Prof. Dr Boris Krev 2.5. OSNIVANJE VOJNE GRANICE - KRAJINE Nakon Mohake bitke (29. avgusta 1526.) Otomanska imperija se nalazila na vrhuncu moi. Meutim, iako pobednik, Turska je bila u dosta nezavidnoj poziciji. Na jednoj strani stalno ratovanje ju je permanentno slabilo, dok je na drugoj trebalo novoosvojene zemlje naseljavati i vojno obezbeivati - a ona sama to nije mogla. Jedan deo tih obaveza nuno su morali podneti njeni inoverni podanici, kojima je za ispunjenje tih dunosti trebalo istisnuti iz svesti injenicu da predstavljaju porobljene narode i dati im privilegovan poloaj. Prevladava miljenje da su se balkanski Vlasi (posebno Srbi) u ovakvim turskim razmiljanjima uinili kao najpogodniji, ne samo zbog postojeeg izmatikog raskola izmeu njihovog i zapadnog hrianstva i prozelitskog odnosa katolike crkve prema pravoslavnima, nego pre svega zbog injenice da je upravo u tom trenutku dunost velikog vezira obavljao Mehmed Sokolovi (1505-1579) - zastupnik srpskih interesa i pobornik integracije Srba u institucije turske drave. Srbe je trebalo pridobiti jednim velikim politikim aranmanom kakav je bio obnova Peke patrijarije (1557), ali i drugim sitnijim ustupcima i povlasticama koje bi oni uivali za razliku od ostalih podanika. Tako se Srbi, u korpusu ostalog vlakog naroda, postepeno izdvajaju i doseljavaju na zapadne granice carstva gde se oslobaaju kmetskih obaveza, dok na nivou lokalne uprave imaju pravo birati svoje stareine (ba-kneeve). Njihove separatne privilegije distanciraju ih od ostalog stanovnitva, to dovodi do poveanja broja srpske populacije na prostorima gde god je tursko oruje prodrlo. Srbi u velikom broju stupaju u tursku vojsku kao peaci martolozi (Rasciani sive martoloz), tako da ubrzo ine glavninu u njihovim pograninim formacijama.1 Postoje razliiti podaci o njihovim povlasticama imaju platu ako su na konju... a katkad umesto plate u novcu dobivaju timar... osloboeni su od daa, ne daju ljude na galije, ali moraju da dre strae i u bezbednosti kraj. Od 1538. odlukom sultana Sulejmana I (1495-1566) svi naseljeni Vlasi plaaju po domu jednu forintu, dok im 1551. Mehmed Sokolovi dozvoljava da uivaju zauzeto zemljite i obeava im zatitu od svake nepravde. Tako je veliki deo Slavonije i June Ugarske uao u sastav Otomanske imperije koju su oni pretvorili u svojevrsnu vojnu krajinu - Serhat. Meutim, izmeu turskih vlasti i doseljenog vlakog stanovnitva nisu postojili kauzalni odnos, odnosno sistem u kom jedna strana zahteva odreena prava, a druga ih uslovljava ispunjenjem odreenih obaveza, nego su izdiktirana i prava i obaveze od samo jedne stane. S tim u vezi martolozi nisu nikad ni pomiljali da naseljena podruja urede kao zasebne autonomne oblasti. Polakomljeno na turske ustupke Vlasima, i stanovnitvo koje je ivelo u okviru Ugarskohrvatske kraljevine donosi odluke o predaji svojih mesta turskoj vojsci, tako da su zahvaljujui svojim obeanjima, Turci gotovo bez borbe zauzeli veinu naselja u ovom delu austrijske carevine.2 Od 1577. plaale su takve vlake organizacije svojim spahijama u Donjoj Slavoniji tzv. Maloj Vlakoj (Poeki i Sremski sandak) samo dva groa po domu, a od 1581. (na osnovu1

2

Kako navodi venecijanski putopisac Antonio Pigafetta (1491-1562) u svojim belekama srpski jezik znaju gotovo svi Turci, a osobito vojnici, pretpostavlja se da su glavninu vojnih snaga u turskoj vojsci inili Srbi. Kako bi zaustavili i spreili dalje komadanje svojih poseda, ugarsko-hrvatsko plemstvo raspisuje nagrade koje dodeljuje za ubijenog martoloza iznos od 1 forinte (isti iznos davao se i za ubijenog vuka), a za zarobljenog iznos od 3 forinte (to je odgovaralo protivvrednosti jedne uhranjene svinje ili kamenu soli).

1

deftera Poekog sandak-bega) po etiri i jedan za Portu (tzv. filuriju ili vlaki dukat), dok su tereti stanovnitva koje se nije ukljuilo u turski sistem bili znatno vei. * Na suprotnoj strani, posle Mohake bitke u kojoj je poginuo kralj Ludovik/Lajos II Jagelonac (1506-1526), dolazi do borbe za ugarsko-hrvatski i eki presto, a pretedenti su Ferdinand I Habsburki (1503-1564) i Jano Zapolja (1487-1540). eka vlastela je ubrzo, oktobra 1526, u Pragu izabrala Ferdinanda za svog novog kralja. Narednog meseca, maarsko plemstvo je u Budimu velikom veinom izabralo Zapolju za kralja Ugarske, to isto ine i Ferdinandove pristalice kruniui ga istom titulom u Pounu. Meutim, samo je Zapolja imao krunu Sv. Itvana - to ga je inilo legitimnim vladarem, dok se to za Ferdinanda ne bi moglo rei. Zato je trebalo pridobiti hrvatsko plemstvo, jer je titula ugarskog kralja imala dvojni karakter i odnosila se i na hrvatske zemlje. Na saboru u Cetingradu odranom 1. januara 1527. hrvatski velikai su doneli odluku o uslovima pod kojim e priznati Ferdinanda za hrvatskog kralja.3 Ali, stvar oko izbora se dodatno komplikuje, kada nakon nekoliko dana od cetingradskog sabora, deo hrvatskih velikaa na elu sa Krstom Frankopanom (1482-1527) na saboru u Dubravi kraj azme donosi odluku o izboru Janoa Zapolje za hrvatskog kralja. Tako je zapoeo graanski rat na prostoru Hrvatske, Slavonije i Ugarske, koji e trajati sve do Zapoljine smrti. Izbor Ferdinanda u Cetingradu imao je veliki znaaj za dalji tok istorije. U delu Hrvatske koja je priznala vlast Habsburke dinastije (tzv. ostaci ostataka ili reliquiae reliquiarum), otpoeo je proces pretvaranja tog prostora u vri odbrambeni bedem hrianstva confinia antemurale Christiniatatis, ili jednostavno formirana je Vojna granica Krajina (Militer Grnze Kraine). Tako je stvorena nova politika karta ovog dela Evrope koja se bezmalo nee menjati vie od tri veka (sve do 1881. godine, kada e na osnovu odluke maarskog sabora Vojna granica Krajina biti definitivno ukinuta).4

