organizacija per kosovo još od 2000. godine pruža svoj ...¡anje-perspektive...organizacija per...

Organizacija PER Kosovo još od 2000. godine pruža svoj doprinos u poboljšavanju međuetničkog političkog dijaloga i potpomaganju integracije srpske zajednice. Od leta 2012. godine, PER Kosovo će nastaviti da funkcioniše kao program Demokratije za razvoj (D4D). Istraživanjem javnih politika i održavanjem regionalnih okruglih stolova utvrdiće se kako dalje poboljšati međuetničko poverenje i kako odgovoriti na praktične probleme sa ciljem izgradnje tolerantnog međuetničkog okruženja na Kosovu.

Za bliže informacije o aktivnostima D4D-a, pogledajte veb stranicu www.d4d-ks.org.

| S

erija

: Mer

e za

izgr

adnj

u po

vere

nja

na K

osov

u |

Br.

1 &

2 |

Priš

tina,

201

2 |

Poboljšanjeperspektive mladihkosovskih Srba

Gradski život usredinama sasrpskom većinomna Kosovu

ISBN: xxx-xxxx-xxx-xx-x

x xxxxxx xxxxxx

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

1

Poboljšanje perspektive mladih kosovskih Srba Strana 3

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Gradski život u sredinama sa srpskom ve�inom na Kosovu Strana 33

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Priština, 2012

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2

Autorsko pravo © 2012. Projekat za etničke odnose-Kosovo (PER-K) i Demokratija za razvoj (D4D).

Sva prava zadržana. Izuzev za citiranje kratkih pasusa u svrhu kritike i revizije, nijedan deo ove publikacije ne može se umnožavati, čuvati u sistemu za kasnije preuzimanje ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, za fotokopiranje, beleženje ili drugo, bez prethodne dozvole organizacije PER-K i D4D.

Priredili:

Leon Malazogu, Viktor Popović & Shpend Emini,

Saradnici na izradi:

Selatin Kllokoqi & Flora Smith.

Ovaj izveštaj izrađen je u okviru projekta pod nazivom “Izgradnja mera poverenja na Kosovu” uz finansijsku pomoć projekta finansiranog od strane Evropske unije kojim upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu i uz dodatnu podršku organizacije Balkan Trust for Democracy, organizacije German Marshall Fund iz Sjedinjenih Država i ambasade Kraljevine Holandije. Sadržaj ovog izveštaja predstavlja isključivu odgovornost Projekta za etničke odnose – Kosovo, i ni u kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije, organizacija Balkan Trust for Democracy, German Marshall Fund iz Sjedinjenih Država, ili ambasade Kraljevine Holandije.

Poboljšanje perspektive mladih kosovskih Srba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

3

Poboljšanje perspektive mladih kosovskih Srba

Priština, Mart 2012

Sadržaj

Pregled izveštaja, 5 Uvod, 7 Nezaposlenost i učešće, 9 Prekomerna zavisnost od javnog sektora, 15 Prepreke po angažovanje privatnog sektora, 17 Učešće, motivacija i kulturni identitet, 20 Dezorijentisani, 22 Obrazovanje i migracije, 24 Povratak ili zadržavanje mladih?, 26 Komparativna prednost kosovskih Srba, 28 Preporuke, 30


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

5

Pregled izveštaja Kosovo bi trebalo da učini više kako bi ispunilo potrebe mladih Srba. Iako se Kosovo usredsređuje na povratak starijih Srba, mladi Srbi vide veoma malo razloga da ostanu. Želja za odlaskom može biti deo dugoročnog trenda migracija u urbane oblasti.

Stopa nezaposlenosti mladih ostaje visoka širom Kosova, ali je povrh svega ocenjena kao egzistencijalni izazov među srpskim stanovništvom. Zapošljavanje u javnom sektoru predstavlja značajan način da srpska zajednica razvije osećaj vlasništva nad kosovskim institucijama. Čak i otvaranje male piljare zahteva minimalni nivo bezbednosti i dugoročno planiranje koje može proizaći samo iz adekvatne zastupljenosti.

Nedovoljna zastupljenost srpske zajednice i nedovoljne otvaranja Kosovskih institucija prema Srbima u velikoj je meri sprečilo kosovske Srbe da se pridruže institucijama. Dok veliki broj Srba bojkotuje institucije, oni koji učestvuju dobijaju visoke funkcije. Drugi kvalifikovani Srbi smatraju da je prijavljivanje za više funkcije beskorisno.

Postoji sve veće široko shvatanje da bi bolja zastupljenost doprinela političkoj stabilizaciji i uključivosti. Srpska zajednica izražava sve veću voljnost da se uključi u kosovske vlasti.

Izgledi za budućnost su koliko obećavajući toliko i zabrinjavajući. Iako postoje neke nove mogućnosti, politizacija kosovskih Srba dovela je do toga da se održe predratni nivoi radnih mesta u srpskom sistemu, čineći da Srbi budu preplavljeni različitim vidovima socijalne pomoći. Ovakav vid izolacije od tranzicije na tržišnu privredu samo je odložio neizbežno.

Dok Srbi prevashodno zavise od plata, penzija, socijalne pomoći, ušteđevine i prodate imovine, Albanci zavise


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6

prevashodno od poslovnog profita i zakupnine, zajmova, prihoda iz dijaspore i pomoći od rođaka/prijatelja. Kraj političkog spora između Beograda i Prištine donosi političko olakšanje kosovskim Srbima, ali povećava ekonomske zabrinutosti usled potencijalnog smanjenja plata i penzija od strane Beograda.

Vlada Kosova mora obaviti svoj udeo kako bi olakšala tranziciju kosovskih Srba i kako bi izgradila poverenje u odnosima na relaciji većina-manjine širom zemlje. Konkretna obaveza za zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica mora biti pojašnjena zasebnom cifrom utvrđenom za Srbe. Zajednice treba da znaju na koje predstavničke nivoe polažu pravo kako bi mogle da pozovu na odgovornost svoje izabrane predstavnike. Privatizacijom kompanija i razvojem privatnog sektora, moraju se pronaći načini da se podstakne preduzetništvo u sklopu srpske zajednice.

Sporazum između Prištine i Beograda za sprovođenje odredbi Ahtisaarijevog plana o obrazovanju i zdravstvu trebalo bi da bude zacrtan za prioritet. Ova dva sektora od presudnog su značaja za stabilizaciju i blagostanje srpske zajednice. Kako bi se iskoristilo obimno zemljište u vlasništvu Srba, vlada na centralnom nivou trebalo bi da shvati svoje interese unapređivanja zemljoradnje na širokom nivou u cilju zapošljavanja na hiljade Srba i Albanaca i poboljšavanja trgovine u cilju zamene velikog dela uvoza hrane.

Postoji očigledna potreba da se usluge skoncentrišu u Gračanici koja ima mogućnost da preraste u novu energičnu urbanu oblast koja će okupljati Srbe iz Pomoravlja i iz drugih delova Kosova. Neophodna je gradnja za porodice koje se šire. Stvaranje urbanizovanog okruženja sa kulturom, zabavom i sportom od osnovnog je značaja za zadržavanje srpske omladine.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

7

Uvod

Srpska zajednica ostaje i dalje delimično integrisana u kosovskoj političkoj i ekonomskoj sferi. Njen nizak nivo učešća smanjuje njihov uticaj na odluke o politici što pokazuje njihovu nemogućnost da se zalažu za svoje interese. Izgledi srpske zajednice na Kosovu u velikoj meri zavisi od njene integracije u kosovski institucionalni život i društvo. Pitanja koja se razmatraju manje su političke i više su praktične prirode. Imajući u vidu činjenicu da je javni sektor najveći poslodavac na Kosovu, osim pridruživanja javnoj službi, ne postoje nikakve značajne prilike za mlade Srbe.

Ovaj izveštaj ocenjuje izglede mladih kosovskih Srba u smislu zaposlenosti, zastupljenosti, motivacije, veština i obrazovanja. Isti identifikuje izazove i mogućnosti kada govorimo o zadržavanju mladih Srba na Kosovu. Odsustvo radnih mesta, jezičkih veština, želja za migracijom u Srbiju zarad obrazovanja, potreba da se putuje zarad dobijanja osnovnih usluga i osećaj političke neizvesnosti čine da se zajednica nalazi u stanju stalne zanemarenosti.

Neki Srbi tvrde da “idu u krevet sa spakovanim torbama,” što je izjava koja ilustruje njihovu neizvesnost o njihovom mestu u budućnosti Kosova. Međutim, sve veći broj Srba gradi i renovira svoje kuće, što je znak njihove odlučnosti da ostanu. Da bi ohrabrila ova nastojanja, vlada na centralnom nivou i novoformirane opštine treba da rade sa zajednicom na obnavljanju i podržavanju ovog ponovo pronađenog optimizma.

Statistike su oskudne i netačne na Kosovu, ali podaci o srpskoj zajednici ili ne postoje ili su zastareli što predstavlja značajan izazov za donošenje adekvatnih politika. Kako bi se stekla preciznija slika o situaciji, ovaj rad istražuje probleme


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8

koji pogađaju mlade Srbe na Kosovu i pruža preporuke o tome kako povećati mogućnosti za zaposlenje.

Ovaj rad usredsređuje se na srpske zajednice južno od reke Ibar. Imajući u vidu određene uslove, ovi nalazi u velikoj meri važe i za opštine na severu. Čak i bez izazova sa severom, problemi koji pogađaju srpsku zajednicu su brojni. Uprkos činjenici da su dostupna rešenja, ključni izazov jeste odsustvo političke volje.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

9

Nezaposlenost i učešće

Nezaposlenost na Kosovu posebno je visoka među Srbima i predstavlja ne samo socijalni već i politički i egzistencijalni izazov. U podeljenom posleratnom društvu, kao što je ono na Kosovu, broj pripadnika manjinskih zajednica zaposlenih u javnom sektoru je značajan.

Zapošljavanje zajednice u javnim institucijama bilo je glavni predmet izveštaja objavljenog 2010. godine od strane Kancelarije za pitanja zajednica u sklopu Kancelarije premijera. U ovom izveštaju, preporučen je jedan broj mera kako bi se podstaklo zapošljavanje manjina širom javnog sektora na Kosovu. Neke od ovih glavnih preporuka odnose se na: (a) usklađivanje postupaka zapošljavanja u preduzećima u javnom vlasništvu; (b) oglašavanje slobodnih radnih mesta putem novoustanovljene mreže za razmenu informacija između centralnog i lokalnog nivoa; (c) razradu smernica i profesionalnih kriterijuma za konkretna slobodna radna mesta, i (d) primenu sistema kvote u kome bi sve zajednice bile zastupljene podjednako u kosovskoj javnoj službi i preduzećima u javnom vlasništvu.1

Srbi su se dugo opirali zapošljavanju u kosovskim institucijama što je ipak samo jedan od razloga za visoke brojke o nezaposlenosti. Međutim, ovaj problem se po svemu sudeći polako rešava sam po sebi. Što srpska zajednica postane glasnija o onome što joj pravično pripada time će se povećati i voljnost za rad u okviru sistema. Kako je ovo pitanje uređeno u zakonskom smislu? Jedan izveštaj tvrdi da bi sistem kvote trebao da bude zasnovan na Uredbi UNMIK-a 2001/19 koja predviđa sledeće:

1 Kancelarija za pitanja zajednica (Kancelarija premijera Republike Kosovo). 2010. Zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica u okviru kosovske javne službe i javnih preduzeća, http://www.kryeministri-ks.net/zck/repository/docs/1-Policy_study_no1_FINAL.pdf; str. 105-114 (verzija na engleskom jeziku).


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 10

Zastupljenost nevećinskih zajednica u sastavu javne službe na svim nivoima biće usko srazmerna zastupljenosti nevećinskih zajednica u Skupštini. U skladu sa sistemom zagarantovanih mesta za zastupljenost nevećinskih zajednica u Skupštini, predviđenim članom 64(2) Ustava Republike Kosovo, svaka zajednica biće zastupljena na sledeći način u JSK i JP-ima:

1. pripadnici većinske zajednice – 83.33%, i 2. pripadnici nevećinskih zajednica – 16.67%, raspodeljeni na sledeći način:

a) pripadnici srpske zajednice – 8.33%; b) pripadnici bošnjačke zajednice – 2.5%; c) pripadnici turske zajednice – 1.66%; d) pripadnici romske zajednice – 1.12%; e) pripadnici aškalijske zajednice – 1.12%2

Iako više nije na snazi, Uredba UN-a 2011/19 korišćena je kao osnova da se zaključi da Kosovo mora ispuniti prag od preko 16% za zastupljenost zajednica. Sveobuhvatan predlog o rešenju statusa, Ustav Kosova i Zakon o zajednicama danas obezbeđuju pravičnu zastupljenost zajednica u javnim institucijama na svim nivoima.

Zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na pravičnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, posebno u policijskoj službi u oblastima gde živi data zajednica, uz poštovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju. 3

Zakon o zajednicama ne doprinosi u velikoj meri pojašnjenju pravičnosti:

2 Ibid. str. 329. 3 Identičan tekst pojavljuje se u Sveobuhvatnom predlogu rešenja statusa i u Ustavu. UNOSEK. 26. mart 2007. Sveobuhvatan predlog rešenja o statusu, Aneks II, član 4. Učešće zajednica i njihovih pripadnika u javnom životu i odlučivanju; Stav 4.4. http://www.unosek.org/docref/Comprehensive_proposal-english.pdf, str. 20. Ustav Kosova; član 61 – Zastupljenost pri zapošljavanju u javnim institucijama


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

11

Lica koja pripadaju zajednicama polažu pravo da budu pravično zastupljena pri zapošljavanju na svim nivoima u javnim preduzećima i javnim institucijama, uključujući sektor bezbednosti, pravosuđe, tužilaštvo, vladine agencije koje se bave sprovođenjem pravde i popravne ustanove, odbrambene, bezbednosne i obaveštajne ustanove.4

Težina različitih dokumenata vodila je do zabune i nepoklapanja sa očekivanjima. Srpska zajednica u velikoj meri smatra da je nivo od 16% najadekvatniji. Ono što je jasno jeste da ne postoji zajedničko shvatanje o tome koji zakon bi trebalo da bude ispoštovan. Jedan dokumenat koji detaljnije pojašnjava zahtev zastupljenosti jeste novi Zakon o javnoj službi:

U institucijama na centralnom nivou minimalno 10% radnih mesta će biti rezervisano za osobe koje ispunjavaju navedene kriterijume za stupanje u radni odnos, a koje pripadaju zajednicama koje nisu većinske na Kosovu. Na opštinskom nivou će za kvalifikovane članove zajednica koje nisu većinske u opštini biti rezervisan broj radnih mesta u skladu sa procentualnom zastupljenošću zajednica date opštine.5

Kvota sada važi za sve nevećinske zajednice kao jedinstvenu grupu. Ovo stvara prostor da vlasti ispune kvotu zapošljavanjem više pripadnika jedne manjinske zajednice na račun drugih. Zastupljenost srpske zajednice je niska i srpska zajednica je često predstavljena u manjim brojkama nego što je to slučaj sa ostalim zajednicama. Tabela koja sledi u nastavku predstavlja kriterijume predviđene pravnim dokumentima i stvaran nivo zastupljenosti.

4 Skupština Kosova. 13. mart 2008. Zakon o zaštiti i unapređivanju prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu (Zakon br. 03/L-047). http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L047_en.pdf. Vidi član 9: Ekonomske i socijalne mogućnosti; stav 9.5, str. 9. 5 Skupština Kosova. 13. maj 2010. Zakon o javnoj službi Republike Kosovo. Zakon br. 03/L-149. http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2010-149-eng.pdf, str. 7. Član 11.3.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12

Kriterijumi Stvarni nivoi Uporedba kriterijuma i stvarne zastupljenosti6

Ure

dba

UN

-a

Zak

on o

ja

vnim

sl

užb

enic

ima

Cen

tral

ni

niv

o

Javn

e ko

mp

anij

e 7

Op

štin

ski

niv

o 8

Albanci 83.30% 90% 92.02% 97.79% 95.17%

Srbi 8.33% 5.08% 0.75% 3.06%

Ostale zajednice 8.34% 2.90% 1.46% 4.83%

Sve zajednice 16.67%

10%

7.98% 2.21% 7.89%

Sadašnji nivoi zastupljenosti manjinskih zajednica ispod su ili 16% ili 10%. Sadašnji nivo zapošljavanja pripadnika manjinskih zajednica u vladi dostigao je približno 8%, dok je nivo zaposlenosti Srba dostigao nivo od oko 5%. Postoje institucije, kao što je Prištinski aerodrom, koje zapošljavaju veoma mali broj Srba (5 od 644; 0.78%).9

Dok sistem kvote može imati svoje nedostatke, bez sistema kvote brojke bi bile mnogo niže. Danas postoji sve veće shvatanje da što je bolja zastupljenost sa svih strana time će ovo doprineti političkoj stabilizaciji i integraciji manjina na

6 Kancelarija za pitanja zajednica (Kancelarija premijera Republike Kosovo). 2010. Zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica u okviru javne službe na Kosovu i u javnim preduzećima, http://www.kryeministri-ks.net/zck/repository/docs/1-Policy_study_no1_FINAL.pdf; str. 35-77 (verzija na engleskom jeziku). 7 Podaci su ukazivali da javna preduzeća odražavaju broj Srba zaposlenih na Prištinskom aerodromu, u Kosovskim železnicama, Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji i Pošti i telekomu Kosova. 8 Podaci predstavljeni u izveštaju odražavaju broj iz samo 26 opština i ne obuhvataju novoformirane opštine. 9 Kancelarija za pitanja zajednica (Kancelarija premijera Republike Kosovo). 2010. Zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica u okviru kosovske javne službe i javnih preduzeća, http://www.kryeministri-ks.net/zck/repository/docs/1-Policy_study_no1_FINAL.pdf; str. 76 (verzija na engleskom jeziku).


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

13

svim nivoima javnog sektora na Kosovu. Odgovornost je višestruka i prvenstveno leži na vlastima da približe ljude odlučivanju. Srpska zajednica ima veću odgovornost da bude glasnija i da se angažuje u razmatranje ne samo svojih najuskijih interesa već i u razmatranje nacionalnih prioriteta.

Još jedno pitanje koje sprečava Srbe da ispune zahteve za zapošljavanje u javnom sektoru jeste i nepriznavanje univerzitetskih diploma.10 Dok se akademski akreditivi stečeni u Beogradu sada zakonski prihvataju, Kosovo ne priznaje diplome izdate od strane paralelnih institucija (odnosno sa Univerziteta u Prištini izmeštenog u Mitrovicu ili srednjih škola širom Kosova).11 Ovo pitanje još uvek je predmet diskusije između Prištine i Beograda i iako je rešeno u načelu, rešenje tek treba da se primeni. Neke nove opštinske strukture priznaju gore pomenute akademske akreditive, ali bi ovo priznanje trebalo da bude standardizovano širom Kosova.

Građani se žale da je teško doći do posla bez političkih kontakata. Političke stranke prevashodno zapošljavaju samo svoje pristalice. Neke organizacije građanskog društva obavestile su PER-K da su izložene pritisku da zaposle samo one kandidate koji su članovi određenih političkih stranaka.12

Nedostaju podaci za više funkcije. Široko je rasprostranjen fenomen da posebno na višim nivoima nema pripadnika manjinskih zajednica. Međutim, na Kosovu je često suprotan slučaj. Dok je većina običnih Srba bojkotovala institucije, oni koji su učestvovali polagali su pravo na više funkcije. Dok aerodrom ima manje od 1% Srba, postoji jedan Srbin u

10 Kovačević, Mita. 11. mart 2011. Privatna korespondencija. Gračanica, Kosovo. 11 Basholli, Esma. 04. mart 2011. Privatna korespondencija. Gračanica, Kosovo. 12 Javna pisma poslata od strane Bojane Ničić iz organizacije Communication for Social Development (CSD) i Mary Tomić, direktorke Administracije Opštine Klokot/Vrbovc.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 14

njegovom odboru (od ukupno 5 članova; 20%). Srbi su zastupljeni na vidljivom političkom nivou ali su nedovoljno predstavljeni na rukovodećim funkcijama u javnim kompanijama.

Širom Balkana, više funkcije istorijski su bile sačuvane za političke aktiviste stranaka na vlasti i Kosovo ne predstavlja nikakav izuzetak. Političke stranke na Kosovu identifikovane su na osnovu etničkog porekla (samostalno izjašnjavanje predviđeno je ustavom usled zahtevanja rezervisanih/zagarantovanih mesta). Davanje radnih mesta takođe predstavlja jedan od ustupaka koje stranke moraju da načine kako bi zadržale svoju političku podršku.

Široko rasprostranjeni nepotizam može biti naglašeniji među Srbima usled široko rasprostranjenog bojkota, i sagledan je drukčije među Srbima pošto podrazumeva prihvatanje institucija koje je većina Srba bila podsticana da odbaci od strane Beograda. Kvalifikovani pripadnici srpske zajednice smatraju da je prijavljivanje za više funkcije u ovim institucijama beskorisno, pošto se smatraju ili političkim uporištem albanskih stranaka na vlasti ili uporištem glavnih srpskih stranaka u institucijama. Kao posledica ovoga, ova radna mesta povezuju se sa etničkim poreklom.

Neće biti lako postići adekvatnu zastupljenost manjinskih zajednica. Vlada Kosova bori se sa brojem javnih službenika zaposlenih u okviru ovih institucija. Broj i plate javnih službenika i drugih javnih zaposlenih predstavljali su glavni primer koji je ukazao na nepostojanje budžetske discipline, koja je pogoršala odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Na putu smanjivanja ukupnog broja javnih službenika i uvođenja zapošljavanja prema zaslugama, Kosovo će istovremeno morati da poveća broj pripadnika iz reda manjinskih zajednica zaposlenih u vladi.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

15

Prekomerna zavisnost od javnog sektora

Vlada Srbije daleko je najveći poslodavac kosovskih Srba koji žive na severu i onih na jugu. Drugi najveći poslodavac jeste privatni sektor, za kojima sledi Vlada Kosova (prevashodno na opštinskom nivou).

Oko 40,000 ljudi (prevashodno Srba ali i Roma, Goranaca itd.) na Kosovu prima nekakav vid pomoći od strane Vlade Srbije. Oko 21,000 je na platnom spisku i prima minimalac.13 Imajući u vidu činjenicu da samo nešto više od 100,000 Srba živi na Kosovu, svaki peti prima platu a ponovo svaki peti prima neki drugi vid pomoći. Ovi brojevi su dovoljni da se izdržava do četiri petine zajednice. Preostalih 20% oslanja se na socijalnu pomoć Vlade Kosova i na plate isplaćivane od strane novoformiranih opština.

Postoje i dalje značajne razlike u izvoru prihoda po etničkom poreklu. Relevantan, iako zastareo izveštaj poziva se na interesantan pregled vrsta izvora na koje se oslanjaju različite zajednice. Dok Srbi zavise u većoj meri od plata, penzija, socijalne pomoći, ušteđevine i prodate imovine, Albanci zavise u većoj meri od poslovnog profita i zakupnine, zajmova, prihoda iz dijaspore i pomoći od rođaka/prijatelja.

Podaci takođe sugerišu da Srbi koji primaju pomoć od Vlade Srbije imaju viši prihod od njihovih albanskih kolega. Kosovski Srbin nekada je tipično zarađivao 1,282 evra a Albanac 1,051 evro.14

Srpska zajednica nije dobro zastupljena u kosovskim poslovnim organizacijama. Nijedna kompanija u vlasništvu kosovskih Srba nije članica Privredne komore Kosova, a njihov odnos sa relevantnim ministarstvima je loš.

13 Anoniman sagovornik. 12. april 2011. Privatna korespondencija. Gračanica, Kosovo. 14 Ibid. str. 30.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 16

Pregled izvora prihoda po etničkom poreklu. 15

Pla

te i

dn

evn

ice

Pen

zije

i so

cija

lna

pri

man

ja

Pos

lovn

i pro

fit

i za

kup

nin

a

Poz

ajm

ljen

i nov

ac

Pri

hod

i iz

dij

asp

ore

i p

omoć

od

rođ

aka

i p

rija

telj

a

Ušt

eđev

ina

i pro

dat

a im

ovin

a

Kosovski Albanci 28% 5% 16% 18% 15% 7%

Kosovski Srbi 48% 17% 9% 7% 1% 12%

Konkursi za slobodna radna mesta i mogućnosti za subvencionisanje koje se nude od strane ovih ministarstava ne dopiru do srpske zajednice pošto se retko oglašavaju u srpskim medijima. Često je teško pronaći dostupne podatke a ministarstvo postavlja visoke kriterijume za subvencije koje su manje primenjive u srpskoj zajednici. Dokumenta često ili nisu dostupna na srpskom jeziku ili su loše prevedena.

