O B L I G A C I J E

O B L I G A C I O N O P R A V OUGOVORNO PRAVO Zakon o obligacijama je donet 1978 godine, do kada se sudilo na osnovu pravnih pravila, a sva primena se vrila na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. Aprila 1941. godine. Na zakon o obligacionim odnosima je vrlo stabilan zakon, sa dobrim reenjima, a posle njegovog donoenja bilo je nekoliko malih, skoro kozmetikih intervencija.

Zakon ureuje promet roba i usluga i obligacione odnose kojima se taj promet ureuje. To je ugovorno pravo, ali pored toga ureuje i ostale izvore obligacija: ureuje pruzrokovanje tete i njenu naknadu, nezvano vrenje tuih poslova, sticanje bez osnova, jednostranu izjavu volje kao izvor obligacija.Sve te odnose zakon uredjuje na jednoobrazan nain nezavisno od toga ko su subjekti tog odnosa, da li su to fizika ili pravna lica. OVO JE PRAVILO!!!Izuzetno, kada Zakon markira neki odnos koji zahteva specifino ureenje, on to i uradi. (npr. ZOO to radi kod odredaba o zastarelosti, dajui jedan poseban rok za ugovore u privredi; to radi kod solidarnih obligacija, gde kod ugovora u privredi pretpostavlja solidarnost; to ini kod ugovora o prodaji, kada cena nije odreena). 1. NAELA ZOO ispitno pitanje1) NAELO AUTONOMIJE VOLJE

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj voljiPo njemu, stranke su slobodne da ureuju svoje odnose, pre svega obligacione odnose na nain na koji smatraju da treba. Ali, to naelo ima ogranienja u svakom pravnom sistemu, pa i kod nas. Zakon je kod nas kao opte ogranienje postavio: imperativni propis, javni poredak i dobre obiaje. (insistira na ovome!!!)Kada stranke ulaze u jedan ugovorni odnos, one su potpuno slobodne da odlue:1) da li uopte hoe da ugovaraju; 2) sa kim e da ugovaraju; 3) o emu e da ugovaraju. Prema tome, ... sloboda je apsolutna sloboda koju nijedan pravni sistem ... Svaki pravni sistem upravo titei te neke vrhunske vrednosti u tom sistemu je i postavio ogranienja slobodi ugovaranja. Npr. moe, ali mora da potuje odreene granice koje ti imperativni propisi, javni poredak ili dobri obiaji postavljaju. Ako pree te granice u ugovaranju, ove opcije slobode ugovaranja, ti pravi apsolutno nitav ugovor, neto to ne postoji od momenta zakljuenja i to e na bilo iji zahtev biti utvreno kao nitavo.

Sankcija apsolutne nitavosti je najtea, najgrublja sankcija prekoraenja slobode ugovaranja. - Zato je to znaajno i za procesno pravo? - Ako stranke ne mogu van suda da svoje odnose ureuju na nain koji e prei te granice slobode ugovaranja, tako oni to pravo nemaju ni ako uu u parnicu!!! Ako ne mogu da se sporazumevaju van parnice, ne mogu to da urade ni u parnici. - Kako se to stranke sporazumevaju u parnici o predmetu spora? - Pa, mogu da se sporazumevaju i poravnanjem; mogu da se sporazumeju tako to e neko priznati tubeni zahtev. Zakonodavac tu postavlja identine granice. Dakle, ni u parnici, kada doe do spora iz ovih odnosa, one ne mogu da se poravnavaju a da pri tom preu granicu slobode ugovaranja.Iako se ovo ini apstraktnim, nije tako. Primer I: jedno vreme je kod nas zakonom bio zabranjen promet gradskog graevinskog zemljita. Zabrana je bila apsolutna; Primer II: u porodinom zakonu stoji da brani drugovi ne mogu samostalno da raspolau svojim udelom u zajednikoj imovini. Ako ste u braku, pre nego to utvrdite ko je i koliko sticao, ne moete prodati npr. kuu. Ako to uradite, vi ste naili na jednu zabranu koja je sadrana u imperativnom propisu, i kae: nije doputeno ili nitavo je.Kao to niste mogli da prodajete, tako i ako uete u parnicu neete moi da priznate da je gradsko graevinsko zemljite bilo predmet prodaje. Ne moete da priznate, ne moete da se poravnate povodom toga, jer je to predmet koji je nedoputen.

Dakle, granice autonomije volje su ogranienja koja su postavljena tako vrsto da njihovo nepotovanje vodi apsolutnoj nitavosti ugovora. 2) NAELO RAVNOPRAVNOSTI UESNIKA U POSTUPKU Strane u obligacionim odnosima su ravnopravne.

3) NAELO SAVESNOSTI I POTENJA U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.4) NAELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVAZabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.5) ZABRANA STVARANJA I ISKORIAVANJA MONOPOLSKOG POLOAJAU zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu.6) Naelo jednake vrednosti davanja

U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.