3

4

Obaveze vladara date u Krunidbenoj zavjetnici sadre etiri take koje se mogu smatrati osnovom za formiranje Vojne granice - Krajine: 1. Kralj e za obranu svoje Kraljevine Hrvatske drati u istoj kraljevini jednu hiljadu konjanika s mesenom platom od tri dukata za svakog konjanika i dve stotine peaka, i to tako da e te peake i dve stotine konjanika slobodno voditi vrhovni kapetan njegova kraljevskog velianstva ili ko drugi, kome to njegovo velianstvo naloi, niti e se tome moi reeni stalei i redovi ili ko drugi opirati; a ostalih osamsto konjanika podeliti e se meu reene stalee i redove prema asnom i dolinom stanju svakoga od njih. Ako pak njegovo velianstvo naredi da se ti konjanici izvedu izvan kraljevine, duni e biti samo prvi mesec sluiti takoer za platu od tri dukata, a kad taj mesec mine, dobijae onoliko plate koliko i drugi njima slini konjanici. 2. Njegovo velianstvo e drati na mei vojvodine Kranjske prema Hrvatskoj primeren broj vojnika. 3. Njegovo velianstvo e gradove i tvrave u ovoj kraljevini pregledati i svim potrebnim ih opskrbiti. 4. Uveravamo iste stalee i redove da e njegovo kraljevsko velianstvo svekolike njihove privilegije, prava, slobode i zakone, Kraljevini Hrvatskoj i njezinim prebivaocima i iteljima od prethodnih vladara nekad dane i podeljene, zajedno s njihovim starim hvale vrednim obiajima nepovreeno uzdrati i potvrditi, niti e za svog ivota iste stalee i redove bez odbrane ostaviti, nego e njih i slavnu tu kraljevinu uvek, to bolje bude mogue, braniti i tititi, kako dolikuje najveem i najboljem vladaru. Pored de facto zapoetog procesa stvaranja Vojne granice, odluke Cetingradskog sabora bile su i u funkciji jaanja samostalnog poloaja Hrvatske unutar Ugarsko-hrvatskog kraljevstva. Prvi put je hrvatski sabor, premda ne sasvim jedinstven, doneo odluku suprotnu od ugarskog sabora. Smatra se da je ovim inom hrvatsko plemstvo pokazalo da vodi rauna o hrvatskom suverenitetu i integritetu unutar zemalja krune Sv. Itvana. Zapravo, Hrvatska je svoj dualni status koji imala sa Ugarskom, u novonastalim okolnostima zamenila personalnom unijom sa Austrijom, koja e vremenom prerasti u realnu uniju.

2

Militer Grnze Kraine (1527-1881) Obaveze iznete u Krunidbenoj zavjetnici zasnivale su se na pretpostavci da e ih sve ugovorne strane moi blagovremeno izvravati, odnosno da e po 200 konjanika i peaka finansirati beki dvor, a 800 konjanika hrvatsko plemstvo. Meutim, kraljeve blagajne su postajale hronino prazne, dok je vlastela sa svojih opustelih imanja sve vie bila bez prihoda. Ostavi bez sredstava, hrvatsko plemstvo je moralo predati pogranine gradove na upravu austrijskim vojnim vlastima. Tako nastaju zasebne kapetanije u Hrvatskoj krajini (Senjska, Ogulinska i Hrastovika) i u Slavonskoj krajini (Koprivnika, Krievaka i Ivanika). Od 1568. ove krajine imaju samostalnu vojnu upravu, koja e dovesti do stvaranje Karlovakog i Varadinskog generalata. S obzirom da je kraljevoj blagajni pretio bankrot, Be proglaava svojevrsni moratorijum na dospele obaveze prema hrvatskom plemstvu i krajikoj vojsci, koja se u cilju tednje rasputa preko zime. Ali kako su dubioze postajale sve vee i vee, vojnici pribegavaju samonaplati pljakajui okolno stanovnitvo, a neretko se odluuju i na kolektivno dezerterstvo. Ovu situaciju koriste turske haramije, koje pustoe pogranina mesta i utvrenja, koja nakon toga naseljavaju vlakim stanovnitvom predvoenim martolozima. Tako se vlaka populacija sine cure nala izmeu tri vatre kao turski kolonisti kojima je obeana nagrada za vernost i kao protagonisti graanskog rata za naslee krune Sv. Itvana (jer im podjednako prilaze oba pretedenta, pokuavajui ih pridobiti obeanjima i novcem). Na kraju su doseljeni Vlasi poeli izmeu sebe ratovati za razliite strane u sukobu - ne iz ubeenje nego iz interesa, u prvom redu za novac i povlastice, drei se principa ko da vie.5 Za neto vie od jedne decenije od Mohake bitke, predeo izmeu Save i Drave bio je gotovo opusteo. Krajevi izmeu Kupe i Korane oznaavani su kao desertum primum, a oni od Ilove do Krievaca i Koprivnice kao desertum secundum.6 Iz tih razloga Habsburzi poinju planirati svojevrsnu kolonozaciju stanovnitva koje bi bilo voljno da brani dravu, a kao nagradu za to bi dobilo naputenu zemlju (u obliku lena) da je obrauje. Raunalo se da bi se na taj nain pojaala ne samo odbrambena, nego i ekonomska snaga zemlje. Izmeu turskog i austrijskog dela Slavonije nije bilo utvrene granice, tako da su brojna mesta zbog statusa niija zemlja ostala naputena. urevac je bio poslednja austrijska, a Virovitica turska tvrava, to je pretvorilo sredini deo Slavonije od Drave do Save u prostor koji5

6

Kako bi omeli dalje naseljavanje vlakog stanovnitva u Slavoniju od strane Turaka, austrijski oficiri koriste prebegle Srbe da vre upade u Malu Vlaku i pale sela. Isto to ine i Turci, angaujui martoloze da vre napade na sela u austrijskom delu Slavonije. Prema podacima s kraja XVI veka na ovom prostoru bilo je oko 3000 poreskih domova.

