D R U [ T V O

oda kroz obi~aje i istorijske dogadjaje.Time je stvorio bazu za poruku koju jeod po~etka hteo da nam prenese: “Prst na~elo narode, ho}e li i moj unuk ratovatikao {to su sve generacije Srba do danas?“

Izvrsna gluma~ka ekipa, kostimi,igra i pevanje su doprineli da se ova poru-ka ne samo ~uje, nego da se prosto uvu~eu gledaoca.

Ova predstava ima i drugiaspekt: Pozori{te “Mira Srem~evi}“ jedalo jedinstveni poklon Akademiji “SvetiSava“, ~ija se vrednost ne da izmeritimaterijalnim ar{inom. Hvala, velikohvala.

LORI SEKULI]:Odu{evljena sam kola`om istori-

jskih dogadjaja kroz jednu porodicu kojunam je ova predstava prikazala. Od kos-tima preko predivnih starih pesama dopoezije, redjale su se scene i ostavljaleme bez daha. Iako je ovo uz savr{enure`iju izvelo amatersko pozori{te, punasala je uz povremeni smeh i pljeskanjepomno pratila. Imala sam ~ast da gledamdrugu predstavu ovog fenomenalnogre`isera i nadam se da }e biti toga jo{.

MILAN STOLI]:Predstava “Jedan narod – jedna

pri~a“ je zna~ajan doprinos ve} bogatojsrpskoj kulturnoj ponudi u ^ikagu.Prikazana nam je hronika srpske istorijekroz vekove, izazivaju}i u nama bogatupaletu emocija pred vrsnom glumom~lanova Srpskog pozori{ta “MiraSrem~evi}“. Ovaj megaprojekat sa skoro40 u~esnika je zna~ajan i utoliko jer jeobjedinio rad nekoliko srpskih organizaci-ja u ^ikagu (Crkve Svetog Vaskrsenja,Akademije “Sv. Sava“, peva~kog dru{tva“Soko“, folklornog ansambla “Soko“,Srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}“) itime pokazao visok nivo njihove saradnje.Nadam se da }emo imati prilike da vidi-mo jo{ sli~nih projekata u skorojbudu}nosti.

ALEKSANDRAMULINA:Fantasti~an je ose}aj gledati

~etiri srpske organizacije kako saradjujuna ostvarivanju zajedni~kog cilja, i rezul-tat te saradnje je zna~ajna pomo} jednojod tih organizacija.

U~esnici ove predstave, koji suvrlo talentovani, uspeli su da uzburkajuna{e emocije, a tema predstave nas jepodsetila koliko je zajedni{tvo va`no zana{ narod.

DR SONJA MIHEL^I] I TONI @GANEC:Predstava je bila divna. U`ivali

smo u prilici da opet zaronimo u na{uuzbudljivu i bolnu istoriju. Svaka pri~a jebila dirljiva i dobro odglumljena. Od sveganajvi{e nas je dirnula pri~a o MilunkiSavi} – heroj kako u ratu tako i u miru.Dva nezaboravna momenta koji su nasduboko dirnuli su bili poslednji monologMilenka [i{arice, i poema “MajkaJugovi}a“ u izvedbi Ankice Ratarac.

^estitamo od sveg srca.Nakon ovako divnih izjava

ostaje samo da se sa~eka poziv za jo{koje izvodjenje ove odli~ne predstave.

Nekada popularna Blatu{a, od danas zvani~no nosi ime“Milutin [o{ki}“, po legendi jugoslovenskog i evropskogfudbala, kao i legendarnom golmanu FK Partizan.Sa `eljom da budu}i nara{taju budu informisani o istoriji i

tradiciji kluba, kao i da im grupni i uspesi pojedinaca budu podsti-caj za njihove budu}e uspehe, otkrivena je i bronzana info tablaMilutin [o{ki} na samom ulazu na teren.

Sve~anom otvaranju i imenovanju, kao i postavljanju infoplo~e, prisustvovali su po~asni predsednik FK Partizan g. Ivan]urkovi}, predsednik FK Partizan g. Milorad Vu~eli}, generalnidirektor Milo{ Vazura, sportski direktor Ivica Iliev, kao i igra~i

Partizana i istaknuti ~lanovikluba Ljubi{aTumbakovi}, golmaniVladimir Stojkovi} iGoran Pandurovi}, {efstru~nog {tabaMiroslav Djuki},kapiten Sa{a Ili} idrugi…

Milutin [o{ki} jeza FK Partizan nastupao od1955-1966. godine (410 me~eva,10 golova). Za FK Keln je branio od1966-1971. godine uz 65 nastupa. Za Nacionalni tim je ubele`io 50nastupa, kao i jedan za tim sveta.

SVE^ANO OTVOREN TEREN SA VE[TA^KOM TRAVOM NA STADIONU PARTIZANA

UKQU^I SSE II TTI!Humanitarna akcija “Za mali{ane na Kosovu i

Metohiji“ ima za ciq prikupqawe finansijskih i mater-ijalnih sredstava za kupovinu 5,000 novogodi{wihpaketi}a za svu srpsku decu na Kosovu i Metohiji. Velikibroj firmi i udru`ewa iz Srbije su se odazvali akciji,tako|e veliki broj poznatih li~nosti. Akcija }e bitimaksimalno transparentna, svaki donator }e mo}i dazatra`i uvid u ra~une, ugovore, spisak dece. Ukqu~ite seu akciju, i pomognite nam da za Bo`i} i Srpsku NovuGodinu obradujemo na{e mali{ane.

