PrologU Francuskoj 1848,godine odigrala se revolucija koja je uticala na sve evropske države,uključujući i Nemačku.Građani su se sukobljavali sa antirevolucionarnim vojnim snagama.Jedan mladi političar je pokazao volju da ugasi požar revolucije.On je postao prurski diplomata i uspostavio je odnose svoje otadžbine sa političarima mnogih država.Prurski kralj Vilhelm Prvi je u potpunosti poverio odgovornost upravljanja zemljom,jer je imao puno poverenje u tog čoveka.Taj čovek je bio Oto fon Bizmark.Liberali su ga kritikovali zbog toga što ne predaje važnost parlametarnom državnom sistemu.Kada je postao predsednik vlade,održao je govor poznat ''Gvožđe i krv'',od kojeg je ljudima zastao dah.Ujedinjenje Nemačke pod vođstvom Pruske je podvig kojim je zaslužio epitet ''najveći političar u istoriji''.Njegova četrdesetogodišnja karijera političara ostavila je kolosalni pečat u istoriji kako Nemačke tako i Evrope.

Kakav je bio život Gvozdenog kancelaraBizmak se smatra tvorcem Nemačkog carstva time što je Prusku doveo u položaj vodeće sile u Evropi.Odlikavao se žestokom netrpeljivošću prema političkim neprijateljima.Koristio se njome taktikom,na sebi svojstven način.Uspevao je da kontroliše različite snage kako unutar zemlje tako i van nje.U celom svetu je ostvario blistavu reputaciju.

Sin aristokratske porodice 01.04.1815,Oto fon Bizark je rođen u selu Šenhauzen u provinciji Saksoniji u Prurskoj.Njegov otac,Ferdinand

fon Bizmark,bio je bogati aristokrata u tom kraju,koji je pripadao staležu junkera(seosko plemstvo) i raspolagao ogromnim zemljišnim posedima.Njegova majka Vilhelmina Lujza Menken takođe je poticala iz istaknute plemićke porodice iz iste oblasti.Oto fon Bizmark je bio četvrto dete.Kada je napunio godinu dana,njegova porodica se preselila u kuću u oblasti Pomeranija.Kada je napunio šest godina,poslat je u Berlin,u školu internatskog tipa.Majka je želela da joj deca budu bolje obrazovana,te je sve svoje sinove poslala u internat.Za malog Bizmarka život u internatu je bio strog i jednoličan.Tek kad se opisao u gimnaziju,srednju školu u Berlinu,počeo je da uživa u školskom životu.Po vladanju nemačkim,latinskim i francuskim jezikom daleko premašavalo znanja ostalih

studenata.Deda sa majčine strane mu je bio državni činovnik visokog ranga.Mladi Bizmark je odlučio da krene istim putem.Maja meseca 1832.godine upisao se na pravni faklutet Univerziteta u Getingenu.Bizmarku se nije dopadala opšta atmosfera na univerzitetu i nije uživao u izlascima sa drugim studentima.Bizmak je pripadao jednoj grupi elitnih studenata i vreme je provodio sa njima u raspravama,pijančenju,a ponekad čak i u uličnim tučama.Studenski život mu je bio živopisan i ispunjen pustolovinama.09.1833,prešao je na Berlinski

1

“U istorijskom smislu,ako jednom propustiš priliku,ona ti se više nikada neće ukazati. ”

univerzitet.Počeo je da uživa u društvenom životu.Počeo je da posećuje salone aristokratskog staleža.Majka se razočarala u svog sina i umalo ga se odrekla.

