odnosi sa javnošću · brajan trejsi u beogradu injekcija optimizma istraživanje koliko smo...

Odnosi sa javnošćuPR - sam svoj majstor

Koliko smo spremni da izdvojimo za PR?

Naučite da komunicirate

Krizni PR

SIEPA AKTUELNOSTI DIZAJN KAKO POSLOVATI SA JAPANOM HALAL STANDARD FORMIRANJE IZVOZNIH CENA BRAJAN TREJSI U BEOGRADU SAJMOVI GUME I PLASTIKE INTERNET

Ako želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEUskoro novo izdanje!

IzdavačAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, Srbijatel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774fax: (011) 3398 814e-mail: [email protected]

UrednikMilica [email protected]ćnik urednikaMiloš Ćurč[email protected]

SaradniciNikola JankovićInes NovoselDragan PejčićJelena RadoičićGoran RadosavljevićVladimir Tomić

Spoljni saradniciDanilo DrobnjakMarko Žugić

Tehnički urednik & dizajnSaša ĐorđevićPriprema za štampuVladimir VuksanLektura i korekturaBoban Čupić

KoriceSaša Đorđević

ŠtampaStandard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Koliko ste puta do sada čuli da su odnosi sa javnošću bitan element vašeg poslovanja? Mi bi još dodali ne samo bitan, nego i presudan, pogotovo za preduzeća koja posluju na stranom tržištu. Međutim, iako se o odnosima sa javnošću ili PR aktivnostima dosta govori, njima se ne posvećuje dovoljna pažnja i uvek se misli da preduzeće može i dalje dobro da posluje bez medija. Da li je to zaista tako? Velika je razlika između srpskih preduzeća koja su ozbiljno posvećena odnosima sa javnošću i izgradnji prepoznatljivog korporativnog identiteta i onih koja na PR gledaju kao na „tamo neku“ skupu reklamu, za koju još uvek ne mogu da izdvoje sredstva. Ako u preduzeću ne postoji osoba koja bi pružila maksimum u uspostavljanju uspešnih odnosa sa javnošću, teško da preduzeće može da unapredi celokupno poslovanje i bude prepoznatljivo za kupca. Ukoliko želite da se za vas čuje, vreme je da sa klijentima počnete da „komunicirate“. Da li će to biti putem saopštenja za medije, konferencija za novinare, organizovanja promotivnih događaja, internet prezentacije ili korporativnog biltena, odluka je na vama.

Namera nam je da vas sadržinom ovog broja podstaknemo da razmišljate o značaju odnosa sa javnošću za uspešno poslovanje preduzeća. Možda će se neki od vas odlučiti da rad na unapređenju odnosa sa javnošću započnu objavljivanjem saopštenja za medije baš u „Exporteru“. Zbog toga vas pozivamo da nam pišete i informišete nas o novostima u vašem preduzeću, jer održavanje kontakta sa medijima jedini je način da se ostvari značajan poslovni uspeh uz prepoznatljiv imidž u javnosti.

Milica Zatezalo

REČ UREDNIKA

U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 10, Maj 2008.

Odnosi sa javnošću su bitni za sve što se nudi na tržištu. Oni informišu kupce o postojanju i prednostima proizvoda i usluge i motivišu ga da kupi upravo njega. strana 14

4

6

12

14

20

21

23

24

26

28

28

30

30

32

VestiUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanju

SIEPA AktivnostiIzvoznik godine 07Srpski dani u ParizuSajmovi hrane u Nemačkoj i DubaijuSrpska moda u Moskvi

IntervjuVeliki planovi za veći izvozVesna Perić, direktor SIEPA-e priča o planovima za 2008. godinu

Tema broja-Odnosi sa javnošću• Sve strane uspešnog PR-a

Usklađenost interne i ekstene komunikacije sigurno vode ka uspešnoj PR strategiji.

• Sam svoj majstorSaveti kako da kreirate dobre odnose sa javnošću.

• Odnosi sa javnošću u kriznim situacijamaSaznajte kako da kriznu situaciju preokrenete u svoju korist.

FinansijeStrategija formiranja izvoznih cenaPri formiranju izvozne cene trebate uzeti u obzir sve interne i eksterne faktore

StandardiHalal standardUlaznica za tržišta Bliskog istoka

InternetMy Space-Moj kutakPortal za promociju i pronalaženje poslovnih partnera

DizajnPoruke u bojiKomunicirajte pomoću boja

Kako poslovati sa...?JapanZemlja izlazećih poslovnih mogućnosti.

Top 10

Marketing miksBrajan Trejsi u BeograduInjekcija optimizma

IstraživanjeKoliko smo spremni da izdvojimo za PR?Kompanije u svetu troše 47% budžeta na PR aktivnosti

Sajmovi gume i plastike 2008/09

Moj primerak

4

Strategija povećanja izvozaU Privrednoj komori Srbije 8. aprila održana je prezentacija Nacrta strategije za povećanje izvoza do 2011. na kojoj su svoje viđenje trenutne situacije i mogućnosti za poboljšanje izvoza izneli potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministri Slobodan Milosavljević i Predrag Bubalo i predsednik PKS Miloš Bugarin.

Prilikom predstavljanja Nacrta strategije, Božidar Đelić je istakao da Srbija sa 865.5 dolara izvoza po glavi stanovnika ima najnižu vrednost izvoza u regionu, odnosno 11 puta manje od Slovenije i 2,3 puta manje od Hrvatske. Naša zemlja ne stoji dobro ni po pitanju broja velikih izvoznika, jer samo 66 kompanija ostvaruje izvoz preko 10 miliona evra, dok samo 5 kompanija ima izvoz veći od 50 miliona evra.

U cilju poboljšanja poslovnog ambijenta za izvozna preduzeća, Đelić je najavio skup stimulativnih mera, pre svega finansijskih i fiskalnih, kojim će država nastojati da što više podstiče izvoz. U planu je da se narednih godina izvoz godišnje povećava po stopi od 25 odsto, s tim što bi se učešće finalnih proizvoda povećalo sa 43 na 65 odsto, a broj preduzeća koja godišnje izvoze više od deset miliona evra, sa 66 na 120.

Đelić je najavio da će u naredne tri godine biti postavljeno 25 komercijalnih savetnika u ključnim regionima, koji su određeni na osnovu ankete privrednika. Reč je o zemljama Evropske unije, Rusiji, Ukrajini, Bliskom Istoku i severnoj Africi.

Umesto zaključka, potpredsednik Vlade je istakao da problemi izvoznika nisu visoko pozicionirani i ponovo pozvao izvoznike iz svih sektora u zemlji da se udruže kako bi se popravio spoljnotrogovinski deficit, koji je najlošiji u Evropi.

Izvoznici su se, sledeći ovaj poziv gospodina Đelića okupili na Samitu preduzetnika održanom u Sava Centru, 16. aprila.

Brži izvoz uz „elektronski prozor”Uprava carina Srbije dodatno će da pojednostavi proceduru izvoza primenom jedinstvene baze podataka, poznatije kao „elektronski prozor“. Ovaj projekat, na kome radi Uprava carina Srbije, trebalo

bi da smanji prosečno vreme zadržavanja vozila na granici i troškove firmi, a samim tim i njihovu konkurentnost na stranim tržištima.

„Elektronski prozor“ predstavljaće olakšicu firmama uključenim u trgovinu i transport omogućavajući im da podnesu svu dokumentaciju na jednom mestu, a kako naglašavaju carinici, njegovo uvođenje je neophodna etapa u pridruživanju Evropskoj uniji.

Projekat „elektronskog prozora“ zamišljen je tako da špediterske firme u kompjuter unose sve važne carinske i trgovačke podatke, a te informacije se, zatim prosleđuju svima koji su u izvoznom lancu, odnosno za prvo vreme, Upravi carina, Upravi za veterinu, a ako je neophodno, Upravi za zaštitu bilja, kao i svim nadležnim ministarstvima.

Ovo blagovremeno informisanje svih institucija u lancu doprinelo bi da nadležne uprave unapred odrede koju robu treba da pregledaju, a koju ne. U Upravi carina Srbije veruju da će primenom ovog projekta biti povećan protok vozila na granici za 10 odsto, a u isto vreme će se eliminisati 80 odsto dokumentacije u papirima.

Sušara na sunčevu energijuBraća Nenad i Miloš Veselinović, vlasnici kompanije „Ntim technology“ iz Beograda, ponudiće ovih dana tržištu proizvod koji su sami patentirali i zaštitili još 2006. godine. Reč je o modernoj sušari sa pogonom na sunčevu energiju, koja predstavlja

jedinstven proizvod ove vrste kod nas. Vrednost investicije je 15.000 EUR, a njen povraćaj je moguć za šest do osam meseci.

Prema njihovim rečima za osam sati moguće je osušiti od 250 do 500 kilograma voća ili povrća, u zavisnosti od težine i oblika. Zapremina sušare je 2,7 metara kubnih, ima 24 ili 12 polica, od kojih je svaka površine od 1,15 m2. Police imaju specijalne konstrukcije, što omoguć ava ravnomerno zagrevanje i ujednačen protok vazduha kroz čitavu sušaru. „U ovoj sušari moguće je obraditi i maline koje su strateški proizvod Srbije“, dodaje Nenad Veselinović, direktor „Ntim technology“.

Sušara je pokretna, ima točkove i njome se može rukovati prema potrebi. Procese u sušari vodi mikroprocesor koji ima 50 programa, a uz pomoć ugrađenog mikroprocesora omogućen je automatski prelaz sa sunčeve na električnu energiju i obrnuto.

„Zadrugar“ počeo izvoz maline u JapanPreduzeće za otkup i preradu jagodičastog voća „Zadrugar“ izvezlo je u 2007. godini voće u vrednosti 5 miliona evra.

Direktor za izvoz „Zadrugara“ iz Ljubovije, Vojislav Žikić, istakao je da je prošle godine preduzeće izvezlo celokupan otkup malina i kupina od 4.000 tona na tržišta Evrope i Severne Amerike, što ga svrstava među

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER MAJ 2008.

5

vodeće izvoznike jagodičastog voća u Srbiji. Prema njegovim rečima, plan preduzeća je da u ovoj godini poveća izvoz za 15 odsto i da u ukupnim količinama poveća udeo ekološki gajenog voća sa sadašnjih 30 na 50 odsto.

„Potrošnja organskog voća je sve veća i mi ćemo povećavati količine malina i kupina koje su ekološki čiste kako bi zadovoljili potrebe potrošača,“ dodao je Žikić i napomenuo da se radi o godišnjemn rastu od oko 5 odsto.

„Zadrugar“ je nedavno počeo izvoz smrznutih malina u Japan, gde je za svoje proizvode dobio cenu od 2,6 evra po kilogramu, što je 15 do 20 odsto veća cena od one po kojoj voće prodaje u drugim zemljama.

Žikić je ocenio da će izvoz u Japan za 3 do 5 godina biti značajan, s obzirom na to da „Zadrugar“ jedini na Balkanu poseduje sertifikat JAS, neophodan za izvoz jagodičastog voća u tu zemlju. To preduzeće poseduje i sertifikate HACCP, ISO 9001, AIB International, kao i dva standarda neophodna za izvoz u EU i SAD.

Saradnja paraćinskog „Jasena“ i „Ikee“Poslovni odnosi dve firme uspešno se odvijaju već nekoliko godina, zahvaljući čemu „Jasen“, koji zapošljava tridesetak radnika, proširuje proizvodnu delatnost u ovoj godini. Prema rečima vlasnik firme Stevana Lukića „Jasen“ je prošle godine švedskoj kompaniji „Ikea“ isporučio oko 500 hiljada

nožica za ormare i 8.000 kuhinjskih dasaka. „U ovoj godini biće duplirana proizvodnja“, dodao je on. Ovo će biti omogućeno povećanjem proizvodnje kroz proširenje kapaciteta i izgradnju nove proizvodne hale, površine 2.000 kvadratnih metara, čija je gradnja u toku. Vrednost ove investicije je oko 500.000 evra. Po završetku hale, „Jasen“ će zaposliti još oko 30 radnika, najavio je vlasnik.

Leskovački ajvar po ukusu EUZahvaljujući potpisanom sporazumu o sertifikaciji leskovačkog ajvara između Regionalne privredne komore u Leskovcu i Privredne komore Sijene, Italija, ajvar iz ovog kraja prvi je proizvod sa geografskim poreklom koji će biti izvezen u EU. Pored geografskog porekla leskovački ajvar će dobiti i sertifikat s kojim će moći da se pojavi i na inostranom tržištu.

Projektom, vrednom 70.000 evra i čija će realizacija početi u maju, sedamdesetak proizvođača proći će edukaciju o tehnologiji proizvodnje i prerade po standardima koji se moraju ispoštovati i koji predstavljaju neophodne uslove za izvoz.

Na ovaj način leskovački ajvar će postati prvi sertifikovani proizvod s ovog područja koji će kroz industrijsku proizvodnju, isključivo po visokim evropskim standardima, naći put do evropskih trpeza. Time leskovački ajvar otvara put za druge domaće proizvode kod EU kupaca koji cene kvalitet.

Srbija uskoro na listi za izvoz i tranzit mleka u EUSrbija će biti stavljena na listu zemalja kojima je dozvoljen izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište Evropske unije (EU), ali i tranzit tih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. Očekuje se da ta odluka bude uskoro objavljena i u službenom glasniku EU.

Dogovor o izvozu mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u zemlje EU postignut je na pregovorima predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa stručnjacima Komisije EU za zdravlje, veterinu, bezbednost hrane i zaštitu bilja. Na sastanku sa predstavnicima EU razgovarano je i o davanju proizvođačima iz Srbije odobrenja za izvoz živih životinja na tržište Unije. Ministar Slobodan Milosavljević izjavio je da se dozvola očekuje u naredna dva do tri meseca, što bi, prema njegovim rečima, omogućilo da se dobijena kvota za izvoz junećeg mesa na tržište EU lakše ostvari.

Ministar poljoprivrede je ocenio da će dogovori sa Briselom predstavljati pritisak na smanjenje cena i novi stimulans za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje, regionalno liderstvo u proizvodnji hrane, ali i mogućnost da se igra mnogo značajanija uloga na tržištu EU, odnosno da Srbija bude znatno atraktivnija za ozbiljnije investicije u agraru. Prema njegovoj proceni Evropska unija bi do marta meseca trebalo Srbiji da odobri tranzit kroz svoju teritoriju i izvoz mlečnih proizvoda na svoje tržište.

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER MAJ 2008.

6

SIEPA AKTIVNOSTI

Krajem prošle godine održana je četvrta ceremonija dodele SIEPA Nagrade za najboljeg izvoznika u 2007. godini. Za najboljeg izvoznika proglašena je kompanija „Goša – Fabrika šinskih vozila, putničkih i specijalnih vagona“, dok su ostale tri nagrade dobile kompanije „Spektar“ – u kategoriji malih i srednjih preduzeća, trikotaža „Ivković“ – za osvajanje novog izvoznog tržišta i „Foodland“ – za najbolji izvozni proizvod. Kompanija „DHL International Beograd“ dodatno je nagradila kompanije „Spektar“, „Ivković“ i „Foodland“ sa po 10.000 evra u vidu usluga transporta i špedicije.