Svaki ugovor je dvostran pravni posao sa stanovita broja stranaka koje u njemu uestvuju, a kada govorimo o ovim, dvostrano teretnim ugovorima mi govorimo o broju obaveza, o rasporedu obaveza u jednom odnosu. Po pravilu, promet u obligacionom pravu se vri ugovaranjem koje zahteva da i na jednoj i na drugoj strani budu i prava i obaveze. NPR. Kod ugovora o prodaji vi imate i kupca i prodavca. Kupac i prodavac su dve strane, to znai imamo ugovor u kome imamo na obe strane i prava i obaveze, i zato se on zove dvostrano obavezan. Ali, neko ga skraeno zove jednostavno dvostrani ugovor (najee u udbenicima). On je dvostran sa stanovita rasporeda i broja prava i obaveza.

- Zato je zakonodavcu interesantan ovaj dvostrano obavezni ugovor, koji naglaava i kroz naela? - Dvostrano obavezni ugovor je tipian za promet roba i usluga, preko njega se vri promet roba i usluga. Ono to je najtipinije meu tim ugovorima je ugovor o prodaji, pa emo videti zato je zakonodavac taj ugovor stavio na centralno mesto.

LEPA: Sluajte me dobro ta zakonodavac hoe sa tom zatitom, sa naelom zatite dvostrano obaveznog ugovora. - Poto je jedno davanje kauza ili osnov drugom davanju, ja kad prodajem vama knjigu, ja vam dajem moju knjigu, kauza, ili razlog mog davanja, ili razlog obavezivanja je da ja dobijem novac od vas. To je sutina stvari!!! Ne dam ja vama tu knjigu dok vi meni ne date novac. Ne date vi meni novac dok ne dobijete tu knjigu. Mi u tom uzajamnom davanju stvaramo jedni drugima osnov za ugovor. Ja vama knjigu vi meni novac. Znai, kod dvostrano obaveznih ugovora, obaveza jedne strane je kauza obaveze druge strane, kauza, ili osnov obaveze druge strane. - I ta sad zakon titi? - TITI KAUZU!!! titi taj razlog obavezivanja. - Na koji nain? - Postavljajui zahtev da te uzajamne obaveze (prestacije) budu ekvivalentne. To je sutina te zatite!!! Zahtev da uzajamne obaveze u dvostranim ugovorima stoje u odnosu ekvivalentnosti.

Taj zahtev zakon postavlja (LEPA: pazite dobro!!!) ne samo u momentu kad zakljuujete ugovor, ve i u momentu realizacije ugovora. PRIMER: Ja kaem: Ova moja knjiga kota 1.000,00 dinara i vi treba da mi platite 1.000,00 dinara da bi ste tom zahtevu za ekvivalentnost odgovorili; ne samo u tom momentu, jer mi to moemo da obezbedimo u momentu ugovaranja, ali da ga posle toga prekrimo u momentu realizacije, u momentu davanja. ta vama vredi ako smo mi ugovorili ovu knjigu, posle toga vam ja pola knjige izvadim, ono to meni treba za dananja predavanja, a pola vam dam. U fazi realizacije ja sam poremetila taj princip, i zakonodavac ne da ni to. Znai, zakon titi ekvivalentnost prestacija kako u momentu zakljuenja ugovora, tako i u momentu njegove realizacije.LEPA:I videete kako emo mi danas postavljati te institute, upravo na tom terenu, kad se povreuje to pravo u momentu zakljuenja, kad se povreuje u momentu realizacije; kako se titi ako je povreeno u momentu zakljuenja, kako se titi ako je povreeno kasnije. - Potpuno su razliiti instrumenti zatite. - Zato su razliiti instrumenti zatite? - I to morate da zapamtite kao formulu. Kada doe do povrede ugovora u momentu njegovog zakljuenja radi se o nitavosti ugovora. To mora da se zapamti kao pravilo!!! Nemojte govoriti o raskidu ugovora kada postoji problem u njegovom zakljuenju. On je nitav, ne valja; u momentu kad se raa on ne valja. To znai, kada imate nedostatak ugovora u momentu zakljuenja, vi ste na planu nitavosti. LEPA: Ali sluajte sad, dalje da izvedemo stvar. - Koja je nitavost u pitanju? - Imamo dve vrste nitavosti. Imamo apsolutnu i relativnu nitavost. Koja od njih je u pitanju, zavisie od teine povrede; ta se to povredilo kod ugovaranja. Znai, da li ete biti u prisustvu apsolutne ili relativne nitavosti, zavisi od teine povrede. - I ta jo? - Najtea povreda povlai apsolutnu nitavost. - I to koja najtea povreda? - Ona koju je zakonodavac klasirao kao razlog. - A ta je to? - Ona formula od ranije: imperativni propisi, javni poredak i dobri obiaji. Ako si to povredio u momentu zakljuenja, ti si uinio razlog apsolutne nitavosti. Vidite kako sve to moe lepo da se poslae. Ne treba nita da razmiljate, samo ete videti da li je u momentu zakljuenja - i odmah znate da je nitavost. Koja je povreda uinjena - i znaete da li je apsolutna ili relativna. Znai, apsolutna nitavost postoji kad je povreda uinjena na planu povrede granica slobode ugovaranja: javni poredak, dobri obiaji, imperativni propisi.