Nepouzdani službenikUspeo je da diplomira na pravnom fakultetu i čak je položio državni ispit za prijem u državnu službu.U njemu su začele ambicije da se bavi politikom.Čim je počeo da radi u berlinskom pravosuđu,Bizmarku je postala dosadna svakodnevna rutina.Jula 1836,premešten je u državnu službu Ahena,grada u kojem se upustio u brojne ljubavne avanture.Strasno se zaljubio u Engleskinju Loru Rasel.Naredne godine u januaru,bio je u ozbiljnoj ljubavnoj vezi s jednom Francuskinjom koja je imala muža.Avgusta iste godine,verio se sa Izabel Loren Smit,prijateljicom Lore Rasel.Izlasci sa ženama iz visokog društva su predtavljali veliki trošak.Malo je falilo bankrotira.Veridba je smesta prekinuta.Njegove su kolege i pretpostavljeni izgubili poverenje u njega.Njegov pretpostavljeni bio je guverner okruga.Istrajao je na svojim kvalifikacijama državnog službenika,ali je u novembru premešten u Potsdam,na drugo radno mesto.To je bilo mesto u centralnoj službi pruske vlade.U martu 1838,je okončao jednogodišnju službu u vojisci i vratio se kući na selo.Godine 1839. mu je preminula majka.Na selu je bio počeo da radi za odeljenje koje je bilo nadležno za reformaciju lokalnog poljoprivrednog zemljišta.Taj posao je uspešno obavljao.Kada je zvanično zatražio ruku jedne devojke iz aristokratske porodice,bio je odbijen.Ponašanje mu postalo čudno-kasapio je ulovljene životinje i opijao se do te mere da mere da se onesveštavao.Posle kratkog povratka službi,ponovo je otišao na selo.Upoznao se s pripadnicima skupine rojalista oblasti Pomeranije.Pravi razlog odrzavanja veza sa njima je bio iz čiste nije bio čiste političke prirode.Naime,zaljubio u Mari,kći Adolfa fon Tadena,vodećeg člana rojalističkog kružoka.Međutim,Mari je već bila verena i nije nameravala da veridbi zavet prekrši.Nakon udaje Mari je poželela Bizmarku da se oženi njenom najboljom prijateljicom Johanom fon Putkamer.U novembru 1846,Mari je iznenada preminula.Tada je stekao utisak da je Johana dar od Mari,pa ju je sledećeg meseca zaprosio.

Prvi korak u karijeriVeridba je bila objavljena u javnosti januara 1847.U maju,četiri meseca ranije,Bizmark je konačno stupio u svet politike.Izabran je za predstavnika Prurske pokrajinske skupštine,kao predstavnik provincije Pomeranije.Prisustvao je konferenciji u Berlinu.Svojim izazovnim karakterom i agresivnim stavovima.Cenili su ga konzervativni političari,ukljčujući braću Feralh.Oni su sarađivali blisko sa kraljem Fridrihom Vilhelmom Četvrtim,koje je bio konzervativan vladar.Konzervativisti i liberali zastupali su oprečna mišljenja.Njihova konferencija je bila okončana krajem juna kraljevom naredbom.Bizmark se vratio na svoje seosko imanje i oženio se Johanom narednog meseca. Bizmarkova žena Johana.

Politicar koji se protivio revolucijiEvropom se podizao talas revolucionarnog pokreta.1848 u Parizu je Francuska revolucija i uspostavljena je Druga francuska republika.Pod uticajem tog pokreta desila se revolucija i u Beču.Novoustavnovljeni liveralizam i nacionalizam postali su glavne sile koje su dovele do propasti sisrema Bečkog kongresa posle Napoleonovih ratova. U Brlinu je krenula revolucija pa je došlo do sukoba između civilnih snaga i državne vojske.Bizmark je otišao u Postdam pa je sa princom Karlom,kraljevim bratom,organizovao antirevolucionarni pokret.Gotovo se niko nije složio sa Bizmarkovim mišljenjem.Uspostavljena je vlada premijera Kamphauzena.Održana je druga federalna skupština.Bizmarka su kritikovali drugi političari zbog

2

svojih nepokolebljivih antiliberalnih stavova.Bizmak nije izabran na prvim opštinskim izborima u Pruskoj.Bizmark se razočaran vratio kući i dočekao rođenje prve devojčice Mari.Nastavio je da piše za konzervativne novine iznoseći svoje trvrdokorne stavove.Antirevolucionarni pokreti proširili su se na celu zemlju.Oktobra meseca,predsednik vlade je dao mesto predstavnicima Bandenburga.U decembru je sastavljen državni ustav kojim je definisana monarhija.Bizmark se vratio na političku scenu,dobio je na izorima u februaru 1849.godine.Podigao je kuću u Berlinu.U novoj kući,rodio mu se prvi sin Herbert.

