30. јануар 2013. Број 10 39331

На осно ву чла на 10. став 3. За ко на о Фон ду за раз вој Ре пу-бли ке Ср би је („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 119/12) и чла на 43. став 2. За ко на о Вла ди („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Вла да до но си

Р Е Ш Е Њ Е

о да ва њу са гла сно сти на Про грам ра да Фон да за раз вој Ре пу бли ке Ср би је за 2013. го ди ну

IДа је се са гла сност на Про грам ра да Фон да за раз вој Ре пу бли-

ке Ср би је за 2013. го ди ну, ко ји је до нео Управ ни од бор Фон да за раз вој Ре пу бли ке Ср би је на сед ни ци од 28. де цем бра 2012. го ди не.

IIОво ре ше ње об ја ви ти у „Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке

Ср би је”.

05 број 021-530/2013У Бе о гра ду, 24. ја ну а ра 2013. го ди не

Вла даПред сед ник,

Иви ца Да чић, с.р.

332На осно ву чла на 22. став 2. За ко на о фи скал ним ка са ма

(„Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 135/04 и 93/12) и чла на 192. За ко-на о оп штем управ ном по ступ ку („Слу жбе ни лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01 и „Слу жбе ни гла сник РС”, број 30/10), на пред лог Ми ни-стар ства спољ не и уну тра шње тр го ви не и те ле ко му ни ка ци ја,

Вла да до но си

Р Е Ш Е Њ Е

I. Да је се са гла сност про из во ђа чу фи скал них ка са HCP DOO Кру ше вац, ма тич ни број 20022191, ПИБ 103790096, за ста вља ње у про мет сле де ћег ти па фи скал не ка се:

– Ul ti ma HCP T55.II. Ми ни стар ство спољ не и уну тра шње тр го ви не и те ле ко му-

ни ка ци ја из вр ши ће упис по да та ка из тач ке I. овог ре ше ња у еви-ден ци ју o ли ци ма ко ји ма је Вла да да ла са гла сност за ста вља ње у про мет фи скал не ка се.

III. Ово ре ше ње об ја ви ти у „Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је”.

05 број 33-120/2013У Бе о гра ду, 24. јануарa 2013. го ди не

Вла даПред сед ник,

Иви ца Да чић, с.р.

М И Н И С ТА Р С Т ВА333

На осно ву чла на 186. став 1. За ко на о здрав стве ној за шти-ти („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. за кон, 88/10, 99/10, 57/11, 110/12 – УС и 119/12),

Mинистар здра вља до но си

П РА В И Л Н И Ко спе ци ја ли за ци ја ма и ужим спе ци ја ли за ци ја ма здрав стве них рад ни ка и здрав стве них са рад ни ка

I. УВОД НА ОД РЕД БА

Члан 1.Овим пра вил ни ком утвр ђу ју се вр сте, тра ја ње и са др жи-

на спе ци ја ли за ци ја и ужих спе ци ја ли за ци ја, про гра ми оба вља ња спе ци ја ли за ци ја, од но сно ужих спе ци ја ли за ци ја, на чин оба вља-ња спе ци ја ли стич ког ста жа и по ла га ње спе ци ја ли стич ког ис пи та, са став и рад ис пит них ко ми си ја, усло ви ко је мо ра ју ис пу ња ва ти здрав стве не уста но ве и при ват на прак са, од но сно, Аген ци ја за ле-ко ве и ме ди цин ска сред ства Ср би је, за оба вља ње спе ци ја ли стич-ког ста жа, усло ви и на чин при зна ва ња вре ме на про ве де ног на ра ду као де ла спе ци ја ли стич ког ста жа, као и обра зац ин дек са и ди пло-ме о по ло же ном спе ци ја ли стич ком ис пи ту, од но сно по ло же ном ис пи ту из уже спе ци ја ли за ци је.

II. ВР СТЕ И ТРА ЈА ЊЕ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈА И УЖИХ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈА

1. Вр сте и тра ја ње спе ци ја ли за ци ја

Члан 2.Док то ри ме ди ци не мо гу се спе ци ја ли зо ва ти у сле де ћим гра-

на ма ме ди ци не, од но сно обла сти ма здрав стве не за шти те:1) ин тер на ме ди ци на; 2) ин тер ни стич ка он ко ло ги ја;3) ин фек то ло ги ја; 4) пе ди ја три ја; 5) не у ро ло ги ја; 6) пси хи ја три ја; 7) деч ја не у ро ло ги ја; 8) деч ја и адо ле сцент на пси хи ја три ја; 9) ги не ко ло ги ја и аку шер ство;

10) оп шта хи рур ги ја; 11) аб до ми нал на хи рур ги ја; 12) ва ску лар на хи рур ги ја; 13) груд на хи рур ги ја; 14) ор то пед ска хи рур ги ја и тра у ма то ло ги ја; 15) деч ја хи рур ги ја; 16) не у ро хи рур ги ја17) пла стич на, ре кон струк тив на и естет ска хи рур ги ја; 18) мак си ло фа ци јал на хи рур ги ја; 19) уро ло ги ја; 20) кар ди о хи рур ги ја; 21) ур гент на ме ди ци на; 22) ане сте зи о ло ги ја, ре а ни ма то ло ги ја и ин тен зив на те ра пи ја; 23) ото ри но ла рин го ло ги ја; 24) оф тал мо ло ги ја; 25) дер ма то ве не ро ло ги ја; 26) фи зи кал на ме ди ци на и ре ха би ли та ци ја; 27) оп шта ме ди ци на; 28) ме ди ци на ра да; 29) ра ди о ло ги ја; 30) ра ди ја ци о на он ко ло ги ја; 31) ну кле ар на ме ди ци на; 32) па то ло ги ја; 33) суд ска ме ди ци на; 34) ме ди цин ска ми кро би о ло ги ја; 35) кли нич ка би о хе ми ја; 36) кли нич ка фар ма ко ло ги ја; 37) ла бо ра то риј ска ме ди ци на; 38) иму но ло ги ја; 39) хи ги је на; 40) епи де ми о ло ги ја; 41) со ци јал на ме ди ци на; 42) спорт ска ме ди ци на;43) тран сфу зиј ска ме ди ци на;44) ва зду хо плов на ме ди ци на;Спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју од три до шест

го ди на, и то:а) спе ци ја ли за ци је из тач. 38) –44) – три го ди не;б) спе ци ја ли за ци је из тач. 2) –9) и 22) –37) – че ти ри го ди не;в) спе ци ја ли за ци је из тач. 1) и 10) –15), 17) –19) и 21) – пет

го ди на;г) спе ци ја ли за ци је из тач. 16) и 20) – шест го ди на.

40 Број 10 30. јануар 2013.

Члан 3.Док то ри сто ма то ло ги је мо гу се спе ци ја ли зо ва ти у сле де ћим

гра на ма ме ди ци не, од но сно обла сти ма здрав стве не за шти те:1) пре вен тив на и деч ја сто ма то ло ги ја;2) бо ле сти зу ба и ен до дон ци ја;3) сто ма то ло шка про те ти ка;4) па ра дон то ло ги ја и орал на ме ди ци на;5) ор то пе ди ја ви ли ца;6) орал на хи рур ги ја;7) мак си ло фа ци јал на хи рур ги ја;Спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју од три до пет

го ди на и то:а) спе ци ја ли за ци је из тач. 1) –6) – три го ди не;б) спе ци ја ли за ци ја из тач ке 7) – пет го ди на.

Члан 4.Ди пло ми ра ни фар ма це у ти и ма ги стри фар ма ци је мо гу се

спе ци ја ли зо ва ти у сле де ћим гра на ма фар ма ци је, од но сно обла сти-ма здрав стве не за шти те:

1) кли нич ка фар ма ци ја;2) ме ди цин ска би о хе ми ја;3) ток си ко ло шка хе ми ја;4) са ни тар на хе ми ја;5) ис пи ти ва ње и кон тро ла ле ко ва;6) фар ма ко те ра пи ја;7) фар ма це ут ска тех но ло ги ја;8) кон тро ла и при ме на ле ко ви тих би ља ка;9) со ци јал на фар ма ци ја.Спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју од две до че ти ри

го ди не, и то:а) спе ци ја ли за ци је из тач. 7), 8) и 9) – две го ди не;б) спе ци ја ли за ци је из тач. 1), 3), 4), 5) и 6) – три го ди не;в) спе ци ја ли за ци ја из тач. 2) – че ти ри го ди не.

Члан 5.Ди пло ми ра ни фар ма це у ти – ме ди цин ски би о хе ми ча ри и ма-

ги стри фар ма ци је – ме ди цин ски би о хе ми ча ри мо гу се спе ци ја ли-зо ва ти у сле де ћим гра на ма фар ма ци је, од но сно обла сти ма здрав-стве не за шти те:

1) фар ма ко те ра пи ја;2) ме ди цин ска би о хе ми ја;3) са ни тар на хе ми ја;4) ток си ко ло шка хе ми ја.Спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју од три до че ти-

ри го ди не, и то:а) спе ци ја ли за ци је из тач. 1), 3) и 4) – три го ди не;б) спе ци ја ли за ци ја из тач. 2) – че ти ри го ди не.

Члан 6.Ли ца ко ја оба вља ју од ре ђе не по сло ве здрав стве не за шти те у

здрав стве ној уста но ви, од но сно при ват ној прак си, од но сно ли ца ко ја чи не тим са здрав стве ним рад ни ци ма у оба вља њу здрав стве-не де лат но сти (здрав стве ни са рад ни ци) мо гу се, у за ви сно сти од за вр ше ног фа кул те та, од но сно од сте че ног ви со ког обра зо ва ња, спе ци ја ли зо ва ти у сле де ћим обла сти ма здрав стве не за шти те и то:

1) ме ди цин ска пси хо ло ги ја – ако су за вр ши ли фи ло зоф ски фа кул тет (ди пло ми ра ни пси хо лог);

2) ме ди цин ска фи зи ка – ако су за вр ши ли при род но-ма те ма тич-ки фа кул тет, од но сно фи зич ки фа кул тет (ди пло ми ра ни фи зи чар);

3) ток си ко ло шка хе ми ја – ако су за вр ши ли при род но-ма те ма-тич ки фа кул тет, од но сно хе миј ски фа кул тет (ди пло ми ра ни хе ми-чар), дипл. фи зи ко-хе ми ча ри, ин же ње ри тех но ло ги је, ин же ње ри по љо при вре де и дипл. би о ло зи;

4) са ни тар на хе ми ја – ди пло ми ра ни хе ми ча ри, ди пло ми ра ни фи зи ко-хе ми ча ри, инжeњери тех но ло ги је и инжeњери по љо при-вре де;

5) здрав стве на ста ти сти ка и ин фор ма ти ка – ако су за вр ши ли при род но-ма те ма тич ки, од но сно ма те ма тич ки фа кул тет, еко ном-ски фа кул тет, елек тро тех нич ки фа кул тет и фа кул тет ор га ни за ци-о них на у ка;

6) здрав стве на еко но ми ка – ако су за вр ши ли еко ном ски фа-кул тет;

7) здрав стве но пра во – ако су за вр ши ли прав ни фа кул тет.Спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју три го ди не.

2. Вр сте и тра ја ње ужих спе ци ја ли за ци ја

Члан 7.Док то ри ме ди ци не спе ци ја ли сти мо гу се у за ви сно сти од

спе ци јал но сти, спе ци ја ли зо ва ти из сле де ћих ужих спе ци ја ли стич-ких гра на и обла сти здрав стве не за шти те, и то:

1) алер го ло ги ја и кли нич ка ме ди ци на – ако има ју спе ци ја ли-за ци ју из ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је и дер ма то ве не ро ло ги је;

2) кар ди о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме-ди ци не и пе ди ја три је;

3) пул мо ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди-ци не, пе ди ја три је;

4) ен до кри но ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је и ги не ко ло ги је и аку шер ства;

5) не фро ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди-ци не и пе ди ја три је;

6) ре у ма то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме-ди ци не и пе ди ја три је;

7) га стро ен те ро хе па то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди ци не и пе ди ја три је;

8) хе ма то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме-ди ци не и пе ди ја три је;

9) ге ри ја три ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди-ци не и оп ште ме ди ци не;

10) ауди о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ото ри но ла-рин го ло ги је;

11) ла бо ра то риј ска тех ни ка за из у ча ва ње про те и на – ако има-ју спе ци ја ли за ци ју из кли нич ке би о хе ми је;

12) мо ле ку лар но би о ло шка и иму но хе миј ска ди јаг но сти ка – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из кли нич ке би о хе ми је;

13) кли нич ко би о хе миј ска ре у ма то ло ги ја – ако има ју спе ци ја-ли за ци ју из кли нич ке би о хе ми је;

14) ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка у он ко ло ги ји – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из кли нич ке би о хе ми је;

15) ла бо ра то риј ска ен до кри но ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за-ци ју из кли нич ке би о хе ми је;

16) про фе си о нал на ток си ко ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци-ју из ме ди ци не ра да, хи ги је не и ин тер не ме ди ци не;

17) кли нич ка ток си ко ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је, кли нич ке фар ма ко ло ги је, ур гент-не ме ди ци не, ане сте зи о ло ги је, ре а ни ма то ло ги је и ин тен зив не те-ра пи је и ме ди ци не ра да;

18) оце њи ва ње рад не спо соб но сти – ако има ју спе ци ја ли за-ци ју из ме ди ци не ра да, оп ште ме ди ци не и ин тер не ме ди ци не;

19) ра ди о ло шка за шти та – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ме-ди ци не ра да, хи ги је не, епидемиoлогије, ра ди о ло ги је и ну кле ар не ме ди ци не;

20) фер ти ли тет и сте ри ли тет – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ги не ко ло ги је и аку шер ства;

21) фо ни ја три ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ото ри но ла-рин го ло ги је;

22) дер ма то ве не ро ло шка ми ко ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за-ци ју из дер ма то ве не ро ло ги је;

23) ан ги о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме-ди ци не, не у ро ло ги је, фи зи кал не ме ди ци не и ре ха би ли та ци је, дер-ма то ве не ро ло ги је, ра ди о ло ги је и спе ци ја ли за ци ју јед не од хи рур-шких гра на;

24) ме ди цин ска па ра зи то ло ги ја и ми ко ло ги ја – ако има ју спе-ци ја ли за ци ју из ми кро би о ло ги је са па ра зи то ло ги јом и ме ди цин ске ми кро би о ло ги је;

25) ви ру со ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ме ди цин ске ми кро би о ло ги је и ми кро би о ло ги је са па ра зи то ло ги јом;

26) бак те ри о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ме ди цин-ске ми кро би о ло ги је и ми кро би о ло ги је са па ра зи то ло ги јом;

27) ди је то те ра пи ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из хи ги је не, ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је, ме ди ци не спор та и оп ште ме ди-ци не;

28) ме ди цин ска еко ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из хи-ги је не, ме ди ци не ра да, оп ште ме ди ци не и кли нич ке фар ма ко ло ги је;

29) кли нич ка ге не ти ка – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из јед не од гра на ме ди ци не;

30) здрав стве но вас пи та ње – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из оп ште ме ди ци не и свих пре вен тив них гра на ме ди ци не;

31) нео на то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из пе ди ја три је;

30. јануар 2013. Број 10 4132) ба ро ме ди ци на – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из би ло ко је гра-

не ме ди ци не осим со ци јал не ме ди ци не, хи ги је не и епи де ми о ло ги је;33) бал не о кли ма то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из би-

ло ко је гра не ме ди ци не, осим со ци јал не ме ди ци не;34) кли нич ка тран сфу зи о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју

из јед не од гра на ме ди ци не;35) суд ска пси хи ја три ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из пси-

хи ја три је;36) бо ле сти за ви сно сти – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из пси-

хи ја три је;37) пе ри на то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ги не ко ло-

ги је и аку шер ства;38) деч ја фи зи ја три ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из фи зи-

кал не ме ди ци не и ре ха би ли та ци је;39) ме ди цин ска ин фор ма ти ка – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из

јед не од гра на ме ди ци не;40) кли нич ка не у ро фи зи о ло ги ја са епи леп то ло ги јом – ако

има ју спе ци ја ли за ци ју из пси хи ја три је, деч је и адо ле сцент не пси-хи ја три је, не у ро ло ги је, деч је не у ро ло ги је и пе ди ја три је;

41) кли нич ка фар ма ко ло ги ја – фар ма ко те ра пи ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је, ане сте зи о ло-ги је, ре а ни ма то ло ги је и ин тен зив не те ра пи је, не у ро ло ги је, пси хи-ја три је и кли нич ке фар ма ко ло ги је;

42) деч ја ор то пе ди ја и тра у ма то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли-за ци ју из деч је хи рур ги је и ор то пед ске хи рур ги је и тра у ма то ло ги је;

43) деч ја уро ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из деч је хи-рур ги је и уро ло ги је;

44) ен до кри на хи рур ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из оп-ште хи рур ги је, ва ску лар не хи рур ги је, аб до ми нал не хи рур ги је, груд не хи рур ги је, деч је хи рур ги је, мак си ло фа ци јал не хи рур ги је и ото ри но ла рин го ло ги је;

45) ме ди цин ска ци то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из па то ло ги је;

46) кли нич ка па то ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из па-то ло ги је;

47) он ко ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ги не ко ло ги је и аку шер ства, ин тер не ме ди ци не, пе ди ја три је, не у ро ло ги је, дер-ма то ве не ро ло ги је, ра ди о ло ги је, оп ште хи рур ги је, ор то пед ске хи-рур ги је и тра у ма то ло ги је, пластичнe, рекон структи внe и есте тс кe хирургијe, уро ло ги је и ото ри но ла рин го ло ги је;

48) па ли ја тив на ме ди ци на и ме ди ци на бо ла – ако има ју спе-ци ја ли за ци ју из ин тер не ме ди ци не, не у ро ло ги је, оп ште хи рур ги је, ане сте зи о ло ги је, ре а ни ма то ло ги је и ин тен зив не те ра пи је;

49) не у ро ра ди о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ра ди о-ло ги је;

50) ин тер вент на ра ди о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ра ди о ло ги је;

51) ди ге стив на ра ди о ло ги ја – ако има ју спе ци ја ли за ци ју из ра ди о ло ги је.

Уже спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју 12 ме се ци.

Члан 8.Ди пло ми ра ни фар ма це у ти – спе ци ја ли сти ме ди цин ске би о хе-

ми је мо гу се у за ви сно сти од спе ци јал но сти, спе ци ја ли зо ва ти из сле де ћих ужих спе ци ја ли стич ких гра на и обла сти здрав стве не за-шти те, и то:

1) кли нич ка иму но хе ми ја – ди пло ми ра ни фар ма це у ти – спе-ци ја ли сти ме ди цин ске би о хе ми је;

2) кли нич ка ен зи мо ло ги ја – ди пло ми ра ни фар ма це у ти – спе-ци ја ли сти ме ди цин ске би о хе ми је;

3) ла бо ра то риј ска ен до кри но ло ги ја – ди пло ми ра ни фар ма це-у ти – спе ци ја ли сти ме ди цин ске би о хе ми је.

Уже спе ци ја ли за ци је из ста ва 1. овог чла на тра ју 12 ме се ци.

III. ПРО ГРА МИ ОБА ВЉА ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈА И УЖИХ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈА

Члан 9.Спе ци ја ли за ци је, од но сно уже спе ци ја ли за ци је оба вља ју се

по про гра ми ма ко ји ма је утвр ђен обим, са др жај и план спро во ђе-ња те о риј ске и прак тич не на ста ве и прак тич ног струч ног ра да, као и зна ња и ве шти не ко је се сти чу.

Про гра ми оба вља ња спе ци ја ли за ци ја и ужих спе ци ја ли за ци-ја од штам па ни су уз овај пра вил ник и чи не ње гов са став ни део.

IV. НА ЧИН ОБА ВЉА ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КОГ СТА ЖА И ПО ЛА ГА ЊЕ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КОГ ИС ПИ ТА, СА СТАВ И РАД ИС ПИТ НИХ КО МИ СИ ЈА, ОБРА ЗАЦ ИН ДЕК СА И ДИ ПЛО МЕ

Члан 10.Здрав стве ни рад ни ци и здрав стве ни са рад ни ци, по до би ја-

њу ре ше ња ми ни стра здра вља о да ва њу са гла сно сти на одо бре ну спе ци ја ли за ци ју, од но сно ужу спе ци ја ли за ци ју, за по чи њу оба вља-ње спе ци ја ли стич ког ста жа да ном упи са на од го ва ра ју ћи фа кул тет здрав стве не стру ке (у да љем тек сту: фа кул тет).

