Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2020. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

1-15. mart 2020.Broj 445, Godina 17

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaUsvojena Strategije razvoja digitalnih veština Vlada usvojila Strategiju industrijske politike od 2021. do 2030. GodineUvođenjem digitalizacije građani dolaze do lakšeg ostvarivanja pravaUsvojen Program korišćenja sredstava Fonda za finansiranjeaktivnosti i mera unapređivanja razvoja u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva u 2020. godini

Sa domaće scenePlaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju Јуtарње ИТ новости у Новом СадуKonferencija „Žene u inženjerstvu“.RS домен - дванаест година достојан поверењаIKT infrastruktura zasnovana na 5. generaciji mobilnih mreža raspolaže izuzetnim potencijalomVaš vebsajt je vaš izlog, pogledajte www.naklik.rs

441 preduzetnika prekinulo delatnost posle primene testa samostalnosti

Obeležen Dan broja PI

Sa svetske sceneKorona virus pogađa zalihe telefona

Stranica | 2

Usvojena Strategije razvoja digitalnih veštinaBEOGRAD, 1. mart 2020. Vlada Republike Srbije usvojila je 27. februara 2020 Strategiju razvoja digitalnih veština u Repiblici Srbiji za period od 2020-2024. godine.Opšti cilj Strategije razvoja digitalnih veština 2020 – 2024, je unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući pripadnike osetljivih društvenih grupa, radi omogućavanja praćenja razvoja informaciono komunikacionih tehnologija u svim oblastima i obezbeđivanja potreba privrede i tržišta rada. Shodno tome, posebni ciljevi su unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržište rada, kao i celoživotno učenje IKT stručnjaka.Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, je ocenila da je ovim pokrenut proces uključivanja celokupnog stanovništva i privrede u digitalno društvo I da je „Vlada Srbije prepoznala je značaj digitalizacije za celokupni ekonomski i društveni progres, ali i potrebu da u ubrzanom tehnološkom razvoju ne izgubimo iz vida i pojedine pripadnike i pripadnice našeg društva. Donošenje Strategije razvoja digitalnih veština upravo omogućava podizanje digitalne pismenosti svih građana, počev od najmlađih koji su i najugroženiji, ali i starijih sugrađana, ženske populacije i drugih ranjivih grupa“. Ona je upozorila da je jedna od najvećih opasnosti tehnološkog ubrzanja, sa kojom se suočavaju i visoko razvijene svetske ekonomije, stvaranje i produbljivanje digitalnog jaza među stanovništvom, koji proizvodi ogromne ekonomske razlike.

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

Vlada usvojila Strategiju industrijske politike od 2021. do 2030. godine BEOGRAD, 5. mart 2020. Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici, na predlog Ministarstva privrede, usvojila Strategiju industrijske politike od 2021. do 2030. godine.Ovaj dokument daje novi strateški okvir za poboljšanje konkurentnosti srpske industrije i unapređenje njene pozicije na međunarodnom tržišu.Strategija je izrađena uz donatorsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koja je podržala rad ekspertskog tima i sprovođenje javno-privatnog dijaloga uz pomoć Privredne komore Srbije.Strategija sadrži sveobuhvatne reformske korake u oblasti industrijskog razvoja i prožima veliki deo privrednih aktivnosti, a poseban akcenat je stavljen na prerađivačku industriju.Tokom izrade strategije uspostavljena je saradnja sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući predstavnike privrede, nauke, Vlade i civilnog društva.Vizija strategije je otvorena, regionalno i globalno konkurentna, investiciono aktivna, obrazovana, inovativna i digitalno transformisana industrija Srbije koja snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana.Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je ovim povodom da će kao i do sada, centar nove industrijske politike biti ljudi i njihova znanja i veštine, kao i dalje ulaganje u inovacije, digitalizaciju, automatizaciju i infrastrukturu, kako bismo kreirali privredu koja je međunarodno konkurentna i sposobna da pobeđuje u novoj, globalnoj tržišnoj utakmici. Cilj strategije je podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije - konkretno, konkurentna industrija daje značajan doprinos visokom održivom ekonomskom rastu, merenom stopom rasta nacionalnog BDP-a i boljem kvalitetu života građana Srbije, merenim visinom BDP-a po stanovniku.Sve mere u strategiji su usklađene sa postojećim programima Vlade Srbije i aktivnostima donatorskih organizacija (Evropska unija, Svetska banka i svi bilateralni donatori).U posebnom fokusu će biti: digitalizacija, inovacije, cirkularna ekonomija i sve aktivnosti u vezi sa edukacijom i promocijom.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 4