Pored toga, srpski poslovni subjekti na Kosovu loše su rangirani u registrima poslovnih subjekata na Kosovu ili žutim stranama. Postoji očigledna potreba za registracijom srpskih poslovnih subjekata, iako ne postoji nikakva baza podataka koja navodi ove poslovne subjekte i usluge koje pružaju. Ovakva baza podataka pružila bi poslovnim subjektima veće prilike da oglase svoje usluge, da povećaju svoj pristup lokalnom i nacionalnom tržištu i da olakšaju saradnju sa drugim poslovnim subjektima. Ovakve mogućnosti pružile bi srpskim poslovnim subjektima mogućnost da učestvuju u trgovinskim sporazumima i na lokalnim i međunarodnim trgovinskim sajmovima.

15 UNDP. 2004. Uzdizanje građanina: Izazovi i izbori (Izveštaj o ljudskom razvoju za Kosovo 2004). str. 129.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

17

Prepreke po angažovanje privatnog sektora

Kosovo je pristupilo zapadnom modelu upravljanja sa slobodnom tržišnom privredom. Adekvatan udeo u javnom sektoru i energična aktivnost u privatnom sektoru značajni su za blagostanje svih zajednica i posebno mladih. Zajednice aktivne u privatnom sektoru često imaju svetliji izgled na srednji i dugi rok.

Iako su poslovi u javnom sektoru značajni, broj istih će najverovatnije doživeti pad. Visoki priliv javnih plata i veliki udeo ljudi koji zavise od ovog sektora predstavlja jedan od glavnih faktora koji nosi pretnju po privatne kompanije.

Srpska zajednica nije uključena u razradu politika privatizacije ili u njihovu primenu. Mnoge kompanije koje su zapošljavale Srbe u prošlosti sada su privatizovane a kao što je to praksa u javnom sektoru, novi vlasnici nisu morali da ispune kvote za zapošljavanje manjina. Privatne kompanije u raznolikim zajednicama ne zapošljavaju pripadnike manjinskih zajednica na adekvatnim nivoima (npr. banjski centar u varošici sa srpskom većinom Klokot bukvalno ne zapošljava nijednog Srbina).

Jedan ‘uspešan’ slučaj lokalnog srpskog lobiranja bilo je sprečavanje privatizacije skijaškog odmarališta na Brezovici. Negde oko dvadesetak Srba i dalje je zaposleno u istom i ostvaruje profit od prodaje karata pošto ih INEX više ne plaća redovno.

Razlozi iza nedovoljne zastupljenosti Srba u privatnom sektoru predstavljaju posledicu dva glavna faktora: (a) politizacija i veća zavisnost od javnog sektora, i (b) odsustvo bezbednosti i mali osećaj dugoročne perspektive. Dok prvi elemenat smanjuje količinu prekomerne radne snage neophodne da se podstakne konkurentnost privatnog sektora, drugi umanjuje rizik koji su pojedinačni preduzetnici spremni da preuzmu pre nego što se odluče da


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 18

ulože svoju ušteđevinu u riskantne poslovne poduhvate. PER-K je često čuo argumenat da su Srbi jednom nogom na Kosovu a drugom u Srbiji, ilustrujući strah usled njihove neizvesnosti po budućnost.

Ocene stanovništva

Zajmoprimac Prosečan iznos zajma

Prosečan period otplate

zajma

Albanci 1.700.000 300.000 (18%) 5.605 Evra 4,5 godine

Srbi 120.000 11.000 (10%) 2.345 Evra 2,4 godine

Može se izmeriti ravnodušan stav kosovskih Srba prema poslovnoj perspektivi. Udeo Srba koji zahtevaju zajmove niži je u odnosu na Albance i oni uzimaju manje zajmove na kraći vremenski period (vidi prethodnu tabelu). Tokom 2010. godine, Kancelarija KEP-a u Gračanici primila je 925 zahteva za dobijanje zajma, od kojih je 65% odobreno. Ovo znači da je ova institucija dobijala prosečno 2,8 zahteva svakodnevno tokom 2010.16

Vlada Srbije takođe je odobrila zajmove na centralnom Kosovu, iako ih je dobio veoma mali broj Srba. Nekoliko intervjua ukazalo je na to da ovi zajmovi dolaze sa shvatanjem da lice koje zahteva zajam već ima funkcionalnu privatnu kompaniju. Imajući u vidu da postoji mali broj kompanija koje funkcionišu, broj zajmoprimaca je mali.

I dalje preovlađuju oskudne mogućnosti za zaposlenje Srba na Kosovu i postoje veoma male privatne investicije u oblasti južno od Ibra naseljene uglavnom srpskim življem. Na primer, dva glavna preduzeća u Gračanici (glavni srpski grad osim Mitrovice) broje ukupno 27 zaposlenih (7 zaposlenih u 2 supermarketa Jovan i 20 u mesari Skurt). Plate u srpskim

16 Milićević, Nenad. Privatna korespondencija. 11. mart 2011, Gračanica, Kosovo.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

19

prodavnicama i poslovnim subjektima u Gračanici nalaze se u rasponu od 150 evra do 250 evra mesečno.

Kada govorimo o stvaranju radnih mesta na Kosovu, dominacija sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) stvara nepovoljno okruženje po srpsku zajednicu. Većina Srba nekada je radila u velikim državnim kompanijama, i imaju nešto veću prosečnu starosnu dob u odnosu na kosovske Albance. Samo-zapošljavanje u mnogo većoj meri preovlađuje među omladinom nego među starijima. Iskombinovani sa osećajem političke neizvesnosti, podsticaji za započinjanje novih preduzeća značajno su manji. Ankete sprovedene sa MSP-ima nalaze da veštine radne snage nisu glavna prepreka za njihove poslovne delatnosti.17 Imajući u vidu da je većina preduzeća angažovana na radu koji ne zahteva veće veštine ovo nije iznenađujuće.

Ovaj deo ilustruje kako srpska zajednica nastavlja da zavisi od javnog sektora i kako na mnoge načine nikada nije prošla kroz tranziciju sa državno kontrolisane privrede na slobodnu tržišnu privredu. Dok je sama Srbija prošla kroz privatizaciju, ona je zadržala kosovske Srbe na platnom spisku usled straha od migracije i kako bi ih sprečila da pristupe kosovskim institucijama. Ova politika dovela je do većih plata za Srbe na Kosovu u odnosu na Srbe u Srbiji (i mnogo veće u odnosu na kosovski prosek). Plate u privatnom sektoru od oko 200 evra mesečno mogu teško da konkurišu platama u vladi od 600 evra za medicinske sestre (oko 4,300 srpskih medicinskih sestara na Kosovu prima platu od po 600 evra).18

17 Svetska banka. 2005. Mladi na Kosovu. Dostupna na: http://siteresources.worldbank.org/INTKOSOVO/Projects%20and%20Operations/20516174/YVG_Report_Donor_Goverment_Meeting_public.pdf. 18 Vecernje Novosti. 9. decembar 2008. Nema više duplih plata [No more double salaries]. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:227899-Nema-vise-duplih-plata. (kome je poslednji put pristupljeno 12. nov 2011). Autori: B.R, B.B.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 20

Nije iznenađujuće da Srbi širom Kosova iznose da imaju veći osećaj sigurnosti sa poslovima u vladi, što je tipično za bilo koje društvo u tranziciji. Politizacija kosovskih Srba učinila je da preplave poslove na nivou vlade, uglavnom iz Srbije, ali se sve veći broj isplaćuje od strane Vlade Kosova. Ova privremena konkurencija za pridobijanje njihovog srca izolovala ih je od prelaska na tržišnu privredu, što je samo odložilo ono što će po svemu sudeći biti teška neizbežnost. Završetak političkog spora daje olakšanje srpskoj zajednici u političkom smislu ali donosi sa sobom ekonomske brige. Plate koje se isplaćuju iz Beograda sagledane su kao nepouzdane na dugi rok što povećava sve veću uznemirenost zajednice.

Pre nego što Srbi rizikuju svoju ušteđevinu i ulože u dugoročne razvojne projekte, srpska zajednica treba veći osećaj zastupljenosti i glas u javnom sektoru na Kosovu.

Učešće, motivacija i kulturni identitet

Nezaposlenost može biti glavna briga za većinu Srba, ali mladi Srbi suočavaju se i sa drugim izazovima. Jedini gradski i intelektualni centar za srpsku zajednicu ostaje severna Mitrovica. Postoji preka potreba za urbanizacijom drugih gradova kao što su Gračanica i Štrpce.

Nedovoljna zastupljenost u velikoj je meri rezultat politike Beograda da spreči kosovske Srbe da se pridruže institucijama kao i diskriminacije od strane većine. Kosovski Srbi južno od reke Ibar obično gledaju ka Beogradu za dobijanje političkih smernica, i posledično većina Srba još uvek nije stekla dovoljno poverenje u rukovodstvo kosovskih Srba koje učestvuje u kosovskim institucijama. Istovremeno, bez pritiska od zajednice i uz malu podršku stručnjaka, srpski političari predstavili su mali broj politika.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

21

Loša komunikacija između zajednice kosovskih Srba i njenog političkog rukovodstva doprinela je da se odagnaju iluzije mladih Srba. Neodgovarajuće medijsko izveštavanje o domaćim političkim, društvenim, ekonomskim, tržišnim i kulturnim događajima predstavlja dodatni izazov. Tabela u nastavku daje etnički pregled indeksa društvenog kapitala, koji je izmeren poslednji put 2004. godine.

Indeks društvenog kapitala 19 (u %)

Prim

enje

ni p

roje

kti

NV

O-a

Prim

enje

ni p

roje

kti

loka

lne

upra

ve

Uče

šće

u ja

vnim

di

skus

ijam

a

Uče

šće

u gr

ađan

skim

in

icija

tiva

ma

Potp

isan

e pe

tici

je

Uče

šće

u ja

vnim

de

mon

stra

cija

ma

Inde

ks d

rušt

veno

g ka

pita

la

Albanci 1,80 0,60 7,50 7,10 6,90 23,30 65,06

Srbi 2,00 1,00 2,00 2,00 1,90 15,20 59,25

Odsustvo motivacije mladih predstavlja veliki problem među mladim Srbima. Osim gore identifikovanih problema, loše obrazovanje i odsustvo proaktivne intelektualne elite doprinose odsustvu vizije i smernica. Visoko kvalifikovani Srbi koji završe svoje univerzitetsko obrazovanje vide male izglede za zapošljavanje. Stoga, izrada plana za motivisanje mladih Srba da ostanu na Kosovu nakon što diplomiraju predstavlja glavni izazov, ali istovremeno i priliku.

Mladi iz srpske zajednice na Kosovu osećaju se dodatno obespravljenim zbog odsustva sportskih mogućnosti na njihovom raspolaganju. Odsustvo sportskih mogućnosti dalje je usložnjeno uspehom sportskih timova u Srbiji. 19 UNDP Izveštaj o ljudskom razvoju; Tabela A22. Statistike o učešću i indeksu društvenog kapitala; str. 131. http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/KHDR2004.pdf (kome je poslednji put pristupljeno 08. februara 2012) str. 131


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22

Odbojkaški klub Partizan iz Lipljana, na primer, predstavlja tim koji se takmiči u prvoj ligi Srbije ali igra domaće utakmice u Zubinom Potoku. Ovo negativno utiče na promotivni aspekat, pošto ne može da privuče navijače a ovo utiče na zajednicu u celini. Uključivanje ovog tima u kosovski sportski sistem je teško pošto Kosovo ne učestvuje na međunarodnim sportskim takmičenjima. Tim koji se nekada takmičio u kosovskoj košarkaškoj ligi prestao je sa istim nakon jednog broja incidenata i neizmirenih dažbina. Bez obzira na isto, razvoj sportskih klubova, kao i drugih sportskih udruženja na centralnom Kosovu, otvorio bi nove mogućnosti za kosovske Srbe.