Спе ци ја ли стич ки стаж оба вља се под над зо ром мен то ра ко га од ре ди фа кул тет.

Члан 11.Спе ци ја ли стич ки стаж из спе ци ја ли за ци је, од но сно уже спе-

ци ја ли за ци је оба вља се на од го ва ра ју ћем фа кул те ту, у здрав стве-ној уста но ви и при ват ној прак си, од но сно Аген ци ји за ле ко ве и ме ди цин ска сред ства, ко ји ис пу ња ва ју усло ве утвр ђе не овим пра-вил ни ком.

Спе ци ја ли зан ти има ју оба ве зу да по пред ло гу мен то ра нај ма-ње по ло ви ну спе ци ја ли стич ког ста жа про ве ду на кли ни ка ма не ког уни вер зи тет ског цен тра. Спе ци ја ли зант мо же по пред ло гу мен то-ра, да део спе ци ја ли стич ког ста жа у тра ја њу до три ме се ца, оба-ви у не кој дру гој здрав стве ној уста но ви ко ја је у ран гу тер ци јар не здрав стве не уста но ве.

Члан 12.О оба вља њу спе ци ја ли стич ког ста жа во ди се спе ци ја ли стич-

ка књи жи ца – ин декс на Обра сцу 1 ко ји је од штам пан уз овај пра-вил ник и чи ни ње гов са став ни део.

Члан 13.По за вр ше ном спе ци ја ли стич ком ста жу спе ци ја ли зант под-

но си при ја ву за по ла га ње спе ци ја ли стич ког, од но сно ужег спе ци-ја ли стич ког ис пи та (у да љем тек сту: ис пит).

Уз при ја ву из ста ва 1. овог чла на под но си се и спе ци ја ли-стич ка књи жи ца – ин декс.

Члан 14.Спе ци ја ли стич ки ис пит са сто ји се из три де ла, и то:1) те ста;2) прак тич ног де ла;3) усме ног ис пи та.Ко нач на оце на за спе ци ја ли стич ки ис пит фор ми ра се на

осно ву сва три де ла ис пи та.

Члан 15.Са др жај спе ци ја ли стич ког ис пи та је сле де ћи:1) Тест са др жи нај ма ње 15 а нај ви ше 20 пи та ња из обла сти

здрав стве не за шти те у окви ру те спе ци ја ли за ци је.У те сту мо ра ју би ти за сту пље не све гра не ме ди ци не, од-

но сно обла сти здрав стве не за шти те у окви ру те спе ци ја ли за ци је (бан ка тест пи та ња).

Спе ци ја ли зант мо ра тач но од го во ри ти на нај ма ње 60% пи та-ња у те сту да би био оце њен по зи тив но.

По ло жен тест је услов на став ка спе ци ја ли стич ког ис пи та.2) Прак тич ни део ис пи та спе ци ја ли зант по ла же на дан по ла-

га ња усме ног ис пи та.3) Усме ни ис пит – чла но ви ко ми си је по је ди нач но оце њу ју од-

го во ре кан ди да та на сва ко по ста вље но пи та ње, оце на ма од пет до де сет.

Сма тра се да је кан ди дат по ло жио усме ни ис пит ако је на ис-пи ту оства рио про сеч ну оце ну нај ма ње шест.

Члан 16.Спе ци ја ли стич ки ис пит из спе ци ја ли за ци је, од но сно уже

спе ци ја ли за ци је по ла же се пред ис пит ном ко ми си јом, ко ја се обра-зу је на фа кул те ти ма здрав стве не стру ке.

Ис пит на ко ми си ја се са сто ји од пред сед ни ка, нај ма ње два чла на и од го ва ра ју ћег бро ја за ме ни ка.

Пред сед ник и чла но ви ко ми си је мо ра ју би ти на став ни ци фа-кул те та.

Ис пит не ко ми си је обра зу ју се за сва ку вр сту спе ци ја ли за ци-је, од но сно уже спе ци ја ли за ци је на ма тич ном фа кул те ту.

Ис пит се мо же одр жа ти са мо пред ис пит ном ко ми си јом у пу-ном са ста ву.

42 Број 10 30. јануар 2013.

Члан 17.Спе ци ја ли зант, по сле сти ца ња усло ва за по ла га ње ис пи та

при сту па по ла га њу ис пи та у ро ку од шест ме се ци.

Члан 18.Здрав стве ном рад ни ку и здрав стве ном са рад ни ку ко ме је то-

ком спе ци ја ли стич ког ста жа, у скла ду са про пи сом ко јим се уре-ђу је област ра да, утвр ђе но ми ро ва ње рад ног од но са, у рок за сти-ца ње усло ва за при сту па ње по ла га њу ис пи та не ра чу на се пе ри од ми ро ва ња рад ног од но са.

Здрав стве ном рад ни ку и здрав стве ном са рад ни ку ко ји од-су ству је са ра да из оправ да них раз ло га утвр ђе них за ко ном (бо-ло ва ње ду же од шест ме се ци, труд но ћа, ком пли ка ци је у ве зи са одр жа ва њем труд но ће, по ро диљ ско од су ство и од су ство ра ди не-ге де те та), рок за сти ца ње усло ва за при сту па ње по ла га њу ис пи та ра чу на се од ис те ка пе ри о да за ко ји су тра ја ли на ве де ни раз ло зи.

Члан 19.По за вр ше ном спе ци ја ли стич ком ис пи ту ис пит на ко ми си ја

оце њу је здрав стве ног рад ни ка, од но сно здрав стве ног са рад ни ка оце ном „од ли чан”, „вр ло до бар”, „до бар” или „ни је по ло жио”.

Члан 20.Здрав стве ни рад ник, од но сно здрав стве ни са рад ник ко ји не

по ло жи ис пит, мо же да по ла же тај ис пит у ро ко ви ма ко ји не мо гу би ти кра ћи од шест ме се ци од да на по ла га ња ис пи та.

Члан 21.Здрав стве ном рад ни ку, од но сно здрав стве ном са рад ни ку ко ји

је по ло жио спе ци ја ли стич ки ис пит из да је се ди пло ма о сте че ном струч ном на зи ву спе ци ја ли сте на Обра сцу 2, ко ји је од штам пан уз овај пра вил ник и чи ни ње гов са став ни део.

Здрав стве ном рад ни ку, ко ји је по ло жио спе ци ја ли стич ки ис-пит из уже спе ци ја ли за ци је из да је се ди пло ма о сте че ном струч-ном на зи ву спе ци ја ли сте уже спе ци ја ли за ци је на Обра сцу 3, ко ји је од штам пан уз овај пра вил ник и чи ни ње гов са став ни део.

V. УСЛО ВИ КО ЈЕ МО РА ЈУ ИС ПУ ЊА ВА ТИ ЗДРАВ СТВЕ НЕ УСТА НО ВЕ И ПРИ ВАТ НА ПРАК СА ЗА ОБА ВЉА ЊЕ

СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КОГ СТА ЖА

Члан 22.Спе ци ја ли стич ки стаж из спе ци ја ли за ци је мо же се оба вља ти

у здрав стве ној уста но ви ко ја по ред про пи са них усло ва за оба вља-ње здрав стве не де лат но сти ис пу ња ва и сле де ће усло ве:

1) да има нај ма ње дво је спе ци ја ли ста од го ва ра ју ће спе ци јал-но сти са пет го ди на рад ног ис ку ства у од го ва ра ју ћој спе ци јал но-сти по сле по ло же ног спе ци ја ли стич ког ис пи та;

2) да има оде ље ње од го ва ра ју ће спе ци јал но сти и у ре дов ном ра ду оба вља ве ћи ну про це ду ра ко је су пред ви ђе не про пи са ним про гра мом спе ци ја ли за ци је;

3) да има и да спро во ди план струч ног уса вр ша ва ња;4) да има струч ну би бли о те ку и да је прет пла ће на на до би ја-

ње на уч них и струч них пу бли ка ци ја, од но сно ча со пи са;5) да на јед ног спе ци ја ли сту из тач ке 1) овог ста ва не ма ви ше

од два здрав стве на рад ни ка, од но сно два здрав стве на са рад ни ка ко ји се већ на ла зе на спе ци ја ли за ци ји.

Спе ци ја ли стич ки стаж из уже спе ци ја ли за ци је мо же се оба-вља ти на кли ни ци и дру гој здрав стве ној уста но ви, од но сно ор га-ни за ци о ној је ди ни ци здрав стве не уста но ве ко ја ис пу ња ва усло ве про пи са не за кли ни ку.

Из у зет но од ста ва 1. тач. 1) и 2) овог чла на из обла сти де фи-ци тар них и но вих гра на фар ма ци је, спе ци ја ли стич ки стаж се мо же оба вља ти у здрав стве ној уста но ви ко ја има нај ма ње два спе ци ја-ли ста срод не спе ци јал но сти.

VI. УСЛО ВИ И НА ЧИН ПРИ ЗНА ВА ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КОГ СТА ЖА

Члан 23.Здрав стве ном рад ни ку ко ји је пре одо бре ња спе ци ја ли за ци је

про вео на ра ду од ре ђе но вре ме у здрав стве ној уста но ви, Ми ни стар-ство здра вља мо же, на ње гов зах тев и на пред лог фа кул те та, при зна-ти то вре ме у спе ци ја ли стич ки стаж, у скла ду са про гра мом оба вља-ња спе ци ја ли за ци ја, нај ду же шест ме се ци, под сле де ћим усло ви ма:

1) ако здрав стве на уста но ва у ко јој је про вео на ра ду од ре ђе но вре ме пре одо бре ња спе ци ја ли за ци је ис пу ња ва усло ве из чла на 22. овог пра вил ни ка;

2) ако струч но ме ди цин ски по ступ ци и са др жај здрав стве не за шти те ко је је оба вљао у здрав стве ној уста но ви од го ва ра ју или су исти са са др жа ји ма и по ступ ци ма пред ви ђе ним про гра мом спе ци-ја ли за ци је за од ре ђе ну спе ци ја ли за ци ју;

3) ако спе ци ја ли за ци ја за док то ре ме ди ци не тра је че ти ри и ви ше го ди на, од но сно за док то ре сто ма то ло ги је ако спе ци ја ли за-ци ја тра је три и ви ше го ди на.

При зна ва ње од ре ђе ног вре ме на ко је је здрав стве ни рад ник пре одо бре ња спе ци ја ли за ци је про вео на ра ду у здрав стве ној уста-но ви у спе ци ја ли стич ки стаж, вр ши се са мо за вре ме у ко јем је здрав стве ни рад ник оба вљао здрав стве ну де лат ност у здрав стве-ној уста но ви ду же од две го ди не по по ло же ном струч ном ис пи ту.

Из у зет но из ста ва 2. овог чла на из обла сти де фи ци тар них гра на ме ди ци не, сто ма то ло ги је и фар ма ци је здрав стве ни рад ник мо же се упу ти ти на спе ци ја ли за ци ју по сле за вр ше ног при прав-нич ког ста жа и по ло же ног струч ног ис пи та.

VII. ПРЕ ЛА ЗНЕ И ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ

Члан 24.Здрав стве ни рад ни ци и здрав стве ни са рад ни ци ко ји су за по-

че ли оба вља ње спе ци ја ли стич ког ста жа до да на сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка, оба ви ће спе ци ја ли стич ки стаж на сле де ћи на чин:

– уко ли ко спе ци ја ли за ци ја тра је ду же од че ти ри го ди не, спе-ци ја ли стич ки стаж ће се оба ви ти по од ред ба ма овог пра вил ни ка;

– здрав стве ни рад ни ци ко ји су за по че ли оба вља ње уже спе-ци ја ли за ци је до да на сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка оба ви ће стаж у це ло сти по од ред ба ма про пи са по ко ји ма су за по че ли спе-ци ја ли стич ки стаж.

Члан 25.Здрав стве ни рад ни ци ко ји су сте кли зва ње спе ци ја ли сте по

ра ни је ва же ћим про пи си ма, мо гу се уже спе ци ја ли зо ва ти по про-пи си ма ко ји су ва жи ли до да на сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка – до 1. ја ну а ра 2018. го ди не.

Члан 26.Сту па њем на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра-

вил ник о спе ци ја ли за ци ја ма и ужим спе ци ја ли за ци ја ма здрав стве-них рад ни ка и здрав стве них са рад ни ка („Слу жбе ни гла сник РС”, број 63/10).

Члан 27.Овај пра вил ник сту па на сна гу осмог да на од да на об ја вљи-

ва ња у „Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је”.

Број 110-00-241/2012-03 У Бе о гра ду 24. де цем ба ра 2012. го ди не

Ми ни стар,проф. др Сла ви ца Ђу кић Де ја но вић, с.р.

I. ПРО ГРА МИ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈА И УЖИХ СПЕ ЦИ ЈА­ЛИ ЗА ЦИ ЈА ЗА СПЕ ЦИ ЈАЛ НО СТИ

У МЕ ДИ ЦИ НИ

1. Ин тер на ме ди ци на пет го ди на (60 ме се ци)

Спе ци ја ли за ци ја Ин тер не ме ди ци не је обра зов ни про цес то-ком ко јег ле кар сти че те о риј ско и прак тич но зна ње из два на ест раз ли чи тих обла сти, што му омо гу ћа ва да као спе ци ја ли ста са мо-стал но збри не обо ле ле од акут них и хро нич них бо ле сти. Нај ва-жни ја уло га спе ци ја ли за ци је је да омо гу ћи спро во ђе ње нај ви ших стан дар да пре вен ци је, ди јаг но сти ке и ле че ња бо ле сни ка.

Тра ја ње спе ци ја ли за ци је

Спе ци ја ли за ци ја из Ин тер не ме ди ци не тра је 5 (пет) го ди на и са сто ји се од:

Пр ва и дру га го ди на

Те о риј ско и прак тич но зна ње из обла сти Ин тер не ме ди ци-не спе ци ја ли зант са вла да ва на Ин тер ном оде ље њу (у ма тич ној

30. јануар 2013. Број 10 145Ве шти на: (19) Ве шта че ње очин стваИз во ди: 10 (0м 0д)Ве шти на: (20) Екс пер ти за на су дуИз во ди: 10 (0м 0д)Ве шти на: (21) Ве шта че ње по спи си маИз во ди: 20 (0м 0д)Ве шти на: (4А) Суд мед. обд. об у хва та: обич не и спе ци јал не

см. обд, обд. тру лих ле ше ва, обд. код при род них смр ти, обд. у слу-ча је ви ма уби ства

Из во ди: 100 (0м 0д)Ве шти на: (4Б) Суд мед. обд. об у хва та: обд. у слу ча је ви ма са-

мо у би ства, обд. у за де сној смр тиИз во ди: 100 (0м 0д)Област: (СТ) Суд ска ток си ко ло ги ја (0м 0д)Ве шти на: (22) Узи ма ње ор га на за ток си ко ло шки пре глед и

ту ма че ње ток си ко ло шког на ла заИз во ди: 20 (0м 0д)

34. Ме ди цин ска ми кро би о ло ги ја че ти ри го ди не

(48 ме се ци)

Оп ште од ред бе

Спе ци ја ли за ци ја из Ме ди цин ске ми кро би о ло ги је (ММ) пред-ста вља на ста вак основ ног ме ди цин ског обра зо ва ња сте че ног на Ме ди цин ском фа кул те ту. То је обра зов ни про цес то ком ко јег ле кар на спе ци ја ли за ци ји сти че те о риј ско, прак тич но и кли нич ко зна ње из бак те ри о ло ги је, ви ру со ло ги је, па ра зи то ло ги је, ми ко ло ги је, са ни-тар не ми кро би о ло ги је, иму но ло ги је, епи де ми о ло ги је и мо ле ку лар-не би о ло ги је. По што ме ди цин ска ми кро би о ло ги ја, као ком плек сна и хе те ро ге на ме ди цин ска ди сци пли на, про жи ма ско ро све обла сти ме ди ци не, сти ца ње це ло ви тог по зна ва ња зах те ва по себ ну и си сте-мат ску еду ка ци ју ко ја се не мо же по сти ћи до пун ском еду ка ци јом у окви ру дру гих спе ци јал но сти. Спе ци ја ли ста ме ди цин ске ми кро би-о ло ги је је струч њак ко ји, на осно ву сте че них зна ња и до ступ ним ме то да ма утвр ђу је ети о ло ги ју ин фек ци ја, пра ти ток истих, ис пи ту-је осе тљи вост ети о ло шког аген са на ан ти би о ти ке и/ или дру ге хе-ми о те ра пе у ти ке и уче ству је у ти му струч ња ка при ли ком из бо ра ан-ти ми кроб них сред ста ва у ле че њу бо ле сни ка. Та ко ђе, ко ри шће њем сте че них зна ња от кри ва и пра ти бол нич ке ин фек ци је и део је ти ма ко ји пла ни ра, из во ди и над зи ре све по ступ ке за спре ча ва ње истих.

Тра ја ње и струк ту ра спе ци ја ли за ци је

Спе ци ја ли за ци ја из Ме ди цин ске ми кро би о ло ги је тра је 4 го ди не.Спе ци ја ли стич ко зна ње из ме ди цин ске ми кро би о ло ги је сти-

че се по сле основ ног обра зо ва ња из ин тер ни стич ких гра на ме ди-ци не, за јед нич ког за све спе ци ја ли стич ке гра не ко је се на ла зе у гру пи ла бо ра то риј ске ме ди ци не. Оп ти мал но тра ја ње за јед нич ког оп штег ин тер ни стич ког де ла из но си го ди ну да на.

Дру ги део спе ци ја ли за ци је тра је 3 го ди не и чи не га те о риј ски и прак тич ни део. Те о риј ски део се из во ди у скла ду са пред ви ђе-ним про гра мом. Прак тич ни део се из во ди у ин сти ту ци ја ма ко је су овла шће не за прак тич ну на ста ву, по обла сти ма ових сту ди ја, а од то га нај ма ње по ло ви на ста жа у ла бо ра то ри ја ма и уста но ва ма Ме-ди цин ског фа кул те та.

То ком прак тич ног де ла, ле кар на спе ци ја ли за ци ји (спе ци ја ли-зант) се упо зна је са по је ди нач ним обла сти ма стру ке, та ко што од ре ђе-но вре ме ра ди и учи у ве ри фи ко ва ним ин сти ту ци ја ма, пи ше се ми нар-ске ра до ве из од ре ђе них обла сти и по ла же од го ва ра ју ће ко ло кви ју ме.

Сва ки ле кар на спе ци ја ли за ци ји има глав ног мен то ра ко ји пра-ти ток ње го ве спе ци ја ли за ци је. За оба вља ње и над зор над из во ђе њем по је ди них ве шти на од го вор ни су не по сред ни мен то ри ве шти на.

Циљ спе ци ја ли за ци је

Циљ спе ци ја ли за ци је из Ме ди цин ске ми кро би о ло ги је је сти-ца ње зна ња и ве шти на ко је ле ка ра спе ци ја ли сту ме ди цин ске ми-кро би о ло ги је оспо со бља ва ју да у бли ској и кон ти ну и ра ној са рад-њи са кли ни ча ри ма раз ли чи тих спе ци јал но сти, оба вља сле де ће ак тив но сти:

– ла бо ра то риј ска ис пи ти ва ња ве за на за от кри ва ње узроч ни ка ин фек ци ја, ње го ву иден ти фи ка ци ју и ка рак те ри за ци ју, а због пра во-вре ме ног по ста вља ња ди јаг но зе и от по чи ња ња аде кват ног ле че ња

– ева лу а ци ја и струч на ин тер пре та ци ја ре зул та та бак те ри о-ло шких, ви ру со ло шких, па ра зи то ло шких и ми ко ло шких ла бо ра то-риј ских ис пи ти ва ња

– ква ли фи ко ва но и ра ци о нал но ко ри шће ње ме то да за ди јаг-но сти ко ва ње ин фек ци ја, као и обез бе ђи ва ње ква ли те та и стан дар-ди за ци је ра да у ми кро би о ло шким ла бо ра то ри ја ма

– уса вр ша ва ње по сто је ћих и уво ђе ње но вих ди јаг но стич ких ме то да за от кри ва ње ин фек ци ја и пра ће ње то ка бо ле сти

– са рад ња са ле ка ри ма раз ли чи тих спе ци јал но сти у ди јаг но сти-ко ва њу ин фек ци ја, као и у спро во ђе њу те ра пи је и пре вен ци је истих

Про ве ра зна ња у то ку спе ци ја ли за ци је

У то ку спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант је ду жан да на пи ше и пре зен ту је 5 се ми нар ских ра до ва и по ло жи 5 ко ло кви ју ма из сле-де ћих обла сти:

1. бак те ри о ло ги ја,2. ви ру со ло ги ја,3. па ра зи то ло ги ја,4. ми ко ло ги ја и5. са ни тар на ми кро би о ло ги ја.При пре ма се ми на ра и пре зен та ци ја се оба вља то ком дво се-

ме страл не на ста ве или у то ку оба вља ња спе ци ја ли стич ког ста жа из да те обла сти. Ко ло кви јум се по ла же по за вр шет ку сва ке струч-не це ли не спе ци ја ли за ци је.