Kontakt: donacije@humanitarna038.org , +381 65 405 8500

11Novembar 2017. www.serbianmirror.com

PARTIZAN NAZVAO POMO]NITEREN PO LEGENDARNOM

MILUTINU [O[KI]U

D R U [ T V O

Rimski bunarpredstavl janajve}u mis-

t e r i j uK a l e m e g d a n s k et v r d j a v e .Pretpostavlja se daje izgradjen izmedju1717. i 1731. godineza vreme aus-trougarske okupaci-je, tako da nije sig-urno da li je rimski.Ono {to se zna je da sigurnonije bunar. To je vi{e jedna veli-

ka cisterna koja senapaja povr{inskim ip o d z e m n i mizvorima, jer nemaizdan. Na dubini od50 metara kopa~inisu na{li vodu pasu krenuli da kopajubo~no ka Savi.Dubina bunara je60.15 metara i ispodje nivoa Save, dokje njegov pre~nik 3.4

metra. Na dubini od 53.15metara pre~nik bunara se su`ava

i iznosi 2 metra. Do dubine od35.51 metara silazi sedvostrukim spiralnim stepenica-ma {irine 0.9 metara i visine2.05 metara. Silazak do nivoavode iz bezbednosnih razloganije dozvoljen.

Bunar jo{ davne 1660.godine spominje turski putopisacEvlija ^elebija, kao gradjevinukoja se koristila kao silos za`ito, dok je drugi putopiscipominju bunar kao tamnicu.Bunar se pominje i u dobaStefana Lazarevi}a.

STARI BROGRAD

RIMSKI BUNAR – SVEDOKMU^ENJA I UBISTAVA

Dr Vojin Drenovac

APEL ZA POMO]

MOLBA PORODICESRETENOVI]

Nedavno je u na{u redakciju stiglopismo sa apelom za pomo}, koje vamprenosimo u celosti. Ukoliko ste umogu}nosti i `elite da pomognete, svipodaci su u sadr`aju pisma, gde i kakomo`ete uplatiti pomo}.

“Dozvolite mi da Vam predo~imsituaciju u kojoj se moja porodicanalazi. Naime, mojoj majci, VesniSretenovi}, ustanovljen je redak oblikraka – multiplimjelom, tj. rak ko{tanesr`i. Doktori u Srbiji rekli su da jeoboljenje neizle~ivo i predlo`ili le~enjehemioterapijom. Transplantacijuko{tane sr`i naveli su kao poslednjuopciju u zavr{noj fazi njene bolesti.Nakon istra`ivanja kako se tretira ovadijagnoza u inostranstvu, saznali smoda se multiplimjelom u Nema~kojuspe{no le~i transplantacijom mati~nih}elija. Obratili smo se za pomo} na{ojdr Nade`di Basari, koja je vode}ievropski stru~njak u toj oblasti.Doktorka je prihvatila moju majku zasvog pacijenta, jer smatra da mo`e dajoj pomogne u klinici u Flensburgu, gdedr Basara radi.

Mojoj majci jo{ uvek nije uklju~ena

nikakva terapija u Srbiji i na{a jedinanada je le~enje u Nema~koj, medjutimmoja porodica nije u mogu}nosti dapokrije sve tro{kove le~enja, koji iznose67.000 evra. Uz to idu i dodatni tro{kovistana i puta.

S obzirom na to, da smo sa razli~itihstrana dobili tople preporuke da seobratimo kako medijima, tako irazli~itim organizacijama u dijaspori,ovom prilikom bih Vas zamolila zapomo} u prikupljanju sredstava zale~enje moje majke. Svaka pomo} jedragocena.

Od par poznanika saznali smo daiz nekog razloga nisu uspeli da uplatenovac na ra~un u Srbiji. Zbog togasmo otvorili ra~un u Nema~koj, nakoji bi uplate bez problema mogle dalegnu.

Vesna Sretenovi}IBAN: DE88 2175 0000 0165 2376 52BIC: NOLADE21NOSUnapred se zahvaljujemo.Vi{nja Sretenovi}+381/(0)693314224, +49/(0)15733360698

12 Novembar 2017.

R A Z G O V O R S A P O V O D O M

13Novembar 2017. www.serbianmirror.com

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Srpski Filmski festival^ikago svake godine nudivi{e. Ovog decembra

pored raznovrsnih i kvalitetnihfilmova, pred svoju publikudovodi poznata imena doma}egfilma, medju kojima je i HristinaPopovi}, jedna od najtra`enijihmladjih glumica poslednjih godi-na. Festivalska publika u ^ikaguvidela je Hristinu, izmedju ostal-ih, u ~eitri filma u organizacijina{eg festivala: “Krugovi”, “MaliBudo“, “Pored mene“ i “BiserBojane“, kojima je dala svojli~ni pe~at urodjene harizme.Sada sa nestrpljenjem o~ekujemoda je vidimo kao glavnu `enskujunakinju u najgledanijem srp-skom filmu 2017. godine, filmu“Jesen samuraja“.

Hristina Popovi} glumiodmalena, a studirala je u klasiprofesorke Mirjane Karanovi}.Nakon filma “Parada“ i nagradeZlatna arena za najbolju glumicuu filmu manje produkcije naFilmskom festivalu u Puli 2012.osvojila je publiku sposobno{}uda nasmeje ljude i u te{kim sce-nama. Ekskluzivno za“Ogledalo“ razgovaramo saHristinom Popovi} o filmu, ali io njenoj sklonosti ka sportu.

Veoma rano ste po~elida glumite, sa sedam godina upozori{tu u predstavi “^ekaju}iGodoa“, a zatim i na filmu (“No}u ku}i moje majke“, “Dezerter“).Kada ste shvatili da }e glumapostati va{ `ivotni izbor?

- Gluma je veomaneizvestan posao, pogotovo uSrbiji. Ja sam oduvek volela dase izra`avam i ventiliram iistra`ujem svet kroz glumu, alitek u poslednjih nekoliko godinamogu da ka`em da mi je gluma`ivotni izbor u smislu da od njenekako mogu i da `ivim. Akonastane frka, i `ivotni izbor jepromenljiva kategorija.

Do sada ste u nekolikoprojekata radili sa va{ommajkom Sonjom Vuki}evi},poznatom balerinom, kore-ografom i glumicom. Kolikovam je ona pomogla svojimsavetima i kada ste po~eli da seose}ate kao ravnopravnekoleginice?

- Nas dve se dosta raz-likujemo, {to po temperamentu,{to po `ivotnim ubedjenjima istilu `ivota, {to je zapravo onouzbudljivo kada dodje do sarad-nje. Dopunjujemo se, da se jed-nostavnije izrazim. Njeni savetisu mi pomogli da ostanem ~ovekkada nastupe krize u poslu. I daje biti i ostati ~ovek va`no.