Odsustvo kulturnih događaja i očuvanje nacionalnog identiteta su problematični. Tek deset godina od završetka konflikta, prve pozorišne predstave počele su da se igraju u Gračanici i u drugim enklavama na Kosovu, u sklopu Nedelje kulture održane pod pokroviteljstvom donatora. Ovaj događaj na kome je prisustvovalo više od 30.000 ljudi, od kojih su 70% bili mladi i bio je jedini događaj pored Vidovdana koji je organizovan od strane Vlade Srbije u protekle tri godine.

Mnogi predstavnici omladinskih organizacija istakli su svoju zabrinutost odsustvom dobrih uzora za srpsku omladinu na Kosovu. Postoji nekoliko pojedinaca koji se nalaze na visokim funkcijama ali ne poseduju odgovarajuće obrazovanje ili radno iskustvo - ovi pojedinci predstavljaju negativne uzore koji umanjuju motivaciju i karijerno planiranje mladih kosovskih Srba. Pozitivni uzori treba da budu podstaknuti i promovisani u srpskoj zajednici kao što bi to trebalo da bude slučaj širom Kosova.

Dezorijentisani

Nekolicina srpskih lidera često ponavlja da su ostali bez intelektualne elite i da ne mogu da identifikuju lidere koji


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

23

mogu da popune vakum u odsustvu Beograda. Južno od Mitrovice, većina intelektualne elite kosovskih Srba nisu stalni stanovnici. Oni su uglavnom doktori i profesori koji žive sa svojim porodicama u Srbiji, a koji rade u kraćim intervalima na Kosovu. Ovo konstantno putovanje na posao sprečava srpsku intelektualnu elitu na Kosovu da aktivno učestvuje u političkom i društvenom životu na Kosovu. Dalje, visoke plate koje se isplaćuju od strane Vlade Srbije predstavljaju jedini faktor koji drži ove stručnjake na Kosovu. Ukoliko Srbija smanji ove plate kao rezultat izmenjenih odnosa između Beograda i Prištine, došlo bi do masovnih ostavki i opšteg ekzodusa stručnjaka iz ovih institucija.

U najvećem delu, kosovski Srbi ne govore tečno druge jezike sem srpskog. Škole počinju da predaju engleski jezik, ali nivo tečnog govora i dalje je mali. Albanski se ne predaje u školama i govori se samo od strane malog broja starijih Srba. Mladi Albanci i Srbi smatraju da jezik razdvaja ove dve zajednice u mnogo većoj meri nego što je to bio slučaj sa njihovim roditeljima. Postoje neke organizacije građanskog društva koje se zalažu za uvođenje predmeta albanskog jezika u školama, ali veliki deo zajednice vidi ovo kao pretnju po zajednicu kosovskih Srba i njenu omladinu. Ovo je počelo da se menja i sada se veći broj Srba slaže da bi učenje albanskog jezika bilo korisno.

Tečan govor albanskog jezika nije zahtev u javnom sektoru ali je istovremeno gotovo obavezan zahtev u privatnom sektoru. Kako bi se povećao broj mogućnosti za zapošljavanje mladih Srba, PER-K preporučuje da se subvencioniše postepeno uvođenje časova albanskog jezika za zainteresovane Srbe. Sve veći sektor prodaje na malo sa brojnim kupcima iz reda srpske zajednice može poslužiti kao prilika za Srbe koji poznaju albanski jezik.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 24

Obrazovanje i migracije

Prema podacima dobijenim iz srpskih prosvetnih paralelnih struktura i novoformirane opštine Gračanica, postoji više od 4.000 učenika upisanih u osnovne i srednje škole u opštini Gračanica u centralnom Kosovu. Školske zgrade su prenatrpane i u lošem infrastrukturnom stanju. Odsustvo infrastrukture preovlađuje u skoro svim srpskim oblastima na jugu. U prenaseljenim oblastima, učenici pohađaju nastavu u tri smene, dok u manjim selima dolazi do smanjivanja njihovog broja i do zatvaranja škola.

Srpska zajednica iritirana je političkim zastojem, u pogledu obrazovanja i zdravstva, koje je sprečilo investicije u oba ova sektora. Vlada Srbije usredsredila je svoju pažnju na pokrivanje kadrovskih troškova, ali nije ulagala u školsku infrastrukturu. Donatori su se klonili kontraverznih oblasti paralelnih institucija u očekivanju postizanja sporazuma između Prištine i Beograda.

Iako Ahtisaarijev predlog dozvoljava zajednici kosovskih Srba da koristi srpski nacionalni nastavni plan, ovaj sporazum je ostao talac transparentne saradnje između Prištine i Beograda. Vlada Kosova zahteva od svih škola da se registruju pri Ministarstvu obrazovanja (MONT) u cilju dobijanja finansijskih sredstava.

Aktuelno zakonodavstvo predviđa da ukoliko razred ima manje od 4 učenika, ovi učenici treba da se prebace u najbližu školu većeg kapaciteta. Većina Srba smatra da ovo pravilo nije dovoljno za mala srpska sela. Nekim oblastima neophodna je zaista mala alternativa (npr. školska deca u Goraždevcu možda moraju da prelaze na desetine kilometara do najbliže srpske škole).

Dok srpska zajednica prolazi kroz tešku političku tranziciju, njena ekonomska tranzicija čini se još težom. Dugo navikli na prekomernu javnu potrošnju, Srbi se sada osećaju


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

25

ograničenim niskim nivoom subvencija. Broj nastavnika i doktora na Kosovu značajno se smanjio u skladu sa ograničenjima MMF-a. U poređenju sa srpskim sistemom koji funkcioniše na Kosovu, on obuhvata samo 40% nastavnog osoblja nasleđenog iz bivše Jugoslavije. Pored toga, prosvetni sistemi Kosova i Srbije nisu kompatibilni: nastava u kosovskim školama organizovana je po principu 5 (niža osnovna) +4 (viša osnovna) +3-4 (srednja) godine, dok srpski sistem po sistemu 4+4+4 godina.

Od imperativnog je značaja da se povećaju nastojanja za razvoj i stabilizaciju prosvetnog sistema kosovskih Srba. Međunarodna zajednica, kosovske institucije i Srbija trebalo bi da nastave da rade na daljem obnavljanju srpskog prosvetnog sektora, pošto isti predstavlja jedan od glavnih faktora koji doprinosi intelektualnom i ljudskom razvoju Srba na Kosovu. Sporazum o integraciji paralelnog sistema u kosovski u skladu sa Ahtisaarijevim paketom na dohvatu je ruke i trebalo bi da se zacrta za prioritet.

Univerzitet u Prištini na severu i izgradnja novog studentskog grada predstavljaju znak posvećenosti Srbije da ostane. Osnivači univerziteta žele da isti bude sagledan kao moderna i napredna institucija, sa prisnim vezama sa regionalnim i evropskim univerzitetima. Njene nove prostorije mnogo su bolje od mnogo većih univerzitetskih centara u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Međutim, univerzitetski softver nije unapređen i studenti se žale gorko na administraciju i fakultet, koji su često konzervativni i nacionalistički, nekompetentni u njihovim sferama ili skloni favorizaciji. Na godišnjoj osnovi, Univerzitet u Mitrovici prima približno 1.200 novih studenata iz različitih delova Kosova i Srbije. Gruba ocena zasnovana na intervjuima sprovedenim na univerzitetu ukazuje da se manje od jedne šestine Srba iz južnog Kosova preselilo u Srbiju, skoro niko ne ostaje u Mitrovici a velika većina se vraća kući.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 26

Povratak i zadržavanje mladih

Od 50,000 ljudi koji su izneli svoju zainteresovanost da se vrate na Kosovo, na kraju najviše 20.000 odluči da to i učini. Resursi bi trebalo da se usredsrede na očuvanje sadašnje zajednice. Preterano veliki fokus ka onima koji se mogu vratiti može nastati na štetu toga da veći broj ljudi napusti isti.

Izgradnja stambenih blokova uopšteno je sagledana kao sredstvo za kupovinu glasova i nagrađivanje partijskih militanata. Stanovi i kuće izgrađeni od strane Vlade Srbije uzurpirani su od strane pojedinaca pre nego što je završena njihova izgradnja. Ove investicije još uvek nisu ostvarile nameravane rezultate pošto su mnogi povratnici ponovo prodali svoju novu imovinu i napustili Kosovo. Ovakav vid gradnje podstiče samo starije da se vrate a ne mlade, žene i decu.

Gračanica je primer prenaseljenog sela koje pothitno treba da se razvije u urbanu oblast. Prema raspoloživim podacima, otprilike 30.000 Srba živi u Gračanici i selima u okolini (Lipljan, Obilić, Prilužje, itd.) što je jednako veličini tri severne opštine. Naširoko se smatra da bi stambena podrška i razvoj infrastrukture usredsređeni na srpsku omladinu u centralnom Kosovu proizveli više rezultata, doveli do

20 Prema Infostudu, oko 11,000 studenata pohađa Univerzitet u Mitrovici, od kojih je 4,231 sa Kosova, i obuhvata Srbe, Bošnjake, RAE i Gorance. Infostud. 2008. Vesti o studiranju - Na Prištinskom univerzitetu 1.364 brucoša, Dostupno na: www.prijemni.infostud.com/vesti/Na-Pristinskom-univerzitetu-1.364-brucosa/59/6579/.

Univerzitet u Mitrovici Vranje, Preševo Gde studiraju kosovski Srbi? 4,231 (od ukupnog broja od

11,000)20 600


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

27

izgradnje poverenja mladih Srba u zajednicama južno od Ibra i doprineli održivosti celokupne srpske zajednice.

Stvaranje gradskog okruženja sa svim njegovim elementima (kultura, životna sredina, sport, noćni život) od presudnog je značaja za zadržavanje srpske omladine. Postoji očigledna potreba da se usluge skoncentrišu u Gračanici koja bi trebalo da preraste u novu urbanizovanu oblast u kojoj bi Srbi iz Pomoravlja i iz drugih delova Kosova mogli da se okupljaju. Priština može smatrati za shodnim da ojača urbanu privlačnost Gračanice kako bi konstruktivnije političko rukovodstvo moglo poslužiti kao alternativa radikalnom rukovodstvu u Mitrovici.

Od 2004. godine, srpska zajednica se stabilizovala i postoje manje indicije o snažnoj tendenciji za migracijama. Srpska zajednica na Kosovu ima veću stopu prirodnog priraštaja nego što je to slučaj sa Srbima u Srbiji, iako nižu od kosovsko-albanskog proseka. Postoji takođe porast u građevinskim projektima u srpskim oblastima u centralnom Kosovu, što stvara dodatne sugestije da srpska zajednica namerava da ostane na Kosovu. Ali, imajući u vidu masivna kretanja Srba iz gradskih oblasti u srpske enklave, nivo gradnje bio je nedovoljan da se stvori adekvatno urbano okruženje.

Uprkos privremenom padu u stopi prirodnog priraštaja u 2004. (koja je dalje odražena do 2006), stopa prirodnog priraštaja postepeno se povećala. Zvaničnici iz bolnice Simonida u Gračanici ukazuju da je stopa prirodnog priraštaja među Srbima porasla na rekordnih 465 rođenja u 2010, što odražava porast srpske zajednice u centralnom Kosovu (drugi Srbi koriste alternativne ustanove).


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28

Komparativna prednost kosovskih Srba

Srpska zajednica na Kosovu poseduje veliku privatnu imovinu u vidu gazdinstava. Dok je prosečan posed nad imovinom na Kosovu dvostruko manji nego u EU, prosečan Srbin ima 3-4 puta više zemlje nego prosečan Albanac.21 Ovo zemljište nije iskorišćeno u svom potpunom kapacitetu i može predstavljati priliku za organsko gajenje kao i za gajenjem na velikim površinama. Srpska sela obično imaju bolju infrastrukturu pošto su uopšteno priključena na vodovod i kanalizaciju i nalaze se pored glavnih putnih pravaca. Sa manjom potrebom za investicijama, opštine sa srpskom većinom mogu takođe da priušte niže poreze u cilju privlačenja poslovnih subjekata.