Про грам спе ци ја ли за ци је

Про грам спе ци ја ли за ци је из Ме ди цин ске ми кро би о ло ги је об-у хва та:

– за јед нич ке осно ве – те о риј ски део спе ци ја ли за ци је из ММ – прак тич ни део спе ци ја ли за ци је из ММ

За­јед­нич­ке­осно­ве­(12­ме­се­ци)

Пр ва го ди на спе ци ја ли за ци је из ММ оба вља се за јед но са дру гим срод ним спе ци ја ли за ци ја ма из гру пе ла бо ра то риј ске ме ди-ци не за ко је се ор га ни зу је оп шти ин тер ни стич ки део.

Те­о­риј­ски­део­(9­ме­се­ци)

Те о риј ска на ста ва се оба вља то ком дру ге го ди не спе ци ја ли-за ци је и об у хва та сле де ће обла сти: бак те ри о ло ги ју, ви ру со ло ги ју, па ра зи то ло ги ју, ми ко ло ги ју, са ни тар ну ми кро би о ло ги ју, иму но ло-ги ју, епи де ми о ло ги ју за ра зних бо ле сти и бол нич ку хи ги је ну.

Прак­тич­ни­део­(27­ме­се­ци)

Прак тич ни део спе ци ја ли за ци је из ММ за по чи ње у дру гој го-ди ни спе ци ја ли за ци је по за вр шет ку те о риј ског де ла, тра је то ком пре о ста ле две го ди не и об у хва та:

– основ ни ла бо ра то риј ски део – кли нич ко-ла бо ра то риј ски део

Основ­ни­ла­бо­ра­то­риј­ски­део­(17­ме­се­ци)

– бак те ри о ло ги ја 7 ме се ци – ви ру со ло ги ја 3 ме се ци – па ра зи то ло ги ја 2 ме се ца – ми ко ло ги ја 2 ме се ца – иму но ло ги ја 1 ме се ца – епи де ми о ло ги ја за ра зних бо ле сти 1 ме сец – са ни тар на ми кро би о ло ги ја 1 ме се ца

Кли­нич­ко­ла­бо­ра­то­риј­ски­део­(10­ме­се­ци)

– бол нич ке ми кро би о ло шке ла бо ра то ри је 4 ме се ца – рад у ла бо ра то ри ја ма – уче шће у ви зи та ма на оде ље њи ма ин тен зив не не ге хи рур шких и дру гих оде ље ња – ин фек то ло ги ја 2 ме се ца – бол нич ка хи ги је на 2 ме се ца – би о хе миј ска и хе ма то ло шка ла бо ра то ри ја 1 ме сец – тран сфу зи о ло ги ја 1 ме сец

146 Број 10 30. јануар 2013.

Бак те ри о ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант усва ја зна ња о на чи ну ор га ни за ци је ми кро би о ло шке ла бо ра то ри је и прав ним ре-гу ла ти ва ма ре ле вант ним за рад ла бо ра то ри је. Та ко ђе са вла да ва ме-то де сте ри ли за ци је и дез ин фек ци је, ра да у асеп тич ним усло ви ма, при пре ме хран љи вих под ло га и над зор над ква ли те том и сте рил-но шћу под ло га, рас тво ра и дру гих суп стан ци. Овла да ва на чи ном узи ма ња, сла ња и об ра де узо ра ка, изо ла ци јом и иден ти фи ка ци јом ме ди цин ски зна чај них бак те ри ја. Са вла да ва ми кро скоп ске тех-ни ке и раз ли чи те ме то де бо је ња пре па ра та, ме то де кул ти ви са ња бак те ри ја, би о хе миј ске и се ро ло шке иден ти фи ка ци је, од ре ђи ва ња осе тљи во сти бак те ри ја на раз ли чи те ан ти би о ти ке и хе ми о те ра пе-у ти ке, као и бр зе ме то де за до ка зи ва ње ан ти ге на бак те ри ја и из во-ђе ње би о ло шког огле да.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не: – Пра ње и сте ри ли за ци ја ла бо ра то риј ског по су ђа-из во ди – Кон тро ла про це са сте ри ли за ци је-из во ди – При пре ма раз ли чи тих хран љи вих под ло га-из во ди – Бо је ња бак те ри ја-из во ди – Иму но флу о ре сцент не тех ни ке у бак те ри о ло ги ји-из во ди – Основ ни прин ци пи узи ма ња, чу ва ња и сла ња кли нич ких

узо ра ка за бак те ри о ло шка ис пи ти ва ња – из во ди – Ми кро ско пи ра ње и ин тер пре та ци ја ди рект них ми кро скоп-

ских пре па ра та раз ли чи тих кли нич ких узо ра ка-из во ди – Бр зе ме то де за до ка зи ва ње бак те риј ских ан ти ге на у кли-

нич ким узор ци ма-из во ди – Бак те ри о ло шки пре глед бри се ва гу ше, но са, ока, уха, усне

ду пље-из во ди – Бак те ри о ло шки пре глед спу ту ма, се кре та и аспи ра та тра хе-

је и брон ха-из во ди – Бак те ри о ло шки пре глед пунк та та, екс у да та, гно ја и бри се ва

ра на-из во ди – Бак те ри о ло шки пре глед ли кво ра-из во ди – Бак те ри о ло шки пре глед се кре та уре тре, ва ги не и цер вик-

са-из во ди – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ана е роб ним бак те ри ја-

ма-из во ди – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ми ко бак те ри ја ма-из во ди – Хе мо кул ту ра-из во ди – Ури но кул ту ра-из во ди – Ко про кул ту ра-из во ди – При ме на се ро ло шких тех ни ка у бак те ри о ло ги ји-из во ди – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них спи рал ним бак те ри ја-

ма-из во ди – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них стрикт но ин тра це лу лар-

ним бак те ри ја ма-из во ди – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ми ко пла зма ма-из во ди – Кул ти ви са ње бак те ри ја у ауто ма ти зо ва ним си сте ми ма-из-

во ди – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти бак те ри ја на ан ти би о ти ке и хе-

ми о те ра пе у ти ке in vi tro-из во ди – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти ми ко бак те ри ја на ту бер ку ло ста-

ти ке in vi tro-из во ди – До ка зи ва ње ток си на бак те ри ја in vitrо-из во ди – Би о ло шки оглед-упо зна је се – Мо ле ку лар не тех ни ке ко је се ко ри сте у ди јаг но сти ци бак те-

риј ских ин фек ци ја – упо зна је се

Ви ру со ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је спе ци ја ли зант усва ја зна ња о на чи ну ор га ни за ци је ви ру со ло шке ла бо ра то ри је и прав ним ре гу-ла ти ва ма ре ле вант ним за њен рад. Упо зна је се са ра дом у ви ру со-ло шкој ла бо ра то ри ји у асеп тич ним усло ви ма од го ва ра ју ћег ни воа за шти те. Оспо со бља ва се да вр ши над зор над ква ли те том и сте-рил но шћу си сте ма ће ли ја, рас тво ра и дру гих ре а ге на са. Овла да ва тех ни ка ма изо ло ва ња ви ру са у си сте ми ма жи вих ће ли ја, ди рект-ним и ин ди рект ним ме то да ма за њи хо ву иден ти фи ка ци ју при ме-ном елек трон ске и иму но е лек трон ске ми кро ско пи је, при ме ном иму но ло шких тех ни ка иму но флу о ре сцен ци је и ELI SA-е, од но сно до ка зи ва ња ви ру са ко ри шће њем мо ле ку лар них тех ни ка: in si tu хи бри ди за ци је, PCR, RT-PCR, RT-Q PCR,. ге но ти пи за ци је ме то-дом се квен ци ра ња ви ру сног ге но ма и мо ле ку лар не ре зи стен ци је.

Та ко ђе, овла да ва се ро ло шким тех ни ка ма за до ка зи ва ње ви ру сних ин фек ци ја, тех ни ком ин ди рект не иму но флу о ре сцен ци је, ELISAте-стовима, те сто ви ма ави ди те та, We stern blot и RI BA тех ни ком.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не: – Изо ло ва ње ви ру са на кул ту ри ће ли ја – из во ди – Изо ло ва ње ви ру са у пи ле ћем ем бри о ну – из во ди – Изо ло ва ње ви ру са пре ко ла бо ра то риј ских жи во ти ња – упо-

зна је се – До ка зи ва ње ви ру са при ме ном тех ни ке елек трон ске и иму-

но е лек трон ске ми кро ско пи је – упо зна је се – До ка зи ва ње ви ру сних ан ти ге на – из во ди – При ме на се ро ло шких ме то да у ди јаг но сти ци ви ру сних

ин фек ци ја: ин хи би ци ја хе ма глу ти на ци је, ре ак ци ја ве зи ва ња ком-пле мен та, иму но ен зим ски те сто ви – ELI SA, ме то да иму но флу о ре-сцен ци је, We stern blot, RI BA – из во ди

– Тест не у тра ли за ци је у кул ту ри ће ли ја – из во ди – Тест не у тра ли за ци је на ла бо ра то риј ским жи во ти ња ма –

упо зна је се – При ме на мо ле ку лар них тех ни ка у ви ру со ло шкој ди јаг но-

сти ци од екс трак ци је ге но ма до ре зул та та: – хи бри ди за ци ја ну кле ин ских ки се ли на, ре ак ци ја лан ча ног

умно жа ва ња – PCR, RT-PCR – из во ди – „real ti me” PCR, ге но ти пи за ци ја и ис пи ти ва ње ге нет ске

осно ве ре зи стен ци је на ан ти ви ру сне ле ко ве – упо зна је се

Па ра зи то ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант усва ја зна ња о на чи ну ор га ни за ци је па ра зи то ло шке ла бо ра то ри је. Та ко ђе, са вла-да ва ме то де сте ри ли за ци је и дез ин фек ци је, при пре ме хран љи вих под ло га и над зор над ква ли те том и сте рил но шћу под ло га, рас тво-ра и дру гих ре а ге на са. Овла да ва на чи ном узи ма ња, сла ња, об ра де и чу ва ња узо ра ка за па ра зи то ло шка ис пи ти ва ња, изо ла ци јом и/или иден ти фи ка ци јом ме ди цин ски зна чај них про то зоа, хел ми на та и ар-тро по да. Са вла да ва ме то де пре гле да кр ви, ли кво ра, узо ра ка тки ва, из лу че ви на и се кре та (сто ли це, ури на и др.) на раз ли чи те про то зое и хел мин те мор фо ло шким пре по зна ва њем па ра зи та, до ка зи ва њем ан ти ге на, при ме ном раз ли чи тих тех ни ка бо је ња и кон цен тра ци-је па ра зит ских еле ме на та у кли нич ким узор ци ма, кул ти ви са њем, би о ло шким огле дом и дру гим стан дард ним па ра зи то ло шким ме-то да ма, при ме ном раз ли чи тих ме то да се ро ло шке ди јаг но сти ке, као и при ме ном ме то да мо ле ку лар не би о ло ги је. Та ко ђе се упо зна је са осно ва ма ме ди цин ске ен то мо ло ги је и мор фо ло шким пре по зна-ва њем нај ва жни јих век то ра и узроч ни ка бо ле сти. Упо зна је се са упо тре бом ин сек ти ци да и њи хо вим учин ком. На осно ву сте че них зна ња, са ра ђу је са кли ни ча ри ма у пра вил ном из бо ру кли нич ких узо ра ка и вр ши из бор аде кват них ди јаг но стич ких па ра зи то ло шких ме то да.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не – При пре ма ње и па ра зи то ло шки пре глед сто ли це на црев не

про то зое и хел мин те (на тив ни пре па рат) – из во ди – При пре ма ње и па ра зи то ло шки пре глед сто ли це на црев не

про то зое и хел мин те (ме то де кон цен тра ци је и бо је ња) – из во ди – Узи ма ње и пре глед пе ри а нал ног оти ска на хел мин те – из-

во ди – Пре глед ду о де нал ног со ка и жу чи на црев не про то зое и

хел мин те – из во ди – Пре глед уре трал ног и ва ги нал ног се кре та на Tric ho mo nas

va gi na lis (ди рек тан пре па рат, кул ти ви са ње) – из во ди – Изо ла ци ја црев них аме ба и дру гих про то зоа – из во ди – Изо ла ци ја аме ба ро до ва Na e gle ria и Acant ha mo e ba – из во ди – Пре глед ури на на ја ја ши сто зо ма, при пре ма ури на (из ко-

лек ци је) – из во ди – Пре глед хи сто ло шких пре па ра та на па ра зи те – из во ди – Пре глед са др жа ја ехи но кок них ци сти – из во ди – Пре по зна ва ње ма кро скоп ских ка рак те ри сти ка од ра слих

хел ми на та и њи хо вих раз вој них об ли ка – из во ди – Пре глед кр ви на ма ла ри ју – из во ди – Пре глед кр ви на ми кро фи ла ри је, три па но зо ме (крв ни раз-

маз, гу ста кап, кон цен тра ци ја) – из во ди – Кул ти ви са ње лајш ма ни ја – упо зна је се – Тех ни ка би о ло шког огле да – упо зна је се – Се ро ло шка ди јаг но сти ка па ра зит ских обо ље ња: ELI SA

тест, тест ди рект не аглу ти на ци је, тест ди рект не и ин ди рект не иму но флу о ре сцен ци је, ISA GA тест и др. – из во ди

30. јануар 2013. Број 10 147 – При ме на мо ле ку лар них тех ни ка у па ра зи то ло шкој ди јаг но-

сти ци ( PCR и др) – упо зна је се – Пре глед пре па ра та на Sar cop tes sca bi ei – из во ди – Пре глед пре па ра та на De mo dex sp. – из во ди – Пре глед пре па ра та на Phthi ri us pu bis – из во ди – Пре глед пре па ра та на Pe di cu lus ca pi tis и cor po ris – из во ди – Пре глед пре па ра та на дру ге ar tro po de – упо зна је се

Ми ко ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант усва ја зна ња о на чи ну ор га ни за ци је ми ко ло шке ла бо ра то ри је. Та ко ђе са вла да ва ме то де сте ри ли за ци је и дез ин фек ци је, ра да у асеп тич ним усло ви-ма, при пре ме хран љи вих под ло га, рас тво ра и пу фе ра, над зо ра над ква ли те том и сте рил но шћу под ло га, рас тво ра и дру гих ре а ге на са. Овла да ва на чи ном узи ма ња, сла ња, об ра де и чу ва ња узо ра ка за ми ко ло шка ис пи ти ва ња, изо ла ци јом и иден ти фи ка ци јом ме ди цин-ски зна чај них ква сни ца, пле сни и би фа зних гљи ва. Са вла да ва ме-то де пре гле да кр ви, ли кво ра, узо ра ка тки ва, из лу че ви на и екс кре та (сто ли це, ури на и др.) на раз ли чи те гљи ве мор фо ло шким пре по-зна ва њем, до ка зи ва њем ан ти ге на, при ме ном раз ли чи тих тех ни ка бо је ња и кон цен тра ци је гљи вич них еле ме на та у кли нич ким узор-ци ма, кул ти ви са њем, би о ло шким огле дом и дру гим стан дард ним ми ко ло шким ме то да ма, при ме ном раз ли чи тих ме то да се ро ло шке ди јаг но сти ке, као и при ме ном ме то да мо ле ку лар не би о ло ги је. Та ко ђе са вла да ва раз ли чи те ме то де ис пи ти ва ња осе тљи во сти на ан ти ми ко ти ке in vi tro и ин тер пре та ци ју ре зул та та. На осно ву сте-че них зна ња, са ра ђу је са кли ни ча ри ма у пра вил ном из бо ру кли-нич ких узо ра ка, вр ши из бор аде кват них ди јаг но стич ких ми ко-ло шких ме то да и уче ству је у из бо ру оп ти мал не ан ти ми ко тич не те ра пи је. Упо зна је се са ме то да ма од ре ђи ва ња епи де ми о ло шких мар ке ра гљи ва иза зи ва ча ин тра хо спи тал них ин фек ци ја.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не – Из бор, узи ма ње и пре глед бо ле снич ког ма те ри ја ла за ми ко-

ло шки пре глед: дла ка, стру го ти не са ко же, но кат не пло че и дру гих узо ра ка (на ти ван и бо је ни ди рек тан пре па рат) – из во ди

– Пре глед па ре па ра та на Pnеumocystis ca ri nii – Кул ти ви са ње бо ле снич ког ма те ри ја ла при сум њи на дер ма-

то фи те, ква сни це, пле сни, би фа зне гљи ве – из во ди – Иден ти фи ка ци ја гљи ва на осно ву кул ту рел них и ми кро-

скоп ских ка рак те ри сти ка – из во ди – Тех ни ка ми кро кул ту ре за иден ти фи ка ци ју гљи ва – из во ди – Би о хе миј ска иден ти фи ка ци ја ква сни ца – из во ди – Тест гер ми на ци је и тест про дук ци је хла ми до спо ра – из во ди – Би о хе миј ске и дру ге ме то де (осим ма кро и ми кро скоп ских)

иден ти фи ка ци је пле сни – упо зна је се – До ка зи ва ње спе ци фич них ан ти ге на гљи ва у кли нич ким

узор ци ма – из во ди – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти in vi tro гљи ва на ан ти ми ко ти ке

(ди лу ци о ни, ди фу зи о ни ме тод, Е-тест) – из во ди – При ме на мо ле ку лар них тех ни ка у ми ко ло шкој ди јаг но сти-

ци ( PCR и др) – упо зна је се – Од ре ђи ва ње епи де ми о ло шких мар ке ра гљи ва иза зи ва ча ин-

тра хо спи тал них ин фек ци ја – упо зна је се

Иму но ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је спе ци ја ли зант усва ја зна ња о на чи ну ор га ни за ци је иму но ло шке ла бо ра то ри је, прав ним ре гу-ла ти ва ма ре ле вант ним за њен рад и упо зна је се са тех нич ким ка-рак те ри сти ка ма ла бо ра то риј ске опре ме. Усва ја основ не прин ци пе узи ма ња, чу ва ња и сла ња кли нич ких узо ра ка за иму но ло шка ис-пи ти ва ња. Са вла да ва ме то де ис пи ти ва ња ху мо рал ног и ће лиј ског имун ског од го во ра, иму но хе миј ске тех ни ке, ме то де се па ра ци је и иден ти фи ка ци је имун ских ће ли ја и ме то де мо ле ку лар не би о ло ги-је. Та ко ђе са вла да ва ме то де при пре ме раз ли чи тих ан ти ге на и се ру-ма, као и ме то де кон тро ле ква ли те та иму но ло шких те сто ва.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не: – Иму но а глу ти на ци ја – из во ди – Иму но ди фу зи ја – из во ди – Иму но е лек тро фо ре за – упо зна је се – Не фе ло ме три ја/ тур би ди ме три ја – упо зна је се – ELI SA те сто ви – из во ди – Ди рект на и ин ди рект на иму но флу о ре сцен ци ја – из во ди

– Се па ра ци ја ле у ко ци та на гу стин ском гра ди јен ту и на осно-ву по вр шин ских мар ке ра – упо зна је се

– Кван ти ти ра ње ле у ко ци та у ко мо ри, на раз ма зи ма и про точ-ном ци то флу о ри ме три јом – упо зна је се

– Од ре ђи ва ње укуп них и спе ци фич них IgE ан ти те ла in vi tro – упо зна је се

– Ко жне про бе ка сне пре о се тљи во сти – упо зна је се – Изо ла ци ја ну кле ин ских ки се ли на – упо зна је се – Ре стрик ци о на ди ге сти ја, елек тро фо ре за и бло ти ра ње ну-

кле ин ских ки се ли на – упо зна је се

Епи де ми о ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је спе ци ја ли зант усва ја зна ња о по ступ ци ма за над зор и спре ча ва ње на стан ка, као и су зби ја ње за-ра зних бо ле сти, на чи ну при ја ве за ра зних бо ле сти и епи де ми ја и са тим у ве зи за кон ским од ред ба ма. Та ко ђе упо зна је ка лен дар оба ве-зне вак ци на ци је, као и ме ре за спре ча ва ње ши ре ња ин фек ци ја код еле мен тар них не по го да, епи де ми ја и ка ран тин ских бо ле сти.

