Meutim, moete koristiti i eksterne veze, kao to su razliite baze podataka, tabele ili tekstualnedatoteke.

Pripremite vau publikaciju dodavanjem objedinjenih polja vaoj publikaciji. Ovu opciju moeteak koristiti kod e-poruka.Izaberite nain slanja Objedinjenih e-poruka (E-mail Merge).

Biranje naina slanja u opciji Objedinjavanje e-poruka (E-mail Merge)

Slika 9


23/26


22 Novembar 2008

Ukoliko na pravilan nain izaberete i dovrite prva dva koraka, moete prei na trei. Ovde se definienain slanja. Korienjem veze Prikaz e-pote (E-mail Preview), videete sadraj e-poruke u programuMicrosoft Internet Explorer. Pogledajte Sliku 20.

Ukoliko ste zadovoljni sadrajem publikacije, moete je poslati pomou stavke Poalji e-poruku (Send E-Mail). Kada kliknete na tu vezu, otvorie se okvir za dijalog Objedini u e-poruku (Merge to E-mail), ukome ete podesiti polje Tema (Subject). Proverite polje Za (To) u kome treba da stoje navedeni primaoci

e-poruke. Takoe u donjem delu okvira za dijalog proverite prikaz e-adresa. Kada ste sve radnje dovrili,kliknite na dugme Poalji (Send).

Slika 20

Vaa publikacija e se automatski povezati sa nalogom pote. Ako imate uspostavljenu vezu saInternetom, poruke se iz vaeg potanskog sandueta upuuju ka primaocima.Poslednji korak u radu sa funkcijom Objedinjavanje e-pote (E-Mail Merge) je stavka Kontrolor dizajna(Design Checker). On proverava vau e-poruku prenjenog slanja. Odluka je u potpunosti na vama da li

ete prihvatiti ili odbiti komentare kreirane od straneprograma Microsoft Office Publisher 2007. Pogledajte

Slika 21.U svakom sluaju proite kroz ovu funkciju,zato to pomou okvira za dijalog Kontrolor dizajna

(Design Checker) moete nauiti neto novo. Usledeem zadatku sigurno neete ponoviti istegreke.

Veba Objedinjavanje pote (Mail Merge)

ZadatakKreirali ste kolski bilten u kome se nalaze informacije o ceremoniji otvaranja renoviranih kolskihprostorija. Oblikovali ste publikaciju i sad treba da je poaljete eljenim primaocima. Uprava kole jeodluila da bilten treba da se poalje izabranim preduzeima u elektronskoj formi. Vi treba da poaljetebilten.

Metod radaKoristite funkci ju za objedinjavanje pote. U posebnoj fascikli programa Microsoft Office Outlook 2007 senalazi lista sa adresama. Istu listu ste koristili prilikom slanja estitke za Novu Godinu i sada ete je

Slika 10


24/26


April 2009 23

ponovo upotrebiti.

1. Otvorite publikaciju pod nazivom kola (School).2. U okviru za dijalog Okno sa zadacima (Task Pane) idite na odeljak Objedinjavanje pote (Mail

Merge).

3. U arobnjaku za objedinjavanje pote (Mail Merge wizard) treba prvo da kliknete na stavkuIzaberi kontakte iz programa Outlook (Select from Outlook Contacts).

4. U dnu okvira za dijalog, kliknite na vezu koja e vas odvesti na sledei korak Pripremi publikaciju(Preparing your Publication):

a. Program e se povezati sa fasciklom u kojoj se nalaze kontakti.b. U okviru za dijalog Primaoci objedinjene pote (Mail Merge Recipients), proverite listu

adresa na koju ete slati publikaciju. U sluaju da ne elite da koristite neku od adresa,samo opovrgnite polje za potvrdu.

5. Sa liste sa poljima prevucite ona koje elite da prikaete direktno u publikaciji, na primerobjedinjeno polje sa imenom i prezimenom. Vi odreujete gde ete postaviti polja.

6. Preite na korak Kreiranje objedinjenih publikacija (Creating merged publications) uarobnjaku.

7. Kliknite na stavku Pregled e-pote (E-mail Preview):a. Proverite ispravnost pregledanih informacija u programu Internet Explorer.

