osnovni principi prvog intervjua1

7/30/2019 Osnovni Principi Prvog Intervjua1

1/87

Osnovni principi prvog

intervjuaProf dr Marko Munjiza,

Instutut za mentalno zdravljeBeograd, Palmoteva 37Tel. ++381 11 33 07 571

E-mail [email protected]


2/87

Pri kontakt se uvek uskladjuje samogunostima pacijenta za komunikaciju,a bez pogoranja njegovog psihikogstanja

Praksa je pokazala da je neophodna tokvalitetnija neposredna edukacija sestara

za vodjenje prvog intervjua i komunikacijesa pacijentom uopte


3/87

Pripremljenost sestre za komunikaciju smanjujeneizvesnost, koja inae moe imati nepovoljneefekte na njeno ponaanje i na dalju

komunikaciju tokom tretmana. Prvi kontakt, bilo da se odvija u uslovima

specijalistiko-konsultativne slube, dispanzera iliklinikog odeljenja, nosi u sebi opte znaenje

jer predstavlja osnovu na kojoj pacijent formirapredstavu, ne samo o pojedinoj sestri, ve opsihijatriji uopte.


4/87

Treba naglasiti da se prvi kontaktuskladjuje sa mogunostima pacijenta zakomunikaciju, a bez pogoranja njegovogpsihikog stanja.

Ustvari prvi intervju ukljuuje osnovneprincipe interpersonalnih odnosa, odvija se

po odredjenim praavilima, u jasnodefinisanoj situaciji, sa odredjenim ciljem.


5/87

postoji veliki broj sluajeva u kojima je pacijentnesposoban da, od samog poetka veruje osobikoja ga intervjuie. U takvim situacijama, uspeh

lekara i medicinske sestre se zasniva nanjegovoj strunosti.

Razumevanje psihodinamike, povezano satehnikim principima intervjuisanja, jeesencijalno ukoliko bi psihijatar ili sestrafunkcionisao kao ekspert koga pacijent eli izasluuje


6/87

Efikasnost sestre ili psihijatra kao osobekoja intervjuie se aktuelno sadri unjegovoj senzitivnosti i empatskom

kapacitetu, Ovim se ne podrazumeva nudjenje

saoseajnog sluaoca,

Empatija je mogunost stavljanja sebe upoziciju drugog pri emu se osea ono toi ta osoba u datoj situaciji.


7/87

Sestra i psihijatar, kao i njegove kolege izdrugih medicinskih grana, je zainteresovanza pacijetove simptome, vreme

pojavljivanja, kao i faktore ivota koji sanjima mogu biti u vezi, ee nego kod drugih oboljenja,

psihijatrijski poremeaji i poremeajiponaanja, su bazirani na celokupnomranijem ivotu pacijenta.


8/87

Pored specifinih uslova, lina anamnezaobuhvata ivotni stil, samopouzdanje isvojstvene mehanizme ponavljanja,

Psihijatrijski simptomi koji ukljuujuodbrambene mehanizme fukcionisanja ega,prezentuju nesvesne psiholoke konflikte,

izuzimajui da se pacijent na ovaj nain braniod straha od konflikta, oni ga takodje moguograditi od osobe koja ga ispituje.


9/87

Pacijent koji je motivisan u intervju da seotvori i trai oslobadjanje od svoje patnje,biva takodje motivisan da se ogradi od

svojih najintimnijih oseanja i osnovnihrazloga svog psihijatrijskog poremeaja iliporemeaja ponaanja.


10/87

Drugi faktor, bitan za pacijetovo uskraivanjepodataka je briga za utisak koji e tokominterrvjua ostaviti. Doktor, kao figura autoriteta,moe simbolino da predstavlja pacijentoveroditelje; uzrono, njegove reakcije bivaju bitnepacijentu,

Ukoliko pacijent posumnja da su neki manje lepiaspekti njegove linosti ukljueni u njegovubolest, moe nerado iznostiti takav materijal, svedok ne bude siguran da time nee izgubitidoktorovo potovanje,


11/87

Reakcija psihijatra ili sestre u odnosu napacijenta je bitna, stoga to moe dauspori ili ubrza proces zadobijanja

poverenja, koji je esencijalan zasamospoznaju.

Pacijetova percepcija psihijatra, sestre i

drugih lanova strunog tima jako utie nasadraje iznete lekaru.


