83

LEK. SIROV. God. XXII Broj 22 Str. 83 – 99 Beograd 2002. LEK. SIROV. Vol. XXII No. 22 PP. 83 – 99 Belgrade 2002.

Stručni rad – Professional Paper UDC 633.88

PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA PO PRINCIPIMA ORGANSKE POLJOPRIVREDE

Dragoja Radanović, Tatjana Nastovski

Institut za proučavanje lekovitog bilja »Dr Josif Pančić«, Beograd

IZVOD

U radu su dati pravila i postupci koje treba primeniti u organskoj proizvodnji aromatičnog i lekovitog bilja prema važećem Zakonu u našoj zemlji. Prikaz sadrži izvesne regulative i neophodne podatke o gajenju lekovitog i aromatičnog bilja, koje mogu biti od važnosti za ovu vrstu proizvodnje. Takođe su dati i predlozi za rešavanje nekih praktičnih problema u toku proizvodnje, kao i dozvoljena đubruva i preparati koje predviđa naš Zakon.

Ključne reči: organska proivodnja, lekovito i aromatično bilje.

UVOD

Svedoci smo stalnog širenja ideje i primene modela organske proizvodnje hrane u celom svetu. Savremeni čovek je duboko razvio svest o potrebi da hrana bude lišena prisustva svih potencijalno štetnih materija koje bi mogle naškoditi njegovom zdravlju. To je opredelilo potrošače, pogotovo iz razvijenih zemalja, da konzumiraju hranu proizvedenu po principima biološke proizvodnje.

Organska proizvodnja je najviše zastupljena u tehnološki naprednim granama poljoprivredne proizvodnje, u kojima je primena sintetskih materija na izuzetno visokom nivou (savremena proizvodnja mesa, mleka, povrća, voća i dr.). U razvijenim zemljama Zapada potražnja za lekovitim sirovimana koje potiču iz organske proizvodnje raste iz godine u godinu. S obzirom na prisustvo ove tendencije javlja se i potreba da se proizvodnja lekovitog bilja maksimalno uskladi sa prirodnim zakonima. To podrazumeva da se ove kulture moraju proizvesti bez primene sintetičkih i drugih sredstava koji bi mogli narušiti biološku ravnotežu sredine u kojoj se proizvodnja odvija, to jest da će se lekovite sirovine dobiti iz proizvodnje koja će omogućiti da se ta prirodna lekovitost neće onečistiti potencijalno štetnim materijama. Zbog toga se predviđa da budućnost lekovitog i aromatičnog bilja pripada upravo proizvodnji po principima biološke odnosno organske proizvodnje.

Uopšteno govoreći proizvod se smatra organskim ukoliko su njegova proizvodnja, skladištenje, etiketiranje, transport i dokumentacija urađeni prema važećim zakonskim

84

propisima koji regulišu ovu oblast i ako je cela procedura bila podvrgnuta inspekcijskom nadzoru. U narednom tekstu biće izloženi principi i neka praktična uputstva koja se odnose na proizvodnju lekovitog i aromatičnog bilja prema važećem Zakonu o organskoj poljoprivredi u našoj zemlji (od 30. 6.2000.). Lekovito bilje koje se nalazi u prometu u našoj zemlji obezbeđuje se sakupljanjem iz prirodne flore (oko 50%) i iz organizovane plantažne proizvodnje (oko 50%). Prisutna je stalna tendencija smanjenja učešća sakupljenog bilja na tržištu, na račun proizvedenog u poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog ovakve situacije pod pojmom »proizvodnja lekovitog bilja« u širem smislu može se podrazumevati i jedna i druga ova aktivnost (Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede, od 11. 09. 2002.). Opšta načela proizvodnja lekovitog bilja po metodama organske poljoprivrede

Organska proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja se zasniva na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija u procesu proizvodnje. Zabranjena je upotreba sredstava za zaštitu bilja i sredstava za ishranu bilja sintetičko hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva. Zabranjena je upotreba genetski modifikovanih organizama (GMO). Pod pojmom lekovito bilje iz organske poljoprivrede u smislu ovog Zakona smatra se:

• sakupljeno lekovito bilje po metodama organske proizvodnje, • neprerađene ili osušene lekovite biljke proizvedene na poljoprivrednim

površinama po principima organske poljoprivrede, • proizvodi od lekovitog bilja višeg stepena prerade dobijene preradom sirovina koje

su proizvedene po principima organske poljoprivrede. Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja

Za samoniklo lekovito bilje smatra se da je iz organske proizvodnje ako je sakupljeno na jasno ograničenom prostoru uz poštovanje svih zakonskih odredbi u pogledu sušenja, skladištenja, etiketiranja i transporta, po principima organske poljoprivrede. Posebno je važno da se pri tome ne remeti ekološka ravnoteža, odnosno ne ugrožava opstanak pojedinih vrsta. Naša flora broji preko 700 vrsta sa lekovitim svojstvima od kojih se za komercijalnu upotrebu sakuplja oko 280 (Grupa autora, 1999). Pored zakona o organskoj poljoprivredi pri sakupljanju samoniklog lekovitog bilja moraju se uvažiti i odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ovu materiju u našoj zemlji (Uredba o zaštiti prirodnih retkosti Sl. Glasnik RS 50/93; Naredba o stavljanju pod

kontrolu korišćenja i prometa divljih biljnih i životinjskih vrsta..Sl. glasnik RS. 17/99.).

Plantažna proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja Gajenje lekovitog i aromatičnog bilja sa gledišta ratarske proizvodnje i stepena

angažovanja obradivih površina u našoj zemlji je gotovo marginalno. U Srbiji ova proizvodnja zauzima od 3000 – 5000 ha godišnje (Radanović i Stepanović, 1999.). Površine pod gajenim biljem variraju u zavisnosti od situacije na tržištu u pojedinim godinama. Ipak, interes za gajenjem u stalnom je porastu i svake godine sve veći broj proizvođača počinje da se bavi ovom proizvodnjom. U proizvodnji se nalazi nekih tridesetak biljnih kultura (tab. 1.) od kojih 20 - 25 zauzima nešto značajnije površine u našoj zemlji.

85

Pored navedenih, postoji jedan broj lekovitih biljaka koje se gaje na malim površinama (< 10 ha). Radi se o vrstama čije je uvođenje u proizvodnju tek u začetku kao i o vrstama koje se gaje na malim površinama iz tržišnih razloga, među kojim su: Achilea

clypeolata (mesečina), Arctium lappa (čičak), Arnica chamissonis i A. montana (brđanka), Centaurium umbelatum (kičica), Echinacea purpurea (ehinacea), Gentiana lutea (lincura), Gypsophila paniculata (šušuljak), Helichrysum italicum (crveno smilje), Inula helenium

(oman), Plantago lanceolata (uskolisna bokvica), Leonurus cardiaca (srdačica), Marubium

vulgare (očajnica), Rosmarinus officinalis (ruzmarin), Ruta graveolens (ruta), Salvia

sclarea (muskatna žalfija), Tanacetum parthenium (povratič), Urtica dioica (kopriva). Neke od ovih vrsta su veoma tražene na tržištu i širenje njihove proizvodnje predstavlja realnu šansu za ovu granu delatnosti u narednom periodu. Tržište se još uvek snabdeva pojedinim vrstama iz ove grupe sakupljanjem pa je i to jedan od razloga zašto gajenje nije uzelo maha (Stepanović i sar., 2002.).