Uvođenjem digitalizacije građani dolaze do lakšeg ostvarivanja pravaBEOGRAD, 6. mart 2020. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević poručio je danas da je obaveza države da svojim građanima obezbedi ostvarenje svih prava koja im po zakonu pripadaju, što će se uvođenjem sistema socijalna karta, na mnogo brži, efikasniji i transparentniji način omogućiti svakom državljaninu naše zemlje.Đorđeviće je govoreći u okviru konferencije eUpravi „Iskra za budućnost“ koju je otvorila predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, istakao da se, kada je u pitanju uvođenje sistema socijalnih karata, trenutno sprovodi druga faza, koja podrazumeva izradu zakona o socijalnim kartama. On je podsetio da je resorno ministarstvo prva državna institucija koja je svoj servis i aplikacije premestila u jedinstven Data centar i svu dokumentaciju objedinilo na jednom mestu. Ministar je naveo da je Srbija, kada je u pitanju digitalizacija i pružanja E-usluga, napravila veliki pomak za kratko vreme i to sve zahvaljujući podršci predsednika Srbije Aleksandra Vučića i neverovatnoj hrabrosti predsednice Vlade Ane Brnabić, koja je smelo uvela našu zemlju u ovaj, nimalo lak i veoma kompleksan proces, a sve u cilju pružanja još bolje usluge našim građanima.Đorđević je napomenuo da Vlada Srbije pored obezbeđivanja boljeg materijalnog položaja građana, aktivno radi na pružanju usluga na najvišem mogućem nivou, što u mnogim segmentima utiče na bolji kvalitet svakog državljana naše zemlje. On je naveo jedan od projekata kojim građani na mnogo lakši način ostvaruju svoja prava, a koji sprovode Vlada Srbije, resorno ministarstvo i Kancelarija za IT, jeste „Bebo dobro došla na svet“ i okviru njega sistem „E-beba 1“ i „E – beba 2“. Ovaj sistem uklanja sve administrativne poteškoće koje su do sada postojale i skraćuje vreme koje su naši građani morali da provedu na šalterima. Pored prijave rođenja deteta, roditelji na lakši način mogu da podnose i prijave za ostvarivanje roditeljskog dodatka, što je od velikog značaja, zaključio je ministar.

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 5

Usvojen Program korišćenja sredstava Fonda za finansiranje aktivnosti i mera unapređivanja razvoja u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva u 2020. godiniBEOGRAD, 5. marta 2020.-Vlada Repuiblike Srbije je na sednici održanoj 5 marta 2020 usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za finansiranje aktivnosti i mera unapređenja i razvoja oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva u 2020. godini Iznos sredstava Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za finansiranje aktivnosti i mera unapređenja i razvoja oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva u 2020. godini (u daljem tekstu: Program) utvrđen je iznos u visini od 2.282.628.000 dinara za realizaciju programskih aktivnosti, i to: 1) širokopojasna komunikaciona infrastruktura; 2) razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture; 3) razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji „Povezane škole” – Faza II. Namena sredstava Programske aktivnosti sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo), u cilju: 1) unapređenja širokopojasne komunikacione infrastrukture kroz izgradnju nedostajuće pristupne infrastrukture u ruralnim naseljima i povezivanjem javnih ustanova i domaćinstava na širokopojasnu mrežu; 2) povezivanja osnovnih i srednjih škola, ostalih ustanova obrazovanja, ustanova nauke i ustanova kulture na obrazovnu i naučno-istraživačku računarsku mrežu Informacionokomunikacione ustanove „Akademska mreža Republike Srbije – AMRES”, putem iznajmljivanja veza i postavljanjem lokalne bežične mreže za pristup u svim školama, ostalim ustanovama obrazovanja, ustanovama nauke i ustanovama kulture; 3) razvoja informaciono-komunikacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji „Povezane škole” – Faze II.Raspodela sredstava Ukupan iznos sredstava za realizaciju