12/87

1. FAKTORI KOJI UTIU NA INTERVJU

Faktori koji utiu, sa jedne strane na sadraj, sadruge strane na proces intervjua su brojni, Npr,priroda pacijetovih simptoma ili konkretnog stila,

bitno utie na transfer i tok intervjua, Specifine sitacije ( kao pacijent sa drugog

odeljenja, pacijent sa psihosomatskimsimptomima, psiholoki nezreo pacijent, pacijent

urgentno primljen), zahtevaju specifian pristupintervjuu


13/87

Profesionalac koji prvi dodje kontakt sapacijentom, e imati drugaije iskustvo odonog koji bude ee sa njima u kontaktu,stoga to svaki u pacijentu izaziva razliitepromene,

Pojava osobe koja intervjuie, njegov

retoriki stil, njegova teoretskaorjentacija, takodje utiu na sadraj iproces intervjua,


14/87

ak i upadice tipa "uh-huh" utiu napacijentovu produkciju, pa on nesvesnobiva veto vodjen od stranemedicinskesestre-tehniara,

Generalno, osoba koja intervjuie, morabiti neutralna, zaniteresovana, paljiva iljubazna


15/87

2. ULOGA TERAPEUTA

Najvanija uloga terapeuta se sastoji usluanju i razumevanju pacijenta, kao ibeleenju podataka,

Na osnovu ovih podataka i njihovimpotpunim razumevanjem, moe se doi donajprihvatljivijeg plana za daljnji tretman


16/87

2.1. Razuveravanje, razumevanje i empatija

Neiskusan terapeut esto osea pritisak dapacijentu ostavi samopotvrdjivanje i pohvalu,

Pri tome, moe da upotrebi primedbe ka "Ne

brini", ili "Tamo je savreno normalno", torazuverava pacijenta, ali ne pokazujerazumevanje,

Razlog tome, da su ovakve primedbe, samo od

kratkotrajne pomoi, proizlazi iz injenice, da supacijetovi strahovi, obino bazirani na nekom oddubljih psihodinamskih konflikata


17/87

Na primer, agarofobina pacijentkinja ispoljava strah ododlaska u restoran. Ispitivanjem ovog simptoma,psihijatar dolazi do podataka da se ona plai nesvestice.

Govorei, vie uz razuveravanje, nego sa empatijom,terapeut moe rei "ta u tome moe biti tako loe, maloje verovatno da se tako moete povrediti".

Pcijentkinja reaguje ljutitio "Kako bi ste vi voleli da seonesvestite u restoranu u restoranu?". Doktor primeuje"U pravu ste, nisam razumeo vau brig. Bilo bi vrloneprijatno onesvestiti se u restoranu".

Kasnije, pacijetkinja saoptava da njen strah proizlazi izmogunosti da pri tome, bude iznoena iz restorana nanosilima, to bi joj moglo podii suknju i otkriti da na obakolena ima psorijazu


18/87

Tokom razliitih klinikih sluajeva, terapeut moerazuveriti pacijenta, uzimajui u obzir specifian strah, ibez detaljnijeg poznavanja pacijentove anamneze idinamike.

Primer je pacijent koji pita: "Mislite li da sam lud?". U ovakvom sluaju, nijedan iskusan psihijatar ni sestra

ne bi frustrirao pacijenta odgovorom, "ta mislite?". Umesto toga, psihijatar moe rei "Ne, vi niste ludi, ali je

vaa briga o tome, delom, odraz toga da nemate potpuniuvid u vanost svojih oseanja, ili u mogunost njihovekontrole".


19/87

U drugim sluajevima, pacijentu treba vieubedjivanja kada kae "Doktore, da ligovorim o pravim stvarima?".

U ovakvim situacijama, pravilno jepotvrdno klimnuti glavom ili rei "U pravuste, nasvavite".


20/87

Radi uskladjivanja, terapeut kanalie sopstveneempatske odgovore.

Npr., efektnije je, kada pacijent iznosi svojezastraujue sadraje rei "Tako strano, nego

"Mora da ste se strano oseali". Kada terapeut primeti "Tako strano", stavlja se

u poziciju pacijenta i reaguje kao to se oekujeod zdrave osobe.

Primedba "Mora da ste se strano oseali?", liina prethodnu, ali zvui objektivnije,manjedoivljeno i manje epatski


21/87

Tokom intervjua, pacijentovo ispoljavanje emocija jeprimarno u odnosu na druge sadraje.

Emocionalno pranjenje ne dovodi samo do psihijatroveempatije, ve i obezbedjuje bitne informacije vezane za

pacijenta. Za psihijatra, obino, beskorisno da imenujeemocije koje pacijent ispoljava. Ukoliko pacijent negira, od strane psihijatra imenovane

emocije, ve sugerie sinonim, terapeut prihvataispravku, interesujui se ta je izazvalo takvo oseanje,

radje nego da se uputa u raspravu.


22/87

2.2.Sugestija i ogranien seting

Neki psihijatri ili sestre se uzdravaju odimenovanja oseanja pacijenta, iz elje da se nepokau nadmonim, kontroliuim ili da "govore

pacijentu ta treba oseati". Ukoliko je to pravilo izvedeno, pacijent se osea

bolje shvaenim kada psihijatar prepoznajenjegove emocije.

Ovo je sutina empatskog iskustva, pre negosugestije o tome ta bi pacijent trebalo daosea.


23/87

2.2.Sugestija i ogranien seting

Terapeut postavlja pitanja sa ciljem da potvrdiinformacije ili da omogui obostrano razumevanje.Pitanja mogu, takodje biti suptilna forma sugestije, ilinainom na koji su reena, dati pacijentu dozvolu da

uradi neto. Kada terapeut postavi pitanje "Da li ste ikada rekli

suprugu kako se oseate sa tim u vezi", on indirektnosugerie.

