ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА У...

ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ

УЧЕНИКА

У ШКОЛАМА

нацрт приручника за наставнике

- за интерну употребу -

Скопље, октобар 2012

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Приручник је направљен од стране

Центра за људска права и разрешења конфликта

Пројекaт за међуетничку интеграцију у образовању

Демократско учешће ученика у школама

Пројекат УСАИД-a за међуетничку интеграцију у образовању 1

Овај приручник је део Пројекта за међуетничку интеграцију у образовању,

финансиран од стране америчког народа преко Агенције САД за међународни

развој (УСАИД).

Овој приручник је омогућен са великодушном подршком америчког народа преко

Агенције САД за међународни развој (УСАИД). Ставови аутора исказани у овом

приручнику не изражавају ставове УСАИД-а или Владе Сједињених Америчких

Држава..



Садржај:

Коме је намењен приручник и како треба да се користи? 2

Шта је демократско учешће ученика? 3

Каква треба да буде школа? 5

Каква је веза одраслих са демократским учешћем ученика?

6

У чему ученици могу активно да учествују? 7

Како да се омогући демократско учешће ученика? 7

- Информисање 8

- Формирање и исказивање мишљења 9

- Учествовање у одлучивању 11

- Предузимање акција 13

Зашто је потребно да се формирају ученичка тела? 15

Како се гради Школска заједница? 18

На које се препреке наилази и како се оне прелазе? 28

Како може демократско учешће ученика да се користи за

промовисање међуетничке интеграције у образовању?

29

Приручник су припремили

Рената Дедова и Виолета Петроска-Бешка



КОМЕ ЈЕ НАМЕЊЕН ПРИРУЧНИК

И КАКО ТРЕБА ДА СЕ КОРИСТИ?

Приручник је намењен свим разредним/одељенским руководиоцима у основним и средњим школама, као и стручним службама, од којих се очекује да буду носећи координатори подрживачи демократске партиципације ученика у школама. Почетни делови приручника, у којима се дефинише значење демократског учешћа ученика и објашњава се потреба за његово промовисање у школском контексту, корисни су за све наставнике, без разлике да ли држе наставу у средњим или у основним школама (у разредној или у предметној настави). Приручник има посебан део, који објашњава потребу и начин формирања ученичких тела на нивоу разреда (одељенских/разредних заједница и њихових тела), што је директно усмерено ка одељенским/разредним руководиоцима, и део који се односи на формирање и функционисање ученичких тела на нивоу школе (Школска заједница и њена тела), који је намењен стручним службама и наставницима којима је додељена улога координатора ученичке партиципације.

У приручнику, поред наведеног у доњој табели, смештена су и посебна упутства дата на издвојеним страницама, које су припремљене за директно копирање, да би биле доступне ученицима. Оне ученицима треба да служе као смер за обезбеђење механизма за њихово демократско учешће. Да би се олакшала њихова претрага, у табели која следи, наведен је број странице на којима иста могу да се нађу, а нису стављена у прилог, да би наставницима било лакше да их прате у прикладном контексту.

Формулар за писмено обраћање 10

Анкетирање ученика 12

Акциони план 14

Одељенска/Разредна заједница: тела, комуникација, избор 16-17

За кога да гласаш на изборима за чланове Председништва ШЗ?

21

Хоћеш да се кандидујеш за члана Председништва ШЗ? 22

Програм за кандидате за чланство у Председништво ШЗ 23

Школска заједница (ШЗ): тела, комуникација, избор 25-26



ШТА ЈЕ ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА?

У овом контексту, термини учешће и партиципацијa се користе као синоними да би означили учешће ученика у доношењу одлука у школама у односу на питања која су у њиховом непосредном интересу. Учешће је демократско када у процесу одлучивања ученици могу слободно да изразе своје мишљење и када се донесене одлуке базирају на мишљењу већине која чини више од половине ученика на које се односи одлука или на више од половине њихових избраних представника.

Ученичка партиципација има посебно друштвено значење ако се узме у обзир да је најбоље средство преко којег ученици могу да уче како се учествује демократски у животу у школи и заједници. Поред члана 12 Конвенције за дечија права, деца имају право да слободно изразе своје мишљење на коjе треба да се обрати довољно пажње у сагласности са њиховом зрелошћу. Осим тога, не само што им дају за право, већ и обавезују школе да ученике уче демократском руковођењу и владању на тај начин што ће обезбедити организоване форме активног укључивања ученика у демократске процедуре. Притом је много важно да се такве форме не сведу на симулацију права и одговорности који примарно треба да се стекну, већ да ученицима пружи право искуство прикладно повезано са њиховим утицајем при донoшењу одлука на питања која су у интересу њиховог живота у школи и ван ње.

Принцип активног учешћа ученика у животу школе

Школа ће омогућити активно учешће ученика у одвијању свих активности у школи које се односе на њега. Ово подразумева: а) обезбеђење атмосфере и услова који ће да подстакну ученике да формирају

сопствено мишљење и да га слободно искажу, и б) изграђивање механизама и процедура које ће ученицима омогућити да утичу

на одлуке и дешавања у школи.

Овај принцип садржи и право сваког детета да тражи, прима и даје информације, да учествује у процесима одлучивања и да се дружи са другом децом због прикладног формулисања и манифестовања својих потреба и интереса.

Од Концепције за деветогодишње основно васпитање и образовање (феб. 2007 год., стр. 71-72)



Гласање или надгласавање

Одлука донесена већином гласова не сматра се демократском у правом смислу уколико дозвољава/омогућава неправедан третман онима који не заступају исто мишљење. У школи која настоји да негује демократску атмосферу, одлуке које доноси већина ученика морају да узму у обзир права мање бројних ученика који су различити по својој етничкој, религијској и/или полној припадности, или једноставно само по томе што имају другачија мишљења. У правим демократским срединама, права мање заступљених група ученика не смеју да зависе од добре воље већинске групе и не смеју да буду одузета због гласова већине.

У двојезичним/тројезичним школама са небалансираним бројем ученика са различито заступљеним наставним језицима и/или етничким заједницама, интереси мање присутне етничке/језичке групе би веома лако могли бити угрожени уколико се примени правило већинског гласања. Да би се то избегло, ученичка тела која доносе одлуку или учествују у доношењу одлукa се формирају тако да буду језички/ половно избалансирани – са подједнаким бројем представника свих различитих група ученика са значајном бројном заступљеношћу у школи.



КАКВА ТРЕБА ДА БУДЕ ШКОЛА?

Школа је много важан фактор који систематски, организовано и дуги низ година припрема ученике за реалност која их очекује ван ње. У зависности од тога какве будуће грађане хоће да створи, сама школа треба да буде таква. Уколико школа има за циљ да изгради грађане који ће демократски и активно учествовати у животу у заједници, онда још у својој средини треба да створи услове за њихову постепену изградњу. Притом треба да се узме у обзир да се такви услови не граде само преко вербалног казивања „како треба“, већ много више преко подстицања на конкретну демократску партиципацију и деловање свих обухваћених страна у свим сегментима функционисања школе.

Потреба за активним укључивањем ученика у школски живот у све ствари које их обухватају произилази од Конвенције за дечија права, у којој се наглашава да детињство није само тренинг за период када ћемо бити одрасли, већ да је то посебан период живота сваког човека у ком деца требају да буду третирана као индивидуе са својим правима, као равноправна са одраслима и као активни учесници у дешавањима у школи и заједници која требају да се развијају у способне и одговорне грађане који поштују права других.

Отварање школе за демократско учешће ученика не треба да се доживљава као опасност по дестабилизацију, или као обећање за нарушавање успостављених релација између деце и одраслих, већ као изазов за то како да наставници помогну ученицима да стекну одговарајућа знања, ставове и вештине помоћу којих ће се ученици оспособити за суочење и конструктивно бављење изазовима у школи и у широј заједници.

Школа која гради ученике припремљене за демократске акције, између осталог и:

подстиче постојану сарадњу између свих чинилаца у њему, и одраслих и деце;

промовише једнакост, и када се ради о правима, и када се ради о одговорностима;

развија осећај одговорности за поштовање школских норми и вредности, као и за решавање проблема у школи који су део свакодневног живота (на пример: присуство различитих форми насиља, безбедносних питања, дисциплина за време часа и за време одмора, решавање проблема о пушењу, конзумирању алкохола и других психоактивних супстанци, итд.);

подстиче заједничко учешће ученика у разним процесима што повлачи развијање њихове компетенције за тимски рад, међусобну сарадњу, заступање заједничких интереса и доношење заједничких одлука;

развија социјалне вештине и подстиче критичко мишљење код ученика;

развија осетљивост за потребе, и сопствене и туђе, и

гради поштовање и прихватање различитости.

Ученици укључени у школски живот се осећају као важан део њега, осећају да се он брине за њих и они му то узвраћају својим активним учествовањем, што даље води ка постојаном развијању школе. У крајњој линији, атмосфера која се гради у оваквим условима доноси побољшање интерперсоналних односа између деце и одраслих.



КАКВА ЈЕ ВЕЗА ОДРАСЛИХ СА

ДЕМОКРАТСКИМ УЧЕШЋЕМ УЧЕНИКА?