Nagrade su dodelile direktorka SIEPA-e Vesna Perić i državna sekretarka Ministartstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Jasna Matić, dok je generalni direktor „DHL Beograd“ Darko Babić uručio novčane nagrade u ime kompanije. Perićeva je izjavila da SIEPA

u potpunosti pozdravlja inicijativu kompanije „DHL Beograd“ da pomogne u zajedničkim naporima javnog i privatnog sektora u podsticanju izvoza iz Republike Srbije. Generalni direktor „DHL Beograd“ izrazio je zadovoljstvo što je u mogućnosti da na ovaj način pomogne najboljim srpskim izvoznicima.

Kompanija „Goša“ iz Smederevske Palanke je od januara ove godine postala članica grupacije slovačke kompanije ŽOS Trnava i povećala je izvoz za preko 60 odsto u odnosu na 2006. godinu, pre svega u zemlje Evropske unije. Kompanija „Spektar“ je najbolji primer preduzetništva sa poslovanjem zasnovanim na inovativnosti, održivosti i stalnim ulaganjem u unapređenje proizvodnje, na šta ukazuje i sjajan izvozni rezultat ostvaren na tržištima SAD i EU. Preduzeće „Foodland“ dugo važi za proizvođača zdrave hrane, a ove

godine dobilo je i zvanično priznanje za novi izvozni proizvod - domaće slatko od šumskih jagoda. Lep primer uspešnosti male kompanije na velikim tržištima predstavlja kompanija trikotaža „Ivković“, koja je uspela da plasira svoje proizvode i otvori prodavnice pod svojim imenom na tržištima SAD-a i Singapura.

O dobitnicima ovogodišnje Nagrade za Izvoznika godine odlučivala je stručna komisija u sastavu Vesna Perić – direktorka SIEPA, Jasna Matić – državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Dejan Jovanović – direktor Agencije za mala i srednja preduzeća, Biljana Stepanović – generalni direktor Ekonomist media grupe i Dejan Erić – redovni profesor na Bankarskoj akademiji. SIEPA dodeljuje ovu nagradu od 2004. godine, sa namerom da ovo državno priznanje postane tradicionalno i da na kraju svake godine posluži kao stimulans za nove izvozne poduhvate najboljim izvoznim preduzećima u Srbiji. Nagrada donosi i ekskluzivno pravo, da nagrađene kompanije u svom materijalu koriste logo „Izvoznika godine“.

Dodeljene nagrade najboljim izvoznicima u 2007. godini

EXPORTER MAJ 2008.

7

Krajem prošle godine SIEPA je u Parizu organizovala četvorodnevnu izložbu „Dani Srbije u Parizu“, na kojoj su predstavljeni kulturni i privredni potencijali naše zemlje. Izložba je 13. decembra u zgradi Privredne komore Pariza otvorio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, g-din Mlađan Dinkić.

Cilj izložbe je bio da se Srbija Parižanima predstavi na blizak i neposredan način, uz kulturne događaje, prodajnu izložbu rukotvorina, hrane i pića iz Srbije i prezentaciju bogate turističke ponude naše zemlje. Parižani su bili u mogućnosti da probaju našu tradicionalnu hranu, rakiju i vino. Posetioci su na licu mesta mogli i da probaju koktele od rakije koje su pravili poznati srpski barmeni, u organizaciji Rakija bara. Kompanije koje su predstavile svoje proizvode su „Foodland“, „Ulixes“, „Arex“ i vinarije „Aleksandrović“, „Kovačević“ i „Ivanović“. Kao deo tradicionalnog izložbenog materijala bili su predstavljeni ćilimi iz Pirota i rukotvorine, koje su posetioci mogli da kupe za Božićne i Novogodišnje praznike.

Iz kulturnog segmenta srpske baštine bila su predstavljena dela svetskih poznatih slikara Vladimira Vlade Veličkovića i Bate Mihajlovića, kao i mladih slikara Miloša Todorovića i Bogdan Pavlovića. Drugog dana manifestacije istaknuti kompozitor i pijanista Bojan Zulfikarpasić održao je koncert.

Za celokupnu promociju izložbe bila je organizovana intezivna kampanja, što je izazvalo veliko interesovanje Francuza. Tokom trajanja izložbe veliki broj predstavnika naše dijaspore su uspostavili kontakt sa organizatorima interesujući se da saznaju nešto više o izložbi, ali i da pohvale ovu inicijativu.

Dani Srbije u srcu Pariza

EXPORTER MAJ 2008.

Na jednom od najvećih svetskih sajmova hrane Foodex 2008, koji je održan u Tokiju od 11. do 14. marta, šest domaćih preduzeća prvi put je organizovano predstavilo svoju ponudu na nacionalnom štandu. Među našim izlagačima najzastupljeniji su bili proizvođači zamrznutog voća – „ITN“, „Malina Produkt“, „Sicoberry“, „Sirogojno“, a, pored njih, na štandu je bila prisutna i firma Igda koja se bavi proizvodnjom sušenih pečuraka, kao i „Vinogradi i vinarija Jelić“.

Nastup naših preduzeća izazvao je veliko interesovanje posetilaca sajma, a tokom četiri dana ostvareni su brojni kontakti sa potencijalnim uvoznicima i distributerima na japanskom tržištu. Iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja je organizovala nacionalnu prezentaciju, već je najavljeno još veće prisustvo sprskih proizvođaća hrane na narednom sajmu od 6. do 9. marta 2009. godine.

Foodex 2008srpska hrana na Istoku

8

SIEPA AKTIVNOSTI

EXPORTER MAJ 2008.

Na najvećemi najznačajnijem specijalizovanom svetskom sajmu informacionih tehnologija CeBIT 2008, održanom od 4. do 9. marta u Hanoveru učestvovalo je i 12 firmi iz Srbije. Učešće domaćih firmi na CeBIT-u je po peti put organizovala Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Na štandu Srbije koji nosi naziv „HotSpot SERBIA” izlagalo je dvanaest domaćih preduzeća, od čega četiri preduzeća proizvodi hardver „DMV“, „Veridix“, „Mikom“ i „ReinkJet“, a osam softver „CIM College“, „Logo“, „SEAVUS“, „PSTech“, „Navigator“, srpski klaster proizvođača Srbije (Serbian Software Cluster), „Zesium“, „IT TV Production“. Srpske firme i ove godine izlagale su u hali 4 (štand G 48), u kojoj tradicionalno izlažu svetski IT giganti poput Microsofta, IBM-a, SAP-a i drugih. Na štandu Srbije je bio predstavljen i projekat tehnološke zone u Indiji. Radi se o ekskluzivnom događaju budući da bi realizacijom ovog projekta Srbija dobila najveći IT park u Evropi. Na štandu Srbije je ove godine po prvi put organizovan program na kome se mogu čuti najnovije vesti sa sajma.

„HotSpot Serbia”na CeBIT-u

Od 24-27. februara održan je Gulfood 2008, najveći regionalni sajam hrane, pića i ugostiteljstva Dubaiju. Ovaj četvorodnevni sajam je ove godine okupio 2.500 izvođača iz 72 zemlje širom sveta, a sa druge strane na njihovih pultova nalazi se armija kupaca iz 140 zemalja. Srbija je na ovom sajmu predstavljena sa osam preduzeća: Malina Produkt, Agranela, ML, Pionir, Radan, Igda, ITN, Rembraco. Nakon prošlogodišnjeg uspeha na ovom sajmu kada su firme izlagači na srpskom štandu dogovorili poslove vredne preko četiri miliona evra, ostvaren je još jedan uspešan nastup. Veliki broj kontakata koji su naša preduzeća imala sa distributerima, zastupnicima i proizvođačima iz regiona, ali i zemalja širom sveta, trebao bi, prema nekim preliminarnim procenama, da uveća srpski izvoz ove godine za preko 3 miliona evra.

Nastup Srbije na ovom sajmu je organizovan od strane Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Promocija srpske privrede na Bliskom Istoku

9EXPORTER MAJ 2008.

U organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), četiri preduzeća iz Srbije su izlagala na sajmu CPM (Collection Première Moscow) u Moskvi, u periodu od 26. do 29. februara 2008. godine.

Od 2003. godine, svake sezone više od 30 zemalja (između ostalih: Španija, Italija, Francuska, Nemačka, Portugalija, Turska i druge) predstavljaju svoje modele i promovišu ih na ruskom tržištu,koje otvara velike mogućnosti za dobar plasman tekstilnih proizvoda. CPM predstavlja jedan od uglednijih modnih sajmova, a izlaganje na njemu doprinosi stvaranju prepoznatljivog imena u modnoj industriji.

Preduzeća „Tiffany Production“, „Ivković“, „Azzaro Parallel“ i „Tribeca“ su predstavili svoje kolekcije na nacionalnom štandu Srbije, pod nazivom „The House of chic“. Ceo projekat je finansiran iz budžeta Vlade Republike Srbije, a dizajneri SIEPA-e su osmislili zajedničku brošuru izlagača iy Srbije kao i reklamni poster koji je bio smešten u hali za oglašavanje.

Sva četiri preduzeća su ostvarila mnogobrojne kontakte, zadovoljni su postignutim uspehom i planiraju ponovno učestvovanje na CPM-u. Preduzeća „Ivković“ i „Tribeca“ su na sajmu potpisali uUgovore sa kupcima iz Rusije i za dalje je planirano

izlaganje njihovih modela u „show room“-ovima u Moskvi. Kompanija „Azzaro Parallel“ je otkrila novo tržište za svoje košulje, a preduzeće „Tiffany Production“ koje je još prošle godine sklopilo ugovor sa distributerima iz Rusije, sa ostvarenim kontaktima je dodatno utvrdilo svoju poziciju na ovom tržištu.

S obzirom da prisustvo na sajmu CPM obezbeđuje dobru reputaciju u krugovima proizvođača tekstila, kupaca, distributera i agenata, i da su naši izlagači dokazali da su zanimljivi ruskom tržištu, kao i velikom broju posetilaca iz drugih zemalja, svakako bi trebalo nastaviti trend izlaganja i promovisanja srpske tekstilne industrije koja može da ide u korak sa konkurencijom na međunarodnom nivou.

Srpska modna scena u Moskvi

Na ovogodišnjem sajmu organskih proizvoda u Nimbergu „Biofach 2008“ Srbija se po treći put predstavila sa sedam preduzeća na nacinalnom štandu pod nazivom „Organska Srbija“. BMD, Marni, Zadrugar, Foodland, Suncokret, Žitohem i Status su mnogobrojnim stranim kupcima predstavili široke asortimane svoje ponude. Naša preduzeća su bila u prilici da se susretnu sa svetskim trendovima i najnovijom tehnologijom u proizvodnji organskih proizvoda.

Štand su posetili novinari vodećeg evropskog magazina EuroFruit kao i drugi mediji, dok je vest o učešću naših kompanija objavljen na uticajnom Fruchtportal.de – Internet portalu.

I ovog puta je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije finansiralo nastup, dok je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) odradila organizaciju. Tehničku pomoć su pružili Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) sa Programom podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji (WBF) i Agribusiness, projekat USAID-a.

Organska Srbija

10

SIEPA AKTIVNOSTI

EXPORTER MAJ 2008.

Na nedavno održanom sajmu svežeg voća i povrća Fruit Logistica u Berlinu izlagači iz Srbije imali su zapažen nastup. Na nacionalnom štandu tokom četiri dana trajanja sajma svoje proizvode izlagali su Agrarkomerc, Eliksir Food, Fruitlend, Igda, Pams, Pik Južni Banat i Zeleni hit, izdvajajući se kako po svojoj ponudi, tako i po atraktovnom nastupu.

Prema rečima Milke Nikolić iz PIK Južni Banat u poslednje dve godine kupci koji dolaze na sajam u Berlinu uvereni su u kvalitet našeg voća, a i cena je veoma pristupačna. PIK Južni Banat je vodeći srpski proizvođač svežeg voća koji izvozi više od polovone svoje proizvodnje, odnosno preko 7.000 tona.

Dobra saradnja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

sa SIEPA-om i GTZ-om u organizaciji nastupa srpskih firmi na sajmovima poljoprivrede u Nemačkoj i ovaj put se pokazala veoma uspešnom. Predstavnici SIEPA-e su nakon završenog

sajma istakli svoje zadovoljstvom organizacijom nastupa, uspostavljenim kontaktima i realizovanim poslovima zajljučujući da srpsko voće ima velike šanse na stranim tržištima.

Slatkosrpsko voće

Nakog dugogodišnjeg prisustva na sajmu kućnog tekstila „Heimtekstil“ u Frankfurtu u svojstvu posetilaca, dve srpske firme imale su priliku da podsredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) izlože svoje proizvode na ovom sajmu i to u okviru nacionalnog štanda Srbije pod nazivom „Srbija - Kuća stila“. „Simpo Dekor“, Vranja i „Dunav“, Grocka svojim nastupom na sajmu koji se održao od 9-12. januara nastojali su da stvore nove poslovne mogućnosti, povrate stare pozicije na postojećim i otvore nova tržišta za svoje proizvode. Ovo je najveći sajam kućnog tekstila na svetu, a zvanična statistika organizatora sajamske manifestacije koja ovog puta ide pod nazivom „Stil je više od stava“ dostigla je broj od 2,844 izlagača iz 65 zemalja širom sveta.

Sajam je bio visoko posećen od strane profesionalaca iz industrije kućnog tekstila i važi za mesto gde se sklapaju novi poslovi, upoznaje sa novim

trendovima i aktivnostima konkurencije. Ove godine procenat izlagača koji ne dolaze iz Nemačke je dostigao 84 odsto, a najbrojnije su kompanije iz Indije, Kine, Turske, i Pakistana. Čak i u ovako jakoj konkurenciji naše firme uspele su da izazovu interesovanje kupaca, a njihova diferentna prednost u odnosu na kompanije sa Dalekog istoka i Tursku je fleksibilnost, sposobnost rada u malim serijama, kvalitet i blizina evropskog tržišta. Pored Frankfurta, tokom ove godine će se održati manifestacije pod istim nazivom i u Japanu, Rusiji, Indiji, i SAD, a posto je ovo prvi organizovani nastup naših tekstilaca na ovom sajmu, ovo će biti prilika da se razmotre budući zajednički nastupi firmi na nekoj od narednih manifestacija.

Pored prezentacionog dela, pod okriljem sajma su održane i razne tribine na temu budućih trendova u industriji, kao i mogućnosti da se mladi dizajneri predstave i izraze.

Srpske firme na sajmukućnog tekstila u Frankfurtu

11EXPORTER MAJ 2008.

Na međunarodnom stručnom sajmu vina i alkoholnih pića ProWein u Diseldorfu od 16.-18. marta 2008, svoja najbolja vina i rakije na zajedničkom standu Srbije predstavilo je osam naših firmi- pet proizvođača vina i tri proizvođača prirodnih voćnih rakija: „Podrum Aleksandrović“, „Vinarija Kovačević“,„WOW Vinarija“, „Vinarija i podrum Jelić“, „Navip“ i tri proizvođača rakijei alkoholnih pića: „Ulixes“, Beograd a.d.“, „RB Global“.

Treću godinu za redom nastup srpskih vinarija i proizvođača rakije organizovanle su Nemačka organizacija za tehničku saradnju GTZ, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Jednu od najvećih svetskih izložbi vina na kojoj je ove godine nastupilo 43 zemlje izlagača posetilo je više od 30.000 posetilaca iz Nemačke i sveta.