8. Kliknite na vezu Kontrolor dizajna (Design Checker).

9. U Kontroloru dizajna (Design Checker), ispravite greke koje ste videli u odeljku Izaberitestavku koju elite da popravite (Select an item to fix).

10. Kliknite na vezu Poalji e-potu (Send E-mail):11. Jo jedanput proverite sve postavke u okviru za dijalog Objedini sa e-potom (Merge to E-mail):

a. U polju Za (To), ostavite postavke postojeih e-adresab. U polju Tema (Subject), unesite na primer kola (School).c. U odeljku Prikaz e-pote (E-mail Preview)ponovo proverite prikaz primalaca.

d. Kliknite na dugme Poalji (Send). Vaa poruka bi trebala biti poslata. Jo jednom uprijemnom potanskom sanduetu proverite sve stavke u fascikli Poslata pota (SentMail).

12. Vratite se u program Microsoft Office Publisher 2007i sauvate publikaciju za budue korienje.

Konvertovanje u Web publikaciju

Svaku publikaciju moete iskoristiti na vie naina, a jedan od njih je uvanje publikacije na Web stranici.Iako osnovna namena programa za kreiranje publikacija nije objavljivanje na Webu, ovo je opcija koju etekoristiti pogotovo kada treba neto brzo da obradite, kada ne morate da tampate publikaciju ili da jealjete putem e-pote.Komanda za konvertovanje publikacije se nalazi na meniju Datoteka (File). Na njoj se nalazi stavka

Konvertuj u Web publikaciju (Convert to Web Publication) nakon ije aktivacije e se pokrenutiarobnjak u okviru za dijalog istog naziva. arobnjak se sastoji iz dva dela.U prvom delu e vas arobnjakpitati da li elite da sauvate publikaciju pre konverzije. U drugom delu arobnjak e vas pitati da li nastranici elite da dodate dugmad za navigaciju.Kad budete kliknuli na dugme Dovri (Finish), publikacija e se konvertovati u Web okruenje. Moeteproveriti kako e publikacija izgledati u programu Internet Explorer. Da biste to uradili, treba da kliknete naikonu Pregled Web stranice (Web Page Preview), na traci sa alatkama Web alatke (Web Tools).

Na traci sa alatkama Web alatke (Web Tools) se nalaze

brojne korisne ikone da dizajniranje Web stranica.

Najee koriene su:Navigaciona traka (Navigation Bar):

Slika 11


25/26


24 Novembar 2008

o U ovom okviru za dijalog se nalaze predefinisane navigacione trake. Njihov raspored i

dizajn ete prilagoditi prema vaoj publikaciji.

Preimenuj (Rename):

o Ova opcija otvara okvir za dijalog Opcije (Options) u kome moete urediti ne samo nazivstranice, ve i informacije o Webu lokaciji na kojoj ete objaviti ovu stranicu. Stranicimoete dodati neke zvuke kao pozadina.

Pozadina (Background):o Nalazi se u Oknu sa zadacima (Task Pane) i pomou nje moete kreirati popune pozadine

stranice. Moete na primer, koristiti popunu prelivom boja, teksta ili slika.

Kontrola obrasca (Form control):

o Pomou ove opcije vaoj stranici moete dodavati polja sa obrascima. Nai ete najeekoriene elemente, kao to su Okviri za tekst (Text boxes), Polja za tekst (Text areas),Dugmad (Buttons) i Liste (Lists). Jedno od polja je i dugme Prosledi (Submit) koje

predstavlja aktivni element veze na primer, u polju e-poruke ili bazama podataka.

Opcije Web lokacije ili Web stranice:

o Ova funkcija podrazumeva detaljne postavke Web servera, kao to je pretraga po reima ili

opte postavke za pripremljene tekstove ili boje.Ako elite da svi elementi stranica buduisto oblikovani, moete izabrati opciju Automatski sinhronizuj oblikovanje (Automaticallysynchronize formatting)

Nakon izmene svih stranica, moete poeti sa objavljivanjem na vaem kolskom serveru. Kliknite nameni Datoteka (File) na stavku Objavi na Web lokaciji (Publish to the Web). Ukoliko nemate ovuopciju, moete objaviti vau publikaciju na lokaciji Microsoft Office Online.