3

nije bio u niijoj nadlenosti i na kom ne vae nikakva pravila. Na naputene predele slavonske ravnice ubrzo se naseljavaju Vlasi iz njenog turskog dela i poinju stupati u vezu sa svojim sunarodnicima na drugoj strani, kao i sa austrijskim vojnim komandama nudei im svoje usluge.7 A situacija u Maloj Vlakoj mogla bi se poistovetiti sa potpunom anarhijom. Zavedeni obeanjima i sa jedne i sa druge strane, seljaci odbijaju plaati bilo kakve dabine, nikoga ne priznaju za gospodare, svuda se uju samo ubistva, a nema suda ni sudije poto caruju kolac, ma i puka. este pobune vlakog stanovnitva, koji neretko ubija i sopstvene stareine, a kamo li komorske i spahijske slubenike trebalo je nekako primiriti konkretnim povlasticama koje bi iskljuivale nadlenost ne samo civilnih, nego i vojnih vlasti, jer, kako su se oni izjasnili - nemaju nita protiv cara, ali ne ele nikakvu drugu vlast nad sobom. Nadvojvoda Ferdinand I obeao je 1538. upravo pristiglim Vlasima u umberak, Kranjsku i tajersku, da mogu bez ikakvih poreza dvadeset godina uivati zemlju, imati pravo na besplatno sledovanje soli i slobodno se baviti stoarstvom, a ukoliko se stave pod njegovu zastavu u borbi sa Turcima - od otete pokretne imovine mogu zadrati 2/3, dok bi 1/3 pripala carskoj blagajni koja e taj novac upotrebiti za otkup zarobljenih Vlaha i za nagraivanje onih koji se budu isticali u vojnoj slubi. Meutim, nenaviknuti na komandu, nakon dve godine boravka u Kranjskoj i tajerskoj, Vlasi donose odluku o povratku na niiju zemlju. Do polovine XVI veka na prostoru severne Slavonije bilo je naseljeno oko 900 Vlaha pod orujem (sa porodicama) predvoenih svojim vojvodama, to pretpostavlja da je ve tada na tom prostoru broj vlake populacije iznosio izmeu etiri i pet hiljada. Poetkom sedamdesetih godina XVI veka beki dvor donosi odluku da se pitanju preseljenja Vlaha pokloni vea panja, jer je redovne - plaene vojske bilo sve manje, a i kad bi se ona organizovala postajala bi isuvie skupa po dravnu blagajnu. Tako dolazi do seobe veinom Srba iz Male Vlake (Parva Valachia), koje su u poetku bile individualne i sporadine, a kasnije kolektivne i organizovane uz pomo vojnih vlasti i hrvatskog plemstva. O svim prelascima morao je biti informisan Ratni savet u Gracu, koji je odreivao i zemljite na kojem e se useljenici nastaniti. U cilju brih donoenja odluka za sedita novih vojnih oblasti osnovani su 1579. Karlovaki i 1595. Varadinski generalat (koji su bili nadleni za Hrvatsku i Slavonsku krajinu). Nekako istovremeno s ovim aktivnostima otpoeo je i tzv. Dugi rat (1593-1606) izmeu Austrije i Turske, u toku koga je izvreno najvee preseljenje vlakog stanovnitva iz turskog u austrijski deo Slavonije. Presudan uticaj na to imala je bitka kod Siska (1594), koja je oznaila poetak kraja turske prevlasti i s kojom se vera u oporavak hrianske Evrope bila ponovo vratila. Nakon toga predznaci rasula Otomanske imperije postajali su sve izvesniji, a te slabosti uoilo je i vlako stanovnitvo koje je do tada relativno dobro ivelo u turskoj okupacionoj zoni. Na brojnost migranata uticala je i odluka pravoslavnog episkopa Vasilija da pree na austrijsku stranu 1595. godine, dok je dve godine kasnije nadvojvoda Ferdinand II (1578-1637) izdao zatitno pismo za slavonske Vlahe, kojim je garantovao osloboenje od svih nameta, rabota i slinih tereta. Nakon toga, do kraja 1599. na prostoru Koprivnike, Krievake i Ivanike kapetanije uselilo se oko 3500 stanovnika vlakog porekla. Upadi austrijske vojske na tursku teritoriju nastavljaju se i tokom narednih godina - sve do 1606. kada je zakljuen mir u itvi (kod Komorana), kojim je uspostavljen status quo. Prilikom svakog napada krajinika, dolazi do paljenja martolokih sela, tako da se nakon izvedenih akcija sa vojskom povlai i izbeglo stanovnitvo koje se naseljava du Vojne granice. Vlasi konano zapoinju mirnije iveti, jer im austrijske vlasti upravnom kolonizacijom omoguuju izvesna stalna7

Od druge polovine XVI veka slavonski Srbi se najee nazivaju pribezi ili predavci, a od poetka XVII veka Vlasi.