Složenost primene principa organske proizvodnje u gajenju lekovitog bilja leži u brojnosti vrsta (u svetu se gaji oko 150 vrsta, kod nas oko 50), u različitosti primenjene agrotehnike, načinima zasnivanja zasada (semenom, rasadom, vegetativno), različitosti biologije vrsta (jednogodišnje, dvogodišnje, višegodišnje vrste). U tabeli 1., je prikazan pregled nekih parametara od značaja za proizvodnju 35 lekovitih i aromatičnih biljaka koje se kod nas najčešće gaje. Način razmnožavanja:

Direktna setva – vrsta se zasniva direktnom setvom semena u polje Rasad – vrsta se zasniva putem proizvodnje rasada, (T.L. – proizvodnja u toplim lejama) Dir. set./rasad – vrsta koja se može zasnivati i direktnom setvom i preko rasada Reznice žila – vrsta se zasniva vegetativno reznicama žila korena Reznice/Bokor – vrsta se zasniva vegetativno, ožiljavanjem reznica ili delenjem bokora Rizomi (sitni) – vrsta se zasniva vegetativno sadnjom sitnih rizoma Stolone – vrsta se zasniva sadnjom stolona

Biljna droga koja se pojavljuje na tržištu: flos – osušen cvet folium – osušen list radix– koren herba – osušen nadzemni deo biljke, najčešće u fazi cvetanja aetherol. – etarsko ulje fructus – plod semen – seme

USLOVI ZA ZASNIVANJE ORGANSKE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA

1. Prostorna izolacija zemljišnih parcela i prerađivačkih pogona od mogućih izvora zagađenja

Organska proizvodnja lekovitog bilja može biti zasnovana na zemljišnoj parceli koja je udaljena najmanje 50 m od saobraćajnice na kojoj frekvencija vozila nije veća od 100 vozila/h ili 10 vozila/min., odnosno udaljena najmanje 20 m ako je odvojena živom ogradom ili drugom fizičkom preprekom u visini od najmanje 1,5 metara.

86

Zemljišna parcela radi zaštite od drugih zagađivača (industrija i drugi objekti) mora biti na određenoj udaljenosti od zagađivača koju određuje inspektoru zavisnosti od konkretnih uslova (položaj zemljišta, ruža vetrova, i sl.).

Tabela 1. Pregled trajanja najčešće gajenih kultura lekovitog bilja, njihovog načina razmnožavanja i rokova zasnivanja, kao i biljnih delova koji predstavljaju prinos.

Biljna vrsta Narodni

naziv Gaji se kao

Način razmnož.

Vreme zasnivanja

Biljna droga koji se pojavljuje na tržištu

Althea officinalis Beli slez 1 god.-2 Dir. Set./rasad proleće / jesen flos, folium,radix

Satureja hortensis Čubar 1 godiš. Dir. Set./rasad proleće herba, folium, aetherol.

Pimpinela anisum Anis 1 godiš. Direktna setva proleće fructus, aetheroleum

Sinapis alba Bela slačica 1 godiš. Direktna setva proleće Semen

Chamomila recutita Kamilica 1 godiš. Direktna setva jesen / proleće flos, aetheroleum

Coriandrum sativum Korijandar 1 godiš. Direktna setva proleće fructus, aetheroleum

Anethum graveolens Mirođija 1 godiš. Direktna setva proleće herba, fructus, aethero.

Calendula officinalis Neven 1 godiš. Direktna setva proleće flos, flos sine calycibus

Trigonela foenum graecum Grčko seme 1 godiš. Direktna setva proleće semen

Malva silvestris

mauritanica

Crni slez 1 godiš. Direktna setva proleće flos, folium, herba

Petroselinum sativum Peršun 1 i 2 gd. Direktna setva jesen / proleće folium, fructus,aethero.

Angelica archangelica Angelika 1 godiš. rasad jesen / proleće radix, aetheroleum

Valeriana officinalis Odoljen 1 godiš. rasad jesen / proleće radix, aetheroleum

Ocimum basilicum Bosiljak 1 godiš. rasad (T.L.) proleće herba, aetheroleum

Majorana hortensis Majoran 1 godiš. rasad (T.L.) proleće / jesen herba

Carum carvi Kim 2 godiš Direktna setva proleće / jesen fructus, aetheroleum

Oenothera bienis Noćurak 2 godiš Direktna setva jesen / proleće semen, oleum

Hypericum perforatum Kantarion 2 godiš rasad jesen / proleće herba, oleum, extract

Mentha piperita Pitoma nana

2 godiš stolonima jesen / proleće herba, folium, aetherol.

Salvia officinalis Žalfija Višegod. Dir. Set./rasad proleće / jesen herba, folium, aetherol.

Hyssopus officinalis Miloduh Višegod. Dir. Set./rasad proleće / jesen herba, folium, aetherol.

Cynara scolimus Artičoka Višegod. Direktna setva proleće folium

Foeniculum vulgare Morač Višegod. Direktna setva proleće fructus, aetheroleum

Pyretthrum

cinerariaefolium

Buhač Višegod. rasad jesen / proleće flos

Origanum heracleoticum Origano Višegod. rasad jesen / proleće herba, folium, aetherol.

Origanum vulgare Vranilovka Višegod. rasad jesen / proleće herba, folium, aetherol.

Satureja montana Vresak Višegod. rasad jesen / proleće herba, folium, aetherol.

Echinacea angustifolia Ehinacea Višegod. rasad jesen / proleće herba, radix

Melissa officinalis Matičnjak Višegod. rasad jesen / proleće herba, folium, aetherol.

Levisticum officinale Selen Višegod. rasad jesen / proleće radix, fructus, aetherol.

Thymus vulgaris Timijan Višegod. rasad jesen / proleće herba, folium

Glycyrrhiza glabra Slatki koren Višegod. reznice žila jesen / proleće radix

Lavandula vera Lavanda Višegod. Reznice/Bokor jesen / proleće flos, aetheroleum

Iris germanica Perunika Višegod. Rizomi (sitni) jesen / proleće rhizoma, aetheroeum

Artemisia dracunculus Estragon Višegod. stolonima jesen / proleće herba, folium, aetherol.

87

U slučaju istovremene proizvodnje biljaka po metodama konvencionalne i organske poljoprivrede mora se obezbediti razgraničenje između konvencionalnih i organskih useva odnosno zasada, u širini najmanje 10 ili 5 m, ako između njih postoji živi pojas ili druga fizička prepreka u visini najmanje 1,5 m. Pri tome se mora voditi odvojena knjiga polja za obe vrste proizvodnje, a u delu konvencionalne proizvodnje se ne mogu koristiti genetski modifikovani organizmi (GMO).

2. Nezagađeno zemljište čiji sadržaj štetnih materija je ispod propisanih maksimalno dozvoljenih količina (MDK)

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja moraju se obezbediti na parceli mere zaštite od zagađenja zemljišta, vazduha i biljaka od štetnih materija. U prelaznom periodu mora se na osnovu knjige polja utvrditi moguće zagađenje parcele teškim metalima, policikličnim aromatskim ugljovodonicima, triazinskim herbicidima, organskim insekticidima i ostalim pesticidima iz prethodne proizvodnje. Ako postoji sumnja da je tokom proizvodnje došlo do zagađenja parcele ili biljaka na njoj, ovlašćena organizacija izvršiće analizu uzoraka zemljišta i biljaka radi utvrđivanja mogućeg zagađenja. Gajenje lekovitog bilja nije dozvoljeno na zemljištima gde su korišćeni kanalizacioni muljevi i ljudske fekalije. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) teških i štetnih metala u zemljištu i đubrivima organskog porekla koji se koriste u organskoj proizvodnji lekovitog bilja su sledeće: Cd < 0,8 ppm, Hg < 0,8 ppm, Pb < 50 ppm, Zn < 150 ppm, Cr < 50 ppm, Ni < 30 ppm, Cu < 50 ppm, PAH < 1,0 ppm, Mo < 10 ppm, As < 10 ppm, Co < 30 ppm (Ekstrakcija u carskoj vodi = 1 zapreminski deo HNO3 i 3 zapr. dela HCl). 3. Propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna aero-zagađenost proizvodnog područja

Voda koja se koristi u organskoj proizvodnji lekovitog bilja mora odgovarati prvoj i drugoj kategoriji u skladu sa odredbama propisa o kategorizaciji voda. Prema važećem Pravilniku u našoj zemlji MDK teških metala u vodama za navodnjavanje su sledeće: Cd<0,01, Pb<0,1, Hg<0,001, As<0,03, Cr<0,5, Ni<0,1, F<1,5, Cu<0,1, Zn<1,0, B<1,0 mg/lit (Pravilnik, Sl. Glasnik RS. 23/94). U organskoj proizvodnji lekovitog bilja na parceli se moraju obezbediti mere zaštite od zagađenja vazduha i biljaka od štetnih materija, što podrazumeva da se proizvodnja lekovitog bilja mora odvijati na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnih zagađivača, a koju određuje inspektor, u zavisnosti od pozicije proizvodne površine, potencijalnog izvora zagađenja, ruže vetrova, i sl.