- ta je razlog relativne nitavosti? - U momentu ugovaranja, interes stranke je povreen. Nema zakonodavac razloga da tu intervenie, nego samo stranka. Znai, kad je nainjen razlog relativne nitavosti u momentu zakljuenja ugovora, povreeni su interesi stranaka, ugovaraa. - Kako su povreeni? PRIMER: Recimo u ovim davanjima (ponovo primer sa knjigom). Ja vam prodajem knjigu koja kota 10.000 u knjiari - za 2.000. Mi imamo jednu neekvivalentnost prestacija u momentu zakljuenja ugovora. ta se to zakonodavca tie u smislu da on reaguje apsolutnom nitavou? Ko je pozvan tu da se titi? Pa, pozvani smo mi, ugovarai. Pa, ja sam oteena, ja u da se titim. ta je tu u pitanju? Relativna nitavost. LEPA: Pazite termin. Relativna i apsolutna.- Apsolutna nitavost znai: tako je teka povreda da svako moe na nju da ukae, da se svako pozove, da sud pazi po slubenoj dunosti, sud moe uvek, bez obzira na protek roka da izrie nitavost. Vidite kako je to teka povreda. Nisi smeo, u momentu zakljuenja zakon ti je rekao, da zakljuuje takav ugovor, a ti si ga pored toga zakljuio. Zato u da te maksimalno teko pravno kaznim, da taj tvoj ugovor nikada ne valja, da svako moe da trai njegov ponitaj, u svako doba, pa i sud po slubenoj dunosti.

- Kad su u pitanju relativne nitavosti, relativno ukazuje na relaciju, tie se odnosa saugovaraa. Vidite, oni nisu ispotovali ovde (kako smo rekli) naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, oni ve kod zakljuenja ugovora nisu potovali to naelo jednake vrednosti davanja. - Ali, koga su oni povredili? - Sopstveni interes su povredili. Zakonodavac e ih zatiti, ali kad zakuka jedan od njih, kad onaj koji je oteen zatrai. To znai - tu je relativna nitavost, u relaciji izmeu ugovaraa. Samo onaj koji je oteen moe da trai, u odreenom roku moe da trai. - Zato? - Zato to on moe da se konvalidira. Apsolutno nitav ne moe nikad da se konvalidira, relativan moe, i zbog toga postoje rokovi. LEPA: Zato vam ovo kaem? Ovo vam kaem prosto da vas uvedem u problem.

Za razliku od apsolutne nitavosti koja se tie razloga koji postoji u momentu zakljuenja ugovora, sve to nastane tokom dejstava ne moe da utie na nitavost ugovora, zato to je on roen kako treba. On je u momentu kada je zakljuen bio dobar, kvalitetan ugovor, ali - neki poremeaj se desi posle zakljuenja. Jer, ugovor se ne iscrpi uvek u samom trenutku zakljuenja - aktom davanja. PRIMER: Evo ja u sad kolegi da prodam knjigu, on e meni da da 1.000,00 dinara i mi smo zavrili taj odnos. Mogu da vam prodam automobil pa da imam prema vama obzira, i da vam kaem platite mi ovo u roku od 2 godine. Ili vi imate obzira prema meni, pa kaete vozi ga jo godinu dana, to tebi treba. Ja u da ti platim sada. E, evo ta godina dana, raziao se momenat kada smo zakljuili ugovor sa momentom realizacije ugovora. U tom vremenu mogu razne stvari da se dese. Taj auto moe da bude oteen, moe neko da mi ga ukrade, moete neredovno da mi plaate... - ta se ugroava time? - Opet kauza. Opet razlog obavezivanja. Pa ne bih ja ula u taj odnos da sam znala da e to tako da ispadne. - ta zakonodavac kae, ko e kod tih dvostranih ugovora tu kauzu stalno da uva? - uvau je sve dok se ne ispuni ugovor, na nain kako je ugovoreno, ali sad je on ne uva nitavou ugovora. Ne moe da je uva nitavou, kada je to rezervisano za zakljuenje ugovora. Sad je uva raskidom ugovora. Sad ugovor moe da se raskine. Znai, ugovor postoji, i sada emo mi njega da raskinemo ako u tom meuvremenu od zakljuenja do momenta kada je ugovorena predaja ili davanje doe do okolnosti koje remete taj odnos davanja. To je sutina stvari!!! I to je na terenu naela jednake vrednosti. I moemo da zakljuimo da se ovim naelom kauza ugovora titi. Nitavou se titi ako je do povrede naela jednakih davanja dolo u momentu zakljuenja, a raskidom ukoliko je do povrede dolo tokom njegovih dejstava. - Ali vi morate znati kada je ugovor zakljuen. Npr. Ako je to ugovor za pokretnu stvar, on je zakljuen kada smo se saglasili u pogledu osnovnih elemenata ugovora. Ako je u pitanju nepokretna stvar onda kad smo overili ugovor. Kada je u pitanju ugovor o doivotnom izdravanju momenat kada vam je sudija overio ugovor. To znai da tano morate da znate koji je konstitutivni momenat za zakljuenje ugovora. Koji je taj konstitutivan elemenat zavisie od forme koju zakonodavac trai. Ako zakonodavac za neki ugovor ne trai nikakvu formu, onda kad smo se saglasili oko uslova ugovora. Ako trai formu, od momenta kad smo mi tu formu ispotovali. To je sutina stvari!!! 6) NAELO ZABRANE PROUZROKOVANJA TETE Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.