Na ovaj nain, terapeut sugerie, da bi pacijent vanije

odluke, trebalo da sa njim prokomentarie, pre delanja,odnosno da je ideja o razgovoru sa bitnom osobom uodredjenim uslovima ili dobra ili loa.


24/87

2.3. Podravanje pacijentovog samopotovanja

Konano, terapeut pomae uuspostavljanju samopotovanja upacijenta, kada se usresredi na

pacijentove uspehe i talente.

On, takodje moe redukovatipacijentov oseaj krivice,

intervencijama koje pomau upromeni njegovog strogog superega


25/87

2.4.Interpretacija

Terapeut ciljano nudi interpretacije zanezavrenproces represije, dozvoljavajuinesvesnim mislima i oseanjima da postanu

svesne, na taj nain onemoguavajuiji pacijentada razvije nov metod ponavljanja ovihkonflikata, bez formiranja simptoma.

Preliminaran korak interpretacije je konfrontacija

( koja pokazuje da pacijent neto izbegava) iklarifikacija ( koja formulie oblast koju trebaispitati).


26/87

2.4.Interpretacija

Kao primer moemo uzeti sluaj kompulzivnogoveka, koji je doavi kui na veeru, zatekaosvoju suprugu u izazovnom neglieu. Neosetljiv

na njene seksualne elje, pitao ju je "Da li seosea dobro", i bio zbunjen i iznenadjennjenom ljutitom reakcijom.

Terapeut je primetio "ini mi se da niste shvatili

da ona eli da vodi ljubav sa vama". Pacijent jeodgovorio "Zbilja, neto slino sam i ja pomislio,ali sam se zapitao da li joj je, ipak, loe".


27/87

Medicinska sestra je pitala "Da li ste se zasitilinje?". "Ne", pacijent je odgovorio " mogla jebarem da me ostavi na miru da pregledampotu. Moda sam pomislio da eli da mioponira. Ja elim da budem onaj koji iniciraseks. sada mi se ini da shvatam zato senaljutila. To sam ja izazvao".

U ovom primeru sestra je pomogla pacijentu da

pojaa zabrinutost o svojoj supregnutoj ljutnji injegovoj potrebi da kontrolie seksualne odnosesa svojom enom.


28/87

Sestra ili tehniar, moe, povremeno, pacijentasavetovali ili mu dati praktinu poruku u vezi sanjegovim ivotom. Veina terapeutovih porukaslui gratifikaciji pacijentove potrebe da se osetivoljenim i zatienim. Ponekad, terapeut moeonemoguiti pacijentovu potrebu za trenutnimreenjem ili razuveravanjem.

Psihijatar ili sestra ne moe da uini dapacijentovi kompleksni problemi maginonestanu, da mu obezbedi bolji posao, suprunikaili mu intenzivira volju


29/87

Kompletna interpretacija odslikava modelponaanja u pacijentovom dosadanjem ivotuprikazujui osnovni konflikt izmedju elja istraha, izolujui upotrebljene odbrane i

pomaui pacijentu da te podatke povee saispoljenim simptomima. Neurotski model je bazino odredjen u ranom

ivotu, manifestuje se kroz transfer, i sekundarniobrazac se tako formulie.

Nikad nije mogue uobliiti sve ove sadrajejednom interpretacijom ponudjenoj u jednojseansi.


30/87

Najranije interpretacije su upuene na oblastgde je svesna anksioznost najvea, to jeobino prezentujui simptom, odbrana ili

negativni transfer. nezrele interpretacije suiznoenje nesvesnog materijala pre nego to jepacijent spreman da se sa njima svesno obradi.

Pacijent prihvata prevremene interpretacije kao

tretman zbog toga to one pojaavaju njegovuanksioznost i time intenziviraju odbrane.


31/87

Studenti obino loe interpretiraju ovaj savet mislei daje prihvvatljivo rei pacijentu "Ti si u otporu" ili "Nemapravilan stav". U stvari, terapeut je onaj ko u ovomprimeru nema pravilan stav.

Uzmimo u obzir sluaj osobe koja prebacuje svojeprobleme na druge ljude ili izbegava posledice. Ovde terapeut moe komentarisati "Ukoliko vas razmem

dobro, vi smatrate da je vaa ena ta koja treba da idekod psihijatra, a ne vi" ili "Izgleda da mi kaete da bi se

svi vai ivotni problemi reili kada ne biste imali vie bolu ledjima".


32/87

3. PRAKTINI FAKTORI3.1. Faktor vremena

Psihijatrijski intervju traje razliito dugo.Proseno konsultacije ili terapijski intervjutraje 45 do 50 minuta. Intervjui sa

psihotinim ili organski bolesnimpacijentima su najee kratki, zato to zapacijenta intervju moe biti stresan ilizamarajui nakon 20 do 30 minuta.

esto hitni prijemi ili spoljni pacijentizahtevaju period dui od 50 minuta.


33/87

3.2.Faktori okruenja

Pacijentovo rukovodjenje vremenom jevrlo bitno.

