OSNOVI PEDAGOKE PSIHOLOGIJE (II KOLOKVIJUM)

ZAKONITOSTI I PRINCIPI RAZVOJA I UENJA I NJIHOVA PRIMENA U PEDAGOKOM RADU

Razvoj, sazrevanje, uenje

Razvoj (u filozofskom smislu): sled promena, pri emu pojava koja se menja prelazi u novi kvalitet. U psiholokom smislu: razvoj je smenjivanje (odvijanje) razvojnih stadijuma (faza, perioda) uvek istim (fiksnim) redosledom. Faze proizilaze jedna iz druge, moe im se odrediti vremenski sled, nijedna se ne moe preskoiti. Postoje iri razvojni stadijumi koji zahvataju mnoge aspekte psihikog funkcionisanja (Eriksonovi, Piagetovi, Freudovi stadijumi seksualnog razvoja), ali i ui, koji se odnose samo na razvoj jedne funkcije (npr. razvoj govora prelingvistiki i lingvistiki stadijum) ili samo na neki aspekt funkcije (razvoj reenice: holofraza, reenica sa dve rei, nepotpune reenice, kompletne reenice) U okviru zakonitosti konstantnosti razvojnoga reda: krug kvadrat romb, prvo se uoavaju razlike pa slinosti, praenje pogledom predmeta koji se kreu horizontalno, pa vertikalno, pa krunom putanjom). Pokretai razvoja: naruavanje unutranje ravnotee, koje dovodi do protivurenosti unutar pojedinca. Organizam = samoregulacioni ili autoregulacioni sistem u kibernetikom smislu, funkcionie tako da nastoji da odri unutranju ravnoteu i onda kada se menjaju vanjske i unutranje prilike. Ovu ravnoteu Piaget naziva autoregulacijom (=faktor ekvilibracije ili uravnoteavanja). Organizam se nalazi u stalnom procesu uspostavljanja ravnotee, finalna ravnotea uspostavlja se intelektualnom zrelou, tj. kada se formira sistem reverzibilnih formalnih operacija. Faktor ekvilibracije (autoregulacije) analogan pojmu homeostaze (W.Cannon)= automatsko javljanje aktivnosti oganizma radi uspostavljanja ravnotee kada se ona narui zbog nedostatka ili vika odreenih materija u organizmu. Homeostazom se objanjava javljanje biolokih i socijalnih motiva. Naruavanje kognitivne ravnotee na jednom nivou i ponovno uspostavljanje na viem nivou je proces (kognitivnog) razvoja Naruavanje = kognitivni ili razvojni konflikt (Wallon). Izaziva se situacijom koja sadri neusklaene informacije Kao svaki konflikt, dovodi do napetosti, neprijatnog stanjaorganizam tei da ga napusti prelaskom u stanje manje napetosti, tj. izaziva aktivnost. Konflikt ovde = intrapsihiki konflikt -kao kod psihologije motivacije i frustracije, sukob motiva, najei izvor frustracije. U frustrativnom doivljaju imamo oseaj nespokojstva, napetosti (uz strah, gnev i njima izazvanu agresiju) i pokreu se procesi prilagoavanja (adaptacije) za razreenje konflikta i ponovnog uspostavljanja ravnotee. I kod kognitivnog konflikta imamo procese prilagoavanja: u vidu asimilacije (promena, prerada onoga to se percipira da to odgovara prisutnim kognitivnim strukturama) i akomodacije (promena kognitivnih struktura tako da odgovaraju onome to se usvaja). Kada se dete dovede u problemsku situaciju i dobije informacije koje ne moe da ugradi u postojee kognitivne strukture, javlja se intelektualni napor proces adaptacije da naruenu kognitivnu ravoteu uspostavi i to razvija nove kognitivne strukture, prelazi u vii razvojni stadijum Proces psihikog razvoja = diferencijacija i integracija Psihike funkcije i osobine su u poetku difuzne, nestrukturisane, postepeno se diferenciraju i integriu u vie i sloenije strukture (Ilustracija: ravoj emocija) Determinante (faktori, uslovi) razvoja sazrevanje i uenje Razvoj odreuju svi uslovi u kojima se odvija. Oni su unutranji (naslee i sazrevanje) i spoljanji (prirodni i drutveni uticaji koji deluju preko uenja). Naslee: kompleksan pojam, sadri: gene, hromosome, dispozicije Geni: osnovni nosioci naslea, molekule sloenog sastava sadrane u hromosomima. Podela: dominantni i recesivni, odreuju neke bitne osobine oveka. Dominantni geni = dolaze neposredno do izraaja, recesivni u sledeim generacijama u kombinaciji su drugim recesivnim genima koji uestvuju u odreivanju neke osobine. Geni su multipotentni: jedna karakteristika moe biti odreena od strane vie gena, ali se i iz istog gena mogu razviti razliite karakteristike>istraivanja u genetici u vezi sa nasleem i sazrevanjem nisu dala jednoznane rezultate Uestvuju u odreivanju boje oiju deteta (dominantni od oba roditelja=tamna boja, dominantni +recesivni=tamna boja, recesivni od oba roditelja= svetla boja) Hromosomi > 20 000 gena, broj kombinacija praktino neogranien, zato: samo jednojajni blizanci = ista genetska struktura. Sloene belanevinske strukture u obliku vlakana, u svakoj eliji 23 para (46), osim polne elije: 23 Od oba roditelja se dobije 23 hromosoma, dele se mitozom o mejozom, pri svakoj deobi hromosomi se dele uzdu> ponovo 23 para. Od kombinacije hromosoma zavisi: pol deteta, neka patoloka stanja =rezultat hromosomskih aberacija: Downov ili Turnerov sindrom. Pol odreuje 23. par hromosoma, kod ena uvek X, kod mukaraca X ili Y, XX= ensko, XY muko dete. Bitno pitanje: mogu li se geni menjati? Lamarck, 18. vek>osobine steene u toku ivota direktno se prenose na potomstvo (Provera: ukrtanje pacova bez repa) Dugo vladalo miljenje: geni nepromenjivi. Danas: u genima se dogaaju korisne ili tetne mutacije> Njima prouzrokovane promene se prenose na potomstvo. Mutacije se mogu izazvati radijacijom, rentgenskim zracima>vinska muica Kombinacija gena i hromosoma, uz faktore prenatalnog razvoja>dispozicije = potencijali pri roenju. (tetni faktori prenatalnog razvoja: nedovoljna ishrana majke, korienje alkohola, droge, lekova, bolesti rubeola, sifilis, godine ivota majke, rh inkompatibilnost). Dispozicije odreuju telesne karakteristike (visinu, boju kose i oiju, nain funkcionisanja NS i osetnih organa. Jednojajni blizanci imaju istu genetsku strukturu, ne i iste dispozicije Sazrevanje, drugi unutranji faktor, bioloki proces koji omoguuje realizaciju mogunosti datih u dispozicijama na osnovu biolokog programa, manje vie nezavisno od sredinskih faktora. Gesell: sazrevanje najbitniji faktor razvoja. Razlikujemo: somatsko (telesno) i psihiko sazrevanje Pojavni oblici telesnog sazrevanja: telesni rast, promene proporcija tela, seksualno sazrevanje Psihiko sazrevanje: razvoj psihikih funkcija>sve zreliji stepen pamenja ili miljenja. Vie zavisi od sredinskih faktora. Telesno i psihiko sazrevanje ne moraju imati paralelan tok, njihovo ubrzavanje ili usporavanje >preko sredinskih faktora (uenja). U prve dve godine bitnije sazrevanje, kasnije sticanje iskustva, u stalnoj su interakciji, sazrevanje je osnova uenja, uenje povratno deluje na razvoj Bez uenja sazrevanje se usporava Uenje nejefikasnije u senzitivnom (kritinom) periodu- pre njega nema prijemivosti za taj oblik uenja, a kasnije>vaspitni deficit. Kritini period pojam iz etologije, znaajne pedagoke implikacije = najefikasniji period vebanja da bi se neka funkcija realizovala i zadrala u repertoaru ponaanja (ak i onda kada je genetski determinisana) Najizrazitiji je kod ranog uenja, nastao kao rezultat istraivanja o ulozi unutranjih i sredinskih faktora u razvoju. Za istraivanje ovog problema>varijanta eksperimenta sa paralelnim grupama (eksperimenti izolacije ili deprivacije)= eksperimentalnoj grupi se onemoguava sticanje iskustva>ako se kod nje ne jave osobine prisutne kod kontrolne grupe (=normalni uslovi)>te osobine su pod dejstvom uenja. Ako se neke osobine jave>iskustvo nije potrebno. (Kriterijumi za jednostavnije osobine: rano javljanje = verovatno nasleena osobina; univerzalnost = javljanje osobine kod svih pripadnika neke vrste; realizacija neke osobine preko istih razvojnih stadijuma (= zakonitost konstantnosti razvojnog reda) da li je plivanje kod dadevnjaka rezultat sazrevanja ili uenja?=rezultat sazrevanja = prvi u seriji eksperimenata koji je doveo do pojma gotovosti za uenje i pojma senzitivnog perioda. Dennis> miari=uloga vebe da se ponaanje visoko determinisano nasleem realizuje i zadri u repertoaru ponaanjanasleem visoko odreena funkcija zahteva vebu> u pravo vreme. Period prijemivosti za vebu= kritini ( senzitivni) period, poinje fiziolokom zrelou. Razliit je za razliite funkcije > vie senzitivnih perioda koji razliito dugo traju (nakon kritinog perioda proputeno se nikako ili teko nadoknauje) Pedagoke implikacije: veba neophodna i za nasleene funkcije u pravo vreme> inae zakrljavanje (Zadatak vebanja: ne samo razvoj novih funkcija, ve i uvrivanje postojeih. Za jednostavne funkcije posebne vebe nisu neophodne= sposobnost razlikovanja toplog od hladnog, geometrijskih oblika> razvoj neprimetno u ranom periodu u situacijama u koje organizam esto dospeva-naizgled uenje nije bitno, eksperimenti deprivacije (Hebb) to ne dokazuju) Za sloenije funkcije kritini period dui (govor: 1,5 8 godina) Kritini period posebno jasno izraen kod utiskivanja Spalding: odloeno uvebavanje tetno, posledice neotklonjive reagovanje pilia na kvocanje kvoke. Eksperimenti na deci nova saznanja: Mc Grow: jednojajni blizanci, uticaj vebe na vreme prohodavanja na filogenetske i ontogenetske funkcije. Za ontogenetske funkcije bitnija veba, za filogenetske sazrevanje Gesell: >preuranjeno vebanje od male koristi + nepoeljne nuspojave (>jednojajne bliznakinje, veba na uzrastu od 46 i 52 nedelje zahteva razliito vreme) Prerano vebanje: slabo postignue + opadanje motivacije zbog straha od neuspeha. Hilgard: slini rezultati na mlaoj predkolskoj deci u zakopavanju dugmadi i seenju makazama Glavni problem: pokazatelj motivacije (interes nesiguran indikator)

Odnos unutranjih i sredinskih faktora Biogenetska teorija (=preformizam, nativizam) > osnovne osobine nasleene Socijalni determinizam (=emepirizam) >odluujua uloga sredinskih faktora Dvofaktorska teorija konvergencije (Stern), izmirenje dva ekstremna stava, odnos naslee sredina> 60:40. Istraivanja u genetici nisu dala zadovoljavajue odgovore zbog multipotentnosti gena. Galton: uporeivao jednojajne blizance koji su rasli zajedno i odvojeno sa razvojem dvojajnih blizanaca, brae i sestara raslih u istim i razliitim porodicama, onih koji nisu u krvnom srodstvu-naglaavao znaaj genetskih faktora u razvoju Zazzo i Kanajev: odvojeno doli do slinih rezultata. Zazzo: traio razlike meu jednojajnim blizancima koji su rasli zajedno, isto i Kanajev Zazzo: ista genetska osnova, ali ve pri roenju i minimalna razlika u telesnoj teini (>razliit poloaj u prenatalnom razvoju), jedan obino neto laki, slabiji osetljiviji. Neznatna poetna razlika moe biti odluujua za roditeljsko vaspitanje - slabijem se posveuje vie panje poetak razliitog vaspitanja u istoj porodici razliito usmerava razvoj linosti. Kanajev naglaava isto (Nataa i Ema- razlike i u sposobnostima i u karakteru u odrasloj dobi) Zazzo: naslee i sredinu ne suprotstavlja, vidi ih u interakciji Naslee je odluujue u patolokim sluajevima (npr. teka uroena mentalna zaostalost) i ograniava vaspitanje, kod normalnih sluajeva: naslee osigurava veliku plastinost mozga, tj. osnovu za svestrani razvoj.