7) Naelo reavanja sporova na miran nain

Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.Ono je sadrano u ZOO-u, ali ono je vie deklaracija nego stvarno naelo. Meutim to novim zakonom prestaje da bude samo deklaracija jer u novom ZPP-u ima odredaba o medijaciji, a postoji i Zakon o medijaciji. 8) Naelo dispozitivnog karaktera odredaba zakona Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.Po pravilu, odredbe ZOO-a su dispozitivnog karaktera. - ta to znai? - To znai da stranke mogu da ugovore drugaije. - Zato onda zakon propisuje ovo? - One su dopunske dispozitivne norme To znai, ako se vi neto ne dogovorite, onda e vaiti pretpostavka da ste vi hteli da se to uredi na nain koji ZOO to ureuje. To su te dopunsko dispozitivne norme, odn. stranke mogu da iskljue primenu odredaba Zakona ako one to pitanje drugaije urede. To je pravilo!- Vidite, sada je interesantno to, mi ovde imamo, i to emo malo proraditi, mi imamo... ovde posebne... ugovore. Da bi ste mogli da primenite odredbe ZOO-a, koje se odnose na ureenje tog posebnog ugovora (ugovor o zakupu, prodaji, o graenju, zalozi....), vi to moete da uradite onda kada su stranke zakljuile tzv. imenovani ugovor. To je ugovor koji ima svoj identitet. - Recimo, ugovor o prodaji. - Ja ne moram da kaem tano gde e se izvriti ta obaveza, i ne moram da kaem koje e biti mesto izvrenja i nain izvrenja, dakle, ak ni nain izvrenja ne moram da kaem. Videete kod ugovora u privredi ak nekad ni cenu, pa opet e vaiti taj ugovor. - Zato? - Zato to je to imenovan ugovor, i kada mi nismo uneli sve to, sudija koji sudi e okrenuti ZOO, nai odredbe kojima je ureen taj ugovor, i pretpostaviti, sa razlogom, da su stranke time to nisu sve detaljno uredile, ostavile da se u primeni koristi ZOO. Sve to nije ureeno mi emo urediti na nain kako to zakon kae.Meutim, imate i neke tzv. Neimenovane ugovore, ili neke ugovore koji predstavljaju meavinu mnogih ugovora; u savremenom pravu mnogo toga ima. Npr. Odete na neko turistiko putovanje. Vi ne znate sad vie koji je to ugovor. Tu ima i ugovora o zakupu, i ugovora o prevozu, i ugovora o pruanju turistikih usluga, svega. Uopte, to je paket usluga koje pretpostavljaju razliite... I sad, kad vi doete u spor, kako da ga primenite? Ako poete po principu koji je preteni deo, vi niste nita uradili, jer tu moe da bude turistiki preteni deo, ali meni su ukrali tanu u hotelu. I ta ima to veze sa ugovorom o pruanju turistikih usluga?- Kad se ugovara neki neimenovani ugovor, i kad je taj ugovor kombinovan, onda su stranke dune da sve propiu. Ono to nisu propisale, praktino ga nema. Ali, sa stanovita obaveznosti ovo je interesantno. Kako smo rekli, Zakon po pravilu sadri te dopunsko dispozitivne norme, ali on ima i imperativnih normi. Sve odredbe o zastarelosti su imperativnog karaktera. Stranke ne mogu da ugovaraju krai ili dui rok zastarelosti, i da se unapred odriu toga roka. To ne mogu da urade. Ako to urade takve odredbe o zastarelosti su nitave, i one ne moraju ak ni da ugroze ceo ugovor, samo e one biti nitave.Postoje i jo neke odredbe koje su imperativnog karaktera. Recimo, ba na terenu jednake vrednosti davanja. Zakon kae ne mogu stranke da se odreknu prava da trae ponitaj ugovora, zbog toga to je postojalo u momentu zakljuenja preterano veliko oteenje (prekomerno oteenje). Ne mogu, jer to bi bilo nedoputeno. - Znai, kako ete