Hronina nezainteresovanost za vodjenje

rauna o vremenu, indikuje nedostatakzainteresovanosti za pacijenta. Ukoliko je sestra neoekivano spreena da

prisustvuje prvom razgovoru, pravilo je daispolji svoje aljenje to je pacijent moraoda eka


34/87

3.2.Faktori okruenja

Veina pacijenata ne govori otvoreno,ukoliko im nije obezbedjena privatnost isugirnost da e razgovor ostati tajna. Tiho

okruenje omoguava usredsredjivanjeobe strane. Preidi su nepoelji, ometajui je ak i

kratak telefonski razgovor. Pravilnoaranirano sedenje takodje pospeujekonverzaciju.


35/87

3.3. Beleenje

S obzirom na zakonsku i moralnu obavezuadekvatnog notiranja, dijagnostike i tretmanasvakog pacijenta, potreba za uvanjemnapisanog materijala je jasna.

Podaci o pacijentu, osim toga, pomaupsihijatru da zapamti podatkekoji se tiupacijenta.

Svaki terapeut mora da odradi podatke koje janajtee pamti, i da svoje znanje upotrebi zaizbor najadekvatnijeg naina beleenja.


36/87

Ukoliko se u sobi nalazi nekoliko stolica,doktor zauzima svoju i dozvoljavapacijentu da izabere onu u kojoj e senajprijatnije oseati.

Zavistan pacijent e, na primer, zauzetistolicu blizu lekara, doke negativistini ilikompetitivni pacijent, izabrati dalju,najee nasuprot lekaru.


37/87

4. SADRAJ INTERVJUA4.1.Nain klasifikacije

Postoji nekoliko naina klasifikacije iliorganizacije vremena predvidjenog za intervju.

Jedan sistem obuhvata sadraj i proces

intervjua. Sadraj intervjua pordrazumeva inforamacije

dobijene od pacijenta, kao i specifine verbalneintervencije terapeuta.

Proces intervuja podrazumeva razvijanje odnosaizmedju sestre i pacijenta


38/87

Sadraj intervjua moe se podeliti naintrospektivan i inspektivan.Introspektivan sadraj se odnosi na

pancijetovo saoptavanje oseanja iiskustva, fokusiran je na njegov unutranjiivot. Inspektivan sadraj podrazumeva

neverbalno iskazivanje pacijenta iterapeuta.


39/87

4.2. Pacijent

Terapeut je, prevashodno zainteresovanza simboliko znaanje neverbalnogsadraja.

Na primer, pacijent koji nervozno skidasvoju burmu ispoljava vie nego samogeneralizovanu anksioznost.


40/87

4.2. Pacijent

Terapeut skuplja podatke vezane zapacijenta, na osnovu njegovepsihopatologije, psihodinamike, snage

linosti, motivacije, transfera i otpora. Najee, pacijent dolazi kod lekara, sa

predubedjenjem da njega jedino

interesuju njegovi simptomi, i eventualno,manjkavosti karaktera.


41/87

4.2. Pacijent

Neki od pacijenata, ovome rado pristupaju, dokdrugi mogu upitati neto kao "Hoete li mi reineto o stvarima koje vi volite i nalazite ih kodsebe pozitivnim ?".

Za postavljanje linih pitanja, bitna je dobraprocena vremena i tona.

Postoji mogunost, da pacijent, nakoniskazivanja materijala koji je bolan i neprijatan,

demostrira svoj koncept za alu ili prokos,pitajui "Recite mi, ta radite da bi ste sezabavili".


42/87

Terapeut bi, uvek trebalo da obrati panju nacelokupan sadraj, koji mu pacijent iznosi.Njegovim izmenama, se tano odredjuju

pozitivni aspekti pacijentovog ivota. Kada pacijent spontano pita "elite li da vidite

slike svoje dece?", psihijatrovo odbijanje, moekod pacijenta proizvesti oseanje da je terapeut

indiferentan ili otvoreno odbijajui.


43/87

Transfer

Transfer je proces kojim pacijent,nesvesno i nevoljno prenosi, na odobe usvom sadanjem ivotu, obrasce

ponaanja i emocionalne reakcije,prenoene sa bitnih osoba u njegovomdetinjstvu.

Relativna anonimnost psihijatra ili sestre,kao i njegova uloga surogata roditelja, ovoprenoenje usmerava na njega.


44/87

Terapijski savez, takodje ima svoj oslo nac udetinjstvu i baziran je na odnosu pravogpoverenja izmedju deteta i majke.

Tako je pozitivan transfer organien na oneodgovore koji su direktno prenoeni sa figura udetinjstvu i nisu odgovarajui.

Jednaki se principi primenjuju i pri definisanju

negativnog transfera, koji potie od detetovnihstrahova, ljutnje ili nepoverenja u roditelje


45/87

- Otpor

Pacijentova potreba za panjom,potovanjem, gratifikacijom osnovnihpotreba, najoigledniji je oblik transfera,

Zahtevi za posebnim vremenom,razumevanjem za finansije, pilulama,ibicama, cigaretama, maramicama i ak

aom vode, mogu biti konkretni primeritakvih potreba i oseanja.


