Otvorena dvadeset osma „Slaninijada”

Svi gurmanski putevi od danas vode u Kačarevo. Zna se i zašto – nešto izapodneva otvorena je dvadeset osma „Svetska slaninijada”, koja će se odvijatiu naredna tri dana, tačnije do nedelje, 15. februara, u 18 sati.

Nakon kraće najave i priče o nastanku i istorijatu najstarije gastro-turističke manifestacije na ovim prostorima, Nenad Šaletić je u imeorganizatora pozdravio sve goste i zvanično označio početak ovogodišnje„Slaninijade”. Usledilo je proglašenje najbolje slanine u nekolikokategorija, a 187 pristiglih uzoraka ocenjivao je stručni žiri. Tako je ukonkurenciji domaće slanine pobedio Ivica Ćulibrk iz Novog Sela, najboljuzanatsku imao je SZR „Brković” iz sela Kačer kod Užica, industrijsku – SZR„Burjan” iz Pančeva, najdeblju – Nikola Dotlić, a nagradu za slaninu odmangulice poneo je Mile Filipovski (poslednja dvojica su Kačarevci).

I narednih dana, između 8 i 20 sati, u sportskoj hali i na centralnom seoskomtrgu, na 3.000 kvadratnih metara, oko trista izlagača prodavaće slaninu idruge prerađevine od mesa po pristupačnim cenama.

J. F.

Izabrane nove gracije

Pančevačka gracija za 2014. godinu je Sandra Smilevski, ekonomistkinja,zaposlena u Sekretarijatu za finansije Gradske uprave Pančeva i majkapetogodišnjeg Filipa. Pored toga, žiri, predvođen prošlogodišnjom gracijomDanicom Belić, za najšarmantniju graciju proglasio je Biljanu Lazić, „naj-fit” gracija je Svetlana Matijašević, „naj-osmeh” ima Andrea Koraćev, anajhumanija je Marina Mandić.

Dodela laskavih priznanja odigrala se u subotu, 7. februara, u klubu „Kupe”.Čitav događaj organizovao je Fitnes klub „Fleks”, dok je medijski pokroviteljbio nedeljnik „Pančevac”.

J. F.

Srce za Aleksu

Humanitarni koncert u organizaciji Skupštine Mesnezajednice Kačarevo održan je u subotu, 15. novembra, u lokalnoj halisportova. Razlog za to okupljanje bio je više nego plemenit, a brojniKačarevci su se na razne načine potrudili da pomognu svom sedmogodišnjemsugrađaninu Aleksi Kukolju obolelom od cerebralne paralize.

Pre prve operacije, kojoj je podvrgnut pre otprilike godinu dana, ovajmališan nije mogao da hoda. Nakon zahvata koji su izveli ruski doktori ipomoću redovne fizikalne terapije prvi put je stao na noge. Što se tičementalnog stanja, Aleksa je potpuno zdrav i ako se sve bude razvijalo poplanu, trebalo bi da naredne godine krene u školu.

Međutim, neophodna mu je i druga operacija, planirana za period između 8. i15. decembra, na klinici „Medikus” u Ćićevcu, čime bi se ovom mališanupotpuno stabilizovao hod i osposobila leva ruka.

Svi ljudi velikog srca mogu uplatiti priloge na račun Komercijalne banke:205-9011004650195-93, na ime Saša Kukolj.

J. F.

Kad čovek i mašina postanu jedno

DUCA BORKOVIĆ – od kartinga do podijuma u WTCC-u:

Trka sa rivalom, sa samim sobom, trka sa životom

Kada su pre tačno tri decenije, tačnije 16. septembra 1984, Jovan i SlavicaBorković dobili sina Dušana, verovatno nisu mogli ni naslutiti da će njihovmezimac postati sportski as o kome će pričati cela planeta.

Sada i svetski popularan, njihov Duca, naš najbolji automobilista svihvremena, jedini je Srbin u istoriji ovog sporta koji je uspeo da se popne napodijum u jednom od tri takmičenja pod okriljem FIA – u Svetskom šampionatuturing automobila (WTCC). Majstor, ma – majstorčina!