Veba Objavljivanje na Webu

ZadatakU vaoj koli treba da organizujete seminar za predmet Informacione tehnologije. Tema je sistem MicrosoftOffice 2007. Direktor kole je vama poverio zadatak organizacije seminara. Pozivnicu za seminar eteobjaviti na Web lokaciji vae kole. Podesiete postavke tako da svi odgovori za rezervaciju sedita stiu uvae sandue.

Metod radaKreiraete publikaciju u programu Microsoft Office Publisher 2007 u obliku e-poruke i prilagoditi je ukoliko je potrebno. Publikaciju ete objaviti na Web stranici. Koristite elemente obrasca da biste uneli polja zapopunu. Konfiguriite dugme za prosleivanje tako da se e-poruke usmeravaju na vae sandue.

1. Pokrenite program Microsoft Office Publisher 2007.

2. U izboru predloaka iz kategorije E-poruka (E-mail), izaberite tip Oznaiva (Marker):

a. Pojavie se popunjeni predloak.3. Uredite ga po potrebi tako da prikazuje informacije o predstojeem seminaru.4. Kliknite na meni Datoteka (File) i komandu Konvertovanje u Web publikaciju (Convert to Web

Publication).

5. U vaoj publikaciji kreirajte slobodne prostore za umetanje vaih polja u obrascu.6. U slobodnom prostoru unesite naziv buduih polja za obrasce.

a. Ime

b. Prezime

c. adresa

7. Na traci za navigaciju Web alatke (Web Tools), kliknite na ikonu Kontrola obrasca (Form

Control). Dodajte polja predefinisanim naslovima:a. Ime, okvir za tekst.

b. Prezime, okvir za tekst.


26/26


c. Adresa, polje za tekst.

8. Tim poljima dodajte dugme za prosleivanje pomou ikone Kontrola obrasca (Form Control).Poslednje polje je dugme Prosledi (Submit).

9. Dvostrukim klikom na njega, otvorie se svojstva dugmeta Prosledi (Submit).10. U okviru za dijalog Svojstva komandnog dugmeta (Command Button Properties), kliknite na

stavku Svojstva obrasca (Form Properties)

11. Otvorie se novokviru za dijalog, u kome ete definisati postavke obrasca:a. U gornjem delu okvira za dijalog, u odeljku Metod dobavljanja podataka (Data retrieval

method) izaberite stavku Poalji mi podatke potom (Send data to me in e-mail).b. Uneete svoju adresu e-pote u polju Informacije o dobavljanju podataka (Data retrieval

information). U isto vreme stavite i temu poruke.

12. Kliknite na dugme U redu (OK) i zatvorite okvir za dijalog Svojstva obrasca (Form Properties).

13. Kliknite na dugme U redu (OK) i zatvorite okvir za dijalog Svojstva komandnog dugmeta

(Command Button Properties).

Vaa stranica je spremna za objavljivanje na kolskom serveru, ukljuujui obrazac za rezervaciju.

Zakljuak

Cilj ovog vodia je upoznavanje italaca sa mogunostima koje nudi najnovija verzija programaMicrosoft Office 2007, kao i predstavljanje principa pojedinanih funkcija i novih karakteristika krozpraktine primere i vebe.

Ova publikacija je jo jedna u nizu sistematskih vodia za kole koja se bavi programima sistemaMicrosoft Office 2007. Ostale dostupne besplatne naslove u originalu moete preuzeti na Web lokacijihttp://www.modernivyuka.cz/(u odeljku Moderna nastava (Modern Teacher)):

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007Microsoft Office Word 2007Microsoft Office Excel 2007Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Outlook 2007Ostali programi sistema Microsoft Office 2007

vrsto verujemo da e vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato to ete mnogo efikasnije koristitisistem Microsoft Office2007, ve zato to e vam koristan prirunik prilikom rada sa vaim acima iuenicima.

Jiri Citil i Boris Ciitl

Prag 2007
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/

partner u učenju-apr2009

Documents