Није могуће да се стварају ученици припремљени да демократски делују ако су притом у школи остављени сами себи. Ученици на том путу имају потребу за постојану помоћ и сарадњу са одраслима у школи који треба да их воде кроз фазе развоја њихове компетенције за демократску акцију. Зато је много важно да се прво између њих успоставе партнерски односи проткани узајамним поверењем и осећајем да су заједно на том развојном путу. Одрасли требају да подстичу заједничке демократске активности код свих учесника у школском животу (између ученика, између ученика и одраслих, између самих одраслих који служе као модел), који ће преко постојаног дијалога усагласити своја виђења, који ће редефинисати своје позиције, своје улоге и приступ нечему, тражити заједничка решења. Ово није стално лако – на том путу се препречи низ баријера које траже да се прихвати изазов за њихово решавање и да се верује у своје потенцијале, чак и када решења или позитивни исходи нису на видику.

И Конвенција за дечија права каже да деца треба, између других права, да остваре и своја партиципативна права, односно право да узму учешће у свим стварима које се односе на њихов живот. То ни у ком случају не подразумева њихову самосталност у целости у одлучивању или аутоматско прихватање њиховог мишљења, нити пак даје деци контролу над свим решењима или право да занемаре одговорност одраслих према њима.

Од посвећености за стварање ученика припремљених за демократско деловање, немају корист само деца, већ имају и одрасли у школи, који добијају:

искуство како да сарађују са ученицима и да им помажу да развијају особине које су потребне за њихово самостално демократско деловање;

сазнања за потребе ученика, која треба да се узму у обзир када се доносе решења чије последице трпе сама деца, су са циљем да се заштити интерес деце и да се избегну погрешна решења која нису сагласна њиховим потребама;

сазнања за различите алтернативе у решавању проблема – ученици веома често нуде другачије виђење неких ствари којих одрасли уопште нису ни свесни, иако то може бити кључно за побољшање или решавање проблема;

увид у перспективе ученика – како неке ствари стварно функционишу у школи, или колико су оне стварно добре (на пример: како функционише поштовање одређених правила или колико су добри одређени садржаји у неком уџбенику) може стварно да се сазна само ако постоји партнерски однос између одраслих и деце;

толерисање разлика, односно спремност да се прихвати низ различитости на које може да се наиђе при сарадњи са ученицима, и то како између њих самих, тако и у њиховој релацији са одраслима;

сазнања како да поделе моћ са ученицима, за које области и када то да се догоди, што зависи од узраста, интереса и способности самих ученика – подела моћи је ограничена али мора да буде стварна да се не изгуби поверење ученика да њихово учешће у одлучивању и преузимању акција није смањено или искоришћено за сасвим друге циљеве од оних који њима значе, и

боље релације са ученицима – иако може да се јави страх да партнерска релација са ученицима може да умањи поштовање према одраслима, пракса показује да они наставници који поштују ученике успостављајући односе



једнакости међу њима, су заправо више поштовани од стране ученика, него њихове колеге које не улазе у овакве релације са ученицима.

У ЧЕМУ УЧЕНИЦИ МОГУ АКТИВНО ДА УЧЕСТВУЈУ?

Ученици требају да буду укључени на различите начине и на различитим нивоима одлучивања за све ствари које их обухватају у школи, а реално мало је ствари које нису такве у њој. Ученици могу да партиципирају у скоро свим доменима школског живота, који су повезани са:

наставом (на пример: како да се побољша успех и оцењивање, како да се побољша квалитет наставе или неки услови рада, какав да буде распоред часова);

ваннаставним активностима (на пример: где да се иде на екскурзију, како да се обележи нека манифестација, како да се организује заједничка забава, које секције да се организују у школи, како да се расподеле средства за ваннаставне активности);

односима између ученика (на пример: како да се побољшају односи у одељењу/разреду, како да се реши неки конфликт);

односима са одраслима (на пример: како да се реше проблеми у релацијама са неким наставницима и ученицима), и

физичким условима у школи (на пример: како да се уреди школа, како да се побољша хигијена у тоалетима, како да се обезбеди брига за школски разглас, како да се обезбеде нове књиге у библиотеци).

КАКО ДА СЕ ОМОГУЋИ

ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА?

Ученици могу да учествују на индивидуалном нивоу, када наступају као појединци, или на групном нивоу, када заступају интересе целе групе. Поред начина на који су ученици укључени, прави се разлика између директног учешћа, када свако има могућност да директно искаже своје мишљење и индиректно учешће, када су ученици представљени преко једног или више својих представника.

Без обзира о ком од наведених видова партиципације је реч, он треба да обезбеди учешће ученика у неколико процеса који се надовезују и могу да се третирају као кораци у демократској партиципацији. Исти су резимирани у приказу који следи:



Без претходног поседовања прикладних информација, уопште не можемо да имамо било какво право учешће у процесу одлучивања. Ученици требају да буду

информисани о свим стварима које се на било какав начин односе на њих, односно које их обухватају (дешавања у школи, структуре у школи, процедуре и механизми, програми рада, промене...). То значи да одрасли у школи редовно треба да их информишу, али и да их оспособе да сами траже информације за сва питања (проблеми и дешавања) у школи и заједници, која их обухватају, да питају и саслушају школске другове и одрасле и да информације до којих су дошли постану доступне и ученицима и одраслима.

Информације могу да буду усмене, када се преносе преко читања саопштења, преко разгласа, на заједничким сусретима и сл. Овај вид информација се преноси брзо и једноставно, без неких посебних припрема и материјала. Међутим, овај вид преношења информација отвора могућност да исте не стигну до сваког, да не буду једнозначно пренесене и да буду извор неразумевања.

Информације могу да буду и писане и истакнуте на огласној табли, презентоване у брошури, у дописима, у записницима, у годишњем информатору, у школским новинама, приложени у сандучету за поруке и сл. То захтева више времена за припремање и улагање материјалних средстава, међутим омогућава егзактније преношење информација, доступност свима и могућност да се прати развој информисања уз имање писменог трага од њега.

У Формулару за писмено обраћање понуђена је основна структура обраћања неком школском телу ради потражње или давања информација. Формулар исто тако може да се користи и у друге сврхе, као што су: упут за потражњу за одлучивање у вези са нечим, саопштење одлука и сл. Добро је да овај формулар буде лако доступан свим ученицима у школи и то на свим наставним језицима, а сами ученици да се подстичу на коришћење увек када имају потребу за тим. На тај начин ученици ће се изградити као грађани који ће касније знати да писмено комуницирају у јавним и административним круговима.

1. ИНФОРМИСАЊЕ



Како и да се дају, информације морају бити правовремене (довољно унапред дате), разумљиве(дате на језику разумљивом за ученике) и доступне (ученици унапред требају да знају где могу да се обрате да би добили потребну информацију). Одрасли треба постојано са њима да деле све релевантне информације са којима они располажу, а исто тако и да помажу ученицима како да сами дођу до њих.

У приказу ниже следи основна шема комуникације ученика са различитих инстанци у школи. Шема указује на нивое обраћања ученика у условима када траже/дају информације. Тада се ученици најпре обраћају оним инстанцама са којима су у најнепосреднијем и свакодневном контакту, а чак потом и другим инстанцама, уколико се јави потреба за њихово директно контактирање због вида информација, или због немогућности претходних инстанци да адекватно одговоре на потребу.

Сва деца могу да изграде своје мишљење за све ствари које се односе на њих и имају право да своје мишљење слободно изразе. Што се година тиче не постоји лимит за практиковање овог права. Међутим, за формирање свог мишљења, ученици морају најпре да имају адекватне

информације, које ће потом анализирати са аспекта шта је позитивно у њима, а шта није, и од којих извора долазе. Тако ученици уче да буду објективни, односно да не буду пристрасни у обради информација. Потом, то је основа да се определе за могућности за преузимање акција и да процене последице од могућих акција, што ће резултирати формирањем мишљења за то што би требало да се предузме и припреми образложење зашто треба баш то да се предузме. Уколико се овај процес догађа између групе ученика, одлука о оном што треба да се предузме мора да буде донесена са консензусом.

Наставник

Одељенски/Разредни

руководилац

1.

ниво

Наставнички савет

Директор

2.

ниво

Савет родитеља

Школски одбор

3.

ниво

УЧ

ЕН

ИЦ

И

2. ФОРМИРАЊЕ И ИСКАЗИВАЊЕ

МИШЉЕЊА



ФОРМУЛАР ЗА ПИСМЕНО ОБРАЋАЊЕ

Коме: _____________________________________

(наводи се ком телу се упућује захтев)

Предмет: _______________________________

(наводи се да ли је захтев или информисање или друго, и у вези чега је)

Поштовани,

Уколико је захтев:

Описује се проблем кратко и јасно, уз навођење чињеница.

Каже се (кратко и јасно) шта се тражи да то тело преузме и зашто.

Наводи се рок у ком се очекује писмени одговор (15 дана од дана подношења захтева).

Уколико је давање информација:

Наводе се информације које се требају саопштити.

Каже се (кратко и јасно) у ком је циљу давање информација.