Diplomata koji odstupa od tradicijeMaj 1851,domogao se važne prilike u političkoj karijeri.Imenovan je za pruskog poslanika koji će obavljati dužnost u Saveznoj skupštini u Frankfurtu.Njegove sposobnosti je otkrio jedan od braće Gerlah,Leopold.Liberalni političari su napustili pojam monarhije i nastojali da uvedu koncept nacije i rase kao državni format.U Nemačkoj su postojala dva načina razmišljanja:jedan je podrazumevao priključenje Austrije(kao nemačke oblasti koju treba pripojiti matičnoj zemlji)-Velika Nemačka,drugi nije uključivao teritoriju Austrije.On je bio poznat kao Mala Nemačka.Ideja o Maloj Nemačkoj je već bila doživela poraz na nacionalnoj konferenciji održanoj 1848.u Franfurtu.Pruska konzervativna partija je bila protiv ideje o ujedinjenju same Nemačke.Podržavali su održanje Nemačkog carstva u saradnji sa Austrijskim carstvom.Bizmark je u početku podržavao prusko konzervativno stanovište.Međutim,na nemačkoj Saveznoj skupštini,Austija je jasno omaložila postojanje Pruske.Od tada Bizmark je zastupio drugačiji stav.Krimski rat je počeo 1853.Pruska je neutralna,Austija takođe,ali je u Rusiji videla pretnju svojim interesima.Država Pijemont iskoristila je taj rat kao priliku da izađe na međunarodnu političku scenu i pokrene ujedinjenje Italije. 1855,Bizmark je otišao u Pariz,zvanično da obiđe Svetsku izložbu.Tamo je upoznao Napoleona Trećeg,koji se u Krimskom ratu borio protiv Rusije.Diplomatska strategija koju je želeo da sprovede u korist svoje zemlje bila je da Pruska stekne snažne prijateljske odnose sa nekom moćnom državom koja nije pod kontrolom Austrije.Bizmark je u martu 1859,premešten u Rusiju,u Petrograd,zbog čega je bio ljut.Međutim,Rusi su ga toplo dočekali,dugujući mu zagvalnost iz doba Krimskog rata.Na međunarodnom planu je postao dostojni predstavnik Pruske.

Bizmarkova ljubavna pričaU Italiji je trajajo rat za ujedinjenje,Bizmark je svim silama trudio da spreči uplitanje Pruske u rat.Septembra meseca došla je saglasnost o obustavi vatre.Bizmak je uzeo odmor i vratio se kući.Za vreme godišnjeg odmora stanje mu se dodatno pogoršalo.Tvrdilo se da Bizmark pati od fizičkog zamora i stresa.Produžio je odmor,porodica mu je bila najbolji lek.1861,umro je kralj Pruske i nasledio ga je princ.Uzeo je ime Vilhelm Prvi.Novi kralj je uspostavio liberalnu vlast,ali prema vladi nije pokazivao poverenje.Verovao je generalu Albertu fon Ronu(Bizmarkovom prijatelju).U maju 1862,Bizmark je postavljen za ambasadora u Francuskoj.Otišao je u odmaralište u Bijaricu i potpuno se zdrastveno oporavio.Tamo se verovatno zaljubio u Kati Orlov,suprugu ruskog diplomate.

Gvožđe i krvBizmark se vratio u svoju otadžbinu po naređenju generala Rona.Parlament i kralj su bili u ozbiljnom sukobu po pitanju vojske i vojnog budžeta.Kralj je pripretio da će se povući s vlasti ako se budžet usvoji bez njegove