Gledaoci su vas zav-oleli kao vrsnu komi~arku, aliste ostvarili i zapa`ene uloge udramama kao {to su “Krugovi“,“Pored mene“ ili “Nebo iznadnas“. [ta je presudno kadabirate uloge, da li su to ulogekoje li~e na vas privatno?

- Presudno je to da nad-jem izazov u tom liku koji trebada tuma~im. Da mogu da vidimprostor gde na neki na~in moguda rastem i ne{to novo nau~im ipomerim svoje granice igluma~ka sredstva.

^ika{ka publika jeimala priliku da vas naFilmskom festivalu vidi u ~etirifilma: “Krugovi”, “Mali Budo“,

“Pored mene“ i “Biser Bojane“.Sada sa nestrpljenjem o~ekuju“Jesen samuraja“ i da vas li~nopozdrave. Ho}e li to biti va{eprvo gostovanje u Americi ikakav stav imate prema eventu-alnim ponudama koje bi mogleuslediti od ameri~kih produce-nata?

- Pro{le godine smogostovali i sa filmom “Poredmene“ u Hjustonu, a davne2003. godine i na AFI festivalusa “Skoro sasvim obi~nompri~om“ u Los Andjelesu. Radodolazim u USA. Fascinira mepriroda ovog kontinenta.

Poznati ste kao glumi-ca koja se bavi razli~itimsportovima, pa i onim ekstrem-nim. Ronjenje, strelja{tvo,planinarenje... Nedavno steosvojili najvi{i vrhKilimand`ara. Planirate li dagostovanje na Filmskom festi-valu i boravak u Americi isko-ristite da posetite nekoegzoti~no mesto i u`ivate usportskim aktivnostima?

- Mnogo bih volela daodem u neku “hiking“ turu nado-mak ^ikaga. Tek sam po~ela daguglam {ta se sve nudi u bliziniod prirodnih lepota, nadam se da}e mi se ta `elja i ispuniti.

Nedavno ste osvojilimedalju na Olimpijskom triat-lonu na Dr`avnom prvenstvuSrbije. Kako uspevate da kaojedna od najanga`ovanijihmladjih glumica, nadjete vre-mena i trenirate, da ~ak pobe-dite u jednom veoma napornomsportu koji u sebi sadr`i trirazli~ite discipline: plivanje,biciklizam i tr~anje?

- Sport i umetnost susvete discipline i ne isklju~ujujedna drugu. Kroz glumu putu-jem kroz vreme, epohe, iden-titete, du{e, a kroz sport se u~imvrlinama i `ivotu. Triatlon jesport izdr`ljivosti i mentalnesnage i tu je dosta sli~an glumi.A usput dajem i pozitivan primersvom detetu.

I na kraju, imate liporuku za ~ika{ku publikupred va{ dolazak u ^ikago?

- Gledaocima poru~ujemda dodju da se dru`imo i dau`ivaju u jednom od na{ih naj-gledanijih filmova godine.

POPULARNA HRISTINAPOPOVI] STI@E U ^IKAGO

Ekskluzivno za Ogledalo trenutno najtra`enija mlada glumica Hristina Popovi}

F E S T I V A L I

14 Novembar 2017.

Film je na{a zajedni~ka ljubav. Ona`ivi i posle “zadnje klape“. ^ak iposle ga{enja projektora u bioskop-

skoj dvorani.Navodi nas na razmi{ljanja i

donosi nova iskustva, nove emocije, asamim tim omogu}ava da sazrevamo kaoljudi. Da se povezujemo medjusobno ibolje razumemo. Otkriva nam karakterena{eg mentaliteta na duhovit ili setan, alive{t na~in i svakako ~ini da ne zaboravimoko smo i odakle dolazimo.

Ovogodi{nji Srpski filmski festival}e se odr`ati od 29. novembra do 3.decembra, na dve lokacije, u Pickwickteatru u Park Rid`u i nekada{njem Muviku,a sada AMC teatru u Rozmontu.

Prve dve projekcije i sve~anootvaranje odr`a}e se u Pickwick teatru uPark Rid`u, a ostala tri dana i {est projek-cija u (nekada{njem Muviku) AMC teatruu Rozmontu.

Ovogodi{nji festival otvori}e filmvelikog Emira Kusturice “NA MLE^NOMPUTU“, koji je svoju premijeru imao nafilmskom festivalu u Veneciji i osvojio

nagradu “Mladi zlatni lav“. U filmu poredtoga {to re`ira, Emir Kusturica igra iglavnu ulogu. I kako to obi~no biva uKusturi~inim filmovima, i ovaj put igraodli~na gluma~ka ekipa, SlobodaMi}alovi}, Monika Belu~i, MikiManojlovi}, Sergej Trifunovi} i drugi, aKusturica nas svojom magijom i ume}emve{to vodi i kroz ovo svoje umetni~ko delo.

Iste ve~eri pored sve~anogotvaranja gledaoci }e imati prilike dapogledaju odli~an dokumentarni film, kojiosvaja nagrade na mnogobrojnim interna-cionalnim festivalima dokumentarnog filma“OBE]ANJE“ ili “The Promise“. Ovo jesimpati~na pri~a bra~nog para iz Francuske,koji pronalaze odgovaraju}e plodnozemlji{te za vinogradarstvo i proizvodnjudobrog vina u ve} u~malom selu Rogljevuu Timo~koj krajini. [ta }e se kasnije desi-ti, pogledajte u filmu.

Drugi dan je predvidjen za pro-pratne programe i gala prijem za na{e gosteiz Srbije, kao i sponzore festivala, popozivu.

U petak, 3. decembra u AMC

teatru u Rozmontuu u 19 sati prikazuje sedokumentarni film o nekada popularnombendu “Lutaju}a srca“, pod nazivom“ARHIV EMOCIJA“, a u 20 sati ljubiteljifilma }e imati prilike da pogledaju odli~anfilm na{eg velikog reditelja GoranaMarkovi}a “SLEPI PUTNIK NA BRODU-LUDAKA“.