С поштовањем,

датум и место:

__________________________ _____________________

(ко подноси захтев)

****************************************************************************************************

Примио/ла: __________________________

Потпис: __________________________

Датум: __________________________



Само уколико се изгради права демократска атмосфера у школи, ученици ће се

осећати слободно да искажу своје мишљење за све ствари које их обухватају. У

циљу тога, школа треба да има успостављене механизме и процедуре како да се

дође до мишљења ученика, да ученици буду упознати са њима и постојано да их

подстичу на њихово коришћење. Ако одрасли у школи стварно хоће да дођу до

искрених одговора, искључиво је важно да ученицима гарантују да неће да трпе

никакве негативне последице због исказивања свог мишљења или става, осим,

подразумева се, у ситуацији када су они увредљиви за неког другог.

Креирање атмосфере за слободно изражавање мишљења и идеја ученика је одговорност одраслих у школи. Да би се то постигло, од наставника и других одраслих у школи се очекује:

да изражавају поверење у способност сваког ученика да процени и даје идеје;

у свакој прилици да подстиче ученике да искажу своје мишљење;

да пажљиво саслушају мишљење ученика;

да искажу поштовање ка идејама и мишљењима ученика;

да посвете прикладну пажњу исказаном мишљењу и да озбиљно узму у обзир, сагласно узрасту и зрелости ученика, и

да омогуће деци да утичу својим мишљењем на коначна решења.

Постоје разни начини како може да се изрази мишљење ученика и/или да се стекне увид у њихово мишљење. То може да се постигне директним питањем (анкете и фокус групе), писањем (писма и петиције), разговарањем (расправе, буре идеја, мапирање проблема), али и цртањем, певањем, играњем, глумом. Различите методе могу да одговарају различитим ученицима, како због њиховог узраста, тако и због њихове способности и преферирања у односу на стил изражавања, али за све методе је много важно да се при њиховом спровођењу обухвати репрезентативни пример ученика да би закључак који ће се извести за целу циљну групу био веродостојан.

Ученици треба да учествују у доношењу одлука у школи везаних за ствари које их обухватају, али применом одређених неминовних ограничења која произилазе како од њиховог узраста, тако и од различите одговорности

различитих учесника у животу школе.

Учешће ученика у одлучивању у школи може да буде на различитим нивоима и за различите послове: 1. ученици су консултовани због својих мишљења која ће слободно изразити, а

одрасли ће то узети у обзир при доношењу одлуке 2. одлука се доноси заједнички у процесу у ком учествују и одрасли и ученици, или 3. ученици доносе самосталне одлуке и обавезују се да их спроведу сами или

заједно са одраслима.

У свим нивоима укључености ученика у доношењу одлука одрасли су неопходни, да би им давали подршку и помоћ.

3. УЧЕШЋЕ У ОДЛУЧИВАЊУ



АНКЕТИРАЊЕ УЧЕНИКА

Анкета омогућава да се за много кратко време добију информације од ученика у вези са њиховим мишљењем за разне аспекте њиховог живота у школи. За успешно реализовање једне анкете, од искључиве важности је добра припрема сваке њене фазе:

састављање питања – да ли су разумљива и недвосмислена, да ли наводе на пожељан или искрен одговор, да ли нуде довољно алтернативе (ако су са понуђеним одговорима), односно да ли су дате јасне смернице шта да се пише (уколико су отворени), да ли су прегледни, итд.;

задавање анкете – ко је задаје, како се тај/та односи за време спровођења анкете (озбиљно и са поштовањем или не), коме се задаје (да ли је укључен довољан број ученика и из којих одељења/разреда), какви су услови у којима се задаје (довољно простора и без договарања), да ли је адекватно упутство за попуњавање, да ли има довољно времена пређеног за задавање, да ли се гарантује анонимност, итд.;

одговарање на питања – колико је кратко време, да ли је једноставно, да ли је јасно на који начин се то ради, итд.;

обрада резултата – да ли је унапред договорено како се то ради, да ли су обучени они што то раде, како се тумаче добијени резултати представљени помоћу графикона или табела (доле је дат пример за њихово представљање), итд., и

корист од резултата – у ком циљу ће се користити, да ли и како ће се објављивати, да ли иницирају акције за промену, итд.

Резултати анкете могу да буду приказани помоћу графикона или табела и презентовани пред ученицима и наставницима.

Пример за приказивање резултата:



Да би учествовали у доношењу одлука, ученици треба да буду укључени у дешавања различитих тела у школи (као нпр Наставнички савет, Савет родитеља, Школски одбор, разне комисије) увек када се са њима расправља о стварима које су у њиховом интересу, као и да имају своја сопствена ученичка тела (Одељенска/Разредна заједница, Школска заједница, радна група и сл.). Од велике је важности да њихово учешће у овим телима не буде само декларативно, већ стварно и активно. Да би се постигло ово, ученици требају унапред бити упознати са оним о чему ће се расправљати на састанцима и која су очекивања од њих, али и да знају које су процедуре и како се одлучује. Са друге стране, одрасли треба да буду максимално отворени, са израженом подршком и поштовањем ка њима и њиховим мишљењима.

На тај начин школа гради структуре које ће омогућити ефективно укључивање ученика у демократске процедуре, а са тим доприноси да они доживе реално искуство гајећи могућност да имају утицаја и да доносе одлуке. На основу оваквог њиховог укључивања у школи, ученици се припремају за активну улогу будућих грађана и чланова друштва, што је немогуће ако се само држе по страни и/или је њихово учешће пасивно или фиктивно. Са друге стране, на овај начин они се много конкретније упознају са функционисањем школских тела и њихових одговорности, упознају се са размишљањима одраслих и упознају различите аспекте ствари које их обухватају.

Предузимање акције је последњи и највиши корак у демократском учешћу ученика. То значи да, након донесених одлука у претходној фази, следи њихово активно укључивање у конкретизацији тога које ће се

акције за промену предузети (може да помогне поступак „Бура идеја“ и разгледање „за“ и „против“ аргумената сваког предлога), а у чије упоређивање ће се укључити и други, а не само они који су најдиректније учествовали у процесу одлучивања као њихови представници. Са друге стране, предузимање акције се односи и на укључење у активности и других увек када има сагласности са њиховим циљем и начином реализације, иако претходно нису учествовали у одлучивању.

При предузимању акција за промену, од посебне важности је да се добро испланирају сви кораци од којих је акција састављена, односно да се направи акциони план (приказан у табели на следећој страни) у ком ће се тачно написати ко ће учествовати у њиховој реализацији, ко ће бити одговоран за праћење конкретног корака, који ће бити рок када се очекује да буде реализован. Овакав акциони план помаже јасно дефинисање одговорности за више лица укључених у реализацију одлука, прегледно праћење темпа у ком се напредује, као и правовремено уочавање потреба за допунско помагање у извесној фази, уколико дође до застоја у планираном напретку.

4. ПРЕДУЗИМАЊЕ

АКЦИЈЕ



АКЦИОНИ ПЛАН

об

ла

ст

де

ло

вањ

а

Шта треба да се уради? (конкретни кораци)

Ко ће урадити? Ко је

одговоран/а да се то уради?

Потребни материјал за рад

Временско ограничење

(од... до...)



ЗАШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ ФОРМИРАЈУ УЧЕНИЧКА ТЕЛА?

Школа треба да омогући и да активно подстиче ученике у њој да се здружују у посебна, ученичка тела (Одељенска/Разредна заједница, Школска заједница, друга ученичка радна тела). Преко њих, ученицима се даjу структурне могућности да активно истражују и дискутују о различитим аспектима школског живота који су релевантни за њих, да уче да причају о проблемима који их обухватају преко својих избраних тела и њихових представника, да сарађују у различитим контекстима (у различитом етничком и полном саставу, или пак са ученицима са различитим погледима) и да откривају различите аспекте ствари које су релевантне за њих, да их анализирају да би могли потом да раде на њиховом побољшању.

На тај начин, школа се трансформише у место за учење о демократији и демократском функционисању у друштву, уместо да служи само као место за стицање знања за одређене предмете. Преко овог процеса не уче само они који су избрани у овим телима, већ и сви остали ученици који су сведоци њихове активности, или је активно помажу, као и они који само осећају ефекте њиховог дејства.