Spoljanji (sredinski) faktori razvoja Prirodna sredina, geografski uslovi (npr. klimatski) i ire i ue drutveno okruenje (makro- i mikromilje). Bitno: kada (u kom istorijskom periodu) i gde je neko iveo ili ivi Makromilje: u starom Egiptu bilo bitno da li je neko roen kao sin faraona ili roba, a ni danas nije svejedno da li neko ivi u Etiopiji ili u Americi, ili u velegradu ili na selu) Mikromilje: jo bitniji za razvoj, deluje ogroman broj faktora> porodine prilike (npr. naini vaspitanja), uticaj vrtia, kole, vrnjaka Ilustracija: Broj dece u porodici i redosled roenja deteta Adler: individualna psihologija Osobine prvoroenog deteta i jedineta prilino sline U odnosu na decu roenu kao drugo ili tree dete u proseku: anksiozniji, povueniji, usamljeniji, tee uspostavljaju kontakte sa vrnjacima i u tom odnosu nastoje da dominiraju, ne trpe da im se protivurei Karakteristike proizilaze iz pozicije u porodici, da su jedno vreme sami ili ostaju trajno sami1. AnksioznostPrimer: o prvom detetu se napravi 5 6 puta vie fotografija nego o drugom/treem>preterano bavljenje detetom(Kupanje prvog deteta-preterana briga se interiorizuje kao osobina anksioznosti)Rutina sa prvim detetom > odnos sa drugim je leerniji, oputenija atmosfera 2. Tee uspostavljanje kontakata sa vrnjacima: obino u drutvu odraslih, nedostaju obrasci ponaanja za uspostavljanje kontakata sa vrnjacima>nesigurnost u drutvu dece, oseaj zatienosti u drutvu odraslih3. Prvoroeno dete: razvijeniji motiv postignua nego ostala deca iz iste porodiceNije tenja za uspehom, vie tenja za izbegavanjem neuspeha. Meu prvoroenom decom vei broj manje kreativnih u ponaanju i miljenju, bubalica, usmerenih na kolu, poslunih esta ljubomora> kada se rodi drugo dete Majka prisilno mora vie da se bavi manjim detetom, starije vie nije u centru panje (detronizacija)> ljubomora: regresija Smanjenje ljubomore: ako roditelj svoju ulogu podeli sa starijim detetom- time dete participira u jednoj od eljenih uloga (uloga odraslog i uloga malog deteta). Ljubomora i kasnije ostaje prisutna, smanjuje se ako se mlaem detetu ne poputa u svemu samo zato to je mlae, i ako svako dete ima svoje drutvo i svoj program( nezavisno je), a ne da se mlae dete prikai starijem. Ljubomoru izaziva i meanje u svae meu braom od strane roditelja konflikti burni ali brzo nestaju Preporuka: uvoenje pravila (npr. doputen verbalni ali ne i fiziki obraun) Omoguava abreagovanje napetosti, ne preporuuje se nasilno mirenje>nagomilavanje frustracije Idealna porodica (sa psiholokog aspekta): troje dece, manje ljubomore Problem: konflikt srednjeg ili predposlednjeg deteta U porodici svako dete nastoji za sebe da osigura ulogu koja se ceni (Prvo se ceni jer je najvrednije, drugo jer je najbistrije, tree jer je lepo, peto jer je najmlae> etvrto lako ostaje bez cenjene uloge>nasilno skretanje panje na sebe (klovnovsko ponaanje, neprimerene primedbe i upadice na asu) Takvo ponaanje ne kanjavati>pronalaenje aktivnosti u kojoj dete moe dokazati svoje vrednosti Roditeljsku ljubav i panju prilagoditi potrebama deteta>uniforman odnos prema brai i sestrama psiholoki neopravdan 2. Ilustracija: Uticaj predkolskih ustanova (jaslica, vrtia) i kole na razvoj U privredno razvijenim zemljama malu decu preko dana (esto) vaspitavaju jaslice i vrtii Uticaj jaslica na razvoj> mnogo diskusije (zbog odvajanja od majke) ini se da nije toliko bitno koliko dete rano krene u jaslice, ve kvalitet nadzora koji tamo dobija Miljenja podeljena, dugoroni efekti su malo istraivani Neki podaci: 1. Na srednjokolskom uzrastu kognitivni razvoj dece koja su ila u dobro opremljene jaslice, sa kvalifikovanim osobljem, bar je toliko uspean (ponekad i bolji) kao kod dece koja su to vreme provela u porodici.2. Socijalni razvoj je po nekim pokazateljima uspeniji: deca koja su pohaala jaslice su samostalnija, nezavisnija, uspenije se snalaze u novim situacijama, kasnije se lake ukljuuju u grupne aktivnosti, naue da se drue i da prihvate odbijanje Ali: neka su i agresivnija, manje lepo vaspitana. Uticaji kole na razvoj U uionici dete provede vie hiljada sati> znaajno utie na kognitivni razvoj> stie informacije, veba pamenje, reavanje problema Dve strategije da se proveri uticaj kole na kognitivno funkcionisanje Preko uzrasta kada se polazi u kolu> u veini zemalja koristi se hronoloki uzrast kao kriterijum za polazak u kolu>kod nas: deca koja do kraja kalendarske godine navre 7 godina, negde i ona koja do 1. aprila dostignu taj uzrast. Uporeuju se deca roena u januaru i februaru i krenula su u kolu sa decom roenom u martu i aprilu a nisu poela kolu, na poetku i kraju kolske godine > deca praktino istog uzrasta ali je na jednu grupu kola delovala, na drugu nije. Utvren je uticaj kolskog obrazovanja na: Sposobnost reprodukcije slika, sposobnost fonemske segmentacije > uspenija deca koja su pohaala kolu. Meutim: rezultat u zadacima Piagetovog tipa (konzervacija koliina) razvija se i bez sistematskog obrazovanja. Strategija koja se bazira na uzrastu kada se polazi u kolu upotrebljiva samo u okviru jedne godine 2. strategija: u nekim drutvima kola nije svima dostupna, uporeuju se deca koja pohaaju i koja ne pohaaju kolu (istog uzrasta) kola ima uticaja u okviru 4 oblasti kognitivnog funkcionisanja: Odvijanje kognitivnih stadijuma, govorni razvoj, pamenje, metakognitivne vetine (sposobnost praenja sopstvenih misaonih procesa) Odvijanje kognitivnih stadijuma nejednoznani rezultati. Ponekad su kolovana deca uspenija u zadacima Piagetovog tipa, ali se to pripisuje veem iskustvu u radu na testovnom materijalu, a ne toliko razvijenijem konkretno-operacionalnom miljenju ini se da preovlauju nalazi u skladu sa Piagetovim stavom: javljanje stadijuma konkretnih operacija je uzrasno uslovljeno i relativno je nezavisno od kolovanja Govorni razvoj Jezik koji se koristi u koli je i po formi i po sadraju razliit od jezika koji je poznat nekolovanom detetu Pod uticajem kole znaajno se menja leksika organizacija, npr. vokabular deteta Uticaj na nain asociranja: na re patka oni koji pohaaju srednju kolu obino asociraju sa guska, pile, uran (druga domaa ivotinja), tzv. prireene asocijacije, oni koji ne pohaaju srednju kolu sa asocijacijama po dopuni: navode neku aktivnost koju patka vri>plivati, leteti ... pojesti. kola utie i na bri razvoj sposobnosti fonemske segmentacije i na razvoj gramatikog suenja, sintaksike svesti. I nekolovana deca primeuju da je reenica agramatina, ali ne znaju da objasne u emu je greka Pamenje kola potpomae razvoj posebnih strategija zapamivanja, ali kola ne poveava opseg (obim) pamenja Metakognitivne sposobnosti sposobnost da razmiljamo i izvetavamo o sopstvenim misaonim procesima Ispitivanje: da se da verbalni izvetaj o tome kako su doli do reenja nekog zadatka Nekolovana deca daju odgovore tipa: Uradio sam ono to mi je pamet nalagala, ili uopte ne znaju da odgovore Oni koji pohaaju kolu u stanju su da opiu svoje mentalne operacije i logiku koja je osnovi njihovog kognitivnog funkcionisanja> kola razvija metakognitivne vetine. Zakljuak: Pohaanje kole u osnovi ne menja tok kognitivnog razvoja, ali disciplinuje mentalne moi, ui nas da ih efikasnije koristimo Uticaj uglavnom ogranien na strategiju obrade informacija Naravno: utire put ka viim drutvenim pozicijama. Izmeu visine prihoda, radnog mesta i nivoa kolovanja visoka pozitivna korelacija

Zakonitosti i principi uenja i njihova primena

Samodeterminacija 3. faktor u razvoju: samodeterminacija (samoregulacija)linost selekcionie meu draima, na neke uticaje je prijemiva, na neke nijeodgovorna za svoj razvoj (ranije: aktivnost) Zakljuak o faktorima razvoja: Linost se formira pod uticajem dispozicija (posedujemo ih pri roenju, nastali kombinacijom gena i hromosoma i u interakciji sa uslovima prenatalnog razvoja i poroaja), sazrevanja, makro- i mikromiljea i samoregulacijom.

Pojmovi u vezi sa razvojem Tempo (brzina) razvoja: odreuju sazrevanje i sredinski uticaji. Akceleracija (ubrzan razvoj), retardacija (usporavanje), regresija (nazadovanje) Akceleracija posebno izraena u telesnoj visini, ranijem poetku seksualnog sazrevanja Retardacijajavlja se zbog nestimulativne sredine (pr. dete po godinama obavezno za kolu ali nije spremno kognitivno, emocionalno ili socijalno) Regresija u razvoju: posledica tekih psihikih traumajavljaju se ve prevazieni oblici ponaanja (pr. smrtni sluaj u porodici, razvodjavljaju se tepanje ili mucanje) Pravac razvojamenja se zbog neodgovarajueg sazrevanja ili neodgovarajue stimulacije, razvoj postaje devijantan (pr. emocionalni poremeaj (zbog uestalih frustracija)problemi u prilagoavanjuporemeaj ponaanjadevijantno ponaanje (delinkvencija, alkoholizam...) Uzrasna karakteristika: za odreeni uzrast zajednika karakteristika u ponaanju i postignuu, prosena vrednost koja odgovara drutvenim zahtevima koji se postavljaju tom uzrastu. Dugo se smatralo da su nepromenjive, danas: promenom sredinskih prilika menjaju se za odreeni uzrast karakteristine aktivnosti i zahtevi sredinenove norme za testove Line karakteristike: u poreenju sa uzrasnim karakteristikama daju informacije o tempu i smeru razvoja

Zakonitosti i principi uenja i njihova primena u pedagokom radu Psihologija uenja: verovatno najplodnija, eksperimentalno najvie istraivana oblast psihologije, dola do saznanja od izuzetne vanostiprimena u mnogim oblastima, i u pedagokom radu. Kratak kurs iz psihologije uenja 3 nivoa izlaganja: a)teorijski (pregled nekih principa i zakonitosti uenja), b) dedukovanje optih smernica za vasp.- obr. rad, c) prikaz konkretnih postupaka izvedenih iz principa uenja (ili naknadno osmiljeni principima uenja) Definicije i vrste uenja Uenje-polisemian termin Laiko shvatanjepreiroko ili preusko

Definicije uenja iroko znaenjeformulacije: dete naui da sedi, hoda, govori, razlikuje boje i oblike, da se orijentie u prostoru, da ita, pie, recituje, peva, da kupuje, da se rtvuje za nekog ili da se neeg odrekne, da lae, krade, prevari, da se lepo ponaa Usko znaenje: za laika prototip onoga ko ui je uenik koji sedi nad knjigom, ponavlja proitano i nastoji da to zapamti U psihologiji: klasino i moderno shvatanje uenja Klasino (tradicionalno) shvatanje- usko: svesna, namerna, cilju upravljena aktivnost, rezultira u sticanju znanja, vetina, navika i vezano je za namerno ponavljanje. Slino shvatanju koje uenje najee ima u pedagogiji