4

prava pre svega kneinsku samoupravu, koja nije bila reciprocitet vojne obaveze. Otuda vojna adminstracija u krajikim kapetanijama ovo stanovnitvo poinjene nazivati freie Ratzen. Vlake pridolice, svesne svoga privilegovanog poloaja, od samog poetka nisu bile prihvaene od strane hrvatskog i maarskog feudalnog plemstva, koje je insistiralo na njihovom ukmeivanju i izjednaavanju u obavezama sa ostalim seoskim stanovnitvom. Otpor vlastelina nije bio uslovljen samo uskraivanjem feudalne rente, nego i zbog oseaja da e Be iskoristiti doseljavanje Vlaha za promenu svojinskih odnosa nad zemljom.8 To potvruju i kasnije odluke hrvatskog i ugarskog sabora kojima svi doseljenici (Rusi, Vlasi i Srbi) moraju plaati plemstvu desetak - bez razlike da li imaju zemlju, kuu ili samo pokretnu imovinu. Maarska Dijeta je na osnovu tzv. Werbczijevog tripartituma donela 1587. godine odluku o raseljavanju Vlaha naseljenih izmeu Balatona i Somogyvra, koji se od 1603. poinju takoe useljavati u Slavoniju. U nastalim okolnostima, nove pridolice dolaze u sve otrije sukobe s ranije naseljenim Vlasima, jer se sve tee dolazi do slobodnog zemljita, a i radna mesta koja bi im obezbedila sigurnu platu ve odavno su bila popunjena.9 Prinueni na alternativna reenja, novopridoli Vlasi pokuavaju da putem mita i korupcije obezbede svoju egzistenciju. Tako su poeli da daruju vojne zapovednike - dajui im vei deo ratnog plena, pa ak i deo prinosa sa zemlje, a neretko i deo zarade ukoliko bi bili primljeni u redovnu vojnu slubu. Kako se darivanje pretvorilo u obiaj, visoki oficiri po kapetanijama nastojali su da sve kasnije pridole Vlahe podvrgnu izravno svom zapovednitvu, stvarajui na taj nain svojevrsne paravojne formacije. Zbog toga je neretko dolazilo i do estokih sukoba izmeu samih vojnih dunosnika. Kako bi malo primirili situaciju, hrvatski sabor donosi 1604. godine zakonski lanak XIV kojim se vlako stanovnitvo naseljeno na imanjima Zrinjskih i zagrebake biskupije oslobaa plaanja desetka, a moe koristiti bez naknade ume, panjake i vode. Osim toga, useljenici u Gomirju dobijaju od Zrinjskih besplatno barut, dok im nadvojvoda Ferdinand II uredbom iz 1605. dozvoljava slobodnu trgovinu osloboenu carine i drumarine na potezu od Rijeke do Zagreba. Meutim, pokazalo se da su svi ustupci i pokuaji kompromisnog reenja bili uzaludni. Sabor je u nekoliko navrata otro osudio ponaanje vojnih zapovednika i krajinika, dok je pounska dijeta zakonskim lankom XXXIII iz 1618. optuila iste za obesno ponaenje, zloine i priinjenu tetu, zabranivi kapetanima da se meaju u nadlenosti zemljinih gospodara i slobodnih gradova. Kako se i dalje nastavilo sa vandalizmima izmeu samih doseljenika i njihovih zapovednika, Be donosi 1620. godine odluku da se vlaka populacija naseljena u Krajini izuzme iz jurisdikcije vojnih vlasti i stavi pod nadzor civilnih. Ova odluka saoptena je krajinicima na zboru u Rovitu, jula 1623. na koju su oni burno reagovali, zaklinjui se da e prestati obraivati dodeljenu zemlju i radije izginuti i vratiti se nazad Turcima, nego se podvrgnuti vlasti hrvatskog plemstva. Uvidevi da se problem vlakog stanovnitva ne moe lako reiti, vlada u Beu donosi odluku krajem 1624. o formiranju tzv. Vlake komisije iji je zadatak bio da pokua da izbalansira odnose izmeu hrvatskog plemstva i krajinika. Posebnim zatitnim pismom od 15. novembra 1627. Ferdinand II u funkciji ugarskog kralja dozvoljava Vlasima da slobodno uivaju zemlju koja je po kaducitetnom pravu10 u vlasnitvu orszag-a odnosno drave krune Svetog Itvana. Ukoliko pak borave na imanjima na koja vlastela polau nasledno pravo (ius heredium),8

9

Re je o patentu nadvojvode Ferdinanda II (Patent Buch), prema kom bi zemlja koja je bila naputena vie od etrdeset godina mogla ui u posed drugog lica pod uslovom da to lice vri vojnu slubu. Broj neplaenih krajinika daleko je prevazilazio broj plaenih, a njih je prema platnim spiskovima za 1630. bilo u Koprivnikoj i Ivanikoj kapetaniji po 100 (od 500 i 300 koliko su ove kapitanije brojale vojnika) , dok ih je u Krievakoj kapetaniji bilo samo 7.

5

vlastelinu e se dodeliti u zamenu drugo zemljite. No, i ova odluka je protumaena kao pokuaj ukmeivanja, odnosno vezivanja krajinika za zemlju i na taj nain nametanja feudalnih obaveza. Talas nezadovoljstva se ponovo preneo du itave Vojne granice. Vojni zapovednici su tada u nekoliko navrata upozorili dvor da ukoliko se dogodi da se Vlasi vrate u turski deo Slavonije, da e granica ostati otvorena, a zemlja zaputena, odnosno da e i vojna i privredna snaga carevine biti znatno oslabljena i ugroena. Kako su dravni interesi bili jai od stalekih, na novosazvanom saboru u Rovitu u leto 1628. godine kojem je prisustvovalo i oko 3400 Vlaha (uglavnom Srba) pod punom ratnom opremom (to bi se moglo tumaiti spremnih na pobunu u sluaju neispunjenja uslova), obeano im je da e ostati pod vojnom upravom i da e dobiti pravila u obliku statuta ime bi se regulisao njihov pravni poloaj. Hrvatski sabor je pokuao jo jednom naredne godine reiti tzv. vlako pitanje donoenjem posebnog zakona kojim bi se pravno reio poloaj novopridolog stanovnitva ukljuivanjem istog u okvire Hrvatskog kraljevstva (pod jurisdikciju bana i sabora), ali bez uspeha. Nakon toga je Austrijska dvorska kancelarija u svom izvetaju caru od 30. septembra 1630. naglasila veliki vojni znaaj vlakog stanovnitva nastanjenog izmeu Save i Drave, iji je broj za poslednjih trideset godina toliko porastao da su oni postali vrst bedem Vojne krajine protiv Turaka. Na osnovu tog zakljuka, car Ferdinand II je 5. oktobra 1630. doneo Vlaki zakon (Statuta Valachorum) koji je vaio za Varadinski generalat, odnosno za Koprivniku, Krievaku i Ivaniku kapetaniju.11 2.6. STATUTA VALACHORUM MI FERDINAND II, MILOU BOJOM IZABRANI I UVEK UZVIENI CAR RIMLJANA I KRALJ NEMAKE, MAARSKE, EKE, DALMACIJE, HRVATSKE, SLAVONIJE, NADVOJVODA AUSTRIJE, VOJVODA BURGUNDIJE, BRABANTA, TAJERSKE, KORUKE, KRANJSKE, MARKGROF MORAVSKE, VOJVODA LUKSEMBURGA, GORNJE I DONJE LESKE, WRTEMBERGA, KNEZ VAPSKE, GROF HABSBURGA, TIROLA, KYBURGA I GORICE, ZEMALJSKI GROF ALZASA, ITD... Sadraj ove isprave dajemo na znanje svima onima na koje se ona odnosi. Otkako neizrecivom milou Svevinjega Boga uzdignuti na Nae najuzvienije Velianstvo upravljamo kormilom drave, nita nam nije pree niti drae nego da Nae brine napore upravimo osobito na ono to bi moglo pridoneti irenju i jaanju hrianstva te na svaki nain biti probitano svim zemljama i narodima koji se pokoravaju vlasti Nae milosti i ezla. Upravo zato, itavo podruje Vlaha koji su se na temelju doputenja i milosti Naih prethodnika - blaenih Rudolfa II i Matije, rimskih careva i kraljeva Ugarske, doselili i ve trideset godina imaju prebivalite u krajevima Naega Kraljevstva Slavonije, i Mi ih obdarujemo posebnom Naom i Naih zakonitih naslednika kraljeva Ugarske Poveljom o zatiti i upravi, usled daljnje brige Nae za korist, spokojstvo, sigurnost i odranje kako samih Vlaha, tako i itave hrianske domovine, elei takoer da ona bude od koristi i ostalima koji su podloni Naoj dobronamernoj upravi. Mi smo milostivo smatrali da oblasti Vlaha koji borave izmeu Save i Drave, sledstveno sadanjem stanju stvari i prilika, treba odrediti, propisati i dodeliti sledee lanke Zakona i Statuta, po kojima e oni od sada iveti i ravnati se, kako bi Nai posedi jo vie i snanije bili utvreni i zatieni od Turaka - najljuih10