Prowein 2008- u zemlji vina

12

INTERVJU

Šta SIEPA sprema u 2008. godini? Vrednim radom na promociji izvoza i izuzetnim rezulatima koje je SIEPA postigla tokom protekle godine nikog ne ostavljaju

ravnodušnim. Osim organizacije sajmova u inostranstvu, EFQM programa unapređenja poslovanja domaćih izvoznih kompanija, SIEPA je uspešno sprovela i još jedan Program internacionalizacije preduzeća, besplatno finansirajući deo marketinških aktivnosti. SIEPA želi da dovede domaća preduzeća u svet i prenese bar deo trendova u globalnom poslovanju na domaću praksu. U tom cilju, mladi tim SIEPA-e dočekao je 2008. godinu sa brojnim planovima. Šta nam SIEPA sprema u ovoj godini, koje su želje, a šta realnost u pogledu unapređenja poslovanja domaćih kompanija na stranom tržištu pričali smo sa direktorkom Vesnom Perić.

Kako komentarišete rast spoljnotrgovinskog deficita?Prošle godine ostvarili smo veliki rast izvoza, od preko 37 odsto, ali je i uvoz povećan po gotovo istoj stopi. Naravno, apsolutna vrednost uvoza je znatno veća u odnosu na izvoz, pa je, pri identičnim stopama rasta, uvećanje deficita sasvim logično. Ako pogledate strukturu uvoza, jasno je da glavni deo deficita potiče od robe široke potrošnje. Međutim, ovakav uzlazni trend ima i svoje pozitivne strane. Najbrži rast uvoza ostvaren je u sektoru opreme, što ukazuje na tehnološku modernizaciju naše privrede, kao pretpostavku veće konkurentnosti i značajnijeg porasta izvoza u narednim godinama.

Šta prepoznajete kao najveću šansu za uravnotežavanje bilansa spoljnotrgovinske razmene?Naša privreda je veoma uvozno zavisna, pri čemu ne mislim samo na opremu, nego i na strateške sirovine, kao što su nafta i gas. Zato je jedini način za umanjenje deficita ubrzani rast izvoza. Mi već go-dinama, uprkos visokim stopama rasta, izvozimo uglavnom proiz-vode sa niskom dodatom vrednošću i zbog toga ćemo morati da se preorijentišemo na robu visokog stepena obrade koja je zasnovana na najsavremenijim tehnologijama i specifičnom znanju.

Da li će proizvodi koje Srbija izvozi, daljim pojednostavljivanjem uvoznih procedura za njihove sirovine i komponente, postati jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu? Da li se i na taj način može pružiti dodatni podsticaj izvozu?Upravo iz razloga koji su navedeni u prethodnom odgovoru, sigurno je da dalja liberalizacija uvoza, posebno iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, kao i iz Evropske unije, može da doprinese porastu cenovne konkurentnosti naših proizvoda. Inače, nikakva uvozna zaštita domaćeg tržišta, osim ako je ciljana na konkretne sektore i striktno vremenski ograničena, ne donosi koristi ni privredi, ni potrošačima, ni državi.

Gde Srbija može biti konkurentna, odnosno gde se izvoz može povećati?U početku treba da radimo na unapređenju konkurentnosti pre svega u granama koje već postižu rezultate, poput prehrambene

ili tekstilne industrije. Kada sam pomenula povećanje dodate vrednosti robe, nisam mislila isključivo na tehnološki kompleksne proizvode. Vi možete i obične maline da zapakujete u atraktivnu, moderno dizajniranu ambalažu i da ih prodajete po višestruko većoj ceni. U srednjem i dugom roku, mogućnosti dinamičnog rasta izvoza nalaze se u sektorima, gde očekujemo intenziviranje priliva stranih investicija. Tu mislim najviše na automobilsku, elektronsku ili IT industriju. Naravno, ne bismo smeli da zapostavimo ni turizam, gde imamo velike potencijale koji trenutno nisu iskorišćeni u dovoljnoj meri.

Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama okruženja, odnosno članicama CEFTA. Kako ste zadovoljni rezultatima CEFTA sporazuma?Činjenica da smo u 2007. godini zabeležili gotovo za 50 odsto veći suficit u poređenju sa 2006. godinom pokazuje da su naši izvoznici zaista konkurentni na regionalnom tržištu. Naša očekivanja u narednom periodu vezana su za smanjenje nivoa

Veliki planovi za veći izvozVesna Perić, direktor SIEPA-e

EXPORTER MAJ 2008.

13

necarinske zaštite i naročito za primenu principa dijagonalne kumulacije porekla robe koja bi trebalo da stimuliše nova strana ulaganja kod nas.

Koliko politička nestabilnost može uticati na ekonomsku saradnju sa inostranstvom i privlačenje stranih investicija?Politička stabilnost je apsolutno najvažniji element poslovnog okruženja. Ako vi kao investitor ne možete da predvidite uslove poslovanja u nekoj zemlji ili vam nije garantovana zaštita svojinskih prava, naravno da se nećete odlučiti za ulaganje na tom tržištu. Kod nas je poslednjih meseci primetan pad stranih investicija na berzi, a i mi u Agenciji dobijamo zabrinute pozive potencijalnih investitora. Na sreću, negativni efekti političke krize još uvek nisu drastični. Moram da dodam da je u poslednjih godinu-dve očigledan porast broja grinfild projekata i takav trend može biti nastavljen samo ako se situacija normalizuje u što kraćem roku.

Molim Vas da prokomentarišete tvrdnje dela ekonomista koji smatraju da i tokom ove godine investicije neće dostići željeni nivo. U kojoj meri će se to odraziti na spoljnotrgovinsku razmenu?Pre svega, osnovno pitanje u vezi sa tim glasi: koliki je taj željeni nivo? U zvaničnim ekonomskim projekcijama kao godišnji cilj postavljen je neto priliv od oko 2 milijarde evra ili otprilike 3 milijarde dolara. Takođe, sada to umnogome zavisi i od izbornog epiloga i toga da li će Srbija potvrditi svoj reformski i pro-evropski kurs. Pod pretpostavkom da se to dogodi, a do kraja 2008. budu uspešno završene najveće transakcije u procesu privatizacije, kao što je prodaja RTB-a, JAT-a, NIS-a ili Zastave, mi ćemo, samo po tom osnovu, skoro dostići željeni iznos investicija. Međutim, pravi izazov za nas biće da hitno nastavimo sa donošenjem reformskih zakona i poboljšavanjem opšteg privrednog ambijenta kako bismo, najviše za godinu do dve kada privatizacija bude završena, stvorili uslove za ekspanziju grinfild investicija. U svakom slučaju, ove godine ne bi trebalo da bude većih negativnih efekata na našu razmenu sa inostranstvom, iz jednostavnog razloga što je dinamičan rast izvoza rezultat ulaganja iz prethodnog perioda.

Prošle godine SIEPA je dobila specijalno priznanje od Društva Srbije za odnose s javnošću za izuzetan doprinos izgradnji međunarodnog imidža Srbije. Koji je najefikasniji način za pozicioniranje Srbije kao atraktivne lokacije za ulaganje i koje mere bi trebalo realizovati da bi se stvorila još povoljnija investiciona klima?Svakako dobro osmišljena i specifična, usaglašena i koordinisana informacija koja dolazi sa više strana iz naše zemlje. Jednom rečju, definisan prioritet, koji u „jedan glas“ promovišu sve relevantne strukture u zemlji, kako političari, tako i eksperti, i predstavnici medija. Što se tiče poboljšanja promocije, tu uvek ima prostora za još efikasniju koordinaciju svih koji rade na tom poslu, ali i angažovanje međunarodnih medija na oglašavanju Srbije kao investicione lokacije. Što se tiče drugih uslova, pre svega neki segmenti zakonske regulative (antikorupcione mere i vlasništvo nad zemljištem) mogu biti unapređeni.

S obzirom da su Vaše ključna ciljna grupa strani investitori, koje kanale komunikacije koristite u cilju izgradnje odnosa s njima?Najšira moguća paleta komunikacionih kanala je u pitanju – od klasičnih press, do specijalizovanih događaja na kojima se strani investitori mogu zainteresovati da ulažu. Produciramo specijalizovane sektorske brošure, sajamske nastupe praćene relevantnim printom, generišemo klasični, dnevni kliping, produciramo kratke promo filmove, zakupljujemo advertajzing prostor u specijalizovanim stranim časopisima, oglašavamo se u međunarodnim elektronskim medijima, pripremamo prezentacije za naše zvaničnike koji nastupaju na skupovima u inostranstvu, mi sami radimo prezentacije itd. Kao što vidite – veliki skup aktivnosti.

Šta za Vas i Vašu organizaciju znači profesija odnosa s javnošću i u kojim segmentima mislite da može da pruži najveći doprinos? U duhu onog PR saveta da odgovori treba da budu kratki i jasni – PR profesija predstavlja suštinu našeg delovanja. Mi sebe i vidimo kao PR agenciju čiji je jedini klijent, država Srbija, pre svega njeni ekonomski potencijali, kao motor koji može povući celu zemlju napred.

Smatramo da bi stručna javnost iz PR branše trebalo da pruži jaču „pro bono“ podršku procesu repozicioniranja međunarodne slike Srbije, uspostavljajući jednu širu koordinaciju, tj ekspertski pool koji će pomoći zemlji, ali indirektno i profesiji.

Kakav je Vaš plan za ovu godinu?Planovi za ovu godinu će morati da budu modifikovani zbog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Pod pretpostavkom da u Srbiji dodje do potvrde reformskog i pro-evropskog kursa, naši napori će biti usmereni ka što agresivnijoj promociji ekonomskih potencijala Srbije, kako bi se nadoknadila pauza koja nastaje tokom izbornog i postizbornog procesa.

Pored odličnog nastupa na nekoliko međunarodnih sajmovima, početak ove godine je bio obeležen i jako dobrom promotivnom kampanjom koju je SIEPA organizovala. Naime, na svetskoj investicionoj konferenciji „La Baule 2007“ SIEPA-i je dodeljena specijalna nagrada za najbolju promotivnu strategiju i kampanju o investicionoj klimi neke zemlje u Evropi. Agencija je dobila Nagradu „European Attractiveness Award“ na osnovu svog promotivnog filma o Srbiji, Internet prezentacije i kompleta sektorskih brošura o domaćim ekonomskim potencijalima. SIEPA je ovim za Srbiju osvojila i tokom februara iskoristila pravo da na poznatom međunarodnom televizijskom kanalu „Euronews“ besplatno prikazuje promotivni spot o investicionoj klimi zemlje, u udarnim terminima, i to na sedam različitih jezika.

Pored pomenutog nadoknađivanja vremena koje će održavanjem izbora biti sigurno izgubljeno za privlačenje investicija, pred Agencijom stoji i ambiciozni godišnji plan nastupa na 50-ak međunarodnih skupova.

Aleksandar Miloradović

EXPORTER MAJ 2008.

14

Odnosi sa javnošću su bitni za uspešno pozicioniranje proizvoda na tržištu, bilo domaćem ili stranom. Među brojnim proizvodima koja se danas mogu naći u

ponudi kupac će oceniti kao dobar ili loš proizvod tek nakon konzumiranja. Pre toga, odnosi sa javnošću ili PR moraju da odrade svoj deo posla, informišu kupce o postojanju i prednostima proizvoda i usluge i motivišu ga da se odluči upravo za njega.

Zbog toga je veoma bitno da preduzeće izgradi dobar odnos sa kupcima i stvori poverenje u kvalitet svojih proizvoda. Kroz pažljivo planirane i dobro organizovane odnose sa javnošću preduzeće nastoji da ostvari neke od svojih osnovnih ciljeva: upozna širu javnost o delatnosti preduzeća,

proizvodima i uslugama koje nudi, stvori što bolju sliku o preduzeću i izgradi poverenje u kvalitet svojih proizvoda.

Upravo zbog značaja odnosa sa javnošću za uspeh izvoznog posla potrebno je da preduzeće posveti posebnu pažnju organizaciji PR aktivnosti. Složenost izvoznih poslova nekad će uticati da PR strategija koja se pokazala kao uspešna na domaćem tržištu jednostavno ne daje rezultate na stranim tržištima.

Izgradnja dobrih odnosa sa javnošću dugotrajan je i kompleksan proces, koji se mora bazirati na razvoju internog i eksternog PR-a. Zbog toga potrebno je da pored unutrašnje organizacije PR aktivnosti, preduzeće posebnu pažnju obrati na kreiranje i sprovođenje eksterne PR strategije, prilagođene potrebama i navikama kupaca na određenom stranom tržištu.

Takođe, potrebno je imati na umu da odnosi sa javnošću nisu rezervisani samo za izgradnju imidža velikih kompanija, već se u poslednje vreme nameće kao neophodnost za uspeh malih i srednjih preduzeća. U suštini, i jedni i drugi moraju biti svesni da bez dobrog komuniciranja sa kupcima praktično je nemoguće izgraditi uspešan biznis.

Kreirajte dobar imidž unutar preduzećaUpravljanje PR aktivnostima kao što smo napomenuli je složan proces i obuhvata mnogo više od bavljenja eksternim PR-om, prezentacijama ili slanjem saopštenja za novinare. Zbog toga je bitno da pre kreiranja korporativnog identiteta u javnosti, preduzeće obrati posebnu pažnju na zaposlene i uspostavi dobru komunikaciju unutar firme, jer su upravi zaposleni oni koji najviše doprinose njenom dobrom imidžu. U velikim preduzećima budžet, ljudski potencijal i energija koji se ulaže u internu komunikaciju mnogo je veći od budžeta predviđenog za realizaciju eksternih PR aktivnosti.

Iz tog razloga menadžer ili odeljenje za odnose sa javnošću treba da obrati posebnu pažnju na uspostavljanje uspešnog internog PR-a. Pod ovim se podrazumeva prenošenje informacija o preduzeću, proizvodima i aktivnostima koje su trenutno aktuelne i doprinose izgradnji uspešnog imidža firme. Na taj način preduzeće prenosi svoju misiju i ciljeve na zaposlene i doprinosi da interesi zaposlenih budu u skladu sa interesima preduzeća. U suštini, osnovna uloga interne komunikacije je da zaposleni budu bolje organizovani i usmereni prevashodno ka ostvarivanju zajedničkog cilja.

U realizaciji uspešne i delotvorne interne komunikacije mogu se koristiti različiti mehanizmi prenosa informacija. Najdelotvornija sredstva koja se najčešće primenjuju u praksi su prenos informacija putem oglasnih tabli, intraneta i sve popularnijih team meetinga, sastanaka koji se održavaju svake nedelje i na kojima menadžer organizacije prenosi zaposlenima trenutne aktivnosi preduzeća i kratkoročne planove. Ovi mediji se najčešće koriste za širenje informacija unutar firme i okupljanje zaposlenih oko jedinstvene ideje. Stoga, interni PR je veoma važan instrument u stvaranju svesti i kreiranju korporativnog identiteta i imidža preduzeća i kao takav polazna je osnova za uspostavljanje uspešnog eksternog PR-a.

Eksterni PR- uvodni deoSa druge strane, kreiranje eksternog PR-a je mnogo složeniji proces. U osnovi uspešnog odnosa sa javnošću je kreiranje odgovarajuće slike o preduzeću i njegovim proizvodima u javnosti. Da biste kreirali odgovarajuću sliku, odnosno da bi vas javnost videla onako kako vi želite potrebno je da u kreiranje PR aktivnosti uvrstite sledeće korake:

Sagledajte sliku o sebi Iako ovaj pristup daje pomalo iskrivljenu, subjektivnu sliku o vama odgovorima na određena pitanja („Šta ja mislim o sebi?“; „Šta ja mislim da o meni misle oni sa kojima sam u kontaktu?“; „Da li su proizvodi koje nudim jedinstveni na tržištu?“) možete postaviti dobru polaznu osnovu za kreiranje uspešne PR strategije.Istraživanje Faza u kojoj se dobro upoznajete sa poslovnim okruženjem odnosno postojeće i potencijalne stejkholdere (kupce, dobavljače i sl.) s ciljem da što bolje upoznate svoje poslovno okruženje. Koje su potrebe tržišta? Da li mi možemo da zadovoljimo ove potrebe?