„Руководилац разреда мора да буде много одговоран, отворен и непосредан за комуникацију, да води разред и да га заступа пред другим наставницима и пред родитељима. Он треба да уме, колико је могуће, да најбоље разуме своје ученике и да им помогне, да уме са њима да разговара на часу Одељенске заједнице о њиховим проблемима, да саветује родитеље, да их упознаје са проблемима и да их укључује у живот и рад школе. Уколико успе да изгради поверење код својих ученика, тада одељенски и разредни руководилац може успешно да води разред.“

Од Концепције за деветогодишње основно васпитање и образовање

(феб. 2007 год., стр. 122-123)

„Ученици се организују у својим ученичким заједницама у оквиру разреда, почевши од II до IX одељења. Тако се посао заједница ученика одвија по програмима које предлажу ученици, њихови родитељи и наставник који је задужен за разред. По правилу, ученици из одељенске заједнице бирају своје представнике који учествују у раду заједнице ученика у оквиру школе. Сваке школске године Школска заједница ученика доноси програм који садржи предлоге заједнице ученика из разреда и других школских органа.“

Од Концепције за деветогодишње основно васпитање и образовање (феб. 2007 год., стр. 101-102)



ОДЕЉЕНСКА/РАЗРЕДНА ЗАЈЕДНИЦА: тела, комуникације,

избор

I. ТЕЛА

II. СТЕПЕН КОМУНИКАЦИЈЕ ОДЕЉЕНСКЕ/РАЗРЕДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Иницијативе и предлози:

Наставник

Одељенски/Разредни руководилац

Школска заједница

Савет родитеља


Директор


Жалбе:

Наставник

Одељенски/Разредни руководилац

Стручна служба


Директор


Председник/Заменик

председника

Одељенске/Разредне

заједнице

Одељенска/Разредна заједница

(сви ученици у одељењу/разреду)

Привремена

тела

Одељ./Разр

заједнице

Стална тела

Одељ./Разр

заједнице

Председник и Заменик председника у Одељенској/Разредној заједници

Састав: 1 мушко + 1 женско у сваком одељењу/разреду Критеријуми за избор: активност, редовност, висок успех у учењу (вр. добар/одличан), комуникативност, поштовање других (не прави разлику између ученика, једнако поступа са свима, залаже се за ученике), поштовање од стране других ученика, одговорност Задаци:

- представља одељење/разред пред органима школе и преноси мишљења и ставове одељења/разреда пред овим органима (Школски одбор, Директор, Наставнички савет, Савет родитеља, Школска заједница);

- организује расправе у одељењу/разреду за конкретна питања/проблеме (на сопствену иницијативу или на иницијативу других ученика или наставника);

- преноси ученицима поруке, информације и предлоге органа у школи, и

- сарађује са сталним и привременим телима у Одељенској/Разредној заједници за конкретна питања

Решавање: на сопствени захтев, ради дужег одсуства са наставе, на захтев групе ученика (најмање 10% од укупног броја ученика у разреду) или због премештања у другу школу.

Привремена тела у Одељенској/Разредној

заједници

Састав: најмање 1 мушко + 1 женско у сваком телу Задаци: формирају се по потреби за различита питања (на пример: за промену униформе, израда таблоида, за помагање ученика у учењу...)

Стална тела у Одељенској/Разредној

заједници

Састав: најмање 1 мушко + 1 женско у сваком телу Задаци: формира се по једно тело за следеће намене:

- за прославе и манифестације; - за екскурзије; - за дисциплину и хигијену; - за сакупљање прилога и

других новчаних средстава;

- за еколошку патролу, и - за спорт

Одељенска/Разредна заједница

Састав: сви ученици у једном разреду (одељење/разред)

Задаци: одлучивање у вези питања повезаних са учењем, боравак у школи, међусобни односи, односи са одраслима у школи.



III. ПРОЦЕДУРА ИЗБОРА ПРЕДСЕДНИКА И ЗАМЕНИКА ПРЕДСЕДНИКА

Поново се понављају критеријуми за избор Председника/Заменика председника и њихови задаци.

Истиче се да они морају бити различитог пола.

Предлажу се кандидати (сами се пријављују или их други ученици кандидују, али никако не наставник), притом мора да има минимум једно мушко и једно женско да би уопште постојао поступак избора. Имена са редним бројевима се пишу на табли.

Када се заврши са предлагањем кандидата, сваки кандидат каже да ли хоће или неће да буде биран, без притиска са стране. Онај ко неће, брише се са листе.

Бира се трочлана комисија за избор састављена од ученика (који нису кандидати), која је полно помешана.

Комисија за избор седи у једном делу учионице и наставник јој даје празну кутију и празне папириће. Комисија је одговорна за спровођење фер, демократских и тајних избора.

Комисија за избор даје по један празан папирић свим ученицима који потом требају да препишу са табле кандидате за избор по реду. Тако се добијају гласачки листићи који се стављају на гомилу (проверени и измешани од стране комисије за избор).

Један по један ученик долази до комисије за избор, добија по један гласачки листић са гомиле, тајно заокружује кандидата за кога гласа (да нико не види), савија листић и ставља га у гласачку кутију.

Када сви ученици гласају, комисија јавно пребројава гласове само на важећим листићима (неважећи су они на којима нико није заокружен, или је заокружено више њих, или има дописаних имена, или је листић прецртан). Избор је валидан уколико је најмање 51% листића важећи.

Комисија за избор проглашава Председника кандидата са највише гласова, а следећи по броју гласова, али супротног пола од Председника, проглашава Замеником председника Одељенске/Разредне заједнице. Њихова имена записује на списак који се доставља: Наставничком савету, Директору, Школском одбору и Савету родитеља.

Укратко, ученици упознају шта је то Школска заједница усмено и писмено( у учионици се лепи копија А3 формата са списком тела у Одељенској/Разредној заједници и степеном комуникације). Потом им се најављује да ускоро следе избори за функције у овим телима (за ОШ: у избору учествују само они са предметне наставе, а ученицима одељенске наставе се указује да за решавање одређених проблема и/или предузимање иницијативе могу у једнини потражити помоћ од старијих ученика који ће бити избрани у Председништво Школске заједнице).

Одељенски/разредни руководилац најављује недељу дана раније да ће се одржати избори за Председника и Заменика председника, као и чланова сталних тела Одељенске/Разредне заједнице, са тачним временом одржавања. Истовремено упознаје ученике усмено и писмено (у учионици се лепи копија А3 формата са списком тела у Одељенској/Разредној заједници и степеном комуникације) са критеријумима за избор и задацима, да би имали времена да размисле.

Одељенски/разредни руководилац упознаје ученике са видовима трајних тела Одељенске/Разредне заједнице, уопштено са њиховим задацима, као и са тим да свако тело мора да има најмање два члана мешаног половног састава.

Сваки ученик (осим Председника и Заменика председника) се добровољно опредељује ког тела хоће да буде члан, али сваки ученик мора да буде члан барем једног тела.

Председник и Заменик председника Одељенске/Разредне заједнице записују чланове сваког тела и списак чувају код себе.

* Исти поступак се спроводи и при избору чланова привремених тела Одељенске/Разредне заједнице, али тада када има потребе за тим.

Припрема

Избор Председника и Заменика председника Одељенске/Разредне заједнице

Избор чланова сталних тела на Одељенској/Разредној заједници*

Материјали:

креда и табла

кутија са отвором на поклопцу

папирићи (А4 папир исечен на осам дела; онолико делова колико има ученика)

прибор за писање (онолико колико има ученика)

А4 папир

А3 копија списак тела у Одељ./Разр заједници и ШЗ са степеном комуникације

селотејп



Одељенска / Разредна заједница је прво школско тело са којим се суочавају

ученици, када уђу у школу. Идеја оснивања је да промовише демократске наставне

активности ученика, на нивоу од најмањих ћелија у школи, тако што се у сваком

разреду прво демократски бира њено руководство (Председник и Заменик

председника), а затим и сви остали ученици у разреду, према њиховим

афинитетима, учествују у неким од сталних или повремених тела ове заједнице.

Осим тога, изградња сваког од ових тела треба да узме у обзир стање у

заступљености полова у циљу заштите интереса свих и да створи основу за

разматрање могућих различитих перспектива између мушкараца и жена у доношењу

одлука о разним питањима и да подстакне активну и равноправну сарадњу између

њих. У разредима одељенске наставе се очекује да ова тела више води наставник,

али тако што стимулише ученике да преузму активну улогу у његовом

функционисању. У предметној настави већ може од ученика да се очекује да

самостално покрену своје састанке и процесе у њима, а од наставника се очекује да

буде у улози некога ко може да иницира састанак, да помогне њихову успешну

имплементацију.

Школска заједница (ШЗ) се формира након већ завршеног формирања Одељенске/

Разредне заједнице. ШЗ се може посматрати као медиј који омогућава ученицима да

изразе своје мишљење и предлоге о свакодневним питањима од њиховог

непосредног интереса. У овом случају, сами ученици би дефинисали питања и

дискутовали и опредељивали се за своју стратегију деловања. Да би овај приступ

био охрабрујући, не треба дозволити да буде праћен честим разочарењима која их

неминовно прате кад год њихови захтеви или предлози упућени одраслима у школи

остају неиспуњени. ШЗ треба да постави јасну мрежу комуникације, доношења

одлука и консултације са другим органима у школе, као консултативно тело и његово

мишљење се може узети у обзир приликом доношења одлука о свим органима

управљања и руковођења у школи. Иако наизглед одраслима делује грозно, овај

третман помаже да се побољша однос између ученика и одраслих у свим сферама

деловања у школи.

КАКО СЕ ГРАДИ ШКОЛСКА ЗАЈЕДНИЦА?

Да би се формирала Школска заједница, која ће активно придоносити демократизацији школе, треба да се обрати пажња на неколико битних сегмената:

Сагласност школског кадра да гради демократију

Сагласност запослених у школи да дозволе демократско учешће ученика је од кључног значаја за школе које желе да имају праву активну школску заједницу. Целокупно школско особље треба да процени своју посвећеност изградњи демократије у школи ,да постане свесно, да само искрена посвећеност, може довести до праве расподеле моћи између одраслих и ученика у школи. У овој почетној фази, треба дати заправо одговор на питање: "Зашто школи треба ШЗ?