Definicije i vrste uenja Pedagogija: sticanje vetine, znanja, navika uz ponavljanje +dodatno vrednosno znaenje (poeljna promena, usavravanje, retko se govori o uenju kao nazadovanju) Uenje u modernoj psihologiji- iroko znaenje (uimo i emocije, osobine linosti, motive, vrednosti, bolesno ponaanje), sinonimi: =vebanje, praksa, iskustvo Neke definicije Uenje je promena u postignuu, ponaanju ili znanju nastala vebom

Definicije uenja Uenje je relativno trajna, progresivna promena koja se moe , ali ne mora, manifestovati u ponaanju i doivljavanju, a rezultat je prethodne aktivnosti (Ova definicija ukljuuje u pojam uenja i zaboravljanje relativno trajna promena, i naglaava da promena moe biti i u pravcu kvantitativnog porasta ili smanjenja. Iskljuuje: menjanje organizma na osnovu maturacije) Status: interveniua varijabla ili hipotetski konstrukt Interveniua varijabla: uenje potpuno definisano na osnovu S i R varijabli (=opis ponaanja u odreenoj situaciji) Hipotetski konstrukt: pojmu uenja se dodaje pretpostavka o organskoj, neuralnoj promeni koja je u osnovi vidljivog ponaanja Nije proces koji se moe direktno posmatrati, o njemu se zakljuuje indirektno na osnovu S i R varijabli

Vrste (oblici) uenja Nijedna klasifikacija ne ispunjava uslove dobre klasifikacije prema zahtevima formalne logike (Dobra klasifikacija: jedan, jasno definisan princip deobe, iscrpnost, ne sme biti preklapanja klasa) Neke klasifikacije: Operacionalno definisani oblici uenja: klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje, uenje lavirinta, uenje razlk, uvianjem, po modelu Prelazni oblici: senzitizacija, habituacija, rano uenje, utiskivanje Principijelni oblici uenja: uenje po principu dodira, po principu potkrepljenja, po principu S-S veze, po principu S-R veze Razranova klasifikacija: uraena na osnovu dva dobro definisana kriterijumafizioloki (koji se oblici uenja gube pri povredi odreenih delova korteksa), redosled javljanja u filogenezi (habituacija se javlja kod nekih organizama kod kojih nije mogue klasino uslovljavanjehabituacija je primitivniji oblik uenja, i radi se o dva razliita oblika uenja) 1. Reaktivni ili neasocijativni oblici uenja (habituacija i senzitizacija)2. Asocijativni oblici uenja (uenje putem kanjavanja, klasino uslovljavanje, uenje putem nagraivanja)3. Integrativni oblici uenja (senzorno preduslovljavanje, konfigurativno uenje i eduktivno uenje edukcija relacija)4. Simboliki oblici uenja (uenje znaenja simbola, stavova, odnosa meu njima)

Gagneova klasifikacija Iz oblasti primenjene psihologije uenja Gagne (1965): The conditions of learning 8 osnovnih oblika uenja, hijerarhijski odnos Uenje signala (signalno uenje)=klasino uslovljavanje, u koli posebno vano emocionalno uslovljavanje Uenje veze izmeu S i R =instrumentalno uenje U koli: nagrade, pretnje, pohvale, kazne Lanano uenje (povezivanje pojedinanih reakcija u niz), sticanje motornih vetina (svaka R je znak za sledeu R), =uenje serija Verbalne asocijacije, poseban oblik lananog uenja, uenje verbalnog materijala Uenje razlika =diskriminativno uenje, ui se razliito reagovanje na razliite drai (ui se razlikovanje ivotinjskih i biljnih vrsta, geometrijskih tela itd.) Sticanje pojmova, jedan od osnovnih ciljeva kolskog uenja Uenje pravila, cilj kolskog uenja, povezivanjem pojmova Reavanje problema =uenje uvianjem Kritika Gagneove klasifikacije Proizvoljna, nije zasnovana na empirijskim podacima Nema jedan, jasno odreen princip klasifikacije: preuzeo neke operacionalno definisane oblike uenja + ciljevi uenja

Rano uenje- pedagoke implikacije Karakteristike: neizbrisiv trag na kasniji razvoj, neprimetno je, sporo, vezano za senzitivni period, ima difuzne efekte 3 vrste istraivanja: Izlaganje mladih organizama fizikim draima. Efekti: bri fiziki razvoj, promene u radu hormonalnog sistema (vie kortizola), uspenije snalaenje u nepoznatim situacijama Hebb, Riesen Eksperimenti socijalne deprivacije najvaniji iz aspekta vaspitanja (liavanja socijalnih kontakata), Harlow Ranije uoeno: meu delinkventima mnogi rasli bez majke ili vrste emocionalne veze Pitanje: do kojih posledica to dovodi? Eksperimenti na rezusima: dve godine rasli u potpunoj ili deliminoj izolaciji u kavezima

Harlow Vetake majke: tofane (krznene) i iane+hrana U normalnim uslovima: stalan kontakt sa majkom zahvaljujui refleksima Neke epizode iz Harlowljevih eksperimenata: 1.epizoda: Pitanje: ime je motivisan stalan telesni kontakt (bioloka potreba za hranom ili potreba za sigurnou)? 15 sati dnevno provode na tofanoj, 2 sata na ianoj majci a troe istu koliinu mleka epizoda: Strah od mehanikih igraaka 3. epizoda: u sobi sa igrakama 4. epizoda: reakcije straha kod rezusa raslih na vetakim i sa pravim majkama Efekti izolacije u odrasloj dobi: ireverzibilni poremeaji ponaanja, samopovreujui akti, rocking, aseksualno ponaanje, grube ili nezainteresovane majke

Socijalna deprivacija kod dece Deca u institucijama nakon II. svetskog rata, dobri uslovi, puno dece malo vaspitaa Zaostajanje u odnosu na decu iz porodica: afektivni, govorni, opti intelektualni, motorni razvoj Sistematska istraivanja: R. Spitz

Hospitalizam 4 grupe dece-institucionalizovana deca, deca iz zatvorskog obdanita, deca intelektualaca iz velegrada, deca iz siromanog ribarskog sela Poreenje tempa razvoja retardacija (zaostajanje) u razvojuhospitalizam Simptomi hospitalizma: pla, razdraljivost, nervoza, odbijanje kontakata i hrane, siromana mimika Due od 6 meseci: trajno oteenje Istraivanje Goldfarba i Wolfa: N=91, deca u instituciji, visok mortalitet, zaostajanje u motornom razvoju i govoru Jo jedno istraivanje: E gr.: deca bez roditelja u domu na uzrastu izmeu 6 meseci i 3,5 godina starosti K gr.: deca bez roditelja na istom uzrastu smetena u porodice. Sa 14 godina grupe uporeene o govornoj razvijenosti, inteligenciji, znanju. E grupa signifikantno slabija Prikrivena emocionalna zapostavljenost Bowlby U predpubertetu do tada posluna deca pokazuju izrazito atipine oblike ponaanja. Analiza razvojnog puta: neodgovarajui odnosi na relaciji majka-dete-emocionalni kratki spoj Odnosi majka-dete su dvosmerni: meusobna oekivanja nisu ispunjena, nagomilano nezadovoljstvo u detetu atipino ponaanje Draima siromana sredina uz prisustvo majke Istraivanje Frankl-Danzinger: meukulturoloka studija Uinak u razvojnom testu Ch. Bhler uporeen sa rezultatima dece rasle u veoma razliitoj srediniOpis dejeg okruenja: malo fizikih i puno socijalnih drai, majka daje samo sebeSlabiji u zadacima motorne razvijenosti ali uspenije uspostavljaju socijalne kontakte Novi simptomi hospitalizma Dananja deca u institucijama zaostaju u motornom razvoju, ee bolesna, ali nema drastinih odstupanja Nedostatak samonicijative, poslunost Deca u porodici: neiscrpna samoinicijativa Nema oslonca koji daje sigurnost

1.Utiskivanje / pedagoke implikacije/2. Primena zakonitosti i principa klasinog uslovljavanja i operantnog uenja na vaspitanje i obrazovanje

Utiskivanje Trajno vezivanje za pripadnike vrste koja je prvo percipirana u pokretu K.Lorenz Martina Hess: aparat za utiskivanje Ima li kod oveka? (verovatno, kritini period 1. godina) Oblici ponaanja kod novoroeneta u funkciji utiskivanja: pla i socijalni osmeh Istraivanja Salka: Dranje novoroenadi na levoj ruci bez obzira na dominantnost ruke-blii otkucajima srca-pomae utiskivanjuDve grupe ena:1. rodile prvo dete2. raale vie putaKod obe grupe: polovina dobila bebe odmah,polovina odloeno (24 sata)Druga grupa: uvek na levu rukuPrva grupa: na levu ruku ako dobiju bebe odmahprva 24 sata posle poroaja kritini za uspostavljanje vrste veze 102 eksperimentalne bebe 4 dana posle roenja- otkucaji majinog srca sa magnetofonskog snimka, kontrolna: neEksperimentalna grupa smirenija, vie dobija na teini

Zakonitosti klasinog uslovljavanja i operantnog uenjaprimena Klasino uslovljavanje (S-uslovljavanje, respondentno uenje, kondicioniranje, Pavlovljevo uenje)=poseban vid asocijacija, osnovni mehanizam kod svih oblika uenja Pojmovi: bezuslovna/uslovna dra, bezuslovna/uslovna reakcija Vrste prema vremenskom odnosu izmeu drai: istovremeno, odloeno, unapred, uslovljavanje na trag, uslovljavanje unatrag Zakonitosti: ekstinkcija, spontano obnavljanje, generalizacija (senzorna i motorna), uslovljavanje vieg reda, diskriminacija Odnos izmeu reakcija: uslovna reakcija replika bezuslovne, deo bezuslovne (slabija), razliita, priprema Grant- tipovi: A i B uslovljavanje, senzorno preduslovljavanje, voljno uslovljavanje, odbrambeni klasini uslovni refleks Najistiji vid: B tip-Watsonovo uslovljavanje Eksperiment Watsona i Reinerove, 1920 Albert Eliminisanje straha: M.C.Jones, 1923, Peter = kontrauslovljavanje (razuslovljavanje, dekondicioniranje) Instrumentalno uenje Nazivi: R uslovljavanje, operantno uenje Zakon efekta Oblici: 1. Uenje nagraivanjem2. Reakcija beanja3. Reakcija izbegavanja4. Uenje kanjavanjem5. Diskriminativno operantno uenje Thorndike Skinnereksperimentalna analiza ponaanjametoda aproksimacije Uenje lavirinta: gradijent cilja

Primena zakonitosti Trojaka: - objanjenje opte smernice konkretni postupci Opte smernice: Aktivirati uenike Vie hvaliti, uz potovanje odreenih pravila: hvaliti poeljno ponaanje a ne prestanak nepoeljnog; hvaliti neodloeno; izricati pohvalu u razliitim oblicima Izbegavati preterano potkrepljivanje ponaanja (posebno materijalno- razvija spoljanju motivaciju) Izbegavati kaznu, pretnje kaznom Ispite organizovati bez straha, saoptiti rezultate Poboljati kontrolu drai (situacije): diskusija- sedenje u krug, koristiti specijalizovane uionice, skloniti ono to podsea na prethodni as, razviti naviku mesta, skloniti ono to odvraa panju Nastavu strukturisati korak po korak logike celine - aproksimacija

Kanjavanje i nagraivanje u vaspitanju Smernice: izvedene iz psihologije uenja Najmonija sredstva vaspitanja uz zabranu, ukazivanje, ubeivanje Deca stiu norme ponaanja nagraivanjem i kanjavanjem Kazna se ne preporuuje ( u principu) Neki oblici kazne: neefikasni, neki efikasni uz nepoeljne popratne efekte Vrste kazni: separacione i fizike Separacione- strah od gubitka ljubavi Fizike strah od fizike boli: efikasne, ali: deluju privremeno, ne izgrauju norme, dete ne postaje samostalno, oteuje linost: nepoeljne karakterne crte-snishodljivost, taktiziranje, reaktancija; Ne razvija nove oblike ponaanja, samo suzbija nepoeljne Separaciono kanjavanje Efekti difuzni, teko predvidivi Pravila: Opta 1. dati detetu do znanja da ga i dalje volimo2. ne sme se odnositi na itavu linostPosebna:1. vremensko tempiranje (odloeno razvija anksioznost)2. rani uzrast: zabrana koja prethodi prekraju 3. ponuditi alternativni oblik ponaanjaprihvatanje nagrada (pozitivno kontrauslovljavanje)4. precizno verbalno objanjenje Re upozorenja: neka shvatanja u vezi sa kaznom moda je potrebno i modifikovati (M. Gribbin, Salomon)