46/87

- Otpor

Otpor je svaki svestan ili nesvestan stav delapacijenata koji oporira tretmanu.

Svaka psiholoka eksploracija pacijentovihsimptoma i obrazaca ponaanja, tei da ispoljisakrivene konflikte, koje je pacijent deliminorazreio formiranjem svojih simptoma, ilikarakterne strukture.

Jednaki mehanizmi odbrane, koji bazini konfliktprenose iz pacijentovog svesnog, tee daouvaju taj pritisak ili poricanje. Na ovaj nain,pacijent je u otporu, iznutra


47/87

- Otpor

ak i najmotivisaniji pacijent ne moe reilekaru, ta o sebi nezna. Otpori se moguklasifikovati na razliite naine, a ispoljavaju se

kroz oblike komunikacije tokom intervjua, utanje, gundjanje, primanje ili emitovanje

misli, intelektualizacija, generalizacija ilipreokupiranost jednom od faza sopstvenog

ivota ( kao to je simptom, trenutni dogadja,prolost) su najei primeri otpora.


48/87

Neiskusan terapeut ima velikih tekoa urazlikovanju pravilnih od nerealnih zahteva, tomoe dovesti do velikih greaka u obradi takvihsadraja.

Ovaj problem moe biti pojednostavljen, ukolikose prihvati stav, da svaki zahtev ima svojunesvesnu transfernu komponentu.

Postavlja se pitanje odredjivanja trenutka, ukome je dobro ispuniti takv zahtev, ili gainterpretirati.


49/87

-Terapeut

- Osnovno orudje svakog psihijatrijskog intervjuaje sam psihijatar ili sestra- Svaki zdravstveni radnik unosi svojstvenu linu iprofesionalnu podlogu u intervju.

- Njegova karakterna struktura, principvrednovanja i senzibilisanost na oseanja drugih,utiu na njegov stav i ponaanje u odnosu nadruge ljude, bilo pacijente ili one koji to nisu.

- Razlike u drutvenom, edukacionom iintelektualnom statusu izmedju pacijenta iterapeuta, su takodje od uticaja.


50/87

- Neiskusan terapeut

- Neiskusan terapeut, za razliku od svogiskusnijeg kolege, moe u radu imati neke, tanoodredjene probleme. On se vie ustruava pred

pacijentom.- Posledino, poetnik je skloniji da se rukovodisvojim teoretskim znanjem, nego da sledizakljuke koje moe, u radu sa pacijentom dadobije.

-Neiskusan terapeut, takodje, osea krivicu to seveba na pacijentu, i strah da e njegov statuspoetnika biti prepoznat.


51/87

Moemo ga uporediti sa studentom histologije,koji prvi puta pogledavi kroz mikroskop, vidisamo mnotvo lepi boja. Kako se njegovo

iskustvo, obogauje, postaje svestan struktura iveza, koje su mu prvobitno promakle. Napokon, prepoznaje ogroman broj najsitnijih

detalja. Poetnici imaju obiaj, da pacijentu

postave novo pitanje, pre nego to dobijuodgovor na prethodno pitanje.


52/87

- Kontratransfer

Kontrantransferne reakcije obuhvataju:zavisnost od velianja i pohvala pacijenta,netolerisanje i frustraciju pacijentovom ljutnjom,egzibicionistiko ponaanje radi prihvatanja,

nemogunost uvidjanja greki prilikom pojedinihinterpretacija, insistiranje na sopstvenojneozbiljnosti,

kritikovanje prethodnog terapeuta, prekomernaidentifikacija sa pacijentom, oseaj zadovoljstva

nakon pacijentovog agresivnog ponaanja,borba za nadmo, raspravljanje sa pacijentom ilielja da se postane pacijentovo dete


53/87

5. RAZMATRANJA KOJA PRETHODE

INTERVJUU

5.1. Pacijentova oekivanja

5.2. Oekivanja terapeuta


54/87

6. POETNA FAZA6.1. Upoznavanje sa pacijentom

Prilikom prvog susreta sa pacijentom, lekardolazi do mnogih informacija. Moe da posmatras kime je pacijent u drutvu, ako je uopte, kao ikako provodi vreme ekajui razgovor.

Sestra treba da se moe pacijentu obratitiimenom i tek nakon toga se predstavi. Uoptene fraze tima "Drago mi je da smo se

upoznali" su neumesne. Ukoliko je pacijentpreterano uznemiren, lekar ili sestra moe reineki kratak drutveni komentar, tipa da li jepacijent imao neke tekoe pri nalaenjuodeljenja, intervencije i sl.


55/87

Prirodan i ljubazan pristup terapeuta, ini da jepacijentu znatno lake. Iskusan terapeut,shvata mnogo pri upoznavanju sa pacijentom, itome prilagodjava uvodne minute razgovora o

pacijentovim potrebama. Odgovarajui je poetak, pri kome se pacijentu

nudi da sedne, i potom pone "koji vas jeproblem ovde doveo?", ili "Hoete li mi rei

neto o svojim problemima". Manje direktivan bi bio pristup "Sa ime emo

poeti?" ili "O emu elite da razgovaramo".