To je pri~a o poslednjim danima`ivota na{eg pripoveda~a Petra Ko~i}a,koju je snimila produkcijska ku}a RTSpovodom 100 godina od rodjenja ovogpisca, kao i stogodi{njice Velikog rata.

U subotu, 2. decembra u 19 satine propustite odli~an dokumentarno-igranifilma “PANTA REI“ o `ivotu Ljubi{eSamard`i}a, o njegovim najlep{im inajte`im momentima u `ivotu i radu.

U 20:30 je prikazivanje, kako tofilmski kriti~ari ka`u, na{eg najboljeg filmau ovoj godini, predstavnika Srbije u trci zaOskara za film sa stranog jezi~kogpodru~ja, “REKVIJEM ZA GOSPODJU J“.Re`iju ovog filma potpisuje Bojan Vuleti},a glavnu ulogu igra mnogonagradjivanaMirjana Karanovi}.

U nedelju 3. decembra ima}emopriliku da pogledamo dva igrana filma. Od17 sati je ”VOJNA AKADEMIJA 3“, azatim odli~na komedija ”JESEN SAMU-RAJA“.

Iste ve~eri na sve~anom zatvaran-ju festivala podeli}emo plakete na{im gos-tima za u~e{}e na na{em Srpskom film-skom festivalu ^ikago.

Sa nama }e se tokom festivaladru`iti go{}e iz Srbije, glumice Ma{a Daki}iz filma “Slepi putnik na brodu ludaka“ iHristina Popovi}, protagonistkinja filma“Jesen samuraja“, a koju ste imali prilikeda vidite do sada u nekoliko filmova kao{to su: “Mali Budo“, “Biser Bojane“,“Pored mene“ i mnogi drugi.

Medju gostima iz Srbije bi}e ina{i pro{logodi{nji i ovogodi{nji sponzorifestivala, predstavnici kompanijeTELEKOM.

Veliko hvala sponzorima igledaocima, na razumevanju na{ih naporada vama, ljubiteljima sedme umetnosti,predstavimo najnovija i najbolja filmskaostvarenja iz Srbije. S.B.

SPOJENI FILMOM, VODJENI LJUBAVLJU

“NA MLE^NOM PUTU“Re`ija: Emir Kusturica

Uloge: Monika Belu~i, Sloboda Mi}alovi}, Miki Manojlovi}, Emir Kusturica...

Veliko nam je zadovoljstvo da vas pozovemo na peti, sada ve} tradicionalni Srpski filmski festival ^ikago 2017.

SRPSKI FILMSKI FESTIVAL

^IKAGO 2017.

Ratno je prole}e. Svakog dana,mlekad`ija prelazi borbenu liniju na mag-arcu izbegavaju}i metke kako bi preneosvoj dragoceni tovar vojnicima. U toj mis-iji prati ga sre}a, voli ga prelepa seljanka,pred njim je mirna budu}nost... I sve bivabaš tako do dolaska misteriozne Italijankekoja }e preokrenuti njegov `ivot nagla-va~ke. Tu otpo~inje pri~a o strastvenoj izabranjenoj ljubavi koja }e ih oboje ubac-iti u niz fantasti~nih i opasnih avantura.Pridru`i}e im se sudbina i ~ini se da niko iništa ne}e mo}i da ih zaustavi...

Narativ filma sastoji se iz tri dela, ukojima se prikazuju tri razdoblja u `ivotujednog ~oveka: vreme u kome je sre}nimlekad`ija tokom rata, zatim njegoverizi~ne podvige i bujaju}u romansu sa`enom koju voli, kao i njegov kasnijimonaški `ivot, kada se prise}a burneprošlosti, kako sopstvene, tako i svojezemlje. Pri~a o ljubavi i ratu.

Filmska kritika I“Na mle~nom putu“: Knedla u grlu,

suza u oku...Ukratko, “Na mle~nom putu“ Emira

Kusturice je impresivan film, raskošan ibogat vatromet lepote, sete, gor~ine,bola, uznesenosti, o~aja, spoznaje...

Burleskno, furiozno, razigrano, glas-nom muzikom i neodoljivom duhovi-toš}u protkano.

Radnja se odvija u vreme ratova za ras-pad Jugoslavije, a njihov grotesknibesmisao i u`as koji je postao svakod-nevica, te obezvredio i smrt i `ivot,sna`an su segment filma i zapravo antirat-ni manifest.

Ljubavna pri~a izmedju Koste (EmirKusturica) i Neveste (Monika Belu~i) ~inida je “Na mle~nom putu“ pre svegaljubavni film.

Uzbudljiv, sna`an, potresan... Više jeod muško-`enskog odnosa. To je apo-teoza ljubavi kao na~ina mišljenja.

“Ti ne znaš ništa o meni“, re}i }e ona utrenutku kad su se sakrili od svih. “Kakveto veze ima... Znam da se udaješ, i znamkako je meni“, odgovori}e joj.Jednostavno, upola glasa. A kad osetipotrebu da mu ka`e kako je prepoznalasebe u njemu, kako ju je privukla njegovanesre}a, isto tako, iz dubine utrobe,kaza}e: “Nemoj, nemoj. Moja duša jezaklju~ana za nesre}e. Nema više mesta.Nit šta vidim, nit šta ~ujem“.

Re~ima “Kad je ljubav prava, srce igrakao Maradona“, definisa}e junaciose}anje ljubavi, a sna`an segment filmaje ljubavni trougao: Nevesta (M. Belu~i),Kosta (E. Kusturica) i Milena (S.Mi}alovi}), koja je zapravo najve}i gubit-nik.

Dobar deo filma, ta~nije ~itav središnji

deo, jeste epopeja njihovog(Neveste i Koste) bega od progo-nitelja. Ljubav }e uspeti da ihzaštiti sve do pred kraj. Ta~nije,štiti ona i kad smrt uzme svojdanak. Štiti i kad boli. Hvalevredne gluma~ke role izneli sureditelj u glavnoj muškoj ulozi,~udesni Miki Manojlovi}, SlobodaMi}alovi}, koja je stekla nez-vani~nu etiketu srpske MonikeBelu~i, upe~atljivi Novak Bilbija,slavna italijanske glumica MonikaBelu~i i drugi.

