Vera Crven~anin

^OVE^E, NE QUTI SE

48 Vera Crven~anin

VERA CRVEN^ANIN, pozori{ni i filmski rediteq, glu-mica i dramski pisac, ro|ena je u Novom Sadu 24. decembra 1920.godine. Pre Drugog svetskog rata bila je student arhitekture ipolaznik Dramskog studija pri Umetni~kom pozori{tu u Beo-gradu, posle rata studirala je re`iju u Beogradu. Bila je glumica uNarodnom pozori{tu u Sarajevu, zatim rediteq u Avala-filmu,~lan Narodnog pozori{ta u Beogradu, a od 1953. u svojstvu slo-bodnog umetnika re`ira u pozori{tima Ni{a, Bawa Luke, Subo-tice, Zagreba, Tuzle, Sombora, Beograda, Novog Sada, u Poqskoj (uKapi{u Komediju zabune V. [ekspira, a u klasi~nom centru uVar{avi Dunda Maroja M. Dr`i}a)

Drame Ne quti se ~ove~e i @ene.

Dramatizacije Na rubu pameti, Povratak Filipa Latino-vi}a, i Rapsodija (Miroslava Krle’e), Kola Brewon (RomenRolana), Kiklop, Ruke, Papagaj, (Ranka Marinkovi}a), Qubav mojeravnice (po pripovetkama Veqka Petrovi}a), Ne tuguj bronzanastra’o, Nikoletina Bursa}, Kraji{ke delije, Dundurijevi cvr~ci(Branka ]opi}a), Stilske ve`be (Rejmon Kenoa – dve verzije),Kozara (Mladena Oqa~e), Anto{kin smeh (^ehova), Tijesna zem-qa (Mate Balote), Ku}a na osami (Ive Andri}a) i Ponornica (poromanu Skendera Kulenovi}a)

Za dramatizaciju Na rubu pameti Miroslava Krle`e dobila jeSterijinu nagradu, a za somborsku predstavu istog dela godi{wunagradu Udru`ewa dramskih umetnika Srbije za re`iju.

LICA

BOJANA

LEKAR

@ARKO

VESNA

NADA

MAJKA

IVAN

MAJA

SINI[A

^ove~e, ne quti se 49

Vera CRVEN^ANIN

^OVE^E, NE QUTI SE

PRVI DEO

Jedna klupa, na kojoj je Bojana, prilazi Lekar.

LEKAR: Slobodno?

BOJANA: (Ne gledaju}i ga)Da, izvolite, doktore! Vi? Nemojte mi re}i da se le~Ite.Od qubavi?!

LEKAR: Da se ne bismo kompromitovali pred pacijentima, mi tozovemo malim odmorom... Ali, nije to: simpozijum psihi-jatara. Interesantan. Ako `elite, uredi}u da slu{ate...

BOJANA: Ja?

LEKAR: Se}ate se na{eg prvog susreta? Neprekidno ste pravilipore|ewe na{ih poziva...

BOJANA: Koliko je vremena pro{lo? Deset... ne, devet meseci. N-i{ta, ustvari... A, ipak, kako mnogo...

LEKAR: Dobro, a vi? Odmor? Le~ewe?

BOJANA: Begstvo.

LEKAR: Vi i begstvo. Ne ide. Vama bar nije nedostajala hrabrost.

BOJANA: Hrabrost! A {ta je hrabrost! Neko nekome spase `ivot –hrabrost! Ali i neko nekoga svakodnevno ubija, na raznena~ine, pa to neki nazivaju hrabro{}u, u ime onoga ne~egazbog ~ega se ubija, a drugi zlo~inom. I sad, ko ima pravo? A`ivimo i sa jednima i sa drugima.

LEKAR: Pa i to je hrabrost.

BOJANA: Hrabrost, koliko grubih konsonanata... Juna{tvo, junak, toje ve} boqe... zvu~nije... zato, vaqda, u narodnim pesmama...

LEKAR: I?

BOJANA: Sva sre}a {to postoji to “i”. I – ni{ta. Ka`em vam,pobegl;a sam. Niko ne zna gde sam... osim Nade... upoznali steje na onom prijemu kad je ~ika Ne{a proslavqao, se}ate se?

LEKAR: Kakav lik sada pravite od sebe? Misterioznu junakiwu kojanestaje u jednom trenutku... da bi se u slede}em pojavila kaoosvetnik, kao pobednik, kao, kao – {ta? Da ~ujem!

BOJANA: O, ne. Ja sada igram ulogu zadovoqne, obi~ne, nepoznate`ene, koja ni{ta ne tra`i, i koja najzad, nikome nijepotrebna...

50 Vera Crven~anin

LEKAR: La`ete.

BOJANA: Malo. Ali, da ho}u, mogla bih da budem uverqivija. Da, a mismo govorili o hrabrosti? Za samoubice jedni ka`u da sukukavice, drugi da su junaci... A sve zavisi od prilika... nekisu kukavice neki junaci. I `iveti neki put je hrabrost,ponekad kukavi~luk... A begstvo nije uvek kukavi~luk...Se}ate se kad su me sa Internog poslali vama.. pre devetmeseci... Ja sam sedela na onom kanabetu, a vi preko puta...jedna foteqa je bila tamo...

Dva binska radnika unose fotequ.

BOJANA: Vi ste imali beli mantil, ba{ ste zavr{ili vizitu...

Lekar obla~i beli mantil koji mu garderober dodaje.

BOJANA: Pogledali ste moj dosije, rekli da me poznajete sa scene,naveli ste dve tri uloge... Ne, to nije bilo tada, to je bilopri prvom susretu... A ja bih htela da vas podsetim na jedankasniji, ve} sam bila kod vas na odeqewu oko nedequ dana...^ini mi se da sam vas upitalla, pomalo nervozno,izaziva~ki... Za{to svi nosite te bele mantile?

LEKAR: Smeta vam?

BOJANA: Mislite samo meni?

LEKAR: Meni ne.

BOJANA: Razumqivo. Za vas je to simbol... simbol va{eg poziva...

LEKAR: Pri~ajte, interesuje me.

BOJANA: Kao i sve drugo: kako `ivim s mu`em, nosim li kakavkompleks iz detiwstva...

LEKAR: Nikad nisam postavqao takva pitawa.

BOJANA: Niste, doktore, ali ste mislili na to kada ste mi po-stavqali druga...

LEKAR: Zaista se trudim da vas ni u ~emu ne povredim. Ne znamza{to vi ove na{e razgovore shvatate kao neka ispitivawa,pa im se unapred opirete. Ne samo to, zamolio sam vas daizaberete neko zanimawe dok ste ovde na klinici, kakvo vi`elite...

BOJANA: U~inila sam po va{oj `eqi: izabrala sam da se staram ocve}u, da ga zalivam...

^ove~e, ne quti se 51

LEKAR: Ve} dva dana to niste radili. A, ~ini mi se, da ste jednomrekli da neobi~no volite cve}e?

BOJANA: Ovde ne! Ovde to predstavqa va{u terapiju!

LEKAR: Oprostite, vi ste inteligentna `ena, pa neka terapija morapostojati...

BOJANA: Doktore, mo`da }u biti gruba: kako ne shvatate da mi je nivi ni bilo koji va{ kolega ne mo`e postaviti? Ne `elim dapotcewujem: vi to sigurno sa uspehom re{avate kod `enekoja le`i sa mnom u sobi. Ona sa izvanrednom ambicijomopli}e fla{e raznobojnim najlonskim trakama. ^ovek imautisak da je prona{la smisao `ivota. Ali, ne qutite se,doktore, nemate mnogo ma{te! Gledala sam danas onogaprofesora dok je neve{to oplitao jednu ~a{u: trudio se daizgleda smiren, jer – on zna svrhu tog zanimawa. A u meni sesve gr~ilo pri pomisli kako se morao ose}ati... Nemojte dame prekidate, molim vas! Znam, fizi~ki rad ispuni vreme,koncentracija na odre|en posao skrene misli... A kad seprsti mehanizuju posle savladane tehnike posla, {ta je ondas mislima?

LEKAR: Dozvolite samo jednu primedbu: svako od tih zanimawa trajedotle dok ne osetimo da je do{lo do granice kad vi{ebolesniku ne koristi. Mi o tome vodimo...

BOJANA: Znam, doktore, znam: bolni~ari, lekari, svi se vi trudite danam ne promakne ni jedan detaq, sve se evidentira i sve takopostaje slu~aj taj i taj. Dosije, beli dosije se kompletira...Dopustite jedno pitawe...

LEKAR: Molim.

BOJANA: Videla sam u va{oj fijoci, kad ste je otvorili... kri-minalni roman...

LEKAR: Ho}ete li ga?

BOJANA: Ne, hvala, ne `elim da vam oduzimam terapiju.

LEKAR: Ja je ne pori~em.

BOJANA: Jer ste je sami izabrali. Da li vam je palo u o~i kako ovepetpara~ke kriminalne romane ne ~ita samo omladina? Zarniste primetili kako se iza napada na omladinu zbog wih,~esto krijemo mi? ^itaju ih i vrlo ozbiqni qudi,intelektualci... Su{tina je: tako se ~ovek malo zaboravi!Zaboravi... Za{to je sve vi{e qudi koji `ele da se zaborave

52 Vera Crven~anin

ili pone{to da zaborave... [ta je to? Vi, doktore,zaboravqate? Ne, molim vas, nikako ne postavqam pitawena koje o~ekujem odgovor! Ne biste mi ga verovatno ni moglidati.

LEKAR: Zanimqivo: kao da smo promenili uloge?

BOJANA: Ne, samo ste blizu toga da shvatite da su nam profesijesli~ne. I vi i ja seciramo ~ovekovu psihu. Meni pisac daelemente svojim tekstom, a ja onda na samoj sebi vr{imeksperimente dok gluma~ki oblikujem lik. Vi, vr{e}ieksperimente, dolazite do elemenata. Razlikujemo se upostupku. Moj je svakako humaniji!

LEKAR: To je sve?

BOJANA: Nikako! I profesionalne deformacije su nam sli~neverovatno. U svakom slu~aju, pri kraju karijere sti}i }emodo nekog va{eg mla|eg, samopouzdanog kolege koji }e nampropisati da zalivamo cve}e!

LEKAR: Opet!

BOJANA: [ta?

LEKAR: Opet sam na po~etku!

BOJANA: Ne, doktore, na kraju smo. Rezime?

LEKAR: ^ekam!

BOJANA: I ja!

LEKAR: Onda, od po~etka: sve va{e smetwe – jetra, glavoboqa – sve jeto na nervnoj bazi, lai~ki re~eno...

BOJANA: Dosta ~esta i ve} prili~no kompromitovana dijagnoza, ali...u redu, sla`em se!

LEKAR: No, bar u ne~emu da se slo`imo! Daqe! Uzroci...

BOJANA: U braku ih nemojte tra`iti: volim svoga mu`a i on menevoli, sla`emo se, veoma mnogo zajedni~koga imamo, poslovisu nam sli~ni – svi uslovi za idealan brak postoje!

LEKAR: Sa vama je te{ko.

BOJANA: Izvinite. U redu: postoji ne{to {to vam nisam rekla. To jetakve prirode da niko ko nije neposredno osetio klimupozori{ne sredine ne mo`e to da shvati... Ja sam ulatentnom sukobu sa nekim svojim kolegama... ne radi se opresti`u, o ulogama... U pitawu je shvatawe poziva...

^ove~e, ne quti se 53

LEKAR: A zar vi mislite da samo u pozori{noj sredini postojitakva klima u kojoj se stvaraju latentni sukobi te vrste?

BOJANA: Mo`da je kod nas izra`ena u sna`nijim bojama... vidqivijaje, ili, jo{ boqe – osetqivije je...

LEKAR: Imao bih i ja da vam pri~am na tu temu. Znate, kad se zaviriiza stakklenih vrata lekarske sobe, kad bi bilo mogu}ezaviriti na takav neki na~in, ne bi bilo ba{ sve naj~istije.I mi smo qudi, sa razli~itim shvatawima, ima nas sarazli~itim ambicijama, karakterima... Vi kad stajete nascenu, postajete za publiku inkarnacija nekih pi{~evihideja, zaboravqate sebe. Mi, kad stajemo pred pacijenta,vidimo svoju du`nost, bolesnikovo o~ekivawe da mupomognemo i – zaboravqamo sebe... [ta mislite da izasvakog projekta nekog arhitekte, nije mo`da stajao i ~ovek usukobu sa svojom sredinom? Ali projekat je ipak nastao...

BOJANA: Kako je sve to re~eno. Hvala...

Lekar skida beli mantil, prilazi klupi.

BOJANA: Niste vi meni tada otkrili nepoznatu istinu, ali kadistinu ~ujete od drugoga, onda je to dva puta istina, jer jepotvrda va{e istine... A moja pri~a koja me je dovela ovamo,po~iwe ba{ od tada... Doktore, sedite tamo, budite publika!Pri~a}u vama... ko ho}e neka je slu{a... mo`da }e toslu~ajno biti jo{ ne~ija pri~a...

Lekar seda me|u publiku.

BOJANA: Izvinite, mo`da bi trebalo da po~nem: Sve li~nosti suizmi{qene i svaka sli~nost sa bilo kime ili bilo ~ime jeslu~ajna... Ili, da pro|e bez toga? Dakle, posle onogarazgovora, vratila sam se ku}i, do{la u pozori{te...

Vesna i @arko dolaze na scenu. @arko i Bojana se zagrle.

VESNA: Je li mogu}e? Toliko se radujem! Zna li direktor da stedo{li? Ili, mo`da ste jo{ na bolovawu?

BOJANA: Ne, nisam, ispitivawe je zavr{eno.

VESNA: Znate, iskreno re~eno, ja mislim da nama glumicama ili jestalno potreban psihijatar, ili... Uostalom, te neuroze, koih nema! Bolest savremenog ~oveka!

BOJANA: Hvala, qubazni ste. Kod mene je, me|utim, konstantovanooboqewe jetre i jo{ neki organski poreme}aji... Ni{tastra{no, verujte!

54 Vera Crven~anin

VESNA: A, tako?! Ho}ete u salon? Imamo jo{ vremena do po~etkaprobe. Malo }u da vezem... Dovi|ewa.