Poremeaji ponaanja i tekoe u uenju

Poremeaji ponaanja i tekoe u uenju- uvod Primena MP u pedagokom radu i procesu socijalizacijeprikaz poremeaja ponaanja i tekoa u uenju koji se mogu tretirati postupcima MP (kasnije sledi prikaz postupaka) Stanja ili poremeaji tekoe u (kolskom) uenju i socijalizaciji Problematini uenici (=oteano se vaspitavaju)trojak tretman medicinski psihodinamski (konflikti veu detetov potencijal) bihejvioralno (otklanjanje ekscesnih+izgradnja nedostajuih oblika ponaanja-esto: razvili rekciju izbegavanja umesto pristupajueg ponaanja - u osnovi: separacioni strah ili se situacija opaa kao ugroavajua) Uzroci neuspeha u koli (uenju) i socijalizaciji: Stanja koja ograniavaju uenje (teka mentalna retardacija, genetska oteenja, autizam) Poremeaji ponaanja (postoji ometajui faktor: agresivnost, anksioznost) Disfunkcije uenja (u osnovi su tzv. MCD stanja=POShiperaktivnost, poremeaji panje, disleksija, disgrafija i sl.) Disfunkcije uenja: deca imaju psihoorganski sindrom (POS), 8 -10% deje populacije=kognitivno zdrava ali konstantno neuspena u uenju i prilagoavanju Termini: POS, MCD, MBD, hiperkinetiki sindrom (motorni nemir nije uvek prisutan) Vano: mogunostima dece prilagoena kola, stimulacija razvoja uz potovanje mogunosti POS - nije modano oteenje, ali: postignua u uenju i socijalnom ponaanju su ispod uzrasnih karakteristika, oteene razne funkcije kojima upravlja CNS (drukije funkcionie)

Psihoorganski sindrom Uzroci: Faktori koji deluju u prenatalnom periodu= poremeaji metabolizma majke, hormonalna terapija u trudnoi, previe duvana, alkohola, droge, zagaivai sredine: olovo, pesticidi, insekticidi Perinatalni faktori: tokom poroajaprerani, kasni, dugotrajni, sa kljetima, obmotavanje pupane vrpce oko vrata detetanedostatak kiseonika (hipoksija) neonatalni (postnatalni) faktori: zastoj u disanju (zbog nezrelosti centara za disanje-hipoksija), tzv. prividna smrt: dete poplavi, jaka utica zbog rh inkompatibilnostietiri puta ee kod deaka: Churchill, Pestalozzi Simptomisindrom, zahvataju: motoriku percepciju ostale psihike funkcije Motorika: Nekoordinisani pokreti, nespretnost u rukovanju predmetima, nesamostalnost u oblaenju, nespretnost u bacanju i hvatanju lopte, motorni nemir stalno u pokretu, penjanje uz/silaenje niz stepenice: preterano oprezno/neoprezno, pokreti impulzivni, spori, disharmonini, ukoeni, problemi sa sisanjem, sedenje - puzanje-hodanje kasni, tricikl, problemi sa upotrebom pribora za jelo, sipanjem tekuine, tapanjem po ritmu, pevanjem (nije nedostatak muzikalnosti), stalno otvorena usta, nus pokreti: vrpolje se, vrte neto meu prstima, menjaju poziciju tela, na otvorenom prostoru bez prestanka trkaraju, vole pokretne igre do iznemoglosti Posledice: oteano opismenjavanje (ovladavanje itanjem, pisanjem, crtanjem) zbog slabe grafomotorike, pisaljku dre grevito, jako pritiu, rukopis drhtav, ne dre se linija, pri bojenju ne potuju konture, nespretnost na fiskulturi: na spravama, u grupnim igrama Percepcija Poremeen prijem i procesiranje informacija preko osetnih organa, oteena taktilna, motorna, sluna i vizuelna percepcija (miris i okus ouvan) Ne razlikuju formu od pozadine, slaba serijacija: ne percipira se dobro redosled stimulusa, ne prepoznaju se oblici, levo/desno Ostale psihike funkcije: panja: slaba koncentracija, sve odvlai panju, fluktuacija u postignuu linost: nezrela, naivna, zavisna od majke, inate se, lako zaplau ili odueve, nisu zlopamtila, hobi-majstori, izlivi gneva Posledice: Sredinaneposlunost, zlonamerno ometanje asa odmazda: kazna Sekundarni poremeaji: Dete je svesno svojih slabosti1.oseaj nie vrednosti, 2.izbegavanje situacija u kojima je neuspeno, 3.prikrivanje neuspeha, 4.obmanjivanje sredine, 5. lae, preutkuje obaveze6.rezigniranost, pasivnost, izbegavanje kole, lutanje, depresija, grickanje noktiju, slab san, mucanje, delinkvencija, Prenaglaavanje slabosti=klovnovsko ponaanje Tretman Tretman - opte smernice: razvijati, zahtevati u granicama mogunosti. Vaspitanje bez autoritetahaotino ponaanje (nemaju samokontrolu). Potrebno: prijateljski ali energino zahtevati, zahtevi i pravilajasni Neki simptomi dominirajunaziv poremeaja

Psihiki poremeaji u detinjstvu: jedna klasifikacija Poremeaji osnovnih biolokih funkcija Poremeaji spavanja: somnambulizam (mesearstvo), insomnija (hronina nesanica), nona mora, noni strah (pavor nocturnus) Poremeaji hranjenja: gojaznost, anorexia nervosa, hranjenje stvarima koje nisu za jelo, poremeaji izluivanja: enureza, enkompreza Ritmiki motorni poremeaji: sisanje prsta, samostimulacija (npr. rocking) tik (onog kapka), La Tourette sindrom Poremeaji polne uloge i polnog identiteta (npr. transseksualnost) Psihosomatski poremeaji (npr.astma) Poremeaji uenja Poremeaji itanja i pisanja (disleksija i disgrafija) Poremeaji motorike (hiperaktivnost) Poremeaji kognitivnih funkcija (poremeaj panje) Poremeaji govora i komunikacije Mucanje Elektivni mutizam Anksiozni poremeaji Separaciona anksioznost Anksioznost u situaciji postignua (strah od ispita) Slobodno lebdea (opta, generalna) anksioznost Panini napad (napad panike) Poremeaji raspoloenja: depresija (u detinjstvu) Teki mentalni poremeaji Autizam

Poremeaj motorike - hiperaktivnost Najspektakularnije > preteno kod deaka Postavljanje dijagnoze: sa 5-6 godina Zahvata 3 podruja: Motorika (bar dva simptoma za dijagnozu):1. dete bez prestanka trkara2. penje se po nametaju3. ne moe da sedi u mestu ili se stalno vrpolji, okree4. okree se i dok spava5. stalno je na putu, kao da je navijeno Impulzivnost (3 simptoma za dijagnozu)1. uradi neto pre nego to razmisli2. brzo i esto menja aktivnosti3. nesposoban da isplanira rad4. zahteva previe nadzora5. u grupnim igrama ne moe da saeka svoj red Panja (3 simptoma)1. ne zna da zavri zapoeto2. ne pazi 3. sve mu odvlai panju4. ne moe da se skoncentrie na zadatak koji zahteva kontinuiranu panju5. ne zna due da se igra sa nekom igrakom ili neku igruPodela na:1. Situativnu (npr. samo u koli) i pravu2. Senzornu i motornu (reaguje na svaki stimulus tako to prestaje da radi zapoeto; ne moe se suzdrati od reagovanja na dra za koju su vezane motorne radnje) esto: nekoordiniranost pokreta, nespretnost, pokreti usporeni, skueni, nesigurno tre, esto padaju Tekoe u pisanju: ne snalazi se prostorno, rei natrpane jedne na drugu, neuredno, slova nejednaka, ponekad pie uspravno, ponekad koso > razliit rukopis istog deteta Crte: konfuzan, neuredan, pun crta i crtica koje nanosi jedne preko drugih Sa motornim nemirom zajedno i poremeaj koncentracije panje: slaba selektivna panja (nema vanih i manje vanih stimulusa) >fluktuirajua panja > zapamivanje bledo, siromano. Ne pamte verbalne sadraje, ali zaboravljaju i predmete, odeu, obuu Paze prva dva asa, kasnije ne Bolje paze pre podne Loi i dobri dani Tekoe i u percepciji, teko sintetiziraju slova u rei. Uporedo se javlja i disleksija, disgrafija i diskalkulija Hiperkativno dete nije uvek nemirno: zavisi da li ga interesuje ono to radi, ali: ne trpi da ga ograniavaju pravilima, ne moe da udovolji zahtevima i naredbama kolsko postignue fluktuira, nije uvek slabo ali je ispod mogunosti deteta esto ga kanjavaju > inati se, prkosi, agresivno je Uzroci POS, oteenje mozga se ne dijagnostikuje Nedostatak dopamina= neurotransmiter koji omoguava prenos nervnih impulsa, opta pobudljivost organizma niska. Dokaz: stimulatori (npr. ritalin, ne podie uspeh u koli + depresija) deluju umirujue > hiperaktivnost je traenje uzbuenja, glad za stimulusima (jaki stimulusi ne smetaju) Roditelji imali sline probleme - genetski faktor Osetljivost na hranu koja sadri konzervanse salicilate > dijeta, nema vrstih dokaza Prognoza Do adolescencije se motorni nemir smanjuje Ostaju: problemi koncentracije panje, izlivi besa, kraa, laganje, niska frustrativna tolerancija, depresija, anksioznost Nekada se uklopi u drutvo, nekada ne SES u odrasloj dobi nii od roditeljskog ee putuju, sele se, menjaju radno mesto

Poremeaj panje bez hiperaktivnosti (poremeaj kognitivnih funkcija) Hipoaktivnost, kao usporen film, tromo, nespretno, teko hodanje, sve ispada iz ruku, deluju nezainteresovano > iste tekoe kao hiperaktivni, samo je sve usporeno Poremeaj panje bez hiperaktivnosti teko se razlikuje od lenjosti Misli lutaju, beznaajni stimulusi odvraaju panju, fluktuirajua panja > bledo zapamivanje (verbalnog materijala, zaboravljanje predmeta, odee, obue), uspeni na prva dva asa, dobri i loi dani, posle podne zablokiraju, tekoe i u percepciji, teko sintetiziraju slova u rei, uporedo se javlja i disleksija, disgrafija, diskalkulija.