Hereditas caducus imovina (zemljite) bez naslednika, koje uslod toga postaje dravna svojina. 11 Statuta Valachorum su ubrzo poela da se primenjuju i na prostoru Karlovakog generalata. Takoe su vaili za sve konfesije, bez obzira kojoj je veri pripadao stanovnik Vojne krajine.

6

neprijatelja hrianskoga imena. Budu li ih se oni pridravali kako u miru, tako i u ratu - jednako izvrsnom i vernom vojnikom slubom i junatvom, ponajvie mogu, pored porasta pravde i stege, obezbediti milost i blagoslov Svevinjega i spasonosno ouvati ispravan nain ivota prema valjanim hrianskim pravilima. O ZASTUPANJU I VLASTI lan 1 Svako selo Vlaha koje se nalazi izmeu reka Save i Drave, neka ima svoga sudiju ili kneza, oveka, dakako, kadra i podesna za obavljanje slube te vrste. Njega neka u mesecu aprilu izabere optina njegova sela na godinu dana, a o izboru neka se obavesti nadlena kapetanija. lan 2 Kako itava zajednica Vlaha boravi na podruju triju vrhovnih kapetanija - krievake, koprivnike i ivanike, tako neka se u svakoj kapetaniji zasebno bira i postavlja vrhovni sudija, sposoban i upuen u domovinske zakone. On neka zajedno s osmoricom izabranih prisjednika/asesora (assessor pomonik) predsedava sudovima na svome podruju (kapetaniji) i u skladu s ovim Statutima vodi istragu i presuuje u svim parnicama i sporovima. Izbor vrhovnog sudije i osmorice prisjednika neka se obavlja u maju na dan Sv. ora na nain da se svi kneevi zajedno s dvojicom ili trojicom stareina ili prisjednika iz svakoga sela sastanu na odreenome mestu u svojoj kapetaniji i onde po propisu izaberu vrhovnog sudiju i osam prisjednika za podruje svoje kapetanije. Vrhovne sudije i prisjednici tako izabrani u svakoj kapetaniji neka se predloe generalu (u Varadinskom generalatu) i on e ih u Nae ime potvrditi - ako za to ne postoje nikakve zakonske prepreke. Ako pak za to postoje neki zakonski razlozi, smesta e se dojaviti Nama. Iste vrhovne sudije neka svake godine, u vreme i na nain kako je reeno, kneevi i stareine sela slobodno uklone iz slube u svakoj kapetaniji. Ako se to bude smatralo svrsishodnim i ako to bude nalagala dobrobit i korist domovine, zadrat e se u istoj slubi i general e ih iznova potvrditi na spomenut nain. lan 3 Poinitelje krivinih dela protivnih javnome miru i napretku kao i drugih zloina kanjivih smrtnim kaznama, kneevi su duni smesta uhvatiti i izruiti vrhovnom kapetanu svoga podruja. U meuvremenu neka pak vrhovni sudija sa svojim prisjednicima smesta sprovede istragu kako bi se isti poinitelji, poto budu proglaeni krivima za takvo krivino delo i zloin, predali Ratnom veu (u Gracu). Prema ustaljenome pravnom redu, tamo neka se ne kazne novanom kaznom ili oduzimanjem dobara, ve samo telesnom kaznom, prisilnim radom ili drugim kaznama. lan 4 Krivce za lake prekraje neka kneevi zatvore u tamnicu dok se za njih prikladno ne pobrinu, odnosno dok se ne priblii rok za izricanje presude. Tada neka stanu pred sud i neka se protiv njih pokrene postupak pridravajui se onoga ega se po zakonu valja pridravati. lan 5 U dunosti knezova nee ulaziti samo to da na svome podruju tano znaju broj svih kua i porodica kao i svih mukih glava koje su starije od sedamnaest godina i da sve ove brojeve imaju popisati u katalogu, nego da vode punu brigu o njima i to da svaki stareina porodice prehranjuje u svojoj kui te iste mukarce koji su prevalili sedamnaestu godinu ivota. lan 6 Ako bi se neko, preselivi se iz Turske, hteo nastaniti u jednoj od kapetanija, nuno je da to uini prethodno obavestivi vrhovnog kapetana. Ako bi pak Vlah, koji se ve jednom zakonito nastanio u nekom mestu eleo promeniti boravite u istoj kapetaniji, dovoljno da o tome prethodno obavesti vrhovnog sudiju, prisjednike i kneza.7

