26 Ogledalo Maj 2008

V E R A

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

6. MAJ

Obretewe glave Svetog |or\a

|UR|EVDAN

P SVETI VELIKOMU~ENIK

GEORGIJE - |UR|EVDAN

Sveti |or\e je ro\en u

bogatoj i `estitoj hri[]anskoj

porodici, krajem tre]eg veka

nove ere. Yiveli su u

Kapadokiji, sve dok otac svetog

|or\a nije postradao za Hrista.

|or\e je bio sasvim mali kad je

ostao bez oca. Da bi izbegla pro-

gone hri[]ana, wegova majka se

preselila u Palestinu, odakle je

bila rodom. Tako je |or\e rastao

u zemqi gde je Hristos yiveo i

propovedao. Uz dobru i poboynu

majku, izrastao je u pravog

hri[]anina, `ije srce nije bilo

ni hladno ni mla`no, ve] je

plamtelo ogwenom qubavqu

prema Hristu. Stupio je u vojsku.

|or\e je bio izvanredno

lep, visok i stasit, a odlikovala

ga je plemenitost, po[tewe i

hrabrost, pa je ve] u dvadesetoj

godini stigao do ~asti tribuna i

/ Kao takav be[e na sluybi pri

caru Dioklecijanu (ep. Nikolaj)./

Kad je car Dioklecijan, koji se

sve vreme svoje vladavine borio

protiv hri[]ana i uyasno ih

progonio i ubijao, otpo`eo jo[

jedan od svojih krvavih pohoda na

hri[]ane, |or\e je do[ao pred

cara i javno, pred carem i svima

ostalima, rekao je da je on

hri[]anin. Car je bio van sebe

od besa i odmah je naredio da

|or\a bace u tamnicu. Naredio

je da ga stave na najstra[nije

muke. |or\e je sve podnosio i

neprestano se molio Bogu, koji ga

je odmah isceqivao. Ovakva vera

i o`igledna Boyja blagodat, pre-

obratila je mnoge

Diokleci-janove vojnike,

ali i |or\eve mu`iteqe

u hri[]ane.

Najve]i udarac za

cara Dioklecijana je bio

kad je i wegova yena, car-

ica Aleksandra, postala

hri[]anka. Tada je car

naredio da se woj, kao i

mnogim drugima odrubi

glava, a i Svetog |or\a

je poslao na gubili[te.

Dan kada je besm-

rtnom slavom mu`eni[tva

oven`an sveti |or\e

(Georgije), i kada je iz

zemnog yivota pre[ao u

ve`no carstvo nebesko, (

23. aprila, odnosno 6.

maja), slavi se kao dan:

/Svjatago slavnago

velikomu`e-nika pobje-

donosca i `udo-tvorca Georgija/.

Ovaj dan narod zove

|ur\evdan. Prema zave[tawu

telo Georgija preneto je u

Lidiju, a na wegovom grobu kas-

nije je podignuta crkva. Po

crkvenom u`ewu 16. novembar -

|ur\ic je dan kada je obnovqen

hram svetog Velikomu`enika

Georgija u Lidiji, gde je

poloyeno wegovo telo.

/Blayeni |or\e bi pose`en 23.

aprila 303. godine. `udesima koja

se desi[e na grobu sv. |or\a

nema brroja. Ni broja wegovim

javqawima u snu i na javi mnogi-

ma, koji ga spomenu]e i wegovu

pomo] poiska[ee od onda do dana

dana[wega. Jo[ mu darova Gospod

silu i vlast da pomaye u bedama

i nevoqama svima onnima koji ga

slave i wegovo ime prizivaju./

(ep. Nikolaj).