BOJANA: Ona, izgleda, i kad spava ` veze!

@ARKO: Ne, ona veze samo pred publikom. Slu~ajno sam bio prisutankad je `ena jednog na{eg istaknutog rukovodioca – zajednosmo letovali – pri~ala u nekom dru{tvu, kako je Vesnaizvanredna `ena – “skromna, tako skromna i qubazna sasvima, vrlo kulturna” – i vredna, tako vredna, “pa ona neispu{ta ru~ni rad iz ruku, prosto ne li~i na umetnicu”!Sre}a za umetnost, a nesre}a {to ona u woj ipak egzistira.

BOJANA: Likuje!

@ARKO: [ansa!

BOJANA: Kad je izi{la prepodela uloge?

@ARKO: Odmah nekako po tvom odlasku u bolnicu. [ta misli{ dapreduzme{?

BOJANA: Ne znam... jer znam unapred sve odgovore, dr`awe svakoga. Janekako osetim, nawu{im ~oveka i pre...

@ARKO: Onda si ti sre}na! Ja se celog `ivota ne~emu i zbog ne~egaiznena|ujem...

BOJANA: Naprotiv! ^esto ne dozvoqavam sebi da mislim o nekomeono {to ose}am, no desi mi se da pro|u i godine, i taj ~ovekse poka`e ta~no onakvim kakvim sam ga osetila u prvomsusretu.

NADA: (Nai{la kod posledwih re~i)Da sam ti na putu, bojala bih te se. Ne li~i{ na bolesnika!Zdravo!

BOJANA: [a{avice.

NADA: Gostovali smo, jesi ~ula?

BOJANA: ^itala sam.

NADA: To je bio uspeh. Kolosalan! Zna{ ono mesto, onaj dijalog?Imala si pravo! Nisam ti verovala kad si mi govorila, aimala si pravo! Sasvim slu~ajno, na jednoj predstavi, umestoda se okrenem Mati}u, ja sam to u~inila onako kako si misugerirala: po{la sam od wega govore}i taj tekst. Mo`da inije bilo slu~ajno, ne znam, tek... odjednom sve je krenuloneo~ekivanim tokom! ^udno, kako ponekad samo jedan detaqmo`e da izmeni ~itavu scenu. Zna{, pitam se za{to uvek

^ove~e, ne quti se 55

ose}am otpor prema tvojim primedbama, a sama ih tra`im...Molim te, do|i na probu, imam finu rolu, za mene ne{topotpuno novo... Uh, oprosti, zaletela sam se kao neka guska...

BOJANA: Za{to – oprosti?

NADA: Pa, mislim, nezgodno ti je sad da do|e{ na probu, posle...

BOJANA: Posle oduzimawa role? [ta mo`emo! Mogla sam se stvarnodu`e zadr`ati u bolnici...

NADA: Pa ti onda ne zna{? Pa javno, na sastanku, govorili su da tauloga nije za tebe, kako je dosta te politike da glumciunapred ra~unaju na pojedine role, i tako daqe...

BOJANA: Izvini, mo`e{ li mi re}i ko je to govorio?

NADA: Pa... Uostalom: Sini{a! Sa svim svojim autoritetom prva-ka. Pritom je obilato koristio dubinu svog baritona u nedostatku dubine misli. Pokvarewak! A zna se dobro ko stojiiza wega, za koga se on zapravo zala`e. Naravno, Vesna nije~ak ni bila prisutna na tom sastanku. ^im je ne{to ovako,woj se dete razboli!

@ARKO: Kad te slu{a, `alim tvoga mu`a.

NADA: Na tvom duhu se ose}a blagotvorni uticaj humora veselihve~eri!

@ARKO: Prema Bojani bi mogla imati malo vi{e obzira.

NADA: Za{to? Ionako bi saznala. Zvono. Moram na probu! Na{rediteq dozvoli da interesantno{}u svojih izlagawa uspava~itav ansambl, ali u zamenu za to – vrlo je ta~an. ]ao!

@ARKO: Ne mogu da posnesem taj wen jezik.

BOJANA: Ja sam joj, naprotiv, zahvalna. Sini{a! Tako, dakle.

56 Vera Crven~anin

@ARKO: To si mogla o~ekivati. On je prvak, on je u poziciji da uti~ena podelu uloga, i tako daqe, a ti...

BOJANA: Ako ponovo do|e pijan na predstavu, ja }u postupiti na istina~in!

@ARKO: Bojana, bez qutwe: vi{e misli na sebe a mawe na pravdu upozori{tu.

BOJANA: Ja to ne podvajam.

@ARKO: Besmisleno. Zna{ li da je u kwizi de`urstva stajalo samoto, da je predstava bila ne{to razvu~ena i tome sli~no, alio pijanstvu, o ekscesima koje je pravio na predstavi – nire~i! Svi su tada bili uz tebe, ali – }utke!

BOJANA: Razgovara}u sa tim na{im uva`enim prvakom, dru{tvenimradnikom i, u svakom slu~aju – tu mu nema premca –prvorazrednim maherom...

@ARKO: Samo }e{ jo{ vi{e zamutiti ~itavu stvar.

BOJANA: Vode po kojima mi plovimo ponekad su toliko mutne, da se uwima skoro i ne razaznajemo...(Prilaze}i Lekaru, dok @arko odlazi)Kao da je od tog prvog dana sve stalo da se odvija po sasvimneobja{wivim tokovima. Sve je bilo staro, ni{ta seneo~ekivano nije dogodilo, a opet, sve je bilo novo na nekina~in ili – sve se neo~ekivano izobli~ilo...

LEKAR: Odmorite se malo.

BOJANA: Nemojte i vi! Mesecima samo to sam i slu{ala: odmorite se,odmori se... odmor, potreban ti je odmor...

Majka dolazi, seda, ne{to {ije.

MAJKA: Mo`e{ ti da se quti{ na mene koliko ti je voqa, ja tiponavqam: trebalo je jo{ da ostane{ u bolnici, ako ni zbog~ega – ono bar da se odmori{!

BOJANA: Mama, zaboga, nisam ti se uop{te `alila, ja sam te samopitala ima{ li slu~ajno neki pra{ak... sve sam potro{ila,a ne izlazi mi se zbog toga...

MAJKA: Da su mi tako ~esto potrebni, ja bih se le~ila.

BOJANA: Polako, molim te, probudi}e{ Ivana.

^ove~e, ne quti se 57

MAJKA: Velika {teta! Tvoj gospodin drug samo spava kad je kod ku}e.Da sam mu ja `ena – zagrejao bi on stolicu malo boqe!Gledam ostale vajare – milione zgr}u, milione, na nekomtamo izukr{tanom, izuvijanom par~etu bronze, ili nekom}o{kastom kamenu, a vi ve} dvadesetog brojite svaki dinar!Pa i to obi~no nije wegov, nego tvoj dinar!

BOJANA: Mama, molim te...

MAJKA: Pa da, ja ne razumem toga genija!

BOJANA: Mama, molim te prekini o tome.

MAJKA: Ja najboqe samo da }utim, onda nikome ne smetam. Tebi~ovek ne sme ni{ta da ka`e!

BOJANA: Mama, sme{, sve sme{, samo me pusti pola sata na miru...

MAJKA: Za{to ne ru~a{?(Po{to ne dobije odgovor)Nije pro{lo ni nekoliko dana kako je po~ela da radi, a ve}nastupaju krize...(Ivanu koji dolazi na scenu)I ti to mirno gleda{?(Odlazi)

BOJANA: (Akcentovana svetlom)I tako stoji{ pred ~ovekom koga voli{. I nema{ {ta da muka`e{. Ne zato {to je qubav pro{la, pa nije to vi{e tvojapotreba, nego zato {to mu sve u svakom ~asu saop{tava{. I{to ga i u ovom trenutku ose}a{ kroz sve pro{le trenutkesre}e i radosti... Jednom je padala ki{a... a ti ide{ takokroz ki{u i govori{ mu... ili je to bilo ve} u sobi... ko zna,nije va`no... Dugo se, dugo nisam tako radovala ki{i... Ki{ase grejala na mom licu...(Prilazi bli`e Ivanu, ali bez direktnog kontakta wemu,da scena ostane nestvarna, a Ivan u istom polo`aju u komeje zastao pri dolasku na scenu)Da nisam nosila tvoj {apat u naru~ju, ~ula bih buku qudi...Da nisam tr~ala, idu}i korak po korak, vetar bi me stigao...da me nisi dopratio do sna, bojala bih se da ne ode{ iz mogsna... Sam.(Opet se udaquje od Ivana)Kad se probudi{, ne otvara{ o~i, da ne pobegne sanprotekle no}i. Miluje{ ga o~ima koje ga ne gledaju... Greje{se wegovim snom... Vr{ci prstiju pokupili su ~e`we iz tebei ti le`i{ nestvarna uz wega, te`inom sre}e klonula...

58 Vera Crven~anin

O~i... [ta }e re}i wegove o~i kad te budu pozdravqaleposle sna? O~i! Upoznao nas je neo~ekovani prelet o~iju, i~inilo se kao da sam na{la ne {to davno zaboravqeno. Io~i su se upla{ile. Zatreperele i skrile se iza drugihpogleda. I vratile se. Upla{ila sam se da ne izgubim sebekad se udaqim od wegovih o~iju...

Puno svetlo na sceni.

IVAN: Izvini, nisam te ~uo.

BOJANA: Ni{ta, nije va`no.

IVAN: Za trenutak sam odlutao, nisam te ~uo... Quti{ se?

BOJANA: Ne.

IVAN: Bio sam odsutan.

BOJANA: Zbog toga ne mogu da se qutim... mo`e da mi bude `ao {to imene nisi poveo sa sobom!

IVAN: Kuda? A, da! Opet! Ma{tawa, slike u re~ima, re~i uslikama...

BOJANA: Zamaram te? Oprosti, nervozna sam... Zna{, starim, pri-me}ujem...

IVAN: (Zagrli je)Koliko novih bora?

BOJANA: Vi{e no {to bi trebalo. [ta je? Nervozan si... vi{e noobi~no.

IVAN: (Odvoji se od Bojane)Ne dr`i me mesto! Voleo bih da putujem!

BOJANA: Lepo bi bilo. Za`elela sam se dugo, dugo da hodam povla`noj travi....

IVAN: Kari} mi je ne{to predlo`io... Za Daleki Istok... ne{tokao dopisnik... Malo sme{no, je li – ba{ nemam mnogo vezesa pisawem – ali on bi to ve} nekako udesio... Samo, taj putbi dugo trajao, a tebe ne mogu da ostavim...

BOJANA: (Sama u svetlu)Jeste li se osetili ostavqenim? Ne mora to uistinu biti,sve je naizgled isto, nepromeweno, a preko vas je pre{aoneki hladan dah... samo}a. Strah od samo}e. Sve se odvija postarome, a vi po~iwete da zebete pred osamom.. I mo`da stenajvi{e sami ba{ kad ste preplavqeni bukom....

^ove~e, ne quti se 59

NADA: (Iza scene)Bojana!

Svetlo na celoj sceni.

IVAN: (Dolazi)Bojana, Nada te zove da joj pomogne{ ne{to oko servirawa...

Bojana odlazi. Ivan, sam, seda na kanabe.Maja ulazi lako, kao ma~ka, obi|e oko Ivana, kaa da ga i ne prime}uje.Ivan se pridigne, sedne pristojnije, gledaju se.@arko ulazi, zastane, uhvativ{i u trenu situaciju.

MAJA: (@arku)Dosadno!

@arko sada nasuprot Ivanu.

MAJA: Slavqewe bebinog ro|endana! Da takva ideja padne na pametnekoj kuvarici, razumem! Ali, Nadi?!

IVAN: [to ne sednete? Izvolite!

MAJA: Hvala. Moram da ispravim noger, sva sam se ukrutila tamoza stolom...

@ARKO: Ovako se lep{e vidi.

MAJA: Ova slika na zidu?

@ARKO: Ne, noge iza mojih le|a.

MAJA: Da stanem ispred?

@ARKO: Nije meni nameweno!

MAJA: Ivane, jedan savet, zbiqa! @arko, hvala ti, dao si mi ideju!Ivane, snimila sam plo~u... stvarno, ne {alim se. Uskoro }eizi}i. Naravno, prethodno }u se ograditi nekim, kaoslu~ajnim izjavama: ovo mi je bila najve}a trema u `ivotu,jer – ja ne pevam, ali, eto, jedan poku{aj – a kad jednomprobijem led, posle se ne pri~a o tremi... [ta mislite, da libio za sliku na omotu plo~e bile efektnije moje noge ilidekolte?

@ARKO: Kola`.

MAJA: Molim vas cigaretu, Ivane. Da, za{to je Bojana tra`ilaalternaciju Vesnine uloge, {ta }e joj to?

60 Vera Crven~anin

@ARKO: Bojana nije tra`ila, nego joj je dodeqena alternacija, prvooduzeta rola, pa onda je trpaju u drugu podelu... Tako to,izgleda, mora da bude: i u `ivotu i na pozornici nekonekome alternira... Mo`da }e{ ti sutra alterniratiBojani? Ko }e se tu sna}i?

MAJA: Ili ti – Ivanu? [ta vi mislite o alternacijama, Ivane?

IVAN: Zaboravio sam kako se igraju “`murke”?

MAJA: Ne, to je “}orava baka”.(Prasne u smeh)

NADA: (Unosi pi}e)Bravo, ovde je veselo!

MAJA: Nado, imam divan predlog: da igramo “}orave bake”!

NADA: Zaboravila sam.

MAJA: Jednome zave`u o~i, zavrte ga u krug i kad izgubiorijentaciju, puste ga. On treba da tra`i oko sebe, na kogaprvoga nai|e – treba pipawem da ga prepozna...

NADA: Ma, {ta }e mi pipawe? Za sve nas ja imam radare... Odavnosam ja prerasla tu igru, draga moja!

MAJA: ^estitam! Da li bebica spava?

NADA: Divno, {teta samo {to moj mu` nije ovde, da wega pita{?

MAJA: Molim?

NADA: Radari, du{o! Ali, mi se suvi{e dobro poznajemo da bismoto ozbiqno shvatili, a jo{ mawe da se qutimo.(@arku)Idi, dovedi Bojanu i Vesnu ovamo.(Iza kulisa dovikuje)Sini{a, do|ite ivamo!(Pobaca jastuke po podu)Ako vam ovo ne odgovara, prenesite stolice iz one sobe.