Filmska kritika II“Na mle~nom putu“ Emira

Kusturice predstavlja kuriozitet usrpskoj filmskoj ponudi. U pitanjuje ostvarenje kome savršeno pasuje epitet“raskošan“. To obilje, to prelivanje krasisve aspekte ove ljubavne drame sa ele-mentima fantastike smeštene u bosanskuvrlet tokom ratnih 1990-ih. Kusturica je umedjunarodnim okvirima najpoznatiji inajpriznatiji srpski reditelj, umetnik koji usvojoj kolekciji ima odli~ja iz Kana,Venecije i Berlina.

Kusturica glumac posti`e odgovara-ju}i ton, u njegovim plavim o~ima semešaju seta i nada, a posebno su efektnescene u kojima deli ekran sa svojim part-nerkama – Monikom Belu~i i Slobodom

Mi}alovi}. Slavna italijanska glumica je,naravno, glavni mamac, a njenafetišizacija je nešto što se o~ekivalo i štoje, treba naglasiti, Kusturica veomauspešno sproveo u delo. Ipak, bez obzi-ra na upe~atljivu i centralnu ulogu itali-janske glumice, Sloboda Mi}alovi} jeuspela da se izbori za poziciju domi-nantne “rasne crnke“. Zaista, bilo jepravo zadovoljstvo gledati je u njenojprvoj pravoj velikoj filmskoj roli. UlogaMilene, otresite mlade `ene nesre}nozaljubljene u Kostu i @agine sestre koja jeorganizovala njegovo “ven~anje naslepo“ sa Mladom, odli~no joj je legla.

F E S T I V A L I

15Novembar 2017. www.serbianmirror.com

“OBE]ANJE“ – “THE PROMISE“Re`ija: @eljko Mirkovi}“Obe}anje“ je film o neobi~nom poduhvatu

jedne francuske porodice koja se nastanila u seluRogljevu kod Negotina, kako bi zajedno sa meš-tanima proizvodila organsko vino za medjunarod-no tr`ište.

Iznenada, u mestu iz kojeg svi `ele da odu,pojavila se francuska porodica sa entuzijazmom iverom da su pronašli jedan od najboljih vinskihregiona na Balkanu, a mo`da i u Evropi.

Dolazak stranaca uneo je novu dinamiku uuspavano selo – kod nekih meštana je probudiovelike nade, a kod drugih veliki otpor i nepov-erenje.

“SLEPI PUTNIK NA BRODU LUDAKA“Reditelj: Goran Markovi}Uloge: Igor Djordjevi}, Tihomir Stani},

Ma{a Daki}, Aleksandar Djurica ...Tema ovog filma je poslednji period

`ivota znamenitog srpskog pripoveda~aPetra Ko~i}a, u duševnoj bolnici naGuberevcu, u okupiranom Beogradu 1916.godine. Scenario donosi depresivnu slikuBeograda pod okupacijom, u kojoj, natragikomi~an na~in, `ivoti lekara, osoblja ipacijenata u ludnici na Guberevcu grademetaforu o `ivotu “na slobodi i slobodnojteritoriji“.

Dok svuda okolo vlada okupacijski teror,smrt i razaranje materijalnih vrednosti, dotleu ovoj svojevrsnoj i apsurdnoj oazi mira, naovom “brodu ludaka“, vlada dubokorazumevanje, poštovanje i briga za bli`nje.A kada se na taj “brod“ ukrcaju slepi putnici (begunci od okupacijske vlasti) pronalaze}itu sigurno uto~ište od internacije, pri~a o Petru Ko~i}u postaje simboli~ka pri~a o sukobudobra i zla, o borbi prkosnog Davida sa bezdušnim Golijatom. Kroz sukob Petra Ko~i}asa Kostom Hermanom, sukob koji je zapo~et još mnogo godina ranije u Bosni dok jeKo~i} aktivno politi~ki delovao na liniji nacionalnog oslobodjenja, ovaj film otvara i jednudrugu, intimnu temu o ljudskoj zavisti zbog neposedovanja istinskog umetni~kog talen-ta. Patološka mr`nja nedarovitih a mo}nih, njihova potreba da progone i da se svetesvakom ko je imalo slobodnijeg duha i talenta, data je ovde na uzbudljiv, kroz niz `alos-nih prizora ljudske mizerije i duševnog pada.

Realizacijom ovog filma RTS se pridru`io obele`avanju stogodišnjice smrti zna-menitog srpskog pripoveda~a Petra Ko~i}a. Ujedno je ovo još jedan vidljiv i zna~ajandoprinos RTS-a obele`avanju stogodišnjice Velikog rata 1914 – 1918.

“LUTAJU]A SRCA – ARHIV EMOCIJA“Re`ija: Oliver Paunovi}Film o legendarnoj niškoj grupi “Lutaju}a srca“

pod nazivom “Lutaju}a srca - arhiv emocija“,svedo~anstvo je o sedamdesetim godinama 20.veka, kada je ovaj akusti~ni trio svojim baladamaosvajao prostor Jugoslavije i Balkana.

U filmu govore i mnoge poznate li~nosti poputZdravka ^oli}a, Kornelija Kova~a, Radoša Baji}a,Radeta Radivojevi}a, Bilje Krsti} i mnogih drugih.

“REKVIJEM ZA GOSPODJU J“Re`ija: Bojan Vuleti}Uloge: Mirjana Karanovi}, Jovana

Gavrilovi}, Danica Nedeljkovi}, Vu~i}Perovi}, Mira Banjac, SrdjanTodorovi}...