Benzinom ga je „zarazio” tata Borko, a kako i ne bi kada je i sam biovišestruki šampion velike Jugoslavije u moto-trkama i trkama kamiona. Tako jemali Duca već sa devet godina seo u karting. I odmah je skrenuo pažnju nasebe. Pre svega svojom upornošću i željom za uspehom, a onda i umećem zavolanom. Nije odustajao ni kada je polomio obe ruke. Naprotiv, jedva je čekaoda skine gips i opet zgrabi svoju omiljenu „igračku”.Nizale su se trke, ređali su se i trijumfi malog Borkovića. Lovor za lovorom,

titula za titulom… Iz godine u godinu. Zaradio je i „Zlatnu kacigu”. Padrugu, treću… Usledilo je i ono najveće priznanje u toj konkurenciji –„Dijamantska kaciga”. A bio je njen najmlađi osvajač. Već tada je bilo jasnoda je na pomolu velika karijera. Ogroman talenat u ekstraskupom sportu, uprilično siromašnoj zemlji. Trebalo je pregurati ta vremena.

– Ma, ne sećam se više ni koliko je tačnobilo titula, ali sam osećao da je automobilizam moj život. Kad benzin jednomuđe u krv, nema povratka. Adrenalin te razbija, taj osećaj da se trkaš sarivalom, sam sa sobom… Teško je to opisati rečima. Jednostavno – rodiš se stim. Ali dobro znam da je tata Borko uložio ceo svoj život kako bi finansiraosve trke, moju karijeru. Često je i moj mlađi brat Strahinja biozapostavljen, ali ja to neću zaboraviti nikada. Bez moje porodice ne bi biloničega – „premotava” Duca životni film dok razgovaramo u redakciji„Pančevca”.Sa specijalnom dozvolom Auto-moto saveza, iako nije položio vozački ispit,uskočio je u „jugić” i nadmetao se u nacionalnom šampionatu, sa mnogoiskusnijim, starijim i „namazanijim” rivalima. Nije ustuknuo nikada. Ni zapedalj. Pobeđivao je na kružnim stazama širom tadašnje Jugoslavije i Srbije iCrne i Gore, pa je ubrzo svima postalo jasno da Dušanu Borkoviću treba jača iozbiljnija konkurencija. Sve je to iziskivalo nove troškove, ojačavanjekompletnog tima… Usledile su trke s vremenom, jurcanje za sponzorima, za

delovima automobila… Ali kako to obično biva uživotu, sreća ponekad zaista prati hrabre i uporne. Borkovići nisuodustajali. Cela porodica je disala kao jedan, svoj normalan strah premaeventualnim nezgodama u vrlo opasnom sportu potisnuli su u sebe i tata i mamai brat… Nisu ga nikad izbacili. Ni danas. Teško je nositi se s tim, ali nedaju da Duca to primeti. Oni su njegova ogromna podrška.Najveći dokaz da su uspeli, svi zajedno, dogodio se 2012. godine, kada jeDušan Borković postao šampion Evrope na brdskim stazama. Zbog Duce su mnoginaši sunarodnici počeli da prate automobilizam. Prenosi na svetskimtelevizijama, interesovanja novinara, intervjui, gostovanja u emisijama… Novasrpska zvezda tada je obasjala naše nebo. Za sva vremena. Za istoriju…

– Duga karijera, evo već dvadeset godina za volanom. Svašta se događalo.Zaista, u jednom trenutku sam pomislio da je evropska titula kruna karijere,iako nisam imao ni najmanju nameru da se njome zadovoljim. Želeo sam noveizazove, nove uspehe, mada nisam bio siguran da ću ih i iskusiti. Bio samsvestan trenutne situacije, jer „najbrži cirkus” iziskuje velike troškove,ali taj adrenalin, taj benzin u krvi, ne da ti da se predaš, uvek te tera najoš. Nekako, uvek su se stvari „otvarale” u pravom trenutku. Na početku samimao tatu kao najvećeg sponzora, onda se pojavio, sada moj veliki prijatelj,Dragoljub Lekić Leka, pa „Nisotek”… Ma, zaista je mnogo ljudi prošlo krozmoju karijeru i svima najdublje zahvaljujem – kaže najuspešniji srpskiautomobilista svih vremena.A onda je na red došao i najveći izazov – onaj o kojem sada bruji celaplaneta. Dušan Borković je dospeo do jednog od tri takmičenja koja seodržavaju pod patronatom Svetske automobilske federacije (WTCC). Iako su podokriljem FIA i „Formula 1” i reli nadmetanje, svetski šampionat turingautomobila je priča za sebe. Vrhunska organizacija, trke na svimkontinentima, svetske zvezde, rivali sa zaradama koje se mere milionima evra,prebogati sponzori, sjaj, bleštavilo arena od nekoliko milijardi dolara…Zahvaljujući Duci, momčini visine 207 cm, Pančevo i Srbija su imali tuprivilegiju da budu deo tog „svetskog cirkusa”. Pred početak sezone svisvetski mediji su preneli vest – u ovogodišnjem WTCC-u nadmetaće se ilegendarni Sebastijan Loeb, višestruki šampion sveta. Između ostalih asovanaš Duca je dobio šansu i da se trka sa idolom klinaca širom planete, da buderame uz rame sa čovekom koga u auto-svetu smatraju božanstvom.