3

saglasnosti.Upravo je Bizmark pronšao rešenje i izlaz iz te situacije.Ron je smatrao da Bizmark treba da postane predsednik vlade.22.09.Bizmark se sastao sa kraljem.Ohrabrio je kralja,kome je bila potrebna podrška.Kralj je odlučio da postavi za predsednika vlade Bizmarka. To je bio snažan udarac liberalnim strankama.Bizmark je spremio govor o finansijskom komitetu,u kome se naglašava važnost održavanja diplomatskih odnosa sa susednim državama.Međutim,njegove reči su bile pogrešno shvaćene:’’Položaj Pruske u Nemačkoj neće biti određen njenim liberalizmom već njenom silom…Pruska mora da koncentriše svoju snagu i da je čuva za povoljan trenutak,koji je već nekoliko puta nastupio i prošao.Najvažnija,goruća pitanja neće biti rešena govorima i odlukom većine,što je bila velika greška 1848.i 1849,već uz pomoć gvožđa i krvi.’’Njegov govor narušava poredak samog parlamentarnog sistema.Od tog trebutka Bizmark je postao poznat kao Gvozdeni kancelar.Brinula ga je reakcija kralja.Kraljica Avgusta njije volela Bizmarka.Njegov odnos sa kraljem ostao je nepromenjen. Onaj koji kontroliše sveLiberali,koji su mrzeli novopostavljenog predsednika vlade,odbacili su plan budžeta.Januara 1863.godine izbili su nemiri u Poljeskoj,koja je tad bila ruska teritorija.Bizmark je Rusiji pružio podršku Rusiji u gušenju pobune,što je razbesnelo liberale.U maju iste godine,obustavio je skup održan da bi se iskazao otpor odluci vlade,a potom je ,1.juna,uveo restrikcije u štampi.Bizmark se u tajnosti sastao sa Ferdinandom Lasalom,vođom ekstremističke levičarkse grupacije.Bizmark je imao namere da raspiše opšte izbore,kao što mu je Lasal predložio,i da smanji moć liberala podržavajući poljoprivrednike i radničku klasu.Kralj Vilhelm je u leto iste godine poslušao Bizmarka i nije prisustvovao Konfederacijskoj skupštini održanoj pod vođstvom Austrije.Kralj je želeo da njoj prisustvuje ali to je moglo biti protumačeno kao prihvatanje austrijskog vođstva.

Početak Drugogo šlezbiškog rataGrađani Pruske su mislili da izostanak Pruske na konferenciji nije dobra zamisao,pa su u jesen 1863.održani opšti izbori.Porasla je moć Liberalne partije.Činilo se da Bizmark gubi političku moć,ali mu je rat sa Danskom pomogao da tu moć obnovi.Spor Šlezvig-Holštajna bio je katalizator rata.Oblast Šlezviga i Holštajna bila je vojvodstvo koje je uživao nezavisnost u odnosu na kraljevinu Dansku.Kada je 1848.započeo Prvi šlezviški rat,u državi je buktalo nekoliko pobuna.Međutim,Rusija,Francuska,Austrija,Pruska,Britanija,koje su želele da zadrže status quo,potpisale su

1852. godine Londonski protokol protiv volje građana Šlezvig-Holštajna.Londonskim protokolom je odbačena otpužba Danske da je invazija na Šlezvig i Holštajn bila protiv volje građana.1863,Danska pokušala da pripoji Šlezvig.Bizmar je učinio da Pruska,februara 1864.godine,zajedno sa Austrijom,pošalje trupe u Šlezvig.Nemački nacionalisti su Bizmarka dočekali s toplom dobrodošlicom pošto je oterao dansku vojsku.

4

Presudna bitka sa AustrijomNa konferenciji održanoj avgusta 1865,Pruska i Austrija su odlučile da podele tek osvojenu oblast.Pruska će uspostaviti vlast na Šlezvigom,a Austija na Holštajnom.Bizmark je želeo prevlast u obe oblasti.Taj sukob konačno,juna 1866,prerastao u Austijsko-pruski rat.Neposredni razlog za izbijanje rata bio je pedlog Austije da rešenje spora oko Šlezviga i Holštajna obe zemlje povere Nemačkoj konferenciji.Pruska je odbila predlog pa je njena vojska krenula prema Holštajnu.Mnoge zemlje u Nemačkoj konfederaciji bile su na strani Austrije.Pruska vojska predvođena nadarenim feldmaršalom Helmutom Karlom Bernardom grofom fon Motkeom,potukla je vojsku Hanovera i Bajerna.Pruska je vojsku je uništila savezničku vojisku Austije i Saksonije u Bici kod Kenigreca(Bitka kod Sadove). Čim su shvatili da je iskoh rata u njihovu korist,Molotke i Bizmark su predložili prekid svih neprijateljstava i primirje.Ustanovljena je Severnoanemačka konfederacja:Pruska kao vodeća sila,Šlezvig-Holštajn i drugih aevernih nemačkih država,sa izuzetkom Saksonije.Austija je je izgubila politički uticaj u Nemačkoj.Bizmarkova popularnost je brzo porasla i Konzervativna partija je dobila njajvise glasova na izborima održanim u julu.Liberali su izgubili većinu pa je vlada uspela da usvoji zakon kako bi odobrila budžet.