Dve strane uspešnog PR-aDo uspešne PR kampanje moguće je doći jedino putem usklađene interne i eksterne komunikacije.

ODNOSI SA JAVNOŠĆUTE

MA

BRO

JA

EXPORTER MAJ 2008.

15

TEMA

BROJA

ODNOSI SA JAVNOŠĆU

Kreiranje strateškog PR Nakon što ste sagledali sliku o svom preduzeću, poslovnom okruženju i utvrdili marketinške ciljeve za te grupe, sledi strateško planiranje odnosa sa javnošću uz pomoć kojih ćete definisati poruke koje treba da se iskomuniciraju sa ciljnom grupom.

Ukoliko ste dobro sproveli tri navedena koraka vaša PR strategija će početi da daje rezultate. Pri tome, imajte na umu i pozitivan publicitet koji će vas pratiti. Ipak, neke stvari se neće desiti slučajno, pa učinite nešto da vaša nova reklamna kampanja, internet prezentacija ili novi proizvod budu vidljivi u raznovrsnim javnim medijima. Ciljano, svakako.

Da rezimiramo, glavni cilj vaše PR kampanje je da se vest o preduzeću ili proizvodu uz odgovarajuću poruku proširi, kreira publicitet i pročuje među ciljnom grupom. Kao merilo uspeha vaše PR kampanje pored istraživanja javnog mnjenja i statističkih pokazatelja je, sigurno, da se o vama i vašem proizvodu dosta priča, jer kampanje o kojima se najviše priča po pravilu kreiraju i najveći publicitet.

Kako sve to funkcioniše u praksi?Kada smo odlučili da vam osim terorijske obrade pojma PR-a objasnimo kako on funkcioniše u praksi na određenom primeru, shvatili smo da je teško naći dobar primer koji će svuda biti primenjiv, jer je PR aktivnost u mnogome ograničava kulturom organizacije, mestom i vremenom u kojem se primenjuje. Stoga, obrada slučaja iz prakse je dobar način na steknete uvid u osmišljavanje PR strategije, ali sigurno ne i isključivi način da nešto uspešno iskomunicirate u javnosti.

Naš primer se odnosi na malo preduzeće, proizvođača marmelade i džemova. Firma postoji već 15 godina i zapošljava 25 zaposlenih. Pored poslovanja na domaćem tržištu firma je počela sa malim, ali konstantnim izvozom na strana, uglavnom tržišta zemalja u regionu i Evropske unije.

Preduzeće je poslednjih godina počelo sa prodornijim nastupom na stranim tržištima linijom novih proizvoda vrhunskog kvaliteta. Uvođenje nove linije džemova od organskog voća značajan je događaj za preduzeće. Vlasnik, koji je ujedino i direktor, uviđa da je potrebno da ovako bitan događaj za firmu treba da dobije odgovarajući publicitet u javnosti i na taj način utiče na bolju prepoznatljivost novih džemova. Tim povodom vlasnik imenuje tim (asistent direktora, direktor marketinga, prodaje) kojim on predsedava. Prvi korak je definisanje budžeta. Nakon toga komisija donosi odluku da zbog nedostatka stručnih znanja i iskustva u ovoj oblasti angažuje marketinšku agenciju koja bi osmislila novi vizuelni identitet proizvoda (ambalaža, etiketa) i poruku sa kojom će on biti plasiran u javnost. Novi koncept proizvoda bi trebao da bude jedinstven i kao takav propraćen u promotivnom materijalu preduzeća (internet prezentacija, brošure, promotivni materijal-uzorci, pokloni).

Nakon što je napravljen dizajn novog proizvoda i promotivni materijal sa jedinstvenom porukom koja naglašava karakteristike proizvoda (domaći recept, organski, visoka nutritivna vrednost, priprema u skladu sa najvišim standardima kvaliteta) komisija usvaja plan promotivnih aktivnosti.

Komisija se usaglasila da u Beogradu organizuje zabavu za ugledne zvanice na kojoj bi bila predstavljena nova

linija proizvoda. Pored zvanica iz javnog života i državnih institucija preduzeće na proslavu treba da pozove i postojeće i potencijalne kupce (restorane, hotele, trgovinske lance i sl.). Firma određuje rok kada treba da se održi proslava i komisija deli zaduženja za organizaciju kako bi u svakom momentu imala uvid u aktivnosti svakog od članova tima.

U organizaciji firma prvo sačinjava listu elemenata proslave i određuje prioritete u njihovoj organizaciji. Određivanje datuma i prostora u kojem će se događaj održati su na vrhu liste. Nakon toga prelazi se na štampanje pozivnica, pozivanje novinara, definisanje programa manifestacije i organizaciju posluženja, dekoracije, muzike, hostesa, gde se u cilju što bolje prepoznatljivosti proizvoda mogu kreirati i posebne uniforme.

Ovakvom organizacijom firma je izazvala veliko interesovanje lokalne zajednice, medija i dobavljača za svoj novi proizvod.

Milica Zatezalo

EXPORTER MAJ 2008.

16

TEM

A B

ROJA

Odnosi s javnošću, ili popularno rečeno PR, predstavljaju veoma važan segment svake promocije. Kao poseban deo promotivnog miksa, odnosi s

javnošću imaju vrlo bitan uticaj na široku javnost, koja obuhvata ne samo kupce, već i celokupno okruženje sa svim interesnim grupama, konkurencijom i medijima.

Budući da su usmereni na celokupno okruženje, a ne samo na potrošače - odnosi s javnošću imaju širi fokus od samog marketinga. Osnovna funkcija odnosa sa javnošću jeste održavanje dvosmerne komunikacije sa okolinom. PR se dakle ne svodi na puko objavljivanje podataka i saopštenja za javnost, već podrazumeva i praćenje reakcije, odnosno javnog mnjenja i prvenstveno mišljenja ciljne populacije.

Od odnosa sa javnošću u velikoj meri zavisi i publicitet. Ono što drugi mediji pišu o vama mnogo je važnije za vas i vaše korisnike od onoga što vi imate da kažete o sebi. Publicitet se smatra nezavisnim i njime se stiče dodatna promocija, naravno, ukoliko je taj publicitet pozitivan. Isto tako, ukoliko je publicitet negativan, to može uništiti sve napore u propagandi.

Saopštenje za medije (press release)Saopštenje je kratka i sažeta pisana vest o vama, ili vašem proizvodu, koju komunicirate medijima, sa ciljem da je oni objave. Ako imate nešto da kažete i predstavite svom okruženju, saopštenje za štampu je najefektivniji metod obraćanja. Mediji su uvek u potrazi za kvalitetnim vestima, te je na vama da im vest plasirate, ali na način koji njima odgovara. Tipično saopštenje je dokumenat koji sadrži jednu ili dve stranice teksta. Ono se može tretirati kao mini članak koji šaljete medijima za slobodno korišćenje. Najvažniji elementi izveštaja za štampu su:

• Kontakt informacija,• Datum objavljivanja,• Naslov saopštenja,• Sadržaj.

Naslov Naslov saopštenja je njegov najvažniji deo. Osnovna funkcija naslova je da privuče pažnju urednika ili novinara. Tom jednom rečenicom morate da iskažete suštinu vaše priče, da istaknete njenu jedinstvenost (šta je čini posebnom u odnosu na druge vesti) i da uz to izbegnete da se ona protumači kao vaša propagandna poruka. Tekst naslova treba da boldujete kako bi bio najuočljiviji elemenat stranice.

Ispod naslova sledi prvi paragraf. Tekst ćete započeti mestom i datumom vezanim za događanje u vašem saopštenju. Recimo počećete sa npr. „Beograd, April 2008 – “, nakon čega sledi prva rečenica prvog paragrafa. Da bi privukao pažnju urednika, najbolje je kad se saopštenje daje u formi vesti.

Sadržaj saopštenja treba biti koncipiran tako da odgovora na šest najvažnijih pitanja: Ko (je u pitanju), Šta (se desilo),

Kada, Gde, Zašto i Kako (se sve to desilo). Da bi videli primer vesti, otvorite bilo koje dnevne novine i pregledajte rubrike koje po suštini odgovaraju delatnostima vaše kompanije. Tekst treba da bude napisan na zabavan način, kao u mesečnim magazinima. Pažnja se privlači time što je tekst napisan na lukav (pametan) način, uz dramatizovanje i korišćenje hiperbola.

Sadržaj saopštenja Tekst saopštenja bi trebalo da bude koncizan, odnosno, što kraći i jasniji. Pisanje sadržaja treba porediti sa pisanjem reklame. Ono što najmanje želite je da uredniku koji ga čita, tekst bude dosadan. Trudite se da tekstom privučete čitaocu pažnju, izazovete interesovanje, kreirate želju i pozovete na akciju. Pošto naslovom privučete pažnju i izazovete interesovanje urednika, tekst sadržaja treba da u njemu izazove želju da ga objavi. Veoma je važno da tekst podelite u što više manjih paragrafa. Razlog tome je da vaš izveštaj gotovo nikada neće biti objavljen u celini, baš onako kako ste ga poslali. U većini slučajeva on će biti iseckan i prikazan onako kako to pojedinim medijima odgovara. Mali i kratki paragrafi olakšaće posao novinarima da ga brzo i jednostavno pripreme za štampu. Ako im u tome pomognete sigurno je da su vaše šanse da ga objave mnogo veće. Na kraju ne zaboravite najvažnije, vašu kontakt informaciju za čitaoce, odnosno gde i kako oni mogu da stupe u direktan kontakt sa vama.

Budite sam svoj majstorDajemo vam par saveta kako da kreirate dobre odnose sa javnošću.

EXPORTER MAJ 2008.


17

TEMA

BROJA

Konferencija za novinare (press conference)Ukoliko imate vest, koju želite da predstavite medijima, organizujte konferenciju za novinare. Nova informacija mora da se odnosi na jednu veliku priču, koja će sama po sebi biti interesantna novinarima da bi je objavili u što više medija. Vaša priča treba da podrazumeva pokretanje jedne nove inicijative. Da dobijete na važnosti, pronađite poznate medijske ličnosti koje će reći nešto za vas ili učestovati na konferenciji. Treba proceniti težinu vesti kako bi znali da li je potrebno praviti konferenciju za novinare ili je objavljivanje saopštenja sasvim dovoljno.

Lokacija Kod biranja lokacije imajte u vidu da mesto bude dostupno svim novinarima i da priliči veličini manifestacije koju organizujete. Izbegavajte prevelike prostorije kako bi izbegli osećaj male posećenosti. Obezbedite neophodno osvetljenje i ozvučenje kako bi se stekli pogodni uslovi za televizijsko snimanje, a ukoliko je moguće, obezbedite i priljučak za telefon. Sto za kojim će sedeti govornici treba da bude dovoljno dugačak i malo uzdignut u odnosu na ostatak prostorije. Odlučite se za posluženje novinara. To mogu biti čaj, kafa, sokovi, hladno posluženje ili ručak. Ako ste se odlučili da novinare vodite na put, kako bi im pokazali proizvod-nju ili način vašeg poslovanja, organizujte prevoz iz centra grada, kao i povratak. Potrudite se da put ne oduzme novinaru ceo dan i budite tačni u programu koji ste organizovali. Ukoliko nemate uslova da pravite konferenciju u prostorijama vaše firme, možete se obratiti pres centrima koji se profesionalno bave organizovanjem

konferencija za novinare (Tanjug pres centar, Medija centar).

Organizacija Jedna od najvažnijih stvari jeste da se vremenski organizujete kako bi sve što ste osmislili bilo spremno na vreme. Konferenciju organizujte u prepodnevnim časovima, ali ne preterano rano s obzirom da novinari obično rade od 10:00. Imajte u vidu da će vaša vest u štampanim medijima biti objavljena dan nakon što ste organizovali konferenciju, stoga isplanirajte svoje aktivnosti blagovremeno. Proverite da li se vaša konferencija ne preklapa sa još nekom bitnom konferencijom, jer bi to umanjilo posetu novinara. Počnite na vreme, ne dozvolite da novinari puno čekaju. Pre početka same konferencije razdelite već unapred pripremljen materijal, koji se sastoji od saopštenja za medije i nekog poklona u vidu kancelarijskog materijala ili primerka proizvoda iz vaše proizvodne palete. Ukoliko organizujete neku vrste ceremonije ili dodelu nagrada, upozorite novinare da ne objavljuju vest unapred, već da sačekaju da se manifestacija završi.

Pozivanje novinara Novinari se na događaj pozivaju dva do tri dana unapred putem mejla u vidu pozivnog pisma, u kome treba da stoji kratak sadržaj konferencije, razlog zbog čega se održava, kao i spisak učesnika. Preporučljivo je dan ranije telefonom pozvati medije i proveriti da li će doći na konferenciju za novinare, nagla-šavajući razlog zbog čega je bitno ispratiti vaš medijski događaj. Redovno ažurirajte kontakte svih medijskih kuća, uspostavite dobre odnose sa novinarima koji dođu na konferenciju kako bi se baš oni uvek odazivali na vaše pozive. Na taj način imaćete bolji „prolaz“ kod objavljivanja raznih sitnijih vesti ubuduće.

Priprema učesnika Prilikom odabira učesnika povedite računa da budu dobri retoričari, bez straha od nastupa pred javnosti, razgovet-ni, autoritativni i pre svega razumljivi. Pripremite svakog od učesni-ka tako što ćete mu objasniti ko ima kakvu ulogu, tako da se njihova izlaganja ne ponavljaju. Uzmite u obzir moguća neugodna pitanja koja novinari mogu postaviti učesnicima konferencije i pripremite ih da bez ikakvih poteškoća na njih i odgovore. Svaki učesnik kon-ferencije bi u idealnim situacijama trebalo da svoje izlaganje sroči u tri do pet minuta, jer sve što je duže postaje naporno za praćenje i deluje opširno. Izlaganja treba da budu kratka i precizna i do sadrže najbitnije informacije koje želite da mediji objave. Izbegavajte kori-šćenje stručne terminologije u izlaganjima, jer postoji mogućnost da pojedini novinari ili čitaoci/gledaoci ne razumeju. Pripremite mode-ratora koji će otvoriti konferenciju, predstaviti učesnike, najavljivati govornike i voditi diskusiju na kraju konferencije. Imajte u vidu da pitanja u pojedinim situacijama može biti i više nego obično, zato skrenite pažnju učesnicima da na pitanja odgovaraju kratko i jasno.

Propratne aktivnosti Nakon konferencije, pošaljite putem mejla svim medijima saopštenje koje ste unapred pripremili, jer je moguće da je neki novinar bio sprečen da prisustvuje događaju. Zajedno sa saopštenjem možete poslati dve fotografije sa konferencije kako bi štampani mediji mogli da ih iskoriste kao ilustraciju uz tekst. U narednih par dana prikupljajte sav medijski kliping koji podrazumeva sve tekstove objavljene u medijima, a tiču se vaše konferencije. Postoje specijalne firme koje se bave medija monitoringom koje mogu za vas da obave taj posao.