– Ovo je zaista nešto nezamislivo i ne može se prepričati. Svih dvadesetgodina karijere i sve titule ne mogu da se porede s nastupima u WTCC-u. Mistvari gledamo kroz oči Srbije, ali kad proputuješ zemaljsku kuglu uzduž ipopreko, slika je potpuno drugačija. Auto-trke su najskuplji sport, to jestvar prestiža, iskazivanje moći jedne zemlje… „Eurosport” je prenosionadmetanja u 189 zemalja sveta, a ako se tome doda i podatak da je čak 111nacionalnih televizija imalo direktnu sliku sa svake trke, dolazi se dopodatka da je ovogodišnju sezonu gledalo oko 750 miliona ljudi na planeti! –prenosi Duca, samo za čitaoce „Pančevca”, svoja svetska iskustva.

I počelo je – Maroko, Francuska, Mađarska,Slovačka, Austrija, Rusija, Belgija, Argentina, Kina (Peking i Šangaj),Japan, države u kojima je rame uz rame sa Loebom, Tarkvinijem, Lopezom,Monteirom, Koronelom, Mihelicom i ostalim svetskim asovima vozio i naš Duca.I to kako: pa, kako on jedino i ume – odvažno, bez straha od iskusnihmajstora za volanom. To je pokazao već u debitantskoj trci, kada je u Marokuzauzeo peto mesto.– Možda mi je to bilo i najbolje nadmetanje, najbolje u smislu da sam tadabio psihički najstabilniji. Jednostavno, „našpanovao” sam sebe činjenicom dasam među najboljima, da sam već postigao uspeh, da nemam šta da izgubim…Vozio sam bez ikakvog opterećenja, ali… Posle vrlo dobrog rezultata počeo jeda raste i pritisak. Nemam pojma odakle se on stvori, valjda uvidiš da si tu,da imaš kvalitet, da si brz, ali jednostavno ne da ti auto, ne može jače.Gazi, gazi, ali jednostavno ne ide. Onda se i taktički greši. Uh… Teška je toborba, pre svega sa samim sobom. Kvalifikacije su u stvari najvažnije, ali iprva trka. To treba izvesti maksimalno maherski i bez greške. U drugoj trcise menja temperatura asfalta, automobila, treba držati „grip”… Ali da bi seto sve znalo, potrebno je izvesti hiljade kilometara na ovakvim takmičenjima,a za rivale sam imao iskusne vozače, ljude od 100 miliona evra, ma, u jednomtrenutku sam počeo da „ludim” – s uzbuđenjem u glasu pokušava Duca da nam

p r e p r i č a i š t o v e r n i j e d o č a r a m o m e n t e s a s t a z e .