SINI[A: (Dolaze}i sa Vesnom)Ne, to se nikako ne mo`e odr`ati. Uostalom, ja mislim da}e i novi pozori{ni zakon... ba{ sam pre neki danrazgovarao sa nekim odgovornim drugovima, i oni takomisle... Nado, srce, ti si vi{e nego dobra doma}ica! Ko birekao da na{a komi~arka sa ovakvim uspehom igra u `ivotuulogu ozbiqne doma}ice i majke!? Ivane, slobodno?

^ove~e, ne quti se 61

IVAN: Da, kako da ne.

SINI[A: Nisam bio na izlo`bi, ali sam ~uo od nekih drugova da suva{e skulpture bile mne|u najboqim eksponatima. Za{tone priredite samostalnu izlo`bu?

IVAN: Navika. Skoro redovno sam izlagao u grupi.

MAJA: Kad bi postojalo samostalno pozori{te...

@ARKO: Ti bi samostalno izlagala!

MAJA: (Prilaze}i kanabeu)Malo mesta, gospodo!

SINI[A: Sa zadovoqstvom! Ne! U sredinu, Majo draga. Lepa `ena jeukras u ~ovekovom `ivotu, lepa glumica je dragocenost zateatar.

NADA: Te{ko nama koje nism lepe!

SINI[A: Ti sa svojim talentom, Nado...

NADA: Da li talentom za kuhiwu ili talentom za scenu?

SINI[A: Ti ima{ i jednoi drugo.

NADA: Zna~i, kod mene mo`e i bez lepote?

SINI[A: Bojana nije lepotica, pa ipak na sceni...

VESNA: A gde je Bojana?

Trenutak brzog zagledawa.

NADA: Sigurno na istom mestu gde ste s wom razgovarali oalaternaciji, Vesna.

VESNA: Da, zbiqa, ostala je sa @arkom.

NADA: Vesna, pro~itala sam u onim ilustracijama va{ interviju.Interesantno!

VESNA: Da?

NADA: Da. “Umetnik mora svoje ambicije samokriti~ki da podredisvojim mogu}nostima”. Jeste li to na sebe mislili, ilionako, uop{te?

VESNA: Ja stvarno tako mislim. Mislim, uop{te...

SINI[A: To bi trebalo da bude moto svakog umetnika!

VESNA: Ali to je moja sopstvena misao, nisam nikoga citirala... i, jase toga pridr`avam!

62 Vera Crven~anin

SINI[A: Tja, svi mi `elimo toga da se pridr`avamo. Mo`da nam nepolazi uvek za rukom, mo`da je priroda na{eg posla takva...Suvi{e smo izlo`eni pogledima javnosti, pa to ponekadotupi sopstveni kriterij. Vi ste u boqem polo`aju, Ivane.

IVAN: Mislite, nama nije potreban moto?

SINI[A: Mislim, samostalniji ste. Imate sopstvenu inspiraciju,idete za svojim motivima...

Bojana je do{la ne{to ranije na scenu neprime}ena.Maja, akcentovana svetlom, nagla se Ivanu, uzima wegovu cigaretu inastavqa da je pu{i. Trenutak intimnog sporazumevawa.Bojana u drugom snopu svetla, gleda ih. Zatim svetlo na celu scenu.

VESNA: Naprotiv, draga Nado, pa meni je milo da Bojana sa mnomalternira. Za{to, za{to bi to meni bilo neugodno? Mi smodve razli~ite individualnosti...

NADA: A ono o ambicijama i mogu}nostima? Ono se, zar ne, neodnosi na Bojanu?

MAJA: Kupila sam materijal za haqinu. Trula vi{wa. [ta misli-te, Ivane, dobro }e pristajati belini moga tena?

SINI[A: Vesna, draga, ho}ete li biti qubazni da ka`ete svomesuprugu kako }emo ga zamoliti da primi delegaciju na{egudru`ewa. Ja sam, naime, izradio jedan predlog koji bimogao poslu`iti kao osnovica za ...

MAJA: Ne, Ivane, zaista me interesuje. Kada }ete me pozvati?Bojana je sebi~na! Pa vi ste umetnik, va{e delo ne pripadasamo vama, ili samo woj, ono pripada svima nama...

VESNA: (Sini{i)Ja tu ulogu nisam dobila zato {to sam ne~ija `ena, nego zato{to mi odgovara... Uostalom, ja svoje probe ne mogu da damnikome, tu nema sentimentalnosti, a ako neko mo`e i `elida radi sam – molim!

BOJANA: (Sama u svetlu. Svi odlaze sa scene osim Ivana)Dok veruje{, sve je jednostavno. Kad vam se vera samo ujednom trenutku pokoleba, u~ini vam se da ste zavitlani unekoj tmini, u kojoj se te{ko raspoznaje ko je ko... Kadizi|ete iz we, treba o~ima malo vremena da se priviknu dagledaju po starome...

Svetlo na celoj sceni.

^ove~e, ne quti se 63

IVAN: Pa kako ne mo`e{ da shvati{, bogamu? Ne, ne vredi govo-riti: ti se tvrdoglavo uhvati{ nekog svog utiska i tu nepoma`e nikakva logika! Dobro, za{to ja ne bi `eleo da tipri|e{ onom dru{tvu, ne razumem? Prestani da }uti{,molim te! Ili – kako `eli{. Ne ~ini li ti se da ovakvotvoje dr`awe vi{e mo`e da {kodi nego da koristi... usvakom slu~aju ne mo`e ni{ta da izgladi – ukoliko ipostoji ne{to {to treba izgladiti. Bojana, molim te,prestani da }uti{! Pitam se {ta je to ukleto u nama, {tonas neprestano goni da sami sebi zagor~avamo `ivot!

Bojana }uti. Svetlo na pozornici se postepeno su`ava, tako da je onaakcentovana. Sede na suprotnim stranama scene.

IVAN: Ako te interesuje – mogu da ti reprodukujem ~itav razgovorkoji se vodio u tome dru{tvu, pa }e{ uvideti koliko si uzabludi. Nema tamo ni jedne re~i koju ti ne bi mogla ~uti!

BOJANA: (Sama za sebe, ne pokre}u}i se)

Pogled, pogled", jedan jedini kratki pogled! Ne mogu to daobjasnim, zato }utim, ali sam sigurna da se ne varam. Sakrioga je brzo, uvukao natrag u sebe... Nije on krio od menepogled, krio je sebe... Pogled. I onaj pogled sa Majom, dugi,nemi pogled preko cigarete, koji nije spu{tao.

IVAN: Radilo se naime o projektu onog spomenika o kome sam tive} pri~ao... Ti zna{ da bih voleo da ga radim...

BOJANA: (Kao i pre)Zar mu ja nisam bila do sada najboqi saradnik? Zar nisam,dolaze}i mrtva s proba ili no}u s predstava, znala satima isatima da sedim uz wega u ateqeu, ako je on to `eleo, da bi tui tamo ~ula poneku re~ od wega? Ali mi smo i }utawemznali da razgovaramo. Nekada, nekada mu je bilo stalo domojih mi{qewa, do mojih utisaka...

IVAN: (U jedva primetnom {tihu svetla)A ti zna{ kakav je ~ovek Kari}! On nikada nije ni sawao da}e postati nekakav kulturni arbitar, a sad, kad je i topostao, {to je samo kod nas mogu}e – mi sve mo`emo Ì– ne}eme iznenaditi ako mi taj isti Kari} jednoga dana ka`e da seorijenti{em na...

64 Vera Crven~anin

BOJANA: (Isto kao ranije)Re~i, re~i! Re~i koje imaju smisla, ali re~i koje prikrivajuglavni smisao... Nije to ono {to treba re}i, moj Ivane! A dali bi i mogao na}i u sebi one prave re~i? Re~i... One nasobla`u maglama zabluda i snova, ali samo jedan jedini, nemipogled ja~i je od svih tvojih re~i, Ivane...

IVAN: ... i doveo je i te `ene, iako zna da ne}u govoriti s wim oposlu pred tim osobama. Uostalom, ti zna{ Kari}a!Ponekad ne mogu da shvatim kako mu se ne gadi da, svesno ilinesvesno, svejedno – igra ulogu zavodnika...

BOJANA: (Isto)Kakvog razloga ima{ sada da la`e{ i samoga sebe? Svesnoili nesvesno? To je ono {to je sad va`no, to... Zna{ ti, istotako dobro kao i ja, kao i mnogi drugi, da se pod ulogomzavodnika krije prqav{tina jednog obi~nog makroa, da ontaj posao obavqa prili~no unosno, da na wemu gradikarijeru... Ali nije to ono va`no u ovom trenutku... Za{tosad ovo krije? Ne – {ta krije? Ko su te `ene? Koju... koju odtih `ena krije svim ovim pri~ama?

IVAN: (Svetlo se {iri na celu pozornicu)Bio sam qut zbog svega i tada si se pojavila ti! Ne znamza{to sve prima{ tako bolesno preosetqivo, kao da je sveodmah upravqeno protiv tebe... Ovo mo`da nije momenat dati ka`em, ali, verujm mi, to ti {kodi i na poslu! Eto, ba{danas mi pri~a Maja, ba{ pre nego {to si nai{la, {ta se svedesilo u teatru. Mislim da si prenaglila, bez obzira ukakvoj sam interpretaciji saznao za doga|aj... Bojana,interesuje me {ta je bilo? Ukoliko si raspolo`ena da otome pri~amo...

BOJANA: Interesuje te?

IVAN: Pitao bih i ranije, ali ti nisi dozvolila svojim dr`awem!

BOJANA: Ja? Ja sam te danas kao luda tra`ila posle probe! Tele-fonirala sam na deset mesta najmawe! Onda sam saznala od@arka da si u klubu... Da sam u tvojim o~ima osetila samomalo topline, zaboravila bih one gadosti... Ivane, nije jebilo u tvome pogledu za mene, tu|a sam ti bila, smetala ti,ne znam za{to...

IVAN: Dobro, {ta se desilo?

^ove~e, ne quti se 65

BOJANA: [ta?! Obe}ana uloga, oduzeta uloga, data alternacija,ne}e{ da je primi{, mora{ da je primi{, ~ija je premijera,koliko }e{ imati proba, ho}e{ li uop{te imati proba, nakraju – ja nekome ne{to otimam, nije meni ni{ta oteto,oduzeto, ja nekome ne{to otimam! Intervencije, pri~e, ubifeu, po klubovima, plete se gadost za gado{}u, sve mu~nodo povra}awa, a ti sedi{ sa tim istim svetom u kafani, ikad ja nailazim – }utwa! Tebi je bilo neprijatno {to samnai{la. Da! I sad? Jedan zagrqaj, nekoliko re~i uveravawada ja sve krivo protuma~im jer sam preosteqiva?

IVAN: Bojana, ti meni smetala? Pogledaj me, daj mi o~i...

BOJANA: (Sama u svetlu)Oh, kako zaboli otkrivawe dugo prikrivane la`i!

LEKAR: Za{to tada niste do{li do mene, da porazgovaramo?

BOJANA: Da li se vi brzo mirite kad gubite? Ja ne, Da sam izgubiladragocen nakit, ako je bio lep, za`alila bih {to samizgubila ne{to lepo. I gotovo. Jednom sam imala psa. Sadivnom ri|om dlakom, velikom belom pegom na ~elu itu`nim, tako tu`nim blagim o~ima. Ukrali su mi ga. Imanekoliko godina otada! I danas, kad sam u nekoj depresiji,desi se da ga sawam, kao da mi u snu dolazi da podeli sa mnommoju tugu, koju je, dok je bio kod mene, onim neobja{wiviminstinktom vernosti znao sitnim, neprimetnim drhtawemda primi na sebe. ^oveku je potrebna vernost. Sigurnost une~iju vernost. I ja sam brzo zbrisala sumwe u Ivana u sebi.Morala sam, izgleda. Trebalo je odr`ati se! Onda, bli`ilase premijera... pre toga, shvatili ste: oduzeta mi je rola doksam bila u bolnici, data Vesni, onda meni data alternacija,s tim da igram premijeru, pa posle gu`va oko toga: ja Vesnioduzimam premijeru, niko mi nije kriv {to sam bila ubolnici, probala sam svaki tre}i dan... i tako daqe... i,najzad, ja sam igrala reprizu. Igrala! To je trebalopre`iveti!(Odlazi iza kulisa)

Na drugom kraju svetlo se koncentri{e na @arku i Nadi.

NADA: (Stoji uz @arka, kao da posmatra ne{to {to se zbiva izakulisa)[ta joj je danas?

@ARKO: Da izdr`i, samo da izdr`i!

66 Vera Crven~anin

NADA: Ne mogu da verujem u sve ovo! Mi o Bojani da govorimoovako! “Samo da izdr`i”! [ta joj je, {ta joj je?!

@ARKO: U sceni sa mnom nije bila ni blizu onakva kao na probama.Igrao sam s wom bezbroj rola – uvek je ona bila ta koja jevodila scenu... Ve~eras sam na momente osetio kao da sepotpuno gubi. Ne shvatam, ni{ta ne shvatam.

NADA: Ipak nije smela da ide na repertoaru sa tako malo proba!Pa {ta je imala? Ukqu~uju}i generalnu – mo`da svega pet,{est!

@ARKO: I kao za pakost – ova nemogu}a publika danas! Slu{aj, opetneki `amor... ~ekaj – smeh! Smeh, Nado! Pa {ta je ovo?

NADA: Hajde, smiri se, jo{ malo pa }e{ i ti na scenu. Ho}e{potpuno da se upropasti predstava?

@ARKO: Pogledaj Bojanu: pa ja joj se divim kako izdr`ava da vodiscenu kod ovakve publike!(Pali cigaretu)

NADA: Gasi, {ta ti je? Eno i vatrogasac ti daje znak!

@ARKO: Nek ide do |avola! Moram da pu{im.

NADA: Idi u salon, ima{ jo{ vremena...

@ARKO: A Bojana? Uh, Nado, ja sam do`ivqavao i uspehe i neuspehe –nikad mi nije bilo kao sada... Bojana! Bojana ovako da pro|e!

