ONTOLOGIJA RADIJA I

TELEVIZIJE

Ginter Anders, Svet kao fantom i matrica, Filo- zofska razmatranja o radiju i televiziji, Prome-

tej, Novi Sad 1996.

Problematika "estetskog privida" stara je gotwo koliko i filozofija miSljena kao ontologija - dakle, kao nauka o biCu. Pojmu "estetskog privida" starih, u dandnje weme odgovara fenomen "fantoma" i njegwog mat- ritnog sveta, definisanog od strane medija kao Sto su radio i televizija. Svojim novijim tekstovima izdvojenim iz spisa: Zmtarelost Eoveka (Die Antipienheit des Menschen), koji se nalaze u knjizi: Svet kao fantom i matrica (Die Welt ah Phantom und Matrize), Ginter Anders (Anders) nastoji da krititki preispita bite radija i televizije, misleCi biCe kao nekakvu "fantomsku" tvo- revinu koja svoje dvostruko utemeljenje nalazi u ne- reflektwanom, "prisvojnorn" idealizmu fihteovsko-he- gelovskog tipa s jedne strane, dok je svojom drugom stranom zaglibljena u robno-slikovni wet postindustrij-

skog drustva.

Ovde je ret, pre svega, o ukazivanju na karakteristitnu pojavu tzv. ontoloSke dvoznatnosti, pdto sawemena tehnologija prenoknja zvutnog signala ibli slike na daljinu ornoguCuje istmemeno prisustvo i odsustvo

emitovanih dogadaja, koji su ujedno i stvarni i prividni. Sopenhauerov (Schopenhauer) pesimistitki svet, viden kao primarna volja, a potom i njena emancipovana predstava, drugim retima: ontoloSki p v e razlititi sve- tovi, radikalno su pretvoreni u jedinstvenu prostorno- wemensku konstrukciju koja nije ni bite ni predstava koja u biCu nalazi svog ontoldkog referenta, nego je to neSto peke - jedan "fantomski" svet koji pluta na

granici izmedu biCa i privida.

Slika sveta koju nam direktno na kufnu adresu isporu- tuju sawemeni mediji nije, nasuprot naivnim okki - vanjima, celovita slika sveta uspostavljena aposterior- no, tj. empirijskim rascepkavanjem na tulne sheme i pojedinatne senzacije. Sastavljena od partikularnih isti- na koje participiraju u univenalnoj matrici koja im je u osnovi, ova zbirna slika sveta neistinitija je zapravo od njenih pojedinatnih delova. Da bi paradoks na koji ukazuje Ginter Anders bio j d zaogtreniji, ona je up- ravo onoliko neistinita koliko su njeni deliti autentitni

u svojoj istinitosti.

Nezavisno od toga u koje se svrhe koriste, novi mediji usmereni su na produkovanje lai i iz istinitih premisa. Ovo se dehva na taj natin Sto konkretno, pojedinatno bivstvujute ustupa mesto opStoj predstavi celine koja je unapred data kao apriorna uslovna forma svakog iskustva u Kantovom (Kant) smislu pojma, predstav- ljajufi tako onu ontoldku matricu koja medijskim putem masovno reprodukuje pseudorealne svetwe kao

svoju jedinu mogutnost i realnost.

Za razliku od optimistitkog argumenta koji opravdava ili h k favorizuje tehniku kao takvu, a posebno ukoliko se ona posmatra kao instrument za dostizanje odre- denog, hzitivno valorizovanog druStvenog ci$a - od- nosno, u funkciji jedne prosvetiteljske, apstraktne ideje humaniteta, Anders izraiava skeptitnost prema ovak- vim arhaitnim interpretacijama navodefi razloge i do- kaze na osnow kojih ne bi trebalo imati poverenja u integrisani tehnitki um. Iako svestan da radio i TV tehnika u s l m o mogu proSiriti praktitki horizont sa- dafnjice, i to "daleko preko naSega tulnog vidika koji morarno imati na umu", Anders donosi dijametralno suprotan zakljuhk, da ovi mediji upravo doprinose kontraefektu, plasirajuti jednu totalnu i pragmatitnu sliku sveta koja, prdirujuti svoj opaiajni horizont, s u h v a ili u potpunosti otklanja prostor za slobodno

delovanje.