56/87

Razumevanje pacijenta

Na primer, ukoliko Vam mu mladadomaica poali ima ima etvero maledece i nikakvu pomo u kui, moete je

upitati "Kako to postiete". Pitanje tipa"Da li vas ikada iznerviraju", moepokazati nedostatak razumevanja.

Ovakva reakcija, predstavlja klasianproblem mladog i neiskusnog terapeuta.


57/87

- Zainteresovanost lekara, sestre i drugih zdravstvenih

radnika i saradnika

Zainteresovanost lekara i sestre pomae pacijentu dagovori,

Sa jedne strane, to vie lekar ili sestra govori, pacijentje vie zainteresovan za ono to terapeut eli da uje,

pre nego za ono o eme zbilja razmilja. S druge strane, ukoliko ga terapeut ostavlja bez

odgovora, pacijent se osea naputenim i zapostavljasopstvena oseanja.

Paljivo vodjenje pacijenta, pitanjima kao to su "ta setada desilo?", "Nastavite molim vas", mogu tonadoknaditi, u trenutcima kada je potrebna neutralnaintervencija.

P j


58/87

- Poverenje

Deava se da je pacijent inhibiran da otvorenogovori iz straha da e terapeut izigrati njegovopoverenje.

Pacijent moe rei"Ne elim da ovo kaete momsuprugu" ili "Nadam se da neete sve rei mominternisti". Terapeut bi trebalo da uveri pacijentada e njegova privatnost biti ouvana.

Bilo koji propust u ostvarivanju medjusobnogpoverenja, zasigurno unitava mogunostefikasnog leenja.

P ij t tid


59/87

- Pacijentov stid

Povremeno, moe izgledati da se pacijentpovlai i ponaa defanzivno. Razlog jenajee u pacijentovom stidu ili brizi da bi

ga terapeut mogao zbog neega osuditi. Stid uzrokuje da pacijent eli da se sakrije,

dok oseaj krivice tei da ga natera da

prizna.


60/87

Osetljiv terapeut, moe da uoi razliku i daodgovori empatskim komentarom. "Teko

je o neprijatnostima razgovarati sa

strancem", ili "Postoji li ne

to ega seisuvie stide, da bi nastavili". Greka je u takvoj situaciji forsirati

pacijenta, na primer reima "Neu biti umogunosti da vam pomognem, ukolikomi ne kaete sve".

7. SREDNJA FAZA


61/87

7.1. Prekinuti prenos

Nakon pacijentovog saoptavanja sadanjebolesti, ponekad je potrebno prekinuti daljiprenos. na primer, psihijatar ili sestra moe rei

"Imam prestavu o problemu zbog koga ste ovdedoli, a sada bih eleo da viee saznam o vamakao osobi", ili "Moete li mi rei neto o sebi,vezano za problem koji ste izneli?"

U ovom trenutku, terapeut bi trebalo da posvetipanju pacijentovom ranijem ivotu.


62/87

Mesto odakle treba poeti se odredjuje naosnovu toga koji je aspekt pacijentovog ivotanaroito bio naglaen tokom prethodnograzgovora.

U mnogim sluajevima, pacijent pre govori osvom sadanjem ivotu, nego o prolosti, Ukoliko pacijent, nije ve naveo svoje godine,

brani status, duinu braka, godine i imesuprunika, uzrast i iema svoje dece i roditelja,profesionalnu prolost, opis sadanje ivotnesitacije, i drugo, terapeut bi trebalo da insisitrana tim detaljima.


63/87

Preporuljivo je, prikupiti to vie tihinformacija, tokom razgovora o sadanjojbolesti. Pitanje kao to je "Kako ti

simptomi utiu na va ivot", omoguavapacijentu da, pozivajui se na prethodneteme, da te podatke.


64/87

7.2. Linost pacijenta

Kada stekne neke pradstave opacijentovoj bolesti i njegovoj trenutnoj

ivotnoj situaciji, terapeut moe da posvetipanju, tome kakva je pacijent linost,

Pitanje kao "Kakva ste vi osoba?", moete

iznenaditi veinu ljudi, poto nisunaviknuti da o sebi razmiljaju na takavnain.


65/87

Neki pacijenti odgovaraju lako, dok jedrugima neprijatno i odgovarajukonkretno, ponavljajui podatke vezane za

svoju ivotnu situaciju, kao "Pa, ja samadvokat" ili "Ja sam samo domaica,

Ovakvi odgovori nam pruaju i

fenomenoloke i dinamske informacije.

7 3 I iti j l ti


66/87

7.3. Ispitivanje prolosti

Sestra planira ispitivanje pacijentoveprolosti, u zavisnosti od vremena koje jena raspolaganju terapeutu, kao i

predvidjenog broja seansi,Vanost takvog materijala se procenjuje

na osnovu pacijentovog problema, kao i

prirode razgovora.


67/87

7.4. Potreba za razumevanjem

Tokom intervjua, pacijentu povremenobiva neprijatno zbog sadraja koje iznosi.