4. Usklađen odnos biljne i stočarske proizvodnje na gazdinstvu U principu, treba težiti da gazdinstvo u organskoj poljoprivredi funkcioniše što je

više moguće kao samostalna jedinica, a to je moguće postići samo na imanjima mešovitog tipa. Organizacija i usklađivanje ovakvog gazdinstva nije ni malo jednostavan posao, i potrebno je mnogo znanja i truda da se postigne neophodna ravnoteža između biljne i stočarske organske proizvodnje. Pri komponovanju same biljne organske proizvodnje lekovito bilje može doprineti boljem iskorišćavanju zemljišnih potencijala, raznovrsnosti plodoreda, kao i ostvarivanju prihoda za gazdinstvo u periodima godine kad to druge kulture ne obezbeđuju (npr. kamilica se bere već u maju mesecu).

88

POČETAK ORGANSKE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA

Organska proizvodnja lekovitog bilja se vrši po planu proizvođača koji sadrži pregled načina korišćenja zemljišta u prethodne tri godine i proizvodni program biljne i stočarske proizvodnje za prelazni period. Parcela se može uključiti u organsku proizvodnju odmah ako nije korišćena u poslednje dve godine, a kod višegodišnjih zasada tri godine, ili je korišćena bez upotrebe sredstava hemijsko – sintetičkog porekla. Ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko – hemijskog porekla, može se uključiti u organsku proizvodnju lekovitog bilja tek po isteku prelaznog perioda od dve godine, odnosno tri godine za višegodišnje zasade. U tom periodu je zabranjena upotreba sredstava hemijsko – sintetičkog porekla. Izuzetno se prelazni period može skratiti ili produžiti u zavisnosti od vrste upotrebljenih hemijsko – sintetičkih sredstava, o čemu odlučuje nadležni inspektor u svakom pojedinačnom slučaju. U toku prelaznog perioda, podnosilac je dužan da vodi preciznu evidenciju o načinu korišćenja parcele predviđene za organsku poljoprivredu. Evidenciju o načinu korišćenja parcele u prelaznom periodu propisuje nadležni organ. Izbor vrsta i sorti koje će se gajiti

Pre zasnivanja biljne organske proizvodnje na jednom gazdinstvu, jako je važno izvršiti odgovarajuć izbor vrsta i sorti. Zbog brojnosti vrsta i različitosti u njihovim ekološkim zahtevima, lekovito bilje pruža velike mogućnost za organizovanje proizvodnje u različitim regionima. Iz praktičnih razloga u tekstu koji sledi dat uopšten pregled odnosa većeg broja vrsta lekovitog bilja prema faktorima sredine (Dachler M., und Pelzman H., 1989.).

Vrste pogodne za suva staništa: grčko seme, čubar, beli slez, morač, beli luk, korijander, lavanda, majoran, gujina trava, lan, bela slačica, timijan, pelin. Vrste pogodne za vlažna staništa: brđanka, odoljen, selen, uskolisna bokvica, velebilje. Vrste podesne za staništa sa subalpskom klimom: brđanka, odoljen, angelika, lincura, kim. Vrste sa širim ekološkim određenjem: kamilica, kim, crni slez, mak, lan, hajdučka trava. Vrste koje preferiraju humusom bogata zemljišta: odoljen, borago, mirođija, beli slez, lincura, kim, selen, majoran, matičnjak, pitoma nana. Vrste pogodne za zemljišta bogata krečom: morač, korijandar, lavanda, majoran, neven, žalfija, timijan, miloduh. Vrste pogodne za zemljišta siromašna krečom: purpurni digitalis, različak, uskolisna bokvica, vrbovica. Vrste koje su vrlo otporne na niske temperature: odoljen, beli slez, angelika, lincura, kim. Vrste koje su prilično otporne na niske temperature: oman, kamilica, različak, lavanda, selen, crni slez, neven, bela slačica, ehinacea, vrbovica. Vrste koje su srednje otporne na niske temperature: vranilovka, estragon, morač, lan. Vrste osetljive na niske temperature: bosiljak, čubar, mirođija, majoran, matičnjak. Poreklo semena i sadnog materijala

Seme i sadni materijal za organsku proizvodnju moraju da potiču iz sertifikovane organske proizvodnje. Izuzetno ukoliko se ne raspolaže sertifikovanim semenom, rasadom i sadnim materijalom, ili oni nisu dostupni, mogu se uz saglasnost nadležnog inspektora, u organskoj proizvodnji koristiti sortno seme, rasad i sadni materijal iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje koji nisu hemijski tretirani i pilirani. Svaki reprodukcioni materijal mora biti identifikovan botanički, sa naznačenim varijetetom, sortom, hemotipom

89

i poreklom, koje mora biti potpuno definisano. Reprodukcioni materijal treba da ispunjava predviđene zahteve u pogledu čistoće i klijavosti. Ukoliko postoje vrste ili sorte koje su otporne na bolesti i štetočine treba ih koristiti (Stepanović, 1998.).

Za sada u našoj zemlji ne postoji sertifikovana organska proizvodnja reprodukcionog materijala lekovitog bilja, ali se može obezbediti u inostranstvu. Kod nabavke semena iz inostranstva treba voditi računa o pogodnosti vrste odnosno sorte u odnosu na agroekološke uslove gde se namerava organizovati proizvodnja. Seme lekovitog bilja koje se nudi na našem tržištu u najvećem broju slučajeva nije hemijski tretirano pa se može računati na saglasnost nadležnog inspektora u skladu sa Zakonom. Proizvodnja sadnog materijala lekovitog bilja u organskoj poljoprivredi

Veći broj lekovitih i aromatičnih kultura zasniva se putem proizvodnje rasada (tabela 1.). Proizvodnju sadnog materijala za podizanje plantaže organskog lekovitog bilja mogu organizovati i sami proizvođači, uz primenu principa organske proizvodnje. Ovo je nešto skuplji ali u većini slučajeva sigurniji metod od direktne setve semena u polju. Iako je proizvodnja rasada u izvesnoj meri specifična za svaku vrstu, postoji nekoliko opštih pravila.

U zavisnosti od specifičnosti vrsta, zasnivanje kulture iz rasada se odvija u proleće (najčešće kod jednogodišnjih vrsta, bosiljak i majoran npr.) i u jesen kod višegodišnjih vrsta (odoljen, angelika, origano, matičnjak, timijan). Shodno tome i proizvodnja rasada se odvija u dva perioda, zimsko prolećnom (u zatvorenom prostoru) i u letnjem periodu u tzv. otvorenim lejama (Stepanović i sar., 2001.). Primena principa organske proizvodnje u proizvodnji rasada u staklenicima i plastenicima je slična kao i kod povrća.