Pruska izaziva FrancuskuFrancuska je bila nezadovoljna ishodom Austijsko-pruskog rata.Kovala je planove da kupi Luksemburg od holandijskog kralja,ali to se završilo neuspehom.Na konferenciji u maju 1867.godine,odlučeno je da Luksemburg treba da dobije nezavisni status.Vrhunac je dostigao spor oko nasleđa španskog prestola.Španija nije imala prestolonaslednika i u toj zemlji je delovao pokret koji je za sledećeg kralja podržavao Leopolda don Hoenzolern-Sigmaringena.Francuska vlada se snažno protivila tom pokretu.Bizmark nije mogao da spreči rat između Francuske i Pruske.12.07.1870,princ Leopold je razmotrio trenutni status quo pa je odbio predlog za nasleđe prestola.Francuska je uložila zahtev da pruski kralj Vilhelm Prvi od tada pa nadalje ne priznaje pretenzije članova dinastije Hoencolern na španski presto.Vilhelm Prvi je prihvatio francuski zahtev u pismu koje je polsao Vinsentu Benedetiju,ambasadoru Francuske.Telegram,tkz Emsku depešu iskoristio je da inicira željeni rat sa Francuskom.U štampi je objavio skraćenu i delom izmenjenu vertiju telegrama.Ta objava je još više podstakla mržnju Pruske prema Francuskoj.19.jula,Francuska je objavila rat Pruskoj.Bizmark je optužio Francusku za mešanje u poslove Pruske zbog vlastitih intresa.Južne nemačke države su se udružile sa bivšim neprijatelje Pruskom i ostavile Francusku izolovanu.

Diktator u carstvuAvgusta 1870,pruska vojska je konačno upala u Alzas-Loren i počeo je Francusko-pruski rat.Napoleon Treći,kralj Francuske pokušao je da spasi najveći deo svoje vojske,koju su opkolile pruske snage u gradu Mecu,pošto je izgubio Bitku kod Sedana.Napoleon je u ovoj bici zarobljen.Četvrtog septembra,osnovana je vlada nacionalne odbrane,a pruska vojska je napala Pariz.18.01.1871,na presto Nemačkog carstva popeo se Vilhelm Prvi.Krunisanje je obavljeno u Versaju.Ujedinjenje Nemačke konačno je postalo realnost uz pomoć naionalističkog duha i pruske spoljen politike,takozvane’’politike krvi i gvožđa’’.Deset dana kasnije,Pariz je konačno pao pošto je grad pogodila glad i Francuzi su požurili da private prekid vatre.U februaru,na konferenciji na kojoj je potpisan mirovni ugovor,Alzas-Loren je postao nemačka teritorija.Bizmark je bio ponosan na svoj uspeh.Za nekoliko godina je sprovedeno više reformi na planu ekonomije,industije i zakonodavstva.Uspostavljen je zajednički monetarni sistem,kao i sistem mera,a junkerska teritorija je izuzeta iz jurisdikcije savezne polocije.Bizmark je privatio liberalna načela i metode kad su bili korisni i kada su služili ostvarenju njegovih ciljeva.Nemačka se razvila u modernu državu.

Sporovi sa katolicimaZa Bizmarka značilo je biti’’Nemac ’’biti ’’Tevtonac’’(pripadnik jednog germanskog plemena).U Nemačkom carstvu je bilo mnogo onih koji nisu bili Tevtonci i koji nisu prihvatili protestantizam.Veliki deo te populacije su katolici.1870,Nemačka partija centa utemeljena kao katolička politička patija i kada je na izborima iz 1871,osvojila političku vlast,protestanti su doživeli kao pretnju.Nakon što je buknuo Francusko-pruski rat,Prvi

5

vatikanski koncil je objavio nepogrešivost pape.Bizmarka je napao maldi Nemac katolik.Bizmark se umorio od spora,koji je kasnije nazvan’’kulturna borba’’.1878.je sa Svetom stolicom postigao prijateljski sporazum dok je papa bio Lav Trinaesti.Spor sa katolicima se završio neuspehom.