U ikonografiji Pravo-

slavne crkve, Sveti Georgije je

prikazivan kao vojnik (bez kowa,

u stoje]em stavu) i sa kopqem

ili ma`em, ili na kowu, u vojvod-

skom odelu, kako kopqem ubija

aydaju. Na ikoni vezanoj za

|ur\evdan je sveti Georgije

prikazan na kowu dok ubija ayda-

ju. Malo daqe od wega stoji jedna

yenska prilika u gospodskom

odelu. Smatra se da aydaja koju

ubija svetac simbolizuje mno-

gobo[tvo. Yena koja je na ikoni

je carica Aleksandra i ona, kako

se veruje, predstavqa mladu

hri[]ansku crkvu.

OBI~AJI OKO

|UR|EVDANA

|ur\evdan je praznik sa

jako puno narodnih obi`aja

vezanih za wega, i magijskkih

radwi za za[titu, zdravqe i

plodnost, koje se

tog dana obavqa-

ju. Obi`aji i

verovawa srpskog

narroda vezana za

|ur\evdan su u

narodu svakako

postojali i pre

nego [to je prim-

io hri[]anstvo.

U v e ` ee ,

uo`i |ur\evdana,

neko od uku]ana

nakida zelenih

gran`ica u

najbliyoj [umi i

wima okiti vrata

i proozore na ku]i

i ostalim

zgradama kao i

ulazne vratnice i

kapije. Ovo se

`ini da bi godina

i dom bili

bberi]etni - Da

bude zdravqa,

ploda i roda u

domu, poqu, toru i

oboru.

Da bi bili

zdravi i jaki,

qudii su se kitili

cve]em i biqem, opasivali se

vrbovim i drenovim pru]em.

12. MAJ

Sveti Vasilije Ostro[ki

~UDOTVORAC

Rodom iz porodice

Jovanovi] iz Popova Sela u

Hercegovini, od malih nogu

be[e ispuwen qubavqu prema

Hristu. Kao mladi], primio je

mona[ki `in u trebiwskom man-

astiru Uspenija Bogorodice.

Pri`e o wegovom podvi`ni`kom

yivotu su se brzo [irile u nar-

odu, te je i mimo svoje voqe bio

izabran za episkopa zahumskog i

skenderijskog. Kao arhijerej

najpre je stolovao u Tvrdosu, a

kad je Tvrdos stradao pod

Turcima, preselio se u Ostrog,

gde se podvi`avao ogra\uju]i

stado svoje neprestanim i

toplim molitvama. Umro je

mirno u 16. veku, ostaviv[i cele

i celebne mo[ti, neistrulele i

`udotvorne do dana dana[weg. K

wegovim mo[tima priti`u mnogi

i nalaze isceqewa u najteyim

bolestima. Veliki narodni

sabor u Ostrogu biva svake

godine o Trojicama.

P R A V O S L A V N I P R A Z N I C I U M A J U

Maj 6. Obretewe glave svetog \or|a \UR\EVDAN

Maj 12. Sveti Vasili je Ostro{ki ^UDOTVORAC

Maj 24. Sv . Ravnoapostolni ]irilo i Metodije

Sveti Georgije ubija aydahu

27OgledaloMaj 2008

S P O R T

Pro{lo je 24 godine od kada je

~uveni sportski radio reporter, Mladen

Deli}, uzbu|enim glasom izgovorio ovu

re~enicu. Ona je nastala i do danas ostala

upam}ena u trnutku kada je Radosavljevi}

na stadionu Poljud u Splitu u zadnjem min-

utu nadoknade vremena postigao

pobedonosni gol za Jugoslaviju protiv

Bugarske i tako plavima omogu}io da odu

na prvenstvo Evrope u fudbalu 1984.

godine. Prosto je iz sveg glasa urlao

Radosavljevi}, Radosavljevi}, gol-gol, ljudi

moji da li je ovo mogu}e?

I bilo je mogu}e. U sportu je

mogu}e i ono {to izgleda nemogu}e.

Mogu}i su neverovatno lepi trenuci, ali i

ru`ni. Mogu}e je i zdravo i bolesno.