Svetski šampionat turing automobila je jedno od najpopularnijih takmičenja naplaneti, a učesnici u njemu, vozači, prava su božanstva u svojim zemljama.– To je neopisivo. Loeb izazove takvu pometnju da je to neverovatno. Njegadolaze da vide hiljade ljudi, svetski krem, svi žele da ga makar dodirnu, zaautogram bi dali bogatstvo. To je histerija, ludilo… Isto je i sa HuanomMarijom Lopezom. Njegova Argentina apsolutno stoji iza njega. Po popularnostion je u svojoj zemlji odmah iza Lionela Mesija. Na primer, Termas de RioHondo je mesto udaljeno dva i po sata leta od Buenos Ajresa. Selo. Pomisliosam: ko će u ovoj zabiti da nas gleda? A kada je trka počela, posmatralo nasje 80.000 ljudi. Obezbeđenje je imalo puno posla, jer su neki hteli da iskočena stazu, da se bace pod Lopezov auto. Popularni Pećito je bog u svojojzemlji. Slično je i sa Mađarom Mihelicom, koga dođe da podrži 70.000 njegovihsunarodnika… Zadovoljan sam kako su me ljubitelji automobilizma prihvatiliširom sveta. Svi su želeli fotografiju, delio sam na hiljade autograma poslesvake trke, iako smo u obavezi da se potpisujemo samo sat vremena. Imamodličan odnos s fanovima. Drago mi je zbog toga, naravno – skromno kaže našas, vozač NIS–Petrol i Kampos rejsing tima.Iako je po mnogo čemu bio autsajder, osim po svom majstorstvu za volanom,Duca je već u debitantskoj sezoni u WTCC-u u svoje pamćenje urezao slike kojeće mu ostati za ceo život.

This slideshow requires JavaScript.

– Ovo je nenormalno težak i naporan sport – i fizički i psihički. Velikabrzina, prosek oko 180 kilometara na sat, neprestano kočenje, koje za

posledicu ima stalno trzanje glave, a potom i bol u vratu, pritisak na kičmuje strahovit, oči stalno „lete oko glave”, pojasevi seku rebra… Iscrpljujuće.Pred trku ne spavam od adrenalina, a potom bar dve noći od bolova. Preodlaska u Japan imao sam bolove u grudima, ali nisam smeo da kažem mami, jerona je lekar, ne bi me pustila da idem. Šalim se malo, ali teško je zaista.Sada, valjda dok se sve ne slegne, stalno pijem „kafetin” protiv glavobolje –nastavlja Duca svoju priču.A trka je samo završni deo „putujućeg cirkusa”, odnosno produkt onoga što sedešava danima pre nadmetanja. Ducin „ševrolet” na mesto takmičenja putujebrodom, tim stiže čak sedam dana pre vozača, kako bi napravio boks, mesto nakome se nalaze i kuhinja, kreveti za odmor, sobe za masažu… Vozači stižukasnije… Tim sačinjava tridesetak ljudi. Kako i ne bi kada je ogroman novac upitanju. Samo šasija automobila košta oko 500.000 evra. Inženjer za motor jesve vreme tu, bez njega ne može da se upali „mašina”.– Mora tako, jer sam ja pred trku u svom svetu. Borim se sa ogromnimpritiskom, sa neizvesnošću. Ne znam šta me čeka. Razmišljam o svemu. Osećajje kao da ideš u rat, jer se možda i nećeš vratiti iz njega – opisuje Ducasvoja osećanja pred takmičenje.I onda se „dogodila” nedelja, 26. oktobar. Japan, čuvena staza „Suzuka”. Veću ranim jutarnjim časovima po našem vremenu Srbijom je odjeknula vest jakakao detonacija bombe – Dušan Borković Duca, momak sa srcem velikim kaoPančevo, ušao je u istoriju svetskog automobilizma. Osvojio je drugo mesto ipostao prvi Srbin koji se popeo na podijum u Svetskom šampionatu turingautomobila.– Znao sam da mi je trka u Japanu bila možda i presudna u karijeri. Morao samda pokažem potencijal, da vredim za WTCC. Da eventualno „kupim ulaznicu” zasledeću sezonu. Bio sam stabilniji u glavi. Prvi i drugi krug sam odvezaorezervisano, mislio sam da ću biti šesti-sedmi, ali sve je leglo kako treba.Srodio sam se s mašinom, imao sam jezivo dobar tempo. Kockice su se konačnosložile. Nisam znao da ću biti toliko brz. Tarkvinija prva dva-tri kruganisam mogao da uhvatim, jer prosto nisam pronašao grip staze. Vozio sam malorezervisanije, međutim, kako sam dobijao samopouzdanje, tako sam počeo dabežim protivnicima. Tu sam oduševio sebe, a kad sam prošao kroz cilj, potpunosam se pogubio. Iz Japana nosim samo najlepše utiske. Ovo se pamti ceo život– i s p r i č a o j e u d a h u n a š s u g r a đ a n i n .