После јасног опредељења школе за грађење демократски оријентисаних и активних ученика кроз стварање сопствених тела, приступити kа:



а) идентификовање баријера - идентификовати могуће препреке за постојање активне ШЗ и смишљање стратегије за превазилажење истих

б) дефинисање улоге и надлежности ШЗ - бирају се такве улоге и одговорности ученика које ће им дати стварну моћ (у почетку је мала улога и одговорност, а током времена, када схватите ефекте, она може бити повећана).

Формирање и функционисање ШЗ

а) дефинисање структуре, састава и дужности у ШЗ

Чланови ШЗ су сви претходно изабрани Председници и Заменици председника у свим разредима у школи и на свим језицима (за основне школе, само предметна настава). Од ових ученика се затим демократски бирају чланови Председништва ШЗ који треба да буду полно уравнотежени и да буду састављени од представника сваке наставне године и сваког наставног језика у школи. Бројна једнакост по свим основама (пол, разред, и језик) је важна да обезбеди уравнотежену заступљеност свих група ученика и да се заштити интерес било које групе, не само оне који су под одређеном критеријуму бројнији у школи. На пример, ако је четворогодишња средња школа са три језика, Председништво ШЗ ће морати да се састоји од једног дечака и једне девојчице из сваке образовне године на било ком језику (изабрани између Председника и Заменика председника председаваће разредима па ће се рачунати са укупно 24 чланова, без обзира на то колико укупно разреда на свакој наставној години и сваком наставном језику ).

Онда председништво ШЗ именује свог Председавајућег, који је заправо најстарији члан Председништва. Он / она има исти статус као и остали чланови Председништва, али добија додатни задатак да организује и води састанке и комуникацију са другим ученицима и одраслима у школи. Остали чланови Председништва могу добити и друге послове благајник, записничар,итд.

Који су задаци ШЗ, у великој мери зависи од тога које су тренутне потребе школе и ученика, као и број задатака које треба реализовати. Добро је, међутим, да постоје одређени фиксни задаци који се понављају из године у годину, без обзира на стварне потребе (као што је присуство на наставничкој седници када се разматра успех ученика).

б) одређивање ко ће из школског кадра и како давати помоћ и подршку функционирању ШЗ

Много је важно за улогу координатора именовати одрасле (из реда наставника и / или стручног особља) који заиста верују у потребе ученика да демократски треба да учествују у наставни живот школе, и који имају вољу да их мотивишу у том процесу. У исто време, важно је ове особе имају изграђено поверење са ученицима, како би се олакшала комуникација и сарадња између ђачког тела и других школских власти.



Избор чланова Председништва ШЗ

Генерално, припрема и одржавање избора за чланове Председништва ШЗ могу да помогну они који су у таквој улози били током претходне школске године и који још увек иду у школу. Цео процес би требало да се одвија уз асистенцију одговорних одраслих особа који ће са пажњом да координирају послом без да ствар узму у своје руке. У супротном ученици неће доживети изборе као сопствену одговорност. Избори имају неколико фаза: а) обука гласача

Најпрe, сами гласачи треба да буду обучeни како одговорно да гласаjу у супротном, за очекивати је да изаберу оног ко је у том периоду најпопуларнији, што не значи да ће најбоље заступати интересе ученика. Зато је много важно да у овој фази одрасли координатори суоче гласаче са следећим питањима:

Како се бира представник?

Зашто би се бирао тачно тај представник, а не неко други?

Шта очекујем да уради он / она кад буде изабран / а?

Шта то значи бити представљен /а и које квалитете треба имати ученик ког би желео / а да те представља?

Који су задаци изабраних?

Добра пракса је да обука гласача буде и у пратњи плаката (по узору ''За кога да гласаш на изборима за чланове председништва у ШЗ?''), који ће бити, истакнути на огласној табли, као и многим другим местима у школи.

б) пријављивање кандидата Може се десити да компетентнији ученици не желе да се добровољно пријаве, јер су несигурни у себе, или нису довољно свесни свог потенцијала, а они који се пријављују долазе из редова популарних ученика који нису одговорни за задатке који их чекају. У таквој ситуацији, улога школског особља је да подстакне, и охрабри да се пријаве и они ученици за које сматрају да имају капацитета да се изборе са предстојећим задацима. У подршци ученицима да пријаве за избор чланства у председништво ШЗ могу да помогну и плакати ( по узору на ''Да ли желиш да се кандидујеш за члана председништва у ШЗ?’’) који ће бити приказани на огласној табли, на бројним другим истакнутим местима у школи.

Како додатни захтев за добијање статуса кандидата, школа може да постави и сакупљање одређеног броја потписа од својих вршњака, или припремање кандидатског програма (узору који прати Програм кандидата за члана Председништва ШЗ) у којем се објашњава шта кандидат хоће да уради за време мандата уколико буде изабран, а то ће бити представљено у току предизборне кампање. Програм мора да има јасну структура, да буде преведен на све наставне језике у школи и да буде истакнут на папиру исте величине и на истом видном месту у школи заједно са свим другим кандидатским програмима. Могуће је да се организује и јавно суочење свих кандидата који ће одржати кратак говор пред гласачима за време изборне кампање, а о овоме би требало да кандидати буду извештени пре него што донесу одлуку да се кандидују.



ЗА КОГА ДА ГЛАСАШ НА ИЗБОРИМА ЗА ЧЛАНОВЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ШЗ?

Ускоро ће бити избори за чланове Председништва ШЗ. Чини ти се једноставно? Да, није тешко, али је озбиљно будући да они што ће бити избрани, ће представљати и тебе и друге ученике пред школским органима, доносиће одлуке које ће се односити и на тебе, предузимаће активности које ће и тебе обухватати...

Најлакше је да гласаш за некога кога познајеш или за неког ко је популаран/на.

Али, ако хоћеш да те у ШЗ представља неко/а ко/која ће се залагати за оно што је и теби важно, размисли добро коме дајеш свој глас!!!

ГЛАСАЈ ЗА НЕКОГ/У КО/КОЈА ЈЕ:

свесан/на разлика између ученика

узима у обзир интересе свих ученика

поштује специфичне потребе неких ученика(нпр.: оних са неким препрекама, оних из друге етничке заједнице, новоуписаних ученика и сл.)

организован/а

оно што планира може и да се оствари

добро организује време

зна како фер да распореди обавезе другима

способан/на за рад у тиму

саслушава друге и узима у обзир туђе мишљење

може да открије квалитете других и да их искористи за добро свима

креативан/на

има добре идеје за различите активности

има оригиналне идеје за решавање проблема

ради ефикасно, чак и када ствари не иду добро

способан/на да се изрази и да се обраћа групи

говори јасно и лепо се изражава

има смисла за хумор

зна како да се носи са јавним наступима

доступан/на

може лако да му/јој се приђе и да се разговара са њим/њом

може лако да се нађе за време одмора и на часовима

ужива поверење код одраслих у школи

флексибилан/а је и са поштовањем се односи према наставницима и другим запосленим у школи

нема проблем да прича са одраслима

одговоран/на

искрен/а је и од поверења –на неког/неку можеш да се ослониш

брзо схвата проблеме и реагује на њих

признаје када направи грешку

Избори ће се одржати дана ____________, у _____часова у _________________________________________.

Позвани су да присуствују сви Председници и Заменици председника свих разреда (за ОШ: са предметне наставе) и са сваког наставног језика.

ДОЈДИ - ЗА ТЕБЕ И ТВОЕ ПОДОБРО УЧИЛИШТЕ СЕ РАБОТИ!!!



ХОЋЕШ ДА СЕ КАНДИДУЈЕШ ЗА ЧЛАНА ПРЕДСЕДНИШТВА ШКОЛСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ?

ШТА ЈЕ ШКОЛСКА ЗАЈЕДНИЦА (ШЗ)?

Она је тело које представља ученике. ШЗ је веза између ученика и одраслих у школи, а учествује и у доношењу одлука које се односе на квалитет у школи и негово организовање.

КАКО ДА УБЕДИШ ДРУГЕ ДА ТИ ВЕРУЈУИ ДА ГЛАСАЈУ ЗА ТЕБЕ?

Пробај да се поставиш на њихово место и размисли који квалитети би теби значили да

има један кандидат. Провери колико си спреман/а:

да се односиш у интерес у што је могуће више ученика (да не уступаш само неке, већ све

ученике);

да поштујеш и узимаш у обзир различита мишљења, укусе и интересе;

да укључујеш друге ученике у твоје одлуке;

да будеш добар организатор (да знаш како да планираш ствари унапред и како да распоредиш време);

да можеш да радиш као део тима (да умеш да слушаш када други причају и да знаш како да искористиш њихове

квалитете);

да будеш креативан/на и да знаш да предложиш оригиналне идеје које ће функционисатии поред препрека;

да можеш јасно да изразиш своје идеје и да знаш како да придобијеш пажњу других;

да си доступан/на и да хоћеш да учествујеш на састанцима и радионицама чак и на одморима или часовима;

да можеш да изградиш поверење код одраслих у школи, и

да будеш одговоран/на, досетљив/а и искрен/а.