Radi zaštite mladih biljaka od niskih temperatura, grada, instekata i sl., dozvoljena je upotreba proizvoda na bazi polietilena i polipropilena i ostalih polikarbonata. Nije dozvoljena upotreba materijala poreklom od polivinil hlorida (PVC) i drugih plastičnih masa koje sadrže hlor. U zaštićenom prostoru dozvoljena je toplotna izolacija, kao što je prekrivanje zemljišta materijalom koji se može reciklirati, ali nije dozvoljena primena veštačkog svetla. Nije dozvoljena proizvodnja na kamenoj vuni i vodenoj kulturi, kao ni upotreba hranljivog filma. Količina treseta u supstratu za proizvodnju rasada lekovitog bilja je dozvoljena maksimalno do 50% (težinski). Treset ne sme da sadrži supstance koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji. Od gotovih pripremljenih mešavina dozvoljene su one sa najviše 70% treseta. Zabranjena je primena sintetičkih materijala i čistog treseta za supstrat. Za sterilizaciju zemljišta i supstrata dozvoljene su fizičke metode i sterilizacija zemljišta toplotom: parenje i solarizacija.

Za većinu višegodišnjih vrsta rasad se proizvodi u tzv. “otvorenim lejama” u letnjem periodu a kultura se zasniva u jesen ili u rano proleće. Ovakva praksa je veoma zastupljena kod proizvođača lekovitog bilja u našoj zemlji. Glavna prednost je niska cena proizvodnje rasada u letnjem periodu u poređenju sa zimskom proizvodnjom u zatvorenom prostoru. Troškovi se odnose samo na seme i održavanje leja (redovno zalivanje, plevljenje i zastiranje u cilju zaštite od prejake insolacije). Pored toga, sadnice proizvedene na ovaj način su snažnije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose već u prvoj proizvodnoj godini. Vrste koje se zasnivaju na ovaj način navedene su u tabeli 1. (matičnjak, timijan, angelika, ehinacea, origano, odoljen i dr.). U organskoj proizvodnji rasada u letnjim lejama, jedno od centralnih pitanja je održavanje optimalne vlažnosti površinskog sloja, što se uz redovno zalivanje kvalitetnom vodom obezbeđuje i zastiranjem leja dozvoljenim prirodnim

90

materijalima (asure od prirodnog materijala, lese od drvenih letvica i sl.) Za ovu namenu nije dozvoljeno korišćenje zastora od PVC.

Kod nekih vrsta koje otežano klijaju (lincura npr.), za prekidanje dormantnosti semena nije dozvoljena upotreba hormonskih preparata (giberelinska kiselina i dr.). U obzir dolaze samo mehaničko – fizičke mere tretiranja semena (hlađenje u određenom periodu, vlaženje, skarifikacija i dr.).

Pored ovoga, neke lekovite biljke se zasnivaju sadnjom vegetativnih organa za razmnožavanje, pitoma nana (Mentha piperita) i estragon (Artemisia dracunculus) - stolonima, a perunika (Iris gemanica) - rizomima. Ovi vegetativni organi se sade u otvorene brazde u jesen ili rano u proleće. Jesenja sadnja u našim krajevima u pravilu daje bolje rezultate u poređenju sa prolećnom.

U organskoj proizvodnji vrsta koje se razmnožavaju vegetativnim organima obavezna je upotreba sadnog materijala koji potiče iz organske proizvodnje. Plodored

Proizvodnja lekovitog bilja po metodama organske proizvodnje podrazumeva uspostavljanje plodoreda koji će poštovati biološke zahteve kultura i doprineti kvalitetu proizvoda i ekonomičnosti proizvodnje.

Opšte je poznato da se od dobrog preduseva zahteva da ostavi zemljište u stanju povoljnih fizičkih karakteristika, bez ostataka uzročnika bolesti i štetočina, a naročito da smanji korovsku floru na minimum. Ovo je posebno važno kod zasnivanja višegodišnjih lekovitih biljaka (Znaor D., 1996). Obzirom na brojnost vrsta lekovitog bilja, nemoguće je dati jedinstvenu ocenu koji je predusev najbolji. Ipak, pšenica i ostala strna žita pokazala su se kao vrlo dobar predusev za većinu lekovitih biljka, pre svega sa aspekta zakorovljenosti i ostataka uzročnika biljnih bolesti. Višegodišnje leguminoze su dobar predusev za neke lekovite biljke koje imaju veće zahteve za hranivima (pitoma nana npr.), što u organskoj proizvodnji ima veliki značaj. Nasuprot tome, suncokret se najčešće smatra lošim predusevom pre svega sa aspekta ostataka uzročnika biljnih bolesti koje mogu ugroziti neke lekovite biljke, pa ga treba izbegavati. Obrada zemljišta

Obrada zemljišta u organskoj proizvodnji lekovitog bilja usko je povezana sa plodoredom. U principu u organskoj poljoprivredi primenjuju se sistemi redukovane i minimalne obrade koji treba da doprinesu očuvanju biološke aktivnosti zemljišta. Ovaj sistem obrade može se u potpunosti primeniti posle perioda konverzije odnosno revitalizacije zemljišta. Pri obradi zemljišta ipak se moraju poštovati neka opšta načela agrotehnike. Redukovanu i minimalnu obradu moguće je primeniti na lakim zemljištima i to posle prethodno sprovedene revitalizacije u kojoj će se korigovati eventualni nedostaci zemljišta primenom odgovarajućih dozvoljenih materijala (organskih đubriva, krečnjaka i sl.). Takođe, jako je važno da se u periodu prilagođavanja zemljište oslobodi korova, pre svega višegodišnjih. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava i u slučaju do kraja ne rešenog pitanja zakorovljenosti parcele, mora se primenjivati klasično oranje i druge mere površinske obrade koje zemljište dovode u stanje koje obezbeđuje uspeh u planiranoj proizvodnji. Velik broj lekovitih i aromatičnih vrsta ima sitno seme pa je potrebna velika pažnja u pripremi setvenog sloja i u samoj setvi. Za uspešnu setvu sitnosemenih kultura neophodno

91

je obezbediti besprekorno ravnu površinu i optimalno usitnjene čestice zemljišta, koje će svojim rasporedom u profilu setvenog sloja obezbediti brzu perkolaciju suvišne vode u dubinu. Istovremeno, setveni sloj treba da omogući kapilarni uspon vode iz dubljih slojeva kada je površinski sloj suv, pa je valjanje površine posle setve neizostavna agrotehnička mera kod većine lekovitih biljaka koje se seju direktno u polje.

Sredstva i principi đubrenja u održavanju plodnosti zemljišta Đubrenje u organskoj proizvodnji lekovitog bilja mora se raditi u skladu sa

plodnošću zemljišta i specifičnim zahtevima lekovitih biljaka. Plodnost naših zemljišta je vrlo različita i pre zasnivanja organske proizvodnje lekovitog bilja preporučuje se kontrola stanja osnovnih hraniva u oraničnom sloju. Usklađivanje potencijala plodnosti zemljišta i zahteva pojedinih vrsta za hranivima jako je važno, jer postoji šansa da se pravilnim izborom kulture dobro iskoriste i zemljišta slabije plodnosti. Za takav izbor važno je znati koje količie glavnih biljnih hraniva se iznose prinosom pojedinih lekovitih biljaka (tabela 2.) U tabeli su navedene samo količine hraniva koje se iz zemljišta iznose prinosom. Pored toga, treba imati na umu da je za izgradnju drugih biljnih delova takođe utrošena izvesna količina htaniva iz zemljišta koja u nekim slučajevima može biti i veća od one koja se iznosi prinosom. Međutim, s gledišta održavanja plodnosti važno je da se taj deo hraniva zaoravanjem žetvenih ostataka ponovo vrati u zemljište.