lan 7 Kneevi moraju nastojati preduhitriti sve prestupe i krivina djela. Ako pak nekome od njih bude sudski dokazano da je poinio izdaju i da je saraivao s krivcima u nekom prestupu, vrhovni sudija i prisjednici e takvog kneza, kao neasnoga, smesta razreiti dunosti, te ga, osim toga, zbog samoga ina i prema njegovim posledicama, jednako kazniti zasluenom kaznom. Ako se prosudi da teina krivinog dela zasluuje smrtnu kaznu, ustupiti e sluaj Ratnome veu, a u meuvremenu zakonito postaviti na poloaj nekog drugog podesnoga kneza. lan 8 Povrh toga, kneevi e biti duni starati se da se kradljivci im pre uhvate i predaju tamniaru. Stvari otuene u krai neka se pohrane kod vrhovnog sudije da bi potom, pridravajui se onoga ega se po zakonu valja pridravati, bile vraene svojim vlasnicima. lan 9 Svi zborovi i skupovi, izuzev onih koji e se zakonito odravati radi izbora kneeva, sudija i prisjednika na gore navedeni nain, zabranjuju se uopte pod kaznom ivota. Ako bi pak koji nalagala preka potreba, neka se odri s doputenjem generala. lan 10 Prilikom stupanja na dunost sudije, prisjednici i kneevi neka se zakunu ivim Bogom, asnom Bogorodicom Devicom Marijom i svim svecima Bojim, dodajui povrh toga da e Nama i Naim naslednicima - zakonitim kraljevima Ugarske, generalu i vrhovnim kapetanima iskazivati vernost i poslunost, da e otkrivati sve to je pogubno za dravu i protivno dobrim obiajima te da e svima i svakome ko bude pred njima parniio, bez obzira o kakvoj se osobi radi, ukloniti svaku molbu, dar, naklonost, ljubav ili mrnju, i da e u svim predmetima udeliti pravdu i presuditi u skladu sa svojim ovlaenjima. Tako im pomogao Bog i svi Sveti. O SUDSKOM POSTUPKU lan 1 Svaki se sud mora odrati uz prisutnost vrhovnog sudije i osmorice prisjednika iz redova Vlaha, zakletih kako je gore spomenuto. Njima neka se povrh toga pridrui belenik, i sam pod zakletvom. Odsutnost jednoga ili pak dvojice prisjednika neka ne spreava odravanje suda, no ako ni sam vrhovni sudija ne bi mogao biti prisutan na suenju, neka na njegovom mestu predsedava prisjednik najblii po redu. lan 2 Dunost je sudija da zajedno s prisjednicima unapred utvrde sudbene dane tako da rokovi poziva i odziva na sud ne prelaze petnaest dana. Uvek neka trei poziv bude konaan. lan 3 Optuenik e se na tuiteljev zahtev pozvati na sud, a ako nije pravovaljano i zakonito pozvan, tada se nije duan ni odazvati. lan 4 Ako se optuenik koji je tri puta zaredom pozvan ne bi pojavio, neka se protiv njega pokrene postupak radi neposlunosti. Konana odluka i pravda neka idu u prilog tuitelju, a sam neposlunik neka se kazni novanom kaznom. lan 5 Prilikom poziva na sud neka se za prvi peat plati pedeset ugarskih kruna, za drugi dvostruko, a za trei trostruko. Kad se okona parnica i odredi novana kazna, neka se naplati u tri dela prva dva za sudiju i prisjednike, a trei za pobedniku stranu. lan 6 Ne doputaju se nikakvi odgodni sudski prigovori izuzev zakonskih smetnji, a to se tie ostaloga,8

postupak neka bude u svemu pojednostavljen i neka se potuje oblik redovnoog suda. Zato neka se poinjeno delo i krivica optuenika celovito razmotri i prosudi sledstveno iznesenim i dokazanim. Na kraju, odluke i presude u parnicama koje nisu posebno navedene u ovim Statutima, neka se donesu u skladu s zakonima kraljevstva. lan 7 Prilikom svedoenja nee se po slovenskom obiaju zaklinjati na duu nekog drugog, nego e svako biti ispitivan o onome to je video i svedoiti pod zakletvom. Zadatak sudije i prisjednika je da odredi iji su dokazi bolji. lan 8 Nikome se ne doputa poloiti zakletvu ukoliko se nije priestio. lan 9 Unutar deset dana od donoenja presude, doputeno je na suevu presudu uloiti albu generalu. Ako do toga ne bi dolo, po isteku neproduivih rokova presuda postaje pravomona. Onaj ko ulae albu, obavezan je unutar mesec dana zapoeti, a unutar druga dva meseca okonati albeni postupak. Ako se od navedenih rokova odstupi, smatra se da su strane u postupku odustale od albe i neka se izvri presuda. Onaj pak ko uloi albu kako ne valja, kaznie se novanom kaznom. lan 10 U sluaju da nikakve albe ne budu uloene, neka po isteku desetoga dana kneevi ili jedan od prisjednika pristupe izvrenju presude. Oni pak koji bi se odbili pokoriti izvrenju, neka se kazne onom kaznom koja im je izreena za krivino dela, a ako bi teina otpora to iziskivala, neka se poalju Ratnome veu te e se tako izvriti presuda. O POSEDOVANJU I UIVANJU DOBARA lan 1 Svako naseljeno mesto neka se omea tano odreenim granicama. lan 2 Ako bi neko s nekim pogodio kupovinu ita koje je jo uvek na polju ili neke druge pokretne imovine i kupac to moe dokazati s dva ili tri svedoka, ugovor neka bude valjan. lan 3 Ukoliko neko eli prodati, zaloiti ili na nekoj drugoj osnovi ili iz nekog drugog razloga dati drugome kuu, polje i drugo zemljite, nuno je da to uini pred knezom i dva ili tri svedoka - u protivnom ugovor neka nema snagu. lan 4 Ako neko ne moe doi na svoje zemljite nego preko polja svoga suseda, ima pravo hodati i voziti se, ali neka tedi susedovo polje koliko god moe. lan 5 Ako bi neko zaloio drugome svoju imovinu na odreeni rok, a nakon isteka toga roka ne bi isplatio dug, neka ga tada knez na zahtev verovnika opomene da otkupi zalog. Ako to ne bi uinio unutar tri meseca, neka isti knez s dvojicom ili trojicom seoskih stareina proceni zalog. Od toga iznosa neka se isplati verovniku dug zajedno s kamatama, a ostatak neka se vrati vlasniku zaloga. lan 6 Onaj ko se koristi tuom imovinom suprotno sporazumu i volji vlasnika i na njegovu tetu, duan je na temelju sudske odluke o pravednoj proceni tete nadoknaditi istu vlasniku stvari. lan 7 Testamentarne odluke neka se sastavljaju u prisustvu kneza i etvorice ili petorice verodostojnih svedoka ili u prisustvu svetenika i dvojice ili trojice isto tako verodostojnih svedoka. Ipak, uvek9