Са ни тар на ми кро би о ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је спе ци ја ли зант усва ја основ-не прин ци пе узи ма ња, чу ва ња и сла ња узо ра ка за са ни тар ни ми-кро би о ло шки пре глед хра не, пи ја ћих, от пад них и ба зен ских во да, ва зду ха, пред ме та за оп шту упо тре бу. Са вла да ва ме то де ми кро-би о ло шког пре гле да узе тих узо ра ка у ци љу утвр ђи ва ња њи хо ве ис прав но сти. Та ко ђе са вла да ва ме то де за од ре ђи ва ње ефи ка сно-сти дез ин фи ци је на са, као и ме то де за утвр ђи ва ње ефи ка сно сти по сту па ка сте ри ли за ци је. Упо зна је се са за кон ским од ред ба ма и про пи си ма ко ји се од но се на ми кро би о ло шку ис прав ност хра не, пи ја ћих, от пад них и ба зен ских во да, ва зду ха, пред ме та за оп шту упо тре бу и др.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не: – Узи ма ње узо ра ка и ми кро би о ло шки пре глед на мир ни ца –

из во ди – Узи ма ње узо ра ка и ми кро би о ло шки пре глед раз ли чи тих вр-

ста во да – из во ди – Ме то да мем бран ске фил тра ци је во де – из во ди – Умно жа ва ње фа га у во ди – упо зна је се – Бро ја ње бак те ри ја и гљи ва у ва зду ху – из во ди – Утвр ђи ва ње при су ства бак те риј ских ток си на и ми ко ток си-

на у хра ни – упо зна је се

Кли нич ко­ла бо ра то риј ски део

Бол нич ке ми кро би о ло шке ла бо ра то ри је

У то ку ове фа зе спе ци ја ли за ци је спе ци ја ли зант се упо зна је са ра дом бол нич ких ми кро би о ло шких ла бо ра то ри ја. Са вла да ва раз-ли чи те ла бо ра то риј ске ме то де и тех ни ке ко је се ко ри сте за по ста-вља ње ди јаг но зе, пра ће ње то ка ин фек ци ја и вр ши ко ре ла ци ју ла-бо ра то риј ског на ла за са кли нич ком сли ком. Овла да ва по ступ ци ма за от кри ва ње, пра ће ње и спре ча ва ње ши ре ња ин тра хо спи тал них ин фек ци ја, ме то да ма за од ре ђи ва ње осе тљи во сти изо ло ва них ми-кро ор га ни за ма на ан ти би о ти ке и/или хе ми о те ра пе у ти ке in vi tro и пра ти ре зул та те ле че ња бо ле сни ка. Са вла да ва по сту па ка за од ре-ђи ва ње епи де ми о ло шких мар ке ра.

Ин фек то ло ги ја

Спе ци ја ли зант овла да ва ме то да ма узи ма ња раз ли чи тих кли-нич ких узо ра ка, по себ но кр ви за хе мо кул ту ру, крв ног раз ма за и гу сте ка пи, ли кво ра и др., као и тран спор та кли нич ких узо ра ка до-би је них од па ци је на та до ми кро би о ло шке ла бо ра то ри је. Оспо со-бља ва се за пра вил ну ин тер пре та ци ју ре зул та та ми кро би о ло шког на ла за, аде ква тан из бор те ра пи је на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња осе тљи во сти ин фек тив них аге на са на ан ти ми кроб не аген се и мо-ни то ринг те ра пи је.

Спе ци ја ли зант са вла да ва сле де ће ве шти не: – узи ма ње ма те ри ја ла од бо ле сни ка за хе мо кул ту ру, ури но-

кул ту ру, ко про кул ту ру, би ли кул ту ру и ли квор-из во ди – узи ма ње гу сте ка пи и крв ног раз ма за од бо ле сни ка-из во ди – ци то ло шки пре глед ли кво ра-из во ди

148 Број 10 30. јануар 2013.

Бол нич ка хи ги је на

Спе ци ја ли зант се упо зна је са осно ва ма оп ште хи ги је не, хи-ги јен ског над зо ра у бол ни ци, хра не, во де за пи ће, про бле ми ма ко-му нал не хи ги је не и здрав стве не еко ло ги је. Сти че са зна ња о сте-пе ну ри зи ка хо спи та ли зо ва них иму но ком про ми то ва них бо ле сни ка од на стан ка бол нич ких ин фек ци ја. Усва ја прин ци пе дез ин фек ци је у бол нич кој сре ди ни и са ве ту је о при ме ни нај а де кват ни јег дез ин-фи ци јен са.

Би о хе миј ска и хе ма то ло шка ла бо ра то ри јаСпе ци ја ли зант се упо зна је са основ ним ана ли за ма у кли нич-

кој би о хе ми ји и хе ма то ло ги ји.

Тран сфу зи о ло ги ја

У овој фа зи спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант са вла да ва ме то-де кон тро ле би о ло шких про ду ка та и ин фу зи о них рас тво ра, као и ме то де за до ка зи ва ње ен до ток си на. Са вла да ва ме то де ис пи ти ва ња кр ви на тран сми сив не аген се. Упо зна је се са тран сплан та ци о ним иму но ло шким ме то да ма.

35. Кли нич ка би о хе ми ја че ти ри го ди не

(48 ме се ци)

Циљ спе ци ја ли за ци је

Кли нич ка би о хе ми ја је ме ди цин ска ди сци пли на ко ја омо гу-ћа ва сти ца ње и ко ри шће ње би о хе миј ских зна ња у ци љу са гле да-ва ња хе миј ске осно ве нор мал них и па то ло шких про це са у љу ди. Де лат но сти у окви ру кли нич ке би о хе ми је укљу чу ју ана ли зу те ле-сних теч но сти, ће ли ја и тки ва, и ин тер пре та ци ју до би је них ре зул-та та. Оп сег кли нич ке би о хе ми је ва ри ра од зе мље до зе мље због из ра же ног пре кла па ња са хе ма то ло ги јом, иму но ло ги јом, мо ле ку-лар ном би о ло ги јом и ми кро би о ло ги јом.

Иако до са да шња ор га ни за ци ја спе ци ја ли за ци ја ко је шко лу-ју ка дро ве за рад у ла бо ра то ри ја ма у на шој зе мљи, омо гу ћа ва да ди пло ми ра ни фар ма це у ти-смер ме ди цин ска би о хе ми ја, оба вља ју ак тив но сти у кли нич ко-би о хе миј ским ла бо ра то ри ја ма, по тре бе за спе ци фич ним ме ди цин ским зна њи ма ко ја се мо гу сте ћи са мо у то-ку основ них сту ди ја ме ди ци не на Ме ди цин ском фа кул те ту, усло-вља ва ју нео п ход ност да у сва кој кли нич ко-би о хе миј ској ла бо ра то-ри ји уче ству је ле кар спе ци ја ли ста кли нич ке би о хе ми је.

Спе ци ја ли за ци ја из кли нич ке би о хе ми је би тре ба ло да омо-гу ћи обра зо ва ње ка дро ва ко ји ће од го во ри ти ни зу по тре ба са вре-ме не ла бо ра то ри је. Ле кар спе ци ја ли ста кли нич ке би о хе ми је мо ра по се до ва ти основ на зна ња би о хе ми је и мо ра би ти у мо гућ но сти да сте че на зна ња у скла ду са кли нич ким по тре ба ма, на нај а де кват ни-ји на чин, при ме ни у ди јаг но сти ци обо ље ња, пла ни ра њу и пра ће њу те ра пи је. Осим што мо ра да обез бе ди ком пе тен тан ла бо ра то риј ски сер вис, ле кар спе ци ја ли ста кли нич ке би о хе ми је да кле, мо ра да бу-де оспо со бљен за уло гу кон сул тан та ор ди ни ра ју ћим ле ка ри ма и да кроз са рад њу са њи ма уче ству је у ин тер пре та ци ји ла бо ра то риј-ских ре зул та та.

Циљ спе ци ја ли за ци је из кли нич ке би о хе ми је је сти ца ње зна-ња и ве шти на ко ји ле ка ра спе ци ја ли сту кли нич ке би о хе ми је оспо-со бља ва ју за:

I. По ста вља ње ин ди ка ци ја за од ре ђе не би о хе миј ске про це ду реII. Аде кват но са ку пља ње и чу ва ње узо ра каIII. При ме ну од го ва ра ју ћих ана ли тич ких тех ни ка и прин ци паIV. Ме то до ло шку ева лу а ци ју ана ли тич ких ре зул та таV. Кли нич ку про це ну ла бо ра то риј ских ана ли заVI. По по тре би ак тив но уче шће у кли нич ким ти мо ви маVII. Пра ће ње на уч них то ко ва, при ме ну на уч них са зна ња и

кон ти ну и ра ни раз вој ла бо ра то риј ске ди јаг но сти кеVI II. Во ђе ње ла бо ра то ри је и кон тро лу ква ли те таКао ре зул тат ових ак тив но сти ле кар спе ци ја ли ста кли нич ке

би о хе ми је би тре ба ло да има ди рек тан и зна ча јан ути цај на ле че ње па ци је на та.

Спе ци ја ли за ци ја из кли нич ке би о хе ми је тре ба да обез бе ди ства ра ње струч ња ка ко ји ће ор га ни зо ва ти и над гле да ти рад ла бо-ра то риј ског од се ка у здрав стве ној ор га ни за ци ји и ко ји ће мо ћи да оства ри уло гу у ус по ста вља њу ве зе из ме ђу бр зог раз во ја ла бо ра-то риј ске на у ке и тех но ло ги је и ра сту ћих зна ња о ка рак те ри сти ка-ма по је ди них бо ле сти.

ТРА­ЈА­ЊЕ­И­СТРУК­ТУ­РА­СПЕ­ЦИ­ЈА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

Спе ци ја ли за ци ја из кли нич ке би о хе ми је тра је 48 ме се ци и об у хва та:

Ла бо ра то риј ски стаж: – Хе ми ја, фи зич ка хе ми ја и ин стру мен тал не ана ли зе – 1 ме сец – Увод у прак тич ни рад у оп штој кли нич ко – би о хе миј ској

ла бо ра то ри ји – 1 ме сец – Оп шта кли нич ка би о хе ми ја – 12 ме се ци – Иму но ло ги ја – 3 ме се ца – Ра ди о и му но ло шке ме то де – 1 ме сец – Мо ле ку лар но – би о ло шка ди јаг но сти ка – 3 ме се ца – Ста ти сти ка – 1 ме сецРад у спе ци ја ли зо ва ним ла бо ра то ри ја ма и кли нич ки стаж на

спе ци ја ли зо ва ним оде ље њи ма и: – Кар ди о ло ги ја – 1 ме сец – Ре у ма то ло ги ја – 3 ме се ца – Хе ма то ло ги ја – 3 ме се ца – Ен до кри но ло ги ја – 2 ме се ца – Га стро ен те ро ло ги ја – 1 ме сец – Не фро ло ги ја – 2 ме се ца – Не у ро ло ги ја – 1 ме сец – Он ко ло ги ја – 1 ме сец – Пе ди ја три ја – 1 ме се ца – Ги не ко ло ги ја и аку шер ство – 1 ме сец – Ре а ни ма ци ја, ин тен зив на те ра пи ја и па рен те рал на ис хра на

– 1 ме сец

Дво се ме страл на на ста ва – 9 ме се ци

Про­ве­ра­зна­ња­у­то­ку­спе­ци­ја­ли­стич­ког­ста­жа

Сва ки ле кар на спе ци ја ли за ци ји има спе ци ја ли стич ку књи-жи цу у ко ју се упи су ју оба вље не ве шти не и про ве ре зна ња. У књи-жи цу се упи су ју по да ци о свим дру гим струч ним, пе да го шким и на уч ним до стиг ну ћи ма спе ци ја ли зан та. Ле ка ру на спе ци ја ли за ци-ји се од ре ђу је глав ни мен тор ко ји ће пра ти ти оба вља ње спе ци ја ли-стич ког ста жа.

За вре ме спе ци ја ли за ци је кон ти ну и ра но се про ве ра ва успе-шност струч ног обра зо ва ња ле ка ра, и мен то ри не по сред но и по-сред но над зи ру све про це се сти ца ња зна ња.

Пра те се ре зул та ти ве шти на ко је је спе ци ја ли зант ду жан са-мо стал но да оба ви или да у њи ма уче ству је. По за вр шет ку сва ке струч не це ли не спе ци ја ли за ци је по ла же се од го ва ра ју ћи ко ло кви-јум. Ко ло кви ју ми се оба вља ју усме но или у об ли ку те ста (што се пре по ру чу је), или уви дом у прак тич но из во ђе ње ве шти не или од-ре ђе не ди јаг но стич ке или те ра пиј ске про це ду ре.

По за вр шет ку сва ке го ди не спе ци ја ли за ци је глав ни мен тор оце њу је да ли је ле кар оба вио све про це ду ре пред ви ђе не за ту го-ди ну. По зи тив на оце на је пред у слов за на ста вак спе ци ја ли зи ра ња.

По сле оба вље ног ста жа из сва ког од по је ди них на став них пред ме та спе ци ја ли зан ти по ла жу Ко ло кви ју ме. Пред ви ђе но је по-ла га ње 4 ко ло кви ју ма:

1. Оп шта би о хе ми ја2. Кли нич ка ен зи мо ло ги ја3. Бо ле сти ме та бо ли зма4. Би о хе миј ске ана ли зе те ле сних теч но сти

ПРО­ГРАМ­СПЕ­ЦИ­ЈА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ­ИЗ­КЛИ­НИЧ­КЕ­БИ­О­ХЕ­МИ­ЈЕ

Област: (ОП) Те о риј ски и прак тич ни рад из ода бра них по гла вља хе ми је, фи зич ке хе ми је и ин стру мен тал них ана ли за

Ве шти на:(1) На чин ра да у хе миј ској ла бо ра то ри ји, за шти та при ра ду,

упо зна ва ње са опре момГле да: 1(2) Ка ли бра ци ја мер них су до ваИз во ди: 10(3) Ме ре ње на тех нич кој и ана ли тич кој ва гиИз во ди: 20(4) Пра вље ње рас тво ра од ре ђе не кон цен тра ци јеИз во ди: 20(5) Стан дар ди за ци ја рас тво раИз во ди: 10

30. јануар 2013. Број 10 155 – Из ра да пла на кли нич ког ис пи ти ва ња но вог ле ка и укљу чи-

ва ње у по сто је ће ис пи ти ва ње

Пе­ди­ја­три­ја­–­2­ме­се­ца

– Анам не за и пе ди ја триј ски пре глед па ци јен та – Ди јаг но стич ке и ла бо ра то риј ске ме то де у пе ди ја три ји – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја ур гент них ста ња у пе ди ја три ји – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја ре спи ра тор них обо ље ња код де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја не у ро ло шких обо ље ња де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја кар ди о ва ску лар них обо ље ња де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја ури нар них ин фек ци ја код де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја ен до кри но ло шких по ре ме ћа ја код

де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја алер гиј ских бо ле сти код де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја ма лиг них про це са код де це – Ди јаг но сти ка и те ра пи ја тро ва ња – Из бор и до зи ра ње ле ко ва код де це – Ева лу а ци ја те ра пиј ских ефе ка та и не же ље них деј ста ва ле-

ко ва, ква ли тет жи во та – Кли нич ка ис пи ти ва ња код де це

Оп­шта­хи­рур­ги­ја­–­2­ме­се­ца

– Анам не за и пре глед хо спи та ли зо ва них па ци је на та – Ди јаг но стич ке и ла бо ра то риј ске ме то де у хи рур ги ји – Пре о пе ра тив на ме ди ка мен то зна при пре ма па ци јен та – По сто пе ра тив на те ра пи ја ан ти би о ти ци ма – По сто пе ра тив на ан ти ко а гу лант на те ра пи ја – По сто пе ра тив на при ме на анал ге ти ка и ан ти пи ре ти ка – Ева лу а ци ја те ра пиј ских ефе ка та и не же ље них деј ста ва ле ко ва

Он­ко­ло­ги­ја­–­2­ме­се­ца

– Спе ци фич но сти при ме не ци то ток сич них ле ко ва – Ле че ње бо ла код он ко ло шких бо ле сни ка – Ева лу а ци ја те ра пиј ских ефе ка та и не же ље них деј ста ва ле-

ко ва, ква ли тет жи во та – Из ра да пла на кли нич ког ис пи ти ва ња но вог ле ка и укљу чи-

ва ње у по сто је ћа ис пи ти ва ња

Ре­а­ни­ма­то­ло­ги­ја­–­3­ме­се­ца

– Ме то де мо ни то рин га ви тал них функ ци ја – Ен до тра хе ал на ин ту ба ци ја и ве штач ко ди са ње – Увод у ане сте зи ју – Одр жа ва ње ане сте зи је – Ре а ни ма ци ја па ци јен та – Ме ди ка мен то зна те ра пи ја код па ци је на та на ин тен зив ној не зи

37. Ла бо ра то риј ска ме ди ци на че ти ри го ди не

(48 ме се ци)

Циљ спе ци ја ли за ци је

Ла бо ра то риј ска ме ди ци на омо гу ћа ва усва ја ње те о рет ских и прак тич них зна ња из би о хе ми је, мо ле ку лар не би о ло ги је, иму но ло-ги је и ми кро би о ло ги је.

Ла бо ра то риј ска ме ди ци на је ин те гра тив на и по ли ва лент на спе ци јал ност у окви ру ме ди ци не ко ја об у хва та ана ли зу те ле сних теч но сти, ће ли ја и тки ва и ин тер пре та ци ју до би је них ре зул та та. Ла бо ра то риј ска ме ди ци на об у хва та фун да мен тал на и при ме ње на ис тра жи ва ња би о хе миј ских и фи зи о ло шких про це са у људ ском ор га ни зму и њи хо ву при ме ну у ди јаг но сти ци, ле че њу и пре вен-ци ји бо ле сти.

Ла бо ра то риј ска ме ди ци на ни је огра ни че на са мо на ак тив но-сти ко је се од ви ја ју у ла бо ра то ри ја ма, већ у сва ко днев ном ра ду сна-жно ути че на трет ман па ци је на та. Ин тер пре та ци ја до би је них ре-зул та та је кључ ни за да так спе ци ја ли ста ла бо ра то риј ске ме ди ци не.

Циљ спе ци ја ли за ци је из ла бо ра то риј ске ме ди ци не је фор ми-ра ње струч ња ка са спе ци ја ли стич ким зна њи ма из кли нич ке би о хе-ми је, иму но ло ги је, ми кро би о ло ги је и мо ле ку лар не би о ло ги је, а у скла ду са пре по ру ка ма EC4.

Спе ци ја ли ста Ла бо ра то риј ске ме ди ци не би тре ба ло да од-го во ри по тре ба ма са вре ме не ла бо ра то риј ске ди јаг но сти ке. Овом спе ци ја ли за ци јом ле кар тре ба да бу де оспо со бљен за: по ста вља-ње ин ди ка ци ја за од ре ђе не ла бо ра то риј ске про це ду ре, при ме ну од го ва ра ју ћих ана ли тич ких тех ни ка и прин ци па, ева лу а ци ју ана-ли тич ких ре зул та та, ак тив но уче шће у кли нич ким ти мо ви ма, во-ђе ње ла бо ра то ри је, кон тро лу ква ли те та, пра ће ње на уч них то ко ва, при ме ну на уч них са зна ња и кон ти ну и ра ни раз вој ла бо ра то риј ске ди јаг но сти ке

Струк ту ра спе ци ја ли за ци је

Спе ци ја ли за ци ја из Ла бо ра то риј ске ме ди ци не об у хва та дво-се ме страл ну на ста ву, ла бо ра то риј ску прак су у оп штим и спе ци-ја ли зо ва ним би о хе миј ским, иму но ло шким, ми кро би о ло шким и мо ле ку лар но би о ло шким ла бо ра то ри ја ма и оп шти кли нич ки стаж. По прет ход но сте че ном те о рет ском зна њу и успе шном овла да ва-њу ла бо ра то риј ским тех ни ка ма, спе ци ја ли зант се то ком за вр шне две го ди не спе ци ја ли за ци је ла бо ра то риј ске ме ди ци не укљу чу је у рад у ам бу лан ти и на оде ље њу са кли нич ким ле ка ри ма. На овај на чин он до пу њу је сво је прет ход но сте че но те о рет ско зна ње са спе ци ја ли стич ким зна њем о па то ге не зи и те ра пи ји бо ле сти ко је су спе ци фич не за да ту кли нич ку гра ну. Та ко ђе, бо рав ком на кли ни ци, по ред ра да са па ци јен ти ма, спе ци ја ли зант ће би ти у мо гућ но сти да овла да и тех ни ка ма ла бо ра то риј ске ди јаг но сти ке ко је су спе ци-фич не за рад у од ре ђе ној кли нич кој обла сти.