Dušan Borković Duca – šampion nad šampionima. Ljudina koja zauzdava „čeličnezveri” od milion evra. Čovek-automobil. U trku ulaže celog sebe. Svoj život.Ne ume drugačije. Zato i jeste drugačiji.Svaka čast, majstore!

———————————————SUSRET S NOVAKOM

Dušan Borković je boravak u Šangaju iskoristio i da se sretne s NovakomĐokovićem, koji je u tom gradu igrao turnir.– Sezonu sam počeo loše i već sam počeo psihički da padam. Zahvalio bihNoletu na sjajnim savetima. Rekao mi je: „Svaka čast na upornosti. Ciljajvrh, sposoban si za to. Znam da možeš, jer kakve su ti misli, takav ti ježivot. Baviš se opasnim sportom, to je druga dimenzija. Treba naći kompromisu glavi, biti najbrži, ali i čuvati sebe, ne slupati se i, ne daj bože,završiti život. Ti se trkaš sa samim sobom, a ja samo udaram lopticu”.—————————————-

ANDRIJANA „ZMAJ”

Svaki trenutak Ducine sreće, psihičkog pada, zadovoljstva, napada adrenalina,zajedno s njim preživljavala je i njegova supruga. Ona je stalno uz njega.– Da Andrijana nije ušla u moj život, ni ja ne bih bio ovo što sam sada. Onaje zmaj. Ona sve radi. Stalno je na sastancima, aktivna je od sedam ujutru pado tri sata narednog dana. Organizuje prezentacije, dogovara se, pregovara…Pravi je profesionalac, svi direktori u WTCC-u je poštuju. I ona je celu sebeu l o ž i l a u o v a j u s p e h – k a ž e D u c a .

———————————————

PODRŠKA GRADA I DRŽAVE

– Sa čelnim ljudima Srbije imam dobru saradnju, imam podršku premijera.Veliku zahvalnost dugujem i svom gradu, koji me podržava onoliko koliko može.Očekujem još veću podršku i bolju saradnju u narednim godinama, a ja ću sekao i do sada truditi da zastavu Srbije i grb mog grada ističem pri svakomnastupu širom sveta – iskren je Borković.—————————————–

DVA MILIONA EVRA

Ovogodišnja sezona je našeg asa koštala dva miliona evra. Na prvi pogled,prevelika suma, ali potrebno je i više kako bi se treniralo, testiralo…– Nije to tako strašno i nedostižno, iako sam svestan situacije u kojoj seSrbija nalazi. Pančevo je poznato po nama sportistima, pa kada bi se malopovećao ceo budžet i uz pomoć države, Pokrajine Vojvodine i sponzora, mogaobih da budem konkurentan rivalima i ubuduće. Jer, po nekim procenama, mojapi-ar vrednost sada iznosi oko 100 miliona evra. Promocija bi se višestrukoisplatila svima – dodaje Dušan.——————————————-

DOGODINE JOŠ BOLJI

Iako na početku karijere u „turingu”, Borković je, najverovatnije, osvajanjemdrugog mesta u Japanu završio sezonu pošto zbog finansija i probijanjabudžeta neće ići u Makao. Ipak, nada se najboljem za sledeću sezonu.– Ovo je tek početak dugog puta na internacionalnoj sceni. Naredni cilj mi je

da se na pobedničkom postolju nađem bar dva-tri puta, a potom i da dohvatimšampionsku krunu – zaključio je Duca.

Aleksandar Živković

Naši folkloraši „začarali” Vojvodinu

Osamnaest najkvalitetnijih kulturno-umetničkih društava iz naše pokrajinenadmetalo se 25. i 26. oktobra na 51. regionalnoj smotri folklora, održanoj uRumi. Na ovu tradicionalnu manifestaciju, posle uspeha na gradskom i zonskomtakmičenju, plasirali su se KUD „Stanko Paunović” iz Pančeva i KUD „Neolit”

iz Starčeva.

I dok je za KUD „Stanko Paunović”, koji je predvođen iskusnim profesionalcimakao što su Dejan Trifunović (koreograf), Zdravko Ranisavljević (rukovodilacnarodnog orkestra), mr Sanja Ranković (etnomuzikolog), Nebojša Šimšić (šeforkestra) i Darko Armenski (profesor saksofona i klarineta), bilo sasvimnormalno da se takmiči na ovoj smotri i osvoji zlatnu plaketu sa 95,77bodova, možemo reći da naš grad ima novo folkloraško čudo – KUD „Neolit”.