Tabela 2. Iznošenje glavnih makrohraniva prinosom nekih lekovitih biljaka (Bomme U. und Nast D., 1998).

Biljna vrsta Biljni deo Prinos sveže mase t/ha

N kg/ha

P2O5 kg/ha

K2O kg/ha

MgO

Calendula officinalis Cvetne glavice 5 15 6 23 2

Chamomillae recutita Cvet 4 17 8 22 1 Levisticum officinalis Koren 12 26 18 29 10 Valeriana officinalis Koren 15 44 28 62 9 Tanacetum parthenium Herba u cvetu 12 54 19 96 6 Angelica arhangelica Koren 20 60 46 130 18 Ehinacea angustifolia Koren 15 69 21 76 21 Satureja hortensis Herba u cvetu 12 84 18 95 11 Origanum majorana Herba – poč. cv. 20 96 29 118 14

Althea officinalis Koren 15 99 45 108 31 Hypericum perforatum Herba u cvetu 20 105 40 119 13 Borago officinalis Herba u cvetu 70 108 33 306 12

Melissa officinalis Herba 30 146 41 228 27 Inula helenium Koren 30 150 64 227 20 Mentha x piperita Herba 40 167 45 220 31 Salvia officinalis Herba 35 172 38 216 43

Biljke koje se gaje za cvet iznose prinosom relativno malo hraniva pa se mogu

uspešno gajiti i na manje plodnim zemljištima uz minimalno đubrenje (kamilica npr.). Suprotno tome, kulture koje imaju visoke zahteve za hranivima (pitoma nana, matičnjak npr.) treba gajiti na plodnijim zemljištima. Uopšteno govoreći, vrste koje se gaje za herbu i

92

list povoljno reaguju na ishranu azotom (N), vrste koje se gaje za koren povoljno reaguju na đubrenje kalijumom (K2O), a vrste koje se gaje za seme i plod pozitivno reagiju na primenu fosfora (P2O5). Ovo je ipak krajnje uopštena podela i postoje značajna odstupanja zbog brojnih specifičnosti, o čemu treba konsultovati stručnjake.

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih đubriva radi održavanja i poboljšavanja plodnosti zemljišta. Detaljna lista dozvoljenih sredstava za fertilizaciju u organskoj poljoprivredi data je u Prilozima 1. i 2., Zakona o organskoj proizvodnji. Tabela 3. Prosečne vrednosti sadržaja biljnih hraniva u nekim sredstvima za đubrenje dozvoljenim u biološkoj poljoprivredi (u %) (Dachler M., und Pelzman H., 1989).

Sredstva za đubrenje Org.

mat. Oslobađanje biljnih

hraniva u I, II i III g. (%) N P2O5 K2O CaO MgO

Kompost kore 30 Lagano 0,3 0,1 - 2 0,4 Drveni pepeo - 80 / 20 / 0 - 3 8 30 - Bazaltno brašno - Lagano - 0,4 2,8 4,8 4,4 Mleveni krečnjak - Brzo - - - 65 - Kalijum sulfat sa Mg (Patentkali)

- 75 / 20 / 5 - - 30 - 9

Hiperfosfat * - 25 / 50 / 25 - 32 - 50 0,5 Mleveni rogovi * 80 50 / 30 / 20 12 4 - 6 - Mlevene kosti * 30 30 / 35 / 35 4 21 0,2 30 - * Sredstva van našeg Zakonu o organskoj proizvodnji, dozvoljena u zemljama EU.

S praktične tačke gledišta, da bi se mogao izvršiti proračun količina koje će se

primeniti u svakom pojedinačnom slučaju, važno je poznavanje sadržaja hraniva u dozvoljenim đubrivima kao i dinamike razgradnje odnosno transformacije materijala u zemljištu, pri čemu hraniva u stvari prelaze u biljci pristupačne forme (tabele 3. i 4.).

Upotrebu đubriva u svakom pojedinačnom slučaju odobrava nadležni inspektor, i pri tome propisuje količine i period godine u kojem se đubriva mogu primeniti. Ovo se odnosi i na prelazni period u organsku proizvodnju.

Maksimalno dozvoljeni sadržaj teških metala u kompostu i đubrivima organskog porekla, u ppm na suvu materiju je: Cd < 0,7 ppm, Hg < 0,7 ppm, Pb < 70 ppm, Mo < 10 ppm, As < 10 ppm, Co < 50 ppm, Ni < 42 ppm, Cu < 70 ppm, Cr < 70 ppm, Zn < 210 ppm. Maksimalno dozvoljen sadržaj organskih zagađenja u kompostu i đubrivima organskog porekla, u ppm na suvu materiju je sledeći: 2378 – TCDD < 0,0001 ppm, 3434 – TCAB < 0,005 ppm, Lindan < 0,05 ppm, PCB (suma izomera) PCP, HCH (ukupno bez lindana), triazinski herbicidi, (suma HCB, heptahlor, endrin, aldrin, dieldrin) < 0,02 ppm, Suma izomera DDT + DDD + DDE < 0,025.

Sva đubriva organskog porekla treba da potiču sa sopstvenog gazdinstva. Ukoliko gazdinstvo ne raspolaže organskim đubrivom ili ne poseduje dovoljne količine, dozvoljeno je uz saglasnost saveznog inspektora koristiti đubriva organskog porekla sa druge proizvodne jedinice, pod uslovom da zadovoljavaju uslove iz Zakona o organskoj proizvodnji (2002.). Pri kupovini đubriva organskog porekla, kupljena količina zajedno sa

93

količinom sa sopstvenog gazdinstva ne sme preći količinu u ekvivalentu dva uslovna grla po hektaru, što iznosi 170 kg N po ha površine.

U slučaju nedostatka drugih đubriva, đubriva organskog porekla sa gazdinstva iz konvencionalne poljoprivrede mogu se primeniti samo u početku prelaznog perioda na osnovu rezultata hemijske analize i uz saglasnost nadležnog inspektora.

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja u vreme aktivne vegetacije nije dozvoljena upotreba svežeg stajnjaka i osoke, kao i tečnog stajnjaka za prihranjivanje. Takođe je zabranjena upotreba organskih đubriva koja sadrže fekalije ljudskog porekla.

Tabela 4. Prosečne vrednosti sadržaja biljnih hraniva u nekim organskim đubrivima dozvolje-nim u organskoj poljoprivredi (kg/10 t odnosno 10 m3) (Dachler M., und Pelzman H., 1989).

AZOT (N) P2O5 K2O

Vrsta organskog đubriva Ukupni U I god U II god

Goveđi stajnjak 60 30 20 40 70 Kokošji izmet (40% SM) 200 100 60 180 125 Tečni goveđi stajnjak- nerazblažen 45 25 15 25 60 Tečni goveđi stajnjak- razblažen 1:1 25 15 5 10 35

Suzbijanje korova, biljnih bolesti i štetočina

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja korovi, bolesti i štetočine suzbijaju se na sledeće načine: pravilnim izborom vrsta i sorti lekovitog bilja (koje su otporne ili tolerantne na bolesti i štetočine), pravilnim plodoredom (umanjivanjem korovske flore i uzročnika biljnih bolesti odnosno štetočina), odgovarajućom obradom zemljišta, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja štetočina i uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem.