NADA: Hajde, bogati, govori{ kao da je propala u ovoj ulozi.

@ARKO: Ne, ne}e ona propasti: kritika }e verovatno ista}i wenointeligentno prila`ewe roli, vibrantnost wenih kretwi,ona, samo woj svojstvena glasovna modulirawa... Ali, danasona nije ponela publiku! Danas nije bilo ni jednog pqeskana otvorenoj sceni! Danas qudi nisu zaboravqali na sve okosebe...

NADA: Mnogo je voli{?

@arko je pogleda naglo, odlazi.

MAJA: (Dolaze}i iza scene)Uh, pro{lo je! Nado, ne znam {ta je sa Bojanom: dala mi jedva pogre{na {lagvorta! Jedva sam se sna{la...

NADA: Verujem.

^ove~e, ne quti se 67

MAJA: U poverewu: ovo je za wu dobra lekcija, veruj mi! Naj-stra{nije je kod umetnika kad uobrazi da sve mo`e. Ba{ samo tome razgovarala nedavno sa Ivanom. I on je istogmi{qewa.

NADA: U na~elu ili u odnosu na Bojanu?

MAJA: Pa razgovarali smo onako, uop{te... Slu{aj, kraj... @arko jedobar, zar ne? I tvoja scena je bila odli~na! Vidi{, jamislim da ni Bojani ni Vesni ne odgovara ova rola: to jeustvari lik za tebe, ne nalazi{?

NADA: Ne.

MAJA: @arko se svesrdno trudi da joj pomogne, gledaj! Oh, oh, oh, nevaqa, ni{ta mi se ne svi|a kako je ovo napravila...

NADA: Majo, ti{e, smetamo i sufleru i wima tamo...

MAJA: Oh, ako je samo to {to Bojani smeta, onda... rado }u seukloniti... Uostalom, nije potrebno: kraj! Pa nije lo{aplauz? Idemo na scenu!

Odlaze.

MAJKA: (Dolazi s Ivanom)[ta misli{, je li bilo dobro?

Ivan sle`e ramenima.

MAJKA: Ma, dobro je bilo! Vidi{, publika aplaudira.

NADA: Oh, dobro ve~e, gospo|o!

MAJKA: ^estitam, Nado, ba{ ste mi se dopali, da znate.

IVAN: Do|i da te poqubim, Nado, dobro je bilo.

MAJKA: “Do|i”! Idi ti woj, sram te bilo.

NADA: Navikla sam ja, gospo|o, i na gore stvari! Moj mu` }e ~ekatida stigne ku}i, pa }e da ve~era, pa tek tamo negde, negde,mo`da }e progovoriti ne{to i o mojoj ulozi... Vi{e onakokao da mu je krivo {to je bilo dobro, nego {to se raduje.

MAJKA: Ah, nemojte tako! Raduje se on...

NADA: On se najvi{e raduje dobrom ru~ku, zatim krevetu posleru~ka... ali, {ta }ete, opet ga volim!

@ARKO: O, dobro ve~e! Ivane, Bojana je oti{la u garderobu, idi dowe.

68 Vera Crven~anin

IVAN: Ne, sa~eka}u je napoqu. Ili, jo{ boqr, ako neko od vasdolazi u klub, dopratite je, molim vas. Dovi|ewa, zauze}usto. Mama, ho}ete li sa mnom, ili }ete sa~ekati Bojanu?

MAJKA: Samo ti idi – ja }u do Bojane, pa ku}i. Ne znam kako to damoje cve}e nije stiglo? Dovi|ewa, deco!(Odlazi za Ivanom)

NADA: Kako to, zbiqa, da Bojana nije dobila sve}e? Samo je jo{ ito trebalo.

@ARKO: Zabranila je da joj ga iznesu na scenu. Ho}e{ li je i tisa~ekati da odemo do kluba?

NADA: Ja bih, ali zna{ ti onog mog ludaka: ako ne do|em odmahposle predstave, imam onda kod ku}e predstavu celu no}... Neznam {ta }u s wim, @arko: on je najdivniji, najne`niji~ovek u periodima kad ga ne hvataju nastupi qubomore.Onda... uh, izmu~i me do ludila! Wemu nije potreban ~ak nipovod! Kako on izre`ira stvari, sa kakvom ma{tom! Ne znam{to ga volim!

@ARKO: Neko je zapisao, ne se}am se vi{e ko: {to se uop{te voli iza{to je qubav ja~a od nas, na{e savesti, na{e voqe?@elimo je i luda~ki se radujemo wenom ra|awu, nosimo je usebi kriju}i je da je ne bi tu|e o~i ukaqale... Za{to smo jojzahvalni i onda kad u besanim no}ima grcamo zbog we?

NADA: Koliko to traje?

@ARKO: Otkako sam joj prvi put postao partner. Veruj, onda samosetio da se u meni probudio glumac – pravi glumac! Dotlesam igrao onako, ne{to me je mawe ili vi{e nosilo u tekstu,ili me je rediteq ja~e poneki put zagrejao za rolu... Alitada, tada sam sa Bojanom osetio da je istinski `ivotprostrujao iz mene scenom, osetio sam da je to prihvatila ipublika... Prvi put tada saznao sam da tu, neposredno, ne{tostvaram, ne{to {to }e oti}i u slede}em trenutku, ali i {tona neki na~in ostaje kao deo svakog gledaoca. Bio sam jojduboko zahvalan {to je to strujawe prenela na mene, {to samga kroz wu osetio... Za premijeru, nisam tada imao para,kupio sam joj dve ru`e – jedu `utu i jednu crvenu. Ne, nisammislio na banalne simbole tih boja! Ali je to, slu~ajem,postalo simbol moje qubavi.

NADA: Pa to je izgleda ozbiqno. Kako si uspeo da sakrije{ odBojane?...

@ARKO: Bojana voli Ivana. Ne znam kako sada da je sa~ekam...

^ove~e, ne quti se 69

NADA: Idi, ja }u je sa~ekati, tako je najboqe.

@ARKO: A tvoj mu`?

NADA: Bi}e gu`ve, pa }e pro}i, kao i obi~no. Idi!

@ARKO: Hvala ti!(Poqubi je)

MAJA: (Nailazi)Oh, pardon!

@arko je pogleda, bez re~i odlazi.

MAJA: Bogami, meni nije tako ~estitao...

NADA: Verovatno nije imao razloga, uva`ena koleginice.(Odlazi)

MAJA: (Besno gleda za wom; kad i sama ho}e da krene, nailaziVesna)O draga Vesna, nisam znala da ste bili na predstavi... Kakovam izggleda?

VESNA: Maja, iznenadili ste me! Uverena sam da se pred vama, teksada ovom ulogom, otvara karijera! Dakle, sad mogu da vamka`em: ja sam, znate, uticala na rediteqa da vam poveri ovuulogu...

MAJA: Vesna draga, nisam to znala, ali ni u jednom trenutku nisamsumwala da u vama imam iskrenog kolegu a ne samo savesnogpartnera.

VESNA: Pa ba{ zato: ni meni nije bilo svejedno ko }e mi biti part-ner!

MAJA: Zbiqa: danas sa Bojanom ja nisam imala kontakta – molim,to nije ogovarawe, ja sam to govorila na bezbroj mesta iranije. Ona je zaista trebalo da ostane na le~ewu! Pa otkudje za wu ovakva rola, sa wenim nervima, molim vas!

VESNA: Ja o tome ne `elim da govorim. Jednom sam tako ne{torekla, i bila sam pogre{no shva}ena!

MAJA: Istinu da ka`em, umetnica kao {to ste vi, daleko bisteboqe prolazili da se ne obazirete na mi{qewe kolega,sveta...

70 Vera Crven~anin

VESNA: Moja je nesre}a {to mi je mu` neko i ne{to! Kad igram lakoje meni, mogu sama da biram role! Kad ne igram – opet mi jelako, mogu i da ne radim a da primam platu! A kad dobijemulogu, onda mi je direktno otimaju!

MAJA: ]utite, nije se ba{ mnogo proslavila... Evo je, dolazi.Dovi|ewa, Vesna! Da, zbiqa, spremila sam za vas jedankrasan duborez, pa nikako da stignem da vam ga donesem.

VESNA: Ne}u da ~ujem! Pa vi }ete sve {to imate podeliti pri-jateqima!

MAJA: To mi ~ini zadovoqstvo. Sem toga, ovo }e se vanrednouklopiti u va{ name{taj, a meni zaista {tr~i! PoqubiteJasminicu. Ro|ena je u onoj haqinici {to ste joj ispleli!Izvinite, ne}u da se sretnem sa Bojanom, dovi|ewa!(Odlazi)

VESNA: (Prilaze}i Bojani)Bojana draga, samo vas ~ekam! Tr~im ku}i, Jasmina mi nijene{to najboqe... ^estitam, od srca, zaista! Bilo je mestakoja su me zbiqa potresla.

BOJANA: Hvala.

VESNA: Nemojte biti suvi{e skromni! Skromnost je lepa osobinakod umetnika, i vi je posedujete, samo sad nije sasvim namestu. Nado, bili ste divni. Na pro{loj predstavi, mo`dazato {to sam vam bila partner, i nisam mogla da pratimva{u igru, pa... Ali ne, ne – bili ste boqi danas! To je bila~itava provala jednog nabujalog temperamenta, to su bilikrici jedne neusli{ene `enske...

NADA: ... kako nam je u izlagawu koncepcije likova rekao na{rediteq jo{ pre dva meseca.

VESNA: Bojana, molim vas, do|ite na moju slede}u predstavu. Sad,kad smo izgradili likove – mislim kad ne postoji opasnostda li~imo jedna na drugu – bi}e mi dragocena va{azapa`awa! Obe}ajte mi, molim vas!

BOJANA: Vesna, ponesite ovo pa pro~itajte. Zanimqivo je!(Pru`a joj jedno pismo)

Vesna otvara pismo.

^ove~e, ne quti se 71

BOJANA: Nemojte sad! Mo`ete i kod ku}e! Po{to je sasvim ne-zvani~no, ne}e biti r|avo da tako, nezvani~no, razmislite owemu.

VESNA: Ne shvatam, ali – u redu! Vrlo rado! Dovi|ewa. [to nedo|ete malo do mene? Bi}e mi drago, zaista! I vi, Nado,do|ite kad god za`elite. Prijatno...(Odlazi)

NADA: [ta je to?

BOJANA: Anonimno pismo. Meni. Dobila sam ga u posledwoj pauzi.Neko mi saop{tava da je onaj `agor u publici, smeh i takodaqe – da je sve to bilo organizovano.

NADA: [ta ka`e{?

BOJANA: I taj se neko izviwava, grize ga savest, ka`e, jer je tokompredstave uvideo da ja ipak nisam tako r|ava... Vrhunac:trebalo me je toliko izbaciti iz role, da zvi`dawe do|ekao normalna konsekvevca!

NADA: Pa to je skandal! Za{to si joj dala pismo u ruke? Pa to je ar-gument...

BOJANA: Nikakav to nije argument! Potpisa nema... Mogla sam ga isama napisati, da opravdam neuspeh! Jamogu dapretpostavqam, da sumwam, ali da preduzimam, ne mogu ni-{ta. Ose}a{ li kako se nevidqive linije motaju oko mene?Ja, ja ih tako intenzivno ose}am! Meke su zasad, ali kao i svikonci kad po~nu da se spli}u, koliko god da su tanki – zasekuse u meso, ostave krvave tragove... Ja ve} naslu}ujem tekrvave tragove. Niko ih ne}e videti, niko, sem mene, ne}e ihosetiti, niko ne}e mo}i da ih izle~i, jer je sve nevidqivo,sve neuhvatqivo, sve je naizgled nevino... I ti...Evo, ve} sada~itam u tvojim o~ima misao: preterujem. To misli{, je li?Ne treba da mi ka`e{, ose}am, kao `ivotiwa ose}am, {tamisli{.(Polako se svetlo su`ava samo na Bojanu)Neka nikad ne do`ivi{ ose}aj da se ne{to ste`e oko tebe...I zna{ i ne zna{ {ta... Ali miris krvi ne oseti prvi onajkoji goni... @rtva, `rtva oseti prva miris krvi, sopstvenekrvi, neprolivene a ve} izlivene... Za{to su ujedi qudinabolniji?...

MRAK

72 Vera Crven~anin

DRUGI DEO

Aplauzi, `agor negde iza scene. Na scenu postepeno nailaze Nada, Vesna iostali prave}i posebne grupe.

VESNA: (Bri{u}i suze)Na mene uvek potresno deluju ovakve proslave... bez obzirajesam li sa nekim na{im veteranima imala i neposrednogdodira, u radu mislim. Uvek se ose}am kao {iparica,zbuwena, potresena. Vidim i sa vama je sli~no, Nado.

NADA: A {ta ja znam, ima ne~ega tu`nog u opra{tawu sa scenom.Mo`da ve} sada gledamo sebe u istoj ulozi!

VESNA: O, ne, ne, ne bih rekla da je samo to! Atmosfera delujepotresno: svi ti pokloni, pa govori, cve}e... A ovoga puta,te{ko mi je i zbog samoga ~ika Ne{e! Tolike godine... divanglumac... Samo, radi}e honorarno, to mu se i vi{e isplati...[to Bojana danas divno izgleda! Kod koga {ije?(Nekome iza scene)Molim? Mene za igru?(Nadi)Nado, jo{ nismo ostarili...(Odlazi)

Bojana i @arko prilaze Nadi.

@ARKO: Danas je na predstavi, mo`da prvi put za toliko godina`ivota na sceni, prolio suze koje je hteo da sakrije... kad gaje prilikom izlaska na scenu, publika pozdravilaaplauzom...

BOJANA: Se}am se da mi je pre tri godine, sli~nom jednom prilikom,rekao da glumac sme da pla~e nas sudbinom svih qudi, samone nad svojom.

NADA: Ima trenutaka kad scena postane `ivot.