Izvođački ansambl starčevačkog društva je posle dvadesetak godina uspeo da seplasira za Rumu i osvoji bronzanu plaketu, a samo za jedan bod mu je izmaklosrebrno priznanje. Uspeh za svako poštovanje!

KUD „Neolit” je posle debakla na prošloj zonskoj smotri napravio uspešnureorganizaciju, koja je već počela da donosi rezultat. Nova uprava, na čijemje čelu Uroš Ban, pomerila je stvari s mrtve tačke u tom društvu. Zaumetničkog rukovodioca je imenovan Branislav Živković, a njegov entuzijazam iprofesionalizam pokrenuo je i one koji su najbitniji za uspeh – igrače. Iakoprepušteni uglavnom sami sebi, bez stalnog sponzora, članovi KUD-a „Neolit”su zadivili Vojvodinu.

– Predstavili smo se igrama iz Binačke Morave i Leskovca. Naš orkestar, kojimrukovodi Pavle Ubović, izveo je splet narodnih kola iz centralne Srbije, apevačka grupa je otpevala pesmu na bas „Zeleni se livada”. Zadovoljan sampostignutim uspehom. Iako je kod mojih igrača bila evidentna trema, oni suuspeli da nadvise mnogo jača društva. Bila je to borba Davida protiv

Golijata, ali uspeli smo. Idemo dalje, „Neolit” sada priprema tri novekoreografije, a želimo i da vratimo repertoar starih, pomalo zaboravljenihkoreografija – rekao je Živković.

Starčevcima uskoro predstoji turneja po Italiji, kao i gostovanje u Beču, a utoku je i upis novih članova u školu folklora.

– Bronzana plaketa iz Rume nam je znak da smo na dobrom putu. Zahvalio bihSekretarijatu za kulturu, kao i Sekretarijatu za selo i ruralni razvoj GradaPančeva, koji su nam pomogli oko odlaska na ovu smotru, jer su nam jedinipriskočili u pomoć i uvideli da naše društvo ima kvalitet – rekao je UrošBan, predsednik KUD-a „Neolit”.

„Paunović” je, već po tradiciji, bio neprikosnoven u Rumi. Pored zlatneplakete, tom društvu su pripale i specijalne nagrade: za originalni kostim,za kolaž pesama i igara iz Šumadije, kao i za najdoslednije očuvanjetradicije.

– Iza još jednog najvrednijeg priznanjastoje težak rad, mnogo proba i uvežbavanja. Naš program se sastojao od kolažapesama i igara iz Šumadije, pevačka grupa je izvela pesmu starije vokalnetradicije Skopske Crne Gore, orkestar se predstavio narodnim melodijama iztog kraja, a za kraj smo ostavili igre srpskog stanovništva takođe iz SkopskeCrne Gore. Zadovoljan sam osvajanjem zlatne plakete, kao i plasmanom narepubličku smotru, koja će biti održana sredinom decembra – istakao je DejanTrifunović, alfa i omega KUD-a „Stanko Paunović”.

Pančevo i Starčevo su oduvek negovali tradiciju i bili prava folkloraškameka. To se pokazalo i ovog puta.

Svaka čast, majstori!

A. Ž.

Lepota je u manirima

U organizaciji Fitnes kluba „Fleks” za junsku graciju je izabrana BojanaMarković, rođena 1987. godine u Pančevu.

Nakon osnovne škole završila je Gimnaziju „Uroš Predić”, društveno-jezičkismer, a po okončanju studija stekla je zvanje diplomiranog pravnika. Trenutnoje zaposlena u jednoj privatnoj firmi i želi da uskoro položi pravosudniispit. Tokom srednjoškolskih dana pisala je tekstove za gimanzijski list„Dekadent”. Dugo je volontirala u Liberalno-demokratskoj partiji, članica jeGradskog odbora te stranke i predsedništva omladine. Bila je angažovana naraznim projektima u zemlji i inostranstvu, pa je, recimo, preko nemačkefondacije „Fridrih Nojman”, izučavala raznorazne forme političkih veština imedijskih nastupa. Pored toga, godinama revnosno brine o svom telu, zdravljui i z g l e d u , t a k o š t o r e d o v n o t r e n i r a u „ F l e k s u ” .