Po slobodnoj proceni autora, 90% problema u zaštiti lekovitog bilja odnosi se na problem korova. Pošto u našoj zemlji nijedan herbicid nema dozvolu za primenu u lekovitom bilju, mehaničko suzbijanje korova uobičajeno je čak i u konvencionalnoj proizvodnji. Dosta vrsta se gaji na manjim parcelama pa ovaj vid kontrole korova ne predstavlja veliki organizacioni problem. Za uništavanje korova u međurednom prostoru konstruisan je čitav dijapazon oruđa, od traktorskih kultivatora, specijalnih četki, plevilica, do malih ručnih kultivatora za razbijanje pokorice i uništavanje tek izniklih korova. Uništavanje korova u redu obavlja se klasičnim okopavanjem. U organskoj proizvodnji lekovitog bilja dolazi u obzir i termičko suzbijanje korova. Za ovu operaciju neophodna su specijalno dizajnirana oruđa koja se kod nas za sada teško mogu nabaviti. Princip metode je praktično »spaljivanje« korova u međurednom prostoru uz upotrebu plamenika na gas ili na principu infracrvenih zraka.

U kulturama gustog sklopa, najčešće se primenjuje samo plevljenje korova, što nije veliki problem na manjim parcelama. Kod kamilice koja se gaji na većim parcelama, ovaj problem se u praksi efikasno prevazilazi setvom u septembru, što omogućava da ona do zime poraste do stadijuma rozete u kome prezimljava. Ovako zasnovana kamilica nastavlja da intenzivno raste rano u proleće, pre uobičajenih korova, koji se u gustom sklopu najčešće “uguše”. U vreme ozbiljnije pojave termofilnih korova, ovako zasnovana kamilica je već završila porast i bere se krajem maja.

94

Od biljnih bolesti u lekovitom bilju, značajnije ekonomske štete mogu pričiniti rđa (Puccinia menthae) i uvenuće (Verticillium sp.) na pitomoj nani (Kišgeci J., 2002.). Problem rđe se rešava povećanjem međurednog razmaka (kojim se omogućava bolje provetravanje zasada) i izbegavanjem gajenja pitome nane kao dvogodišnje kulture (u II godini nana se zalivadi i formira pregust sklop). U praktičnom smislu to znači da se pitoma nana mora saditi svake godine na drugoj parceli, uz poštovanje opšte poznatih pravila plodoreda. Danas se mogu naći i otporne sorte, ali kvalitet njihovog etarskog ulja se ne može uporediti sa uljem najčešće gajene sorte Mitcham, što je razlog da se one nisu značajnije proširile u proizvodnji. Problem bolesti uvenuća se takođe može rešavati i pravilnim plodoredom.

Kod ostalih, najčešće gajenih vrsta lekovitog bilja u našem podneblju, nije registrovana masovnija pojava bolesti koja bi ekonomski ugrozila njihovu proizvodnju. Sporadično se pojavljuju u manjem ili većem intenzitetu bolesti lista (npr. pegavost lista peršuna, selena i dr. prouzrokovač Septoria sp., kao i pepelnice, prouzrokovač Erysiphe

sp.), i bolesti cvasti kod vrsta iz porodice Apiaceae (npr. kod morača, korijandra, i dr.). Izvesne bolesti specifične su za neke vrste lekovitog bilja koje se tek uvode u proizvodnju, kao na primer antraknoza kantariona (Coletotrichum goeosporoides) i predstavljaju faktor ograničenja proizvodnje. Problemi bolesti lekovitog bilja su, zbog humidnijeg klimata, ozbiljnije prisutni u nekim zapadnim zemljama, pa su putem selekcije stvorene sorte koje ispoljavaju otpornost ili tolerantnost prema nekim navedenim bolestima, što svakako predstavlja i najpoželjniji način rešavanja ovih problema u organskoj proizvodnji. U katalozima uglednih semenarskih kuća u svetu, često se u ponudi pored naziva sorte mogu naći u opisu i podaci o otpornosti odnosno tolerantnosti na oboljenje koje za tu lekovitu kulturu predstavlja veći ekonomski problem u gajenju.

Pored već spomenutog plodoreda, povećanje međurednog razmaka i uopšte smanjenje sklopa kod kultura koje se gaje kao okopavine, povoljno utiče na smanjenje pojave spomenutih bolesti lista i stabla pa ovo pravilo treba primenjivati u organskoj proizvodnji.

Štetočine se na lekovitom bilju pojavljuju uglavnom sporadično i ne pričinjavaju ekonomski značajnije štete. Zbog toga zaštita od štetočina primenom pesticida ne sprovodi ni u konvencionalnoj proizvodnji lekovitog bilja.

Od dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji (Prilog 3., Zakona o organskoj proizvodnji) izdvojeno je nekoliko interesantnih koji bi mogli naći primenu u zaštiti lekovitog bilja, u slučaju potrebe. Neem predstavlja biljno ulje ekstrahovano iz biljke Azadirachta indica, čija je aktivna komponenta azadiractin. Koristi se za sprečavanje štetnog delovanja insekata pri čemi na insekte deluje repelentno i/ili antifidno (Kostić M.). Takođe, utiče na sprečavanje pojave mikoza lekovitog bilja jer ispoljava fungicidno i fungistatično delovanje na izazivače (Fusarium oxysporum, Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotium rolfsii). Veoma se uspešnim pokazao i u suzbijanju grinja. Ovo sredstvo, nažalost, još nije registrovano u našoj zemlji i zvanično se može nabaviti jedino u inostranstvu. Piretrin (ekstrahovan iz vrste Pyrethrum

cinerariaefolium Trev.) nije dovoljno efikasno sredstvo za zaštitu lekovitog bilja u toku vegetacije zbog svoje foto- i termo-labilnosti. Može se koristiti za suzbijanje insekata u magacinskim prostorima. Etarska ulja dobijena destilacijom aromatičnih biljaka, poseduju antifidno, repelentno pa i toksično delovanje na određene vrste insekata. U naučnoj literaturi, potvrđeno je, takođe, da mnogi od njih, u jasno definisanim koncentracijama

95

primene, ispoljavaju aktivnost na mnoge poznate izazivače mikoza i bakterioza gajenog bilja (Marković, T, 1996.; Kercher et al.., 2002). Specifične mešavine ulja sa potrebnom koncentracijom koja će ispoljiti takve efekte, bar za sada, ne mogu se naći u slobodnoj prodaji i zasigurno mogu poslužiti jedino u zaštiti manjih zasada. Naš Zakon o organskoj proizvodnji SSRJ (2002.) za primenu etarskih ulja provizorno navodi kao primer organskog sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji etarsko ulje pitome nane, etarsko ulje dobijeno iz smole četinara i ulje kima. Žetva

Posebni detalji o izvođenju ove tehnološke operacije kod lekovitog bilja nisu sadržani u Zakonu o organskoj poljoprivredi ali treba poštovati pravila Dobre poljoprivredne prakse u proizvodnji lekovitog bilja (Guidlines for GAP of MAP, 1998).

Žetva treba da se sprovodi onda kada biljke imaju najviši kvalitet, u skladu sa njihovim planiranim korišćenjem. Žetva treba po mogućnosti da se odvija pri najpovoljnijim uslovima (treba da se izbegava pri visokoj vlažnosti zemljišta, rosi, kiši ili visokoj vlažnosti vazduha). Ukoliko se žetva odvija u uslovima visoke vlažnosti posebna pažnja treba da se posveti otklanjanju mogućih negativnih uticaja. Oprema za žetvu treba da se održava u čistom stanju i da tehnički bude potpuno ispravna. Delovi mašina, uključujući i kućišta, koji dolaze u dodir sa biljnim materijalom, treba da su očišćeni, da na njima nema ulja i drugih zagađivača (uključujući ostatke biljnog materijala drugih vrsta). Režući delovi mašina za žetvu treba da su tako podešeni da zahvataju što manje zemljišta.