КАКО ДА ОДРЖИШ ГОВОР?

Гласачи неће обраћати пажњу само на садржину тога што причаш, већ исто тако

и на начин на који тоа радиш. Шта радиш или не радиш је подједнако важно као и тоа што причаш.

Имај на уму следеће ствари:

Суочавање са групом није никад лако. Некад је чак застрашујуће. Оећаћеш се помало

нервозно, ако може да станеш иза клупа или некаквог пулта.

Напиши кратак резиме тога што хоћеш да кажеш, али лист остави на клупи или пулту, уместо да га држиш у

руци и да са њим кријеш лице или нервозно да машеш.

Удахни дубоко три-четири пута пре него што причаш, а потом полако испуштај ваздух. Ово ће те смирити пре

него што доће твој ред да одржиш говор.

Пробај три секунде да будеш миран/на пре самог почетка твог говора. То је добар трик да изазовеш пажњу ониех

који треба да те слушају.

Твоје руке су одлично средство за комуникацију. Понекад и не видиш како оне нешто наглашавају или илуструју. Не

држи их у џепу или прекрштене на грудима. Пусти их слободно да се крећу када је то потребно.

Не буди роб тексту који си го припремио/ла. Проучи га и направи везу са идејама које имаш. У реду је да

погледашпонекад у припремљени текст, али не сво време зато што је публика дошла да те слуша како ћеш и шта

да кажеш, а не како читаш. Сасрећом!

КАКО ДА ПРИПРЕМИШ ТВОЈ ГОВОР?

За време изборне кампање, имаћеш могућност да држиш говор да представиш самог себе као кандидата пред другим ученицима и да их упознаш боље. Ученици из других разреда те можда не познају довољно. Помени да гласачи много често направе свој избор тек кад чују говор кандидата. Као кандидат, твој циљ је да убедиш друге да ти заслужујеш да добијеш њихово поверење. Твој говор треба да покаже ученицима у публици да си ти права личност за заступање њихових интереса. Начин на који ћеш претставити самог себе пред гласачима, треба да им помогне да донесу одлуку да ти си тај/та ко/која има способности да добро врши функцију и да успешно ради са другима у телу.

Изазов за тебе је како да постигнеш то за много кратко време док траје твој говор. Требаћеш да опишеш твоје претходно искуство , твој карактер и твоје планове за будућност. Добро припреми говор!

Говор треба да има три дела:

I. Увод

Kажи своје име и разред у ком си. Гласачи не могу да гласају за тебе, ако не запамте како се зовеш.

II. Главни део

Kажи неколико активности у којима си учествовао/ла у школи. Опиши одговорности које си имао/ла тамо. Да ли си некада помогао/ла неку школску представу или проналажење средстава за нешто? Кажи нешто што ће гласачима да покаже да имаш талената које си показивао/ла у пракси. Исто, кажи како ће твоје вештине да ти помогну да заступаш ученике боље.

Наброј два-три твоја квалитета и опиши како ће ти они помоћи да будеш одговоран/на представник/представничка ученика.

Опиши како планираш да побољшаш живот у школи и зашто су та побољшања боља за све ученике. Наброј кораке које планираш да предузмеш да би остварио/ла те циљеве.

III. Закључак

Резимирај у једној реченици: поново кажи своје име, позови их да на дан избора гласају за тебе и захвали им се што су те слушали.



ПРОГРАМ ЗА КАНДИДАТА ЗА ЧЛАНА

ПРЕДСЕДНИШТВА ШЗ

Име и презиме: Одељ./Разр:

АКО БУДЕМ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА ШЗ, РАДИЋУ НА ПОБОЉШАЊУ СЛЕДЕЋИХ СТВАРИ:

АКТИВНОСТИ У ШКОЛИ У КОЈЕ САМ УЧЕСТВОВАО/ЛА: (кратак опис активностити и који су били твоји задаци и одговорности)

СЕБЕ БИ ОПИСАО/ЛА КАО:



в) формирање комисије за избор Комисија за избор се бира од оних који нису кандидати. Да би се одржали фер и објективни избори, њени чланови треба да буду неутрални и да се обуче како да спроводе изборе – од заказивања, па све до бројања гласова и објављивања резултата.

г) изборна кампања Изборна кампања обично започиње две недеље пре дана избора. У току кампање

дозвољено је да има лобирања, а уколико су се припремали кандидатски програми, они се објављују, а може и да се организује и суочење кандидата у дебати, или говору пред гласачима, итд.

д) изборни дан („И-дан“) Цела изборна кампања треба да буде завршена један дан пре дана избора. Овај

догађај мора да се доживи као посебан у самој школи. За тај циљ, школа се декорише, стављају се ознаке и натписи са објашњењима и подстицањима за гласање, фотографише се, а све са циљем да избор буде видљив, транспарентан, да му се да нота озбиљности и да се подстакне што више ученика да гласају.

Пре него што почне само гласање, мора да се провери да ли су обезбеђени сви потребни услови и материјали за његово беспрекорно одвијање.

Општа процедура гласања је објашњена на следећим страницама. Процес води изборна комисија која објашњава како се гласа (тајно, са заокруживањем одређеног броја кандидата), дели гласачке листиће, води рачуна да свако само једном гласа , после гласања скупља и броји гласове (бројање гласова се обавља јавно и уз присуство кандидата). На крају, комисија саопштава резултате објављујући их писмено на видно место у школи.

За време трајања, изборна комисија уз помоћ одраслих координатора одржава ред и труди се да свако стварно индивидуално и тајно гласа. Одрасли координатори су много битни како за обезбеђивање позитивне атмосфере за време трајања избора, тако и у помагању онима што неће бити избрани да сачувају своје самопоуздање.

Подршка/одржавање ШЗ

а) улога одраслих Без успостављања добре релације између одраслих и ученика, ШЗ неће моћи успешно да функционише. Ученицима дефинитивно треба подршка, охрабрење и вођење. Они нису обучени како да планирају, да преговарају, критички да размишљају, па помоћ од одраслих је суштинска.

Са друге стране, не постоји јединствен рецепт за деловање одраслих − и они преко овог процеса развијају и мењају своју перспективу погледа на ствари. Њихов задатак је да обезбеде да ШЗ функционише гласно, ефикасно, без да направи ученике презависним од одраслих. Свакако да ће на почетку ученицима требати више вођења, а потом како напредују у свом демократском деловању, потреба за вођењем од стране одраслих ће се смањивати. Одрасли морају стално да узимају у обзир узраст, искуство и потенцијале ученика за оно што се очекује од њих. Исто тако, много је важно да стално указују на њихову важност за школу и да траже начине како да то практично манифестују. Тако на пример, могу да буду позвани од Директора школе због личног упознавања, може да им се да значајан простор на Наставничком савету због исказивања свог мишљења, итд.



ШКОЛСКА ЗАЈЕДНИЦА (ШЗ): тела, комуникације, избор

I. ТЕЛА (са једногодишњим мандатом, са правом на још један избор)

II. СТЕПЕН КОМУНИКАЦИЈЕ

Школска заједница

Састав: у средњим школама – сви Председници и Заменици председника разреда; у основним школама – сви Председници и Заменици председника одељења предметне наставе* Задаци: избор Председништва Школске заједнице, сумира радове из претходног периода, доноси кодекс понашања у школи (после направљене јавне расправе у школи), расправља о саставу у школи и заступа став за питања која су од интереса свих ученика Начин рада: - састаје се обавезно најмање два пута годишње у унапред одређеним терминима, а и када има још

потребе - на састанку мора да присуствује барем половина састава - одлучује простом већином (већина присутних) - са њом руководи Председништво ШЗ Разрешавање члана Школске заједнице: - по сопственом захтеву - зато што је разрешен дужности у Одељенској/Разредној заједници - по захтеву групе ученика (најмање 10% од укупног броја ученика у Школској заједници)

* ШЗ од 16 и мање чланова у целости представља и Председништво 01 љШЗ.