raspoznati? - One su sve dopunsko dispozitivne, sem one koja e izriito predviati ili zabranu ili nitavost. Tako ete znati koje su odredbe imperativne prirode. - Ja sam vam rekla da su sve odredbe o zastarelosti imperativne prirode. Kod prekomernog oteenja, u samoj odredbi ete nai jedan red gde kae nedoputeno, nitavo, stranke ne mogu da se odriu. - Nije vano koji termin e da upotrebi zakonodavac, ali mi emo ga prepoznati kao zabranu. Mi emo ga prepoznati kao neto to stranke moraju da potuju, a ako ne potuju, gde smo onda? - Tada su prekoraili dozvoljeno raspolaganje i na terenu smo apsolutne nitavosti. - Od ega zavisi da li e odredba koja je nitava da ugrozi ceo ugovor ili nee? - Od toga da li odgovara oekivanjima stranaka, da li ugroava kauzu, da li ugroava cilj ugovora, da li bi stranka ula u to ugovaranje. Primer I: Recimo zakljuimo neki ugovor o kupoprodaji, i napiemo za jednu obavezu da zastareva za 10 godina. Sad gledate u odnosu na ceo ugovor. Moda je druga strana dala neki ozbiljan ustupak zbog toga to ste ugovorili taj rok. Ako ustanovite da je ta odredba izazvala neku drugu bitnu odredbu, da je ona u korelaciji sa njom, onda ete rei samo moe ovaj ugovor. Zato? Pa, kauza je ugroena, pa ne bi ta strana koja je napravila taj ustupak htela taj ugovor da stoji. Primer II: Brani drugovi se razvode i dele imovinu i prave ugovor, i ona ovako kae: ja se odriem prava izdravanja za mene i moje dete, a on kae: ja ti dajem kuu. Odredba o odricanju izdravanja je protivna imperativnom propisu i sadrana je u Porodinom zakonu koji je izriito rekao: ne sme da se odrie prava na zakonsko izdravanje. I sad mi to kad bi smo uzeli, pa moe bez te odredbe ugovor da opstane, moe, on ima smisla, ali on nema svrhu za jednu stranu, zato to je to odricanje izazvalo s druge strane davanje te kue. I ena, onako bezobrazno, ue u spor i kae: ja hou da se poniti ta odredba. Sudija vidi ugovor i pomisli: to da joj ne ponitim, jedna odredba ugovora, a oni imaju tamo... ko zna ta su sve uredili. Poniti on. Ali nemojte to da radite. Ne bi svrha ugovora bila ostvarena kad bi ti tu odredbu ponitio ne stavivi je u kontekst prema drugima. Vi se seate, u svakom ugovoru advokat pie: odriemo se prava da pobijamo ovaj ugovor po bilo kom osnovu. Pa, ti to moe da napie kad ti ne da zakon da se odrie toga po bilo kom osnovu. To je ve advokatski manir, neobaveznog ispoljavanja volje stranaka, i on zaista moe, jer ona nije izazvala praktino nita, to e ui u zakonski reim. I nastavak je, kada budete imali pitanje tumaenje ugovora, onda ete vi, znai, u tumaenju ugovora videti da li moe ugovor da opstane bez te odredbe, i da se samo ta odredba poniti, a da ne ugrozi svrhu ugovaranja, da ne ugrozi kauzu. Stavite se vi prosto na mesto sudije, pa recite: jedan normalan, razuman ovek, da li bi hteo da se to ugovaranje izvri. Zato bi mu dao eni kuu, a da se ona ne odrekne izdravanja? Prosto, tako se tumai ugovor. To je ta logika tumaenja. Prosto vidite da li bi neto opstalo u nekim razumnim okvirima koje pretpostavljate da su stranke imale u vidu.2. GRANICE SLOBODE UGOVARANJA ispitno pitanje

Ogranienja slobode ugovaranja u naem pravu mogu se grupisati po sledeim kriterijumima:

1) OGRANIENJA PUTEM USTANOVE JAVNOG PORETKA

Stranke svojom voljom ne mogu postii nikakva pravna dejstva kojima bi se ostvarili ciljevi koji su u suprotnosti sa javnim poretkom.