Na dan smrti zeca, svog ku}nog lju-bimca Gospodja J (Mirjana Karanovi}),skromna sredove~na `ena, bivšaadministrativna slu`benica, odlu~ujeda sahrani svog ljubimca, operesudove, ode u prodavnicu, pronadjestari porodi~ni pištolj, i za pet dana, nadan kada je umro njen mu`, izvršisamoubistvo. Gospodja J je odlu~ila daode do kamenoresca i plati svoju slikuna nadgrobnom spomeniku, vratipozajmljenu stolicu komšinici sa prvogsprata, prvi put vidi hipermarket ukojem radi njena starija }erka Ana,poka`e svojoj mladjoj }erki Koviljkikako da se brani, podigne otpremninuiz propale fabrike u ste~aju i ispravi slovnu grešku u svom imenu u krštenici.Gospodja J je sve to odlu~ila, ali da bi sve to zapo~ela potrebna joj je samo jednaoverena potvrda-uverenje o radnom sta`u za poslednjih 20 godina, i to u zemljikoja upravo prolazi kroz tranziciju i sveobuhvatnu reformu administracije, što æebiti veoma komplikovano. @iveti u tranziciji je komplikovano, a umreti još komp-likovanije.

Film je svoju svetsku premijeru imao na Berlinskom filmskom festivalu 13. febru-ara 2017. godine, a premijeru u Srbiji na FEST-u 4. marta 2017. godine.

Film je srpski kandidat za 90. nagradu Oskar u kategoriji dugometra`ni igrani filmna stranom jeziku.

“JESEN SAMURAJA“Re`ija: Danilo Be}kovi}Uloge: Petar Strugar, Hristina Popovi},

Nikola Kojo, Sergej Trifunovi}...Film “Jesen samuraja“ je romanti~na

komedija sa elementima sportskog filma.Glavni junak Vladica (Petar Strugar) je pro-fesionalni karatista, šarmantni bonvivankoji je nekada bio veliki talenat, ali nijenapravio veliku karijeru zbog prevelikesklonosti ka provodu i no}nom `ivotu. Pookon~anju karijere vra}a se u rodni grad izaljubljuje se u Sne`anu (Hristina Popovi}) ivezuje za nju i njenog malog sina Vukašina.Vladica `eli da se brine o njima, ali shvatada ne ume da radi ništa osim karatea.Njegova potraga za poslom koji bi muomogu}io da brine o porodici koju je upra-vo po~eo da stvara, dovodi ga u nizurnebesno komi~nih situacija.

“VOJNA AKADEMIJA 3“Re`ija: Dejan Ze~evi}Uloge: Bojan Peri}, Branko Jankovi}, Ivan

Mihailovi}, Jelisaveta Orašanin...“Vojna akademija 3 ili Novi po~etak je srpski

film iz 2016. i predstavlja nastavak filma “Vojnaakademija 2“ iz 2013. godine.

Junaci koji su osvojili srca miliona. Neki noviklinci.

“PANTA REI“Re`ija: Ljubiša Samard`i}Dugometra`ni dokumentarac Ljubiše

Samard`i}a, “Panta Rei”, ima}e svoju USpremijeru na našem festivalu, a takodjeceo festival je posve}en ovom velikomglumcu. Film donosi prikaz jednog vre-mena, dat kroz svedo~anstvo slavnogglumca i reditelja. Po~ev od skromnogdetinjstva u posleratnoj Jugoslaviji, prekoputešestvija do Beograda, studija naAkademiji za film i TV i, kona~no, doplodne i uspešne karijere glumca, LjubišaSamard`i} oslikava portret doma}e kine-matografije ~iji je integralni deo ve} du`eod pola veka.

“Panta rei“ je dokumentarni prikazjednog vremena, kroz svedo~anstvoglumca i reditelja Ljubiše Samard`i}a.

Film oslikava zlatno dobajugoslovenskog filma od pedesetih godina prošlog veka do danas. Kao narator,Ljubiša vodi gledaoca kroz kola` sa~injen od anegdota i sete, filmskih inserata ibogate arhive, ~ime poredi sadašnjost i prošlost kroz svojevrsni filmski “memoar“,koji je istovremeno i li~ni dnevnik, i detaljna istorija doma}e filmske, televizijske, kul-turne i umetni~ke scene.

Izjava Ljubiše Samard`i}a:Uvek sam se trudio da iskreno prenesem svoje utiske iz `ivota na film. Ovo je

sa`eti deo moje bogate filmske, ali i `ivotne pri~e. Oslanjao sam se na veliki brojdokumentarnih kreacija velikih majstora. U mom dokumentarcu je samo deli} impre-sija iz `ivota i mojih dela. Ponosim se što sam deo filma posvetio autorima i pošto-vaocima filma bivše Jugoslavije, izjavio je Ljubiša Samard`i} u poslednjim danimasvog `ivota.

16 Novembar 2017.

P O R U K E

P O R U K E

17Novembar 2017. www.serbianmirror.com

Novembar 2017.

J U B I L E J I

16. GODI[NJICA OGLEDALA

Legendarni Alija Dalipovi} - peva~ i urednik ivoditelj programa "Romski dukat".

Milan Glogovac u ulozi Ar~ibalda Rajsa

Konzul `eran Dejan Radulovi} jeizrazio podr{ku i zna~aj u

dugogodi{njoj saradnji Ogledala i Gen. konzulata R. Srbije u ^ikagu.

@enska etno peva~ka grupa “SOKO” osve`enje u programu

Recital - ~lanovi srpskog pozorista MS, sa najmladjom u~esnicom Sa{om Zgonjanin

Tamburaski orkestar Joa Kirina

Umetnica Gordana poklonila je slikuportret S. Petrovic, koju je specijalno

za ovu priliku naslikala.

18

J U B I L E J I

Najstarija i najmladja go{}a na proslavi -Kosara Savki}, 96 i Sa{a Zgonjanin, 7 godina,

19Novembar 2017. www.serbianmirror.com

Ogledalo je 15. oktobrasve~ano sa svojim prijateljima i~itaocima proslavilo svoj 16-ijubilej.

Uz kulturnoumetni~ki programkoji je vodila na{a neprevazidjenaMilka Kova~evi}, nekada{nji spikeri voditelj RTV Sarajeva.