Uprkos velikim parcelama, srpska zajednica možda ne poseduje neophodnu radnu snagu kako bi je razvila. Vlada na centralnom nivou trebalo bi da vidi interes u velikim gazdinstvima u cilju (a) zapošljavanja na hiljade nezaposlenih kosovskih Srba i Albanaca, i (b) zamene velikog udela uvoza hrane. Sve veće globalne cene hrane trebalo bi da zainteresuju privatne ulagače, posebno sada kada je Kosovo povećalo subvencije za poljoprivredu.

Imajući u vidu njihovu lokaciju i izvore prirodne mineralne vode, opštine kao što su Štrpce i Klokot imaju potencijal da posluže kao centri medicinskog turizma. Opština Štrpce dobro je pozicionirana da posluži kao glavni turistički centar tokom cele godine. Zdravstvene usluge mogu biti potencijalni izvor komparativnih prednosti sa ovim profilom koji se smatra najvećim preimućstvom zajednice. Velika većina kvalifikovanih i obrazovanih pojedinaca već su zaposleni od strane srpskih paralelnih struktura, ali jedan broj istih može biti otpušten od strane beogradske administracije u očekivanju sporazuma sa Prištinom. 21 Proračuni organizacije PER-K na osnovu podataka o obradivom zemljištu i opštinskoj demografiji.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

29

Investicije u privatne centre za zdravstvenu zaštitu mogu apsorbovati neke od njih. Iste mogu privući brojne Albance kako ne bi koristili Skoplje što bi im istovremeno pomoglo da zadrže valutna sredstva unutar zemlje.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30

Preporuke

Sve veći broj Srba gradi i renovira svoje kuće, što je znak njihove odlučnosti da ostanu na Kosovu. Kako bi se opravdao entuzijazam za ostanak, vlada na centralnom nivou i novoformirane opštine treba da rade sa zajednicom na obnavljanju i podržavanju ovog optimizma. Građansko društvo trebalo bi da preduzme proaktivan pristup kada govorimo o preporukama koje slede u nastavku, kako bi ih istakao i pomogao u njihovoj depolitizaciji. Sledeće preporuke daju se sledećim akterima:

Vladi Kosova:

1. Utvrditi cilj za povećavanje zastupljenosti manjinskih zajednica u javnom sektoru za 1% godišnje i konkretan cilj za srpsku zajednicu. Vlada Kosova bi trebalo da izmeri polaznu osnovu i da uspostavi postepenu ciljnu stopu za postizanje zahtevanih nivoa u okviru narednih 5-6 godina. Ovaj akcioni plan bi zahtevao sveobuhvatnu i višeslojnu strategiju.

2. Identifikovati komparativne prednosti kosovskih Srba. Usled raspoloživosti zemljišta, Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo da uloži u velika gazdinstva kroz povoljne zajmove, kojima bi se zaposlili Srbi i Albanci i koji bi poboljšali trgovinski bilans Kosova.

3. Nastava na albanskom jeziku trebalo bi da bude subvencionisana od strane vlade i donatora za bilo koje zainteresovane Srbe.

Opštinama sa srpskom većinom:

4. Zacrtati za prioritet urbanizaciju većih oblasti i uložiti u kulturu i sport. Opština Gračanica bi trebalo da načini dugoročne planove kako bi poslužila kao urbani centar u široj oblasti. Razlozi zašto kosovski


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

31

Srbi putuju u Mitrovicu i Srbiju bi trebalo da se prostudiraju a ove usluge bi postepeno trebalo da budu zamenjene uslugama koje se pružaju na lokalnom nivou.

5. Podstaći privatne kompanije u raznolikim oblastima da zaposle pripadnike manjinskih zajednica na adekvatnim nivoima. Vlasti bi trebalo da uvedu šemu stažiranja kako bi se mladi Srbi postavili u javne institucije i privatne kompanije kojima se nakon toga mogu dati otvorena radna mesta. Obuka na radnom mestu može se sprovesti kako bi se brzo podstakle veštine. Trebalo bi da se uspostave pultovi za dopiranje do zajednice u cilju privlačenja Srba za obuku, promovisanja programa i organizovanja sajmova poslova za moguće poslodavce.

Vladi Srbije:

6. Manja zavisnost od javnog sektora. Vlada Srbije trebalo bi postepeno da smanji zavisnost srpske zajednice od njenog platnog spiska i da usmeri svoje resurse ka razvoju privatnog sektora putem povoljnih zajmova.

7. Zacrtati za prioritet tranziciju u zdravstvenom i prosvetnom sektoru na Kosovu. Vlada Srbije bi trebalo da omogući transparentno pružanje pomoći u prosveti i zdravstvu kako bi se olakšalo njeno prihvatanje na Kosovu, u sklopu Sveobuhvatnog predloga rešenja za status.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 32

Gradski život u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

33

Gradski život u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu Značaj Gračanice i Štrpca

Priština, Maj 2012

Sadržaj

Pregled izveštaja, 35 Uvod, 38 Iz urbanih u seoske sredine i nazad, 41 Zreli uslovi i pravi trenutak, 43 Nova ravnoteža i kolektivno samopouzdanje, 44 Približavanje usluga domovima ljudi, 45 Urbani centri na raspolaganju kosovskih Srba, 47 Zaključci, 55 Preporuke, 59


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 34


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

35

Pregled izveštaja Srpska zajednica počela je da se okreće od ispunjavanja neposrednih potreba ka dugoročnijoj perspektivi. Nove opštine donele su demografsku bezbednost dok su brige u sferi bezbednosti zamenjene nedostatkom radnih mesta. Proces povratka verovatno je dostigao svoj potencijal i sada bi oči trebalo da budu uprte ka sprečavanju migracije iz ruralnih u gradske oblasti. Mnogi se mogu upitati zašto bi uopšte trebalo da sprečimo ono što je u svakom slučaju globalni trend, pošto ljudi širom sveta i dalje odlaze u gradove. Migracija predstavlja sporu pretnju po manje grupacije srpskog stanovništva na Kosovu a najbliži urbani centri u koje se može migrirati ne nalaze se na Kosovu već u Srbiji.

Iako ovakav vid migracije nije specifičan za Kosovo, postoje jedinstveni faktori koji ovaj trend čine posebno zabrinjavajućim. Ako Kosovo želi da zadrži svoje srpsko stanovništvo, vlada treba da razvije urbanizovane oblasti namenjene srpskoj zajednici u okviru svojih granica.

Gubljenje kontrole nad većim urbanizovanim gradovima bilo je traumatsko iskustvo po kosovske Srbe. Isto je dovelo do gubitka intelektualne elite time ometajući socijalni sastav zajednice.

Jedan način na koji bi Vlada Kosova mogla da ublaži trend migracija jeste da pomogne srpskoj zajednici da izgradi poverenje u urbane sredine na Kosovu. Sa geografske i logičke tačke gledišta, ova inicijativa ostvariće najbolje rezultate ukoliko ove urbane lokacije budu razvijene što bliže mestima u kojima Srbi već žive. Urbanizacija na centralnom nivou pružiće im dodatnu priliku da budu u društvu sa Albancima i drugim manjinskim zajednicama, i pomoćiće srpskoj zajednici da razvije osećaj pripadnosti, stabilnosti i ispunjenosti bez straha od gubitka njihovog kolektivnog identiteta.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36

Sa demografske tačke gledišta, dve pod-grupe srpskih građana koje će izvući najviše koristi iz ove urbanizacije biće srpska omladina koja je željna da napusti sela kako bi otišla u velike gradove u potrazi za novim mogućnostima i starije generacije koje su odrasle u gradu a koje su se nakon toga preselile u sela.

Zbog njihove lokacije, Gračanica i Štrpce jesu očigledno najbolji izbori za urbanizaciju, pošto već služe kao centri zajednice za srpsku većinu koja živi u njihovoj okolini.

Ovaj rad sagledava realnu mogućnost da ove dve varoši postanu urbani centri koji su toliko potrebni srpskoj zajednici. Mala veličina opština već predstavlja poznatu prepreku, ali je istraživanjem pronađeno nekoliko primera malih ruralnih sela koja su se preobratila u urbane sredine širom Evrope. Recept se mora pronaći u mešavini politika za obrazovanje, prostorno planiranje i efikasnog javnog prevoza.

Danas, Priština služi samo kao odredište za rad i kupovinu, ali ima veliki potencijal da postane privlačnija tokom vremena. Iako predstavlja zasebnu opštinu, velika blizina Gračanice Prištini dovešće do veće interakcije i saradnje između albanske i srpske zajednice. Na mnoge načine, Gračanica bi mogla da funkcioniše kao moćna i uticajna samoupravna četvrt sa srpskom većinom glavnog grada u fazi širenja.

Istovremeno, kosovske vlasti imaju mnogobrojne razloge da izvuku koristi iz transformacije Gračanice u urbani centar. Priština bi trebalo da uoči u ovome potencijalne finansijske i političke koristi, preobraćujući kosovske Srbe u lojalnije građane i smanjujući uticaj Beograda. Priština može privući veći broj Srba sportom, razonodom i većim kulturnim događajima. Gračanica može privući više ljudi obrazovanjem, sekundarnom zdravstvenom zaštitom,


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

37

razonodom. Štrpce može olako ponuditi veći broj radnih mesta i pružiti sportske mogućnosti.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 38

Uvod

Više od jedne decenije nakon konflikta, kosovski Srbi i dalje pokušavaju da izađu na kraj sa “enklavizovanim načinom razmišljanja.” Isti tera sve aktere na Kosovu da pomognu ovoj zajednici da prevaziđe ovakvu lokalizaciju zarad veće koristi od učešća u širem kosovskom društvu. Jedan deo prevazilaženja proizaćiće iz vere u urbanizovane centre, kao što su Gračanica i Štrpce. Vizija za budućnost Kosova jeste srpsko stanovništvo koje može otići u Gračanicu zarad zdravlja, obrazovanja i kulture, u Štrpce zbog sporta i sezonskih poslova i u Gnjilane i Prištinu u kupovinu i zabavu.

Postoje kako koristi tako i izazovi od preobraćivanja Gračanice i Štrpca u dva glavna urbana centra za Srbe na Kosovu. Iako je u najvećoj meri odgovoreno na osnovne probleme kao što su bezbednost, vodosnabdevanje, osnovno obrazovanje, odnošenje smeća i kanalizacija, svakodnevni problemi kao što su javni prevoz, sport, kultura, sekundarno zdravlje i čak kupovina i dalje preovlađuju.

Iz razloga što male opštine sa manje od 5,000 stanovnika (kao što su Ranilug ili Parteš) nemaju kapacitet da ponude nešto više od osnovnih usluga, dostupnost centralnih naprednijih usluga pristupačnih malim selima od presudnog je značaja. Opštine Gračanica i Štrpce najbliže su pojmu ovakvog urbanizovanog centra, pošto je u njima nastanjen najveći deo kosovsko-srpske elite. Ove dve oblasti mogu delimično popuniti prazninu koja se u ovom trenutku ispunjava u gradu Vranju u Srbiji. Iako je malo verovatno da će Gračanica ili Štrpce ikada u potpunosti uspeti da zamene kapacitet većih gradova južne Srbije, njihov razvoj će pružiti kosovskim Srbima izbor da postanu manje zavisni od srpskih gradova i da imaju veći interes da ostanu na Kosovu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

39

Fokus ka južnom Kosovu Ovaj rad usredsređuje se posebno na srpske zajednice koje žive u centralnom i južnom Kosovu. Uprkos činjenici da su ovi lokaliteti naseljeni samo jednom trećinom kosovskih Srba, severno Kosovo poseduje geopolitički uticaj koji prevazilazi njegovu veličinu. Kao direktna nagrada za njegovu upornost, sever privlači nesrazmerna finansijska sredstva za obrazovanje, zdravstvo ili sport, ne samo od Srbije već i od velikog broja međunarodnih donatora. Istovremeno, Srbi na jugu postepeno su postali voljniji da učestvuju u kosovskoj politici i da na najbolji način iskoriste okolnosti u kojima se nalaze.

Severno Kosovo stvara svoj osećaj bezbednosti brojčanošću i pruža dobre usluge za ostanak srpske zajednice na dugi rok. U zavisnosti od političkih događanja, Mitrovica će zasigurno poslužiti kao intelektualni i centar moći kosovskih Srba, ali ukoliko se ova uloga ne bude podelila sa Gračanicom, Srbi sa juga neće dobiti adekvatne usluge. Nije ni u čijem interesu da se stvaraju dve srpske zajednice i ovo nije ono što ovaj rad preporučuje. Ali u nedostatku urbanizovanije Gračanice, većina Srba koji žive u Pomoravlju nastaviće da gledaju ka Srbiji umesto da ulažu u urbane centre bliže njihovim domovima.