Miloš Ćurčin

EXPORTER MAJ 2008.


18

TEM

A B

ROJA

Krize obuhvataju najraznovrsnije situacije – ugroženost zdravlja korisnika

određenog proizvoda, krize u vezi sa bezbedonosnim uslovima, standardima zaštite životne sredine, finansijske krize i malverzacije, nesreće na radu, lažno oglašavanje, žalbe mušterija, navodne ili stvarne diskriminacije i optužbe samo su neke od kriznih situacija.

Većina malih kompanija smatra da se krizne situacije događaju isključivo velikim, multinacionalnim kompanijama. Kriza može pogoditi bilo koju organizaciju, bez obzira na veličinu ili sektor, u bilo kom trenutku. I po pravilu - u momentu kada je najmanje očekujete.

Kada se kriza desi, događaji se odvijaju nekontrolisano, sa tzv. snowball efektom. Zato je prethodno planiranje kriznih situacija i priprema plana za takve slučajeve ultimativno za svaku ozbiljnu organizaciju. Neke krizne situacije se mogu predvideti i sprečiti, dok se efekat onih koje se ne mogu izbeći, a koje su i najčešće, može minimizirati ukoliko se adekvatno komuniciraju. Što duže kriza traje, više štete može prouzrokovati, te je neophodno krizom upravljati na brz i organizovan način. Što ste bolje primpremljeni za komunikaciju u kriznim situacijama, veće su šanse da krizu preživite ili čak i da profitirate u takvoj situaciji, odnosno poboljšate reputaciju. Naravno, pod uslovom da adekvatno delujete.

Ukoliko ste skeptični u vezi sa potrebom ozbiljnog pristupa planiranju kriznih situacija, imajte na umu činjenicu da je većina kompanija imala ne više od jedne krizne situacije. Nisu ni imale priliku za sledeću jer nakon te prve više ne postoje. To su podaci za kompanije koje nisu u svojoj poslovnoj filozofiji pridavale značaj planiranju kriza.

Odnosi sa javnošću u kriznim situacijamaKrizu sa aspekta odnosa sa javnošću predstavlja svaki događaj, trač ili činjenica koja ima potencijal da ugrozi reputaciju, imidž, odnosno kredibilitet organizacije, brenda ili ličnosti.

EXPORTER MAJ 2008.

Prvo pravilo odnosa sa javnošću u kriznim situacijama – prikupite sve činjenice što je brže moguće. Od brzine kojom komunicirate činjenice medijima, žrtvama, investitorima, akcionarima i ostaloj javnosti zavisi, u velikoj meri, i način na koji ćete prebroditi kriznu situaciju.

Odnosi sa javnošću su umetnost demonstracije – pokazivanja pre nego samo izjavljivanja ključnih poruka. To isto važi i u kriznim situacijama. Kada samo izjavite da vam je žao – javnost je cinična. Kada pokažete saosećanje i brigu na adekvatan način, efektan za konkretnu situaciju, ljudi ne samo da vam veruju, već to i pamte.


19

TEMA

BROJA

Istraživanja u okviru naučne discipline „ponašanje potrošača“ ukazuju da ukoliko se problem sa kojim se potrošač suočio reši brzo i adekvatno, lojalnost potrošača je veća nego pre nastanka krize. Isto je i sa komunikacijama tokom kriznih situacija: ukoliko brzo rešite krizu i prenesete svoju priču medijima, događaj koji je uzrokovao krizu će zapravo ojačati imidž i kredibilitet organizacije.

Kada se kriza dogodi, učinite je najvećim prioritetom menadžmenta. Naravno, ne zaboravite da plan akcije treba da preduhitri krizu, a ne obratno. Plan revidirajte bar jednom godišnje. Ne manje važno je i da odgovorite istom brzinom kojom je i kriza nastala – odgovor sutra nije dovoljno dobar kao odgovor danas.

U planovima za krizne situacije velikih organizacija, određeni članovi top menadžmenta su uvek na raspolaganju. Ukoliko se kriza pojavi, svaki ključni donosilac odluka mora biti dostupan bar putem telefona, ukoliko nije moguće i fizičko prisustvo koje je i preporučljivo. Pošto su svi, planom određeni, članovi menadžmenta zajedno za stolom, fizički ili telefonskim putem, nijedan ne napušta konsultacije dok se ne donese odluka šta će se preduzeti kao odgovor na nastalu krizu.

Ukoliko kompletan menadžment tim ne učestvuje u konsultacijama, proces donošenja odluka je usporen. To je, sa aspekta kriznih komunikacija, veoma loše – mediji istražuju činjenice, a njihov rok za to je kratak – sutra za štampane medije, večeras ili sada za elektronske odnosno internet medije.

Dakle, svaki put kada imate problem u poslovanju i kada je vaša briga u vezi sa publicitetom u medijima, na koji kriza utiče, pridržavajte se sledećih pravila:

• Učinite sve da prikupite bitne činjenice, brzo procenite situaciju i otvoreno odgovorite javnosti.

• Odredite potrebne mere kojima ćete brzo rešiti nastalu situaciju bez ugrožavanja integriteta i bezbednosti kompanije, saradnika i klijenata.

• Odredite tim za reagovanje u kriznim situacijama koji obuhvata članove top menadžmenta. Ovlastite jednog člana tima, najčešće menadžera za odnose sa javnošću, koji će biti kontakt između tima, odnosno organizacije i javnosti.

• Upoznajte zaposlene, posebno najviši i srednji nivo menadžmenta, sa procedurama tokom kriznih situacija.

• Definišite strategije komunikacije tokom kriznih situacija. Odaberite glasnogovornika za krizne situacije. Komunicirajte ključne poruke svim interesnim grupama.

• Činite sve da ne kreirate percepciju kod javnosti da je vaša kompanija neodgovorna.

• Po završetku krize, napravite izveštaj sa analizom situacije. Dokument treba da sadrži uzrok krize, dužinu trajanja i način izveštavanja medija o krizi, predloge za poboljšanja u procesu odgovora na krizne situacije, načine na koje će se predložena poboljšanja realizovati, kao i predloge mogućih izmena politike kompanije i procedura u cilju efikasnijeg reagovanja u takvim situacijama.

• Nakon što ste prebrodili kratkoročnu pretnju i izašli iz krize, radite na dugoročnoj reizgradnji ugleda u javnosti od uticaja za vaše poslovanje.

Iskustva iz prakse ukazuju da sve kompanije sa dugoročnim pristupom angažuju stručnjake iz oblasti komunikacija. Ozbiljni konsultanti i agencije u oblasti komunikacija se usavršavaju i sa kreiranje i distribuciju poruka i saopštenja organizacija u čije ime nastupaju, svoje aktivnosti proširuju na sofisticiranije segmente kao što su krizne komunikacije i odnosi sa javnim institucijama.

Od bazičnih odnosa sa medijima, koji su karakteristični za primarnu fazu odnosa sa javnošću, došlo se do diversifikacije aktivnosti u domenu komunikacija, tako da, danas, ozbiljne konsultantske PR kuće, predstavljaju veoma važnu, i u odredjenim situacijama, ključnu podršku klijentima koji ih angažuju.

Danilo DrobnjakPA & PR Consultant

Mmd Corporate, Public Affairs & Public Relations Consultants

EXPORTER MAJ 2008.


Zlatna pravila komunikacije u kriznim situacijama su :• Uvek govorite istinu.• Budite iskreni što je više moguće. Ni u kom slučaju

nemojte obmanjivati javnost.• Budite pripremeljeni. Imajte pripremljen plan

komunikacija pre nego kriza “napadne“. Ne čekajte krizu da biste se pitali šta treba učiniti u takvoj situaciji.

• Pokažite da brinete i da vam je stalo do nečega što je ugroženo pojavom krize. Iskažite saosećanje.

• Delujte brzo. Nemojte ostati „zaglavljeni“ u krizi.• Brzo donosite odluke i učinite kanale komunikacije

fleksibilnim. Ukoliko ste u veoma ranoj fazi krize suočeni sa činjenicom da morate potrošiti novac da biste „očistili“ situaciju nastalu krizom - ne kalkulišite, već učinite to odmah dok još izgleda kao da je baš to vaš izbor. To je mnogo bolje od slučaja kada te iste pare morate kasnije potrošiti suočeni sa pritiskom zajednice, odnosno kada nemate izbora.

• Nikada ne upotrebljavajte floskulu „nemam komentar“. Ukoliko nemate odgovor – tako i recite i saznajte odgovor što pre.

• Odgovorite na sve zahteve medija. Ukoliko se konstantno ne odgovara na optužbe, loš publicitet koji se na taj način kreira utiče na veoma teško izlaženje iz krize i oporavak.

• Ne izbegavajte medije. Naprotiv, aktivno tražite načine da stanete ispred kamera i kažete svoju priču.

• Priznajte kada ste pogrešili, izvinite se i recite šta ćete učiniti da biste sanirali štetu, a potom učinite ono što ste obećali.

20

FINANSIJE

Formiranje izvozne cene, kao jednog od ključnih faktora izvoznih rezultata, mora da zadovolji dva uslova:1) da ona bude prihvatljiva za potrošače i 2) da omogući

ostvarivanje profita od izvoznog posla. Iz tog razloga, određivanje cene zahteva strategijski pristup koji uključuje različite cenovne faktore i pristupe.

Faktori formiranja izvoznih cenaMeđu glavnim faktorima koji utiču na formiranje cene proizvoda nalaze se:

• troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza• tražnja za proizvodima/uslugama• cene konkurentskih proizvoda/usluga• svetske cene za pojedine vrste robe

Troškovi Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza, u većini slučajeva, predstavljaju glavne faktore u formiranju cene. Iako cena treba da bude dovoljno visoka da biste pokrili ukupne troškove i ukalkulisali ciljnu zaradu, ne bi trebalo da, sa svakom promenom u troškovima, vršite njenu reviziju.

Tražnja Politika cena u velikoj meri je uslovljena karakteristikama tražnje u okviru ciljnog tržišnog segmenta. Analiza tražnje trebalo bi da obuhvati pitanja, kao što su: Kakva je elastičnost tražnje, tj. da li i koliko kupci reaguju na promene cena, Koji je nivo raspoloživog dohotka potrošača, ili Kakve su percepcije kvaliteta proizvoda/usluga?

Konkurencija Ukoliko vaši proizvodi/usluge nisu izrazito diferencirani u pogledu kvaliteta, odnosno ako potrošači nisu spremni da plate visoku cenu za superioran kvalitet, prilikom definisanja cena treba da uzmete u obzir i koliko vaši konkurenti naplaćuju prodaju svoje robe.

Svetske cene Svetske cene, kao kriterijum, važe samo za određeni broj berzanskih proizvoda, poput nafte, metala ili žitarica.

Strategije formiranja izvoznih cenaIntegralni pristup određivanju cena sadrži kako troškovni, tako i vrednosni aspekt. S jedne strane, ukupni troškovi vezani za prodaju na stranom tržištu diktiraju najniži nivo

cene koja čini izvozni posao rentabilnim, ali, s druge strane, kao osnovni kriterijum u politici cena trebalo bi da koristite vrednost vaših proizvoda/usluga za ciljno tržište. U tom smislu, trebalo bi da odgovorite na dva ključna pitanja:1) koliko proizvod ili usluga vrede za potrošače (vrednost se meri različitim metodama, kao što su: metod reagovanja kupovine, analiza balansa, eksperimenti i analiza ekonomske vrednosti za potrošače), 2) koji je maksimalan nivo troškova da bismo, pri postojećim tržišnim cenama, ostvarili profit?

U okviru ovog pristupa, potrebno je da uzmete u obzir i nivo kvaliteta, odnosno stepen diferenciranosti sopstvene ponude, budući da viši kvalitet znači manju elastičnost tražnje i, samim tim omogućava da se vaši proizvodi i usluge prodaju skuplje u odnosu na konkurentske.

Na osnovu ovih glavnih principa cenovne strategije, prilikom nastupa na stranom tržistu možete da se opredelite za neki od narednih pristupa formiranja izvozne cene.

Eksploatacija tržišta Ova strategija formiranja cene poznata je i pod nazivom „brz ulazak, brz izlazak“, jer podrazumeva napuštanje tržišta čim marže postanu isuviše niske. Strategiju eksploatacije tržišta možete da primenite ukoliko nastupate na malim tržištima, bez izražene konkurencije, sa novim ili unikatnim proizvodom. Zbog visokog profita, treba da imate u vidu da će konkurenti brzo ući na tržište sa nižim cenama.

Formiranje cena bazirano na kvalitetu Za razliku od prethodne, primenom ove strategije možete da ostvarite dugoročni profit, putem sistematskog razvoja nastupa na stranom tržištu. Ova strategija je preporučljiva samo ako imate proizvode visokog kvaliteta. Nastup na stranom tržištu zahteva snažnu reklamnu kampanju kako bi se istakla veća vrednost proizvoda i ukazalo na koristi za potencijalne kupce. Ovakva strategija je praćena visokim troškovima promocije koji utiču na formiranje visokih početnih cena. U slučaju primene ove strategije, potrebno je određeno vreme dok proizvod ne stekne reputaciju i počne da donosi profit.

Formiranje cene na osnovu životnog ciklusa proizvoda Na osnovu anticipiranog životnog ciklusa proizvoda, trebalo bi da vršite sistematsku koordinaciju cena i profita. U kasnijim fazama ciklusa neophodno je snižavanje cene, a ključni element ove strategije je odabir pravog trenutka za određivanje niže cene. Ukoliko sporo snižavate cenu, u nekoj fazi ona će biti previsoka, što bi moglo da izazove smanjenje prihoda i profita.

Strategija formiranja izvoznih cenaPre kalkulacije izvozne cene, treba uzeti u obzir sve interne i eksterne faktore, kao i izvozne ciljeve

EXPORTER MAJ 2008.

Bolji kvalitet proizvoda i veća vrednost za potrošače omogućavaju zaračunavanje viših cena i čine izvozni posao rentabilnijim Svetska cena

Faktori formiranja izvoznih cena

Izvozna cena

Troškovi i ciljna zarada

Cene konkurenataTražnja

21

Prilagođavanje konkurentskim cenama Ova strategija se odnosi na usklađivanje marži u cilju usaglašavanja sa konkurentskim cenama na izvoznom tržištu. Na taj način razvijate stabilnu tržišnu poziciju, ali treba da budete spremni na reakcije konkurenata, posebno kad se radi o iznenadnom smanjenju cena, što može dovesti do prodaje uz veoma niske profitne stope.

Strategija razvijanja tržišta Strategija razvijanja tržišta podrazumeva dugoročni pristup tržištu držanjem nižih cena od konkurencije tokom određenog perioda. Iz tog razloga, početne profitne stope biće niske, ali će lokalni konkurenti morati da se prilagode vašim cenama ili da napuste tržište. Nakon njihovog izlaska, bićete u prilici da povećate svoje cene, profitne stope i udeo na tržištu.

Strategija kupovine tržišta Ovaj pristup se koristi kada vam je potrebno pouzdano strano tržište, na koje možete da plasirate višak proizvoda ili zastarele proizvode po veoma niskim cenama. U većini slučajeva, radi se o tržištima, gde su niske cene važnije od kvaliteta, odnosno o manje razvijenim ili nerazvijenim zemljama.

Dragan Pejčić

EXPORTER MAJ 2008.