Ovakvo oseanje potie iz njegove potrebe

da od terapeuta bude prihvaen, i to je jevanije, strah od samosagledavanja. naprimer, on moe zastati i primetiti "Znammnoge ljude koji rade iste stvari ili

"Mislite li da sam loa majka?".

7 5 Stimulisanje radnoznalosti


68/87

7.5. Stimulisanje radnoznalosti

Stimulisanje pacijentove radoznalosti vezane zasamog sebe je fundamentalna tehnika svihintervjua, koja ima za cilj upoznavanje dubokihoseanja.

Najjednostavnije reeno, terapeut koristisopstvenu zainteresovanost za pacijenta da biprobudio njegovu sopstvenu.

Za sestru je bolje da svoju radoznalost ne

usmerava na najdublje potisnute ili sa najjaimodbranama, sadraje, ve da se okrenepovrnijim uzrocima pacijentovog konflikta.


69/87

7.6. Navodjenje pacijetovih rei

Ponavljanje pacijentovih rei, ne samo da poboljavakvalitet razgovora ve pomae da se izbegne otporpacijenta koji koristi manje poznate izraze ili razliita

znaenja za odredjene rei. Ova tehnika je veoma vana kada sestra eli vraanje napacijentove tvrdnje koje je izrekao ranije tokomintervjua.

Ovakve okolnosti se pojavljuju kada terapeut eli da

omogui pacijentu nastavak razgovora o zapoetoj temi,pre nego da ga omete nudei drugu temu o kojoj jepacijent ranije govorio.

7 7 Pitanja sa otvorenim krajem


70/87

7.7. Pitanja sa otvorenim krajem

U mnogim sluajevima, pitanja na koje se moeodgovoriti sa da li ne, se previe oslanjaju naterapeuta i omoguavaju pacijentu da prihvatiprevie malu odgovornost za proces intervjua,

Ovo ne iskljuuje mogunost da je ponekadpotrebno pacijenta sklonog izbegavanju, pitatiupravo takva pitanja.

ak i kada terapeut eli da ispita tanoodredjenu temu, svoje pitanje moe daformulie na nain koji pacijentu ostavljanajveu mogunost opirnijeg odgovora.


71/87

Kao primer, moemo uzeti pacijentkinju kojanavodi da joj njen suprug izgleda udaljen ipreokupiran svojim poslom.

Terapeut moe upitati "ime se vas dvojezabavljate?" ili "Recite mi neto o vaemposlednjem letovanju", "Da li je uvek bio takav?"ili "Oko ega se svadjate?".

Ovakva pitanja mogu otkriti vane informacije aliterapeut ih moe saznati, po nekad i jasnije,pitanjima: "Molim vas, nastavite" ili "Recite mi

jo neto o vaem braku".


72/87

7.8.Tema oseanja

Takt terapeuta je neophodno potrebantokom celog intervjua, posebno kada se

govori o oseanjima. Ono to odredjenoj temi pribliava

oseanja zavisi od velikog broja faktora,ukljuujui pacijentove karakterne odlikekao i vremenski sled dogadjaja unjegovom ivotu.


73/87

Na primer, opsesivan pacijent moeshvatiti pitanja o njegovim finasijamamnogo teim za razgovor, nego ona o

njegovom seksualnom ivotu. ta je traumatsko iskustvo skorijeg

datuma, pacijentu e biti tee da o njemu

govori.

7 9 Rad na pacijentovoj anksioznosti


74/87

7.9. Rad na pacijentovoj anksioznosti

Odredjeni optimalni nivo anksioznosti,navodi pacijenta da potrai pomo, neumanjujui mu kapacitet da ispria svoju

priu ili odgovori na pitanja terapeuta.Iskustvo u praksi, omoguava prihvatanjekoliine anksioznosti, optimalne za svakog

pacijenta.


75/87

Ukoliko terapeut ima oseaj da e pacijentnaglo napustiti prostoriju, ili nee doi nasledei razgovor, znai da je pacijentu

dozvolilo da razvije preteranu anksioznost. Sa druge strane, ukoliko pacijent deluje

sabrano ali se prema intervjuu ophodi kaoprema obinom sastanku, terapeut bitrebalo da ga forsirano konfrontira u vezisa sutinom problema.

8. ZAVRNA FAZA PRVOG INTERVJUA


76/87

8.1. Pitanja pacijenata

Pri kraju intervjua, poslednjih 5 do 10 minuta, bitrebalo odvojiti za odredjene sadraje.

Pacijentu koji je plakao, potrebno je neko vremeda se sabere. pacijentu, koji je na intervju doao

sa pripremljenim pitanjima, potrebno je ostavitivremena da na njih i dobije odgovore. Pacijent konsultacijom strunjaka, zasluuje

profesionalno miljenje o njegovom problemu.

Ono ukljuuje pravu formulaciju problema,preporuivanje adekvatnog tretmana ili drugivrstu saveta koji je od pomoi. Najee, ovakvekonsultancije zahtevaju dva ili vie sastanaka.