Još neprijateljaBilo je nekoliko razloga za okonlanje Kulturkampfa.Vladarska kuća Habzburgovaca u Austrougarskoj,pripala je katoličkoj sferi uticaja,a Rusija je bila ravnodušna prema Kulturkampfu.Italija je bila katolička država.Bizmark je već 1875 predložio novi rat protiv Francuske.Shvatio je da to nije dobra zamisao.Drugi razlog je počivao u tome što je Bizmark prekinuo dobre odnose sa Nacionalnom liberalnom partijom.Sklopio je savez sa neprijateljem svog protivnika,razmotiro je mogućnost saradnje sa Nemačkom partijom centra kako bi oslabio uticaj liberala.U maju i junu 1878,usledila su dva pokušaja atentata na cara,što je Bizmarku poslužilo kao mogućnost da oslabi moć liberala.Izmislio je izveštaj u kojem je stajalo da je u cara pucao socijalista,pa je raspustio parlament.Na izborima sprovedenim maja iste godine,Nacionalna liberalna partija je izgubila svoja mesta u parlamentu.Oktobra meseca,Nacionalna libelarna partija je postigla kompromis sa Bizmarkom pa su konačno usvojeni antisocijalistički zakoni.

Politika šargarepe na štapuBizmark je iskoristio priliku da zaustavi liberale posle pokušaja atentata na cara.U drugoj polovini sedamdesetih godina osamnaestog veka,povećao se uvoz poljoprivrednih proizvoda u Nemačku pa su konzervativci,s odobravanjem pozdravili sistem zaštićenih cena.To je doprinelo razvoju teške industirije.Za promenama privredne politike,usledila je i reforma socijalnog osiguranja.Do 1889,usvojeno je nekoliko zakonskih akata.Međutim,njegova socijana politika je bila obična’’politika šargarepe na štapu’’pošto ni u kom slučaju nije dozvoljavao ni najmanje aktivnosti radničkih sindikata.Na globalnom planu razbuktavala se ’’klasna borba’’,i nemački su radnici tražili veća prava.Sovijalistički pokret se u velikoj meri raširio.

Merenje prema imperijalizmuBizmark je morao da se pozabavi i imperijalističkom politikom.Nadao se da će postići da proširi granice i sferu uticaja i da pokuša da ostvari nemačke ambicije.Imperijalističke želje velikih sila postale su sve veće.Došlo je do međunarodnog sukoba.Bizmarku je bio cilj da očuva Nemačko carstvo.1873,Bizmark je sa Rusijom i Austrougarskom orbazovao Trojecarski savez.Tokom Velike istočne krize ojačao je uticaj Rusije na Balkanu.Austrija i Pruska sun a Berlinskom kongresu 1878,taj uticaj umanjile.To je dovelo do raspada Trojecarskog saveza 1879.Nemačka i Austrougarska su i dalje u savezu kojem se 1882,priključila Italija-Trojna alijansa(Savez centralnih sila).U novom austrijsko-ruskom sukobu oko Bugarske 1887,Bizmark je želeo da sačuva dobre odnose sa Rusijom i sa Austrijom.Pa je sa Rusijom potpisao tajni pakt.Nemački saveznici su to doživeli kao izdajništvo.Nemačko carstvo je,krajem osamdesetih godina devetnaestog veka,vlada podžala kolonizatorsku inicijativu,te je afričke zemlje Kamerun i Kongo stavila pod svoj protektorat.

Generacijske promene03.03.1888,Bizmark je Rajhstagu objavio da je umro Vilhelm Prvi.Bizmark je vest o kraljevoj smrti obznanio u skupštini drhtavim glasom i nije mogao da zadrži suze.Vilhelm naslednik je bio princ Fridrih Vilhelm Nikolaus Karl(kasnije Fridrih Treći).koje se takođe odlikovao liberalnim idejama.Bizmark se zabrinuo da bi Fridrih mogao da Nemačko carstvo preobrazi u liberalnu državu.Fridrih je već bolovao od raka grla pre nego što se popeo na presto i na vlasti je ostao svega devedeset devet dana.Nasledio ga je njegov sin,Vilhelm

6

Drugi.Bizmark je odredio svog najstarijeg sina Herberta da obrazuje Vilhelma.Postepeno je slabila moć Bizmarkovog uticaja na vladara.U maju 1889,Bizmark i Vilhelm Drugi su se žestoko sukobili oko zakonske regulative zaštite radnika usred štrajka u rudnicima Vestfalije.Vilhelm Drugi je podržavao politiku zaštite radnika,Bizmark ju je odbacio.Bizmark je blokirao Vilhelmov plan za organizovanje međunarodne konferencije posvećene zaštiti radnika.Bizmark je blokirao i donošenje nacrta zakona koji se odnosio na antisocijalistički zakon.Dvadesetog februara,na opštim izborima za novi rajhstag,liberalna i socijalistička partija su postigle veliki uspeh.