Спе ци ја ли за ци ја из ла бо ра то риј ске ме ди ци не тра је 4 го ди не (48 ме се ци) и об у хва та:

Оп шти ла бо ра то риј ски стаж: – Кли нич ка би о хе ми ја – 6 ме се ци – Кли нич ка иму но ло ги ја – 6 ме се ци – Мо ле ку лар на би о ло ги ја – 6 ме се ци – Ми кро би о ло ги ја – 6 ме се циКли нич ки стаж и рад у спе ци ја ли зо ва ним ла бо ра то ри ја ма –

14 ме се циДво се ме страл на на ста ва – 9 ме се циСта ти сти ка и ин фор ма ти ка – 1 ме сец

Про ве ра зна ња

У окви ру спе ци ја ли за ци је из Ла бо ра то риј ске ме ди ци не ле ка-ри на спе ци ја ли за ци ји би по ла га ли сле де ће ко ло кви ју ме:

1. Оп шта би о хе ми ја2. Кли нич ки зна чај ни про те и ни, ен зи ми и ту мор ски мар ке ри3. По ре ме ћа ји ме та бо ли зма ли пи да и угље них хи дра та4. по ре ме ћа ји аци до ба зне рав но те же, ме та бо ли зма во де и

елек тро ли та5. Тех ни ке ис пи ти ва ња це лу лар них и ху мо рал них ком по нен-

ти имун ског од го во ра6. Мо ле ку лар но-би о ло шке тех ни ке у ди јаг но сти ци7. Основ ни прин ци пи ди јаг но сти ке ин фек тив них аге на са8. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка хе ма то ло шких обо ље ња9. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка ен до кри но ло шких обо ље ња10. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка не фро ло шких обо ље ња11. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка кар ди о ва ску лар них обо ље ња12. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка ре у ма то ло шких обо ље ња13. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка алер гиј ских обо ље ња14. Ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка обо ље ња је тре и га стро ин-

те сти нал ног трак та

ПРО ГРАМ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ ИЗ ЛА БО РА ТО РИЈ СКЕ МЕ ДИ ЦИ НЕ

I­ОП­ШТИ­ЛА­БО­РА­ТО­РИЈ­СКИ­СТАЖ

КЛИ НИЧ КА БИ О ХЕ МИ ЈА (6 ме се ци)

1.­Увод­у­прак­тич­ни­рад­у­ла­бо­ра­то­ри­ји­–­те­о­риј­ски­и­прак­тич­ни­рад­(1­ме­се­ца)

На чин ра да у хе миј ској ла бо ра то ри ји, за шти та при ра ду, упо-зна ва ње са опре мом

Гле да: 1Ка ли бра ци ја мер них су до ваИз во ди: 10

156 Број 10 30. јануар 2013.

Ме ре ње на тех нич кој и ана ли тич кој ва гиИз во ди: 20Пра вље ње рас тво ра од ре ђе не кон цен тра ци јеИз во ди: 20Стан дар ди за ци ја рас тво раИз во ди: 10Ме то де кван ти та тив ног од ре ђи ва ња суп стан циГле да: 10Пра вље ње пу фер ских рас тво раИз во ди: 10pH-ме три јаИз во ди: 20Прин ци пи при ква ли та тив ном и кван ти та тив ном од ре ђи ва њу

при род них про из во даИз во ди: 5Прин ци пи хро ма то граф ских тех ни каИз во ди: 5Прин ци пи елек тро фо рет ских тех ни каИз во ди: 1Пи пе ти ра ње ста кле ним и ауто мат ским пи пе та ма, ка ли бра ци-

ја пи пе та, про ве ра тач но сти пи пе таИз во ди: 50Пра вље ње рас тво ра, кон тро ла тач но сти на пра вље ног рас тво раИз во ди: 1Пра ње ла бо ра то риј ског по су ђаИз во ди: 2Ко ло ри ме три ја, пра вље ње стан дард них кри ва (про те и ни, PAP)Из во ди: 3

2.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­Од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­про­те­и­на:­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње укуп не кон цен тра ци је про те и на у се ру му и мо-кра ћи

Из во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ал бу ми на у се ру муИз во ди: 25Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је гло бу ли наИз во ди: 25Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фи бри но ге на у пла змиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је хап то гло би на у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је тран сфе ри на у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је це ру ло пла зми на у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фе ри ти на у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је тро по ни на у се ру муИз во ди: 5Елек тро фо ре за се рум ских про те и наИз во ди: 50

3.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­Од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­ли­пи­да:­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је укуп них ли пи да у се ру муИз во ди: 20Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је три а цил гли це ро ла у се ру муИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је хо ле сте ро ла у се ру муИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је хо ле сте рол-еста ра у се ру муИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ко ли чи не HDL-хо ле сте ро ла и LDL-хо ле сте ро ла

у се ру муИз во ди: 50Од ре ђи ва ње хи ло ми кро на у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је апо ли по про те и на А и апо ли по-

про те и на Б у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фос фо ли пи да у се ру муИз во ди: 5

4.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­Од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­не­про­те­ин­ских­азот­них­је­ди­ње­ња­

(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је урее у се ру му и мо кра ћиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је кре а ти ни на у се ру му и мо кра ћиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је мо краћ не ки се ли не у се ру муИз во ди: 50

5.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­Од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­угље­них­хи­дра­та­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је глу ко зе у кр виИз во ди: 100Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је глу ко зе у мо кра ћиИз во ди: 100Тест оп те ре ће ња глу ко зомИз во ди: 20Од ре ђи ва ње ко ли чи не гли ко зи ли ра ног хе мо гло би наИз во ди: 20

6.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­Од­ре­ђи­ва­ње­ак­тив­но­сти­ен­зи­ма:­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње ак тив но сти ал кал не фос фа та зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти ки се ле фос фа та зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти про ста тич не ки се ле фос фа та зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти ала нин ами но тран сфе ра зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти аспар тат ами но тран сфе ра зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти ами ла зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти лак тат де хи дро ге на зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти хи дрок си бу ти рат де хи дро ге на зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти кре а тин ки на зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кре а тин ки на зе МБИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти га ма-глу та мил тран спеп ти да зеИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ак тив но сти хо ли не сте ра заИз во ди: 10

7.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­од­ре­ђи­ва­ње­крв­не­сли­ке­(0.5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је хе мо гло би наИз во ди: 50Од ре ђи ва ње хе ма то кри таИз во ди: 50Ме ре ње се ди мен та ци је ери тро ци таИз во ди: 50Од ре ђи ва ње бро ја ери тро ци таИз во ди: 50Од ре ђи ва ње хе ма то ло шких ин дек са (MCV, MCH, MCHC)Из во ди: 50Од ре ђи ва ње бро ја ре ти ку ло ци таИз во ди: 20Од ре ђи ва ње бро ја ле у ко ци таИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ле у ко ци тар не фор му леИз во ди: 50Од ре ђи ва ње бро ја тром бо ци таИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ап со лут ног бро ја еози но фи ла у ко мо риИз во ди: 20Од ре ђи ва ње вре ме на ко а гу ла ци јеИз во ди: 20

30. јануар 2013. Број 10 1578.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­од­ре­ђи­ва­ње­па­ра­ме­та­ра­хе­мо­ста­зе­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фи бри но ге наИз во ди: 20Од ре ђи ва ње вре ме на кр ва ре њаИз во ди: 20Од ре ђи ва ње про тром бин ског вре ме наИз во ди: 20Од ре ђи ва ње пар ци јал ног тром бо пла стин ског вре ме наИз во ди: 20Од ре ђи ва ње тром бин ског вре ме наИз во ди: 20Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фи брин де гра да ци о них про из во-

да ( FDP)Из во ди: 10Од ре ђи ва ње ак тив но сти фак то ра ко а гу ла ци јеИз во ди: 20Ис пи ти ва ње фи бри но ли зеИз во ди: 10Од ре ђи ва ње пла зми но ге наИз во ди: 10Од ре ђи ва ње ан ти тром би наИз во ди: 10Од ре ђи ва ње про те и на CИз во ди: 10Од ре ђи ва ње ал фа 2 ан ти пла зми наИз во ди: 10Од ре ђи ва ње Von Wil le brand-овог фак то раИз во ди: 10Ис пи ти ва ње агре га ци је тром бо ци таИз во ди: 10

9.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­елек­тро­ли­та­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је на три ју ма у се ру му и мо кра ћиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ка ли ју ма у се ру му и мо кра ћиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је кал ци ју маИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је јо ни зо ва ног кал ци ју маИз во ди: 15Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ба кра у се ру муИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је це ру ло пла зми на у се ру муИз во ди: 10Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је маг не зи ју маИз во ди: 25Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је би кар бо на та и хло ри да у се ру му

и мо кра ћиИз во ди: 50Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је нео р ган ског фос фо раИз во ди: 25Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је гво жђаИз во ди: 50Од ре ђи ва ње ка па ци те та за ве зи ва ње гво жђа (UIBC, TIBC)Из во ди: 50

10.­Рад­у­оп­штој­кли­нич­ко­би­о­хе­миј­ској­ла­бо­ра­то­ри­ји­­–­од­ре­ђи­ва­ње­кон­цен­тра­ци­је­по­себ­них­је­ди­ње­ња­(0,5­ме­се­ци)

Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ви та ми на Б12Из во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је фол не ки се ли неИз во ди: 5Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је леп ти наИз во ди: 5Од ре ђи ва ње са др жа ја би ли ру би на (укуп ног и ди рект ног) у

се ру муИз во ди: 50Од ре ђи ва ње пор фи ри на у мо кра ћиИз во ди: 5

11.­Ко­ри­шће­ње­ра­ди­о­и­зо­топ­ских­ме­то­да­у­кли­нич­кој­би­о­хе­ми­ји­(0,5­ме­се­ци)

Оп шти прин ци пи ра да са ра ди о и зо то пи маГле да: 1При ме на ра ди о ак тив но обе ле же них суп стан ци у ди јаг но сти-

ци код љу диАси сти ра: 10Про це на функ ци о нал ног ста ња ен до кри них жле зда по мо ћу

ра ди о ак тив но обе ле же них суп стан циАси сти ра: 15Те ра пиј ска при ме на ра ди о ак тив них суп стан циГле да: 5

КЛИ НИЧ КА ИМУ НО ЛО ГИ ЈА (6 ме се ци)

1.­Тех­ни­ке­ис­пи­ти­ва­ња­ху­мо­рал­них­ком­по­нен­ти­имун­ског­­од­го­во­ра­(1­ме­сец)

Не фе ло ме три јаОд ре ђи ва ње кон цен тра ци је иму но гло бу ли наИз во ди: 10Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ком по нен ти ком пле мен таИз во ди: 10Ра ди јал на иму но ди фу зи јаИму но ди фу зи јаИз во ди: 5Иму но е лек тро фо ре заИз во ди: 10Ра ди о и му но е сејИз во ди: 10Од ре ђи ва ње имун ских ком плек са ( PEG)Из во ди: 8Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је кри о гло бу ли наИз во ди: 5ELI SA тестИз во ди: 10

2.­Тех­ни­ке­ис­пи­ти­ва­ња­це­лу­лар­них­ком­по­нен­ти­имун­ског­од­го­во­ра­(1­ме­сец)

Ко жне про бе ка сне пре о се тљи во стиИз во ди: 8Се па ра ци ја лим фо ци та на гу стин ском гра ди јен туИз во ди: 10Ди рект на и ин ди рект на иму но флу о ре сцен ци ја – флу о ре сцент ни ми кро скоп и FACS – ана ли заИз во ди: 10Ак ти ва ци ја лим фо ци та ми то ге ни маИз во ди: 10In vi tro де тек ци ја ци то ки наИз во ди: 15Ис пи ти ва ње функ ци је не у тро фи ла и ма кро фа гаИз во ди: 15

3.­Иму­но­хе­ма­то­ло­шке­тех­ни­ке­(1­ме­сец)

Од ре ђи ва ње крв них гру паИз во ди: 5Cоombs-ов тестГле да: 5Ин хи би то ри фак то ра ко а гу ла ци јеГле да: 5

4.­Тех­ни­ке­ис­пи­ти­ва­ња­алер­гиј­ских­бо­ле­сти­(1­ме­сец)

Ко жне про бе ра не пре о се тљи во стиИз во ди: 10Де тек ци ја спе ци фич них IgE in­vi­troИз во ди: 10

5.­Тех­ни­ке­ис­пи­ти­ва­ња­ауто­и­мун­ских­бо­ле­сти­(1­ме­сец)

Од ре ђи ва ње ANAИз во ди: 6

158 Број 10 30. јануар 2013.

Од ре ђи ва ње ан ти – DNK ан ти те лаГле да: 3Од ре ђи ва ње RFИз во ди: 5Од ре ђи ва ње ор ган-спе ци фич них ан ти те лаГле да: 5Иму но хи сто ло ги ја бу бре га и ко жеГле да: 3

6.­Спе­ци­фич­не­тех­ни­ке­у­ту­мор­ској­иму­но­ло­ги­ји­(1­ме­сец)

Ди јаг но за мо но клон ских га ма па ти јаГле да: 4Иму но ди јаг но сти ка мо но ну кле ар них и лим фних нео пла змиИз во ди: 10Де тек ци ја ту мор ских мар ке раГле да: 3HLA ти пи за ци јаГле да: 5

МО ЛЕ КУ ЛАР НО-ГЕ НЕ ТИЧ КА ДИ ЈАГ НО СТИ КА (6 ме се ци)

1.­Прин­ци­пи­изо­ла­ци­је­и­пре­чи­шћа­ва­ња­ну­кле­ин­ских­ки­се­ли­на­­(1­ме­сец)

Изо ло ва ње DNK са FTA кар ти цаИз во ди: 10Изо ло ва ње DNK хе лик сомИз во ди: 20Изо ло ва ње DNK ор ган ском ( PCI) ме то домИз во ди: 20Изо ло ва ње DNK по мо ћу ха ло троп них со лиИз во ди: 20Изо ло ва ње DNK по мо ћу па ра маг нет них че сти цаИз во ди: 20Изо ло ва ње DNK из раз ли чи тих би о ло шких узо ра ка (крв, бу-

кал на слу зни ца, ме ка тки ва, чвр ста тки ва, хо ри он ске чу пи це, ам-ни он ска теч ност)

Из во ди: по 5

2.­Прин­ци­пи­кван­ти­фи­ка­ци­је­ну­кле­ин­ских­ки­се­ли­на­(1­ме­сец)

Хи бри ди за циј ске тех ни ке (хе ми лу ми ни сцент не и хро мо ге не)Из во ди: 20Real Ti me PCRИз во ди: 20

3.­Прин­ци­пи­ам­пли­фи­ка­ци­је­ну­кле­ин­ских­ки­се­ли­на­(1­ме­сец)

Ме ре пре до стро жно сти за спре ча ва ње кон та ми на ци је при ра-ду са ху ма ном DNK

гле да: 1Ди зај ни ра ње PCR прај ме раИз во ди: 5Mo no plex ам пли фи ка ци ја (Не ки од фак то ра ко а гу ла ци је)Из во ди: 10Mul ti plex ам пли фи ка ци ја (Duc hen ne Bec ker, Азо спер ми ја)Из во ди: 10Алел спе ци фич на ам пли фи ка ци јаИз во ди: 10

4.­Прин­ци­пи­ана­ли­зе­ам­пли­фи­ко­ва­них­про­ду­ка­та­(2­ме­се­ца)

Ка пи лар на елек тро фо ре заИз во ди 20Ре стрик ци о на ана ли за (+ ага ро зна или PA GE елек тро фо ре за)Из во ди: 5Се квен ци ра ње ( HV1 и HV2 ре ги он mtDNK)Из во ди: 5Тех ни ке скри нин га на му та ци је (gel shift есе ји, SSCP)Из во ди: 5Ин­тер­пре­та­ци­ја­на­ла­за­(1­ме­сец)Ди рект ног те сти ра ња му та ци ја (Хан тинг то но ва хо ре ја, Ми о-

то нич на дис тро фи ја, Фри драј хо ва атак си ја)Из во ди: 20

Ана ли зе ве за но сти ге не тич ких мар ке раИз во ди 20

МИ КРО БИ О ЛО ШКА ДИ ЈАГ НО СТИ КА (6 ме се ци)

Кон тро ла ис прав но сти функ ци о ни са ња сте ри ли за то раИз во ди: 5Кон тро ла сте рил но сти раз ли чи тих узо ра каИз во ди: 5Сте ри ли за ци ја ла бо ра то риј ског по су ђаИз во ди: 2При пре ма раз ли чи тих хран љи вих под ло гаИз во ди: 5Про ста и сло же на бо је ња бак те ри ја (бо је ње по Гра му)Из во ди:50Флу о ре сцент на бо је ња бак те ри јаГле да: 5Узи ма ње узо ра ка за ми кро би о ло шки пре гледИз во ди: 5Бак те ри о ло шка об ра да узо ра ка при сум њи на аероб ну ин фек-

ци јуИз во ди:10Бак те ри о ло шка об ра да узо ра ка при сум њи на ана е роб ну ин-

фек ци јуИз во ди:10Ис пи ти ва ње осе тљи вост бак те ри ја на ан ти би о ти ке и хе ми о-

те ра пе у ти ке in vi troИз во ди:10Иден ти фи ка ци ја бак те ри ја на осно ву би о хе миј ских осо би на

(би о хе миј ски низ)Из во ди:20Иден ти фи ка ци ја бак те ри ја на осно ву се ро ло шких осо би наИз во ди: 5Пре глед на ма ла ри јуИз во ди: 5Хе мо кул ту раИз во ди:10Се ро ло шка ди јаг но сти ка ви ру сних ин фек ци јаИз во ди 40При ме на тех ни ка иму но бло та у ви ру со ло ги ји

II­ОП­ШТИ­КЛИ­НИЧ­КИ­СТАЖ­(14­ме­се­ци)­И­ДВО­СЕ­МЕ­СТРАЛ­НА­НА­СТА­ВА­(9­ме­се­ци)

1. ХЕ МА ТО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла-бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји хе ма то ло шких обо ље ња. Об зи-ром на ком плек сну ети о ло шку и па то ге нет ску сли ку хе ма то ло шких обо ље ња, нео п ход но је да уз по моћ мен то ра спе ци ја ли зант са вла да пре све га пра ви лан из бор би о хе миј ских, иму но ло шких и мо ле ку-лар но би о ло шких тех ни ка као и да стек не зна ње о њи хо вом пра вил-ном ту ма че њу ко је је основ пра во вре ме ди јаг но зе а ти ме и бла го-вре ме но за по че те те ра пи је. Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра:

– Пунк ци ја кост не ср жи (аси сти ра) – Пунк ци ја лим фне жле зде (аси сти ра) – Пунк ци ја сле зи не (аси сти ра) – Од ре ђи ва ње бро ја ери тро ци та-ауто мат ски бро јач – Од ре ђи ва ње про цен та ре ти ку ло ци та ми кро скоп ски, су пра-

ви тал ним бо је њем – Пре глед оти ска кост не ср жи, сле зи не и лим фне жле зде – MGG (May-Grun vald-Gim sa) – Бо је ње на пе рок си да зу – Бо је ње PAS ме то дом – Бо је ње су да ном Б – Бо је ње на ки се лу фос фа та зу – Бо је ње на TRAP (тар та рат ре зи стент на ки се ла фос фа та за) – Бо је ње на ал кал ну фос фа та зу – Бо је ње на си дер бо ла сте – Из во ђе ње ре ак ци је на ки се ле есте ра зе – При пре ма трај ног ми кро скоп ског пре па ра та – Мор фо ло шко-ци то хе миј ска ана ли за пунк та та кост не ср жи

код акут них ле у ке ми ја са FAB кла си фи ка ци јом

30. јануар 2013. Број 10 159 – Иму но ци то хе миј ска ана ли за хе ма то пет ских еле ме на та,

APA AP ме то дом – ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка мо но клон ских га ма па ти ја

(елек тро фо ре за, иму но е лек тро фо ре за, од ре ђи ва ње укуп них иму-но гло бу ли на)

– иму но фе но ти пи за ци ја ће ли ја пе ри фер не кр ви, кост не ср жи или лим фног чво ра при ме ном флу о ре сцент не ми кро ско пи је и ци-то фло у ри ме три је или APA AP ме то дом

– де тек ци ја и од ре ђи ва ње ан ти те ла пре ма ери тро ци ти ма, не у-тро фи ли ма и тром бо ци ти ма

– де тек ци ја кло нал но сти ме то да ма хи бри ди за ци је или ам-пли фи ка ци је ну кле ин ских ки се ли на и пра ће ње ми ни мал не ре зи-ду ал не бо ле сти

2. ЕН ДО КРИ НО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји ен до кри них по ре ме ћа ја и бо ле сти. За јед но са мен то ром, он се укљу чу је у ту ма че ње ла бо ра-то риј ских на ла за, по ста вља ње ди јаг но зе и ди ску то ва ње мо гу ћих ди фе рен ци јал но ди јаг но стич ких аспе ка та. По ред то га, он се укљу-чу је и у раз ма тра ње од го ва ра ју ћег те ра пиј ског при сту па и уво ђе ње од го ва ра ју ће те ра пи је као и кли нич ко и ла бо ра то риј ско пра ће ње ефе ка та да те те ра пи је.