Bojana za sebe misli da je izuzetno uporna, katkad i tvrdoglava, pa neretkoide „glavom kroz zid”. Najveća vrlina joj je iskrenost, najpre prema samojsebi, a onda i prema svima ostalima. Uvek je nasmejana, probleme ostavlja kodkuće i time ne opterećuje druge, posebno ne prijatelje. Da bi joj neko bioblizak, treba da poseduje integritet, da ima svoje mišljenje i ponaša se uskladu s tim i, nadasve, da bude lojalan. To je osobina koju neizmerno ceni.Samokritična je i uvek sebe smatra krivom kada je neko (raz)očara.

Pančevo je za nju posebno i autohtono vojvođansko mesto, pa se žestokosuprotstavlja „dogmi” da živimo u predgrađu Beograda. Veruje da je našasredina veoma prosperitetna, a najviše joj imponuje stari „filmski” deograda. Voli da provodi vreme i na keju u okolini „Marka Kulića”, kao i dauživa u bogatoj kulturnoj ponudi. Pančevcima zamera na sve upadljivijojinerciji i nedostatku kolektivnog duha, a pored mnogo ruiniranih zgrada,sramota je i da nemamo hotel.

Kada je muzika u pitanju, omiljeni autori su joj Masimo Savić, Dino Merlin ineprikosnoveni vizionar Đorđe Balašević. Obožava ruske klasike, poštuje MešuSelimovića, dok trenutno čita Basarinu „Famu o biciklistima”. Kultni film jojje „Šindlerova lista”, a voli i pozorište – poslednja predstava koju jepogledala je „Gospođica”. Želela bi da poseti Kubu.

Bojanin moto je da je ljudski grešiti i da svako ima pravo na popravni.Čitateljkama poručuje da pokušaju na nepretenciozan i nenametljiv način dadođu do izražaja, jer je lepota u manirima.

J. F.

Pančevački veterani na visini zadatka

Sada već tradicionalna manifestacija, sedma „Olimpijada trećeg doba” održanaje pre desetak dana u Vrnjačkoj Banji. U konkurenciji preko 600 učesnika izsedamdesetak mesta u Srbiji u sedam sportskih disciplina nadmetali su se inaši sugrađani. Pančevo su predstavljali: Udruženje penzionera RNP (dveekipe), Klub za stara i odrasla lica (dve ekipe), Udruženje penzionera„Petrohemije” i Gradsko udruženje penzionera.

Manifestaciju je svečano otvorio ministar sporta u Vladi Republike SrbijeVanja Udovičić, a pored sportskih nadmetanja, organizovan je i nizzdravstvenih akcija, kao što su merenje krvnog i očnog pritiska, kontrolašećera i druge. Za sve učesnike su priređena i predavanja iz oblasti kulture,kao i slikarska kolonija.

Pored toga što su se pokazali kaoorganizovana i vesela družina, naši sugrađani su bili odlični i na sportskimterenima. Klub za stara i odrasla lica je osvojio zlatno i bronzano odličje ušahu, dok su se rafinerci u svoj grad vratili s tri medalje: srebrnom(pikado) i dve bronzane (brzo hodanje i šutiranje penala).

Ekipu u pikadu su činili Milena Mladenović, Milka Stojanović i Jovan Šamara,svoje udruženje u brzom hodanju predstavljali su: Mira Kosanović, NadaStevanović, Zoran Beljin i Dragan Đorđe, a u šutiranju penala: Žužika Bisak,Jovan Šamara i Bogoljub Stojanović.

Najuspešniji takmičar bio je naš sugrađanin Jovan Šamara, koji se okitio sadva odličja u dve različite discipline.

A. Ž.

Pobedila „Generacija 74”

Završno takmičenje ove sezone u kuvanju gurmanskih specijaliteta održano je unedelju, 12. oktobra, u kafeu „Boki”. Ovog puta se dvanaest ekipa nadmetalo utome ko će pripremiti najukusnije papke u saftu.

Majstori varjače su još jednom pokazali svoje umeće, pa su gotovo svi kotlićibili na vrhunskom nivou, a posle tročasovnog krčkanja žiri je proglasionajukusnije.