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 6

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju BEOGRAD, 4. Mart 2020-Omogućavanje instant plaćanja na prodajnom mestu (uz pomoć IPS QR kodova) predstavlja drugu fazu projekta uvođenja instant plaćanja u Srbiji, koji je NBS započela 2018. godine puštanjem u rad sistema za instant plaćanja – IPS NBS i to mesec dana pre početka rada sistema za instant plaćanje Evropske centralne banke – TIPS.Trenutno je u toku pilot-produkcija, što znači da banke (npr. OTP banka, Unicredit, Addiko, Mobi baka i druge) na ograničenom broju prodajnih mesta testiraju svoje unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo (za kupce) i rešenja za instant plaćanja (za trgovce), nakon čega se očekuje da će navedene aplikacije i rešenja biti ponuđeni svim korisnicima.Prvi trgovac koji će omogućiti plaćanje na svojim prodajnim mestima je Mercator S na preko 1.300 naplatnih mesta, i to preko svoje banke – Banka Poštanska Štedionica ad Beograd, što je za početak upotrebe ovog platnog instrumenta od velikog značaja.Prema prvom modelu, korisnik će doći na kasu, otvoriti aplikaciju svoje banke, kliknuti na ikonicu IPS pokaži (u momentu kada otvori aplikaciju na početnoj strani aplikacije će biti ikonice – IPS ili IPS pokaži i IPS skeniraj, od kojih će kliknuti na jednu), nakon čega će potvrditi svoj identitet unosom PIN-a, otiskom prsta, skeniranjem lica (u zavisnosti od toga za šta se opredelila banka koja mu je obezbedila aplikaciju).Drugi model ili IPS skeniraj, podrazumeva da kupac skenira IPS QR kod koji trgovac kreira (jedna od opcija je da se IPS QR kod generiše odabirom opcije instant plaćanja pojavi na ekranu mobilnog uređaja trgovca ili na POS terminalu). To će uraditi tako što će otvoriti aplikaciju banke na svom mobilnom telefonu, kliknuti na IPS skeniraj i kamerom na telefonu skenirati IPS QR kod koji je trgovac generisao, nakon čega će se kupcu u aplikaciji pojaviti iznos sa računa kupovine.Osoba koja plaća će zatim unosom PIN-a, otiskom prsta ili skeniranjem lica na svom telefonu potvrditi da je saglasna da se izvrši plaćanje, nakon čega će trgovac, za samo nekoliko sekundi, imati novac na svom računu. Dakle, instant plaćanje na prodajnom mestu biće lako, brzo i jednostavno, kupac neće morati kod sebe da ima novac, niti platnu karticu.

Sa domaće scene

Stranica | 7

Biće mu potreban samo mobilni telefon i da bude korisnik m-banking aplikacije one banke u kojoj ima otvoren platni račun. Štaviše, prednost korišćenja IPS QR kodova jeste ta što se oni mogu štampati i na računima velikih izdavalaca računa (poput javnih preduzeća – npr. Infostan ili EPS), te će i plaćanje računa biti znatno lakše. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić govorila je za RTS početkom februrara da se uveliko prelazi na e-trgovinu. Prema njenim rečima tokom 2019. godine imali smo 13 miliona transakcija e-komerca, građani su kupovali i plaćali na Internetu. Od toga sedam miliona transakcija obavljeno je na sajtovima domaćih trgovaca. Iz tog razloga, Narodna banka je ulagala upravo u ovoj oblasti. U specijalnoj laboratoriji, NBS je sa bankama i trgovcima radila na uvođenju mogućnosti plaćanja pomoću IPS QR koda koji se značajno razlikuje od običnog QR koda koji služi da se recimo upisuje poreklo robe i slične. Izvod iz teksta Marka Crnjanskog

Sa domaće scene

Stranica | 8

Konferencija „Žene u inženjerstvu“BEOGRAD, 5 mart 2020.-Inženjerska akademija Srbije, pod pokroviteljstvom Saveza inženjera i tehničara Srbije a u suorganizaciji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, IEEE Women in Engineering, Udruženjem Jednake mogućnosti, Udruženjem Intersection, Društvom za informatiku Srbije i Ženskim arhitektonskim društvom, organizovala je Konferenciju „Žene u inženjerstvu“. Prof. dr Nataša Gospić, inicijatorka skupa, imala je uvodno izlaganje pod nazivom „Potencijal u senci“. Govornice na Konferenciji su izložile istorijat i aktuelnu poziciju žena inženjera u razičitim oblastima – mašinstvu, elektrotehnici, vazduhoplovstvu, arhitekturi...O ženama informatičarkama govorila je prof. dr Dragana Bečejski Vujaklija, članica UO DIS. Ona je dala istorijski pregled učešća žena u informacionim tehnologijama, od Ejde Lavlejs, prve žene programera, do naših savremenica. Izložila je presek aktuelne pozicije žena u IKT u svetu i u Srbiji, kao i osvrt na mere koje se u Srbiji preduzimaju radi intenziviranja učešća žena u IT. Na kraju, dala je rezime sopstvenog dugogodišnjeg iskustva, uključujući i prepreke i uspehe studentkinja informatike kojima je predavala.Skup je bio solidno posećen, mada ne i adekvatno ispraćen u medijima.D.B.V.