neka se dovede belenik ili dvojica drugih zakonitih svedoka umesto njega. lan 8 Premine li otac porodice bez dece, porodicom neka upravlja najstariji brat ili najblii roak zajedno s udovicom. Ako bi pak preminuli, pored udovice, ostavio za sobom i decu, na elu porodice neka bude ista udovica zajedno sa tutorima ili starateljima, te neka najmlae dete, bez obzira na pol, jednakopravno s ostalima uiva nasledstvo. lan 9 Svakome od Vlaha, kao i ostalim iteljima Kraljevstva, u skladu sa (vaeim) zakonima Kraljevstva i kraljevskim odlukama, neka bude slobodno i doputeno po volji prodavati i kupovati, uvoziti i izvoziti volove, konje, krave, ovce, koze, svinje, vino i itarice svake vrste unutar i izvan podruja svoje kapetanije. O PRIVATNIM I JAVNIM KRIVINIM DELIMA lan 1 Svaku krau stvari ija vrednost ne prelazi trideset, ili ako je kraa poinjena s provalom dvadeset ugarskih kruna, vrhovne sudije neka kazne okovima ili javnim radom. Poinitelji teih kraa neka se poalju Ratnom veu, gde se moraju kazniti telesnim, a ne novanim kaznama. lan 2 Isto tako, ako bi neko bio dva ili tri puta uzastopce uhvaen u krai, a vrednost stvari ukradenih u tim kraama prelazi etrdeset kruna, neka se i on preda Ratnome veu da ga kazni telesnom kaznom. lan 3 Ako bi neko uz primenu sile ukrao ili oteo drugome njegovu stvar, neka nadoknadi oteto s uinjenom tetom, te neka plati kaznu od etiri, ili po odluci sudije najvie deset ugarskih kruna. Ako bi pak (krau i otimainu) izvrio uz primenu sile - ne nanevi (rtvi) pri tome smrtonosne povrede, mora platiti veu novanu kaznu, ali najvie do sedamnaest kruna. Ako bi krivac bio slabijeg imovnoga stanja (i ne moe nadoknaditi tetu) neka se kazni zatvorom ili javnim radom ili drugom slinom kaznom. lan 4 Ako bi ija stoka ili ivotinje uinili tetu drugome, neka tu tetu procene susedi i neka je nadoknadi vlasnik ivotinja. U meuvremenu onaj koji je pretrpeo tetu neka slobodno zadri ivotinju koja je uinila tetu dok mu se teta ne nadoknadi. lan 5 Zadri li pak neko tue ivotinje i nakon procene i isplate tete, duan je platiti kamatu. lan 6 Ako bi neko zlonamerno izudarao ili ubio tuu stoku koja je poinila tetu, nakon nadoknade tete koju je sam pretrpio, duan je podmiri tetu vlasniku ivotinja, ali i neka se kazni zbog zlonamernosti. lan 7 Krivac u svaama i prepirkama koje za posledicu imaju prolivanje krvi, neka plati pet, ili po odluci suda i vie, no najvie osam ugarskih kruna, te ozleenome trokove i tetu, kao i dunu naknadu lekaru. Krivac pak u svai koja se okonala bez prolivanja krvi - samo sa znakovima modrica zadobijenih udarcima, neka plati polovinu ili celu ugarsku krunu, odnosno najvie etiri krune. Takoe, i ona lica koja prue povod za takve svae i prepirke, neka plate polovinu jedne, odnosno najvie tri ugarske krune. Ipak, kao i u treem lanu, sud neka bude ovlaten, umesto na spomenute globe, krivca osuditi i na druge telesne kazne zavisno od osobe ili priinjenog dela. lan 810

Ukoliko nakon takvih svaa i prepirki oteena stranka ne podigne tubu kod sudije zbog nanesene povrede, sudija e protiv krivaca slubeno sprovesti istragu te postupati u zavisnosti od veliine poinjenog dela. lan 9 Zateeni u bludnienju, kao i same bludnice, neka se na nekoliko dana kazne okovima na hlebu i vodi ili javnim radom. Preljubnici pak i silovatelji neka se predaju Ratnome veu da im sudi i kazni ih telesnom kaznom lan 10 Sinove koji su neposluni ili se jo tee ogree o roditelje, neka sudije, zavisno o teini poinjenog dela, kazne tamnicom ili slinim kaznama, odnosno, ako bi sudije krivino delo smatrali tako tekim, neka se predaju Ratnome veu. Ako je pak krivnja sinova laka, neka se protiv njih ne vodi sudski postupak bez optube roditelja. lan 11 Novane globe neka budu namenjene za plate sudija i ostalih slubenika, kao i za druge trokove suda. lan 12 Tamniaru nije doputeno zahtevati vie od dvadeset i pet kruna od zatvorenika. O VOJNIM DUNOSTIMA lan 1 Vlasi koji slue u vojsci neka poput ostalih naih plaenika u svemu potpadnu pod vojno pravo i neka verno otpravljaju svoje dunosti. To vai i za ostale koji, premda ne dobijaju platu, jednako tako obavljaju vojnike dunosti i zbog toga uivaju povlastice. lan 2 Vojvode neka budu vojnici besprekorna vladanja, neporona ivota i slobodni od svake sumnje u postojanje krivnje. Ako bi ipak sluajno bili osumnjieni zbog zloina bilo koje vrste ili bi ak bili optueni zbog zlodela, neka se takvi predmeti ispitaju pod nadzorom kapetana ili potkapetana i njihovih vojnih slubenika, meu kojima neka uvek bude nekoliko, a najmanje trojica ili etvorica vojvoda. Krivce neka, ve prema tome to im se ini primerenim, ili kazne zasluenom kaznom ili ih upute dalje na Ratno vee. lan 3 Isto tako, ako bi vojvode meu svojim haramijama imale koga krivog ili optuenog za kakav zloin, neka ga takoer sudski ispita kapetan ili potkapetan s vojnim slubenicima i trojicom vojvoda. Ako bi krivino delo bilo lake, neka krivce kazne u zavisnosti od poinjenog dela, a radi li se o teim delima, neka ih predaju Ratnome veu. lan 4 Sve svae i prepirke koje se ne tiu zemljita i drugih nepokretnih dobara, a koje bi se zametnule izmeu vojvoda, haramija i drugih plaenih vojnika, neka se na propisan nain istrae i prekinu. Presudu oko zemlje i drugih nepokretnih dobara, donose iskljuivo sudije s prisjednicima. lan 5 Umesto vojvoda, barjaktara ili drugih vojnih slubenika koji preminu ili su sudskim putem odstranjeni iz slube, seoska optina e generalu predloiti druge zaslune osobe. lan 6 Vojvode e vojnicima haramijama isplaivati dohotke i plate. lan 7 Iako se itava zajednica Vlaha posvetila prvenstveno ratnim i vojnim poslovima, pa zbog toga uiva posebne povlastice, svi su oni - bili plaenici ili ne, duni svake godine kriti ume izmeu11