STANDARDI

Potencijal halal tržištaU Kuranu – svetoj knjizi i vodilji svih muslimana sveta postoji jedno pravilo koje od njih traži da uvek koriste samo ono što im je od Boga dozvoljeno i korisno, a obaveza svakog muslimana je da bude siguran da je ono što praktikuje i konzumira dozvoljeno, čisto, higijensko i da nije štetno za njegovo zdravlje - da je Halal.

Značenje reči „Halal“ je dozvoljeno, odnosno ona označava sve što je po islamskim propisima dozvoljeno ili korisno. Nasuprot tome, imamo termin „Haram“ je sve što je po islamskim propisima čoveku zabranjeno ili štetno po njega, odnosno njegovu okolinu.

Čak 70 odsto muslimanske zajednice širom sveta živi i hrani se u skladu sa Halal standardom tako da svetsko Halal tržište čini populacija od 1,6 milijardi muslimana u svetu. To je ujedno i najbrže rastuće tržište koje je 2005. imalo ukupni promet od 550 milijardi dolara, od čega je 170 milijardi utrošeno na prehrambene proizvode. Sa druge strane, sve veći broj nemuslimana koristi halal-proizvode jer ih smatraju zdravijim i sigurnijim za upotrebu, naročito kada su u pitanju ishrana, kozmetika, ambalaža, a naročito preparati i lekovi.

U Srbiji još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o veličini i potencijalu ovog tržišta, a jos manje o činjenici da termin Halal ne obuhvata samo mesnu industriju, nego većinu proizvoda poput farmaceutskih, biljnih i kozmetičkih proizvoda, kao što obuhvata i sve vrste usluga i poslovanja poput finansijskih usluga, investicija, bankarstva, osiguranja itd.

Halal hrana i Halal proizvodnjaDa bi neki proizvod bio označen kao Halal, ne sme sadržavati tzv. Haram sastojke. Postoji detaljna lista sastojaka koji su Haram, ali u ovom tekstu navodimo samo glavne grupe:

• Svinjsko meso i proizvodi od mesa,• Krv,• Alkohol i svi ostali intoksikanti (opijati i sl),• Cigarete, duvan (o ovome postoje razlike u tumacenje),• Meso mrtvih/umrlih životinja,• Meso životinja koje nisu zaklane u Alahovo ime,• Meso životinja koje je zaklao nemusliman (različita tumačenja),• Meso životinja mesoždera - (npr. lavovi, tigrovi, hijene, orlovi, zmije),• Meso životinja: magaraca, majmuna, slonova, pasa itd.Pored očiglednih, postoje i „skriveni“ haram sastojci koji čine da Halal sastojci u

krajnjem proizvodu ne budu „ispravni“. Na primer, riba spremljena sa vinom; različiti kolači i sladoled koji sadrže rum, liker ili bilo koju vrstu alkohola. Dalje, mnoga hrana sadrži tzv. emulgatore koji služe da produže trajnost hrane ili daju određena svojstva hrani kao što je boja, ukus itd. Mnogi od njih su životinjskog porekla – svinjskog, što ih čini neprihvatljivim sa stanovišta Halal hrane. Tipičan primer su želatinaste mase koje se često koriste u pripremi hrane, ali i u farmaceutskoj industriji.

Imajući sve ovo u vidu, da bi jedan proizvodni proces dobio Halal sertifikat potrebno je da se primeni niz kontrolisanih postupaka koji su u skladu sa islamskim propisima, kako bi ukupnost karakteristika proizvoda ili usluga bili muslimanima prihvatljivi za komzumiranje ili korišćenje.

Pored korišćenja Halal sastojaka treba obratiti posebnu pažnju i na takozvanu kros-kontaminaciju, odnosno opasnost da u proizvodnji ili procesu pripreme hrane dođe do kontakta Halal sastojaka sa nedozvoljenim – Haram, što bi poništilo „ispravnost“ ukupnog proizvoda. To konkretno znači da se ne sme koristiti isti pribor ili posuđe za spremanje Halal i ne-halal hrane, mora se voditi računa u sastojcima sredstava za čišćenje (da ne sadrži alkohol), a proizvodne linije (procesna tehnika, proizvodne trake,

Ulaznica za najbrže rastuće tržišteHALAL proizvodi i usluge su zdravi i ispravni za sve korisnike, a za potrošače islamske veroispovesti jedini ispravni.

22

STANDARDI

EXPORTER MAJ 2008.

konvejeri i sl.) za proizvodnju Halal hrane moraju biti potpuno odvojeni od ostatka procesa koji može biti „oharamljen“. Naravno, lista mera je mnogo duža, ali za ilustraciju smo naveli samo par primera.

Odvajanje procesa ima i svoju ekonomsku dimenziju, odnosno može predstavljati i veliki dodatni trošak, jer zahteva dodatnu opremu, mašine, odnosno dupliranje tehnološkog procesa. Kako ne-muslimanskom stanovništvu ne smeta da jede Halal hranu, (šta više, ova hrana dobija sve više poklonika zato što je zdrava) ekonomska logika ide ka postojanju samo jedne - Halal proizvodne trake.

Kako su zahtevi koje Halal stavlja pred proizvođače najstriktniji kad je u pitanju mesna industrija i klanice, navodimo osnovna pravila klanja životinja. Da bi meso zaklane životinje bilo dozvoljeno za ishranu, to jest Halal, potrebno je da se prethodno ispuni nekoliko uslova, od kojih izdvajamo dva osnovna, a to su: da je životinja bila zdrava, a to znači da je hranjena zdravom hranom tako da ne postoji opasnost da je putem ishrane zaražena, te da je zaklana u skladu sa propisima koje propisuje Šerijat, a to znači:

• da je klanje izvršila osoba koja je vernik,• da je tom prilikom spomenuto Božije ime,• da nije spomenuto nečije drugo ime osim Božije,• da je klanje izvršeno presecanjem dušnika, jednjaka, glavnih

arterija i vena vratnog dela, bez presecanja kičmene moždine,• da je krv dobro istekla,• da se nijedan deo životinje ne sme otklanjati pre završenog

klanja.

Kako do sertifikata?Jednostavnom pretragom Interneta možete pronaći imena konsultantskih kuća koja imaju odobrenje islamske zajednice da potvrđuju usklađenost proizvoda i procesa sa Halal zahtevima, a mi ih ovom prilikom nećemo reklamirati, već samo navodimo osnovne korake u ovom postupku.

Da bi proizvođač mogao pristupiti procesu sertifikovanja, preduzeće dostavlja agenciji za sertifikaciju sledeće:

1. Dokumente iz kojih se vidi nedvosmislena opredeljenost menadžmenta za halal kvalitet,

2. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se u procesu proizvodnje primenjuju sve odredbe o zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim merama koje su propisane zakonom i ostalim pozitivnim propisima uključujući i neke međunarodne standarde (HACCP).

3. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se delatnost obavlja u skladu sa važećim propisima.

Agencija utvrđuje da li su sirovinska osnova i proces proizvodnje čisti od sastojaka koji su haram i ukoliko proizvođač ispunjava sve predviđene uslove, izdaje sertifikat kojim se utvrđuje halal status proizvoda i odobrava upotreba znaka za halal kvalitet na ambalaži. Agencija u roku važenja sertifikata konstantno nadzire proces proizvodnje i sadržaj sastojaka putem ovlašćenih kontrolora Halal kvaliteta čime garantuje da u tom periodu u bilo kojoj fazi proizvodnje neće doći do oharamljenja (kontaminacije nedozvoljenim).

Dobijanjem Halal sertifikata, preduzeće dobija i pravo da na svojim proizvodima vidno istakne znak da je u pitanju Halal proizvod. Ovim se postiže prepoznatljivosti Halal proizvoda na tržištu i lakše dolazi do kupaca koji takve proizvode i traže.

Goran Radosavljević


INTERNET

Ovaj unikatni internet portal poseduje i englesku verziju i na taj način omogućava domaćim kompanijama

da svoje proizvode i usluge predstave inostranim potencijalnim kompanijama. Veoma je bitno naglasiti da inostrani posetioci imaju besplatan pristup svim sadržajima portala. Članovi portala informišu posetioce sajta o svojim proizvodima i uslugama, putem kataloga, opisa proizvoda, slika, preporuka, liste zemalja gde trenutno izvoze proizvode, ciljna tržišta itd. Svaka kategorija delatnosti ima svoju ponudu/potražnju, gde ste u mogućnosti da postavite informacije o ponudi ili potražnji vašeg preduzeća.

Kroz odgovore na nekoliko pitanja pokušati da Vam bliže objasnimo način na koji funkcioniše portal SerbianIndustry.com:

Koje su prednosti Internet Marketinga? Prednosti internet marketinga u odnosu na druge oblike marketinga su mnogostruke, a tematski portali su još efikasniji oblik, jer se na njima okupljaju ciljane grupe korisnika vezanih za odredjenu temu. Kvalitetna internet prezentacija uključuje i aktivnosti kao što je prijavljivanje na pretraživače i reklamiranje na tematskim web portalima koji mogu doprineti većoj posećenosti stranica.

Marketinške kampanje na internetu moguće je osmisliti i ostvariti u kratkom roku. Od ideje do realizacije ne mora proći puno vremena, a takodje je u vrlo kratkom roku moguće izvršiti promene kampanje. U poredjenju sa ostalim propagandnim medijima internet pokazuje mnoge prednosti, pa na primer za razliku od kataloga čija je izrada skupa i dugotrajna, troškovi realizacije za Internet su znatno niži, jer nema troškova distribucije i štampe, već samo trošak zakupa prostora na serveru. Ključna razlika, pa i prednost se javlja prilikom promene sadržaja, poput promene cene ili dodavanja novog proizvoda. U ovoj situaciji kod klasičnog kataloga imamo trošak ponovne izrade, a stari katalog više nije upotrebljiv, dok kod interneta imamo samo trošak osvežavanja onoga što želimo da promenimo. Internet sadržaj se vrlo lako i brzo menja i može biti stalni izvor

svežih informacija. Internet je interaktivan medij koji je potpuno multimedijalan i kao takav pruža mogućnosti predstavljanja putem slike, zvuka ili videa. Internet pokriva globalno tržište i rezultati internet marketinga su merljivi. Jedna od najvažnijih prednosti internet marketinga je mogućnost obraćanja ciljanoj grupi i postizanja najboljih rezultata. Ciljana kampanja koja je pravilno osmišljena i jednostavno prezentovana može doneti najbolje rezultate.

Koji je osnovni cilj Portala SerbianIndustry.com?SerbianIndustry.com predstavlja online B2B & B2C Portal srpskih proizvodjača, izvoznika i uvoznika. Cilj Portala je da omogući domaćim kompanijama da na što efikasniji i sigurniji način stupe u kontakt sa potencijalnim inostranim partnerima i uspostave obostrano korisnu privrednu saradnju.

Kako postati korisnik internet portala SerbianIndustry.com?Da biste postali član i korisnik portala SerbianIndustry.com ne morate imati računar, niti morate znati da koristite internet. Sve materijale za unos koje želite da objavite možete dostaviti poštom ili faxom, a mi ćemo ih obraditi, prilagoditi i postaviti na portal. Nakon toga ćemo Vas informisati, a ukoliko bude bilo potrebe za promenama mi ćemo ih izvršiti.

Kako mogu upisati svoje preduzeće na SerbianIndustry.com? Privredni subjekat se može upisati na dva načina i to putem interneta pomoću obrasca za upis u bazu podataka ili putem pošte dostavom svih potrebnih materijala za unos.

Koje sve podatke i informacije mogu objaviti?Možete objaviti sledeće podatke: naziv i slogan, adresu, opis delatnosti i usluga kojima se bavite, kontakt telefone. U rubrici o preduzeću možete napisati sledeće (posedovanje sertifikata, dobijene nagrade, učešće na sajmovima, tradicija, broj zaposlenih itd).

Kako mogu menjati podatke o svom preduzeću? Podatke možete menjati putem Interneta nakon što se ulogujete sa Vašom email adresom i šifrom odabranom prilikom registracije preduzeća. Veoma je bitno naglasiti da kod menjanja Vaših podataka nema ograničenja.

Kada se upišem u vašu bazu podataka - kada će biti vidljivi moji podaci? Nakon što proverimo verodostojnost unetih podataka, podaci o Vama će biti javno vidljivi i dostupni, a o tome ćete biti obavešteni.

Koje podatke i informacije mogu pronaći na SerbianIndustry.com? Na portalu SerbianIndustry.com možete pronaći privredne subjekte razvrstane po delatnostima. U delu namenjenom za ponudu i potražnju možete se informisati o najnovijim ponudama i tražnjama roba i usluga.

Kako mogu pronaći pojedine informacije?Pojedine podatke i informacije možete pronaći na tri načina. Portal možete pretraživati pomoću pretrage, pomoću site map stranice ili kretanjem po kategorijama poslovnog imenika.

Imam internet sajt i šta dobijam sa Portalom SerbianIndustry.com? Imajući sopstveni Internet sajt ne znači da ćete imati posetu i da će Vas neko pronaći, to je kao da tražite „iglu u plastu sena“, s obzirom da postoji više od milijardu Internet stranica. Mi kao tematski Internet Portal, kojim se obraćamo ciljanom tržištu, omogućavamo Vam da se i sami predstavite i time povećate posetu sopstvene Internet stranice. Kroz predstavljanje proizvoda i usluga, a kroz pretragu na Portalu, pružate mogućnost potencijalnom klijentu da lakše dođe do informacija o Vama.

Marko ŽugićMenadžer projekta SerbianIndustry.com

Portal za promociju i pronalaženje poslovnih partneraPortal www.serbianIndustry.com dizajniran je da na brži i efikasniji način poveže i razvije saradnju između domaćih i stranih kompanija, koji su u potrazi za kvalitetnim srpskim proizvodima.

24

DIZAJN

EXPORTER MAJ 2008.

Svaki dizajnerski projekat, od izrade reklame do kataloga rezervnih delova, može da ostavi snažan prvi utisak. Jasnoća je najprikladniji prvi utisak za slajd prezentacije. Mnogo

toga može da utiče na uspešnost slajd prezentacije: njena dužina, ambijent u kome se prikazuje, kao i kvalitet grafičkog rešenja same prezentacije. Grafika prezentacije predstavlja mnogo više od reči strpanih u pravougaoni format. Suština slajdova je tipografske prirode. Ilustracije i grafikoni su takođe bitni, ali izbor, boja i veličina pisma su presudni. Čak i kada je većina sadržaja slikovna, obično su reči te koje pokreću prezentaciju.

Neka pisma (fontovi) su bolja od drugih za ispis slajdova. Bezserifna (sans serif ) pisma su su najbolja jer su daleko čitljivija od serfinih pisama u ekranskoj rezoluciji i to u polucrnoj (bold) varijanti, radi što bolje vidljivosti, kao i u kondenzovanoj varijanti da bi se postigao maksimalan broj reči na malom prostoru. Pored Helvetike, koja je dobro iako malo dosadno rešenje, i druga bezserifna pisma kao Franklin Gothic i News Gothic predstavljaju dobar izbor. Oni su dovoljno karakteristični da se izdvajaju, ali ne toliko da nadjačaju samu poruku. Geometrijska bezserifna pisma kao što su Avant Garde i Futura nisu pogodna za prezentacije. Oblik slova ovih pisama nije toliko čitljiv kao kod onih koji su rađeni po šablonu Roman pisama, a crte ovih karaktera su monotone, što loše utiče na čitanje.