Poremeaj panje Slaba selektivna panja: izdvajanje bitnih stimulusa oteano Problem: razlikovanje figura pozadina U Testu skrivenih figura slab rezultat (zavisnost od polja) Najbitnije> na sve stimuluse podjednaka reakcija, ne inhibiraju se nebitne drai (kaljanje, bat koraka), ne pazi na ono to nastavnik pria

Poremeaji govora i komunikacije Mucanje: poremeen govorni tok, ritam, tempo, zbog unutranje blokade Prisilno se ponavlja poneki slog ili glas (konsonant na poetku rei) 1% populacije, 4 puta ee mukarci Prosena ili nadprosena inteligencija, esto prvoroena deca Pojava: 2 -7 g., najee oko 5., nikad posle 11. g. Pri pevanju i aputanju neporemeaj komunikacije Uzroci: Psihoanaliza: prigueni konflikt, strah da e se rei neto neprihvatljivo, nepristojno, vulgarno.Anticipatorna borba: anticipira se neuspeh (stalne opomenenapetostkoe govor) Odnos roditelj dete pun konflikata Konstitucionalni poremeaj, postoji genetska komponentauestalo javljanje u nekim porodicama, roaci (ee kod devojica nego deaka) Legende, verovanja Fizioloko mucanje -ponavljanje slogova, 3 g., nestaje bez tretmana Strepnju treba tretirati: strepnjareakcija izbegavanja (rei, govorne situacijekontakti sa ljudima) Elektivni mutizam Dete govori samo u porodici Problemi sa upisom u kolu: pismeni radovi dobri, izolacija U nepoznatoj sredini plaljiva, kui: ispadi besa, histerija Uzrok: nepoznat Hladan ili protektivni stav roditelja, modeliranje roditelja ili ukuana Tretman: asertivni trening, pokrenuti verbalnu komunkaciju, apat uiniti glasnim

Anksiozni poremeaji Dominantan simptom: anksioznost Separaciona anksioznost Protivljenje deteta da i nakon 4. godine napusti uobiajenu sredinu i da se odvoji od majke Prvi separacioni doivljaj vrti Period privikavanja: plae, ne komunicira, povlai se > pravilo. Trajno=separaciona anksioznost Simptomi: dete se teko odvaja od roditelja, ujutro neraspoloeno, glavobolja, proliv, dugo nagovaranje da se krene, izbegavanje izleta, problemi pre spavanja, simptomi izraeniji: smrt nekog bliskog, ugine kuni ljubimac (boji se smrti) U istom procentu kod deaka i devojica, intelektualni nivo deteta nebitan Uzrok: Neki od roditelja (ee majka) ima potrebu da dete uvek bude uz njega/nju, vezuje dete za sebe.Meusobna zavisnost majka-dete, ambivalentan odnos Mogua reakciona formacija (suprotno ponaanje)Konflikti u braku, razvod Prognoza dobra (iako roditelj radi protiv deteta) Anksioznost vezana za postignue Strah od ispitivanja/ispita = anksioznost u situaciji postignua Strah od gubitka ljubavi Blai oblik: trema, ima i pozitivne i negativne komponente Kod anksioznosti vezane za postignue = samo negativne komponente, ne misli se na uspeh, samo da se izbegne neuspeh Simptomi: na dan ispita se znoje dlanovi, ne moe da spava pre kontrolnog, iznova ui ve dobro poznato gradivo Roditelj bio preterano zahtevan, sada se povlai kasno ee kod jedinadi i devojaka Pomae relaksacija: sistematska desenzitizacija, putovanje u mislima u relaksiranom stanju Genaralizovana anksioznost Anksioznost stalno prisutna: dete stalno strepi, nema samopoverenja, uznemireno, stalno ga treba teiti, fizike smetnje (glavobolja, bol u stomaku, suva usta, znojenje dlanova, povraanje, grienje noktiju) Ne deluje na postignue, ali dete smatra da ga ne vole Freud: slobodno lebdea anksioznost Deca iz srednje klase, roditelji kanjavali uskraivanjem ljubavi, manipulacija zahvata sve segmente ivota Prognoza dobra Panini napadNapad panike, intenzivnog straha. Dete gubi kontrolu, zastraeno je, ima oseaj da je na pragu smrti, nema vazduha, osea da e mu srce stati ili prebrzo kuca, bledo je, znoji se, zove u pomo, uhvati se za bilo koga u bliziniTraje nekoliko minuta do pola sata, 2-3 puta nedeljno

Fobije i prisile Daju se antidepresivi, stanje biohemijski blisko depresiji Fobije Strah od bezopasnih stvari i njihovo izbegavanje Simptomi: znojenje, osoba se trese, vie, vriti, srce ubrzano kuca ee kod ena, bolesnik izbegava fobine stimuluse pa je praktino bez simptoma Socijalne fobije - podvrsta: strah od prisustva drugih ljudi od javnog nastupa, uzimanja hrane pred drugima, upotrebe javnog toaleta 2% populacije, ene=mukarci, kod dece retko, sa izuzetkom kolske fobije Prisile Dva oblika: prisilne misli (opsesija) i prisilni pokreti (kompulzija), esto zajedno: opsesivno-kompulzivna reakcija Javljaju se neprijatne, zastraujue i nemoralne misli + esto pranje ruku, provera pre spavanja da li su vrata zakljuana Javlja se oko puberteta Osoba ima analni karakter: egocentrina, rigidna, previe uredna, ista, konvencionalna, prema roditeljima ambivalentna, potiskuje bes

Depresija u detinjstvu Roditelji obino veoma strogi, perfekcionisti, ocenjuju svaki pokret deteta kao ispravan ili pogrean Poremeaji raspoloenja Depresija stanje utuenosti, alosti, gomila samokritinih misli, smanjena samoinicijativa Simptomi: osoba se osea nesrena, nesposobna, bespomona, suicidalne misli, poremeen san, slab apetit, psihomotorna usporenost, nedostatak energije, oseaj bezvrednosti, razdraljivost - to su uglavnom karakteristike i depresije u detinjstvu

Autizam, Linost i vaspitanje=opti uvod, istorijat, problem deca+frustracija+odbrambeni mehanizmi

Teki mentalni poremeaj - autizam Naziv uveo 1943. godine Leo Kanner Prema njegovom opisu ima sledee karakteristike: rano se javlja (do 2,5 godine) poremeen govor: mutizam ili kanjenje, ne koristi se u komunikacijske svrhe - eholalija, upotreba line zamenice: jati stereotipan nain igre dete ne trpi promene u sredini roditelji: najee intelektualci, visoka inteligencija Kasnije potpuniji opis i neke korekcije (osnovni simptomi: neuspeh u uspostavljanju socijalnih odnosa, komunikacijski poremeaj, prisilno-ritualistiko ponaanje, esto ponavljanje stereotipnih pokreta, suen opseg panje, samopovreujue ponaanje, kasni privikavanje na istou) Slaganje: teak mentalni poremeaj, rano se javlja, ne preterano esto (na 10 000: ranije 4-5 dece, danas 15-20, ublaeni kriterijumi) Tri puta ee kod deaka Simptomi: Socijalna izolacijaAutos>grka re, ukazuje na distanciranje od spoljanjeg svetaPonekad uspostavljanje kontakta nemogue> ekstremna autistika usamljenostVeoma rano se vidi: ne trae panju odraslih>beba u krilu odraslog se opusti ili ukoi>daje do znanja: ne osea se dobro Kasnije: izbegava pogled ljudi, ponaa se kao da drugi nisu prisutniU ambulanti: prisutne ne primeuje (koristi ih kao sredstva), interes pokazuje za igrakeVezuje se za predmete (usisiva, pegla), za ljude skoro nikada Zaostajanje u kognitivnom razvoju ranije: intelekt neoteendanas: 70% ozbiljno intelektualno zaostalo, ali ne na nain kao mentalno retardirani>na verbalnim testovima inteligencije slabi, na manipulativnim zadacima bolji (mentalno zaostajanje: isti uspeh na obe vrste zadataka)nisu u stanju da posmatraju svet iz tue perspektive (>eksperiment sa lutkama, subjekti 5 godina, Sally i Ann, svako zdravo dete zna odgovor, 80% mentalno retardiranih i svega 20% autistinih) Poremeaji u govoru i komunikaciji25% ne govoriusvajanje govora sporoMnogi>eholalija=mehaniko, doslovno-poptuno tano ponavljanje govora drugihUmesto ja sebe oznaava sa ti ili on/ona>nesposobnost promene perspektive (ne moe da prebaci linu zamenicu iz perspektive govornika u perspektivu sluaoca-primaoca poruke>komunikacija zahteva stalnu promenu perspektive) Odbijanje promene-preferiranje jednolinostiU sredini se nita ne sme menjati: igraka uvek na istoj polici i na istom mestu, stolica na istom mestu i pod istim uglomRitualizuju se dnevne aktivnosti> pre spavanja uvek istim redosledom iste aktivnostiPromena>jaka anksioznost, panini napad (primer: mlaa normalna deca>do 2,5 godine ne prihvataju promene u prii, autisitino dete se fiksira na tom nivou) Ponavljanje istih pokreta (motorne aktivnosti koje imaju karakter rituala) pokreti nemaju svrhu (cilj): njihanje predmeta, rocking (samostimulacija)uzbuenost: mahanje rukama kao krilima ispred licau instituciji (sma)>90% vremena bizarna samostimulacija: udaranje glavom o krevet, upanje kose, grienje rukuiako su gladna ne reaguju na zvuni signal koji oznaava dolazak hrane Abnormalne reakcije na spoljanje drai: obini zvuci mogu izazvati jak strah, na veoma intenzivne drai ne reaguju Neobine sposobnostiSindrom naunika: globalno nizak intelektualni nivo uz izuzetnu sposobnost pamenja ili raunanja (datum>dan u nedelji, nakon jednog itanja bez greke ponove stranice iz telefonskog imenika), Raymond (=Dustin Hofmann>raunanje) Teorije o autizmu (objanjenje uzroka): psihoanalitiari, teoretiari uenja, neurolozi, biohemiari, genetiari Ranije verovanje: roditelji visoko obrazovani, inteligentni, ali: rigidni, hladni, bez empatije, perfekcionisti>autizam je emocionalni poremeaj nastao identifikacijom sa roditeljem= nije tano Teoretiari uenja: sredina potkrepljuje autodestruktivne a ne socijalno prihvatljive oblike ponaanjaodgovoran neosetljiv roditelj Istraivanja 70-ih i 80-ih prolog veka: nema korelacije izmeu autizma i linosti roditelja Neuroloka objanjenja: uroeni funkcionalni poremeaj NS, ali neuroloka pozadina do danas nejasna. injenica: neki neuroloki simptomi ei kod autizma (neodgovarajui tonus miia, nekoordinisanost pokreta >znak neuroloke nezrelosti, specifian EEG (esti talasi vretenastog oblikaea epilepsija), preterana pobudljivost retikularnog sistema>izbegavaju stimuluse, (=neodgovarajue funkcionisanje modanog stabla), problemi sa dominacijom hemisfera. Ima i miljenja da je pobudljivost preniska pa su autisti u potrazi za stimulusima. Oteene su funkcije kojima upravlja leva hemisfera, dokaz: neka pria se bolje upamti i shvati ako je otpevamo nego ako je priamo. Kod testova dihotinog sluanja pokazuju prednost levog uva Biohemijska objanjenja: prekomerna aktivnost neurotransmitera (serotonin, dopamin) Genetiari: nesleeni defekt > kod jednojajanih blizanaca konkordancija daleko vea nego kod dvojajanih Verovatno: kombinacija genetikog faktora i povreda pri roenju Slaganje: kognitivni deficitnikada se ne igraju simbolikih igara, poremeaj formiranja simbola, ne mogu se postaviti u poziciju drugog oveka (Na ta mama misli?- ne znaju da odgovore) Terapija: Ranije: psihoterapija, odvajanje deteta od roditelja Psihoterapija roditelja bitna: neizmerno ih pogaa, oseaju se bespomono pri izlivima besa kod deteta, dete se na njih nikada ne smei, nikada ih ne zagrli Kod deteta donekle uspena MP> principi operantnog uenja: potkrepljenje, kazna, gaenjekritika (primena elektrookova za suzbijanje autodestruktivnog ponaanja) Mehaniki usvojeno ponaanje: nauimo dete da se na dati znak zahvali za doruak>uradie to i ako prethodno nije nita jelo Vri se analiza ponaanja i uvebava svaka komponenta posebno npr. odlazak u kupovinu Neizleiv mentalni poremeaj, deca se bolje razvijaju u porodici nego u instituciji, dve treine se nikada ne osamostali Majka se odrie posla, karijere, slobodno vreme roditelja zauvek ogranieno, zauzvrat od deteta malo dobijaju.