Prema ZOO: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Ova odredba je ponovljena i u materiji nedoputenog predmeta i osnova ugovorne obaveze, nitavosti ugovora, kao i kod nedoputenog uslova ugovora. Ona, dakle, ima najire okvire i dejstvuje kao osnovno naelo ZOO, a poseban znaaj ima u ugovornom pravu, zbog ega je Zakon tamo naroito naglaava.Moe se rei da je javni poredak skup principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno organizovane zajednice, a koji se ispoljavaju preko odreenih drutvenih normi koje stranke u svojim odnosima moraju potovati.

Stranke, stupajui u ugovorne odnose, i pored naela dispozicije, moraju svoje odnose urediti tako da ne vreaju okvire javnog poretka odnosno propise imperativnog karaktera kojima se izraavaju opti interesi. Za prepoznavanje ovih propisa jedan od pouzdanih naina mogao bi se videti u karakteru sankcije koju zakon predvia za nepotovanje predvienog propisa. Za povredu imperativnog propisa, predvia se, izmeu ostalog, i sankcija nitavosti ugovora ili nekog njegovog dela. Dakle, ako se zakonom izriito predvidi takva sankcija ili ona oigledno proizlazi iz teksta zakona, a re je o jednoj sutinskoj zabrani koja proizilazi iz fakta zatite optih interesa, onda se moe rei da je ta norma imperativna i da ulazi u svet normi javnog poretka.

Da bi primena ustanove javnog poretka odgovorila zahtevu opteg interesa u ime koga se niti jedan ugovor, ali istovremeno i zahtevu pravne sigurnosti, ini se, da bi primena javnog poretka u materiji ugovora uglavnom trebalo da se odvija kroz pravila koja se odnose na zabranjenost predmeta i cilja (kauze ili osnova) ugovora.2) OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA KOJA SE ODNOSE NA AKT ZAKLJUENJA UGOVORAJedno od osnovnih obeleja principa slobode ugovaranja jeste sloboda subjekta da zakljui ili ne zakljui ugovor, kao i njegova sloboda u pogledu izbora ugovornika. Meutim, u naem pravu postoje sluajevi u kojima se ova sloboda ograniava.

a) Obavezno zakljuenje ugovora

to se tie zakonske obaveze da se ugovor zakljui danas je to izuzetna pojava. Ali, ima sluajeva kada zakon iz posebnih razloga, izriito predvia da izvesna lica moraju, pod pretnjom odreenih sankcija, zakljuiti odreeni ugovor.

- Obavezno zakljuenje ugovora iz oblasti osiguranja. Obavezno je osiguranje odreenih lica kada se ova nau u zakonom predvienoj situaciji. Obavezno je osiguranje putnika u javnom saobraaju, korisnika, odn. sopstvenika motornih vozila... Korisnik, odn. sopstvenik mot. Vozila duan je da se osigura od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja ili unitenja odn. oteenja stvari pri upotrebi motornog vozila. Zakljuenje ovog ugovora sa gledita teorije o autonomiji volje, predstavlja krupno ogranienje principa slobode ugovaranja.

- U izvesnim sluajevima postoji obaveza na strani jednog ugovaraa da zakljui odreeni ugovor ako mu se u tom smislu stavi ponuda od druge strane, ukoliko su, pri tome, potovani i drugi potrebni uslovi. To e biti u sluaju kada neko obavlja odreenu aktivnost od ireg drutvenog interesa, kao to su npr. javne slube prevoza lica i stvari, pruanje osnovnih komunalnih usluga i sl. Tako, prevozilac je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim uslovima, a organizacije koje vre komunalnu ili slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju delatnost.

Kad je jedno lice po zakonu obavezno da zakljui odreeni ugovor, predviena je odgovornost za sluaj da to lice ne zakljui taj ugovor. U stvari, lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui ugovor.

U sluaju da se odgovarajuim propisima kojima se predvia obaveza zakljuenja ugovora, odreuje sadrina tog ugovora u celini ili u nekom njegovom delu, onda odredbe tih propisa predstavljaju sastavne delove tog ugovora. Te odredbe upotpunjavaju ugovor, odn. one stupaju na mesto ugovornih odredbi ukoliko ove nisu u saglasnosti sa odredbama odgovarajuih propisa.

b) Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora

Sloboda zakljuenja ugovora nekada je ograniena zahtevom zakonodavca da se neko trei saglasi sa zakljuenjem odreenog ugovora. Takvu saglasnost zakon nekad zahteva pre zakljuenja ugovora a nekad posle zakljuenja ugovora. Prema ZOO kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo. Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku ropisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.

Ako je re o prethodnoj saglasnosti (dozvoli), onda ugovor ne nastaje, ukoliko ova nije data; naprotiv, naknadna saglasnost (odobrenje) ima sva obeleja odlonog uslova, tj. ako se odobrenje dobije ugovor proizvodi pravna dejstva, ne od momenta odobrenja, ve od momenta njegovog zakljuenja, a ukoliko se odobrenje uopte ne dobije, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.

Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora ZOO predvia u itavom nizu sluajeva. Tako, u materiji zakljuivanja ugovora od strane poslovno nesposobnih lica predvia se odobrenje zakonskog zastupnika; odobrenje u sluaju prekoraenja granica ovlaenja u zastupanju; odobrenje u sluaju zakljuenja ugovora od strane neovlaenog lica; odobrenje ugovora koje zakljuuje trgovaki putnik; odobrenje u sluaju poslovodstva bez naloga; odobrenje u sluaju ispunjenja obligacije treem licu; dozvola za davanje zakupljene stvari u podzakup; dozvola davaoca licence za ustanovljenje podlicence; dozvola zalogodavca za ustanovljenje podzaloge.

c) Izbor ugovornika

Ogranienje slobode ugovaranja u pogledu akta zakljuenja ugovora ogleda se i u mogunosti izbora ugovornika sa kojima e se stupiti u ugovorni odnos.

U naem pravu, u smislu ogranienja slobodnog izbora ugovornika, treba pomenuti pree pravo kupovine i pree pravo zakupa. Sa gledita slobodnog izbora ugovornika, ovo ogranienje se razlikuje od ostalih po tome, to se tu jedno lice ne prisiljava da konano zakljui ugovor sa onim licem koje zakon odreuje niti samo sa tim licem, kao to je to sluaj sa drugim ogranienjima ove vrste. Ovde se volja jednog lica, koje namerava da zakljui odreeni ugovor (npr. da proda jednu stvar), ograniava u tom smislu to je ono po zakonu obavezno da prethodno uini ponudu licu koje zakon odredi. Ako ponueni ne eli da zakljui taj ugovor, ponudilac je onda slobodan u izboru ugovornika

3. OGRANIENJA SLOBODE UGOVORANJA KOJA SE ODNOSE NA SADRINU UGOVORAU naem pravu, sloboda stranaka da sporazumno odreuju sadrinu ugovora trpi znatna ogranienja. Ona se, najpre, ogledaju u injenici da se u mnogim ugovornim odnosima zakonom odreuju elementi ugovora. Takoe, u mnogim ugovorima jedna strana unapred odreuje uslove i elemente ugovora, tako da drugoj strani os slobpode ugovoranja ostaje samo to da se odlui hoe li zakljuiti ugovor ili ne.

a) Zakonom regulisana sadrina ugovora

U izvesnim sluajevima zakon predvia ta jedan ugovor treba da sadri. Pri tome, konkretan izgled pojedinih elemenata preputen je volji stranaka, ali se zakonom odreuje o kojim elementima treba da se postigne saglasnost.

Zakonsko regulisanje sadrine ugovora naroito je vidljivo i znaajno kod propisivanja visine cene kod ugovora o kupoprodaji odreenih stvari. U sluaju kada je pravnim propisom odreena visina cene, kupac nije obavezan da isplati veu cenu od propisane, ak i kada je vea cena bila ugovorena. Kada stranke, u sluaju propisane cene, nita nisu ugovorile u pogledu visine cene, smatra se da je ugovor nastao i da vai propisana cena.

b) Ugovori po pristupu

Ogranienje slobode ugovoranja u pogledu odreivanja sadrine ugovora, naroito je vidljivo kod ugovora po pristupu. Tu jedna ugovorna strana, zbog svoje ekonomske nadmoi ili zbog praktinih razloga, unapred odreuje elemente ugovora, a druga ugovorna strana samo pristupa tako utvrenoj sadrini ugovora, po pravilu, bez prethodnog pogaanja.

Prema ZOO, opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru (ugovor po pristupu), bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezju i ove. Ovi opti uslovi ugovora moraju se objaviti na uobiajen nain. Sloboda ugovaranja ovde je znatno ograniena na strani ugovornika koji pristupa unapredpripremljenoj sadrini ugovora.4. OGRANIENJA U POGLEDU PRAVILA O NEPOVREDIVOSTI UGOVORADanas je opteprihvaeno pravilo u savremenom , i u naem pravu, po kome je mogue raskinuti dvostrano obavezan ugovor usled skrivljenog neizvrenja jednog ugovornika, ukoliko su ispunjeni potrebni uslovi.

Izvesno je, dakle, da se i putem mogunosti raskida ugovora zbog neizvrenja odstupa od jedne dogme klasinog uenja prema kome se ugovor jednostrano ne moe raskinuti, ak ni u sluaju da jedna strana uopte ne ispuni svoju obavezu. Na taj nain, raskid dvostrano obaveznog ugovora zbog neizvrenja, moe se posmatrati i kao ogranienje principa slobode ugovaranja koji je u teoriji autonomije volje doveo do shvatanja o nepovredivosti ugovora, bez obzira na okolnosti koje ine iluzornim zahtev za njegovo izvrenje.