Об зи ром на раз ли чи ту ети о ло ги ју као и раз ли чи те па то ге нет-ске ме ха ни зме ен до кри них обо ље ња, пре вен ци ја, ле че ње и пра ће-ње ових па ци је на та под ра зу ме ва пра во вре ме но и пре ци зну ла бо-ра то риј ску ана ли зу од го ва ра ју ћим би о хе миј ским, иму но ло шким, мо ле ку лар но би о ло шким тех ни ка ма. Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра и ин тер пре та ци ју ре зул та та:

– Те сто ви за ис пи ти ва ње функ ци је ен до кри них жле зда – Од ре ђи ва ње са др жа ја кор ти зо ла у се ру му – Од ре ђи ва ње са др жа ја те сто те ро на у се ру му – Од ре ђи ва ње са др жа ја про ге сте ро на у се ру му – Од ре ђи ва ње са др жа ја го на до тро пи на – Од ре ђи ва ње са др жа ја про лак ти на – Од ре ђи ва ње са др жа ја ин су ли на – Од ре ђи ва ње са др жа ја хор мо на штит не жле зде (Т3, Т4) – Од ре ђи ва ње са др жа ја TSH – Од ре ђи ва ње ко ли чи не Ц-пеп ти да – Од ре ђи ва ње са др жа ја ка те хо ла ми на у мо кра ћи – Од ре ђи ва ње са др жа ја се ро то ни на и ме та бо ли та се ро то ни на

у мо кра ћи – Од ре ђи ва ње ке тон ских те ла – Де тек ци ја и од ре ђи ва ње ауто и мун ских ан ти те ла у те ле-

сним теч но сти ма и тки ви ма

3. ГА СТРО ЕН ТЕ РО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји обо ље ња ди ге стив ног трак-та. Као део кли нич ког ти ма, он са сво јим мен то ром уче ству је у по ста вља њу ди јаг но зе и раз ма тра њу мо гу ћих ди фе рен ци јал но ди-јаг но стич ких про бле ма. Та ко ђе, он се оспо со бља ва за ту ма че ње до би је них би о хе миј ских, иму но ло шких, мо ле ку лар но би о ло шких и ми кро би о ло шких те сто ва у скла ду са кли нич ком сли ком и ста-њем па ци јен та.

По ред прет ход но са вла да них ве шти на број них би о хе миј ских и иму но ло шких ана ли за нео п ход них за по ста вља ње пра ве ди јаг-но зе и аде кват но пра ће ње те ра пи је и ста ња па ци јен та, спе ци ја ли-зант се об у ча ва за:

– Про це ну ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код хро-нич них обо ље ња је тре

– Про це ну ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код акут-них обо ље ња пан кре а са

– Про це ну ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код хро-нич них обо ље ња пан кре а са

– Уре а за тест (де тек ци ја He li co bac ter pylo ri)

4. НЕ ФРО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји обо ље ња бу бре га. Уз мен то-ра, спе ци ја ли зант се об у ча ва за ту ма че ње ла бо ра то риј ских на ла за,

по ста вља ње ди јаг но зе и ди ску то ва ње мо гу ћих ди фе рен ци јал но ди јаг но стич ких аспе ка та. Не фро па то ло ги ја са сво јим спе ци фич-но сти ма под ра зу ме ва ви со ко спе ци ја ли зо ва не ла бо ра то риј ске тех-ни ке ко ји ма се ана ли зи ра ју те ле сне теч но сти (се рум, пла зма и урин) као и са мо тки во бу бре га (би оп тич ки ма те ри јал) а ко је су ве о ма зна чај не у по ста вља њу пра ве ди јаг но зе као и пра ће њу аде-кват но сти и ефе ка та при ме ње не те ра пи је. Ова ком плек сност под-ра зу ме ва ла бо ра то риј ску ана ли зу од го ва ра ју ћим би о хе миј ским, иму но ло шким, мо ле ку лар но би о ло шким тех ни ка ма. Та ко ђе, спе-ци ја ли зант се укљу чу је у из бор од го ва ра ју ће те ра пи је и пра ће ње кли нич ког ста ња па ци јен та као и од го ва ра ју ћих ла бо ра то риј ских па ра ме та ра и њи хо ву ин тер пре та ци ју.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих ла бо ра то риј-ских про це ду ра и њи хо ву ин тер пре та ци ју:

– Про це на ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код акут-не бу бре жне ин су фи ци јен ци је

– Про це на ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код хро-нич не бу бре жне ин су фи ци јен ци је

– Про це на ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је код те ра-пи је ди ја ли зом

– Оп шти пре глед мо кра ће (за пре ми на, из глед, бо ја, ми рис, ре ак ци ја, спе ци фич на те жи на)

– Пре глед се ди мен та мо кра ће – До ка зи ва ње хе мо гло би на у мо кра ћи – Ис пи ти ва ње мо краћ них ка ме на ца – Елек тро фо ре за бе лан че ви на мо кра ће – Ше ће ри у мо кра ћи – Од ре ђи ва ње Ben ce-Jo nes-ових про те и на у мо кра ћи – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је азо та урее у кр ви ( BUN) – Про ба ди лу ци је и про ба кон цен тра ци је – Кли ренс те сто ви – Од ре ђи ва ње осмо лар но сти се ру ма и мо кра ће – При пре ма бо ле сни ка за тран сплан та ци ју бу бре га – Ти пи за ци ја тки ва – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је иму но су пре сив них ле ко ва у се-

ру му по сле тран спла та ци је бу бре га – Де тек ци ју и од ре ђи ва ње ан ти те ла и иму но ком плек са у тки ву

бу бре га иму но флу о ре сцент ним и иму по пе рок си да зним тех ни ка ма

5. ПУЛ МО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји обо ље ња плу ћа. Уз мен то ра, спе ци ја ли зант се об у ча ва за ту ма че ње ла бо ра то риј ских на ла за, по-ста вља ње ди јаг но зе и ди ску то ва ње мо гу ћих ди фе рен ци јал но ди-јаг но стич ких аспе ка та.

Пул мо ло ги ја са сво јим спе ци фич но сти ма под ра зу ме ва ви со-ко спе ци ја ли зо ва не ла бо ра то риј ске тех ни ке ко ји ма се ана ли зи ра ју те ле сне теч но сти (се рум, пла зма и урин) као и са мо тки во плу ћа (би оп тич ки ма те ри јал) а ко је су ве о ма зна чај не у по ста вља њу пра ве ди јаг но зе као и пра ће њу аде кват но сти и ефе ка та при ме ње не те ра-пи је. Ова ком плек сност под ра зу ме ва ла бо ра то риј ску ана ли зу од го-ва ра ју ћим би о хе миј ским, иму но ло шким, мо ле ку лар но би о ло шким тех ни ка ма. Та ко ђе, спе ци ја ли зант се укљу чу је у из бор од го ва ра ју-ће те ра пи је и пра ће ње кли нич ког ста ња па ци јен та као и од го ва ра ју-ћих ла бо ра то риј ских па ра ме та ра и њи хо ву ин тер пре та ци ју.

6. КАР ДИ О ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла-бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји обо ље ња ми о кар да, ен до кар да и пе ри кар да. Уз мен то ра, спе ци ја ли зант се об у ча ва за из бор аде-кват них ла бо ра то риј ских ана ли за и те сто ва, по себ но у акут ним ста-њи ма, у ко ји ма ове ана ли зе и њи хо во пра вил но ту ма че ње у скло пу кли нич ке сли ке па ци јен та има ју из у зе тан зна чај у по ста вља њу ис-прав не ди јаг но зе и ели ми ни са њу по тен ци јал них ди фе рен ци јал но ди јаг но стич ких ста ња. Ова ком плек сност под ра зу ме ва ла бо ра то-риј ску ана ли зу од го ва ра ју ћим би о хе миј ским, иму но ло шким, мо-ле ку лар но би о ло шким тех ни ка ма и ми кро би о ло шким тех ни ка ма. Та ко ђе, спе ци ја ли зант се укљу чу је у из бор од го ва ра ју ће те ра пи је и пра ће ње кли нич ког ста ња па ци јен та као и од го ва ра ју ћих ла бо ра то-риј ских па ра ме та ра и њи хо ву ин тер пре та ци ју.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње од го ва ра ју ћих ла бо-ра то риј ских про це ду ра, а по ред оста лих пре све га за ту ма че ње

160 Број 10 30. јануар 2013.

изо ен зим ског про фи ла у AIM и ди на ми ку ње го ве про ме не као зна-чај ног фак то ра про це не и да љег од го ва ра ју ћег трет ма на па ци јен та.

7. НЕ У РО ЛО ГИ ЈА И ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но сти ци и те ра пи ји не у ро ло шких и пси хи ја-триј ских обо ље ња. Уз мен то ра, спе ци ја ли зант са вла да ва пра ви лан из бор оп ти мал них ла бо ра то риј ских те сто ва и ана ли за и њи хо во ту ма че ње при по ста вља њу ди јаг но зе. Као део ла бо ра то риј ско/кли-нич ког ти ма, спе ци ја ли зант је укљу чен у пра ће ње ста ња па ци јен-та, ефи ка сно сти при ме ње не те ра пи је као и ла бо ра то риј ске те сто ве ко ји ма се аде кват ност те ра пи је и ста ње па ци јен та про це њу ју.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра:

– Узи ма ње узор ка це ре бро спи нал не теч но сти (аси сти ра) – Се ми кван ти та тив но од ре ђи ва ње са др жа ја про те и на у цер-

бро спи нал ној теч но сти – Кван ти та тив но од ре ђи ва ње са др жа ја про те и на у це ре бро-

спи нал ној теч но сти – Елек тро фо ре за про те и на из це ре бро спи нал не теч но сти – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је глу ко зе у це ре бро спи нал ној

теч но сти – Ци то ло шка ана ли за це ре бро спи нал не теч но сти – Од ре ђи ва ње са др жа ја це ру по пла зми на – Ауто и мун ске де ми је ли ни зи ра ју ће бо ле сти (мул ти пла скле-

ро за, акут ни ди се ми но ва ни ен це фа ло ми је ли тис, акут ни и иди о-пат ски по ли не у ри тис)

– Mi a ste nia gra vis, Sin drom Eaton-Lam bert, SSPE, Су ба кут не спон ги о форм не ен це фа ло па ти је

– Од ре ђи ва ње оли го кло нал но сти иму но гло бу ли на у це ре бро-спи нал ном ли кво ру

8. ПЕ ДИ ЈА ТРИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји пе ди ја триј ских обо ље ња. Раз ли чи ти ети о па то ге нет ски ме ха ни зми ко ји се на ла зе у осно ви раз ли чи тих пе ди ја триј ских па то ло шких ста ња под ра зу ме ва ју раз-ли чи те ла бо ра то риј ске тех ни ке: би о хе миј ске, иму но ло шке, мо ле-ку лар но би о ло шке и ми кро би о ло шке те сто ве. Спе ци ја ли зант уз мен то ра овла да ва из бо ром од го ва ра ју ћих те сто ва и њи хо вим ту ма-че њем, а ти ме уче ству је у по ста вље њу од го ва ра ју ће ди јаг но зе. Бо-рав ком у ла бо ра то ри ји, у ам бу лан ти и на оде ље њу, спе ци ја ли зант по сти же син те зу свих ре зул та та и ак тив но сти ко ји су по треб ни за по ста вља ње пра ве ди јаг но зе и пра ви лан те ра пиј ски при ступ.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих про це ду ра, ин тер пре та ци ју и ева лу а ци ју до би је них ре зул та та:

– Од ре ђи ва ње pH кр ви – Од ре ђи ва ње pCO2 у кр ви – Од ре ђи ва ње укуп ног CO2 – Од ре ђи ва ње ба зног ви шка – Од ре ђи ва ње pO2 – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је би кар бо на та у се ру му (ана е роб-

ни узо рак) – Ори јен та ци о ни те сто ви код сум ње на уро ђе не гре шке у ме-

та бо ли зму ами но ки се ли на – Би о хе миј ске ана ли зе кр ви, се ру ма и пла зме код де це – Би о хе миј ске ана ли зе мо кра ће код де це – Зној ни тест (хло ри ди у зно ју) – Од ре ђи ва ње осмот ске ре зи стен ци је ери тро ци та – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је пи ру ва та – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је лак та та – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је амо ни ја ка – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је хе мо гло би на F – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је му ко по ли са ха ри да – Ме та бо лич ки скри нинг ури на – Од ре ђи ва ње ни воа ле ко ва (ме то трек сат, ци кло спо рин, та-

кро ли мус, си ро ли мус) – Од ре ђи ва ње ми кро ал бу ми на – Иму но де фи ци јен ци је (ID) са по ре ме ћа јем про дук ци је ан-

ти те ла (ага ма гло бу ли не ми ја са X-ве за ним ти пом на сле ђи ва ња, ага ма гло бу ли не ми ја са ауто сом но-ре це сив ним ти пом на сле ђи-ва ња, хи по га ма гло бу ли не ми ја са ра зно ли ким по чет ком, де фи цит

пот кла са се рум ског IgG, про ла зна хи по га ма гло бу ли не ми ја одој че-та, се лек тив на IgAдефицијенција)

– Иму но де фи ци јен ци је са по ре ме ћа јем ће лиј ског иму ни те та/ком би но ва не ID (те шка ком би но ва на иму но де фи ци јен ци ја, Omen-nov син дром, хро нич на му ко ку та на кан ди ди ја за, атак си ја-те лан ги-ек та зи ја, Wi skott-Al drich син дром, хи пер IgMсиндром)

– Иму но де фи ци јен ци је са по ре ме ћа јем фа го цит не функ ци је (хро нич на гра ну ло ма то зна бо лест де фи цит ад хе зи о них мо ле ку ла ле у ко ци та, Che di ak-Hi gas hi син дром, хи пер IgE син дром,

– Де фи ци јен ци је ком пле мен та – се кун дар не иму но де фи ци јен ци је (пе ди ја триј ске HIV ин-

фек ци је, код при ме не иму но су пре сив них ле ко ва, код тра у ме/опе-ко ти на, код хе ма то-он ко ло шких бо ле сни ка, код ауто и мун ских бо-ле сти, код бо ле сни ка са спле нек то ми јом или аспле ни јом)

– ато пиј ске и ауто и мун ске бо ле сти де тињ ства: (ато пиј ски дер ма ти тис, алер гиј ски ри ни тис, ре у мат ске бо ле сти код де це, ју ве-нил ни иди о пат ски ар три тис, си стем ски лу пус)

Упо зна је се са при ме ном те ра пи је ин тра вен ским иму но гло бу-ли ном, осно ва ма тран сплан та циј ске иму но ло ги је у пе ди ја триј ских бо ле сни ка, као и не же ље ним ре ак ци ја ма по сле ру тин ских иму ни-за ци ја у де тињ ству.

Спе ци ја ли зант се упо зна је и об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих ла бо ра то риј ских ме то да, као и за пра вил но ту ма че ње па ра ме та ра це лу лар не и ху мо рал не иму но сти у де тињ ству:

– ко жне про бе ка сне пре о се тљи во сти – про ли фе ра циј ски од го вор лим фо ци та на сти му ла ци ју ми то-

ге ни ма и ан ти ге ни ма – фе но ти пи за ци ја лим фо ци та пе ри фер не кр ви – од ре ђи ва ње кон цен тра ци ја ком по нен ти ком пле мен та/ак-

тив но сти ком пле мен та – од ре ђи ва ње кон цен тра ци ја се рум ских иму но гло бу ли на – спе ци фич них иму но гло бу ли на на кон вак ци на ци је – од ре ђи ва ње ави ди те та спе ци фич них ан ти те ла – од ре ђи ва ње фа го цит не функ ци је – елек тро фо ре за про те и на – ла бо ра то риј ско пра ће ње суп сти ту ци о не те ра пи је иму но гло-

бу ли ном – ис пи ти ва ње ра не пре о се тљи во сти на ин ха ла ци о не и/или

ну три тив не алер ге не

9. УР ГЕНТ НА СТА ЊА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји ур гент них ста ња. Об зи ром на акут ни ка рак тер ових ста ња по треб но је да спе ци ја ли зант уз мен то ра са вла да пра ви лан из бор би о хе миј ских, иму но ло шких и мо ле ку лар но би о ло шких тех ни ка као и њи хо во пра вил но ту ма че-ње што је осно ва за по ста вља ње од го ва ра ју ће ди јаг но зе због нео п-ход но сти ур гент не при ме не од го ва ра ју ће те ра пи је.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра:

– Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка у ко ми – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка у ди ја бе тич-

ној ко ми – Кли нич ка об ра да и ла бо ра то риј ска бо ле сни ка у акут ном ал-

ко хо ли са ном ста њу – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка у епи леп тич-

ном ста ту су – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка у ста њу шо ка – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка у акут ним

кар ди о ва ску лар ним по ре ме ћа ји ма – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка са акут ним

хи рур шким и не у ро хи рур шким ста њи ма – Кли нич ка и ла бо ра то риј ска об ра да бо ле сни ка са акут ним

тро ва њи ма – Ди јаг но стич ко-те ра пиј ски по ступ ци, пра ће ње и про це на

ста ња бо ле сни ка на осно ву ла бо ра то риј ских па ра ме та ра

10. ОН КО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла-бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји он ко ло шких обо ље ња. Об зи ром на ком плек сност ових ста ња и ком плек сну те ра пи ју по треб но је да спе ци ја ли зант уз мен то ра са вла да пра ви лан из бор би о хе миј ских,

30. јануар 2013. Број 10 161иму но ло шких и мо ле ку лар но би о ло шких тех ни ка по треб них за по-ста вља ње ди јаг но зе, да стек не зна ње о њи хо вом пра вил ном ту ма-че њу ко је је основ пра во вре ме ди јаг но зе а ти ме и бла го вре ме но за по че те те ра пи је. Об зи ром на те жи ну не же ље них ефе ка та при-ме ње не те ра пи је нео п ход но је да се спе ци ја ли зант об у чи за пра-вил но во ђе ње и пра ће ње па ци јен та као и од ре ђи ва ње ни воа при-ме ње них ле ко ва, чи ме се до би ја увид у ње гов нај а де кват ни ји да љи те ра пиј ски трет ман ка ко би се из бе гли ток сич ни ефек ти при ме ње не те ра пи је. Све ово омо гу ћа ва пра вил но ту ма че ње до би је них ла бо-ра то риј ских ре зул та та, чи ме спе ци ја ли зант овла да ва сво јим ин тер ла бо ра то риј ским/оде љен ским бо рав ком на кли ни ци.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра

– Про це на ста ња бо ле сни ка и ефи ка сно сти те ра пи је на осно-ву кли нич ко-би о хе миј ских па ра ме та ра

– Од ре ђи ва ње ту мор ских мар ке ра – Од ре ђи ва ње па ра ме та ра хе мо ста зе – Од ре ђи ва ње кон цен тра ци је ме то трек са та – Утвр ђи ва ње при су ства па ра про те и на: елек тро фо ре за и

иму но фик са ци ја – иму но ло шка осно ва и оправ да ност при ме не иму но те ра пи је

код ма лиг них бо ле сти (ин ди ка ци је, ефек ти при ме не) – ви до ви иму но те ра пи је (спе ци фич на, не спе ци фич на, си-

стем ска, ло кал на, ак тив на, па сив на), тех ни ке при ме не, до зе – вр сте мо ди фи ка то ра би о ло шке ре ак ци је (ор ган ски адју ван-

си, син тет ски адју ван си, ци то ки ни, мо но клон ска ан ти те ла). – ева лу а ци ја па ра не о пла стич ких син дро ма – Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-

зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра: – де тек ци ја ту мор ских мар ке ра и ауто ан ти те ла у ту мо ру, тки-

ви ма не за хва ће ним ту мо ром и цир ку ла ци ји – од ре ђи ва ње спе ци фич не и не спе ци фич не ци то ток сич не ак-

тив но сти (ци то ток сич ни Т лим фо ци ти, NK ће ли је, LAKћелије) – од ре ђи ва ње имун ских по ре ме ћа ја код раз ли чи тих нео пла-

зи ја, и њи хо ва прог но за, про це не ефе ка та по је ди них иму но мо ди-фи ка то ра in vi tro и in vi vo

– ана ли за ће лиј ског ци клу са и па ра ме та ра апоп то зе и не кро зе ме то да ма про точ не ци то флу о ри ме три је или ана ли зом екс пре си је спе ци фич них iRNK

11. ГИ НЕ КО ЛО ГИ ЈА и АКУ ШЕР СТВО (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји ги не ко ло шко аку шер ских обо ље ња и ста ња. Спе ци ја ли зант се об у ча ва за пра ви лан из бор ла-бо ра то риј ских про це ду ра као осно ву про це не ги не ко ло шких обо-ље ња или во ђе ње и кон тро лу труд но ће. По се бан зна чај се при да је мо ле ку лар но би о ло шким тех ни ка ма, као на чи ну ра ног от кри ва ња уро ђе них ге нет ских ано ма ли ја пло да. Спе ци ја ли зант уз мен то ра овла да ва из бо ром од го ва ра ју ћих те сто ва и њи хо вим ту ма че њем, а ти ме уче ству је и у по ста вља њу пра вил не ди јаг но зе.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих про це ду ра, ин тер пре та ци ју и ева лу а ци ју до би је них ре зул та та

– Од ре ђи ва ње крв не гру пе и Rh-фак то ра – Тест за ра но от кри ва ње труд но ће – Би о хе миј ске ана ли зе код труд ни ца – Би о хе миј ске ана ли зе ам ни он ске теч но сти – МЕ ТА БО ЛИЧ КИ ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ но во ро ђен че та. Скри-

нинг на фе нил ке то ну ри ју и ста тус Т3/Т4

12. АЛЕР ГО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји бо ле сти пре о се тљи во сти. Об зи ром на иму но ло шке ме ха ни зме ко ји се на ла зе у осно ви ових обо ље ња, спе ци ја ли зант се уз мен то ра об у ча ва за из во ђе ње од го-ва ра ју ћих те сто ва, њи хо во ту ма че ње, по ста вља ње ди јаг но зе и да-ва ње од го ва ра ју ће те ра пи је уз пра ће ње ста ња па ци јен та.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње сле де ћих про це ду ра, ин тер пре та ци ју и ева лу а ци ју до би је них ре зул та та:

– ко жни те сто ви ра не пре о се тљи во сти – од ре ђи ва ње укуп ног и спе ци фич ног IgE­in­vi­tro – од ре ђи ва ње хи ста ми на и дру гих ме ди ја то ра ра не фа зе пре-

о се тљи во сти ти па I у те ле сним теч но сти ма и in­vi­tro

– ко жни те сто ви ка сне пре о се тљи во сти (Patch те сти ра ње) – Ри но про во ка тив ни и брон хо про во ка тив ни те сто ви – Алер ген спе ци фич на иму но те ра пи ја – In­vi­vo до зно про во ка тив ни те сто ви пре о се тљи во сти на ле-

ко ве – In­vi­vo те сто ви за ди јаг но зи фи зич ке и ауто и му не ур ти ка-

ри је – ка рак те ри за ци ју ће ли ја на зал ног се кре та.

13. РЕ У МА ТО ЛО ГИ ЈА (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не-зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји обо ље ња ло ко мо тор ног си сте ма, ва ску лар ног си сте ма, и у нај ши рем сми слу, си стем ских ком плек сних обо ље ња. Ка ко је ети о ло ги ја ових обо ље ња углав-ном иму но ло шка, ла бо ра то риј ске иму но ло шке тех ни ке су ов де од нај ве ћег зна ча ја у по ста вља њу ди јаг но зе, ис кљу чи ва њу ди фе рен-ци јал но ди јаг но стич ки слич них ста ња, и пра ће њу ефи ка сно сти и аде кват но сти од бра не те ра пи је. Рад са мен то ром у ам бу лан ти и на оде ље њу омо гу ћа ва сти ца ње зна ња и ис ку ства о из бо ру по треб них ла бо ра то риј ских ана ли за као и њи хо во пра вил но ту ма че ње у скла-ду са кли нич ком сли ком па ци јен та ди ге стив ног трак та.

Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра:

– де тек ци ја и од ре ђи ва ње имун ских ком плек са у те ле сним теч но сти ма и тки ви ма

– де тек ци ја и од ре ђи ва ње кри о гло бу ли на – де тек ци ја и од ре ђи ва ње ре у ма то ид них фак то ра и дру гих

мар ке ра ре у ма то ид ног ар три ти са – ана ли за си но ви јал не теч но сти – де тек ци ја и од ре ђи ва ње по је ди них ком по нен ти и ак тив но-

сти ком пле мен та – де тек ци ја и од ре ђи ва ње ан ти ну кле ар них ан ти те ла и ан ти

DNK ан ти те ла при ме но, флу о ре сцент не ми кро ско пи је или ен зим-ских иму но те сто ва

14. ИН ФЕК ТИВ НЕ БО ЛЕ СТИ (1 ме сец)

Спе ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о па то ге не зи, ла бо ра то риј ској ди јаг но зи и те ра пи ји ин фек тив них обо ље ња. Спе-ци ја ли зант сти че спе ци ја ли стич ко зна ње о:

– ин фек ци ја ма ко је до во де до на стан ка се кун дар них иму но-де фи ци јен ци ја и то: ви ру сним ин фек ци ја ма (ин фек тив на мо но ну-кле о за, хе па ти тис А, B и C, CMV) и па ра зи тар ним ин фек ци ја ма (ток со пла змо за, лајш ма ни о за),

– по стин фек циј ским бо ле сти ма са ауто и мун ском ге не зом (хро нич ни ак тив ни хе па ти тис, пост вак ци нал ни ен це фа ло ми је ли тис,

– ин фек ци ја ма ко је не по сред но оште ћу ју имун ски си стем (AIDS)

– при ме ни иму но про фи лак се (ак тив на и па сив на)Спе ци ја ли зант се об у ча ва за из во ђе ње и ин тер пре та ци ју ре-

зул та та сле де ћих ла бо ра то риј ских про це ду ра: – до ка зи ва ње и од ре ђи ва ње ну кле ин ских ки се ли на и ан ти ге-

на ин фек тив них аге на са – до ка зи ва ње ан ти те ла на ин фек тив не аген се

38. Иму но ло ги ја три го ди не (36 ме се ци)

Циљ спе ци ја ли за ци јеЦиљ спе ци ја ли за ци је из иму но ло ги је је сти ца ње зна ња и ве-

шти на ко је ле ка ра-иму но ло га оспо со бља ва ју да у бли ској и кон ти-ну и ра ној са рад њи са кли ни ча ри ма ра зних спе ци јал но сти оба вља сле де ће ду жно сти:

– ла бо ра то риј ска ис пи ти ва ња за сле де ће бо ле сти и ста ња: иму но де фи ци јен ци је, ауто и мун ске бо ле сти, алер гиј ске бо ле сти, лим фо про ли фе ра тив не бо ле сти, тран сплан та ци ју и те ра пиј ску иму но мо ду ла ци ју;

– ева лу а ци ја и ви со ко струч на ин тер пре та ци ја ре зул та та иму-но ло шких ла бо ра то риј ских ис пи ти ва ња, ква ли фи ко ва но и ра ци о-нал но ко ри шће ње ме то да ис пи ти ва ња за од го ва ра ју ће бо ле сти као и обез бе ђи ва ње ква ли те та и стан дар ди за ци је ла бо ра то риј ских ис-пи ти ва ња;

– уса вр ша ва ње по сто је ћих и уво ђе ње но вих иму но ло шких ди јаг но стич ких и те ра пиј ских ме то да;

248 Број 10 30. јануар 2013.

у Кли ни ку и/или ам бу лант ним ин ди ко ва њем до дат них пре гле да, ра ди кон зи ли јар не ана ли зе ре зул та та. Оба вља ју кон трол не пре гле-де па ци је на та, те по ста вља ју ин ди ка ци је за не хи рур шки трет ман ва ску лар них бо ле сти, код бо ле сни ка ко ји ни су ин ди ко ва ни за хи-рур шко ле че ње: хи пер ба рич на ко мо ра, бањ ско-кли мат ски опо ра-вак, ре у ма то ло шки те сто ви и ле че ње си стем ских ва ску ло па ти ја, хе ма то ло шко ле че ње бо ле сти ко је су по сле ди це по ре ме ћа ја у ко а-гу ла ци о ном ста ту су, опо ра вак и ре ха би ли та ци ја опе ри са них бо ле-сни ка, фи зи кал ни трет ман ра ди пре вен ци је по гор ша ња хро нич них де ге не ра тив них бо ле сти ко је мо гу во ди ти у ва ску ло па ти је. Кан ди-да ти аси сти ра ју у хи рур шким про це ду ра ма код бо ле сни ка ко је су ин ди ко ва ли за ди јаг но сти ку, а код ко јих је ва ску лар ни кон зи ли јум ин ди ко вао хи рур шко ле че ње. По сто пе ра тив но пра ће ње бо ле сни-ка у ин тен зив ној не зи, во ђе ње бо ле сни ка и ор ди ни ра ње те ра пи је и по треб них пре тра га, кон сул та ци је са ва ску лар ним хи рур зи ма и ане сте зи о ло зи ма о то ку бо ле сти, пра ће ње и ме ди ка мен то зно ле-че ње бо ле сни ка на оде ље њу по лу ин тен зив не не ге, као и на ва ску-лар ном оде ље њу, при пре ма за от пуст, пи са ње от пу сних ли ста и от-пуст па ци је на та. Кон тро ле опе ри са них и нео пе ри са них бо ле сни ка у ва ску лар ној ам бу лан ти, ста ти стич ке ана ли зе учин ка хи рур шког и ме ди ка мен то зног ле че ња. Оце њи ва ње рад не спо соб но сти ан ги о-ло шких бо ле сни ка.

ПРАК ТИЧ НИ СТРУЧ НИ РАД

Кан ди да ти овла да ва ју тех ни ком ва ску лар ног пре гле да: анам-не за, кли нич ки пре глед, по ста вља ње ин ди ка ци ја за до дат ну ди јаг-но сти ку, ана ли за ко мор би ди тет них ста ња, ева лу а ци ја оп штег опе-ра би ли те та. Уче ству ју у ра ду ва ску лар ног кон зи ли ју ма, ре фе ри шу ста ње па ци јен та, уче ству ју у ле че њу (ме ди ка мен то зно, ПТА), кон-тро ли шу бо ле сни ка у по сто пе ра тив ном то ку.

Ле че па ци јен те ко ји ни су кан ди да ти за хи рур шко ле че ње: дис тал на бо лест, те шка ко мор би ди тет на ста ња, ди ја бет ска ан ги-о па ти ја по ти пу дис тал не бо ле сти, си стем ске бо ле сти ве зив ног тки ва са ан ги о пат ском пре зен та ци јом, оба вља ју кон сул та ци је са кон сул тан ти ма од го ва ра ју ће гра не ин тер не ме ди ци не. Ле че ди ја-бет ске ан ги о па ти је.

24. Ме ди цин ска па ра зи то ло ги ја и ми ко ло ги ја (12 ме се ци)

За да так ових сту ди ја је да пру жи те о риј ске и прак тич не аспек те из ме ди цин ске па ра зи то ло ги је и ми ко ло ги је, а ко ји се од-но се на сле де ће ин фек тив не аген се: про то зое, ме та зое (хел мин ти, ар тро по де) и гљи ви це. На овај на чин кан ди да ти се оспо со бља ва ју у обла сти ди јаг но сти ке и кон тро ле па ра зи то за и ми ко за чо ве ка, као и за са мо ста лан ис тра жи вач ки рад и еду ка ци ју у овим обла сти ма.

Про грам уже спе ци ја ли за ци је под ра зу ме ва са вла да ва ње ци-ље ва и ве шти на про гра ма И (па ра зи то ло ги ја) и про гра ма ИИ (ми-ко ло ги ја). Кан ди дат би ра је дан мо дул из обла сти па ра зи то ло ги је или ми ко ло ги је из ко јег ра ди струч ни рад.

I: Па ра зи то ло ги ја

А. Про грам

Ужа спе ци ја ли за ци ја по чи ње дво не дељ ним упо зна ва њем са пред ме том и основ ним гру па ма ин фек тив них аге на са ко ји при па-да ју па ра зи ти ма, на кон че га сле ди де се то не дељ ни ба зич ни про-грам у окви ру ко јег кан ди дат тре ба да са вла да ве шти не на бро ја не у па ра гра фу Б (ци ље ви и ве шти не). Ужа спе ци ја ли за ци ја се на ста-вља ода би ром не ког од по ну ђе них мо ду ла на бро ја них у па ра гра фу Ц (мо ду ли), где у окви ру иза бра ног мо ду ла кан ди дат тре ба да ура-ди струч ни рад.

Б. Ци ље ви и ве шти не

– по зна ва ње и раз у ме ва ње би о ло ги је, жи вот них ци клу са, па-то ге не зе и ди јаг но сти ке па ра зит ских ин фек ци ја чо ве ка и њи хо вог зна ча ја за здра вље љу ди, као и њи хо во су зби ја ње

– де таљ но по зна ва ње и раз у ме ва ње би о ло ги је век то ра и стра-те ги је за кон тро лу век то ра и пре ла зних до ма ћи на па ра зи та чо ве ка

– прак тич на ла бо ра то риј ска иден ти фи ка ци ја па ра зи та, ка ко њи хо вих сло бод них фор ми, та ко и ста ди ју ма ко ји су при сут ни у тки ви ма и дру гим ма те ри ја ли ма по ре клом од чо ве ка

– ор га ни за ци ја ра да ла бо ра то ри је за ди јаг но сти ку па ра зит-ских бо ле сти чо ве ка

– кла сич не, иму но ло шке и мо ле ку лар не ме то де у ди јаг но сти-ци па ра зи то за чо ве ка

– те ра пиј ски аспек ти па ра зи то за чо ве ка и оспо со бља ва ње за кон сул тат ски рад у до ме ну те ра пи је па ра зи то за чо ве ка

– еко ло ги ја и епи де ми о ло ги ја па ра зи та и бо ле сти ко је иза зи-ва ју у ци љу пра ће ња и су зби ја ња ових ин фек ци ја

– оспо со бља ва ње кан ди да та за ла бо ра то риј ско или те рен ско ис тра жи ва ње где би би ле при ме ње не од го ва ра ју ће ме то де у ис тра-жи ва њу па ра зит ских бо ле сти

– оспо со бља ва ње кан ди да та за при пре му и из ра ду струч ног ра да, укљу чу ју ћи кри тич ки пре глед ли те ра ту ре, од но сно ре ле-вант них на уч них пу бли ка ци ја

Ц. Мо ду ли

– Ме то де у ди јаг но стич кој/кли нич кој па ра зи то ло ги ји – Мо ле ку лар на би о ло ги ја па ра зи та и мо ле ку лар но-би о ло шке

ме то де – Па ра зит ске зо о но зе – Узроч ни ци црев них ин фек ци ја – Узроч ни ци па ра зит ских ин фек ци ја у труд но ћи – Троп ске па ра зи то зе – Од нос век тор-па ра зит и кон тро ла век то ра – Еко ло ги ја па ра зи та – Са ни тар на па ра зи то ло ги ја

II: Ми ко ло ги ја

А. Про грам

Овај део про гра ма уже спе ци ја ли за ци је по чи ње дво не дељ-ним упо зна ва њем са пред ме том и основ ним гру па ма ин фек тив-них аге на са ко ји при па да ју гљи ви ца ма (ква сни це, пле сни, би фа зне гљи ве), на кон че га сле ди де се то не дељ ни ба зич ни про грам у окви-ру ко јег кан ди дат тре ба да са вла да ве шти не на бро ја не у па ра гра фу Б (ци ље ви и ве шти не). Про грам се на ста вља ода би ром не ког од по ну ђе них мо ду ла на бро ја них у па ра гра фу Ц (мо ду ли), где у окви-ру иза бра ног мо ду ла кан ди дат тре ба да ура ди струч ни рад.

Б. Ци ље ви и ве шти не

– де таљ но по зна ва ње и раз у ме ва ње мор фо ло ги је и так со но-ми је па то ге них и услов но-па то ге них гљи ва, па то ге не зе и ди јаг но-сти ке гљи вич них ин фек ци ја чо ве ка (ми ко за) и њи хо вог зна ча ја за здра вље љу ди, као и њи хо во су зби ја ње

– прак тич на ла бо ра то риј ска иден ти фи ка ци ја гљи ви ца, узроч-ни ка су пер фи ци јал них, ку та них, суб ку та них, си стем ских и ин ва-зив них ми ко за

– фак то ри ви ру лен ци је гљи ва и иму но ло шки аспек ти гљи-вич них ин фек ци ја

– ор га ни за ци ја ра да ла бо ра то ри је за ди јаг но сти ку гљи вич них бо ле сти чо ве ка

– кла сич не, иму но ло шке и мо ле ку лар не ме то де у ди јаг но сти-ци гљи вич них обо ље ња љу ди

– те ра пиј ски аспек ти ми ко за чо ве ка и оспо со бља ва ње за кон-сул тат ски рад у до ме ну те ра пи је ми ко за

– еко ло ги ја и епи де ми о ло ги ја гљи ва и бо ле сти ко је иза зи ва ју у ци љу су зби ја ња ових ин фек ци ја

– оспо со бља ва ње кан ди да та за ла бо ра то риј ско или те рен ско ис тра жи ва ње где би би ле при ме ње не од го ва ра ју ће ме то де у ис тра-жи ва њу гљи вич них бо ле сти

– оспо со бља ва ње кан ди да та за при пре му и из ра ду струч ног ра да, укљу чу ју ћи кри тич ки пре глед ли те ра ту ре, од но сно ре ле-вант них на уч них пу бли ка ци ја

Ц. Мо ду ли

– Ме то де у ди јаг но стич кој/кли нич кој ми ко ло ги ји – Мо ле ку лар на би о ло ги ја гљи ва и мо ле ку лар но-би о ло шке

ме то де – Пле сни иза зи ва чи си стем ских и ин ва зив них ми ко за – Ква сни це иза зи ва чи си стем ских и ин ва зив них ми ко за

30. јануар 2013. Број 10 249 – Иза зи ва чи по вр шних и ку та них ми ко за – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти гљи ва на ан ти ми ко ти ке – Еко ло ги ја гљи ва – Са ни тар на ми ко ло ги ја

Про ве ра зна ња

1. Прак тич на про ве ра зна ња: (I) пре глед 12 узо ра ка код сум-ње на па ра зит ску ин фек ци ју, иден ти фи ка ци ја и ко мен тар у пи са-ној фор ми од но сно фор ми есе ја, (II) пре глед 12 узо ра ка код сум-ње на гљи вич ну ин фек ци ју, иден ти фи ка ци ја и ко мен тар у пи са ној фор ми, од но сно фор ми есе ја.