Ovaj rad koristi podatke sakupljene od strane lokalnih i centralnih institucija, kao i izveštaje lokalnih i međunarodnih organizacija. Kako bi izmerio integraciju, PER-K je iskoristio informacije iz prve ruke sakupljene iz poluformalnih razgovora sa akterima na terenu. Razgovarano je sa opštinskim zvaničnicima, predstavnicima građanskog društva, medijima i stanovnicima. Štaviše, PER-K je uradio mali upitnik kako bi ocenio potrebe za putovanjem. Oko 150 Srba u regionu Gnjilana intervjuisano je kako bi se utvrdilo gde putuju i za koju konkretnu uslugu. Jedna trećina ispitanika bila je starija od 41 godine starosti,


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 40

Gde

kos

ovsk

i Srb

i iz

Pom

orav

lja n

ajvi

še p

utuj

u?


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

41

nešto malo više od trećine imalo je manje od 31 godine a manje od jedne trećine od 30 do 40. Oko 43% ispitanika bile su žene.

Iz urbanih u seoske sredine i nazad

Pre 1999. godine, srpska zajednica prevashodno je bila nastanjena u urbanim centrima. Tokom i nakon rata, mnogi Srbi su izbegli ili otišli za Srbiju ili su pronašli svoju sigurnost u okolnim selima. Migracija urbanih Srba u seoske oblasti poljuljala je samopouzdanje srpske zajednice i stvorila je skepticizam o političkim i ekonomskim prednostima zajednice.

Jedan od najbitnijih načina gde je ovo kretanje iz gradskih u seoske oblasti pogodilo srpsku zajednicu jeste prosvetni sektor. U malim selima postoji sve manji broj učenika a razredi postepeno nestaju. Učenici odlaze u gradske sredine zarad daljih obrazovnih mogućnosti ili kada je to finansijski izvodljivo, čak i napuštaju zemlju.

Iako deli neke od gore pomenutih osobenosti, Gračanica predstavlja izuzetak od ovog pravila. U ovoj opštini, broj učenika u osnovnim i srednjim školama se udvostručio a grad predstavlja jednu od nekolicine lokacija na kojima se srpska zajednica suočava sa manjkom nastavnog prostora.

U mnogim srpskim sredinama nedostaje efikasan javni prevoz, postoji mali pristup visokom obrazovanju i mali broj mogućnosti za zabavu i kulturu. Političari često tvrde da su njihovi birači jednom nogom na Kosovu a drugom u Srbiji – time što žive na Kosovu, ali se oslanjaju na Srbiju za dobijanje osnovnih usluga. Ovako zamršena situacija predstavlja začarani krug u kome zajednice ne planiraju i ne ulažu u svoju budućnost. Neki čak prestaju da veruju da je imaju.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 42

Predviđa se da će se izgradnjom poverenja između zajednica Srbi osećati lagodnije da ispune svoje potrebe u gradovima sa albanskom većinom. U međuvremenu, srpska zajednica će nastaviti da odlazi u urbane centre u kojima je srpski dominantan jezik. Čak i na dugi rok, verovatno je da će se Srbi i dalje suočavati sa kulturno specifičnim potrebama u mestima gde je srpski jezik sredine.

Srbi iz južnog dela Kosova nastavljaju da odlaze u gradove kao što su Vranje i u određenom stepenu Mitrovica za usluge koje njihove opštine ne pružaju. Opštine sa srpskom većinom na Kosovu, kao što su Gračanica i Štrpce moraju proširiti raspon svojih usluga i povećati svoju privrednu delatnost kako bi pružile izvodljive alternative.

Sve dok opštine budu povećavale svoje kapacitete, značajno je oceniti koje druge usluge bi trebalo da ponude kako bi se osiguralo da potrebe građana budu ispunjene što bliže njihovim domovima. Novoformirane opštine Ranilug, Klokot i Parteš, na primer, imaju dug put pred sobom pre nego što postanu zadovoljavajući pružaoci usluga svojim stanovnicima. U Ranilugu, na primer, Ministarstvo lokalne uprave (MLU) načinilo je kapitalne investicije u iznosu od 230,000 EUR, dok je u Partešu uložilo oko jedan milion evra u infrastrukturne projekte. Ove opštine ostvarile su napredak u ubiranju poreskih prihoda. Međutim, nijedna od njih nema kapacitet da postane urbani centar kao što je to slučaj sa Gračanicom ili Štrpcem. Neki bi čak rekli da je diskutabilno da li su neke od manjih opština održive na dugi rok.

Postoje ograničenja u tome koliko jedno malo selo može da ponudi a prosečan Srbin će najverovatnije nastaviti da putuje u druge lokacije za pristup uslugama. Međutim indikativno je gde i koliko često putuju.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

43

Zreli uslovi i pravi trenutak

Ahtisaarijev plan predvideo je stvaranje novih opština koje bi upravu približile prosečnom građaninu i koje bi povećale ulogu uprave u odlučivanju o pitanjima izvan pukih svakodnevnih problema. U skladu sa Sveobuhvatnim predlogom, na kraju 2009. godine, opštinski izbori održani su u tri nove opštine sa srpskom većinom: Vrbovac, Gračanica i Ranilug. Izbori u Novom Brdu održani su na osnovu njegovih proširenih granica. Sredinom 2010. godine, održani su izbori u Partešu, gde je odziv birača iznosio 65% (u poređenju sa prosekom od 20% u drugim delovima).

Ovi izbori smatrali su se uspehom pošto su doveli do nastanka novih opština kao glavne karakteristike procesa decentralizacije. Nove opštine ubrzo su počele da uspostavljaju Skupštine, izvršno osoblje sposobno da odobri strategije za razvoj opština. Bilo je potrebno da prođu godine ali sada su one postale u potpunosti samostalne od ‘matičnih’ opština od kojih su se odvojile.

Od proglašenja nezavisnosti Kosova februara 2008, politika Beograda u velikoj je meri svedena na podsticanje Srba da bojkotuju kosovske institucije. Beograd ulaže značajna sredstva na Kosovu, posebno na severu. Politika bojkota bila je uspešna na severu, ali manje u preostalom delu zemlje. Mnogi Srbi poslušali su savet Beograda na ne-saradnju sa kosovskim institucijama. Antagonistički stav mnogih Srba u paralelnoj upravi izaziva i slabi nove opštine.

Međutim, mnogi Srbi nisu poštovali strategiju Beograda i počeli su da se angažuju sa kosovskim institucijama u svoju korist. Novoformirane opštine pametno su uvidele da je u srpskim opštinama najbolje da Srbi imaju svoju reč kada se radi o njihovim poslovima.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 44

Nova ravnoteža i kolektivno samopouzdanje

Decentralizacijom su došle nove opštine sa srpskom većinom na jugu. Upravo u ovim opštinama u kojima Srbi smatraju da sačinjavaju većinu došlo je do porasta izbornog odziva. Konsolidovanjem decentralizacije teret je prenet na opštine u cilju pružanja većeg broja ekonomskih mogućnosti i boljih javnih usluga. Srpska zajednica oseća se manje izolovanom i više integrisanom u šire kosovsko društvo.

Bojkotovanje kosovskih institucija i povlačenje iz većih gradova u sela uzelo je svoj danak na kapacitet srpske zajednice da se zalaže za sebe. Beograd nije bio u stanju da govori u ime ovih Srba i da se zalaže u njihovo ime. Kako bi to učinio, Beograd bi morao da prizna nadležnost Kosova, što je nešto što Srbija nije voljna da uradi.

Srpska politika uspešno je okrnjila konsolidaciju Kosova ali je sa sobom donela veoma mali broj pogodnosti po lokalnu srpsku zajednicu. Kampanja Beograda da oslika Prištinu kao agresora odvratila je mnoge Srbe od korišćenja usluga na njihovom raspolaganju, u velikoj meri na njihovu štetu. Ovo ne podrazumeva da Priština toplo pozdravlja Srbe, već da je daleko od neprijateljskog okruženja koje oslikavaju srpski mediji. Srpska zajednica na Kosovu nalazi se u paradoksalnoj situaciji pošto ne koristi veće gradove na Kosovu u dovoljnoj meri i što nije razvila ekvivalentne usluge u svojim sredinama.

Srpska zajednica počela je da razvija osećaj vlasništva nad svojim opštinama. I dalje preovlađuju tri prepreke: (a) zajedničko vlasništvo nad celokupnim prioritetima Kosova; (b) dobro upravljanje koje omogućava šire uključivanje u opštinske poslove; i (c) urbano okruženje koje bi stvorilo osećaj dostojanstva i lagodnosti koji proizilaze iz dugoročne demografske sigurnosti.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

45

Približavanje usluga domovima ljudi

Zašto kosovski Srbi idu u Srbiju? Često potrebne usluge predstavljaju glavni razlog zašto kosovski Srbi putuju u Srbiju. Oko 16% kosovskih Srba putuje u Srbiju barem jednom nedeljno, dok više od polovine putuje u Srbiju barem jednom mesečno. Učestalost njihovog putovanja, sve veći troškovi benzina i novi zahtev za kupovinu osiguranja ukazuju na to da veliki deo prihoda prosečnih Srba odlazi na putovanje sa Kosova u Srbiju.

Važno je pogledati svrhu putovanja u Srbiju. Više od jedne petine kosovskih Srba odlazi u Srbiju u kupovinu (23%), za kojima sledi jedna petina onih koji putuju iz zdravstvenih razloga. Posete prijateljima i porodici zauzimaju prosek od 18%, za kojima slede razonoda, obrazovanje, kultura i sport.

Koliko često putujete u Srbiju?

Svrha putovanja u Srbiju?

Smanjivanje broja putovanja srpske zajednice na duže trase, oslobodilo bi resurse u druge svrhe, što je cilj koji bi trebalo da bude privlačan Vladi Kosova. Manji broj Srba koji putuju


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 46

van zemlje učinio bi da se veće bogatstvo zadrži unutar zemlje, povezao bi kosovske Srbe u većoj meri sa Prištinom i umanjio bi zavisnost od Beograda.

Zašto kosovski Srbi idu u Vranje? Najučestalije odredište Srba koji putuju u Srbiju jeste Vranje. Najmanje 19% putuje u Vranje svake nedelje, dok oko polovine ispitanika putuje jednom mesečno. Samo jedna trećina anketiranih Srba istakla je da retko idu u Vranje. Interesantno je primetiti da oko 10% ide u Vranje nekoliko puta nedeljno što je verovatno najbolje objašnjeno nekim vidom putovanja na posao, verovatno od strane osoblja paralelne srpske administracije koje radi na Kosovu.

Ako se uporedi učestalost putovanja u Vranje sa preostalim delom Srbije, javljaju se iznenađujuće slični rezultati. Samo oko 6% ispitanika putuje dalje od Vranja svakog meseca.

Koliko često putujete u Vranje?

Svrha putovanja u Vranje?

Oko jedna četvrtina ispitanika putuje u Vranje kako bi dobila dokumenta, za kojima sledi kupovina (21%). Niže cene hrane i lekarskih usluga kao i mala udaljenost Vranja


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

47

jesu ključni razlozi zbog kojih ono predstavlja primarno odredište.

Malo idu dalje od Vranja

Ne postoji nikakav razlog zašto Kosovo ne bi moglo da pruži skoro većinu usluga koje se pružaju u Vranju. Osim srpskih dokumenata i poseta porodici, usluge kao što su kupovina, zdravstvene usluge i razonoda mogle bi se lako pružati i na Kosovu.

Urbani centri na raspolaganju kosovskih Srba

Prenaglašeni značaj Mitrovice Uprkos njenoj blizini i auri da je Mitrovica ‘jedini urbani centar’ za kosovske Srbe, većina Srba u jugoistočnom Kosovu posećuje Vranje daleko više i češće od Mitrovice.

Oko 11% Srba putuje u Mitrovicu najmanje jednom nedeljno, a 15% najmanje jednom mesečno. Tri četvrtine retko odlazi na sever. Važno je napomenuti da je anketa


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48

sprovedena pre nego što su podignute barikade sredinom 2011, tako da je putovanje najverovatnije opalo još više.