Linost i vaspitanje Skromno znanje: Teko istraivati Korelaciona istraivanja>nepogodna za utvrivanje kauzalnih veza Mogua reenja: jednojajni blizanci i eksperimenti sa kontrolnim grupama ta znamo: nema univerzalno dobrog vaspitanja, naslee bitno, ekstremi u vaspitanju nepoeljni Najoptija karakteristika naunog prouavanja: primena naunog metoda na reiv problemvaspitanje se dugo nije tako prouavalo Dominiralo shvatanje: izuzetno sloena pojava, kompleks nerazloiv na komponente Prvi analitiki pokuaji: preterana simplifikacijaapsolutizacija jedne karakteristike vaspitanja kao osnova za njegov opis, prikazuje se u obliku dimenzije=jednodimenzionalni pristup Primer za jednodimenzionalno shvatanje: cilj vaspitanja>izgradnja poslunosti svim sredstvima (restriktivno=represivno vaspitanje), ili: osigurati spontani razvoj (Rousseau:1749: Rasprava o poreklu nejednakosti, ovek po prirodi dobar i sva zla potiu od civilizacije) (Rousseau: U prvobitnom stanju su vladali instinkti koji su u skladu sa prirodom, ovek je tada bio srean, treba obezbediti prirodni razvitak sposobnosti i nagona, dete samo treba da skuplja iskustva, kada doe vreme oi razuma e mu se otvoriti) Dimenzija kontrole (ograniavanje-popustljivost/fleksibilnost)>Lewinov eksperiment o stilovima rukovoenja>autokratsko = ograniavanje, laissez-fair=popustljivost Socijalnopsiholoko pitanje rukovoenja moe se posmatrati kao vaspitni problem> teko odrediti mesto demokratskog vaspitanja, iako je kljuno pitanje: pronai meru I popustljivo i represivno vaspitanje>mnoge opasnosti, jasno je: osigurati prostor i za samostalne akcije deteta ali i za odluno usmeravanje od strane vaspitaa U Lewinovom eksperimentu: prikriveno je prisutna i emocionalna dimenzija (danas najee spominjana dimenzija vaspitanja)>emocionalni odnos vaspitaa i deteta (toplo:prihvatljivo hladno: odbijajue) Autokratski voa je hladan, laissez-fair topao, prijateljski raspoloen. Ove dimenzije otkrivene i u vaspitanju u porodici Osnovne karakteristike psiholokog naunog pristupa fenomenu vaspitanja: Interes usmeren na interpersonalne odnose u porodici, pre svega: odnos roditelj dete. Prvo naglasak na roditelju>da se klasifikuju raznovrsni vaspitni postupci (najee uzdu dimenzija)>socijalnopsiholoki pristup Kasnije: razvojnopsiholoki pristup=interes na promene u linosti deteta pod uticajem vaspitanja. Danas: pedagoko-psiholoki pristup: interakcija=kako pedagokim delovanjem izazvati razvojne promene U poetku psihologe zanima odnos roditelj-dete iz klinikih i mentalnohigijenskih razloga, cilj: opisati kako nastaju poremeaji linosti zbog neadekvatnog odnosa Poremeaji ponaanja koji se nalaze na dimenziji agresija pasivnost uzrokovani preestim frustracijama u porodici>zbog neadekvatnog odnosa roditelj-dete javljaju se prepreke (=tetni utcaji) koji prevazilaze detetovu frustrativnu toleranciju. Neurotski poremeaji tumaeni nedostakom ljubavi ili preteranom brigom za dete Glavni eksplikativni princip za kliniki i mentalnohigijenski usmerene psihologe: mehanizam identifikacije sa roditeljem Noviji pristup= i dalje interes za relaciju roditelj dete uz primenu faktorske analize Cilj: otkrivanje latentnih faktora u osnovi manifestnih vaspitnih postupaka (redukcija)>red i sistematinost u naoko haotian segment stvarnosti, otkrivanje sutine iza pojavnog. Faktori su nazvani dimenzije (iza dimenzionalnog pristupa>ideja o kvantifikaciji psihikih pojava>psihike osobine rasporeuju se po normalnoj krivulji i mogu se lokalizovati na dimenziji) I kod dimenzionalnog pristupa eksplikativni princip za promene nastale vaspitanjem =identifikacija +molekularnija objanjenja principima socijalnog uenja Roditelj nije samo identifikacioni model ve i opservacioni, svojim postupcima potkrepljuje detetovo ponaanje po mehanizmima instrumentalnog uenja Ranija prouavanja odnosa vaspitanja i linosti Klinika psihologija i mentalna higijena govore o problem deci-deci koja se oteano vaspitavaju (mentalna higijena=neprilagoeni, psiholozi uenja=ekscesni ili insuficijentni oblici ponaanja>nemogunost adaptacije U kolskoj situaciji deca koja ometaju rad i iritiraju nastavnike: neposlunost, vreanje, maltretiranje drugih, pasivan odnos prema radu Najinteresantnije pitanje: nastanak ovih poremeaja Odgovori>psihologija motivacije (frustracije), zadovoljavajua psiholoka objanjenja o nastanku problematinog ponaanja Dete motive, potrebe zadovoljava u porodici, vrtiu, koli Ove sredine postavljaju i prepreke>dovode dete u frustrativnu situaciju, ponekad ih dete ne moe savladati (npr. nedostatak majke), prekorauju njegovu frustrativnu situaciju>tetni uticaji Komponente frustrativnog doivljaja: strah, gnev Oslobaanje od neprijatnog stanja: primena odbrambenih mehanizama. Manifestacija: npr. frustriran motiv za samopotvrivanjem, za otklanjanje anksioznosti mehanizam kompenzacije>zadirkuje druge da bi se istakao Uestale i teke frustracije>zaustavlja se normalan razvoj linosti= poremeaj linosti (=problematino ponaanje, nepravilno prilagoavanje) Klasifikacija simptoma poremeaja linosti: Poremeaji u ponaanju Neurotski poremeaji Poremeaji u ponaanju - neodgovarajui odnos sa okolinom: moe se rasporediti uzdu dimenzije, agresivni vidovi poremeaja (tue, zadirkivanja, odgovaranje, lutanje, izbegavanje kole, maloletnika delinkvencija) pasivan oblik poremeaja (dete je zatvoreno, u koli nezainteresovano za rad, lenjo, nesamostalno) ovi oblici ponaanja danas su vezani za dimenziju kontrole u modelima vaspitanja) Neurotski poremeaji-iroka lepeza simptoma Jedna grupa: vegetativni poremeaji, simptomi: nono mokrenje, guenje, povraanje, glavobolje, slab apetit Jo neki: nesanica, sisanje prsta, grickanje noktiju, mucanje, tikovi, histerini napadi Ovi simptomi mogu se dovesti u vezu sa emocionalnom dimenzijom vaspitanja Porodini uzroci nepravilnog ponaanja tetni uticaji u porodici:1. poremaaji odnosa roditelj dete2. ostali poremeaji Poremeaj odnosa roditelj dete Nedostatak roditeljske ljubavi (objektivno ne mora biti, dete tako doivljava)- ee kod: dece roene van braka ili koji su roenjem prisilila roditelje na brak, prezauzetih roditelja (obezbeuju odline materijalne prilike, jedino ne daju sebe), prestrogih roditelja (rigidni, zapovestima, kaznama zahtevaju bezuslovnu poslunost) Viak roditeljske ljubavi- protektivni roditelji, previe uvaju i rastereuju dete svih obaveza (zauzvrat trae poslunost), dete ne naui da savladava prepreke, slaba frustrativna tolerancija, neotporno na neuspehe=ne socijalizuje se zavisnost Laici=razmaenost, povean rizik kod jedinadi, prevremeno roene dece, stariji roditelji Ostali poremeaji Najei tetni uticaj u porodici=neodgovarajui odnos izmeu suprunika, dete to osea i kada nema otvorenih sukoba, strahuje od razvoda, izbor izmeu roditelja prevazilazi detetove snage Roditelj perfekcionista-u svakom pogledu previsoki zahtevi prema detetu, u svemu treba da je najbolji Ako dete ne moe, roditelji ne mogu da prikriju razoarenje> dete to doivljava kao sopstvenu greku>stalan oseaj grie savesti tetni uticaji u koli nesklad izmeu zahteva i mogunosti deteta (preoptereenost) nestabilna linost nastavnika (nastavnik neurotian, napetost iskazuje agresijom prema uenicima koju racionalizuje i smatra opravdanom)

Frustracija i poremeaj linosti Pojmovna aparatura frustracije pogodna za objanjenje nastanka poremeaja linosti Terminoloka odreenja Nezadovoljavanje potreba i motiva odreenim objektima jer nas neko ili neto spreava>frustracija, osujeenje, spreavanje zadovoljenja motiva Frustracija: a. Situacija (konstelacija personalnih, socijalnih, prirodnih faktora koja onemoguava postizanje ciljeva), b. Doivljaj u takvoj situaciji (velika otpornost prema neuspehu-visoka frustrativna tolerancija i obrnuto) Prepreke: Prirodne (objektivne)- postavlja ih geofizika sredina (skijanje-nema snega, hladno-ne moemo da upalimo kola) Socijalne prepreke-vanije-negativan stav sredine prema nekim naim eljama, prohtevima=pravni propisi, zakoni, drutveni obiaji, moralne norme, ekonomske prepreke, drutvene - est uzrok frustracija Drugi ljudi kao prepreke (ugroavanje na poslu, zabrane u kui) Psiholoke prepreke: u nama=fizike osobine, estetski nedostaci, nedostatak sposobnosti, znanja, kompleks inferiornosti Mentalni konflikti izvori najteih frustracija Lewin: Konflikt dvostrukog privlaenja dva podjednako privlana cilja, bez veih posledica, izaberemo u jednom trenutku privlaniji cilj, obino zaalimo) Konflikt istovremenog odbijanja, izbor izmeu podjednako odbojnih ciljeva (primer: uenik nije nauio lekciju) Najea odluka: za situaciju ije posledice kasnije nastupaju Konflikt istovremenog privlaenja i odbijanja, dve varijante: a. Jedan cilj i privlai i odbija b. Dva ili vie ciljeva teko razreivo, dugotrajno u muno menjanje odluka Frustracija kao doivljaj: (=komponente i zakonitosti frustracije) Obeleja frustrativnog doivljaja: oseaj napetosti, nemira, inhibirana aktivnost, neugodnost + strah (od teskobe do uasa) + gnev (usmeren na izvor frustracije, od loeg raspoloenja do intenzivnog besa>gubljenje kontrole nad ponaanjem) Fizioloki aspekt frustracije: promene u radu niza unutranjih organa Plan socijalnog ponaanja: ponaanje manje kontrolisano i manje integrisano, esti interpersonalni konflikti Dve zakonitosti frustracije: Kumulativnost=napetost iz ranijih frustracija se gomila, sumira, kada akumulacija dostigne kritinu dozu>nekontrolisano ponaanje Infiltracija= frustracija u jednoj aktivnosti negativno se odraava i na druge (esto udaljene) oblike ponaanja >slabo znanje u koli zbog konfliktne porodine situacije)>indukovana frustracija Reagovanje na frustraciju: kategorije Reorganizacija aktivnosti: jedna vrsta aktivnosti neadekvatnareorganizacija aktivnosti da bi se postigao cilj> svesno, promena prvobitnih ciljeva i aspiracija Najracionalniji nain reagovanja>teko, jer je frustracija po prirodi emocionalni doivljaj to oteava racionalni pristup problemima. Traenje pomoi: od prijatelja, roditelja, lekara, psihologa, iz knjiga Okretanje protiv ljudi (=agresivno ponaanje)Frustracijom izazvano agresivno ponaanje podlee nekim zakonitostima: 1. to je frustracija jaa, to je vea verovatnost da emo agresivno reagovati2. oekivanje kazne poveava verovatnost da emo se suzdrati Vrste agresije: 1. prema smeru: direktna/indirektna (>prenos agresije, moe se preneti na socijalne grupe ili institucije) 2. prema obliku: fizika/verbalna (primer psovanje, zamena za fiziku agresiju kada je besmislena ili opasna) Povlaenje: ne reaguje se na izvor frustracije, ve > matanje, apatija (nesposobno dete zahtevnih roditelja> agresija, beanje od kue ali i povlaenje u sebe). Podvrsta: krutost u ponaanju i miljenju.Trajne frustracije mogu da izazovu: neuroze, psihoze, psihosomatske poremeaji+este upotrebe ego mehanizama, odbrambenih mehanizama (mehanizama odbrane)