77/87

Kako se kraj razgovora blii, terapeutmoe rei "Preostalo nam je jo oko desetminuta, moda vi elite da postavite neka

pitanja". Deava se da pacijent tada kae sadraj

od velike vanosti, jo od poeta intervjua.

Opsesivni pacijenti se najee takoponaaju.

8 2 Plan tretmana


78/87

8.2. Plan tretmana

Ukolikoje uobiajena praksa terapeta dapreporuuje i naredne razgovore, da bikompletirao svoje miljenje o sluaju, pacijentuto treba napomenti jo pre prvog razgovora.

U drugom sluaju, pacijent bi na navedenisastanak doao nepripremljen, a ukoliko njegovapitanja u zavrnih 10 minuta prvog razgovora

nisu obradjena, moe i odustati od narednog.


79/87

Kada pacijent prihvata da su mu potrebni daljisastanci, terapeut moe rei da e se tada,odvojiti posebno vreme, za teme od vanostizapacijenta. bez obzira, to se time odlaestvaranje kompletnog miljenja terapeuta, nekeosnovne postavke bi trebalo rei pacijentu.

Prikazivanjem terapijskog plana, stepenicu po

stepenicu, terapeut moe da prepozna oblast ukojoj pacijent biva zbunjen, postavlja pitanja ilisa kojim se ne slae.


80/87

Uobiajene dijagnostike procedure su od malevrednosti za samog pacijenta i ak mogu bitinegativne, usled nesagledavanja od stranesestre-tehniara njihovog svesnog ili nesvesnog

znaaja za pacijenta i njegovu okolinu. Nabolje smernice za pravilan postupak, potiu

od samog pacijenta, koji, na primer moe rei"Ja shvatam da to sve potie iz moje glave" ili

"Znam da je to neki psiholoki defekt" ili "Znamda bi trebalo da neto uradim sa majom samajkom".

9 NAKNADNI INTERVJUI


81/87

9. NAKNADNI INTERVJUI

Jedan susret sa pacijentom se koristi iskljuivo usvrhe ukrtenih studija. Usled toga je dobro,rutinski odmah utvrditi dva sastanka, izmedjukojih je par dana razmaka.

U tom intervalu i sestra i pacijent imajuvremena da odreaguju na prvi intervju. o tomperiodu sakupljene informacije, pomau u

proceni pacijentovih reakcija na dalji tretman.


82/87

Naredni intervju, takodje i pomaepacijentu da koriguje nejasnoe nakonprvog intervjua.

Obino je dobro, drugi razgovor zapoetipitanjem pacijentu, da li je razmiljao oprethodnom razgovoru, kao i kako mu se

ini to iskustvo.


83/87

U zdravstvenoj nezi se moe koristiti isocioterapijski model intervjua, kojipodrazumeva dobijanje to potpunije slike oivotnoj situaciji pacijenta, sociokulturnoj sredini,

ponaanju, navikama, odnosu prema drugima isl. Za pacijente koji ne saradjuju, iz bilo kog razloga

sestra treba da primeni iste principe, ili da ih

modifikuje, da bi dobila to korisnije podatke ida uloi dodatne napore kako bi obezbedilauee pacijenta u leenju.

10 INTERVJUI SA SRODNICIMA I BLISKIM


84/87

10. INTERVJUI SA SRODNICIMA I BLISKIM

OSOBAMA

Poslednjih godina, psihijatri su izgradili mnogofleksibilnije stavove koji se tiu razgovora sa pacijentubliskim osobama. Nekolicina terapeuta sada izbegava darazgovara sa suprunicima i roditeljima,

Kao druga krajnost, postoje zdravstveni radnici koji

anamnestike podatke uzimaju iskljuivo od drugihosoba uz izgovor da pacijenti nisu u stanju da im dajurelevantne podatke.

Gotovo svaki vid moderne edukacije, sadri obuku u

porodinoj i partnerskoj terapiji, kao i ulogu bliskih osobau prevazilaenju kriznog perioda za pacijenta.

10.1. Osnovna pravila


85/87

p

Postoje tri vane postavke u razgovoru sasrodnicima odraslog pacijenta. Prva je datreba videti pacijenta prvog.

Kad god je to mogue obezano prvo trebaobaviti razgvor sa pacijentom pre nego tose razgovara sa njegovim srodnicima.

Isto tako ne bi trebalo prikupljati

informacije o stanju pacijenta pre nego tobude vidjen i obavljen prvi intervju.


86/87

Drugi vaan princip je da pre razgovora salanovima porodice, obavezno jeobezbediti saglasnost samog pacijenta.

Komatozni, psihotini ili ozbiljnodezorjentisani pacijenti kao to sudelirantni sindrom ili akutno konfuzno

stanje predstavljaju jedini izuzetak odovog pravila.


87/87

Tree pravilo je, ne ugroziti pacijentovopoverenje, direktno ili indirektno.

Ukoliko, bilo koju od informacije, dobijenih

od pacijenta treba proveriti sa drugima,treba traiti dozvolu od pacijenta.

Kada je to mogue, treba pacijentu

obezbediti da bude prisutan.

osnovni principi prvog intervjua1

Documents