BOJANA: Ili, `ivot – scena. Letos sam prisustvovala jednoj operskojpredstavi pod vedrim nebom. Akustika je bila lo{a i svakipianisimo je propadao. Ve} sam mislila, kako ovakvoizvo|ewe nema nikakvog smisla, kad mi je pogled slu~ajnoskliznuo nalevo: nekoliko stolica daqe sedeo je na naslonusedi{ta de~ak od svojih {est-sedam godina. Stara ko{uqa izarpqene pantalone. Jedan od onih koji je preskakaoogradu... Laktovima se odupro na kolena, bradu podnimio

^ove~e, ne quti se 73

pesnicama. O~i, krupne, blistaju, kao da su u sebe upile savblesak reflektora na sceni i sjaj zvezdanog svoda iznadnas... Zavr{io se ~in, svetla su se upalila u publici, a on jejo{ piqio u scenu, utonulu u mrak... A onda jedan, samo jedanduboki uzdah, u koji je slio celo svoje malo, zgr~eno telo...Taj uzdah nije mogao niko ~uti, a za mene – on je preplavio`agor qudi i prostor, i vreme... Ako ikad, i ko zna gde, mogune{to sli~no da izazovem, sama pomisao na to – `ivot je!

LEKAR: Lepo re~eno. Dobro ve~e.

BOJANA: Doktore? Vi?

LEKAR: ^ika Ne{a je moj stari poznanik.

BOJANA: Ne}ete vaqda da ka`ete da je i on bio va{ pacijent.

LEKAR: Ne, u neku ruku – ja wegov! Stanovali smo u jednoj odperiferijskih duga~kih prizemnica sa velikim dvori{tem.Bilo je puno dece. Kod ~ika Ne{e se uvek moglo na}iuto~i{te ispred maminih varja~a ili o~evih {iba. Jednomsmo pravili priredbu. ^ika Ne{a je bio pokroviteq...

BOJANA: I vi ste “glumili”?

LEKAR: Ne, ja sam cepao “ulaznice” i skupqao pare, a ~ika Ne{a jebio gost na toj na{oj predstavi: izvodio je ma|ioni~arsketrikove! A sad, evo, opro{tajni jubilej, a mi vi{e nismode~aci, razi{li smo se na razne strane...

@ARKO: Meni ove proslave u`asno smetaju: ~oveka penzioni{u,uklawaju ga s posla, me s posla – iz `ivota ga uklawaju i jo{to slave!

NADA: Ja ne}u slaviti jubilej, nikakav, to je sigurno!

LEKAR: Ni bra~ni.

NADA: Doktore, niste ispovednik!

BOJANA: Ali qudi idu kod wega u `eqi za ispovedawem.

LEKAR: [to nije slu~aj sa vama.

BOJANA: Svako ima svoju ispovedaonicu.

@ARKO: Doktore, da vam donesem pi}e?

LEKAR: Mo`da, da po|emo tamo?

74 Vera Crven~anin

Svi odlaze, osim Bojane. Negde iza we kao da promi~e film tokomslede}e scene.

VESNA: (Partneru s kojim igra)

Ono Bojanin lekar? O, pa onda bih i ja rado bila bolesna...

MAJA: (Ivanu sa kojim promi~e u igri)

Nemoj se odmicati od mene! Bojana je sada zauzeta, ne gledate, srce moje, budi spokojan!

IVAN: Smiri se.

MAJA: Pa ne prele}em ja tako nervozno prstima po svojim le|ima?pe~em te, dragi moj, a?... Ovaj pramen kose ti uvek pada na~elo...

BOJANA: (Naglo, glasno)

Ivane!

IVAN: (Rastaje se od Maje. Svi se pojavquju)

Izvoli.

BOJANA: Ho}u da igram. S tobom. Nado, neku `ivu igru.

IVAN: Ni pijan!

BOJANA: O, da! Nije te{ko. Hajde, poku{aj...

IVAN: [ta ti je?

BOJANA: Igra mi se! Nemoj da se izvla~i{. Ti lepo igra{ – a javolim igru. Se}a{ se, nekad si govorio da kroz igru govorimcelim svojim bi}em, da...

IVAN: Doktore, mo`da biste vi poku{ali?

BOJANA: (Sama u svetlu. Svi nestaju. Lekar seda na svoje mesto u

gledali{tu)

Da li vam se de{avalo da dr`ite u ruci neku stvar kojadeluje kompaktno, ~vrsto, a slu~ajan ja~i stisak ruke i onase raspada... Vidite, to je ono stra{no, ~ini mi se da je sveovo oko mene na~Iweno od nekog lako lomqivog materijala:i qubav i prijateqstva i... Moramo biti jako pa`qivi,nikad ne zna{ kad }e{ stvoriti prvu pukotinu...

^ove~e, ne quti se 75

Svetlo na sceni. Elementi dekora Bojaninog stana. Ivan na sceni.

BOJANA: Ne mora{ da }uti{. Ili, mo`da – sveta radi?

IVAN: Neko od nas mora da misli malo i na svet. To je banalno, miumetnici treba da smo iznad sveta, iznad banalnih mislitoga sveta, ali, {ta }e{, `ivimo s wim...

BOJANA: Ne razumem te. Izgleda mi sve besmisleno!

IVAN: I ja sam to mislio one ve~eri kad sam te gledao kako igra{!

BOJANA: Da!?

IVAN: Bojana, ako dopusti{, idem ne{to da radim.

BOJANA: Ivane, ne pitam te ni gde si proveo posledwih nekolikono}i, ni za{to dolazi{ u ku}u kao da si zalutao... Ja ne moguovako! Imam dovoqno trzavica van ku}e, pa zar da...

IVAN: Za te trzavice si sama kriva! Ti si tvrdoglava. To }e ti sekad tad obiti o glavu!

BOJANA: Ivane, ne prepoznajem te vi{e? [ta je to?

IVAN: Sa mnom – ni{ta. Savr{eno ni{ta.

BOJANA: Onda – sa mnom?

IVAN: To ti naboqe zna{.

BOJANA: Pa s kim si ti to `iveo, Ivane, toliko vremena? I s kimsam ja `ivela?

IVAN: Ako misli{ da je do{lo vreme da se tek sada upoznajemo...

BOJANA: A {ta, Ivane, ako se mi zbiqa nismo do sada poznavali?

IVAN: Da, to je tvoja stara taktika: ti si nepristupa~na, velika usvojoj uvre|enosti. Dosta mi je, sit sam svega toga...(Odlazi)

BOJANA: Nekad sam ja po~iwala u sebi misao, ti si je glasnonastavqao. Sada, mi ne samo da govorimo razli~itimjezicima – misli na{e nikako da se na|u, sretnu negde...

Scena po poziciji sli~na sceni u prvom delu.

MAJKA: I {ta sada?

Bojana slegne ramenima.

76 Vera Crven~anin

MAJKA: Kad si bila devoj~ica, jurila si poqanama, tukla se sade~acima, dolazila razbijene gave ku}i... Mislila sam nikadne}e{ biti prava `ena...

BOJANA: I ti si me tukla.

MAJKA: Pa da, kad ti na|e{ da sprema{ priredbu na krovu ~etvrtogsprata! Sve majke gledaju na krov i ~ekaju kad }e se koje detestrmoglaviti odozgo, a ne smeju ni da pisnu. A ja znam,sigurna sam, ~ija je to zamisao, a }utim, }utim...

BOJANA: Silazimo mi stepeni{tem, a samo vidi{ kako iz svakogstana po jedna ruka {~epa poneko dete, zalupe se vrata zawim i vrisak! Tada si o mene razbila onu veliku varja~u{to si me{ala pekmez...

MAJKA: Da, onda, ipak, nisi zaplakala. A sad te gledam, skupila si setu, ne li~i{ vi{e na sebe!

BOJANA: Putevi se stapaju, sastaju i – rastaju. Tako i qudi, mama.

MAJKA: ^ekaj... vaqda ne misli{?...

BOJANA: Mislim.

MAJKA: Glupost! Nemoj imati nikakvih iluzija: I ovo va{e vreme jeisto kao i ono u kome sam ja bila neko i ne{to – na `enu segleda podjednako. A na razvedenu – pogotovu! I nikad nijemu{karac kriv. To da zna{! Wemu i razvedenom i o`ewe-nom, jednako je optvoren put kudgod zamisli. A tebi?

BOJANA: @ao mi je, mama: opet smo na razli~itim kolosecima.

MAJKA: Boqe bi bilo da ti funkcioni{e skretnica! [ta ti ho}e{?Da izmeni{ ono {to se ne da izmeniti? Mu{karci su takvi,draga moja }erko! ^im vide da im se `ena potpuno predaje,osioni su, grubi. Wima je dozvoqeno da se qute, da zahtevaju,da budu centar oko koga se sve u ku}i vrti...Tako je to! Trebasa Ivanom druga~ije, nekako ne ume{ ti sa wim ... Razvod?!

Svetlo na Bojani, Majka ode.

BOJANA: (Za trenutak sama na sceni, govori lekaru)Razvod? Koliko re~i o kojima i ne razmi{qa{ a svako-dnevno ih upotrebqava{! Razvod. To, kao da se vode, ilineko nekoga vodi, ili uzajamno se vode, gde, kako? I onda se –razvedu. Neko ih razvede, ili se sami – razvedu. Dobro bibilo nikad ne otkrivati glupost re~i po sebi, jer mora{ davidi{ glupost koja stoji za nekima od wih... Ili bi, mo`da,

^ove~e, ne quti se 77

dobro bilo zastati nad svakom od wih, i nad re~ima i nadglupostima, koje se kriju iza re~i, i osloboditi se... ipraznih re~i i gluposti... A sada – svi su imali pone{to daka`u.

Svetlo na sceni, ali tako pode{eno da je Bojana akcentovana.

NADA: Ja sam i ranije govorila – ra{~istiti! Oh, gospodindozvoqava sebi da skita ko zna gde i ko zna s kojom, a ti,Penelopo, sedi kod ku}e i o~ajavaj! Kod mene je drugo. Mojmu` je qubomoran, ali bar znam da je stalno uz mene.

IVAN: Ne bi se ni ona odlu~ila tako lako za razvod, da joj jestvarno stalo do mene...

MAJA: Uostalom, to je i naboqe re{ewe! Jer, ja ne znam koliko bihdugo ovako izdr`ala... Preselio se kod mene, pa da...

VESNA: Jo{ jedan dokaz nevladawa nervima. To su nervi, samobolesni nervi. Pa, najzad, Ivan je umetnik, tu je trebaloimati mnogo vi{e razumevawa...

SINI[A: To mi li~i na senzacionalisti~ku reklamu: dva istaknutaumetnika su u pitawu. Mi ne mo`emo biti gospodari svogali~nog `ivota, treba misliti na svoj renome kod publike...

@ARKO: Bojana, mila, ne pla~i, niko ne zaslu`uje tvoje suze! Bojana,qubavi, mila moja... Nemoj be`ati! Ni{ta se ne}epromeniti!

Osim @arka i Bojane svi odlaze.

BOJANA: Ve} se promenilo.

@ARKO: Jenom bi to morala saznati!

BOJANA: @arko... kako...

@ARKO: Zaboravi, ako `eli{!

BOJANA: Ima sre}nih perioda u ~ovekovom `ivotu kad bi sve hteonekako da zaustavi{ u lepoti datog trenutka, da ostanenezibrisivo, da sve to jednako `ivo oseti{ u sebi lutaju}ipo pro{losti... a onda nai|u dani koje bi `eleo dazaboravi{...

@ARKO: Kad bude{ htela, seti se. I – seti se, kad bude{ htela.

BOJANA: [ta ja mogu da ti pru`im?

@ARKO: Ono {to ose}a{.

78 Vera Crven~anin

BOJANA: Ne, @arko! Sebi~no bi to bilo od mene. I ru`no. Ose}am sekao ruina sada... i, nemoj se qutiti, suvi{e je sve `ivo umeni...

@ARKO: Ja sam znao da budem postrani i onda kad si bila sre}na.Nisam hteo da koristim ovu situaciju sada... Bojana, {ta tije?

BOJANA: Molim? Ni{ta. ]utim.

@ARKO: Kad bih znao {ta je iza tvog }utawa.

BOJANA: [ta? Ni{ta. Ni{ta.

@ARKO: Smesti mene u to ni{ta.

BOJANA: Izgubi}e{ se u wemu.

@ARKO: Ili ga ispuniti, pa }e prestati da bude ni{ta.

BOJANA: Pusto je.

@ARKO: Razbi}u pustiwu u tebi...

BOJANA: Nadawa!

@ARKO: Posta}e stvarnost!

BOJANA: Bez `eqa.

@ARKO: Ti stvara{ pustiwu, krije{ se woj. Za{to?

BOJANA: Mo`da da osetim wen beskrajni mir.

@ARKO: Bez `ivota.

BOJANA: Da ~ujem ti{inu. Da se stopim s wom i nestanem u wenojbeskrajnosti...

@ARKO: Onda }u ja biti pustiwski vetar... zbrisa}u sve o`iqke...poneti te tamo gde ne}e{ strepeti od kraja...

BOJANA: (Sama u snopu svetla)I ~ovek poveruje da mo`e osetiti ne{to novo i ne mislitina wegov kraj...

@ARKO: (U novoj situaciji)Gde si toliko?(Poqubi Bojanu)Proba je po~ela, zakasnio sam, ~ekaju}i te... Lepo izgleda{.

BOJANA: Hvala. Izvini, trolejbusi... Donela sam ti ulogu, zaturio sije iza kreveta...

^ove~e, ne quti se 79

@ARKO: A gledao sam i tamo. ^asna re~!

BOJANA: @uri, tra`i}e te.

@ARKO: Dovi|ewa. Gde }e{ sada?

BOJANA: Vrati}u se ku}i, spremi}u ne{to za ru~ak, mama danas{trajkuje.

@ARKO: Vrati se oko jedan, bi}u gotov dotle, mislim... Lepa si.Qubim te, zdravo...(Ode)

BOJANA: (Sama u svetlu)To je tako i{lo neko vreme: ja nisam imala probe, @arko jeprobao, majka se qutila zbog veze sa @arkom... ne, vi{e zbogtoga {to nisam htela da legalizujem tu vezu... Skandal isli~no! Da, tako je to bilo... Uglavnom stvarao se novraspored `ivota, ja sam se uklapala u wega, poku{avala dasvim bi}em primam samo ono {to je bilo lepo i poku{avala{to mawe da mislim.