Save i Drave ostavljajui samo neophodnu strau u utvrenjima. lan 8 Tako e svojim radom pripomagati izgradnji tvrava koje treba podii za njihovu odbranu. lan 9 Sve sumnjive radnje i spletkarenja neka se iskreno dojave nama ili naem generalu. lan 10 Osim plaenih vojnika, i svi ostali Vlasi koji ne primaju platu duni su obavljati vojne dunosti, danononim straama neprestano tititi i uvati granice domovine u sve tri kapetanije kako bi svakom neprijatelju hrianskoga imena bio onemoguen pristup. lan 11 Pojavi li se u neko doba kakav napad ili sumnja u vee pokrete, neka svi Vlasi, koliko god ih ima, iz svih kapetanija, pa ak i mladii ispod osamnaest godina, smesta budu pripravni udruenim snagama sa svih strana proterati Turke po cenu ivota i prolivanja krvi. Zato e se, na vojniki znak koji im general uputi, podii i za dva, a najvie tri sata, pod punom ratnom opremom na jednome mestu okupiti - uvek barem est ili sedam hiljada vlakih vojnika, dok im se i oni koji su udaljeniji ne uzmognu pridruiti se, ili prema naredbi generala - okupiti na nekom drugom mestu. lan 12 Ako (Vlasi) budu odvedeni (u borbu) protiv neprijatelja izvan Krajine, boravie bez plate u pokrajinama napadnutim Turcima etrnaest dana, a u drugim pokrajinama osam dana. Posle isteka vremena primaju platu poput ostalih. lan 13 Kako su plaeni (Vlasi) malobrojni, i najvei deo ne prima platu, vojne vlasti e svima njima, bili ovoga ili onoga poloaja, blagovremeno i u dovoljnoj koliini davati olova za pravljenje kugli i puanoga praha, kao to je i do sada bio obiaj. Stoga svima i svakome od Naih pomonika i slubenika, a osobito Naem Ratnom veu te sadanjim i buduim generalima Slavonske krajine Naega Kraljevstva, kao i vrhovnim kapetanima i svima drugima Naim vojnim slubenicima, dobronamerno poveravamo i nalaemo da dopuste da zajednica Vlaha koja boravi izmeu Save i Drave, u skladu sa Naom voljom i voljom Naih zakonitih naslednika kraljeva Ugarske, mirno i bez ikakve potekoe, zapreke i uznemiravanja koristi, ubire plodove i uiva gore navedene lanke Zakona i Statuta, da ih se pridravaju i da nita ne pokuavaju ili ine suprotno njihovome sadraju i smislu, odnosno da ne doputaju da to iko na bilo koji nain pokua ili uini, ukoliko ele izbei Na gnev i najotriju kaznu od strane Nas ili Naih naslednika Dano u Regensburgu, gradu Naem i gradu Svetog Rimskog Carstva, petoga dana meseca oktobra godine Gospodnje hiljadu est stotina i tridesete, dvanaeste godine Naega vladanja u Rimskom Carstvu, trinaeste u Ugarskoj i ostalim zemljama, etrnaeste pak u ekoj. Ferdinand II, vlastitom rukom. * Sutinu Vlakog zakona ini svojevrsti personalni i teritorijalni partkularizam, koji je narodu Vlaha naseljenom izmeu reka Save i Drave omoguio izbornost lokalnih organa vlasti (kneeva i sudija, kao predstavnika izvrne i zakonodavne vlasti), to je vie nego dovoljan argument da se Statuta Valacharum smatraju temeljnim aktima o pravu Vlaha na unutranju autonomiju.1212

Na elu svakog sela nalazili su se knez i sudija koje svake godine na urevdan bira zajednica njihovog sela (o izboru se informie Varadinski generalat). Na nivou triju

12

Nosioci vlasti imali su odreena ovlaenja koja su bila predmet upravnog, parninog i prekrajnog postupka (koji je bio limitiran do odreenog novanog iznosa), dok su u krivinom postupku dobili pravo samo na sprovoenje istrage.13 Za sve ostale protivpravne i deliktne radnje merodavno je bilo Ratno vee u Grcu, koje primenjuje pozitivne zakone kraljevine (secundum Regni Iura). Krajinicima je garantovana sloboda trgovine, otuivanje imovine i nasleivanje iste. Meutim, iako su na izgled date brojne slobode i zasebna prava, unutar takve autonomije Vlasima se najstroe zabranjaje da pod pretnjom smrtne kazne, samoinicijativno sazivaju skupove, ime se zakonodavac preventivno zatitio od prava naroda na pobunu. Znaaj Statuta Valacharum ogleda se u tome to predstavljaju prvi javnopravni dokument koji se bavi pravima graana (vlakog stanovnitva) unutar Vojne granice Krajine. elja zakonodavca da kodifikuje i pravno normira odnose unutar vlake zajednice samo je delimino uspela. Naime, Statuti nisu uklonili sporove izmeu vojnih i civilnih vlasti i vlakog stanovnitva zbog kojih su zapravo i napisani, nego su ih jo vie produbili. S pravne strane, vlakom stanovnitvu se uvek moglo osporiti vlasnitvo nad zemljom, jer je bilo uslovljeno vrenjem vojne slube. Ve naredne godine po donoenju Statuta, krajinici prestaju s plaanjem dacija najviim vojnim vlastima, dok oficiri po kapetanijama i dalje nastavljaju s uzimanjem haraa (mita) i meanjem u lokalne prilike vlake zajednice, to dovodi do novih sukoba i pobuna.

kapetanija (Krievake, Koprivnike i Ivanike) svaka ima svog Vrhovnog sudiju i osam prisjednika, koje biraju svi seoski kneevi i sudije sa svojim pomonicima iz dotinih kapetanija. Imenovanje na tu funkciju potvruje najvii organi vojne vlasti general lino. Ako postoje razlozi da se predloeno lice ne imenuje, general je u obavezi da o tome obavesti beki dvor. 13 U upravnom, parninom i prekrajnom postupku bilo je dozvoljeno pravo albe vrhovnom kapetanu i apelacija generalu.

13