Sa domaće scene

Stranica | 9

.RS домен - дванаест година достојан поверењаБЕОГРАД, 10. Март 2020.-Већ дванаест година национални .RS домен, чија је регистрација почела 10. марта 2008, први је избор највећег броја корисника интернета у Србији. Националним доменима .RS и .СРБ, као и интернет инфраструктуром захваљујући којој национални домени беспрекорно функционишу, управља Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

У недавно спроведеном истраживању тржишта, предузећа која су регистровала називе .RS домена оценила су наш национални домен као достојан поверења и безбедан. Називе националних домена могуће је заштити на чак три начина, а на располагању је и DNSSEC – безбедносна екстензија која захваљујући „дигиталном потпису“ обезбеђује аутентичност размене DNS података, чиме се спречава преусмеравање корисника интернета на малициозне веб сајтове. Две од три врсте заштите назива домена, као и DNSSEC заштиту, РНИДС не наплаћује.

По већ поменутом истраживању, велики број предузећа сматра интернет важним алатом за развој пословања. Дан интернет домена Србије (ДИДС) је конференција којом се обележава почетак регистрације .RS домена и на овогодишњем ДИДС-у, једанаестом по реду, власници предузећа ће говорити о својим пословним искуствима и коришћењем интернета у пословне сврхе. Наравно, сви су присутни на .RS домену.

Током година Фондација РНИДС је, у складу са најбољом европском и светском праксом увела правила која су испратила све светске промене, међу којима је вероватно најпознатија GDPR (Општа уредба о заштити података о личности), увела је арбитражни поступак за решавање доменских спорова, имплементирала нови софтвер за регистрацију назива домена, омогућила више начина заштите података и забележила континуиран раст броја регистрованих назива домена, који је последњих година међу највећима у Европи.

www.rnids.rs

Sa domaće scene

Stranica | 10

IKT infrastruktura zasnovana na 5. generaciji mobilnih mreža raspolaže izuzetnim potencijalom BEOGRAD, 10. mart 2020. - U prezentaciji na skupu Jutarnje IT novosti, mr Dragorad Milovanović je potvrdio da nova IKT infrastruktura zasnovana na 5. generaciji mobilnih mreža raspolaže izuzetnim potencijalom zato što objedinjuje najbolje do sada razvijenu telekomunikacionu i računarsku tehnologiju. Pojedinačne nacije prepoznaju značaj 5. generacije standardnih specifikacija poboljšanih i novih usluga (mobilne široko-pojasne komunikacije eMBB >10Gb/s, masovne IoT konekcije mMTC ~1M/km2, pouzdane komunikacije brzog odziva uRLLC <10ms) za celokupni ekonomski razvoj i sigurnost. Međutim i izazovi su mnogobrojni, tako da razvoj nakon 2020. godine postaje značajno kompetitivniji. Teži se konsenzusu različitih učesnika, kao što su vendori, operatori, krajnji korisnici, interesne grupe i državna uprava.

Paralelno sa specifikacijom 3GPP 5G NR standarda, pokrenute su promotivne kampanje i testiranje telekom opreme kako bi se osigurala implementacija kada 5G uređaji postanu široko dostupni i isplativi. Uočena je veća brzina (pre)komercijalne primene 5G mreža 2019-2020. godine u odnosu na predhodne generacije, kao i najave učešća visoko-tehnoloških kompanija u primenama 5G privatnih mreža industrijske automatizacije, inteligentnih saobraćajnih sistema i efikasne upotrebe infrastrukture pametnih gradova. Istaknuto je da saradnja stručnjaka iz akademske zajednice, industrije i regulative, postaje obaveza.