@ARKO: (Dolazi na scenu sa Vesnom)Izvolite, Vesna. Bojana, do{ao sam sa Vesnom. Treba daprobamo neke scene, radi se o nijansirawu koje, izgleda,reditequ nije ba{ mnogo va`no...

VESNA: Bojana, ne smetamo, nadam se?

BOJANA: Nikako. Izvolite. Taman ste dobro do{li na kafu, ne volimsama da pijem...

VESNA: Ja ne mogu, hvala... naime, u ovo doba.

@ARKO: Bojana, izvini, zna{, Vesni se `uri, pa...

VESNA: Zbog male, znate...

BOJANA: Da, u redu. Ne}u smetati...

@ARKO: Bojana, ti se ne quti{?

BOJANA: Ne. Vesni se `uri... zbog male... razumem...

VESNA: @arko, mnogo pu{ite! Va{e glasnice vam ne}e biti zahval-ne. Nego, Bojana, danas je @arku izvanredno i{la scena saMajom... Oh, pardon!

80 Vera Crven~anin

@ARKO: Mo`da. Samo ja se s wom te{ko nalazim. Uvek imam utisakda misli samo na to kako }e se ona, Maja, privatno dopastipublici, kako }e izgledati na sceni! Odbija me to.

VESNA: ^udno je, zaista, kako mnoge glumice ne mogu da se otrgnu odsebe kao `enke, na sceni, mislim. [ta mislite vi, Bojana!

BOJANA: Slu{am. Interesantno.

VESNA: Za sebe ne `elim ni{ta da ka`em, mislim kao za glumicu,ali {to se ovoga drugoga ti~e – mogu da tvrdim da sam togapotpuno li{ena. Mo`da zato {to sebe isuvi{e ose}ammajkom.

@ARKO: Vesna, izvinite, da ne zakasnite... zbog male va{e...

VESNA: Da, zbiqa. Hvala. ^udno, eto, zajedno smo u pozori{tu skorosvakog dana, a ovaj slu~ajan susret u~inio je da se vi{ezbli`imo, nego... Treba da mi do|ete, Bojana, sa @arkom,naravno... li~ni kontakti zbli`e nekako qude...(Ode sa @arkom)

BOJANA: (Okre}e telefon)Nado?... Kako si?... Da, sama sam. @arko? Ima neka posla...Do}i }u, mo`da... Ne znam... Nemoj me ~ekati... mo`da }usvratiti negde u bioskop... Ne znam, vide}u usput, akodobijem negde kartu...

@ARKO: (Sam u snopu svetla)Halo, Nado? @arko na telefonu. Je li Bojana kod tebe?...Kad ti se javqala?... Pa gde je onda?... Dva sata je, vi{e nemanikakvih bioskopskih predstava...

BOJANA: (U snopu svetla)Bila sam u ~ekaonici `elezni~ke stanice. Za{to? To jejedino mesto gde `ena mo`e nesmetano da sedi i no}u. ^eka{voz za nepoznati pravac. Metalni glas iz zvu~nika objavqujeodlaske i dolaske vozova. Vozovi kasne. Qudi sede i ~ekaju.Beskona~na dosada. Jedna devojka u uglu, jedna napeta strunai{~ekivawa. Tamo `ena sa troje dece, spavaju jedno prekodrugoga, tupi pogled umora: gospode, da joj je bar jednom u`ivotu da putuje gospodski, fini koferi, ko`ni, spava}akola, kondukter da se pokloni, topla voda, ka`u ima toplevode i sve, puni komfor. Za trenutak dah hajke je prostrujao~ekaonicom: milicija! Qudi se probudili iz dreme`a umorai misli, neko je ne{to ukrao, nestao, ko, ne zna se, milicijaje pro{la, oti{la... Qudi su se upoznali zahvaquju}i tojsenzaciji, koliko je sati, a vi putujete tamo, vidite, koliko

^ove~e, ne quti se 81

kasni moj voz, ne hvala ne pu{im, uzmite bonbonu, prekrati~ovek malo vreme, u Vijetnamu a ne, ja ne pratim politiku,dosta mi je ratova, a cene, cene, moj dru`e, slu{ajte jedinore{ewe je da vojska za prvenstvene utakmice pu{tafudbalere da odigraju, eto kako oni razni peva~i pevaju,nego ne vodi niko ra~una o ugledu nacije... Jedna malafotografija je ve} po ko zna koji put izva|ena iz yepa iskrivena u devoja~koj {aci prima nema {aputawa zacak-qenih o~iju, prelazi put do kasarne u letu, beskrajno dugo~ekawe kod vratara, a sve uniforme iste iz daleka, i ne-koliko puta se prevari{, nije on, i svi nekako u tim co-kulama promene hod, pa ne mo`e{ da prepozna{, pro{li putje bio smr{ao, za{to ih teraju na tolike mar{eve, {ta }e tiratovi, da qudi imaju posle {ta da pri~aju svojoj deci,vaqda, {ta li?... Zgr~ene {ake u krilu: ne, ne}e on menevi{e vu}i za nos, ne, ja sam luda, misli, radi, ~ovek radi, onje umoran, wegova majka je bolesna, pa da, dete wegove sestreja da {kolujem, a kad sam ja htela dete, onda, ne treba nam,das pro`ivimo, ba{ sam pro`ivela, posle `ivot je skup, asad nije skup za wegovu familiju, prekrajam stare haqine,godinama i te tvoje konferencije, sve neki poslovi i takoto, bar da izvetri rakiju iz usta, a sve slu`beno, slu`benome i qubi, samo jede i hr~e neslu`beno, a ona devoj~ura sadrugog sprata sve upija kad pro|e pored wega, hladno je u~ekaonici... da se dugo ~eka... @arko, spava{?

@ARKO: Ne, slu{am te.

BOJANA: Zavidim mu{karcima {to svugde mogu da za|u. Kad gledamqude, ja kao da pi{em. Da postoji neki na~in bele`ewamisli a da ~ovek nije ni svestan toga, mislim da bih biladobar pisac. Ali, kad metnem pred sebe hartiju izgubimre~i, onda, u tra`ewu pravih re~i, izgubim do`ivqaj itako... A kad radim neki lik, ~udno, odnekud izbije pravi, kozna gde i kada, upijen gest, ton, osmeh, koraci... Zbiqa,@arko, danas na probi nisi imao pravu reakciju u onoj scenisa Sini{om, ~ekaj da se setim ta~no mesta...

@ARKO: Zar si bila u gledali{tu? Za{to se nisi javila?

BOJANA: Zavukla sam se na galeriju, po~eli ste, nisam htela dasmetam...

82 Vera Crven~anin

@ARKO: Znam da je za tebe te{ko, to {to ne igra{ nekoliko meseci,ali ne volim {to se krije{. Naprotiv, ja bih im se stalnopoturao pod nos. I ovo no}as – krila si se od svoje misli!

BOJANA: Ne. Moram ne{to da radim. Izme|u proba ja volim i daspremam ku}u, da {ijem, ~ak i da kuvam, iako to najmawe, alisamo to da radim – ne, to mi ne ispuwava vreme, zapravo, tomene ne ispuwava ni~im... Tamo u ~ekaonici ispunila samsebe sudbinama qudi koje sam na neki na~in stvarala,igrala, prenela se u te qude, bila sama sebi i glumac ipublika i pisac... i bilo mi je lepo. Za{to si u ko{uqi?Hladno je, da ti donesem...

@ARKO: Ustvari, ti se quti{, {to sam danas radio sa Vesnom tamo, udrugoj sobi... Ne mislim da si qubomorna, koje{ta! Osetiosam da je ispalo netakti~no, ali nisam mogao druga~ije. To jenetalentovana guska, i da ona ne{to shvati, tu zaista trebavremena, a moram i{lifovati, najzad to je kqu~na scena ukomadi...

BOJANA: Znam. I dobro je {to ho}e{ da radi{ sa wom. Molim tejedino da to ne bude ovde. Ne u mojoj ku}i. Oprosti, to je itvoja ku}a sada, ali koliko tvoja toliko i moja, pa da bi itebi i meni bilo lepo – neke osobe ne `elim ovde da vidim.

@ARKO: Izvini.

BOJANA: Ho}e{ da skuvam ~aj?

@ARKO: Ne, hvala ti, ne}u spavati, a kasno je, sutra imam probu...danas upravo, evo ~etiri sata ve}... Htela si ne{to da mika`e{, za scenu sa Sini{om?

BOJANA: Kada pali{ cigaretu u toj sceni?

@ARKO: Nije fiksirano mesto, u toku one sva|e.

BOJANA: A tu sva|u, ustvari obra~un ne samo s wim i onim {to on ukomadu nosi, nego sa sobom samim – vodi{ ti, odnosno likkoga igra{. E, vidi{, paqewe cigarete, ma na kom mestutoga teksta, izaziva utisak da iza svega postoji la`. Izgledakao da ho}e{ da se smiri{. A tokom ~itave scene ti siprsak varnica! Nikad se nisi vi{e otvorio no tada...Razume{?

@ARKO: Ne znam, mo`da, razmisli}u... Meni li~no to je vrloprirodno. Niko mi to nije rekao do sada. Naprotiv! Ka`u daje ta scena vrlo ubedqiva.

^ove~e, ne quti se 83

BOJANA: Ka`u?... Pa ako ka`u tako, mo`da je tako... Uostalom, oni tevi{e gledaju, verovatno je moj utisak pogre{an... Laku no}.Lezi, ima{ probu...(Bojana ostaje sama u svetlu)Ponekad se ne zna kad vi{e smetate qudima: kad steprisutni ili odsutni. Najboqe prolazite dotle do steneotkriveni. To je, izgleda najve}e majstorstvo: ne pokazatiprerano svoje vrednosti. Ili, pokazati ih onda kad vi{e nemogu da te ugu{e. Qudi vole otkrivawa... otkriju, tako,rasprodaju u tamo nekoj radwi, i zadovoqni su, ili otkrijunekog glumca, koji je takav bio i pre toga “otkri}a” – i pritome osete izvanredno zadovoqstvo samim sobom... dotle dokto “otkri}e” ne {teti wima...

Svetlo na sceni.

NADA: Igrala ja sam ovakve uloge jo{ u dramskoj {koli. [ta vam jesad odjednom?

VESNA: Ali, Nado, sigurno ne sa ovakvom zrelo{}u... umetni~kom,mislim!

NADA: Ma, bojim se ja da ovu “zrelost” skupo ne platim. Kaokomi~arka nikome ne smetam, a dramnskih glumica ima...@arko, molim te ne dremaj!

@ARKO: Izviwavam se.

VESNA: Nije vam dobro, @arko?

@ARKO: Ne, naprotiv, samo sam lo{e spavao no}as.

MAJA: Lo{e ili... malo?

NADA: Radoznalost ili... pakost?

MAJA: Razmi{qam: i u `ivotu postoje fahovi, kao i u pozori{tu.

VESNA: Ja sam protiv fahova, to je ukalupqavawe glumaca, glumcutreba pustiti da se razmahne, da... da...

MAJA: Ipak, ipak, Vesna draga... Niste me razumeli. Eto tako,proglase da jedna glumica mo`e da igra samo komi~ne role,i onda je do`ivotno guraju da igra samo to.

VESNA: Da, ali tako se stvaraju {abloni!

NADA: Za poneke glumce je sre}a {to postoje i {abloni, jer ina~ene bi znali ba{ nikako da igraju.

84 Vera Crven~anin

MAJA: Tako i u `ivotu: pri{iju nekome da je idealna supruga, anekome da je laka `ena...

NADA: Vesna, obe}ali ste da mi poka`ete kako da ispletem pan-talonice za moga Mi{u...

MAJA: ... a onda se odjednom uloge promene. [ta mislite vi, @arko,o tome?

@ARKO: Mislim da ima glumaca, koji mogu da budu istiniti unajrazli~itijim rolama, a ima ih kojima samo neki “fahovi”pristaju. U drugima su la`ni.

MAJA: Bravo! Kao da slu{am na{u koleginicu Bojanu. Ista od-lu~nost, ~ak, ~ini mi se, iste misli! ^ime vas ona oma|ija?Ivan me je napustio... Nisam time naro~ito pogo|ena,molim, niko zbog toga neka se ne raduje. Jednostavno, pitamse: {ta je to u woj? Da, @arko, uzgred: mislim, ~ak, da jeIvan danas imao sastanak sa Bojanom...

BOJANA: Dobardan. Izvinite, smetam li?

@ARKO: Ne, molim te, izvoli, zdravo. Kako ti tako ne{to pada napamet?

BOJANA: Ne znam, u~inilo mi se, kao da sam prekinula razgovor...

NADA: (Qubi je)Ne, do{la si na “{lagvort”. Razgovarali smo o fahovima.Stari na{ dobri ~ika Ne{a pobesni kad mu neko pomene“fah”. On to zove fijoka: ima, ka`e, glumaca, koji takoimaju fijoke sa potrebnim izra`ajnim sredstvima zapojedine fahove, pa kad glumi fah heroja, a on izvu~e izodre|ene fijoke gest, glas, stav a onda opet sve to strpa ufijoku i sa~uva do slede}e uloge heroja. Tada promenikostim, periku, masku i ponovo se nafiluje onim iz fijoke.Nego, nesre}a je u tome, {to takvi sa fijokama u|u ~ak i uistoriju teatra, jer qudi rado prihvataju fijoke, blizak imje, vaqda, sadr`aj...

BOJANA: Svi mi vremenom, a da to i ne osetimo, stvorimo ponekufijoku... Ako se ne{to iz we dopadne publici, te{ko }emoodoleti da ga ne upotrebim ponovo. Tako postepeno nastajemanir. Ako je u pitawu priznato gluma~ko ime, onda to nijemanir, nego wegov osobeni stil. Kod maweg glumca to sezove kalup! Sve zapravo pomawkawe dobrog zanata i, {to jejo{ gore, istinskog umetni~kog do`ivqaja.

^ove~e, ne quti se 85

MAJA: A kako se to zove u `ivotu? Recimo, u `ivotu, postoje liokviri za ulogu idealne supruge?

BOJANA: Ne znam. Ali sigurno postoje okviri dobrog ili lo{egukusa.

MAJA: A idealna supruga postoji u okviru dobrog ukusa?