Koliko često putujete u Mitrovicu?

Svrha putovanja u Mitrovicu?

Nije iznenađujuće da 37% Srba putuje u Mitrovicu iz zdravstvenih razloga. Jedina ustanova sekundarne zdravstvene zaštite funkcioniše u Mitrovici sa oko 900 članova osoblja (daleko više od potreba u oblasti). Procenat Srba koji putuju u Mitrovicu iz ovog razloga će se smanjiti kada ustanove za sekundarnu zdravstvenu zaštitu počnu da funkcionišu u Gračanici i Štrpcu u skladu sa Sveobuhvatnim predlogom o rešenju statusa.

Obrazovanje će nastaviti da služi kao magnet, iako bi donatori i centralne vlasti trebalo da se podstaknu da ulože u više obrazovanje i stručno usavršavanje u poljoprivredi i turizmu u Gračanici i Štrpcu.

Odsustvo zakona omogućilo je Mitrovici da zadrži niske cene, koje će najverovatnije nestati po uspostavljanju vladavine prava. Gledano u celosti, veliki deo privlačnosti Mitrovice će nestati. Kosovske vlasti trebalo bi da rade prisno sa srpskim političkim strankama koje učestvuju u


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

49

institucijama na smanjivanju relativnog značaja Mitrovice zamenjivanjem ovih usluga. Oni bi posebno trebalo da se usredsrede na zdravstvo, kupovinu, rad i obrazovanje.

Propuštena prilika za Prištinu Uprkos veličini glavnog grada, samo 7% kosovskih Srba sa jugoistočnog Kosova putuje u isti jednom nedeljno dok samo 16% putuje u grad jednom mesečno. Tri četvrtine retko odlazi u prestonicu uopšte. Dok bi lokalne vlasti trebalo da pronađu načine da učine grad privlačnijim i dobrodošlijim, kosovski Srbi bi trebalo da prevaziđu uznemirenost povezanu sa ovim odredištem.

Koliko često putujete u Prištinu?

Svrha putovanja u Prištinu?

Od nekolicine Srba koji putuju u Prištinu, skoro polovina njih čine isto zbog toga što tamo rade. Oko jedne petine ide u kupovinu u Prištinu, dok samo nešto više od jedne desetine odlazi tamo kod lekara. Manje od jedne desetine putuje u Prištinu kako bi dobili dokumenta, a isti udeo posećuje porodicu i prijatelje. Bukvalno, nijedan Srbin ne koristi Prištinu za razonodu ili obrazovanje.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 50

Postoji veoma malo toga što Priština može da uradi kako bi povećala procenat onih koji posećuju prijatelje ili koji će doći u istu zarad obrazovanja, ali oblasti na kojima bi centralne vlasti mogle da rade jesu zapošljavanje i tercijarna zdravstvena zaštita. Kupovina, sport i razonoda takođe bi se mogli podstaći dopiranjem do lokalnih opština kampanjama javnog informisanja na odgovarajućim jezicima.

Veličina Gračanice

Najveća zajednica kosovskih Srba južno od Ibra nalazi se u Gračanici u centralnom Kosovu. Nakon 1999. godine KFOR je kao deo NATO-snaga štitio manastir i postavio kontrolne punktove. Iako su ovi kontrolni punktovi sada uklonjeni, postoji osećaj da ova zajednica i dalje živi u enklavi, uprkos činjenici da se nalazi na magistralnom putu za Gnjilane i samo deset minuta daleko od Prištine. Pre konflikta, Gračanica je bila ruralna sredina, ali se nakon 1999. godine značajan broj elite kosovskih Srba iz Prištine doselio tamo. Oni su pomogli da se uspostavi srpski zdravstveni centar i škole. Manastir služi kao glavni duhovni i nacionalni izvor ponosa.

U geografskom smislu, Gračanica je dobro pozicionirana da postane urbani centar kosovskih Srba. Ova nova opština ima površinu od 131.25 kvadratnih km i 18,642 stanovnika. Etnički sastav podrazumeva 85% Srba (15,972), 4% Albanaca (689), i 10.6% pripadnika ostalih zajednica (1,981).

Opština je uspostavila svoja glavna administrativna odeljanja, odnosno Odeljenje za administraciju, zdravstvo i socijalnu zaštitu, javne službe, poljoprivredu, budžet i finansije, urbanističko planiranje i katastar, obrazovanje, kulturu, omladinu i sport i inspekciju. Od svog osnivanja, opština je usvojila svoj Poslovnik o radu i drugo zakonodavstvo od presudnog značaja za njen privredni razvoj, kao što su Uredbe o porezu na nepokretnu imovinu, radnim dozvolama i opštinskim taksama, dažbinama i novčanim kaznama itd.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

51

Prilikom razmatranja mogućnosti da oblast naseljena srpskim življem ispuni potrebe i interese mladih i Srba koji rade, oči se automatski okreću ka Gračanici. Nažalost, kapaciteti Gračanice za ispunjavanje ovih očekivanja su oskudni. Barikade i udaljenost predstavljaju glavne prepreke da se Mitrovica preobrati u centar kosovskih Srba, a Gračanica bi trebalo da iskoristi ovu priliku da konkuriše po značaju. Jedan broj argumenata u korist je ove izjave: (a) centralna lokacija i razumna udaljenost od većine srpskih oblasti na Kosovu, (b) manastir, i (c) blizina glavnom gradu.

Vlasti i donatori već su dosta uložili u Gračanicu, a budžet opštine značajno se povećavao iz godine u godinu. Projekti su obuhvatali adaptaciju rečnog korita, obdaništa, TV stanicu i veću investiciju u bolnički centar. U ovom trenutku, opština ima kliniku koja pruža osnovne zdravstvene usluge. Pacijenti odlaze u Mitrovicu i Vranje ili u Beograd i Niš za specijalizovanu negu.

Koliko često putujete u Gračanicu?

Svrha putovanja u Gračanicu?

Značaj Gračanice meri se učestalošću u kojoj Srbi putuju iz jugoistočnog Kosova do opštine. Skoro polovina putuje retko


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 52

u Gračanicu a oko trećina dolazi u istu barem jednom mesečno. Manje od petine dolazi u nju svake nedelje.

Samo nešto manje od jedne trećina ispitanika putuje u Gračanicu u zdravstvene svrhe. Nešto manje od jedne petine (18%) ispitanika posećuje Gračanicu za razonodu dok 15% posećuje porodicu i prijatelje. Manji brojevi stanovništva posećuju istu iz drugih razloga: 13% za kupovinu, 12% za rad i biznis, 5% u obrazovne svrhe, dok kultura, sport i izdavanje dokumenata predstavljaju uzrok 6% poseta Gračanici.

Uspeh sportskih timova u Srbiji dalje naglašava nedostatak srpskih sportskih objekata na Kosovu. Opština Gračanica zacrtala je za prioritet sport i kulturu i namerava da sprovede nekoliko većih projekata koji se očekuju da budu od koristi široj oblasti centralnog Kosova.

Šta je potrebno Gračanici da postane urbani centar?

Za preobraćivanje Gračanice, većina ispitanika istakla je da bi više voleli bolje zdravstvene usluge (28%), kulturne događaje (26%) i bolji javni prevoz (24%). Sport i obrazovanje ocenjeni su kao prioritet od manje od 10%. Sve dok se usluge ne poboljšaju, verovatno je da će ljudi nastaviti da putuju u Mitrovicu, Vranje, Niš, Kragujevac ili čak


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

53

Beograd, za usluge i mogućnosti za zaposlenje. Međutim, verovatno je da će se poboljšati samo trend za Gračanicu.

Integracija mladih Srba u šire društvo na Kosovu direktno zavisi od nastojanja opština kao što je Gračanica da pruže urbanizovano okruženje. Svaki put kada jedna osoba mora da putuje kako bi dobila usluge ovo samo stvara dodatan podsticaj za stalnu migraciju. Što se Gračanica bude više razvijala, time će manji broj Srba tragati drugde za pristup visokom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti visokog kvaliteta, sportskim događajima i drugim aktivnostima zabave i razonode.

Štrpce Smešteno u južnom Kosovu i na granici sa Makedonijom, Štrpce predstavlja opštinu sa srpskom većinom koja je sačinjena od šesnaest sela. Nasuprot Gračanici, koja se nalazi u blizini Prištine, Štrpce je izolovanije i oko 100 km daleko od najbližeg prelaza sa Srbijom. Njegovo ukupno stanovništvo procenjeno je na samo nešto više od 13.500 stanovnika, od kojih 9.100 Srba i 4.500 Albanaca. Između 700 i 1.000 Srba raseljeno je iz Uroševca ili Prizrena ili su izbeglice iz Hrvatske. Većina živi u kolektivnim centrima na Brezovici od 1999. ili 2004. godine.

Glavne privredne grane u Štrpcu jesu poljoprivreda i turizam. Pre 1999. godine, mnogi Srbi koji žive u Štrpcu radili su u susednim opštinama. Većina poslovnih subjekata u istom danas jesu mali i porodični biznisi; nezaposlenost i dalje ostaje visoka. Opština je najviše poznata po skijaškom centru na Brezovici i po nacionalnom parku koji se prostire duž četiri opštine. Skijaško odmaralište predstavlja najbolji turistički potencijal Kosova, ali imajući u vidu njegovo sadašnje oronulo stanje, teško je verovati da je u svojim najboljim danima privlačio i do 120.000 gostiju koji su se u njemu odmarali godišnje. Odmaralište je služilo kao alternativno mesto tokom Zimskih olimpijskih igara


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 54

održanih u Sarajevu 1984. godine. Sa adekvatnim investicijama i upravom, isti ima potencijal da prevaziđe i regionalne konkurente.

Opštinski zdravstveni centar u Štrpcu ima sedam ambulanti u okolnim selima. Centar zapošljava oko 300 meštana, od kojih su neki srpski lekari raseljeni iz opština Uroševac i Prizren. Većina sela u opštini ima pristup vodi za piće, ali je mreža sastavljena od zastarelih cevi koje sadrže azbest. Tokom proteklih nekoliko godina, Štrpce je jedva izlazilo na kraj sa restrikcijama u snabdevanju električnom energijom. Putevi, međutim, su se poboljšali.

Dok Štrpce najverovatnije neće prerasti u veći centar, često se smatra opštinom sa najboljim ekonomskim izgledima ne samo među kosovskim Srbima već na Kosovu uopšteno. Na dugi rok, opština će najverovatnije privući brojne Srbe kao i Albance stalnim i sezonskim poslovima. Celogodišnji turizam privućiće ne samo turiste sa Kosova, već i iz Srbije. Ovakav procvat pomoćiće opštini da stvori održivu privredu i da po mogućstvu privuče ruralne Srbe iz drugih delova Kosova da se nastane tamo. Opština bi trebalo da posveti značajan deo svojih resursa modernizaciji skijaškog odmarališta, čineći ga funkcionalnim tokom cele godine sa pristupom nacionalnom parku.

Usled udaljenosti između Štrpca i drugih oblasti naseljenih srpskim življem, javni prevoz trebalo bi da se zacrta za prioritet. Kako bi se povećala integracija kosovskih Srba na Kosovu, poboljšavanje sistema za prevoz i komunikaciju predstavlja neophodnost. Kao što je to istakao jedan Srbin koji putuje svakodnevno na svoj posao u jednom hotelu u Štrpcu, sadašnji sistem javnog prevoza otežava mu dolazak do posla. Kako bi se putovalo u Prištinu, Peć ili Prizren, mora se presedati nekoliko puta. Još jedan primer jeste Vesna, koja radi kao administrator u Pošti i telekomunikacijama Kosova (PTK) u Prištini. Ona mora da putuje od svoje kuće u Gračanici do Prištine svakog dana, a


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

55

odsustvo pouzdanog prevoza negativno utiče na njen radni raspored. Prema Gordani Đorić, predstavnici lokalne nevladine organizacije (NVO) Avenija, iz Lapljeg Sela, trase javnog prevoza do i iz Prištine veoma su problematične usled male potražnje. Pošto je stopa nezaposlenosti toliko visoka u ovim područjima, broj radnika koji treba da putuju van svog grada veoma je mali.