Председништво у ШЗ

Сaстав: по 1 мушко + 1 женско са сваке наставне године (за ОШ: са предметне наставе) и са сваког наставног језик а Начин рада: - састаје се обавезно најмање једном месечно у унапред одређени м

терминима, а и по потреби - на састанку мора присуствовати барем половина од састава - одлучује се простом већином (већина присутних) - њиме руководи Председавајући Председништва ШЗ Задаци: - износи и заступа мишљења ученика - информише ученике - учествује у доношењу одлука које су важне за ученике - помаже у разрешењу конфликата - учествује у активностима за побољшање односа међу ученицима и

других у школи - гради услове за комуникацију и сарадњу међу ученицима из

различитих етничких заједница и са различитих наставних језика - иницира и спроводи активности и промене у школи - иницира и подржава пројекте - иницира, организује и активно учествује у акцијама и

манифестацијама - подноси петиције и спроводи кампање за одређена питања - добија и разгледа информације од ученика за различите

иницијативе, предлоге и проблеме - израђују и предлажу кодекс понашања у школи заједно са

наставницима - остварује контакте са школском управом, са наставницима и са

родитељима у вези са разним питањима - припрема извештаје и мишљења које доставља ШЗ, Директору, Наставничком савету,

Савету родитеља и Школском одбору

Председавајући Председништва ШЗ

Ко: најстарији члан Предсе-дништва (по датуму рођења), независно од пола и наставног језика Задаци: - позива на састанак целу ШЗ у

унапред договореним термини- ма(најмање два пута годишње), а и онда када има потребе

- позива на састанак Председништво ШЗ у унапред договореним терминима (најмање једном месечно), а и допунски по иницијативи најмање два члана Председништва, али и онда када има потребе

- за ОШ: позива на састанак Председнике и Заменике председника Одељенских заједница са одељенске наставе у унапред одређеним терминима (најмање једном годишње), а и онда када има потребе

Наставнички савет Директор

Школски одбор Савет родитеља

Председништво Школске

заједнице

Школска

заједница



III. ПРОЦЕДУРА ИЗБОРА

Присутни се упознају са задацима и начином рада тела Школске заједнице (усмено и писмено: лепи се у учионици копија А3 формата са списком тела у ШЗ и степеном комуникације).

За време од 15 мин. сви присутни формирају групе (посебно за сваки наставни језик за сваку наставну годину) и у свакој од њих предлажу кандидате (сами се предлажу или их други предлажу) за чланове Председништва ШЗ (најмање1 мушки + 1 женски кандидат), а потом се њихова имена записују на табли . (за сваку наставну годину и за сваки наставни језик посебно)

Од оних који неће бити на листи кандидата, формира се комисија за избор (узрасно, полно и етнички мешана) која седи у једном делу учионице и она је одговорна за спровођење фер, демократских и тајних избора. Комисија дели по један празан листић сваком ученику, који потом треба само да препише имена кандидата са табле са своје наставне године и са свог наставног језика, по истом редоследу како су написана на табли. Овако написани листићи се враћају комисији да би служили као гласачки листићи. Комисија проверава и ређа гласачке листиће на посебне гомиле за сваку наставну годину у оквиру сваког наставног језика.

Један по један ученик долази до комисије за избор, добија по један гласачки листић са гомиле са кандидатима са његове наставне године и наставног језик а, тајно (без да га виде други) заокружује једно мушко и једно женско са листе кандидата. Потом савија листић и убацује га у кутију.

Када сви ученици гласају, комисија за избор јавно пребројава гласове само са важећих листића (за неважећи се рачуна онај листић на ком нико није заокружен, или је заокружено више од потребног, или има дописаних кандидата, или је прецртан). Уколико је више од половине гласачких листића неважеће, избор се не рачуна валидним. У таквој ситуацији, записују се имена свих присутних на посебним листићима и групишу се на основу наставног језика, наставне године и пола. Из сваке групе листића се извлачи по један.

Функцију члана Председништва ШЗ добијају по један ученик и једна ученица са сваке наставне године и са сваког наставног језика који су освојили највише гласова као кандидати за ту функцију.

Комисија за избор записује имена изабраних на списак који доставља Савету родитеља, Наставничком савету, Директору и Школском одбору и објављује га на огласној табли.

Координатори ученичке партиципације информишу у вези састанка све Председнике и Заменике председника свих одељења са предметне наставе за ОШ, односно из свих разреда за СШ, најмање недељу дана пре одржавања састанка у тачно договореној просторији и времену у школи. Списак избраног руководства за свако одељење/разред може да се узме од Директора школе.

Сам састанак воде наставници-координатори ученичке партиципације који најпре констатују да ли је присутно бар 51% од укупног броја Председника и Заменика председника позваних одељења/ разреда, а потом воде састанак на свим заступљеним наставним језицима, по доле наведеним корацима.

У једнојезичним школама које имају значајан број ученика-Рома: осим горе наведене процедуре, наставници-координатори за ученичку партиципацију у следећем наврату позива на састанак све ученике-Роме (за ОШ: само оне са предметне наставе), са којима организирају изборе за њихове представнике у ШЗ по истој процедури:

Деле се сви присутни у групе наспрам наставне године и предлажу кандидате за чланове ШЗ (независно од пола) – најмање један са сваке наставне године (за ОШ: са предметне наставе).

Kандидати се уписују на празне листиће за сваку наставну годину посебно.

Спроводе се тајни избори; свако гласа само за једног са своје наставне године.

Они са највише освојених гласова(са сваке наставне године по један), независно од пола, улазе као чланови ШЗ. Од њих, они који су у последње две наставне године били истовремено и чланови Председништва ШЗ.

Комисија за избор записује имена изабраних на списак који доставља: Савету родитеља, Наставничком савету, Директору школе, Школском одбору и Председништву ШЗ, а објављује га на огласној табли у школи.

Припрема

Избор Председништва ШЗ

Напомена за једнојезичне

школе са значајним

бројем ученика-Рома

Материјали:

креда и табла

кутија са отвором на поклопцу

папирићи (А4 папир исечен на осам дела; онолико делова колико има ученика)

прибор за писање (онолико колико има ученика)

А4 папир

А3 копија списка тела у Одељ./Разр заједници и ШЗ са степеном комуникације

селотејп



б) видљивост и препознатљивост

ШЗ мора да буде призната као официјално школско тело које ће се редовно позивати да учествује у разним активностима у школи и у раду других тела када је у питању интерес ученика. Исто тако, сва своја деловања ШЗ треба да ради најтранспарентније што може да би се упознали и други ученици са њеним радом и ефектима од ње. Ово, између осталог, може да се постигне и редовним информисањем на различите начине за своје активности у ширем саставу у школи.

в) присуство на састанцима Чланови ШЗ морају да имају довољно времена (најмање једном месечно за Председништво ШЗ, односно најмање једном у полугодишту за целу ШЗ) и простор (најбоље је када би у школи имала посебна просторија која би се користила само за потребе ШЗ) за одржавање редовних састанака на којима ће се размењивати идеје, делити информације и договарати за будуће акције за промене. Да би могли да иницирају промене, неопходно је да имају адекватне информације. Информације понекад могу много лако да им дају одрасли координатори у готовој форми, али је добро с времена на време да буду упућени где сами могу да их нађу, због чега ће бити неопходно да контактирају друга школска тела, установе, родитеље и сл. Тако ће ученици научити како сами да долазе до потребних информација.

г) одржавање добрих односа ШЗ је добро место где могу да се тренирају добри односи, како међу самим ученицима, тако и на релацији ученици-одрасли. Одлично би било уколико би се још при првом сусрету ШЗ успоставила правила о томе како ученици хоће да се комуницира за време њихових сусрета и активности, а са циљем да се сви осећају слободно и пријатно.

д) располагање средствима Допунско искуство за ученике је могућност да располажу извесним новчаним износом које им додели школа или ће га сами чланови ШЗ обезбедити преко спонзора или донација, а за који ће потом сами одлучити за шта да га намене и како да га потроше. У односу на њихово практично учење о демократском учешћу, у оваквој ситуацији они ће морати да разгледају алтернативе, да доносе одлуке при ограниченим ресурсима, што тражи поступање према приоритетима, а све то налаже добру сарадњу са свима који су укључени у процес.

ђ) евалуација рада ШЗ Пожељно је на извесном временском растојању да се направи евалуација рада ШЗ од стране ученика, да би се видело како функционишу чланови међу собом и колико су ефикасни у реализацији активности. Резултати евалуације треба да служе самим члановима ШЗ да би могли да сагледају своје јаке и слабе стране и да пронађу начин да се још више побољшају.



НА КОЈЕ СЕ ПРЕПРЕКЕ НАИЛАЗИ И КАКО СЕ РЕШАВАЈУ?

Процес предузимања акција од стране ученика за уношење промена у школи уопште није лак. Изазови на које се наилази налажу континуирано ревидирање циља који хоћемо да постигнемо, као и начине како да се стигне до њега. Понекад се дешава да на путу ка предузимању акција за промене ученици не знају како да се снађу са неким препрекама, па је зато подршка одраслих и дељење њиховог искуства неопходно током целог процеса јачања ученика за демократско деловање.

Изазови могу да произилазе од самих ученика, који на почетку најчешће не верују да могу нешто да промене, па је потребно да се додатно мотивишу од страна одраслих. Добро је да се за почетак поставе такви циљеви до којих ће они лакше доћи и чији ће их позитивни исход охрабрити за предузимање наредних корака и повећати њихов осећај компетентности.

У предузимању акција за промене често има и препрека у функционисању (на пример, недобијање одговора на достављени захтев у одређеном року, или пак одбијање сарадње одређене институције или тела и сл.), који могу ученицима да изгледају као да су непремостиви и да лоше утичу на њихову мотивацију, изазивајући жељу да прекину започет процес. Због тога, и у оваквим ситуацијама је неопходно да одрасли буду ти који ће их храбрити да истрају све док не се исцрпе све могућности, дајући им притом активну помоћ у промени приступа и организацији активности, као и у повећању посвећености којом се приступа акцијама.