Umetni~ki deo programa su iovaj put uprili~ili glumci srpskogpozori{ta Mira Srem~evi}, koji su{aljivom poezijom ulep{ali raspo-

lo`enje prisutnih, a posebnu pa`njuprivukla je najmladja u~esnicarecitala Sa{a Zgonjanin.

Osve`enje programu pru`ila jeodli~na `enska peva~ka grupa“Soko”, koja je etno pesmama saKosova dala poseban ton nostalgi-je.

Dobrom raspolo`enju doprineoje tambura{ki orkestar Joa Kirina, au kasnijim satima veseloj atmosferisu doprineli Sa{a Mini} i Jasmin Ili},

pa je slavlje trajalo do ranih jutarn-jih sati.

Ovom prilikom redakcijaOgledala se iskreno i od srca zah-valjuje svim gostima koji su naspodr`ali moralno i finansijski.

Hvala sponzorima: PetruJovanovi}u vlasniku Tuscano’srestorana u ~ijem smo ambijentuproslavili na{ jubilej, kao i lepopripremljenoj ve~eri. Takodje sezahvaljujemo Sandi i Slavi

Damnjanovi}, vlasnicima Snady’sBakeri prodavnice na sponzorstvuhrane.

Veliko hvala svim u~esnicimaprograma.

Od srca svima iskreno hvala napodr{ci i prijateljstvu.

Bez svih vas ne bi bilo niogledanja u Ogledalu svih ovihgodina. Samo zajedno mo`emo darastemoi istrajemo.

Redakcija

PROSLAVA JUBILEJA OGLEDALA

20 Novembar 2017.

P R I ^ A O G L E D A L A

VA[E NOSTALGI^NE PRI^E

Autor: Predrag Radovi}

Svetinje u duborezu na vrati-ma Gra~anice tu su da naspodsete da se moramo jed-

nom zauvek sabrati, da bi onimakoji su rodjeni ovde a srpske sukrvi, pokazivali put na koji semoraju nekada spremiti i vrata krozkoja moraju pro}i kada osete danisu biljke bez korena i kada re{eda potra`e sebe u dubinama svojihpredaka

Ven~ani za samo}u,daljinu i odba~enost, re~eni da odui potra`e ne{to iza proklete linijegde ih niko ne poznaje, `eli, nitio~ekuje, izgnanici dobro znaju daje `ivot borba i nesre}a, da jesvaka radost trenutna i nestvarna ida ma koliko dugo trajala nestanebrzinom treptaja oka.

Ali isto tako se ipojavljuje. Naro~ito onda kadanesre}a postane prijatelj. Pojavi seu {apatu, pokretu, u treptaju oka. Itako su mene jedne ve~eripogledale zelene o~i pustinjske lep-otice. Nisam verovao da gledaju umene sve dok nije do{la za moj{ank i polu zvani~no rekla:

- Va{e o~i umeju dapri~aju...

Njega ni rodjena majkane poznaje, rekao joj je moj pri-jatelj.

I od tog popodneva meprou~ava, otkriva moje tajne, kopapo mojim ranama i nestvarno upor-na ometa me u propadanju. I mislida }e me upoznati.

– Kada }emo u Srbiju?Volela bih da vidim od ~ega sistvoren i gde si odrastao... – pitalabi me ~esto.

Na ta pitanja naj~e{}esam izbegavao odgovor.

– Vodi}u te svuda, svet jeveliki a Srbija je mala, `ivot jestvoren za sre}u, a Srbija je mestogde se najlep{e na svetu tuguje. Mito zovemo odlazak u kafanu, a ti tone bi razumela. Ima vremena, {aliobih se i izbegavao odgovore.

Ali vreme je prolazilo amlada Izraelka nije odustajala odsvoje namere. Morao sam unedostatku izgovora ne{to i dasmislim.

- Pokaza}u ti ne{to zapo~etak. Treba mi samo jedansun~an dan i malo tvog vremena.Vodi}u te negde, mada to ne}e bitiSrbija, ali Srbi su ~udan narod,svuda su po svetu po ne{to ostavilii sebi i drugima.

Jutarnje oktobarsko suncekupalo je ridju kosu izraelske rat-

nice dok se auto probijao spored-nim neuglednim putevimasme{tenim medju kukuruznimpoljima i farmama ju`nogViskonsina. I tako, posle nekih dvasata vo`nje na{li smo se na kapijimanastira Nova Gra~anica. Dvabogoslova ljubazno su nampo`elela dobrodo{licu a moja malaJevrejka po prvi put u `ivotu na{lase ispred jedne srpske bogomolje.

– Ovo je, Re, mala

Srbija, ovde na severu Ilinoisa,po~eo sam da joj obja{njavam.Pomalo paradoksalno, ali ovaj srp-ski duhovni centar nastao je dalekood ku}e zahvaljuju}i prastaroj srp-skoj boljci, neslozi. Pri~ao sam tiranije kako smo bili izdani odstrane Engleza i predati na nemilostkomunisti~kim krvolocima.

A onda su ti komunistiuspeli da zavade i podele na{udijasporu po svetu, i tako se i na{aCrkva podelila. Nedaleko od ovog,postoji jo{ jedan stariji manastir. Aovaj su posle rascepa u Crkvipo~eli da grade takozvani“Raskolnici“. Bogu hvala, raskoladanas vi{e nema i do{lo je dopomirenja, a ako je ne{to iz tog zladobro ispalo to su novoizgradjenecrkve {irom sveta.

Hodi, da ti poka`em. Ovoje danas i bogoslovija i sedi{tena{eg episkopa. A crkva jeposve}ena Presvetoj Majci Bo`ijoj.Ispred tebe je jo{ jedna velika srp-ska bol, Re. Ova crkva verna jekopija jednog srednjovekovnog srp-skog manastira, Gra~anice.Gra~anica je biser Kosova, aKosovo je srpski Jerusalim. I vi{eod toga. Ono je Re i srpski zavet,i srpska suza, a mo`da i kazna zasrpsku neslogu. Polovina mog bi}aje sa Kosova. O~eva polovina, onakoja me je uporno poricala iodbacivala. Mo`da sam ti tu hteoto da priznam ili ne i sli~an, svoje

poreklo vi{e ra~unam i vezujem zamajku.