Zaključci

Postoji jasna potreba na Kosovu za urbanim centrima koji će prevashodno služiti kosovsko-srpskom stanovništvu ali koji će stvoriti efektivnu međuetničku interakciju. Ove urbanizovane oblasti poslužiće kao ekonomski, obrazovni i kulturni centri, koji će omogućiti srpskom stanovništvu da imaju pristup osnovnim uslugama u blizini svojih domova i koji će zadržati njihov prihod u opticaju u zemlji umesto njegovog preusmeravanja, preko granice, u Srbiju. Gračanica i Štrpce imaju najbolji potencijal za razvoj. I dalje, međutim preovlađuju pitanja tipa: Šta treba da bude urađeno kako bi se Gračanica i Štrpce potpomogli da imaju kapacitet da ponude usluge koje idu uz svaki užurbani urbani centar? Kako Kosovo obezbeđuje kosovskim Srbima podjednak pristup mogućnostima za obrazovanje u Prištini kao i u drugim urbanim oblastima širom zemlje? Da li će uspostavljanje užurbanih urbanih centara postići konačan cilj integracije Srba u šire kosovsko društvo?

Od presudnog je značaja da se ne odustane od povratka, ali bi najveći prioritet trebalo da se da očuvanju sadašnjeg stanovništva i obezbeđivanju da kosovski Srbi stvaraju svoje dugoročne planove, da ulažu u prodavnice, obrađuju zemljište– ukratko da budu sa obe noge na Kosovu.

Raspršeno stanovništvo zahtevaće efikasan prevoz kako bi se koristile centralizovanije usluge u sferi obrazovanja, zdravstvene zaštite i kulture. Od presudnog je značaja da se


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 56

smanji potreba za putovanjem u inostranstvo i da se pruže privlačne usluge u gradovima sa albanskom većinom kako bi se poboljšala interakcija. Ovakva skoncentrisanost srpskog stanovništva u nekim većim područjima trebalo bi da se podrži delotvornim javnim prevozom koji povezuje manje izolovane delove sa ovim ‘centrima’.

Ključ za transformaciju opštine kao što je Gračanica leži u dobro osmišljenim investicijama u infrastrukturu i ljudske resurse. Mnogi mladi Srbi putuju u Mitrovicu, Vranje i Niš kako bi završili višu školu ili univerzitet, prisustvovali kulturnim ili sportskim događajima ili čak kako bi otišli u kupovinu. Iako ovo nisu osnovne usluge, neke od ovih usluga mogu i trebalo bi da se ponude bliže njihovim domovima, u gradovima sa srpskom ili sa albanskom većinom.

Većina Srba putuje zarad zdravstvene zaštite. Skoro polovina Srba iz oblasti Gnjilana putuje iz zdravstvenih razloga, bez obzira da li u Gračanicu, Vranje, Mitrovicu ili Prištinu. Od presudnog je značaja da se srpska zajednica oseti lagodno pri poseti ustanovama u blizini njihovim domovima. Usluge za kojima odlaze u Vranje ili Mitrovicu trebalo bi da se zamene uslugama u Gračanici i Gnjilanu, dok bi naprednije usluge trebalo da budu na raspolaganju u Prištini.

Pristup kvalitetnom obrazovanju je problematičan. Skoro sve opštine nude osnovno i srednje obrazovanje niskog kvaliteta. Kako bi učenici pohađali stručne škole, moraju da idu u Mitrovicu ili na univerzitete u Srbiji, pošto ne postoje nikakve druge opcije na Kosovu. Nedostatak potražnje za visoko kvalifikovanim osobljem može podstaći diplomce da se ne vrate kući.

Po završetku zakonodavnih reformi neophodnih za decentralizaciju, naredni korak koji opštine treba da preduzmu jeste da ulože u održive projekte urbanizacije koji ispunjavaju potrebe njihovih stanovnika. Od imperativnog je


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

57

značaja da opštine (posebno Štrpce) podrže privatni sektor, posebno mala preduzeća, kako bi stanovnici iskoristili ogromne prirodne resurse za ekonomski razvoj turizma, stočarstva i pčelarstva.

Kosovski Srbi nemaju pristup osnovnim uslugama kao što je kupovina, koja je najčešće navođena kao razlog za putovanje u Srbiju. Više od jedne petine Srba iz Gnjilana ide u kupovinu u Vranje a sličan broj ide u Prištinu. Nekolicina njih ide u kupovinu u Gračanicu ili Mitrovicu. Slično, većina Srba iz Štrpca kupuje u Uroševcu. Kupovina predstavlja odličan put za ostvarivanje sve veće interakcije između većinske i manjinskih zajednica na Kosovu.

Iako je to obično glavna prednost velikog grada, bukvalno nijedan Srbin ne odlazi u Prištinu u potrazi za zabavom i razonodom. Uprkos udaljenosti, većina Srba odlazi u Gračanicu u potrazi za zabavom, za kojima slede Vranje i Mitrovica. Tabela u nastavku ilustruje opšti opis gde se usluge trenutno traže i gde se ove usluge potencijalno mogu pružiti za olakšavanje pristupa.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 58

Nivo pružanja usluga

C Trenutno Potencijalno

Sekundarna zdravstvena zaštita

Vranje i Gračanica Gračanica, Štrpce, Priština

Lična dokumenta Vranje U svakoj opštini

Domovi kulture U svakoj opštini, ali ne funkcionišu

U svakoj opštini

Kupovina Van malih opština, uglavnom u Vranju, Prištini i Mitrovici.

Gnjilane, Priština, Gračanica

Kulturni događaji Bez većih kulturnih događaja, uglavnom u potrazi za istima u Vranju i Mitrovici.

Gračanica i Priština

Zabava Uglavnom u Gračanici i Vranju.

Otvoriti mogućnosti u Prištini

Sport Malo sporta u rodnim opštinama a nekolicina traga za sportskim objektima dalje

U Gračanici, Štrpcu i gradovima sa albanskom većinom

Rad U rodnim opštinama i Vranju

U svakoj opštini i u sve većoj meri u Gračanici i Prištini

Visoko obrazovanje Mitrovica Mitrovica

Napredna zdravstvena zaštita

Beograd Beograd i Priština


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

59

Preporuke

Analiza sadašnje situacije ukazuje da postoji potencijal za pružanjem prioritetnih usluga na konkretnim lokacijama u cilju unapređivanja integracije, odgovora na zabrinutosti i ispunjavanje interesa. Veće oslanjanje na kosovske službe a manje na službe iz Srbije poboljšalo bi održivost kao i integraciju i međuetničku interakciju. U zaključku, PER-K daje sledeće preporuke namenjene dole navedenim akterima:

Kosovskim vlastima i političkim strankama Sveobuhvatna posvećenost decentralizaciji i manjinskim pravima. Prekinuti tendencije za ponovnom centralizacijom, kao što je to do nedavno bio trend kojim centralna vlada ponovo oduzima ovlašćenja od opština. Proces decentralizacije trebalo bi da bude priveden kraju na efektivan način i trebalo bi da bude stavljen u internu primenu kao novo načelo upravljanja. Vlasti bi trebalo da vidljivo pokažu svoju zabrinutost i posvećenost za održivost srpske zajednice.

Kosovska vlast treba aktivno da poboljša sliku o kosovskoj Vladi među Srbima sprovođenjem razvojnih projekata koji pozitivno utiču na srpsku zajednicu. Za odagnavanje preostalog skepticizma, koji srpska zajednica ima prema Vladi Kosova, trebalo bi da se pažnja preusmeri ka ostvarivanju konkretnih rezultata, kao što su podrška i primena zakona o jezicima i vladina pomoć za kulturne projekte. Snažan simboličan gest bio bi da vlasti Kosova blagovremeno prevedu i raspodele neophodna dokumenta na srpskom jeziku za upotrebu u opštinama sa srpskom većinom.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 60

Poboljšati javni prevoz. Vlada Kosova trebalo bi da uloži u bolji javni prevoz između oblasti sa srpskom većinom i Prištine.

Usmeriti investicije ka Gračanici i Štrpcu kako bi se potpomogao razvoj ovih opština u održive gradove koji pružaju urbani stil života. Ideje bi mogle obuhvatati odeljenja za stručno usavršavanje u poljoprivredi, turizmu, kao i u finansiranje sportskih i kulturnih događaja.

Opštinama sa srpskom većinom Upotpuniti podzakonske akte za adekvatno sprovođenje decentralizacije. Srpski predsednici opština trebalo bi da rade zajednički i sa Asocijacijom opština u cilju pronalaženja odgovora na zajedničke probleme sa kojima se suočavaju i lobiranja protiv tendencija za oduzimanje ovlašćenja opština.

Dugoročni strateški planovi. Srpske opštine trebalo bi da rade zajedno na identifikovanju njihovih komparativnih prednosti u privatnom sektoru, i da pomognu donatorima da koordiniraju svoju pomoć. Iznad svega, one bi trebalo da razrade dugoročne planove; da se angažuju u izgradnji kapaciteta i infrastrukture kako bi se osiguralo da data pomoć bude delotvorna. Gradonačelnici ne bi trebalo da gledaju na opštine kao na svoja dobra već bi trebalo da rade zajedno na pronalaženju zajedničkih odgovora na brojne potrebe koje ne mogu ispuniti pojedinačno.

Gračanica kao centar. Predsednik opštine Gračanice trebalo bi da angažuje sve aktere, uključujući Vladu Kosova, drugepredsednike opština, Vladu Srbije i donatore, kako bi se poboljšalo ono što Gračanica ima da ponudi. Obrazovanje, zdravstvo, kupovina i zabava trebalo bi da predstavljaju prioritetne oblasti za dalja poboljšanja. Cilj bi trebalo da bude da se pruže dovoljno kvalitetne usluge kako bi se konkurisalo primatu Vranja i Mitrovice.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

61

Turizam i poslovi u Štrpcu. Opština Štrpce trebalo bi da se potpomogne u otvaranju obrazovne ustanove za turizam i ugostiteljstvo. Ista ne bi služila samo opštini i njenim dugoročnim planovima za zapošljavanje, već bi privlačila Srbe i Albance iz svih delova Kosova. Jedan broj administrativnog i nastavnog osoblja iz postojećih obrazovnih ustanova može pronaći zaposlenje u održivijoj i produktivnijoj oblasti. Godišnji sajmovi i kulturni događaji trebalo bi da budu planirani u Štrpcu.

Vladi Srbije Preći sa pružanja pomoći na investicije. Vlada Srbije ne bi trebalo da smanji finansijska sredstva izdvojena za kosovske Srbe. Međutim, gotovina kao vid pomoći samo šteti održivosti. Beogradske vlasti trebalo bi postepeno da preobrate prirodu svoje pomoći i da pređu sa pružanja pomoći na subvencije i zajmove za preduzetničke aktivnosti. Povoljni zajmovi trebalo bi da budu usmereni konkretno ka preopterećenim sektorima u kojima će najverovatnije doći do otpuštanja radnika kao što su administracija, obezbeđenje, sudovi ili potencijalno telekom.

Podstaći učešće u institucijama. Uprkos problematičnim odnosima sa Kosovom, Vlada Srbije trebalo bi da komunicira sa srpskom zajednicom (barem na jugu) da učestvuje u javnom životu na Kosovu u cilju potpunog iskorišćavanja pogodnosti na koje polaže pravo. Srpski mediji trebalo bi da nastave da budu kritički nastrojeni, kao što je i zadatak medija. Međutim, preporučuje se da pruže uravnoteženiju perspektivu uključivanjem i priča o uspehu u svoje programe. Ovo će pomoći da se doprinese osećaju samopouzdanja u javnim prostorima na Kosovu.

Međunarodnoj donatorskoj zajednici Obratiti pažnju na jednaku održivom razvoju kao i za povratak. Međunarodna zajednica trebalo bi da usredsredi


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 62

svoju pomoć na održivost omladine, intelektualaca i radnih domaćinstava. Donatori bi trebalo da preusmere svoj fokus sa povratka na pružanje pomoći srpskoj zajednici da se uključi u privatni sektor, centre za rekreaciju, prevoz i kulturu. Mogućnosti za visoko obrazovanje i radna mesta koja apsorbuju mlade iz reda srpske zajednice, angažovanjima koja ih povezuju sa njihovim investicijama, trebalo bi da postane prioritet, npr. zajmovi za otvaranje hotela u Štrpcu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

63

organizacija per kosovo još od 2000. godine pruža svoj ...¡anje-perspektive...organizacija per...

Documents