Vest: DM

Sa domaće scene

Stranica | 11

Vaš vebsajt je vaš izlog, pogledajte www.naklik.rs BEOGRAD, 10. mart 2020- Društvo za informatiku Srbije se 10 marta, na skupu Jutarnje IT novosti predstavilo „ Vaš veb sajt je vaš izlog“. Prezentaciju je održao Đorđe Vojimirović kreativni direktor u kompaniji Linum Internet Solutions. On je naglasi da sajt mora da bude jednostavan, pregledan, tehnički ispravan i da omogući poslovanje.Treba iskoristiti mogućnosti da se mere rezultati primena sajta. Gugl preko Gugl analitik I Gugl Tag manadžera pruža alate za merenje efekata sajta. Gugl je postao najveća baza namera korisnika.Kompanijai Linum Internet Solutions svoja rešenja implementira na najnovijim internet btehnologijama i nudi kompletno rešenje po ceni mesečnog održavanja. Prva je počela primene 3D postova u komercijalne svrhe. Kompanija je za www.naklik.rs dobitnik PCPress priznanja “Top 50” u kategoriji “najbolje onlajn stvari”.

Vest: NM

Sa domaće scene

Stranica | 12

441 preduzetnika prekinulo delatnost posle primene testa samostalnostiNapomena: Prenosimo tekst koji je objavio Start ap, a čiji je autor Petar PaunovićIzmene Zakona o porezu na dohodak građana, tačnije uvođenje Testa samostalnosti je izazvalo bojazan od prekida delatnosti brojnih preduzetnika, pre svega onih u IKT sektoru. Brojne nejasnoće oko utvrđivanja nekih tačaka iz testa trebalo je da reši nedavno objavljeno Uputstvo za primenu testa u poreskoj kontroli, koje je rađeno uz konsultacije sa zajednicom, ali neka pitanja su ostala nerešena.

Prethodne nedelje Digitalna zajednica je objavila podatke o broju preduzetnika koji su prijavili privremeni prekid ili trajno prekinuli samostalnu delatnost. To su uradili na osnovu podataka poslovnog softvera za podršku u poslovanju, koji se oslanja na podatke zvaničnih institucija Republike Srbije. Međutim, kako je Agencija za privredne registre objavila, ti podaci nisu tačni. Istini za volju, brojke se razlikuju, ali svakako stoji to da je znatno porastao broj onih koji prekidaju preduzetniču delatnost, posebno u IKT sektoru.

Od septembra 20.433 preduzetnika je prekinulo delatnost

Prema podacima Akencije za privredne registre, koje je Startit Dnevnik tražio na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, od 1. septembra 2019. godine do kraja prethodnog meseca je 20.433 preduzetnika prekinulo svoju delatnost, dok je 16,480 registrovalo pokretanje posla. Ako se pogleda isti period (1.9.2018-28.2.2019), broj prekida je porastao za 43,39 odsto, dok se broj novoregistrovanih opao za pet odsto.

525 odsto više IKT preduzetnika prekinulo delatnost

Zanimalo nas je i kako se to odrazilo na IKT sektor, tačnije preduzetnike čija delatnost spada u računarsko programiranje (šifra: 62.01), konsultantsku delatnost u oblasti informacionih tehnologija (62.02), upravljanje rečunarskom opremom (62.03), ostale usluge informacione tehnologije (62.09), obradi podataka i hosting (63.11), kao i veb portale (63.12). U naznačenom periodu je 4,481 prekinulo delatnost, što je 525 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a broj novoregistrovanih je smanjen za 34 odsto.

U zajednici trenutno analiziraju ove podatke, pa komentare i prognoze možemo očekivati u narednim danima. Takođe, teško je utvrditi koliko se bivših preduzetnika zaposlilo ili otvorilo DOO i iskotistilo olakšice predviđene za novozaposlene. Da li su strane firme u međuvremenu otvorile svoja predstavništva u zemlji ili su naši stučnjaci otišli? Bez svih tih podataka teško je stvoriti kompletnu sliku o uticaju Testa samostalnosti, s obzirom na to da smo se