Frustracija i poremeaj linosti-odbrambeni mehanizmi Mehanizmi odbrane: Slini fiziolokim odbrambenim mehanizmima>tite organizam od bolesti, ozleda, biolokih opasnosti+osiguravaju brzu regeneraciju ako do njih doe (bela krvna zrnca, bezuslovni refleksi refleks pupile, kaalj-tite od moguih fizikih povreda. Psiholoki odbrambeni mehanizmi tite od psihikih povreda, smisao>da otklone frustraciju ili umanje negativne posledice frustracuje na integritet linosti Kompenzacija (nadoknada): brani linost od oseaja manje vrednosti Sutina: kako bismo nadoknadili, prikrili ili ispravili svoje stvarne ili umiljene slabosti na nekom podruju nastojimo da se potvrdimo na nekom drugom i tako poveamo oseaj sopstvene vrednosti Pojavne forme: fizika slabostisticanje na podruju gde ne treba snaga; teko dostiivi cilj zamenjujemo lake dostiivim; umesto isticanja lepotomisticanje obrazovanjem, ukusnim oblaenjem; agresivno ponaanje esto kompenzacija oseaja opte nesigurnosti; ljudi niskog rasta; bizarno i upadljivo oblaenje Poeljnost: boleljiv uenik postaje najbolji u odeljenju po uspehu-kompenzacija neuspeha u aktivnostima gde je potrebna fizika snaga Posebna forma: superkompenzacija (prekompenzacija)>stvarni nedostatak se izrazito razvije (Demosten; Adler: vojskovoe niskog rasta; kompozitori sa problemima sluha-slabije su uli i pre nego to su se poeli baviti muzikom) Sublimacija: podvrsta kompenzacije> motivi se isto zadovoljavaju posredno samo su visoko drutveno cenjeni>psihika energija se sa nedostinog cilja premeta na drutveno cenjeni Psihoanalitiari: svaka visoko cenjena drutvena aktivnost - umetnika, nauna=sublimacija, iscrpljuje se seksualna energija koja se nije mogla iscrpsti u prvobitnom pravcu (Dante-Beatrie- poezija) Sanjarenje: (matanje): neostvraljivi ciljevi se postiu matanjem (primeri: usamljeno dete>drugovi; neuspean uenik> odlika; mladi>avanture) Dva oblika: sebe zamiljamo kao heroje/muenike (paenike) Identifikacija: Sposobnost ljudi da se poistovete sa drugim ljudima, socijalnim grupama, predmetima; Cilj: otklanjanje oseanja manje vrednosti Inferiorna osoba se identifikuje sa uveenim ljudima, institucijama, grupama, simbolima i sama se tako osea (vozai automobila, publika u bioskopu, navijai, dete>roditelj>dete) Racionalizacija: oslobaa od oseanja manje vrednosti i brie oseaj krivice, 3 varijante: Opravdanje: pronalaenje dobrih razloga za neke svoje nepravilne postupke, verujemo da su izmiljeni razlozi pravi (neuspean uenik: nastavnici ga mrze, udbenici loi, programi preopirni)>estima odbrane propusta obrnuto srazmerna valjanosti argumenata. Omalovaavanje: reakcija kiselo groe>nesotvareni eljeni cilj proglaavamo nevrednim truda Ulepavanje: nevaan postignuti cilj proglaavamo slatkim>slatki limun Regresija: potiskivanje: najvaniji odbrambeni mehanizam, neugodne doivljaje potiskujemo iz svesti, iz neposrednog pamenja>i samo postojanje nekih elja>nemir>kose se sa drutvenim normama>gomilaju se u podsvesti, manifestuju u snovima, omakama. Prisutna kod svakog odbrambenog mehanizma Regresija: Vraanje na manje zrele oblike ponaanja Projekcija: Drutveno neprihvtaljive osobine pripisujemo drugima Reakciona formacija: da bismo zakoili nepoeljne oblike ponaanja, ponaamo se suprotno od eljenog Primeri: preterano moralno ponaanje=prikrivanje amoralnih instinkata; preterana briga za neije zdravlje=smrt; antialkoholiari=bivi alkoholiari ili ljudi skloni alkoholu

Modeli vaspitanja

Modeli vaspitanja Usmereni na razvoj uopte, ne samo na poremeeni razvoj Ispitivanje vaspitnih postupaka faktorskom analizom: Baldwin, 1949; Schaefer, 1959; Ranschburg, 1975; Kozeki,1983, itd.) Dvo- i trodimenzionalni modeli Osnovni pojmovi: Vaspitni postupak =reagovanje vaspitaa na detetovo ponaanje (nagrada, kazna, ignorisanje, itd.) Dimenzije vaspitanja = svoenje velikog broja vaspitnih postupaka faktorskom analizom na dimenzije (redukcija) Vaspitni stav =kombinacija ekstremnih taaka dimenzija (Stav=kognitivna, afektivna i motivaciona komponenta) Vaspitna atmosfera= suma vaspitnih stavova

Dvodimenzionalni modeli vaspitanja Schaefer>vaspitni postupci se prikazuju u koordinatnom sistemu Jedna osa koordinatnog sistema= dimenzija kontrole, roditeljsko ponaanje koje se odnosi na psihiku i fiziku slobodu deteta Omeeno pridevima: ograniavajue (sputavajue) popustljivo (fleksibilno) vaspitanje ili: kontrola autonomnost (samostalnost) Dimenzija odslikava u kojim se domenima dete sputava zabranama od strane vaspitaa Ograniavajui roditelj: zahteva strogo pridravanje nametnutih pravila (na pravila centrirano vaspitanje) Krenje pravila= ozbiljan prekraj Popustljiv roditelj: doputa veu slobodu, ne zahteva kruto pridravanje pravila, nije poputanje dejoj volji i zahtevima, samo fleksibilna primena pravila (pravila+situacija+osobine linosti deteta, sa uzrastom se smanjuju ogranienja+potkrepljivanje osamostaljivanja deteta) Emocionalna=afektivna dimenzija= emocionalno ponaanje vaspitaa, omeena pridevima: toplo (prihvatajue) hladno (odbijajue) ili: prihvatanje-hostilnost Topao-prihvatajui odnos: usmerenost na dete;esti razgovori, obrazlaganje postupaka, retke kazne i este pohvale, prihvata se pribliavanje deteta Hladno roditeljsko dranje: neprihvatanje pokuaja pribliavanja, esto i fiziki kanjava, malo hvali, malo razgovara sa detetom, ne obrazlae svoje postupke Kombinacija ekstremnih taaka dimenzija: T-P,H-P,T-O, H-O vaspitni stav Prva dvarazvoj ka agresiji, zadnja dvaanksioznost Hipoteze o moguim uticajima na razvoj linosti: T-P: Efekti>dete pozitivno okrenuto ka svetu, aktivno, ambiciozno, prijateljski raspoloeno, fleksibilno, kreativno, jer: detetove probleme roditelji sasluaju, dete ima oseaj da ga vole ali ga ljubav roditelja ne gui, ogranienja i zabrane su fleksibilne i potrebne norme, prekraj se ne smatra nepopravljivom grekom. Dete je prilino agresivno=neposluno, agresija nije izazvana frustracijom zbog estih kazni (ne plai se posledica svoje neposlunosti)>agresija se moe kanalisati>zdrava hrabrost (prosocijalna agresivnost) H-P: pospeuje agresivnost, izvor: unutranji konflikti=antisocijalna agresivnost (roditelj ne izlazi u susret detetovim potrebama, ne brine se za dete, ponekad; fizika kazna kao alibi pred drugima. Na nenaklonost roditelja i dete reaguje agresijom koju moe i da ispolji>maloletni delinkventni (neodgovarajui emocionalni odnos deteta i roditelja, malo razgovora) T-O: protektivni roditelji, previe zatiuju dete. Otvorena agresija zabranjena>agresiju prema roditelju dete okree prema sebianksioznost. Usmerenost na kolu, manja kreativnost, dete je isto, uredno, povueno, posluno. Devojice razvijaju manje anksioznih simptoma H-O: Stroge kazne, odbijaju se pokuaji pribliavanja deteta, sputava se, dete reaguje agresijom ali nema mogunosti da je iskae. Roditelj esto naglaava da se rtvuje za dete>oseaj grie savesti kod deteta, agresiju usmerava prema sebi>ozbiljne neurotske smetnje: pasivnost, strah od zadataka, nepoverenje prema odraslima, sklonost samoubistvu Preciznije predvianje efekata vaspitnih stavova na razvoj Poi od neke teorije linosti. Eysenck: varijanta teorije sa dve dimenzije>E-I i N

Veze Eysencka i vasp. stavova:1. Hladnoa>labilnost2. popustljivost>ekstraverzija3. Toplina>stabilnost 4. ograniavanje>introverzija IS=TO, IL=HO, ES=TP, EL=HP Istraivanja uglavnom to potvruju: ljudi sa ozbiljnim neurotskim smetnjama, skloni suicidu i nesreama su introvertne-labilne linosti odrasle u H-O porodicama; delinkventi: obino E-L linosti rasli u H-P atmosferi Bitno: Struktura CNS odreuje sklonost ka E-I; introverti osetljivije reaguju na kaznu a ekstroverti na nagradu (zbog razlika u klasinom uslovljavanju)>zakljuak: poeljni diferencijalni vaspitni postupci s obzirom na linost deteta. Introvertima vie odgovara vaspitanje sa manje ogranienja (jer lako postaju presocijalizovani), ekstrovertima treba vie pravila (da ne bi ostali nesocijalizovani) Intenzitet nagrada i kazni= razliit za E i I decu Nije mogue lako izabrati onaj vaspitni postupak koji najvie odgovara razvojnim potrebama deteta: osobine vaspitaa u velikoj meri odreuju njegove vaspitne stavove Kritika dvodimenzionalnih modela vaspitanja Dimenzije nisu nezavisne (nerealno oekivati u matematikom smislu nezavisne dimenzije) Nejednoznano odreenje termina popustljivost: uz toplu atmosferu>demokratinost, uz hladnu>laissez faire (nezainteresovanost) Nesporazumi oko dimenzije kontrole: diktatura (paralizuje detetovu samostalnost)-usmeravanje i voenje od strane roditelja. Poeljno je da diktature ima malo a usmeravanja puno (omoguava interiorizaciju normi i razvoj samodsicipline-samostalnosti)protivurenost-ta ja dobro vaspitan ovek? (ameriki model: uspean ovek je aktivan, otvoren, samopouzdan, samostalan, ili treba i samokontrola i samodisciplina, usklaivanje individualnih ciljeva sa drutvenim) previe naglaava socijalnopsiholoki aspekt vaspitanja na raun razvojnopsiholokog aspekta-razvoj linosti=socijalizacija, ali ipak prvenstveno razvojni proces, zato se na razliitm uzrastima menja primerenost nekog postupka= model shvatiti dinamiki, ne statiki