Ovo "pragmatitko ujednahvanje sveta" koje izvode radio i svi raspoloiivi vizuelni mediji danaSnjice dogada se na ternelju rada beskonatnih operacija matrice ili

unapred pripremljenih dejstava tzv. Sablona po kojima se generiSu sve pojedinatne emisije. "Sabloni su", kako primeCuje Anders, "apriorne uslovne forme, ali ne samo forme shvatanja, ne samo forme razuma, ne samo forme osetanja, veC i forme ponahnja i postu- panja - dakle matrice veoma Siroke primene i uni- verzalnosti, dejstava kakvo ih ni najspekulativniji filo- zofi nikada nisu predvideli a ponajmanje za doba empi-

rizma u kojem ipak, navodno, iivimo."

Strukturalno posmatrano, ove forme nalikuju alea- tornim serijama simultanih i sinhronih vremenskih pro- cepa / operacija koje proinode mogute svetove poje- dinatnih radio i televizijskih emisija, ali tako da inan njihove fantomske "stvarnosti" nikakva "alternativna" stvarnost zapravo ne moZe (i ne sme!) postojati. Ova relacija izmedu bita / stvarnosti i privida / slike pre- slikana je po modelu delovanja tzv. privredne onto- logije, Eiji aksiorn samo privremeno zvuti kao neo- prostivi nonsens: "Realnost se proinodi reprodukci-

jom; tek u mnotini, tek kao serija postaje 'bite'."

TehnoloSkim premoSCivanjem postojeteg vremenskog hijatusa izmedu razlititih pojedinatnih dogadaja, te- levizijska slika, na primer, postaje globalno zbivanje ovde i sada, pruZajuCi tako IaZnu predstavu stvarnosti u njenom punom obimu. Ali, da bi kamuflah potpuno uspela, we forme ne smeju biti opaiajne kao forme, veC treba da imaju izgled samih stvari; modelujuCi nak moguk iskustvo, one ujedno modeluju i naS praktitki horizont, odnosno celokupnu sferu moralnog i polititkog delovanja, Sto u isto vreme predstavlja mak-

simalni utinak matrice.

Slitno dejstvo nekada je, prema dijagnozi G. Andersa, imala fotografija - Sto se narotito ispoljilo u doba ozloglaSene vladavine Hitlera i mas-ideologije nacio- nalsocijalizrna. Fotografija je takode intencionalno konstruisala serijski univerzum, umetni(tki) svet koji "bivstwjuCe" ne razotkriva kao "opSteV, ali ni kao "po- jedinatno" dato, veC kao reproduktivnu "seriju" koja

utiva ontitki status uspomene.

Otuda i sama stvarnost, poput umemifkog dela u epohi njegove tehnitke reproducibilnosti, postaje melanho- litna, a njeno "stvarno" ili simbolitno "vlasniStvo" slika pohranjena u foto-albumu. Jedino prdlost, registro- vana u medijurnu fotografije kroz forrnu ponavljanja beskonatne sadagnjosti, dobija dignitet stvarnosti. "On- toloSki forrnulisano: 'Samo bivk je bite'", kako kate- goritki tvrdi Ginter Anders. Time sarna relacija izmedu reprodukcione tehnike i uspomene kreira now onto- logiju savremenih medija: fotografije, h a , radija i tele-

vizije.

Kao Sto bi se okkivalo, nasuprot svetu fantoma koji masovno reprodukuju savremeni mediji stoji tip ma- sovnog W e k a koji b t a j e publika en &niatu&. Na- dalje, "minijaturna publika" zakonomerno reprodukuje G e k a novog doba nalik na lajbnicovsku monadu bez prowra koja percipira kako bi, u stvari, svaki put iznova potvrdila svoje bite, odnosno postojanje. Odnos monade prema tzv. spoljdnjem svetu ne samo da je pasivan i "konzumentski" nego je i posesivan u "ide- alistifkom" smislu re&. Svet se javlja kao moja pred- stava, a ne kao n d t o objektivno, izvan mene dato. Ipak, "spoljaSnjostW diktira moje misljenje, ponaSanje

i osehnja.

Ova antinomija u odnosu: b v e k - s e t , karakteristiha je upravo za Lvremenu medijsku civilizaciju. Prividno slobodan, u tehnoldki apsolutno uslovljenom svetu, savremeni bvek , Eini s e , nikad nije bio u nepovolj- nijem poloZaju; postavljen u situaciju da ne veruje svojim Eulima Sto je v i k na njih uputen, otuduje se familijarizujuti se, u isto vreme, sa spektakularnim svetom fantoma koji ga non-stop opsedaju. Obitava- juCi u takvom neistinitom okruienju, dandnji W e k i sam postaje deli€ w e neistine: b h e print vlastite ne-

slobode.