Kod serifnih pisama izaberite ona koja nisu previše dekorativna, nemaju jake serife i nemaju preveliki kontrast u debljini poteza. Za primer uzmite Plantin ili Stone Serif. Ova slova, i druga slična njima, lako su čitljiva i dobro će poslužiti u prezentaciji. Osim ako se to ne kosi sa stilom koji je u zvaničnoj upotrebi u vašem preduzeću, pridržavajte se osnovnog pravila: kombinujte bezserifna sa serifnim pismima. Ako želite da kombinujete dva serfina pisma, neka se što više razlikuju jedno od drugog kao ITC Berkeley Oldstyle i Sutro Heavy, na primer. Za prezentacije nikada ne treba koristiti script fontove.

Dobri slajdovi su jednostavni slajdovi. Slajd prezentacije su nešto poput niza naslova u istom formatu. Na žalost, gledanje u gomilu sličnih naslova nije mnogo uzbudljivo. Ograničite naslove na tri do četiri reči, ako upotrebite više, čitalac će izgubiti interesovanje. Izgleda da prilikom pisanja tekstova za prezentacije postoji prirodna tendencija da se na jedan slajd stavi što više informacija, limitirajte tekst na četiri – pet redova po slajdu da bi sačuvali pažnju publike.

Tekst pod tačkama (bulitima) treba da se sastoji od pet do sedam reči. Reči na slajdovima treba da istaknu ono o čemu govorite, a ne da zvuče kao vaš eho. Tekst slajdova treba da bude jasan i precizan, nikada simpatičan. Simpatično retko može da ostavi utisak u poslovnom okruženju za koje se većina prezentacija i pravi. Koristite bulite i crtice samo kada doprinose boljem razumevanju. Crticama mogu da se odvoje naslovi od podnaslova dok buliti služe za navođenje informacija u nizu. Ne dopustite da buliti izgledaju preivše dominantno, regulišite

Jasno kao prezentacijaStara izreka kaže da je prvi utisak najvažniji, bilo da se radi o sklapanju novih prijateljstva, upoznavanju sa potencijalnim klijentom, ili o uticaju na publiku


Najčešća greška prilikom izrade prezentacije je potreba da se prikaže previše informacija. Ne postoji grafičko rešenje koje može da eliminiše štetne posledice uzrokovane takvim pristupom. Prezentacija treba da prati predavača u izlaganju a ne obrnuto. Prezentacija vizuelno ističe najznačajnije delove izlaganja govornika i pomaže da ih publika lakše upamti. Ako publika mora da prati i zapisuje previše informacija prateći prezentaciju, oduprite se iskušenju da ih grafički prikažete. Uvek možete da pokrijete sve činjenice kroz svoje izlaganje.

Rešenje je da pripremite dodatni štampani dokument (ne kopije slajdova) sa važnim detaljima, koji će te podeliti publici na kraju izlaganja. U tim situacijama, vešt izlagač će još na početku svog govora publici dati do znanja da će im svi podaci biti dostupni na kraju prezentacije. Na taj način slušaoci neće morati ljutito da hvataju beleške i gube nit izlaganja.

Pripremite dodatni štampani materijal

njihovu veličinu ili boju. Za crtice, koristite jednu tanku crtu umesto podebljane ili duple varijante.

Softverske aplikacije (PowerPoint npr.) nude čitav niz različitih šablona (template) za slajdove. Mnogi su dobra osnova pod uslovom da sklonite šumu svega i svačega što proizvođači aplikacija obavezno ubacuju. Komplikovane ili ilustrovane teksture pozadine, elegantni buliti, mnoštvo crtica uglavnom ne doprinose procesu komunikacije. Najvažnije na slajdovima su vrsta slova i grafikoni koji ilustruju važne činjenice.

Za tipografsko naglašavanje, dobro će poslužti promene kao što su podebljavanje, promena veličine ili vrste fonta. Izbegavajte italik (kurziv) sa podvlačenjem, podebljavane sa senčenjem (drop shadows) i isticanje fonta unutrašnjom teksturom. Od toga će prezentacija pre ličiti na cirkuske postere nego na uverljiv instrument komunikacije.

Koristite komplementarne i različite boje. Uopšte, tamne boje služe kao dobra podloga, a tople, svetle boje za slova. Budite oprezni, neke kombinacije, kao crvena slova na crnoj podlozi mogu da budu jednako problematične i u prezentacijama kao i u štampi. Izbegavajte hladne boje, kao što su svetlo plava i zelena, koje umanjuju vizuelnu živost.

Kreiranje slajdova može biti jednako zahtevno kao i dizajn bilo kog drugog medija sa kojim ćete se susresti, a istovremeno, može da donese jednako zadovoljstvo u radu. Retko ćete se susresti sa takvim prihvatanjem, nagradom, ili potvrdom vrednosti vašeg truda kao kada se prolomi aplauz publike. Prezentacija zaista može da ostavi dugotrajan utisak.

Saša Đorđević

26

KAKO POSLOVATI SA... ?

EXPORTER MAJ 2008.

Japan je vodeća ekonomska sila i glavna turistička destinacija za one koji žele da istraže i upoznaju

fascinatnu kulturu ove ostrvske azijske zemlje. Sa populacijom od oko 125 miliona ljudi, smeštenih na malom geografskom prostoru, Japan je izrastao u svetsku velesilu na međunarodnom tržištu. Japan nudi poseban izazov za strane poslovne partnere. Imajući u vidu činjenicu da je Japan vodeća ekonomija u Aziji u mnogim oblastima, poslovanje u ovoj zemlji može biti veoma unosno.Ukoliko Japan posećujete radi sklapanja posla za uspešnost u poslovnim kontaktima veoma je važno da u upoznate lokalne običaje i poslovnu kulturu domaćina kako biste im pokazali da poštujete njihove običaje, tradiciju kulturu.

U Japanu su prisutne razne industrije među kojima najveći prihod ostvaruje prerađivačka industrija. Pored toga, sektor usluga je poslednjih decenija beleži veliki rastn gde su nosioci razvoja sektor finansija i osiguranja, transporta i građevinarstva.

Saradnja Japana i SrbijeTrgovinske veze između dve zemlje karakteriše veliki spoljnotrgovinski deficit na srpskoj strani. U 2006. godini izvoz Japana u Srbiju iznosio je oko 8,75 miliona evra, a izvoz Srbije u Japan je bio oko 2,5 miliona evra. Srbija izvozi u Japan voće i odeću, dok u uvozu preovlađuje roba visoke dodatne vrednosti- elektrotehnička roba i razne mašine.

Unapređenje trgovinskih odnosa između dveju zemalja najpre podrazumeva povećanje izvoza domaćih preduzeća u Japan. S obzirom da je japanska poljoprivredna industrija malog obima u odnosu na druge industrijske grane, i činjenicu da Japan uvozi 60 odsto hrane iz inostranstva, srpska poljoprivredna i prehrambena industrija imaju velike šanse za uspešan plasman svojih proizvoda u Japan. Poslednjih nekoliko godina primetan je pomak u saradnji dveju zemalja.

Tome su u velikoj meri doprineli nastupi na jednom od najvećih svetskih sajmova hrane FOODEX koji se održava u martu svake godine u Tokiju. Zahvaljujući uspešnim nastupima na ovom sajmu, srpska preduzeća su počela sa izvozom zamrznute maline i vina.

Kako početi sa izvozom u Japan?Japan je dominantan igrač u Aziji i spada među tri vodeće ekonomske sile u svetu. Ipak poslovanje u Japanu i dalje može biti veliki izazov. Pre nego se uputite u zemlju samuraja, daćemo vam nekoliko saveta kako da započnete uspešno poslovanje sa Japanom.

Iako važi mišljenje da je japansko tržište zatvoreno i strogo regulisano, domaći izvoznici treba da znaju da izvoz na japansko tržište nije ništa komplikovaniji u odnosu na izvoz na druga tržišta. Svako izvozno preduzeće mora detaljno da se upozna sa carinskim regulativama, uvoznim postupkom, kao i raznim specifičnim zahtevima koji se odnose na uvoz pojedinih proizvoda. Posebno obratite pažnju na komplikovan, ali jasno određen i definisan poreski sistem.

Japan za zemlje u razvoju odobrava preferencijalnu carinsku tarifu. Detaljne informacije o carinskim propisima možete naći na sajtu Ministarstva finansija Japana www.mof.go.jp/english.

Za mnoge proizvode, posebno prehrambene, postoje specifični zahtevi vezani za obeležavanje, o čemu treba posebno voditi računa. Za japanske uvoznike značajan segment pri donošenju odluke o uvozu određenog proizvoda je njegova ambalaža. Pri tome potrebno je pridržavati se određenih propisa. Zabranjena je upotreba ambalaže od slame, predlog pakovanja treba

JapanZemlja izlazećih poslovnih mogućnosti u kojoj domaća preduzeća mogu biti uspešna jedino ukoliko se pridržavaju tačno utvrđenih pravila poslovanja.

27

da se uskladi sa zahtevima uvoznika, a svako pakovanje prehrambenih proizvoda mora da ima nalepnicu sa detaljnim opisom sadržaja, uključujući i spisak upotrebljenih konzervansa, veštačkih boja, naziv i adresu uvoznika, kao i datum uvoza, odnosno proizvodnje. Sve informacije treba da su na japanskom jeziku.

Pronalaženje partneraPlasiranje proizvoda na japansko tržište gotovo je nemoguće bez saradnje s japanskim partnerom, koji treba dobro da poznaje tržište i bude u stanju je da razradi odgovarajuću marketinšku strategiju i osigura prodajne kanale. To se posebno odnosi na prehrambene proizvode, jer su uredbe i standardi kojih se treba pridržavati prilikom uvoza prehrambenih proizvoda u Japan veoma striktni, a Japanci su posebno osetljivi na sigurnost prehrambenih proizvoda. Ipak, one kompanije koje su već prisutne na tržištu Europske unije imaju puno veće izglede za plasiranje svojih proizvoda na japansko tržište.

Treba znati da cena nije uvek najvažniji činilac koji utiče na prodaju određenog proizvoda. Kvalitet proizvoda i pouzdanost isporuke su veoma važni elementi na ovom probirljivom tržištu. Presudna je i spremnost izvoznika da prilagodi svoje proizvode i usluge japanskom ukusu i zahtevima, posebno u domenu obeležavanja, dizajna i veličine proizvoda. To zahteva dodatno angažovanje i troškove, ali je neophodno ukoliko se planira dugoročna prisutnost na ovom tržištu. Imajući to u vidu, naći poslovnog partnera u Japanu osnovni je preduslov da bi vaši proizvodi na adekvatan način pronašli put do japanskih potrošača.

Prvi kontakt – Internet?Uspostavljanje prvoga kontakta s japanskim poslovnim subjektima moguće je i putem Interneta, registracijom u bazi podataka koje omogućavaju pretstavljanje vlastitih proizvoda, kao i pretraživanje japanskih poslovnih subjekata koji traže strane partnere.

Jedna od takvih baza podataka je Business Tie-up Database (BTD), koja se nalazi u okviru TTPP programa (Trade Tie-Up Promotion Program) dostupnim

na internet stranicama japanske kancelarije za promociju trgovine (Japan External Trade Organization- JETRO). Registracija u BTD bazi je besplatna i pruža mogućnost prestavljanja vlastite kompanije potencijalnim japanskim partnerima, kao i pretraživanje baze podataka japanskih poslovnih subjekata koji traže partnere izvan Japana.

Kako biste se upoznali sa detaljnim mogućnostima i uslovima poslovanja na japanskom tržištu preporučljivo je da se za sva pitanja obratite predstavništvu japanske kancelarije za promociju trgovine. JETRO je organizacija Japanske vlade i poseduje ključne informacije koje će vam biti potrebne kako biste započeli poslovanje i pronašli odgovarajućeg poslovnog partnera u Japanu. JETRO pomaže i preduzećima koje žele da otvore Kabushiki Kaisha tj. predstavništvo u Japanu. Baza JETRO-a sadrži veoma korisne informacije za svakog ko planira izvoz na ovo tržište. Pored japanskih zakona i procedura, baza pruža preko 40,000 poslovnih mogućnosti (www.jetro.go.jp).

Zahvaljujemo se Ambasadi Japana na saradnji pri izradi ovog teksta.

U sledećem broju: Poslovni običaji u Japanu.

Ines Novosel

EXPORTER MAJ 2008.

Pored JETRO baze, na internetu možete naći veliki broj web portala koji nude informacije o mogućnostima poslovanja sa japanskim preduzećima. Izdvajamo samo neke od njih:

www.jcci.or.jpPrivredna komora Japana (Japan Chamber of Commerce and Indu-stry – JCCI) takođe pruža mogućnost pretraživanja baze podataka japanskih kompanija koje traže strane poslovne partnere. Na ovoj stranici možete naći i odličnu bazu podataka japanskih poslovnih subjekata koji se bave pro-izvodnjom/prodajom proizvoda koje vaša kompanija namerava plasirati na japansko tržište. Pored toga, možete poslati i pitanje Komori Japana u vezi sa konkretnim vidom saradnje sa japanskim firmama.

www.db.tokyo-cci.or.jp/ibohttp://hide.g-boc.com/index.htmlPretraživanje japanskih poslovnih su-bjekata moguće je na internet stranica-ma regionalnih privrednih komora od-nosno Privredne komore Tokija (TCCI) i Privredne komore Osake (OCCI).

http://hide.g-boc.com/vbt/eU svrhu uspostavljanja kontakata stranih i japanskih poslovnih subjekata, pogotovo srednjih i malih preduzeća (SME), OCCI nudi i uslugu virtualnih poslovnih raz-govora (Virtual Business Talks – V.B.T.). Usluga plasiranja informacija i poslovnog povezivanja (business matching) se plaća, kao i samo plasiranje informacija.

www.exportjapan.comU okviru svoje web stranice na engleskom jeziku, Export Japan nudi uslugu besplat-nog registrovanja stranih kompanija. Sve informacije upisane prilikom registracije u izvornom obliku automatski se konvertu-ju na web stranicu na japanskom jeziku. Takođe, na web stranicama na engleskom mogu se naći linkovi za sve japanske kom-panije koje su izlistane na tokijskoj berzi.

http://jtd.weis.or.jpI na kraju, predlažemo vam da posetite internet stranice Japanske trgovinske Baze (Japan trade Directory), koje omoguća-vaju vrlo efikasno pretraživanje japanskih uvoznika po industrijskim sektorima.

28

Lista najbogatijih ljudi na svetu

Warren Buffett, investicije, $62 milijardi

Carlos Slim Helu, telekomunikacije,$60 milijardi

William Gates III, (Microsoft),$58 milijardi

Lakshmi Mittal, metalska industrija,$45 milijardi

Mukesh Ambani, hemijska industrija,$43 milijardi

Anil Ambani, investicije, $42 milijardi

Ingvar Kamprad, Ikea, $31 milijardi

KP Singh, nekretnine, $30 milijardi

Oleg Deripaska, metalska industrija,$38 milijardi

Karl Albrecht, Aldi supermarketi,$27 milijardi

Lista najvećih svetskih kompanija po prihodu

CitigroupGalenika

Bank of America

HSBC HoldingsMatijevic

General Electric

JP Morgan Case

American Intl Group

ExxonMobil

Royal Dutch Shell

USB

Coca Cola

Preduzeća sa najvećim kapitalom

Coca Cola

Apple

BlackBerry

Google

Amazon.com

Yahoo

Ebay

Red Bull

Starbucks

Pixar

10

MARKETING MIKSTOP 10

Naše tržište edukacije u oblasti menadžmenta, marketinga i prodaje već je preplavljeno stotinama naslova stručne literature i različitih seminara koji „garantovano doprinose povećanju efikasnosti i

ostvarivanju ličnog uspeha.“ Kako se snaći u tom mnoštvu ponuda i izabrati onu koja dokazano funkcioniše u praksi?