Trodimenzionalni modeli Na raun kontrole dve nove dimenzije: kognitivna (otvoreno zatvoreno vaspitanje) i dimenzija roditeljske efikasnosti (odlunosti) (jako slabo vaspitanje) (Dimenzija ograniavanje-popustljivost nije jedna dimenzija, termini oznaavaju negativne krajeve dve dimenzije) (ograniavanje je negativan kraj kognitivne dimenzije i nazvana je zatvoreno vaspitanje, a popustljivost dimenzije odlunosti, nazvana slabo vaspitanje) Kognitivna dimenzija: saradnja vaspitaa i deteta, vaspitanje za samostalnost, prihvatanje detetovih tenji za samostalnou uz voenje, usmeravanje Efikasnost: insistiranje roditelja da se dete pridrava onoga to je u prvoj dimenziji zavolelo i prihvatilo, a u drugoj uvidelo Opisi ekstremnih taaka dimenzija Toplo: Roditelj okruuje dete toplinom i poverenjem, nagrauje ga za ispravno, poeljno ponaanje. esto hvali, retko kanjava. Objanjava detetu i kako da se ponaa i razloge za takvo ponaanje. Detetu posveuje puno vremena i spreman je da saslua njegove probleme Hladno: Roditelj je odbojan. esto je razdraljiv ili pasivan, nezainteresovan za dete. Retko hvali, ee (i fiziki) kanjava. Malo razgovara sa detetom, ne objanjava svoje postupke Otvoreno: Roditelj se sa detetom esto dogovara, vodi ga i usmerava. Ukazuje na ciljeve koje treba postii i na naine dolaenja do ciljeva. Dete najee samo odluuje. Svoje zahteve i oekivanja prema detetu jasno formulie, oni su primereni detetovim mogunostima. Zatvoreno: Roditelj namee detetu prevelik broj zahteva i pravila, ograniava ga i sputava. Podstie dete da ga pasivno sledi. Krenje nametnutih pravila=ozbiljan prekraj i otro se kanjava. Jako: Roditelj odluno i jasno postavlja detetu zahteve i pravila. Prati detetovo ponaanje, podstie ga da se pridrava pravila doslednim nagraivanjem odgovornog ponaanja. Prekraje kanjava, nagrade i kazne neposredno nadovezuje na detetovo ponaanje. Nije odbojan, stalno se interesuje za dete, priznaje njegove vrednosti. Zahteva visoko postignue. Detetu ostaje dovoljno prostora i za samostalno donoenje odluka. Stvara za razvoj stimulativnu sredinu i prua oseaj sigurnosti. Dete vidi da roditelj ima vlast koju koristi za njegovo dobro i u njegovu korist. Roditelj je principijeno nepopustljiv, dosledan i odluan. Slabo: Roditelj nije u stanju da jasno formulie i objasni ta od deteta oekuje. Ne prati da li se dete pridrava pravila ponaanja, ne kanjava dosledno njihovo krenje. esto prigovara detetu, guna. Nepredvidivo kanjava ili uskrauje neke povlastice. Ponekad je popustljiv, ponekad agresivan. Nedosledan je, hirovit. Kombinacije ekstrema tri dimenzije osam vaspitnih stavova (vrsta vaspitanja) TOJ = harmonino vaspitanje TOS=liberalno v. TZJ=ambiciozno TZS=protektivno>preneurotini tip (neurotino introvertan, previe savesti= rtveno jagnje HOJ=hladno demokratino HOS=zapostavljajue >prekriminalni tip, visok P faktor, premalo savesti HZJ=autokratsko HZS= disharmonino U koli najvie brige: preneurotini i prekriminalni tip, u oba sluaja vaspitanje je slabo Produkt 4. tipa vaspitanja >(T-Z-S, protektivno vaspitanje), stvara uslov za razvoj I-L linosti=rtveno jagnje, u vrtiu i u poetku kolovanja nema puno problema>atmosfera je zatiujua i popustljivija. Kasnije: druga deca ih zadirkuju jer su plaljiva, tuakaju se, nesnalaljiva su, plaljiva>stvaraju mnoge probleme i sebi i drugima Preosetljiva, razmaena deca koja se stalno plae, to isprovocira drugu decu>previe dobro vaspitano dete 6. tip vaspitanja (H-O-S, zapostavljajue)>prekriminalni tip linosti, roditelj ne voli dete i nije odluan, zanima ga samo da ima to manje problema sa detetom. Detetu frustrirana potreba za ljubavlju>agresija, nije inhibirana, ne koi ga ni savest. Dete je bezoseajno, neodgovorno agresivno, slaba je unutranja kontrola. kola na njih slabo deluje. Nemaju neke uroene specifinosti: nisu fiziki slabiji, nemaju telesne mane, samopouzdani su, zapovedaju, kre pravila, zadirkuju druge U prvom sluaju dete pati zbog drugih, u drugom ostala deca zbog takvog deteta Utvrivanje vaspitnih stavova: dvojako ispitati roditelje ili utvrditi percepciju vaspitnih postupaka roditelja od strane dece Verovatno bolje skale nego upitnici (stavovi se mere skalama) Nalazi nekih naih istraivanja: Razvoj ekstroverzije, kreativnost, usamljenost Dimenzija T-H: hladna majka>N; hladan otac>P P-O (popustlj-ogran.).: E-I O-Z (otv.-zatv.): E-I i P (+ N i L skala) J-S (jako-slabo): E-I i P

Pedagoke implikacije modela linosti (Sinia Suboti)

Ukratko o modelima Ajzenkov PEN model (Eysenck PEN Model): Ekstraverzija (skr. E od eng. Extraversion) Neuroticizam (skr. N od eng. Neuroticism) Psihoticizam (skr. P od eng. Psychoticism) Petofaktorski model; Velikih pet (eng. Five-Factor Model; Big Five): Ekstraverzija (skr. E od eng. Extraversion) Neuroticizam (nasuprot Emocionalnoj stabilnosti) (skr. N od eng. Neuroticism) Prijatnost, ili Saradljivost (skr. A od eng. Agreeableness) Savjesnost (skr. C od eng. Conscientiousness) Otvorenost (ka iskustvu), ili Intelekt, ili Kultura (skr. O od eng. Openness to Experience) Jesu li Petofaktorski model i Velikih pet sinonimi? Zakerman-Kalmanov alternativni potofaktorski model: Impulsivno traenje senzacija (eng. Impulsive Sensation Seeking) Agresivnost-hostilitet (eng. Aggression-Hostility) Aktivitet (eng. Activity) Socijabilnost (eng. Sociability) Neuroticizam-anksioznost (eng. Neuroticism-Anxiety) Drugi modeli? Cattellov 16PF Tellegenov MPQ...

Modaliteti izuavanja Razlozi bavljenja osobinama linosti sa aspekta pedagoke psihologije? Obrazovna i vaspitna funkcija kolstva Budue profesionalno usmjeravanje i selekcija Inteligencija objanjava znaajan procenat varijanse kolskog postignua, ali mnogo vei procenat ostaje neobjanjen... Najee sfere izuavanja: Osobine linosti & inteligencija Osobine linosti i kolsko postignue (i adaptacija) uenika Efekti osobina linosti nastavnika Interakcija nastavnik uenik

Osobine linosti i inteligencija Osobine linosti (velikih pet) objanjavaju 9-17% varijanse inteligencije (Moutafi, Furnham, & Paltiel, 2005) Otvorenost: uglavnom niske pozitivne korelacije sa optom int; vea veza sa verbalnom i kristalizovanom int; marginalne ili nikakve veze sa fluidnom int.

Ekstraverzija: osobe vie na E bolje na kratkim i zadacima brzine (uslovi umjerenog i vieg pobuenja); osobe vie na I bolje u uslovima niskog pobuenja; negativna veza E sa inteligencijom? Neuroticizam: uglavnom nie negativne korelacije sa int; veza je posredovana anksioznou (N je, dakle, prije u vezi sa niim performansama u testnim okolnostima, nego int. per se). Savjesnost: u negativnoj vezi sa int. posebno fluidnoj; kompenzatorska funkcija osobe sa niom int. moraju da razviju viu savjesnost radi uspjenog obavljanja zadataka; osobe sa viom int. koriste upravo int. za obavljanje zadataka, pa im ne treba toliko organizacije i truda, stoga se savjesnost ne razvija u tolikoj mjeri; implicira se inteligencija > savjesnost kauzalitet; osoba nije inteligentnija zbog toga to je manje savjesna, nego je manje savjesna zbog toga to je inteligentnija. Prijatnost: nije znaajno povezana sa int.

Osobine linosti i kolsko postignue Rezultati starijih studija: na mlaim uzrastima nizak N i visoka E u vezi su sa boljim kolskim postignuem; na kasnijim uzrastima, naroito kada je visoko obrazovanje u pitanju, situacija u pogledu E se mijenja, te je nia E (tj. vea I) prediktor uspjeha; ekstravertnije osobe bolje su u usmenim, a introvertnije u pismenim zadacima. Problem mjerenja osobina linosti na mlaim uzrastima Prolongiranje gratifikacije Kritike: Izostanak kontrole i sistematinosti Problem generalizacije Simplicitan pristup osobine linosti postignue nasuprot osobine linosti medijatori postignue ili varijabla X osobine linosti kao metijatori postignue (ili sloenije) Ajzenk meu prvima prepoznaje vanost ovakvog pristupa ZADATAK: Razgovor na temu osobina linosti iz medijatorskog ugla posmatranja! ta sve mogu biti medijatori? Inteligencija Neuro-fiziologija & pobuenjeNpr. Ajzenkova teorija optimalne stimulacije, ili Zakermanova modifikacija MotivacijaSavjesnost i otvorenost u vezi su sa intrinzikom motivacijom, a ekstraverzija sa ekstrinzikom motivacijom.Savjesnost i intrinzika motivacija kao medijatori. KontekstPrelazak iz jedne kole (ili nivoa obrazovanja) u drugu;Neki nalazi iz SAD (Elizabeth & William, 2003) ukazuju da su prijatnost i otvorenost iz perioda osnovne kole, prediktori postignua u srednjoj koli.Fiziki kontekst Velikih pet:1. Otvorenost - esto korelira sa raznovrsnim mjerama kolskog postignua, ali najvie sa verbalnim.Otvorenost i kreativnostU vezi je sa pozitivnim stavovima ka uenju, ali ne i navikama.Efekti na postignue esto su posredovani kristalizovanom inteligencijom.Kreativnost i imaginativnost u vezi sa O mogu biti i kontra-produktivni u konvergentnim i zadacima reprodukcije.Uenicima sa visokim O nekada treba pomo oko motivisanja za usvajanje dosadnih zadataka, a onima sa niskim O oko kreativnih. 2. Savjesnost - Jedan je od najeih prediktora postignua na svim akademskim nivoima.Negativna korelacija sa inteligencijom? Visoka savjesnost & inteligencija dobitna kombinacija!Savjesnost i motivacijaUenici sa niskom savjesnou imaju problem oko odravanja interesa i radnih navika. 3. Neuroticizam - Istraivanja sugeriu negativnu vezu sa postignuem, ili izostanak bilo kakvih veza.Samokontrola i fokusirana motivacija mogu da kompenzuju negativne efekte visokog N.Visoki N uenici trebaju pomo oko menadmenta distresa.4. Ekstraverzija - Ve pomenuto: via E na mlaim, nia E na starijim uzrastima u vezi sa kolskim postignuem.Razlike u organizaciji niih i viih instanci obrazovanja.Tendencija introvertnijih osoba ka izbjegavanju intenzivne socijalizacije.Razlike u procesiranju informacija i odravanju panje.5. Prijatnost - Uglavnom izostaju veze sa akademskim postignuem.Meutim, u vezi je sa boljom socijalnom adaptacijom, to je od vanosti u prelaznim periodima (ve pomenuto).Vana u kolskim sredinama koje potenciraju disciplinu, poput gimnazija: Matei, Rui i Matei (2009, Hrvatska) savjesnost i srdanost (sub-dimenzija prijatnosti); Arambai (2010, Republika Srpska): nakon inteligencije, otvorenost i prijatnost najbolji prediktori kolskog postignua. Vanost integrativnog posmatranja linosti Vanost uzimanja u obzir i sub-dimenzija, a ne samo irih dimenzija linosti Osobine linosti u interakciji Razvoj linosti

Osobine nastavnika Uticaj nastavnikih personolokih karakteristika na razrednu klimu. Neuroticizam i izgaranje na radnom mjestu Koje osobine se najee pripisuju tzv. dobrim nastavnicima? Iz perspektive uenika: nastavnika prijatnost imi i Sori (2004, Hrvatska): Prijatnost nastavnika je negativan prediktor visokih kriterijuma u ocjenjivanju. Tj. nastavnici s visokim kriterijumima su manje prijatni, otvoreno izraavaju svoje visoke zahtjeve i ne osjeaju saaljenje prema uenicima koje te kriterijume ne ispunjavaju i ne dvoume se kada ih kanjavaju loim ocjenama. Dalje: Emocionalna nestabilnost (vii neuroticizam) kod prosvjetnih radnika korelira sa pozitivnim stavovima prema ocjenjivanju. Tj. objanjavaju autori, mogue je da se emocionalno nestabilniji nastavnici, pridavanjem vanosti samoj aktivnosti ocjenjivanja, pomalo brane od svoje nesigurnosti i na taj nain izlaze na kraj sa svojim esto promjenjivim raspoloenjem. Tema za razmiljanje: neurotiniji nastavnici pridaju veu vanost ocjenama; ene, u prosjeku, imaju neto vii neuroticizam; nastavnice su, u prosjeku, stroije prilikom ocjenjivanja uenika nego uenica (dok su nastavnici mukog pola neto nepristrasniji u ocjenjivanju).

Osobine nastavnika - interakcija Postoji li idealan sklop osobina nastavnika? U vezi sa prethodnim, direktno se namee pitanje interakcije nastavnik uenik i komplementarnosti njihovih linosti. Interpersonalna paradigma: Afilijacija (vai princip korespondencije) Dominacija (vai princip reciprociteta) Implikacije i diskusija

36