Pri žetvi treba voditi računa o tome da se u požnjevenom materijalu ne nađu toksični korovi. Oštećen i bolestan biljni materijal treba odmah da bude uklonjen. Svi prihvatni sudovi za požnjeveni biljni materijal treba da budu čisti i bez ostataka od drugih biljaka. Kada nisu u upotrebi treba da su očišćeni i da se čuvaju na suvom mestu, u uslovima koji ne dozvoljavaju razvoj štetočina, da nema mogućnosti da u njima obitavaju miševi, drugi glodari, stoka i domaće životinje. Požnjeveno bilje ne sme da dolazi u kontakt sa zemljištem. Mora odmah da se kupi i dovede do transportnog sredstva u suvim i čistim sredstvima (mogu da se koriste džakovi od prirodnog materijala, korpe, prikolice, kontejneri itd.). Svaki mehanički tretman, na primer sabijanje požnjevenog materijala koje može da dovede do redukcije kvaliteta treba izbeći, a u tom smislu treba da se obrati pažnja: da džakovi nisu prepunjeni, da slaganje džakova ne uzrokuje sabijanje materijala, da je pri transportu džakova ili kontejnera sprečeno njihovo zagrevanje. Dovoženje požnjevenog materijala do sušare ili uređaja za primarnu preradu treba da se odvija što brže, da bi se sprečilo njegovo zagrevanje. Požnjeveni materijal treba da je zaštićen od štetočina, miševa, glodara i domaćih životinja.

PRIMARNA PRERADA

U preradi lekovitog bilja dobijenog metodama organske proizvodnje dozvoljeni su tehnološki postupci koji ne dovode do promene prirodne strukture biljnog dela koji predstavlja rod i omogućavaju očuvanje biološke vrednosti sirovine odnosno proizvoda. Dozvoljeni postupci mogu biti mehanički, termički i fermentacioni, kao i kombinacija ovih postupaka.

U preradi lekovitog bilja dobijenog metodama organske poljoprivrede koriste se posebne tehnološke linije. Izuzetno u preradi se mogu koristiti linije za konvencionalnu

96

preradu ali se pre početka korišćenja za lekovito bilje iz organske proizvodnje moraju temeljno oprati, na način i sredstvima koje propisuje nadležni savezni organ. Postupci prerade lekovitog bilja po tehnološkim operacijama su: sušenje, mehanička prerada (koja obuhvata usitnjavanje, prosejavanje i odvejavanje), destilacija (proizvodnja etarskih ulja).

Sušenje lekovitog i aromatičnog bilja se smatra najznačajnijom karikom u proizvodno-tehnološkom ciklusu ovog bilja. Zbog te činjenice nemoguće je bilo kakvo dugoročno opredeljenje za njegovo plantažiranje, a da prethodno nisu precizirani detalji oko sušenja. Nakon pristizanja na mesto primarne prerade (sušenja), biljni materijal mora odmah da se istovari i raširi. Pre daljnje prerade materijal ne sme da bude izložen suncu (osim u slučaju specifične prerade, npr. destilovanja), a mora da bude zaštićen od padavina.

Prostorija u kojoj se prerada odvija treba da bude čista, sa dobrim prostrujavanjem vazduha i ne sme se ni u koje doba godine koristi za držanje stoke. Građevina treba da je tako izvedena da obezbeđuje zaštitu ubranog bilja od ptica, insekata, glodara i domaćih životinja. U svim prostorijama za preradu, uključujući i mesto za pakovanje i skladištenje treba da se sprovedu dozvoljene mere protiv štetočina, kao što su mamci, mišolovke, električni uređaji protiv insekata, što odobrava nadležni inspektor. Oprema za preradu mora da bude čista i da se redovno servisira.

U slučaju prirodnog sušenja materijal treba da se rasprostre u tankom sloju i da se obezbedi nesmetano prostrujavanje vazduha; ramovi sa mrežicama na koje se materijal postavlja treba da budu dovoljno odmaknuti od zemlje. Treba težiti ostvarenju uslova za ujednačeno sušenje svog materijala, te sprečavanju nastanka plesni. Pri sušenju tečnim gorivom produkti sagorevanja ne smeju da dođu u kontakt sa materijalom. Pri sušenju treba da se vodi računa o parametrima procesa (temperatura, trajanje, itd.), koji treba da su odabrani u skladu sa tipom materijala (koren, list ili cvet) i vrstom aktivne materije (etarsko ulje ili drugo). Mora postojati dokument o parametrima sušenja. Po završetku sušenja biljni materijal mora biti pregledan i selektiran, da bi se iz njega izdvojili delovi koji ne odgovaraju zahtevanom kvalitetu. Osušeni materijal se odmah pakuje da bi se sprečilo zagađenje ili rizik od zagađenja.

Destilacijom se iz biljaka izdvajaju etarska ulja koja se lako mogu čuvati. Etarska ulja su isparljivi proizvodi najčešće prijatnog mirisa, koji su slabo rastvorljivi ili nerastvorljivi u vodi, a iz biljnog materijala se mogu izolovati destilaijom ili hladnim ceđenjem. Proces proizvodnje etarskih ulja ima više faza koje započinju prevozom sirovine sa terena u priručni magacin, zatim sledi neki vid usitnjavanja pa sama destilacija. Utrošak, kao i pritisak vodene pare, vreme destilacije, brzina destilacije i drugo, specifični su za svaku biljnu vrstu. Po završetku destilacije sledi dekantacija (odlivanje vode) i dehidratacija (sušenje) ulja, posle čega sledi pakovanje u odgovarajuću ambalažu. Sve ove faze se u organskoj proizvodnji moraju odvijati u posebnim linijama, prevoznim sredstvima i posebnim prostorijama, odvojenim od konvencionalne proizvodnje etarskih ulja. SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE

Lekovito bilje dobijeno metodama organske proizvodnje skladišti se u posebnim skladištima. Izuzetno ako je bilje upakovano i obeleženo može se čuvati u istom skladištu sa biljem iz konvencionalne proizvodnje ali u posebnom delu koji je obeležen. Sredstva unutrašnjeg prevoza u magacinu moraju biti bez prisustva ostataka proizvoda

97

konvencionalne proizvodnje lekovitog bilja kao i bez ostataka neorganskih nečistoća. Upakovan i suv materijal treba da se skladišti u suvim, dobro provetrenim prostorijama, u kojima je dnevno oscilovanje temperature svedeno na minimum, a protok vazduha dobar. Skladištenje etarskih ulja podleže propisima za skladištenje hemikalija.

U cilju zaštite od štetočina, prozori, vrata i drugi otvori treba da imaju odgovarajuću zaštitu (na primer žičanu mrežu). Za skladištenje suvog materijala se preporučuje: prostorija sa podom od betona ili sličnog materijala koji se lako čisti, uz korišćenje paleta, obezbeđenje dovoljnog razmaka od zida i razmicanje uskladištenih biljnih vrsta da ne bi dolazilo do uzajamnog uticaja. Lekovito bilje dobijeno metodama organske proizvodnje pakuje se u ambalažu od prirodnog materijala. Izuzetno, ako se koristi ambalaža od sintetičkog materijala ona ne sme da sadrži štetne materije koje bi prelazile na zapakovano bilje odnosno proizvod. Ambalaža za višekratnu upotrebu treba da je dobro očišćena i osušena pre ponovne upotrebe i moraju se obezbediti uslovi za sprečavanje zagađenja pri njenoj ponovnoj upotrebi.

RADNICI I OBJEKTI Pitanje radne snage u proizvodnji lekovitog bilja je od posebnog značaja i zato

navodimo nekoliko opštih načela koja proizlaze iz dobre poljoprivredne prakse u proizvodnji lekovitog bilja.