Danas vi{e nego ikada ranije,

zbog neverovatnih de{avanja u sportu i oko

njega ~esto se se}amo Mladenove re~enice.

Da krenemo redom: Gledaju}i

u`ivo na televiziji hap{enje i stavljanje lisica

na ruke legendama srpskog sporta, Draganu

D`aji}u i Vladimiru Cvetkovi}u, nije moglo

da pro|e bez povika mnogih: Da li je ovo

mogu}e? Zar nije moglo, ljudi moji, da se

ovaj sraman ~in izvede na jedan bolji, civi-

lizovaniji na~in, pogotovo {to im krivica tada

nije dokazana i {to su|enja nije bilo?

Nedugo zatim jedna sportska vest

je {okirala srpsko, hrvatsko, a naro~ito

evropsko sportsko javno mnjenje.

A kako i ne bi, kada nam sti`e iz

kolevke fudbala, Engleske. Biv{i selektor

Engleske Stiv Meklaren, je dokazao da je

o~ito zalutao u zemlju koja je primer fer

pleja u sportu, i u kojoj se za fudbalsku

igru ka`e: da je praznik za du{u i o~i.

I jeste tako, jer oni koji nisu

obukli odelo, ~istu ko{ulju, cipele i stavili

ma{nu ne mogu da u|u u sve~anu lo`u sta-

diona. Ne mo`e se u farmerkama i patika-

ma tamo gde sede lordovi i oni koje

oslovlavaju sa Ser.

Razlog ovoga komentara nije

obavezno no{enje odela, ma{ne i cipela za

ulazak u lo`e gde gospoda sede, ve} izjava

osporavanog i na sre}u engleskog fudbala,

sad ve} biv{eg selektora, gordog Albijona,

da `eli novi rat izme|u Srbije i Hrvatske.

Ne ka`e se u izve{taju jednog tabloidnog

lista da je gospodin Meklaren bio pijan kad

je izjavio ovako ne{to. Ne navodi se ni da

je to bila njegova glupa {ala. Navode se

samo njegove re~i: da je uveren da bi poli-

ti~ki mitinzi u Srbiji i Hrvatskoj mogli da se

pretvore u oru`ani sukob izme|u dve zeml-

je, i to bi omogu}ilo da se Engleska ipak

na|e na Evropskom prvenstvu 2008. godine.

Gospodin Stiv Meklaren je svojim

o~itim fudbalskim neznanjem najvi{e dopri-

neo da se Engleska ne plasira na EVRO

2008. godine, a mogao je bez te{ko}a da

sastavi ne jedan, ve} tri. pa i vi{e kvalitet-

nih timova i da se pro{eta u grupi. Ali kada

je rezultatski ostvario ono {to svi znamo,

proradila mu je monstruozna `elja da Srbija

i Hrvatska zarate. Prisetio se posle svoga

neuspeha taj verovatno pijani gospodin na

slu~aj iz 1992. godine kada je zbog

gra|anskog rata na prostorima biv{e

Jugoslavije Plavima zabranjen nastup na

fudbalskom sampionatu starog kontinenta.

Umesto Jugoslavije na prvenstvo

Evrope i sramno i slavno je oti{la Danska i

senzacijonalno postala prvak. Svakom normal-

nom ~oveku koji je pro~itao ovu izjavu ona

zvu~i sumnjivo, jer ju je preneo u tabloidnom

listu Insajd Sport gospodin Gafter.

Mo`da se ovde radi samo o

poku{aju neslane {ale ili crnog humora,

koja uop{te nije sme{na, bar ne normalnim

ljudima sa ovih nesre}nih balkanskih pros-

tora. U koliko je kojim slu~ajem ova izja-

va istinita, onda je Stiv Meklaren trebalo

da dobije uput za psihijatrijsko le~enje.

Da ne bi samo Stiv Meklaren

zbog svoje {okantne izjave I patolo{ke `elje

bio jedini uzrok izgovaranja M