Najbolji način je pogledati kakav je profil autora, odnosno predavača. Ako je neko napisao preko 40 knjiga koje su prevedene na 60 jezika, radio kao konsultant u više od 1.000 kompanija, kao što su IBM, Toyota, Wal-Mart, Pepsi Co, Chevron ili DuPont i održao oko 4.000 seminara pred 4 miliona slušalaca širom sveta, onda mu treba verovati. Izgleda da je upravo ovako impresivna biografija privukla nekoliko stotina domaćih menadžera koji su krajem novembra prošle godine prisustvovali prezentaciji pod nazivom „Strategije za maksimiziranje profita u 21. veku“ koji je u Beogradu održao Brajan Trejsi, jedan od najpoznatijih svetskih gurua u oblasti prodajne strategije, povećanja prodaje i profita, superiornog menadžmenta i maksimalnog ostvarenja.

Ovaj bombastičan naslov zapravo krije šestočasovno izlaganje o osnovnim principima uspeha u menadžmentu, glavnim funkcijama menadžera, novim konceptima prodaje i pretpostavkama ostvarenja maksimalnih rezultata u karijeri. Ali, bilo je ovo mnogo više od običnog predavanja o praktičnim tehnikama menadžmenta i prodaje, ma kako one bile korisne. Brajan Trejsi, koji već samim svojim izgledom personifikuje uspeh, ubrizgao je publici pravu injekciju preko potrebnog optimizma.

Brajan Trejsi u Beogradu (1)U svetu ogromnih mogućnosti pobeđuju oni koji umeju da planiraju, imaju specifična znanja i inovativne ideje, kao i hrabrost da ih sprovedu u praksi

EXPORTER MAJ 2008.

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

29

Odluke određuju uspehNa samom početku, Trejsi je otvorio nove perspektive brojnom auditorijumu rečima da je ovo najbolje od svih doba u kojima je čovečanstvo ikada živelo i da nudi ogromne mogućnosti za uspeh. A uspeh ili neuspeh predstavljaju ishod odluka koje donosimo svakog dana. Za bolje odluke potrebni su nam znanje, informacije i pre svega razmišljanje. Reklo bi se – ništa revolucionarno, ovo smo znali i bez Trejsija... Međutim, porazna je istina da vrlo mali procenat ljudi zaista ume da razmišlja na način koji ih vodi ka ispunjenju ličnih ciljeva. Dakle, šta je zajedničko najuspešnijim menadžerima u bilo kom delu sveta?

Osnovni princip vrhunskih menadžera sastoji se u određivanju jasnih vrednosti u poslu, ali i životu, iz kojih proizilazi dugoročna vizija budućnosti. Najbolji lideri razmišljaju najmanje pet godina unapred i svesni su svoje misije, odnosno načina na koji žele da doprinesu dobrobiti drugih ljudi. Ona se uvek definiše u obliku sažete i razumljive maksime – multinacionalna kompanija 3M, na primer, svoju misiju shvata kao „rešavanje nerešivih problema pomoću sopstvenih proizvoda.“ Na osnovu tako formulisane društvene uloge, postavljaju se konkretni ciljevi koji se, zatim, rangiraju po stepenu prioritetnosti.

Nakon planiranja sledi, naravno, akcija. Ni najbolji planovi neće dati rezultate ako nisu primenjeni na efikasan način. U tom cilju, najuspešniji menadžeri neprekidno preispituju svoje odluke i postupke i ne ustručavaju se da priznaju grešku. Oni se ne boje da pokušaju, makar i po cenu neuspeha; štaviše, vrhunski lideri ohrabruju svoje zaposlene da budu hrabri u sprovođenju sopstvenih ideja, jer neuspeh je važan segment u procesu učenja. Legendarni direktor General Electric-a, Džek Velč, prihvatajući na sebe odgovornost za pogrešan poslovni potez koji je njegovu kompaniju koštao više od milijardu dolara, obratio se radnicima sledećim rečima: „Ako predsednik kompanije može da kupi Kidder Peabody i zabrlja, onda je vama gotovo sve dozvoljeno. Ako predsednik kompanije uradi tako nešto i ipak preživi, nema razloga da se plašite rizika.“

I najbolji grešeKako navodi Brajan Trejsi, fleksibilnost je ključna osobina lidera u 21. veku. Fleksibilnost podrazumeva razmišljanje zasnovano na nuli koje se svodi na pitanje: da li postoji bilo šta što ne bih uradio ponovo kada bih znao ono što znam sada? Zaista fascinantno zvuči statistika, po kojoj se čak ¾ naših odluka na kraju ispostave kao pogrešne. Ni najpoznatiji lideri nisu izuzetak u tome, ali za njih je karakteristično da su usmereni ka budućnosti, ne trošeći vreme i energiju na nešto, što više ne mogu da promene. U njihovom slučaju, tzv. kriva zaboravljanja, koja pokazuje brzinu kojom ostavljamo prošlost iza sebe, veoma je strma.

Naravno, uspeha ni u čemu, pa ni u menadžmentu nema bez kompetencije. U modernom biznisu, gde vlada ogromna konkurencija među organizacijama i pojedincima, neophodno je oblikovati sopstvenu konkurentsku prednost koja je zasnovana na odabiru oblasti tzv. lične izvrsnosti i jedinstvenosti. U prevodu, da bismo bili bolji od konkurenata na tržištu proizvoda, usluga i radne snage, moramo da znamo u čemu želimo da se usavršimo i da posedujemo znanja koja nema niko drugi. Jedna od najvećih prepreka u razvoju kompetentnosti je linija manjeg otpora – prema Trejsiju, ogromna većina ljudi bira puteve koji

traže manje napora. Ali, oni koji su

spremni da investiraju novac, vreme i energiju u samousavršavanje, po pravilu bivaju nagrađeni na kraju. Kontinuirano učenje, putem čitanja stručne literature ili pohađanja seminara, pritom predstavlja preduslov razvoja ekspertize. U tom procesu, najzad, treba da budemo iskreni prema sebi i identifikujemo glavna ograničenja za ostvarenje ciljeva kako bismo se momentalno fokusirali na njihovo eliminisanje.

Sledeći bitan element poslovnog uspeha je inovativnost, što je, u suštini, samo drugi naziv za kreativnost. Brajan Trejsi u vezi s tim daje savet da kreiramo što veći broj ideja primenom tehnike tzv. mindstorming-a. U prvoj fazi treba da smislimo mnoštvo predloga za nove projekte, a da, zatim, kroz ocenu njihove izvodljivosti, utvrdimo konačan broj ideja koje imaju izgleda za funkcionisanje u praksi.

Konačno, da bismo realizovali sve naše planove, potrebna je lična hrabrost. Hrabrost je jedna od ključnih osobina lidera. Svim ljudima je zajedničko da se plaše rizika, ali je samo najboljima svojstveno da su spremni da preduzmu akciju bez obzira na verovatnoću negativnog ishoda. Na kraju krajeva, kako tvrdi Brajan Trejsi „u životu ne postoji sigurnost, već samo mogućnost.“

Dragan Pejčić

EXPORTER MAJ 2008.

30

Da je PR od izuzetne važnosti za uspeh preduzeća pokazuje i podatak da američke kompanije troše oko 47% svog budžeta za uspostavljanje i održavanje

dobrih odnosa sa javnošću. Značaj PR-a u izgradnji imidža preduzeća i pozicioniranju novog proizvoda na tržište i dalje je izuzetno velik, iako se tip medija koje kompanija koristi u odnosima sa javnošću menjao tokom godina.

Prema istraživanju časopisa PR News Online i dalje najveći primat u odnosima sa javnošću imaju štampani mediji, čak 45.9 odsto, dok značaj radija u komuniciraju sa potencijalnim kupcima drastično opada i poslednje godine

iznosi samo 2.9 odsto. S druge strane, primat na tržištu odnosa sa javnošću preuzima internet kao nov, interaktivni medij uz pomoć kojeg kompanije mogu da predstave svoj proizvod i istovremeno prime povratnu informaciju od kupca. Pored toga komuniciranje putem interneta je lak, jeftin i pre svega brz način da kompanija pošalje poruku široj javnosti (novinarima, kupcima, dobavljačima). Ova dvosmerna komunikacija, slanja i primanja odgovora na datu poruku jeste jedna od funkcija uspešnog PR-a. Internet kao osnovnu alatku PR-a danas koristi oko 26.7 odsto kompanija. Očekivanja su da će značaj interneta u odnosima sa javnošću i dalje rasti.

Preduzeća se nekako i dalje drže principa da velika količina reklama i vesti u medijima po pravilu zaokupljuje i veću pažnju publike. Utrkivanje firmi da plasiraju što bolju i interesantniju vest postala je glavna preokupacija njihovog odeljenja za odnose sa javnošću. Zbog toga i ne čudi podatak da preduzeća najčešće koriste saopštenja za medije kao instrument PR-a (45.1 odsto). Međutim, često se gubi iz vida da je kod PR-a pored kvantiteta veoma bitan i kvalitet informacije, odnosno poruka koju preduzeće želi da saopšti. Shodno tome, ukoliko poruka nije dobro koncipirana i ne sadrži korisnu informaciju za ciljnu grupu ona kao takva neće imati nikakvog uticaja na ciljnu grupu. Zbog toga pre slanja saopštenja za novinare obratite više pažnje na suštinu poruke (šta želite da saopštite).

Za razliku od saopšenja za medije i konferencija za novinare (ispitanici troše 32 odsto budžeta na ove aktivnosti) sponzorstva i komuniciranje sa ciljnom grupom preko sajmova slabije se koriste u uspostavljanju dobre PR strategije. Iako se sponzorstva danas stavljaju u žižu interesovanja javnosti kao sastavni deo društvene odgovornosti preduzeća, PR službe troše tek nešto više od 8.4 odsto budžeta na ovaj vid promocije preduzeća. Sa druge strane, sajmovi jesu dobar način za uspostavljanje direktnog kontakta sa kupcima i dobavljačima, ali kako ističu

Koliko smo spremni da izdvojimo za PR?Za planiranje budžeta za PR aktivnosti potrebna vam je jasna strategija. Saznajte kako to rade stručnjaci.

Štampano oglašavanje

Internet

Televizija

Radio

Koji oblik komunikacionog oglašavanja ima najveći uticaj?

45,9%

24,7%

19,2%

10,2%

Medijski izveštaji

Intervjui

Sponzorstvo

Zakup prostorau medijima

Najznačajnije sredstvo i tehnika za plasiranje medija

45,1%

32,0%

13,4%

9,5%

ISTRAŽIVANJE

EXPORTER MAJ 2008.


SAJMOVI

InterplasticaMeđunarodni sajam plastike I gume29.01.2008. – 01.02.2008.Moskva, Rusijawww.messe-dusseldorf.de

KMOSajam za preradu plastike09.04.2008. – 12.04.2008.Bad Salzuflen, Nemačkawww.messenzentrum.de

PlastexMeđunarodni sajam plastike i gume13.05.2008. – 16.05.2008.Brno, Češka Republikawww.bvv.cz

CCGMeđunarodni sajam gume i polimeraLion, Francuska20.05.2008. – 22.05.2008.www.idexpo.com

ChemexpoMeđunarodni sajam hemijske i plastične industrije27.05.2008. – 30.05.2008.Budimpešta, Madjarskawww.hungexpo.hu

PlastpolMeđunarodni sajam za preradu plastike27.05.2008. – 29.05.2008.Kielce, Poljskawww.targikielce.pl

InterplasMeđunarodni sajam i gume23.09.2009. – 25.09.2009.Birmingem, UKwww.reedexpo.com

FakumaMeđunarodni sajam za prerdu plastike14.10.2008. – 18.10.2008.Friedrichshafen, Nemačkawww.schall-messen.de

EquiplastMeđunarodni sajam plastike i gume20.10.2008. – 24.10.2008.Barselona, Španijawww.firabcn.es

Plastic Industry Show27.10.2008. – 30.10.2008.Moskva, Rusijawww.maxima-expo.ru

EuroplastMeđunarodni sajam plastike i gume04.11.2008. – 07.11.2008.Pariz, Francuskawww.reedexpo.fr

Plast Eurasia IstanbulMeđunarodni sajam plastike27.11.2008. – 30.11.2008.Istanbul, Turskawww.tuyap.com.tr

InterplasticaMeđunarodni sajam plastike i gumeJanuar 2009Moskva, Rusijawww.messe-dusseldorf.de

PlastMeđunarodni sajam plastike i gume10.03.2009. – 14.03.2009.Milano, Italijawww.assocomplast.org

ScanplastSkandinavski sajam plastične i gumarske industrijeGeteburg, Švedska31.03.2009. – 03.04.2009.www.swefair.se

PlagekamMeđunarodni sajam plastične, gumarske i hemijske industrijeApril 2009.Celje, Slovenijawww.ce-sejem.si

Sajmovi plastike u 2008/09.iskusni PR stručnjaci ne tako dobar način za promociju preduzeća. Stoga kompanije u kojima oni rade izdvajaju tek nešto više od 8.7 odsto budžeta za promociju na sajmovima.

Zaključak ovog istraživanja mogao bi da se svede na dosta jednostavne okvire- malo ulaganja i puno rada na jasnom PR konceptu. Za dobru promociju preduzeća potrebna vam je jasna strategija zasnovana na konkurentskim prednostima preduzeća. Jednom kad dođete do odgovora na ovo pitanje potrebno je da utvrđene prednosti prevedete u jasnu poruku.

Svakako i visina ulaganja je bitna. U početku oslonite se na komuniciranje preko Interneta. Nemojte štedeti na ovome. Napravite dobru internet prezentaciju koji će sadržati sve relevantne informacije o preduzeću, njegovim proizvodima i uslugama, planovima i ciljevima. Svakako, sajt je ogled vaše ambicije i poslovnog uspeha, pa se potrudite da ga obogaćujete novim sadržajiima i revelantnim informacijama.

Maja Vuković

32

Naručite besplatan primerak Exportera

Ako želite da redovno primate časopis Exporter, molimo Vas da popunite prijavu i pošaljete je sa naznakom Pretplata na časopis Exporter poštom na adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Časopis možete naručiti i putem faksa na broj: 011 3398 814, ili na e-mail adresu: [email protected]

Exporter

Naziv firme

Delatnost

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osoba

MOJ PRIMERAK

EXPORTER NOVEMBAR 2007.

Odnosi sa javnošćuPR - sam svoj majstor

Koliko smo spremni da izdvojimo za PR?

Naučite da komunicirate

Krizni PR

SIEPA AKTUELNOSTI DIZAJN KAKO POSLOVATI SA JAPANOM HALAL STANDARD FORMIRANJE IZVOZNIH CENA BRAJAN TREJSI U BEOGRADU SAJMOVI GUME I PLASTIKE INTERNET

Ako želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEUskoro novo izdanje!

odnosi sa javnošću · brajan trejsi u beogradu injekcija optimizma istraživanje koliko smo...

Documents