Prvo mesto je zauzela domaća ekipa, koja je nosila naziv „Generacija 74”,drugo mesto je osvojio tim „Dunja i Krle”, a na treće mesto se plasirao Žikaiz Banatskog Karlovca. Četvrti je bio Brana Jovanović, peti Miloš Kostić, ašesti Dragan Jerotić.

A. Ž.

„Boje ruja” održane na Čardaku

Peta pokrajinska akcija pod nazivom „Boje ruja” održana je danas, 4. oktobra,na Čardaku u Deliblatskoj peščari. U organizaciji Planinarskog društva„Jelenak”, po lepom vremenu, okupilo se više od hiljadu rekreativaca iljubitelja prirode, među kojima i nekoliko stotina učenika

pančevačkih osnovnih škola. Svi oni su zapešačenje na raspolaganju imali šest obeleženih pešačkih staza, a održana sui takmičenja u trekingu, planinarskoj orijentaciji i maratonu.

Pored toga, za brojne posetioce, uglavnom iz Pančeva, ali i iz drugihvojvođanskih mesta, upriličen je kulturni program, pripremljen ručak iobezbeđen prevoz.

J. F.

(Opširnije u štampanom izdanju „Pančevca”.)

Zlatna varjača VojvodineU organizaciji UR-a „Boemska priča”, u nedelju, 28. septembra, naplatou kod Zelene pijace u našem gradu održano je tradicionalnonadmetanje kulinara pod nazivom „Zlatna varjača Vojvodine 2014”. Iovog puta se u kotlićima krčkao goveđi gulaš, a glavni „krivac” zaodržavanje ove manifestacije Dragan Jerotić ponovo je u naš grad doveotakmičare iz Bačkog Petrovca, Novog Sada, Odžaka, Banatskog Karlovca,Vršca, Pančeva, Starčeva…

This slideshow requires JavaScript.

Bilo je to veoma jako nadmetanje, jer su se na jednom mestu okupilinajbolji majstori varjače iz gotovo cele pokrajine. U lepom ambijentu,po prijatnom vremenu, Pančevo su predstavljali: „Pan lovac plus”,Udruženje ljubitelja kotlića „Čarobni zalogaj”, Raša Dimić, VladanStanojević Kele, Branislav Jovanović Brana, Dušan Gavrilović Gavra,starčevačka kafana „Đeram”, kafe „Boki”, ekipa „Opušteno kod Bože”,Kuvarsko društvo Pančevo, „TNT Singer” …

Kuvalo se isključivo na plin, a vatra pod kotlićima počela je da„pucketa” u 11 sati. Vreme krčkanja je bilo ograničeno na 210 minuta,

pa su se svi učesnici potrudili da u tom roku zgotove najukusnijigulaš. Naravno, sve je bilo propraćeno muzičkim programom i lepimdruženjem.

Žiri je bio sastavljen od pet članova, a činili su ga: Janko Pincieriz Begeča, Marija Jerotić iz Beograda i naši sugrađani NatalijaGrujić, Dušan Gavrilović i Jovan Nedeljkov Džipsi. Zadatak im nije bionimalo lak, jer su svi takmičari bili odlični. Ipak, posle degustacijeuzoraka proglašeni su najbolji. Pobednički pehar je otišao u Novi Sad,a osvojio ga je Nikola Savić. Drugo mesto je zauzeo Milan BogdanovićŽika iz Banatskog Karlovca i njegova ekipa „Deda i unuk”, a treći jebio Brana Jovanović s timom „Učitelj”. četvrto mesto je pripalo DušanuGavriloviću, a među nagrađenima su bili i kafana „Đeram”, Raša Dimić,Miloš Kostić… Priznanja za najmlađe kuvare dobili su Bjanka Mihajlovićiz Pančeva i Đorđe Cvetković iz Banatskog Karlovca, a „crnu varjaču” –za najlošiji gulaš, ali i kotlić, kao nagradu stimulacije, zaslužio jeZoran Arsić.

Sponzori pete „Zlatne varjače Vojvodine” bili su: Kuvarsko društvoPančevo, „Pan-lovac plus”, Turistička organizacija Pančeva, kafana„Đeram”, staklorezačka radnja „Iskra” i „Grafoteka”.

Naredno takmičenje kulinara zakazano je za 12. oktobar, kada će se ukafeu „Boki” pripremati papci u saftu.

A. Ž.