Pad velikog kancelaraBizmark je pokušao da stane između cara i vlade tako što je iskoristio zakon usvojen pre više od četrdeset godina,ali mu car to nije dozvolio.Pokušao je da dođe do većine mesta u Rajhstagu sarađujući sa Ludvigom Vindhorstom iz Nemačke partije centra.Ti sukobi su se dogodili u roku od mesec dana od poraza na izborima februara 1890.Petnaestog marta,Bizmark i Vilhelm Drugi su srušili sve mostove koji su ih spajali.Dvadesetog marta,Bizmark je podneo pismenu ostavku i ona je prihvaćena.Vilhelm je objavio: ’’Kurs broda ostaje isti.Nastavimo napred punom parom. ’’Na kraju će Vilhelm naučitti pogrešan potez i kasnije će Nemačko carstvo izgubiti Prvi svetski rat.

Ljutiti penzionerBitmark je smenjen sa položaja neposredno pred sedamdeset peti rođendan,ali je nastavio da se sukobljava sa carem posredstvom štampe.Nacionalna liberalna partija mu je ponudila mesto u Rajhstagu na dopunskim izborima.Bizmark nikada više neće ući u parlament.Rekao je: ’’Ne bi priličilo da javno napadam vladu. ’’.1892,odlučeno je venčanje Bizmarkovog sina Herberta u Beču.Vilhelm Drug ii grof Georg Leo(novi

predsednik vlade) su naredili nemačkom ambasadoru i celokupnom osoblju ambasade da ne odu na venčanje.Ali su oni izazvali suprotan efekat.Bizmarkova popularnost je porasla.Građani su aplaudirali Bizmarku.Januara 1894,Vilhelm Drugi ga je pozvao i Bizmark je došao dag a poseti u Berlinu.Prilikom susreta popravili su odnose iako su se i dalje mrzeli.U martu 1895,Rajhstag je doneo odluku da se ne obeleži Bizmarkov osamdeseti rođendan.

Odlazak za ženom27.11.1894,njegova voljena žena Johana je umrla od napada astme.U jesen 1897.oboleo je od arterijske disfunkcije i nije mogao da se kreće bez invalidskih kolica.Car mu je došao u kućnu posetu.Bizmark nije hteo sa njim da razgovara o političkim pitanjima.Poslednjih godina života,Bizmark nije imao mnogo veze sa spoljašnjim svetom i mirno je preminuo 30.jula1898.u jedanaest sati uveče.Vest o Bizmarkovoj smrti obavljena je u čitavom svetu.U Nemačkoj se raširio kult obožavanja Bizmarka i u mnogim mestima u zemlji podignute su njegove statute.

7

Zaključak''Gvozdeni kancelar'' Bizmark sa velikim diplomatskim umećem sklapao je saveze i vodio rat,da bi konačno završio ujedinjenje Nemačke.Sprovodio je hajku na svoje protivnike i služio se svim i svačim da bi postigao ono što hoće ,čak i kraljem.Narodom je upravljao zahvaljujući svojoj lukavosti;manipulisao je kako svojim prijateljima tako i neprijateljima.

8

Literatura:

Istorija za III razred gimnazije prirodno matematickog smera i IV razreda drustveno – jezickog smera:Djordje Djuric,Momcilo Pavlovic,Beograd,2010

100 Licnosti ljudi koji su promenili svet ,DeAgostini,2009.

Ljudi koji su menjali svet,Mladinska knjiga,Beograd,2007

http://www.myspace.com/453881589

http://www.deutschlanddokumente.de/bsmBismarck.php

http://www.age-of-the-sage.org/historical/biography/otto_von_bismarck.html

http://www.answers.com/topic/otto-von-bismarck

http://forum.burek.com/oto-fon-bizmark-otto-von-bismarck-t69021.topicseen.html

http://gorannecin.rs/2010/08/pojam-i-oblici-nacionalizma/

9