BOJANA: Ovo izazivawe je svakako dokaz va{eg lo{eg ukusa. Ja kadne{to prekinem, Majo, bilo to prijateqstvo, qubav, po-slovni odnos – treba mi za to vremena, pra}eno je to mnogimkolebawima, `e`om da oprostim ili opravdam – alikaddo|e do toga, vi{e, i kad bih htela, ne bih mogla da sevratim na staro. Nikad mi nije polazilo za rukom krpqewebilo ~ega.

MAJA: Ne razumem – sasvim.

BOJANA: Razumete sasvim dobro. A {to se fahova ti~e – u `ivotu –neki put se sami ukalupimo, svojevoqno, svesno, u ovaj ilionaj, neki put nam ih `ivot izre`ira. A `ivot je pozornica,sa obiqem neo~ekivanih izmena odnosa, situacija, dekora,scenskih re{ewa u kojima smo mi neznatni u~esnici.

VESNA: Sa vama je, Bojana, uvek prijatno razgovarati. [teta {to jevreme za po~etak probe. Nego, da li ste slu~ajno bili ju~e napremijeri u Malom pozori{tu? Ka`u da je vrlo dobropro{lo! Ka`u da je mala Popovi}eva bila izvrsna. Ina~e,ka`u da se udaje za druga Kari}a, ne znam da li je istina?Ka`u da taj tekst nije bogzna {ta, da ga je rediteq, ka`u,izvukao... Ina~e ka`u da su svi glumci uglavnom dobri...Zbiqa, ako nije indiskretno... Bojana, ka`u da su vas zvalida pre|ete u Malo, je li to ta~no? Ne znam, ja ne bih da samna va{em mestu, ovde je ipak vi{e vazduha za glumca, ipakvelika scena pru`a ve}e mogu}nosti glumcu... Zakasni}u,izvinite dovi|ewa...

MAJA: Idem i ja. Bez obzira na fah, bez obzira na lo{ ukus, ipakvam moram re}i Bojana: to {to “ka`u” tamo ne znam koji,ka`u zato {to se ovde ve} iza kulisa mnogo {to{ta kazalo.Budite oprezniji! A ono, razumela sam, naravno! [ta }ete,dodelili su mi fah qubavnice na pozornici, a to vas ~estoprimorava da i u `ivotu... no, razumete ve}, qudi `ele da vasvide onakvom kakvom su vas stvorili... [ta je, Nado, {to sizinula tako u mene. Tebi to nikada ne bih rekla, ti svakoga

86 Vera Crven~anin

ujeda{. [to se ti~e Ivana – zaslu`io je da izvisi i kod vasi kod mene! A @arko bi morao vi{e da vam veruje! Toliko.

@ARKO: Na ovo, ~ovek ili da je ispquska, ili uop{te da ne reaguje!Bezobrazluk! Bojana, sa~ekaj me, molim te, nemam ni{ta udrugom ~inu, mo`emo oti}i na kafu za to vreme.

NADA: (Po{to ostane sama sa Bojanom)Iznenadila me je.

BOJANA: Mene nije. Ivan je, naime, bio danas kod mene. I Maja je toznala, on joj je to rekao. Bar je meni tako kazao. Ne znam dali mu je to bilo potrebno zbog mene, ili zbog we, ili zbogobe...

NADA: No, i?

BOJANA: Kakvo “i”. Izme|u mene i wega ne mo`e biti vi{e nikakvog“i” Kod wega je proradila sujeta, zbog @arka. Suvi{e je biouveren da ga volim do samozaborava.

NADA: Suvi{e si mu to pokazivala. Trebaloje malo da misli{ nasvoje pona{awe, da mu se ne predaje{ potpuno, da...

BOJANA: Onoga trenutka kad ra~unica proradi, qubav zatajuje.

NADA: No, dobro, pa {ta sad?

BOJANA: [ta je tebi? Rekla sam mu da je gotovo. Uostalom on tosavr{eno dobro ose}a, ne znam {ta mu je potrebno da i menei sebe dovodi u nemogu}e situacije.

NADA: Qubav! U po~etku voli{ qubav, pa ~oveka koji ti se krozqubav pokazao, zatim voli{ naviku qubavi i najzad us-pomenu na sopstvenu qubav.

BOJANA: Ja sam stigla do posledwe etape. Kad ne vidim Ivana, ose}amga kroz uspomene na trenutke ispuwene qubavqu, ali danastavim `ivot s wim – sve se u meni zgr~i pri takvojpomisli.

^ove~e, ne quti se 87

SINI[A: Dobardan, Bojana. Izvinite, {to ste me ~ekali, imao samjedan sastanak u udru`ewu. Sad vam stojim na raspolo`ewu.Ho}ete ovde, ili da si|emo do bifea?

BOJANA: Ne volim u bifeu da razgovaram o ozbiqnim stvarima. Ovde}emo. Nado...

NADA: Ja svakako idem na probu. Dovi|ewa.(Ode)

SINI[A: Pro~itao sam va{u molbu za raskid ugovora i moram odmahda vam ka`em da se ne sla`em, da se nikako ne mogu slo`iti.Mislim da se ni Savet ne}e slo`iti, uostalom. Osim toga jani{ta ne razumem.

BOJANA: Ja sam prili~no jasno obrazlo`ila sve. A i bez toga, mislimda i vi, kolega, a i ostali savr{eno dobro razumete za{to jato ~inim.

SINI[A: Vi stvarno niste bili dovoqno zaposleni ove godine...

BOJANA: Nisam bila nikako zaposlena, ho}ete da ka`ete.

SINI[A: Ali to se de{ava. Pro{le sezone, {ta sam ja igrao? No, pajednu ulogu!

BOJANA: Snimali ste film. Ako se ne varam, zbog toga je rad naAntoniju i Kleopatri preba~en za ovu sezonu.

SINI[A: Ne, nije zbog toga, ali to sada i nije va`no. Nego, vi! Mi vasne mo`emo tako lako pustiti.

BOJANA: Kolega, da prekinemo ovaj razgovor: u obostranom interesuje da mi date razre{nicu bez velikih diskusija. Meni }eteu{tedeti nervirawa, vama izvesne neprijatnosti akopo~nem u toj diskusiji da otkrivam izvesne zakulisaneradwe...

SINI[A: Zakulisane? Ti~e li se to i mene?

BOJANA: Vesna je veoma qubazna osoba, mislim da se nikome nijezamerila ni jednom jedinom re~ju. Ona prire|uje vrlo ~este~ajeve, ve~ere... Wen suprug je ugledan drug. Ali to nijeva`no za mnoge. Za ve}inu sveta koji se kod Vesne skupqadaleko je zna~ajnije da je on uticajna li~nost. A, ne znam jeli vam to poznato, do svoje udaje Vesna nije mogla da dobijeanga`man ni u jednom pristojnom ansamblu. A ona lepoizgleda na sceni. Vi ste, naime, to veoma ~esto nagla{avali.Samo, izgleda, nema talenta. Kako to odjednom da ona dobijarole koje bih ja trebalo da igram?

88 Vera Crven~anin

SINI[A: To je slu~ajnost. Uostalom, Vesna }e biti dobra Kleopatra,vide}ete, po rediteqevoj koncepciji to i ne bi bila ulogaza vas...

BOJANA: Taj rediteq, taj mladi ~ovek se nedavno o`enio? Je li ta~noda mu je Vesnin mu` bio kum? Jeste li primetili, Sini{a,da je kumstvo danas veoma rasprostrawena pojava?

SINI[A: Vi ste raspolo`eni za vre|awe?

BOJANA: Oprostite, mo`da ste i vi nekome kum?

SINI[A: Bojana, ne dozvoqavam takav ton!

BOJANA: Da, stvarno, ja se zaboravqam. Imam pred sobom jednogpouzdanog kolegu, ~oveka koji nije za vreme dok sam bila ubolnici glasao da mi se oduzme rola i da Vesni, imam predsobom jednog ~lana Saveta, koji nikad nije iskoristiodru{tveno samoupravqawe u svoje li~ne svrhe!

SINI[A: Bojana, za ovo se mo`e odgovarati!

BOJANA: Kome? Vi ste pokera{: ja igram na odre|enu kartu, kolega!Vama odgovara ovakvo stawe kakvo je sada, tiha likvidacija.Glupqi ste od mene, izvinite, ako vas vre|am! Mene ne}etetiho likvidirati. To je najlak{e: jedna sezona bez uloge,druga sezona bez uloge, u me|uvremenu Vesna ili bilo kojadruga postane navika za publiku, i – jednoga dana: hvalalepo, koleginice Bojana, niste nam vi{e potrebni. Ne, tozadovoqstvo vam ne}u pru`iti!

SINI[A: To je sve bolesna ma{ta. Trebalo je jo{ da se le~ite!

BOJANA: Pa ja to upravo i ~inim! Dakle, razre{nicu dobijam?

SINI[A: O tome }e raspravqati Savet.

BOJANA: Samo }ete ga vi pripremiti u smislu ovoga razgovora?

SINI[A: Savet nije moje... moje...

BOJANA: Nije va`no {ta, ali jeste – va{e je – to {to ho}ete a nesmete da ka`ete. Zasada bar je tako. Na`alost! Slu{ajte,shvatite: pa u va{em je interesu da se afera ovako re{i. Jer,afera je na pomolu, ovako ili onako, to je jasno. Ovako –publika }e se pitati za{to, kako, intervjui, mora}ete daodgovarate na pitawa... Neprijatno! Ako mi ne daterazre{nicu, ja }u pokrenuti ~itavu stvar ovde, iznutra. Imaih koji bi rekli da bi tako bilo “pravilno”. Neka mioproste, ja za to nemam ba{ dovoqno nerava, ali u krajwem

^ove~e, ne quti se 89

slu~aju, mora}u i tako... [ta mislite, kad po~nem darazotkrivam jednu va{u prqav{tinu za drugom? To je,vidite, karta na koju ja igram.

SINI[A: Va{e pona{awe je nedostojno jednog umetnika. Ubudu}emislim da mo`emo razgovarati samo pred svedocima.

BOJANA: Zna~i, prihvatate prvo re{ewe? To je najpametnije.

@ARKO: Ne}u ni{ta zakulisano, o tome se radi!

BOJANA: Zakulisano? Pa ne}u ja zakulisano, nije to moj metod. Ja otome va{em, zakulisanom, metodu i pri~am ~itavo ovovreme! Ponekad mislim da bi divno bilo mo}i zaviriti izakulisa `ivota i otkriti sve ono {to prethodi radwi u kojoju~estvujemo ili koja se oko nas, ili mimi nas, zbiva... Ko suakteri ne zna se uvek, ali uvek se na kraju sazna ko je `rtva.A ja sam na vreme osetila `rtvenik koji ste mi pripremilii u`ivam, priznajem, u zadovoqstvu {to mewam va{ sce-nario...(Sini{a odlazi)Od ovog trenutka pi{em svoj sopstveni scenario!

Dolazi @arko.

@ARKO: Ne zameram ti. Samo me ~udi {to mi nisi rekla. Nezgodno jeda saznajem od Nade.

BOJANA: Ja sam htela, ali ti nisi imao vremena posledwih dana da mesaslu{a{.

@ARKO: Pa neprekidno sam na probama, kad do|em ku}i jedva ~ekamda legnem... Zna{ i sama da se na{ razgovor svodio na“molim te kafu”, “koliko je sati”, “zakasni}u”... Nisamstizao ni ulogu da pro~itam...

BOJANA: Da, znam i sama da se na{ razgovor svodio na to, da nisiimao vremena, da si imao probe...

@ARKO: Gospode, sad }u ispasti jo{ ja kriv!

Bojana se tiho nasmeje.

@ARKO: ^emu se smeje{?

BOJANA: Ne tebi, oprosti. Ne~emu, ve} zaboravqenom, se smejem...

@ARKO: Zna{, ti se tako pona{a{, da se ose}am krivim za tvojpolo`aj, za ~itavu ovu situaciju...

BOJANA: Nastavi... Nastavi, molim te...

90 Vera Crven~anin

@ARKO: Nema tu {ta da se nastavi! Ja se sla`em da ti pre|e{ uMalo pozori{te, tamo }e{ igrati, nije lako glumcu kad neigra...

BOJANA: @arko, to je nesporazum.

@ARKO: Kako?

BOJANA: Ja ne idem u Malo.

@ARKO: Pa dobro, {ta je to sad? Je li istina da si raskinulaugovor?

BOJANA: Istina je da sam tra`ila raskid ugovora, sve ostalo jepitawe formalnosti.

@ARKO: Dobro, je li to neki manevar? Ostaje{ ili ide{?

BOJANA: Idem. Samo ne u Malo pozori{te. Idem u unutra{wost.

@ARKO: [ta je tebi? Kakva unutra{wost? Pa u Malom }e tedo~ekati ra{irenih ruju!

BOJANA: @arko, se}a{ se onih na{ih {etwi pored reke? Sve jemirisalo na prole}e: i grane vrbaka nadnesene nad vodu, ivla`na zemqa, i `ubor reke, ~ak, kao da je imao svoje mirisekoje je glasno objavqivao... @elela bih ponovo da udahnemmiris punim grudima. Gu{im se.

@ARKO: Misli{ da }e{ u unutra{wosti na}i samo mirise?

BOJANA: Sve je pome{ano u `ivotu. Ustvari ho}u jedino da na|emponovo sebe koju sam u posledwe vreme sahranila skoro...

@ARKO: Hvala. Zna{, ja sam bio ovo posledwe vreme uz tebe.

BOJANA: Mo`da si premalo bio uz mene. Znam, znam: radio si, imao siprobe... Sve znam. Sad }e sve biti druga~ije.

@ARKO: Kako ti to lako re{ava{! Ti ide{. A ja?

BOJANA: Ti }e{ ispuniti pustiwu u meni, je li tako be{e?

@ARKO: Ja ne mogu i}i, oprosti, suvi{e sam dugo ~ekao da steknempoziciju koju sada imam, ~oveku se ne pru`a {ansa dva puta u`ivotu.

BOJANA: “U viru reke si ponikaou stoletne topole urastaou pesme neopevane se utkaou rosi moje rukeu trenu jednomsi nastao...”

@ARKO: Lepo.

^ove~e, ne quti se 91

BOJANA: Bilo je lepo. Kada sam mislila da si to ipak – ti.