Dok obilazimo crkvupokazujem joj vrata na ulazimaisklesana u duborezu i nastavljam:

– Na ovim vratima Re,mo`e{ da vidi{ duboreze sa slika-ma dvadesetak najva`nijih i naj-dragocenijih srpskih svetinja.Gra~anica, Sopo}ani, Studenica,De~ani... sve su ih istesali na ulaz-ima da se setimo da ulaze}i u ovaj

hram ulazimo u sve srpske svetinje,da se tada sastajemo sa svim na{imsvetim kraljevima koji nisu `alilitruda da ih podignu i ostave namai da se sjedinjujemo sa svim na{imsvetiteljima koji su i za `ivota nazemlji, a sada na nebesima,neprekidno molili i jo{ uvek moleTvorca za nas neslo`ne.

Tu su i da nas podsete dase moramo jednom zauvek sabrati,ako ne telima onda duhom mi kojismo se vekovima tako cepali, ras-turali, rasipali i odvajali. I naravno,da bi onima koji su rodjeni ovde asrpske su krvi pokazivali put nakoji se moraju nekada spremiti i

vrata kroz koja moraju pro}i, kadaosete da nisu biljke bez korena ikada re{e da potra`e sebe u dubi-nama svojih predaka.

Oduvek sam verovao dafreskopisci pravoslavnih crkavamoraju dota}i i du{e onih koji nisupravoslavni. Ali nikada pre toganisam tuda dovodio strance. U{lismo u crkvu a ja sam joj {apatomobja{njavao.

– Freskoslikarstvo je, Re,odlika pravoslavnih. Tu smorazli~iti od ostalih hri{}ana.Katolici imaju svoje kipove i tekpo neku ikonu ili fesku, a na{e sucrkve islikane freskama. ~esto samrazmi{ljao kako li su to radili usrednjem veku. Ova crkva je novi-jeg datuma i freske na zidovima susve`e ispisane. Ali svaka freskakoju ovde vidi{ je kopija neke odfresaka iz Srbije. One kod ku}e suvekovima stare, neke je vremeo{tetilo, ali mnoge se ubrajaju usam vrh svetskog duhovnog blaga iza{ti}ene su.

Uvek kada dodjem ovdeosetim se blagoslovenim da ipak

nisam sam uovom svetudaleko do ku}e,da mogu da ose-tim njihovo pris-ustvo na molitva-ma i da se uprkostome {to samneka vrsta dobro-voljnog izgnanikaosetim ponosnimna ono {to jesam

Njihovoslikanje dug je iskup posao i deloje naro~itih umet-nika, freskopisaca,koji bi po pravilutrebalo da vodebogougodan `ivotne bi li se nebesaprikazala kroz nji-

hov rad i nama, obi~nim vernicima.Srpska sirotinja u Americi nije`alila priloge i freske koje vidi{islikao je jedan od najboljihikonopisaca dana{njice, otac TeodorJurevi}. I sve su slikane u takoz-vanom Vizantijskom stilu, u akri-liku, na suvom malteru. Slike su,Re, u Pravoslavlju isto {to i na{asveta knjiga Jevandjelje u boji.

Pomalo podse}aju nade~ije crte`e da bi i najprostijipreko njih mogli da razumeju sveture~. U srednjem veku one su bileputokaz mnogobrojnim nepismeni-ma, koji nisu umeli da ~itaju ali supreko njih razumeli o ~emu

sve{tenici govore. I za razliku oddrugih vrsta slikarstva, ikonopiscipo~inju sa tamnim bojama i idu kasvetlim, da du{ama vernikapomognu da i oni krenu od tameka svetlosti.

Ovde su, Re, moji sveci,moji mu~enici, moji idoli i uzori,moji putokazi. Uvek kada dodjemovde osetim se blagoslovenim daipak nisam sam u ovom svetudaleko do ku}e, da mogu da ose-tim njihovo prisustvo na molitvamai da se uprkos tome {to sam nekavrsta dobrovoljnog izgnanika ose-tim ponosnim na ono {to jesam.

A ova mi je freska jakodraga.

Ovaj ~ovek sa bradom ikrstom u ruci, isti je onaj ~iji jespomenik podignut u dvori{tu man-astira. To je na{ mu~enik, generalMihailovi} i njegova vojska. Pri~aosam ti ranije o ~etnicima.Pravoslavlje, Re, to je kao kadima{ najvredniji dijamant na svetui ne da{ nikome da ti ga uzme, ato nekada iziskuje `rtvu. I moj jenarod tu `rtvu prinosio krozvekove, ne `ale}i da umre zaistinu. Mislim da nema nijednognaroda koji je toliko krvario zaHrista kao {to su to ~inili mojiSrbi.

Dok je zelenooka lepoticaskamenjena gledala poluotvorenihusta freske svuda oko sebe u hramsu po~eli da ulaze monasi ibogoslovi.

– Po~inje ve~ernja slu`bauskoro, {apnuh. Ako ho}e{mo`emo da krenemo.

– Nikako! Ho}u daostanem.

Proveli smo molitvusvako u svojim mislima. Ne znamkakav je utisak na nju ostavilopojanje na, za nju nerazumljivom,crkvenom jeziku ali smo iz crkveiza{li }utke i seli na obli`nju man-astirsku klupu. }utala je jednovreme a onda se okrenula ipogledala me skoro suznim o~ima:

- Kako si mogao? Ako jeovde sve ovako nestvarno kako lije tamo, kako si mogao sve to daostavi{? [ta te je to toliko slomilo,za{to nikada ne pri~a{ o tome? Iza{to ne `eli{ da ide{?

]utao sam i grizao usnu.Zatekla me je, gledao sam jepomalo zbunjeno. Trudio sam se dami ne odlutaju misli. Da li zato {toje shvatila da pored sebe ipak ima~udaka ili zato {to je pomislila daje malo preterala ne znam, alinjeno lice dobilo je meni dragosmeh.

Mala Srbija na severu IlinoisaFo

togr

afije

: P.

Rad

ovi}