Понекад може да се деси да и поред предузимања свих могућих корака, акција за промене не резултира очекиваним исходом. Искуство одраслих је то што може да помогне у припреми ученика да схвате да на путу ка променама стално постоји неизвесност да ли, када и како ће се стићи до жељеног крајњег резултата. Међутим, ученици требају истовремено да се охрабре чињеницом да се промене не догађају само постизањем крајњег жељеног исхода, већ чак и ако се не стигне до њега у планираном времену, промене настају кроз сам процес предузимање акција. То се догађа не само код ученика који су директно укључени у процес, већ и код других ученика, код одраслих у школи, па и у широј заједници. Акција која не резултира постизањем крајњег циља је вредно искуство које повећава компетентност за предузимање наредних, другачијих акција за постизање истог циља или неког другог циља у будућности. Исто тако, овакво искуство гради и реалну слику код ученика да исход од предузимања акција за уношење промена у један систем не зависи само од напора уложених са њихове стране, већ и да је под утицајем више фактора, који у датом времену и окружењу треба да делују синхронизовано за да се постигне жељено.

Може да се деси да ученици прекину учешће у активностима за промену због недостатка времена што је проблем који реално постоји. Ради превентиве, особено је важно да се свака акција за промене унапред да се рашчлани на ситније кораке који ће бити подељени већем броју ученика да би се тимски реализовали. На овај начин се обезбеђује могућност да се заврши планирано за мање времена, без сметања другим њиховим активностима. Истовремено, брзо постигнути позитивни осећај након успешно завршеног посла ће деловати на истрајност и жељу ученика да се укључе и у наредне активности.

Неретко се дешава да ученици наиђу на препреке при предузимању акција за промене које потичу од одраслих у школи. Тако на пример, одрасли могу да рачунају да ученици нису довољно компетентни, заборављајући да, као и код



одраслих, и они имају различит ниво компетентности, који неће моћи да се развије уколико се не предузму активности у пракси.

Постоје и одрасли који рачунају да се ангажовањем ученика око активности за демократску партиципацију одузима од детињства. Овакав став нема реалну основу будући да су ученици од најмлађег узраста принуђени да носе решења и да праве избор у различитим ситуацијама и окружењима.

Ни у једном моменту не сме да се заборави да ученици могу активно да учествују само уколико им се да шанса да изаберу у шта, на који начин и у ком делу процеса ће се укључити. Само тако се обезбеђује њихово аутентично деловање, које ће подстицати развијање њихове компетентности за акције.

КАКО МОЖЕ ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА

ДА СЕ КОРИСТИ ЗА ПРОМОВИСАЊЕ НА МЕЂУЕТНИЧКЕ

ИНТЕГРАЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ?

Школе, као микро модели друштва у целини, могу да функционишу са пуним поштовањем принципа демократске партиципације ученика, без да узимају у обзир потребу за промовисањем међуетничке интеграције у образовању. Такав је, на пример, случај када се ученичка тела формирају по свим правилима демократског бирања и обезбеђује се њихово учешће у доношењу одлука за сва питања у школи која их се тичу, делујући, притом, као посебна тела, опредељеног језика наставе, односно етничке припадности ученика. Овакав приступ, уместо међуетничке интеграције, промовише етнички паралелизам који, на дуге стазе, неминовно води ка мултиетничкој сегрегацији.

Са друге стране, скоро је немогуће да се обезбеди међуетничка интеграција ученика са различитим етничким/језичким заједницама у одсуству њиховог демократског учешћа. Нису непознати примери из праксе, када наставници ученицима са различитим наставним језицима намећу заједничке активности, третирајући их као пасивне учеснике процеса. Вероватноћа да ће такав приступ придонети промоцији међуетничке интеграције је много мала, с обзиром на то што, чак и ако избегне да створи међуетничке тензије, остаће без ширих интеграцијских ефеката на ученицима.

Пример за демократско учешће ученика које НЕ промовише међуетничку интеграцију

Једна двојезична основна школа из Скопља може да се похвали са веома активном, демократски формираном Школском заједницом. У њеном Председништву заједно учествују ученици са оба наставна језика која се редовно срећу да би се договорили што да предузимају да би се нешто побољшало у школи. Тако на пример, на последњем сусрету ученици албанског наставног језика се договарају да направе анкету између својих другара да би истражили који су конкретни проблеми на релацији наставници-ученици зато што је до њих већ стигло много жалби у вези са односом наставника на часу. Истовремено, ученици са македонског наставног језика се договарају да предложе Директорки да се окрече њихове учионице будући да је боја на њиховим зидовима много оштећена.



Школска заједница, као највише организовано ученичко тело у школи, треба да буде непосредно укључена у „кретање“међуетничке интеграције у образовању да би се очекивали стварни ефекти. Иако је то лакше остварљиво у школама са два и три наставна језика, ипак није немогуће да се унесе и у школе са једним наставним језиком, па чак и тада када су етнички хомогени.

У двојезичким/тројезичним школама

За ученичка тела у дво/тројезичним школама, које обезбеђују демократску партиципацију ученика на нивоу целе школе (Школска заједница и њена тела) промоција међуетничке интеграције се обезбеђује на три основа: 1. мултикултурна структура: Школска заједница је састављена од ученика са

свих наставних језика заступљених у школи , а њено Председништво и друга њена тела се формирају тако да их сачињава подједнак број ученика са свих заступљених наставних језика;

2. мултикултурно функционисање: Председништво и друга тела Школске заједнице заједнички одлучују о свим питањима која обухватају ученике у школи без обзира којој етничкој/језичкој групи припадају, и

3. учешће у одлучивању за заједничке активности ученика: ученици из свих етничких/језичких група заступљених у школи су директно укључени (преко анкета и других механизама) у давање мишљења у виду заједничких активности са етнички/језички мешаном групом ученика које се организују у школи, или индиректно учествују (преко њихових представника у ученичким телима) у доношењу одлука у вези са заједничким активностима.

Пример за демократско учешће ученика које промовише међуетничку интеграцију

Две једнојезичке средње школе из различитих општина и са различитим наставним језиком имају Школске заједнице које чине сви Председници и Заменици председника избрани на демократским изборима. Њихова Председништва, која су формирана по свим правилима демократског бирања, су веома активна у својим школама. Од ове наставне године почели су и међусобно да сарађују откако су се њихове школе договориле да започну са најразличитијим заједничким активностима. Прво, потпомогнути од стране стручне службе и одговорних наставника, успоставили су видео конференцијску везу и на неколико таквих „сусрета“ не само што су се међусобно упознали, већ су и разменили најбоља искуства свог посла. Тако је, једна школа искористила електронску пошту да подели упитник који је прошле наставне године био задат ученицима да би се открили њихови афинитети за учешће у секцијама. Друга школа презентује како су текле припреме и како се реализовала продајна изложба ликовних радова ученика која им је помогла да купе нове корпе за отпатке за све учионице у школи. Потом, чланови Председништва једне школе су два дана гостовали код својих „колега“ из друге школе – не само што су спавали у њиховим кућама, већ су се и дружили на излету у околини домаћинске школе. На „радном сусрету“ који је следио направили су и акциони план за заједничку припрему Кодекса етичког понашања ученика.



У једнојезичким школама

Ученичка тела у једнојезичким школама на нивоу разреда и на нивоу школе су углавном етнички хомогена, а када их чине ученици из различитих етничких припадности, најчешће се зна која етничка група је бројно доминантнија. Као и за све друге активности за међуетничку интеграцију, тако и активности повезане са демократским учешћем ученика треба да се одвијају помоћу сарадње између партнерских школа са различитим наставним језицима.

Сарадња између Школских заједница из партнерских школа може да обухвати:

1. размену материјала и искуства: материјали које је припремила Школска заједница једне школе ставља на располагање Школској заједница друге школе и сва позитивна и негативна искуства једне ШЗ се деле са другом ШЗ;

2. учешће у заједничким активностима: Школске заједнице из партнерских школа се договарају за заједничке активности које ће се реализовати у непосредном контакту или преко електронске/интернет комуникације, и

3. подршка заједничких активности ученика из обе школе, преко непосредног учешћа у одлучивању за заједничке активности што укључује друге ученике у школи.

У школама са значајним бројем ученика-Рома

У школама са више од 10% ученика-Рома, посебно се води рачуна о заступљености Рома у ученичким телима на нивоу школе и о поштовању њихових специфичних интереса при функционисању ових тела. Обезбеђивање прикладног учешћа ученика-Рома у овим телима према демократским процедурама (без обзира на то да ли се ради о једнојезичкој, или о вишејезичкој школи), доприноси промовисању међуетничке интеграције, на тај начин што омогућава да се чују њихове потребе и проблеми и у условима демократског функционисања ученичких тела, да се узме у обзир при доношењу одлука.

Исти принципи додатног укључивања ученика у ученичка тела треба да се примењује у свим школама са значајним бројем ученика (преко 10%) који припадају мањим етничким заједницама. Такав је, на пример, случај са Бошњацима, када иду у концентрисане школе са наставом на македонском или на албанском језику, или са Египћанима, који се концентришу у школе на македонском или на турском језику.

ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА У...

Documents