@ARKO: ... uga|ajMislima svojim, hrane}i ih onimPre|a{wim mojim ~asovima sre}nim...

BOJANA: Ima razlike: ono je moj tekst. Nastao tako, slu~ajno, ilineslu~ajno, nije va`no... Ovo tvoje je lep{e, da je tvoje, danije tekst tvoje uloge... Ne zameram ti: mi ponekad ~estoprevi{e srastemo sa likom koji spremamo, pa prestanemo dabudemo ono {to smo, ~ak se po~iwemo pona{ati kao lik nakome radimo... Ponekad nametnemo sebi ovu ili onu ulogu iigramo je u `ivotu sa uverewem u istinitost do`ivqaja.@arko, ~ini mi se da si bio vi{e zaqubqen u ulogunesre}no zaqubqenog, nego u mene. Bilo je i neispuwene`eqe...

@ARKO: Nisam to zaslu`io. Bar ja ne!

BOJANA: Vidi{, da je obrnuta situacija, da ja tebe volim tako kako siti mene svojevremeno uveravao da me voli{, ja bih po{la zatobom kud bilo. Ja sam takva. Nego, dosta je ovoga: ne idem uunutra{wost ostajem ovde, prelazim u Malo pozori{te,ta~no je to {to ti je Nada rekla...

@ARKO: Kad bi znala, Bojana, koliko sam sre}an...

BOJANA: @arko... {ta misli{... za tebe... da bude kao da sam oti{la uunutra{wost?

Bojana ostaje na sredini scene. U toku slede}e scene osvetqavaju se wenisagovornici.

NADA: Halo, Bojana? Bila sam sa @arkom... Ne, izvini, pa titra`i{ ne{to idealno... Ma, nemoj, molim te, koji jemu{karac idealan?...

VESNA: Halo, Bojana... Oprostite {to vas uznemiravam... ja prostone mogu da verujem da ho}ete da nas ostavite... Ne, to je zamene bio pravi {ok... Ja ipak mislim da }ete sepredomisliti, zar ne?

IVAN: Da, ja sam... nemoj prekidati vezu, molim te... Slu{aj, ja samspreman sve da zaboravim...

BOJANA: [ta da zaboravi{?

IVAN: Nikad ti ne}u spomenuti @arka, dajem ti svoju ~asnu re~.

BOJANA: Kako je to velikodu{no od tebe. Dirnuta sam.

92 Vera Crven~anin

IVAN: Halo... halo...

BOJANA: ^ujem, mama... Neka zvoni... Ne}u se vi{e nikome javqati!

Svi su oti{li.

MAJKA: (U snopu svetla)Halo... Ti si, Nado... [ta ka`e{? Pojma nemam... pa da, ja svemoram posledwa da saznam...

BOJANA: (Akcentovana svetlom)Svaka drama ima svoje pomalo komi~no nali~je. Stravi~no isme{no je gledati, kako se tvoja sopstvena drama pretvara uparodiju.

MAJKA: (Na telefonu)Dobardan... da, Bojanina majka... Kako ste gospodine Si-ni{a?... Bojana je dobro... Ne, otputovala je na dan-dva...Mo`da vam je potrebna... Ba{ lepo {to ste joj se javili... I,da je pozdravim?... Ho}u, ba{ lepo od vas...

BOJANA: Kako je to `alosno i sme{no: i moja majka koja je sebe izpro{losti zaboravila u dana{wici, a da dana{wu sebe nijeni shvatila ni osetila, odjednom se na{la: ona ne{tore{ava! Najzad, i ona ne{to re{ava... nije va`no ho}e libilo {ta re{iti...

MAJKA: Ivane... slu{aj, ovde je mama... Pa znam da si se javqao, aliBojana... Dobro, za{to ti ovo pu{ta{?... Ne znam, brate,ni{ta ne znam... pa, ~as ka`e da ide u unutra{wost, a ne}e daka`e gde, ~as... Ama, postupi ti sad mu{ki... slu{aj ti mene,sad je trenutak... Zna{, mi `ene, tako, malo se durimo, alipopustimo... Ja samponekad gun|ala, ali ja ustvari tebevolim, Ivane... Ne brini, samo ti do|i ja }u ve} udesiti, dabude kao slu~ajno... Pa {to ne}e{ kao slu~ajno? E, uvek tine{to filozofira{, pa si tako izfilozofirao onu Maju...Dobro, bilo pa pro{lo, nisam ja zlopamtilo...(Obra}a se Bojani)Zar i to da do~ekam od tebe? Zar sam ja malo propatila doksam te {kolovala? [ta je bila o~eva penzija?

^ove~e, ne quti se 93

BOJANA: A po ~emu ti, mama, sada pati{ zbog mene? Zato {to idem udrugo pozori{te? Ja }u u ku}u unositi isto toliko koliko ido sada.

MAJKA: Sva ta gu`va... Sramota me je od sveta! Ne znam {ta qudimada odgovorim...

BOJANA: I ba{ je toliki svet zainteresovan za mene?

MAJKA: Ista si kao tvoj otac: i wemu je uvek bilo svejedno {ta svetmisli o wemu, radio je sve po svojoj glavi, pa je ostaobezvredni ~inovni~i} do kraja `ivota, a wegovi drugovi suostavili svojim porodicama dvospratnice...

BOJANA: Mama, ja putujem za tri sata, nisam jo{ zavr{ila pakovawe...

MAJKA: Nikd ti ne}e{ otputovati, a, izvini, draga moja }erko,vidim ja kud ti srqa{! Ja, kao majka, ne mogu da gledam sveovo... Ivan dolazi u pet sati. Ni{ta ne}u da ~ujem! Zbog ~egasi ti, jo{ dok si studirala radila, i dobrim delo zarade ve}tada izdr`avala i wega? Pa onda? Ti postala glumica – onjo{ student! Pa onda? Gospodin ~ekao bo`anske inspira-cije, {ta li, i samo len~ario! A sad ~ujem, dobio milione zaone spomenike... za one, one, draga moja, zbog kojih si tino}ima sedela uz wega, kuvala mu kafe, donosila sendvi~e...Misli{ da ja sve to ne znam? Sad to treba neka druga dau`iva? E, ne}e, majci, dok sam ja `iva! Najzad misli malo ina mene... Dosta sam se ja namu~illa...(Mrak na majci, ona odlazi)

@ARKO: Misli malo na mene, Bojana... Ako me ne voli{, imaj barmalo razumevawa za mene... Kad si ti sa mnom, ja sam siguranu sebe i sve je nekako druga~ije... Zna{ i pre, kad nisi bilamoja, nekako sam ose}ao da si tu negde, da si mi prijateq...

BOJANA: @arko, sve ovo me|u nama je jedan veliki nesporazum. Ja samti i sada prijateq... Ali, nije u tome stvar: ti si sebenavikao da veruje{ kako ti qubav prema meni daje kreativnusnagu... a ja mislim da si ti bio zaqubqen u mene kaoglumicu, kao svoju partnerku, ne kao `enu... A ja `elim ba{to da budem... `elim da budem no{ena ne`no{}u i pa`womkoju svaka obi~na, prava `ena `eli...

94 Vera Crven~anin

@ARKO: Ne, Bojana, sebi~na si, ja te volim, ja sam bio i pa`qivprema tebi... Ti, ti, me|utim, ne shvata{ da ja bez tebe nisamni{ta... eto ja, jednostavno mislim da vi{e ni{ta ne}uposti}i...(Krene, mrak na wemu, odlazi)

IVAN: Jo{ uvek isto?

BOJANA: Isto – {ta?

IVAN: Ostaje{ sa @arkom?

BOJANA: Ivane, zaboga, zar je to tvoja jedina briga? Ne, ne ostajem sa@arkom, ali i ne nastavqam sa tobom.

IVAN: Bravo! Brzo napreduje{. Ko je sada?

BOJANA: Evo, to bi bila na{a stalna tema: ko je sada, ima li kogasada, ili – za{to ja ne bih, ko zna {ta ona radi... Pusti,Ivane, ne protestuj, suvi{e se dobro poznajemo. Uvek si biou strahu da ostaje{ u mojoj senci, ja sam prerano postalapoznata, o meni se pisalo onda kad si ti jo{ bio naakademiji... Tebe je peklo {to sam ti bila potrebna. Voleosi me, ali sa uvek sve`im bolom opeklina ugro`ene sujete...Sad si kona~no sam. I zgrabi tu svoju slobodu: oslobodi semene u sebi! Ti mora{ da shvati{ da si neko i bez mene. Alioslobodi se jo{ ne~ega, Ivane: `eqe da izmenimo uloge.@eqe da se ja po~nem ose}ati onako, kako si se ti ose}aoranije. Suvi{e sam te lepo volela da ovo, najlep{e {to samti ikad po`elela, da ti ovo sada i ne ka`em...

IVAN: Za{to nikada nismo ovako razgovarali?

BOJANA: Nisi osetio da ti je `ivot dodelio drugu ulogu.

IVAN: Bez tebe ne}u mo}i da stvaram, kao kad si ti bila tu negdeprisutna...

BOJANA: O, da, ho}e{! I ti i ja zaqubqeni smo u prvom redu u svojuumetnost!

IVAN: Uvek si vi{e volela pozori{te no mene?

BOJANA: Tebe sam izgubila i – `ivela sa pozori{tem. ^ak i u ovojsituaciji, kad ustvari nisam radila. Znati da u trenutkusopstvene izgubqenosti mo`e{ da se zavu~e{ u svojugarderobu, ili – {to mene jo{ vi{e smiri – da odsedim nekovreme u tami prazne pozornice, u mirisima pra{wavihkulisa koje nosim u svakoj svojoj pori, u ti{ini ispuwenoj

^ove~e, ne quti se 95

magijom fiktivnih `ivota koji su prokliktali rado{}uili prokrvarili bolom, prolaze}i tom scenom, eto taspoznaja da postoji samo neki moj kutak, koji u datomtrenutku ja ispuwavam i on mene ispuwava ne~im samo ijedino mojim, to je ono bez ~ega ne mogu... Ti ima{ svojateqe, svoje mirise gline, bronze, vla`nih krpa...

IVAN: Po~eo sam da radim onu kompziciju, imam nekolikovarijatni... Izvini, mo`da previ{e tra`im... voleo bih dapogleda{... potrebno mi je da mi ka`e{... Ja mogu i sam daodlu~im, ali...(Mrak na Ivanu, odlazi)

BOJANA: (Obra}a se Lekaru u gledali{tu)Obe}ala sam Ivanu da }u do}i... i on je oti{ao zadovoqan...ne znam sasvim ta~no ~ime, nije ni bitno. @arku sam reklada... ~ak se i ne se}am vi{e {ta sam mu rekla, ali, izgledane{to neva`no, ~im sam zaboravila. Uostalom, wemu je bilova`no da ~uje kako }u gledati wegove probe kao i do sada.Majci sam rekla da... sa wom je bilo najlak{e: znala je da samse sastala sa Ivanom, uverena je bila da je ona tu ne{todoprinela, bi}e mirna jedno vreme... Doktore, to je kraj mojepri~e. Sve pri~e imaju i svoj nastavak, ali – ovo poglavqe jegotovo. No, pa {ta ~ekate? Do|ite, sedite kraj mene,vra}amo se na prolog, koji je ujedno i epilog.

LEKAR: (Iz gledali{ta)Razo~aran sam. Na mestima va{a pri~a je imala akcenteprave drame, a onda se najednom neo~ekivano razvodwavala,postajala svakodnevna storija.

BOJANA: Trebalo je uneti razdiru}e patwe? Ali kad je `ivot takoobi~an, doktore, u svim svojim neobi~nostima.

LEKAR: Vi, kao umetnik, uop{te va{a sredina, jer je senzibilnija,ne reaguje tako upro{}eno...

BOJANA: Gledaoce uvek interesuje `ivot iza kulisa, tok stvarawapredstave, privatni `ivot glumaca... To je sve neobi~noatraktivno za neupu}ene. A kad im pri~a{ o tome, ose}a{kako mora{ svoju pri~u da pode{ava{ ma{ti gledalaca... Itako sve ispade fal{.

LEKAR: (Ulazi na scenu)Jedan isti doga|aj postaje razli~it, uokviren i uslovqenrazli~itim okolnostima...

96 Vera Crven~anin

BOJANA: Ba{ kao i u pozori{tu: sve je isto. Mislim, i `ivot ipozori{te – isto je! Uslovqavawe odre|enim okolnostima,psihologija li~nosti koje nose radwu, sve to odre|ujedoga|aj ovakvim ili onakvim... Ali da biste pozori{tuverovali, vi kao gledalac, ja kao glumac moram biti`ivotno uverqiv pored svih fiktivnosti... U `ivotu seretko de{avaju glasne, bu~ne drame, ali kad po~nemo bu~noda ih ogla{avamo, one u biti svojoj vi{e nisu drame.Doktore, ako ne `urite... ne? Onda, evo: imam ovde tekstuloge koju }u od sezone tuma~iti u Malom pozori{tu. Dramase zove ^ove~e, ne quti se. Sne{no? Glavna junakiwapre`ivqava te{ku dramu – bu~niju nego ova moja pri~a – ana kraju komada ona igra onu de~ju igru “^ove~e, ne quti se”.I pritom govori: “Dajte da zaboravim da postojite, da bihmogla ponovo da vas se setim. Ne}u `ivot na par~e. Ne}uniko da mi ga udequje. Poka`ite ko su ti koji ~upaju `ivotiz ~oveka, a onda ga puste da kao utvara tra`i izgubqenogsebe u sada{wici...” Tako: baca kockice po onoj tabli igovori taj tekst... A ta tabla, doktore, ta tabla ima neko-liko putawa... a koliko }ete i}i po toj tabli, to odre|ujekockica. Ruka baci kockicu, a ona poka`e nekom {est,nekom jedan, nekoga vrati na po~etak... Pa mo`da u tome ijeste ~itava mudrost: na}i sebe i kad ide{ u ritmu jedan pojedan, i kad preska~e{ po {est poqa odjednom ... ~ak i kad sevrati{ na po~etak... I, ne qutite se, doktore. Uvek nekobaca kockice: mi sebi, ili neko nama, ili mi nekome...izgleda, treba se uklopiti u ritam... i sme{iti se.

ZAVESA

^ove~e, ne quti se 97