2. При каз струч ног ра да из иза бра ног мо ду ла.

25. Ви ру со ло ги ја (12 ме се ци)

Циљ уже спе ци ја ли за ци је из ви ру со ло ги је је фор ми ра ње ви ру со ло га ко ји је оспо со бљен да се ба ви тра ди ци о нал ном и мо-ле ку лар ном ди јаг но сти ком ви ру сних обо ље ња у окви ру ру тин ског ра да и да спро во ди ме ре пре вен ци је ви ру сних обо ље ња.

Ужа спе ци ја ли за ци ја под ра зу ме ва ор га ни зо ва ње те о риј ске еду ка ци је и прак тич не обу ке ле ка ра на спе ци ја ли за ци ји, ко ји по за вр ше ној обу ци и по ло же ном ис пи ту сти чу зва ње ле ка ра уже спе-ци ја ли за ци је из ви ру со ло ги је.

Ужа спе ци ја ли за ци ја из ви ру со ло ги је ре а ли зу је се на ме ди-цин ским фа кул те ти ма, на Ин сти ту ту за ми кро би о ло ги ју и иму но-ло ги ју. Јед ним де лом, прак тич на обу ка ће се од ви ја ти на Ин сти ту-ту за ин фек тив не и троп ске бо ле сти и Ин сти ту ту за ви ру со ло ги ју и иму но ло ги ју „Тор лак”.

Ужа спе ци ја ли за ци ја се за сни ва на ака дем ским прин ци пи ма и фор ми ра њу про фи ла ви ру со ло га, као те ко ви не са вре ме них трен-до ва у ме ди ци ни. Спе ци фич ност ви ру са као ин фек тив них аге на са, усло ви ла је раз вој ви ру со ло ги је као по себ не на у ке и стру ке, бит-но раз ли чи та од кла сич не ми кро би о ло ги је. Тех ни ке изо ло ва ња и иден ти фи ка ци је ви ру са у кли нич ким узор ци ма, зах те ва по зна ва ње по себ них, спе ци фич них ви ру со ло шких ме то да, као и по зна ва ње тех ни ка мо ле ку лар не би о ло ги је, не са мо у сми слу њи хо вог из во ђе-ња, не го и ин тер пре та ци је до би је них ре зул та та.

ТЕ О РИЈ СКА НА СТА ВА

1. Мор фо ло ги ја и струк ту ра ви ру са. Ико за е дар на и спи рал на си ме три ја ви ру сног ну кле о кап си да. Ка рак те ри сти ке ви ру сног ге-но ма, зна чај ре гу ла тор них и струк тур них ви ру сних ге на. Ин фек-тив ност ви ру сног ге но ма. 5

2. Жи вот ни ци клус ви ру са. Стра те ги ја ви ру сне ре пли ка ци је. По де ла ви ру са у кла се по Бал ти мо ру, пре ма на чи ну тран скрип ци је.

3. Ге не ти ка ви ру са.Ге не тич ка ста бил ност ви ру са. Раз ли ке из ме ђу ди вљег ви ру са и му тан та. Ге не тич ке ин тер ак ци је ви ру са. Мо ле ку лар на епи де ми о ло ги ја ви ру са

4. Па то ге ност и ви ру лен ци ја ви ру са. Зна чај мо ле кул ска ми-ми кри ја ви ру са Ти по ви ви ру сних ин фек ци ја, акут не и пер зи-стент не ин фек ци је. Ла тент не ви ру сне ин фек ци је. Ме ха ни зми ус-по ста вља ња ла тен ци је и ре ак ти ва ци ја ви ру са. Хро нич не ви ру сне ин фек ци је. Ме шо ви те ин фек ци је.

5. Он ко ге ни ви ру си, он ко ге ни по тен ци јал ви ру са. Ме ха ни зми он ко ге не зе ин ду ко ва не ви ру сном ин фек ци јом

6. Ин тер фе рен ци ја ви ру са, Ан ти ви ру сни ефе кат ин тер фе ро-на. Зна чај ин тер фе ро на у па то ге не зи ви ру сних ин фек ци ја

7. Иму ност у ви ру сним ин фек ци ја ма. Зна чај уро ђе не и сте че-не иму но сти за ис ход и ток ви ру сне ин фек ци ја. Иму но па то ло ги ја у ви ру сним ин фек ци ја ма. Ин фек ци је иму но ком пе тент них и иму-но ком про ми то ва них па ци је на та

8. Ви ру сне вак ци не, ти по ви вак ци на. Но ва ге не ра ци ја ви ру-сних вак ци на. Про фи лак тич ке и те ра пиј ске вак ци не.

9. Ан ти ви ру сна те ра пи ја и раз вој ре зи стен ци је ви ру са на ле-ко ве.

10. Спе ци фич ност ви ру со ло шке ди јаг но сти ке (кон вен ци-о нал на и мо ле ку лар на ди јаг но сти ка). Се ро ло шка ди јаг но сти ка. Тех ни ке за кван ти та ци ју ви ру са in vi tro и in vi vo

11 Ort homyxo vi ri dae (v. in flu en cae). Ан ти ген ска ва ри ја бил-ност ви ру са. Цир ку ла ци ја в. Ин флу ен це у при ро ди и на ста нак епи-де миј ских и пан де миј ских ти по ва ви ру са.

12. Pa ramyxo vi ri dae, иза зи ва чи си стем ских и ре спи ра тор них ин фек ци ја. Но ве и пре те ће ин фек ци је. Про бле ми ди јаг но сти ке

13. Pi cor na vi ri dae. По ли о ви рус. Про грам ера ди ка ци је по ли о-ми је ли ти са. Зна чај кок са ки ви ру сних и ец хо ви ру сних ин фек ци ја и ди јаг но стич ки про бле ми

14. Re tro vi ri dae. е. ХИВ – жи вот ни ци клус ви ру са и иму но па-то ге не за ХИВ ин фек ци је. Са вре ме на ди јаг но сти ка и те ра пи ја. Он-ко ге ни ре тро ви ру си (ХТЛВ-1 и 2).

15. Ви ру си иза зи ва чи га стро ин те сти нал них обо ље ња (Re-o vi ri dae, Аstroviridae, Ca li ci vi ri dae). Па то ге не за, кли нич ко ис по-ља ва ње, ла бо ра то риј ска ди јаг но сти ка и те ра пи ја. Co ro na vi ri dae и Тogaviridae (ви рус ру бе ле)

16. Ade no vi ri dae. Па то ге не за бо ле сти и ла бо ра то риј ска ди јаг-но сти ка. Аде но ви ру сне ин фек ци је иму но ком про ми то ва них осо ба.

17. Пар во ви ри дае, ауто ном ни и де фект ни пар во ви ру си. Ди-јаг но сти ка обо ље ња. Зна чај пар во ви ру сних ин фек ци ја у пе ди ја-три ји, ги не ко ло ги ји и хе ма то ло ги ји.

18. Po li o ma vi ri dae. JC и BK ви рус, зна чај акут них и пер зи-стент них ин фек ци ја

19. Pa pi lo ma vi ri dae. ХПВ. Ин фек ци је оро фа риг не ал не ре ги је и уро ге ни тал ног трак та. Он ко ге ни по тен ци јал ви ру са.ХПВ вак ци не.

20. Pox vi ri dae. Спе ци фич ност и раз ли чи тост поxвируса. Ера-ди ка ци ја ва ри о ле. Поxвируси као иза зи ва чи ви ру сних зо о но за. Би-о те ро ри зам и поxвируси

21. Her pe svi ri dae. HHV-1 до HHV-8.. Ла тент не ин фек ци је и ре ак ти ва ци је. Зна чај хер пес ви ру сних ин фек ци ја код иму но ком-пе тент них и иму но ком про ми то ва них па ци је на та. Ди јаг но сти ка и пра ће ње хер пес ви ру сних ин фек ци ја. Из бор те сто ва за ди јаг но-сти ку.

22. Ар бо ви ру си (Тogaviridae, Fla vi vi ri dae, Bynyavi ri dae) и ин-фек ци је. Ви ру сне зо о но зе. Rhab do vi ri dae, ви рус бе сни ла. Аре на-, Бунyа – и Фи ло ви ру си.

23. Ви ру сни хе па ти ти си (HАV, HBV, HCV, HDV, и дру ги). Ети о ло ги ја и па то ге не за ин фек ци је. Ди јаг но сти ка хе па ти ти са – ди-фе рен ци јал но ди јаг но стич ки и прог но стич ки те сто ви. Пра ће ње ефи ка сно сти те ра пи је мо ле ку лар ним ме то да ма. Пре вен ци ја ви ру-сних хе па ти ти са.

ВИ РУ СО ЛО ГИ ЈА – Прак тич на на ста ва

Спе ци ја ли зант на ужој спе ци ја ли за ци ји са вла да ва сле де ће ве шти не:

– Изо ло ва ње ви ру са у кул ту ри ће ли ја – из во ди (5) – Иден ти фи ка ци ја ви ру са на кон изо ло ва ња у кул ту ри ће ли-

ја – из во ди (5) – Тех ни ке ис пи ти ва ња ре зи стен ци је ви ру са на ан ти ви ру сне

ле ко ве у кул ту ри ће ли ја – упо зна је се – Тех ни ке ти тра ци је ви ру са у си сте ми ма жи вих ће ли ја – из-

во ди (5) – До ка зи ва ње ви ру сних ан ти ге на – из во ди (5) – При ме на се ро ло шких ме то да у ди јаг но сти ци ви ру сних ин-

фек ци ја: – иму но ен зим ски те сто ви (ЕЛИ СА) – из во ди и ту ма чи (10) – те сто ви од ре ђи ва ња ави ди те та – из во ди и ту ма чи (5) – ме то да иму но флу о ре сцен ци је – из во ди и ту ма чи (5) – иму но блот тех ни ке – из во ди и ту ма чи (5) – При ме на мо ле ку лар них тех ни ка у ви ру со ло шкој ди јаг но-

сти ци: – Екс трак ци ја ДНК – из во ди (10) – Екс трак ци ја РНК – из во ди (5) – PCR – из во ди (10) – Ne sted PCR – из во ди (5) – RT-PCR – из во ди (5) – Тех ни ке ви зу е ли за ци је PCR про ду ка та – из во ди (20) – „Real ti me” PCR за кван ти та ци ју ви ру сног ге но ма – из во ди (5) – Тех ни ке ге но ти пи за ци је ви ру сног ге но ма – из во ди (5) – Ко ри шће ње и пре тра жи ва ње on-li ne ген ских ба за по да та-

ка – из во ди (5) – Фи ло ге нет ска ана ли за ви ру сних ге но ма – упо зна је се – Тех ни ке ис пи ти ва ња ге нет ске осно ве ре зи стен ци је на ан ти-

ви ру сне ле ко ве – упо зна је се – Оста ле тех ни ке мо ле ку лар не би о ло ги је – при ме на у ви ру-

со ло шкој ди јаг но сти ци (тех ни ка хва та ња хи бри да, тех ни ка раз гра-на те ДНК, НАС БА, ......) – упо зна је се

250 Број 10 30. јануар 2013.

26. Бак те ри о ло ги ја (12 ме се ци)

ОСНО ВЕ УЖЕ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ

Ужа спе ци ја ли за ци ја из Бак те ри о ло ги је пред ста вља на ста вак спе ци ја ли стич ких сту ди ја из Ми кро би о ло ги је са па ра зи то ло ги јом То је обра зов ни про цес то ком ко јег ле кар спе ци ја ли ста сти че про-ши ре но те о риј ско, прак тич но и кли нич ко зна ње из бак те ри о ло ги-је. По што бак те ри о ло ги ја, као ком плек сна и хе те ро ге на ме ди цин-ска ди сци пли на, про жи ма ско ро све обла сти ме ди ци не, сти ца ње це ло ви тог по зна ва ња зах те ва по себ ну и си сте мат ску еду ка ци ју ко ја се не мо же по сти ћи до пун ском еду ка ци јом у окви ру дру гих спе ци јал но сти.

ЦИЉ УЖЕ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ

Циљ уже спе ци ја ли за ци је из бак те ри о ло ги је је сти ца ње зна-ња и ве шти на ко је спе ци ја ли сту из бак те ри о ло ги је оспо со бља ва ју да у бли ској и кон ти ну и ра ној са рад њи са кли ни ча ри ма раз ли чи тих спе ци јал но сти, оба вља сле де ће ак тив но сти:

– ла бо ра то риј ска ис пи ти ва ња ве за на за от кри ва ње бак те риј-ских узроч ни ка ин фек ци ја, ње го ву иден ти фи ка ци ју и ка рак те ри-за ци ју, а због пра во вре ме ног по ста вља ња ди јаг но зе и от по чи ња ња аде кват ног ле че ња

– ева лу а ци ја и струч на ин тер пре та ци ја ре зул та та бак те ри о-ло шких ла бо ра то риј ских ис пи ти ва ња

– ква ли фи ко ва но и ра ци о нал но ко ри шће ње ме то да за ди јаг-но сти ко ва ње бак те риј ских ин фек ци ја, као и обез бе ђи ва ње ква ли-те та и стан дар ди за ци је ра да у бак те ри о ло шким ла бо ра то ри ја ма

– уса вр ша ва ње по сто је ћих и уво ђе ње но вих ди јаг но стич ких ме то да за от кри ва ње бак те риј ских ин фек ци ја и пра ће ње то ка бо-ле сти

– са рад ња са ле ка ри ма раз ли чи тих спе ци јал но сти у ди јаг но-сти ко ва њу бак те риј ских ин фек ци ја, као и у спро во ђе њу те ра пи је и пре вен ци је истих

ПРО ГРАМ УЖЕ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ

Про грам уже спе ци ја ли за ци је из Бак те ри о ло ги је об у хва та: – те о риј ски део уже спе ци ја ли за ци је – прак тич ни део уже спе ци ја ли за ци је

Те о риј ски део (2 се ме стра)

Те о риј ска на ста ва се оба вља то ком јед ног ме се ца уже спе ци-ја ли за ци је по пред ви ђе ном про гра му.

Прак тич ни део (11 ме се ци)

Прак тич ни део уже спе ци ја ли за ци је за по чи ње на кон од слу-ша ног те о риј ског де ла.

У овој фа зи уже спе ци ја ли за ци је, спе ци ја ли зант усва ја зна-ња о на чи ну ор га ни за ци је бак те ри о ло шке ла бо ра то ри је и прав ним ре гу ла ти ва ма ре ле вант ним за рад ла бо ра то ри је. Та ко ђе из во ди ме то де сте ри ли за ци је и дез ин фек ци је, над зор над ква ли те том и сте рил но шћу под ло га, рас тво ра и дру гих суп стан ци. Из во ди ми-кро скоп ске тех ни ке и раз ли чи те ме то де бо је ња пре па ра та, ме то де кул ти ви са ња бак те ри ја, би о хе миј ске и се ро ло шке иден ти фи ка ци-је, од ре ђи ва ња осе тљи во сти бак те ри ја на раз ли чи те ан ти би о ти ке и хе ми о те ра пе у ти ке, као и бр зе ме то де за до ка зи ва ње ан ти ге на бак те ри ја. Из во ди са вре ме не ме то де хи бри ди за ци је ну кле ин ских ки се ли на и ре ак ци је умно жа ва ње ну кле ин ских ки се ли на ко је се ко ри сте у ди јаг но сти ци раз ли чи тих бак те риј ских ин фек ци ја.

Овла да ва по ступ ци ма за от кри ва ње, пра ће ње и спре ча ва ње ши ре ња ин тра хо спи тал них ин фек ци ја, ме то да ма за од ре ђи ва ње осе тљи во сти изо ло ва них ми кро ор га ни за ма на ан ти би о ти ке и/ или хе ми о те ра пе у ти ке ин ви тро и пра ти ре зул та те ле че ња бо ле сни ка. Из во ди по ступ ке за од ре ђи ва ње епи де ми о ло шких мар ке ра.

Спе ци ја ли зант уже спе ци ја ли за ци је из во ди сле де ће ве шти не: – Кон тро ла про це са сте ри ли за ци је – Над зор над ква ли те том и сте рил но шћу под ло га – Иму но флу о ре сцент не тех ни ке у бак те ри о ло ги ји – Ми кро ско пи ра ње и ин тер пре та ци ја ди рект них ми кро скоп-

ских пре па ра та раз ли чи тих кли нич ких узо ра ка

– Бр зе ме то де за до ка зи ва ње бак те риј ских ан ти ге на у кли-нич ким узор ци ма

– Бак те ри о ло шки пре глед бри се ва гу ше, но са, ока, уха, усне ду пље

– Бак те ри о ло шки пре глед спу ту ма, се кре та и аспи ра та тра хе-је и брон ха

– Бак те ри о ло шки пре глед пунк та та, екс у да та, гно ја и бри се ва ра на

– Бак те ри о ло шки пре глед ли кво ра – Бак те ри о ло шки пре глед се кре та уре тре, ва ги не и цер вик са – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ана е роб ним бак те ри ја ма – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ми ко бак те ри ја ма – Хе мо кул ту ра – Ури но кул ту ра – Ко про кул ту ра – При ме на се ро ло шких тех ни ка у бак те ри о ло ги ји – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них спи рал ним бак те ри ја ма – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них стрикт но ин тра це лу лар-

ним бак те ри ја ма – Ди јаг но сти ка ин фек ци ја иза зва них ми ко пла зма ма – Кул ти ви са ње бак те ри ја у ауто ма ти зо ва ним си сте ми ма – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти бак те ри ја на ан ти би о ти ке и хе-

ми о те ра пе у ти ке ин ви тро – Ис пи ти ва ње осе тљи во сти ми ко бак те ри ја на ту бер ку ло ста-

ти ке ин ви тро – До ка зи ва ње ток си на бак те ри ја ин ви тро – Мо ле ку лар не тех ни ке ко је се ко ри сте у ди јаг но сти ци бак те-

риј ских ин фек ци ја

27. Ди је то те ра пи ја (12 ме се ци)

Прак тич ни рад се оба вља у: – Са ве то ва ли шту за ди је те ти ку Ин сти ту та за хи ги је ну, Ме ди-

цин ског фа кул те та – Ин сти ту ту за ен до кри но ло ги ју и ди ја бе тес, Ме ди цин ског

фа кул те та – Ин сти ту ту за га стро ен те ро ло ги ју, Ме ди цин ског фа кул те та – Кли ни ка за пе ди ја три ју, Ме ди цин ског фа кул те та – Цен тар за ис пи ти ва ње на мир ни ца

Про­грам­на­ста­ве­I­се­ме­стра

– Осно ви хи ги је не ис хра не – Увод у ис хра ну – Фи зи о ло ги ја ис хра не – Осно ви иму но ло ги је и фар ма ко ло ги је – Осно ви ис хра не по је ди них ка те го ри ја здра вих љу ди – Ме то до ло ги ја ис пи ти ва ња ис хра не и ухра ње но сти љу ди – Здрав стве на без бед ност хра не – На мир ни це и тех но ло ги ја хра не – Со ци јал ни аспек ти ис хра неДру ги се ме стар об у хва та 80 ча со ва те о ри је и 100 ча со ва

прак тич ног ра да. Пред ви ђе не су и ин ди ви ду ал не кон сул та ци је са сва ким кан-

ди да том у тра ја њу од 50 ча со ва

Про­грам­на­ста­ве­II­се­ме­стра

1. Ди је то про фи лак са2. Ди је то те ра пи ја

Оба­ве­зе­и­ве­шти­не

– Иден ти фи ка ци ја здрав стве них про бле ма ко ји су ве за ни са ис хра ном би ло на ин ди ви ду ал ном ни воу или у за јед ни ци

– Из во ђе ње ан тро по ме триј ских и ди је тет ских ис пи ти ва ња и про це на ста ња ухра ње но сти по пу ла ци о них гру па и по је ди на ца

– При ме на ме то да за про це ну те ле сног са ста ва са ана ли зом ре-ле вант них би о хе миј ских, функ ци о нал них и кли нич ких ис пи ти ва ња

– Од ре ђи ва ње ну три тив них по тре ба за по пу ла ци о не гру пе или по је дин це у скла ду са пре по ру ка ма за пра вил ну ис хра ну

– Пру жа ње са ве та за ис хра ни у па то ло шким ста њи ма и пла-ни ра ње и пра ће ње ефе ка та свих нај ва жни јих те ра пе ут ских ди је та