Sa domaće scene

Stranica | 13

Obeležen Dan broja PiBEOGRAD, 14. mart 2020-Već dvanaest godina u Srbiji se obeležava Dan broja-Pi koji svojom tajanstvenošću raspiruje maštu i izaziva interesovanje naučnika, ali i svih ljubitelja matematike i brojeva već hiljadama godina. Ove godine realizovan je projekat Zadužbine Ilije M. Kolarca i Srednje škole EPA, „Nije svaki dan PI-dan”. Projekat je podržala Vikimedija Srbije. Ovaj projekat je izuzetno značajan za širenje popularnosti STEM nauka (matematika, inženjerstvo, tehnologija i nauka) i doprinosi sveukupnim promenama u obrazovnom sistemu sa težnjom ka odgovornijem STEM obrazovanju.Proslava povodom završnice projekta i Dana broja-Pi nije održana ove godine 14. marta zbog zabrane okupljanja. Bojana Satarić, autor i koordinator projekta, sa učenicima Škole EPA sprovela je istraživanje kako se primenom verovatnoće eksperimentalnim putem može dobiti vrednost broja Pi. Multimedijalna prezentacija učenika, performans u vezi sa decimalama tog broja, video-klipovi, fotografisanje u Pi-formaciji, dobijeno „pismo od broja Pi”… samo su deo realizovanog projekta. U okviru projekta objedinjeno je više učeničkih kompetencija, međupredmetnih kompetacija, poštovana je interdisciplinarnost i saradnja sa lokalnom zajednicom. Radilo se na popularizaciji STEM nauka, pokazujući da smo u 21. veku.Vest: BojanaSatarić

Sa domaće scene

Stranica | 14

Korona virus menja način na koji kompanije funkcionišuVlade i kompanije širom sveta sve više podstiču rad od kuće u pokušaju da uspore širenje COVID-19/Korona virusa. Verovatno je da će kompanije, gde je to izvodljivo, dozvoliti većem broju ljudi nego ikada ranije da rade na daljinu, pa je sada pravo vreme da organizacije preispitaju bezbednost oko daljinskog pristupa korporativnim sistemima. Jednom kada se uređaji iznesu izvan mrežne infrastrukture kompanije i povežu se na nove mreže i WiFi, rizici se šire i povećavaju.Postoji nekoliko jednostavnih koraka koji se mogu preduzeti za smanjenje sajber rizika povezanih sa radom od kuće, pa iz kompanije Kaspersky savetuju sledeće:

Obezbedite VPN kako bi se osoblje bezbedno povezalo na korporativnu mrežu

Svi korporativni uređaji – uključujući mobilne telefone i laptopove – bi trebalo da budu zaštićeni odgovarajućim bezbednosnim softverom, uključujući mobilne uređaje (npr. omogućavanje brisanja podataka sa uređaja koji su izgubljeni ili ukradeni, razdvajanje ličnih i poslovnih podataka i ograničavanje aplikacija koje se mogu instalirati)

Uvek implementirajte najnovija ažuriranja operativnih sistema i aplikacija

Ograničite pravo pristupa ljudima koji se povezuju na korporativnu mrežu

Postarajte se da je osoblje svesno opasnosti reagovanja na neželjene poruke

„Preduzeca bi trebalo jasno da komuniciraju sa zaposlenima kako bi bili sigurni da su oni svesni svih rizika, a osim toga treba da učine sve što mogu kako bi obezbedili bezbedan daljinski pristup onima koji su se samostalno izolovali ili rade od kuce. Osim sve veceg broja ljudi koji rade na daljinu, videli smo i sajber kriminalce koji pokušavaju da se iskoriste virus, skrivajuci zlonamerne datoteke u dokumentima koji se odnose na bolest. Dakle, zbog ovog oportunističkog pristupa kriminalaca i promena radnih navika, bilo bi mudro da kompanije u ovom trenutku budu izuzetno oprezne”, rekao je Dejvid Em (David Emm), glavni bezbednosni istraživač u kompaniji Kaspersky.

Sa inostrane scene

Stranica | 15

Jutarnje IT novosti8 april 2020. od 9.00-10.30DIS I PKS, Beograd, Terazije 23 www.dis.org.rs

SECURITY CONFERENCE 202013-15 maj 2020Beograd, hotel Mona Plazainfo@security.rs

INFORMATIKA 202015. maj 2020Beograd, Građevinski fakultet, Velika salaOffice @dis.org.rs

TOP 100 CIO FORUM 20203. jun 2020.Beograd, hotel Crawne Plaza Petar.kocovic@digital.dreams.biz

TECHNOBANK 2020 Conference15-16. septembar 2020Crowne Plaza hotel, Beogradoffice@techobank.rs

10-ta JUBILARNA KONFERENCIJA eRAZVOJ“Uticaj digitalizacije na promene u poslovnim procesima”23. septembrar 2020.Beograd, Kolarčev univerzitetwww.erazvoj.com

eLearning 2020 Conference24-25 septembar 2020Belgrade Metropolitan University, Beogradeleatning@metropolitian.as.rs

NAJAVA IT DOGAĐAJA

Stranica | 16

Stranica | 17