Radnici treba da imaju adekvatno obrazovanje iz oblasti botanike, pre nego što počnu da rade na zadacima za koje je to potrebno. Svi postupci prerade treba u potpunosti da budu sprovedeni u saglasnosti sa smernicama EU u pogledu higijene pri proizvodnji hrane i generalnim principima Codex Alimentarius, kao i sa Evropskim direktivama za GMP, pogotovo ako se roba proizvodi za kupce iz EU. Radnici koji rukuju biljnim materijalom (uključujući i one koji rade u polju), treba da poseduju visok nivo lične higijene. Treba da budu i odgovarajuće instruisani da imaju osećaj za preduzimanje higijenskih mera. Objekti u kojima se odvija prerada materijala treba da su opremljeni toaletima i sanitarnim uređajima za pranje ruku, u skladu sa odgovarajućim propisima. Radnicima koji boluju od infektivnih bolesti koje mogu da se prenesu hranom, uključujući i dijareju, zabranjen je pristup mestima gde bi mogli doći u kontakt sa biljnim materijalom. Radnici sa otvorenim ranama, zapaljenjima i infekcijama kože ne smeju da pristupaju u prostorije u kojima se odvija prerada, ukoliko ne nose zaštitna odela ili rukavice, sve do trenutka potpunog izlečenja. Radnici treba da su zaštićeni od toksičnih i potencijalno alergenih biljnih materijala odgovarajućim zaštitnim sredstvima, kao što su radna odela i slično. Treba voditi računa o dobrim i zdravim uslovima rada svih radnika koji rade na gajenju i preradi lekovitog i aomatičnog bilja. KVALITET LEKOVITOG BILJA IZ ORGANSKE PROIZVODNJE

Naš Zakon o organskoj proizvodnji (2002.) predviđa da u proizvodima organske poljoprivrede ne sme biti ostataka hemijskih zaštitnih sredstava, osim ako su isti posledica zagađenja okoline. U ispitivanju biljnih droga iz konvencionalne proizvodnje, shodno farmakopejama, ostaci pesticida spadaju u kategoriju “neuobičajenih kontaminanata”, pri čemu se prate zakoni koji se odnose na ostatke pesticida u hrani. Treba napomenuti, da postoji mogućnost da se ostaci ipak nađu u lekovitom bilju, iako biljka u toku gajenja nije

98

bila tretirana pesticidom, s obzirom da neke od ovih supstanci mogu da ostanu u zemljištu i više godina od njihove poslednje primene (na pr. DDT).

Pored Zakona o organskoj poljoprivredi (2002.) moraju se uvažiti i odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ovo pitanje u našoj zemlji (Pravilnik o

količinama pesticida, metala, metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemoterapeutika,

anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama. , od 15. maja 1992. godine, Sl. list SRJ). Članovi 3, 4, 6, 7, 8, 15 i 17, ovog Pravilnika posebno se odnose na lekovito i začinsko bilje i u njima je sadržana zakonska regulativa o higijenskoj ispravnosti čajeva i začina, prema principima konvencionlne proizvodnje. Sve odredbe koje nisu sadržane u Zakonu o organskoj proizvodnji primenjuju se iz ovog Pravilnika.

Pored navedenih zahteva, biljne sirovine dobijene od lekovitog bilja iz organske proizvodnje moraju odgovoriti i zahtevima aktuelnih nacionalnih farmakopeja koji se odnose na sadržaj aktivnih komponenti kao i na druge karakteristike od važnosti za njihovo delovanje. PREVOZ

Prevoz lekovitog bilja dobijenog metodama organske poljoprivrede organizuje se prevoznim sredstvima koja su opremeljena za prevoz ove vrste proizvoda. Vozila, kontejneri i oprema namenjena za prevoz lekovitog bilja iz organske proizvodnje moraju biti čisti i bez štetnih ostataka, odnosno bez ikakvih materija koje bi mogle da kontaminiraju proizvod. Za prevoz lekovitog bilja se preporučuju vozila koja obezbeđuju strujanje vazduha, odnosno da se koriste kontejneri sa provetravanjem kako bi se sprečila pojava plesni ili fermentacije.

Lekovito bilje iz organske proizvodnje ne može se prevoziti zajedno sa biljem ili drugim proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Izuzetno, ako je lekovito bilje iz organske proizvodnje propisno upakovano i vidno obeleženo, može se prevoziti zajedno sa proizvodima konvencionalne poljoprivrede, ali u odvojenom delu prevoznog sredstva.

Zahvalnica Autori zahvaljuju Borivoju Stepanoviću, dipl. inž., dr Miroslavu Kostiću, Prof dr

Branki Lazić i dr Petru Sekuliću na nesebičnoj pomoći u savetima, mišljenjima i ustupljenoj literaturi.

LITERATURA

1. Dachler M. und Pelzman H., (1989) Heil-, und Gewürzpflanzen (Anbau, Ernte, Aufbereitung), Österreichisher Agrarferlag, Wien.

2. Grupa autora (1999): Strategija zaštite lekovitog bilja u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

3. Bomme U. und Nast D. (1998): Nährstoffentzug und ordnungsgemässe Düngung im Feldanbau von Heil- und Gewürzpflanzen, Z. Arzn. Gew. Pfl., 3, 82-90.

4. Kišgeci J., (2002): Lekovito bilje (gajenje, sakupljanje, upotreba), Partenon, Beograd. 5. Kercher J. and Nastovski T.: Modern application of essential oils in agriculture. II

Conference on medicinal and aromatic plants of SEEC, Book of Abstracts, 78, 2002. 6. Kostić M.: Kontrola bioagenasa lekovitog bilja u magacinskim prostorima, (knjiga u

pripremi).

99

7. Marković (Nastovski) Tatjana: Master thesis: Possible use of Salvia fruticosa Mill and Origanum vulgare ssp. hirtum essential oil in contrtol of Botrytis cinerea Pers. on greenhouse tomato, Chania, Greece, 1996.

8. Radanović D., Stepanović B. (1999): Osnovni principi savremene proizvodnje lekovitog i aromatičnog bilja, Savremena poljoprivreda, vol. 48, br. 5-6, str. 7-15.

9. Stepanović B. (1998): Prozivodnja lekovitog i aromatičnog bilja, IPLB “Dr Josif Pančić”, Beograd, 1-272.

10. Stepanović B., Radanović D., Šumatić N., Pržulj N., Todorović J., Komljenović I., Marković M. (2001): Tehnologija proizvodnje ljekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo.

11. Stepanović B., Radanović D., Kišgeci J. (2002): Kultivacija lekovitog i aromatičnog

bilja u Srbiji, Zbornik radova XXV Savetovanja o lekovitim i aromatičnim biljkama, Bajina Bašta, juni 2002.

12. Znaor D., (1996): Ekološka poljoprivreda. Nakladni zavod GLOBUS, Zagreb. 13. Zakon o organskoj poljoprivredi SRJ, od 30. 06. 2000. 14. Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i

lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede, od 11. 09. 2002. 15. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za

navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. glasnik R.S. 23/94). 16. Naredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih biljnih i životinskih

vrsta (Sl. glasnik R.S. 17/99). 17. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik R. S. 50/93) 18. Guidlines for good agricultural practice (GAP) of medicinal and aromatic plants,

EUROPAM, august 1998.

ORGANIC PRODUCTION OF MEDICINAL AND AROMATIC PLANTS

Dragoja Radanović, Tatjana Nastovski

Institute for Medicinal Plant Research »Dr Josif Pančić«, Belgrade

SUMMARY

In this paper there are presented rules and procedures that have to be applied in organic production of aromatic and medicinal plants, according to the Low in our country (Low of organic production SRJ, 2002.). The review contains some regulations and prerequisite data on growing of medicinal and aromatic plants that might be of great importance for this kind of production. There are also given sugestions for solving some practical problems and are presented some of allowed preparations for manuring and protection in organic production of medicinal and aromatic plants. Key words: organic production, medicinal and aromatic plants.