Savremeno pravo, pa i nae pravo, dozvoljava raskid ili reviziju ugovora zbog promenjenih okolnosti, ukoliko su stekli potrebni uslovi.

5. OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA U POGLEDU FORME UGOVORASloboda stranaka u izboru naina na koji e zjaviti svoju volju koja je odgovarala osnovnim postavkama teorije autonomije volje, danas je daleko od toga da moe, kako u naem tako i u savremenom pravu uopte, da bude prihvaena kao neograniena. Jo odavno je u pravnoj teoriji istaknuto miljenje da prisustvujemo renesansi formalizma, tj. sve je vie ugovora koji se po zakonu, pod pretnjom nitavosti, moraju zakljuivati u odreenoj formi. U takvim ugovorima, individualna volja je potinjena zakonskom nareenju da se sadrina ugovora mora izraziti kroz unapred predviene spoljne oblike, koje nazivamo formom ugovora.

Moe se rei da je povean broj formalnih ugovora u naem pravu ujedno i ogranienje principa slobode ugovaranja shvaenog u smislu teorije autonomije volje, prema kojoj su stranke potpuno slobodne, ne samo u pogled odluke o sadrini ugovora, nego i u pogledu izbora naina na koji e svoju volju izjaviti.

3. IZVORI OBLIGACIJA ispitno pitanjeIdemo sada na izvore obligacija. 1) ugovor;

2) prouzrokovanje tete ne sme se rei da je izvor obligacija naknada tete. Izvor obligacija je prouzokovanje tete;

3) Sticanje bez osnova;4) Nezvano vrenje tudjih poslova;5) Jednostrana izjava voljeUGOVOR Idemo sad na ugovor, da vidimo kako se on zakljuuje.

Iz ZOO nauite: ponudu, prihvat, utanje ponuenog. To je ista materija, i nema nieg spornog; sem kada budemo radili formu, da vidite onog momenta kad je forma zadovoljena, tad je ugovor zakljuen.

Znai, dobro obratite panju, kad budete itali ZOO, ponudu i prihvat, to sve pretpostavlja neformalan ugovor, to sve pretpostavlja ugovor za koji zakon nije stavio formu.

PRIMER I: Ja vama ponudim hoete da vam prodam knjigu od 1.000,00 dinara, a vi meni kaete mnogo je 1.000,00, pa to je koriena knjiga, pa u knjiari kota 1.000,00, pa dobro dajte mi onda 800,00, ja bih dao 700,00, dajte 700,00, jel' mogu u dve rate?. Mi smo sve tu na terenu nekih naih dodgovora. Sad ja vama kaem: jel' moe 600,00 odjednom, a vi kaete: moe. Mi smo tog momenta zakljuili ugovor.

PRIMER II: Moete vi da doete kod mene i kaete meni se svia stan koji ste vi oglasili u novinama, ja kaem hajde da se dogovorimo i kaem ja mogu da prodam za 100.000,00 evra, vi kaete ja dajem 80.000,00, ili ja dajem 60.000, ali odjednom, kad 60.000?, u roku od 15 dana, kada ete da se iselite?, sutra u da se iselim, dogovorili smo se. Vi svi se zavuete u to da ste tad ugovor zakljuili. Naravno ne. Doete vi kod mene, odemo u sud, slubenik overi taj ugovor i imamo zakljuenje ugovora.

Prema tome, govorimo o ponudi i prihvatu i o susretanju ponuda samo na nivou neformalnih ugovora. Kod formalnih, to znai morao bi da ...... koji zahtev forme postavlja pred koji ugovor. Uzmite:

a) od najnieg zahteva forme, to je kod ovih ugovora, koji su neformalni;

b) pa do vieg, do zahteva da bude pismen;

c) onda do jo vieg, da bude overen od strane sudskog slubenika; d) pa do najvieg, da bude overen od strane sudije.

Znai, za ovu priliku, kada govorimo o zakljuenju ugovora, ugovor je zakljuen onda kada je zahtev forme ispotovan. I, naravno, kada su se sklopili ovi drugi uslovi, oko cene, bitnih elemenata; znai, kad su se stranke dogovorile oko bitnih elemenata.

Dakle: ponuda, prihvat i utanje ponuenog sve to proitati iz ZOO!!!

4. ZAKLJUENJE UGOVORA USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA - ispitno pitanje

Ugovor nastaje saglasnou volja. On, dakle, pretpostavlja lica koja izjavljuju volju, predmet i osnov (kauzu). U nekim sluajevima, volja se mora manifestovati kroz unapred predviene forme. Dakle, da bi jedan ugovor nastao i proizvodio pravna dejstva potrebno je da se ispune uslovi u pogledu sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja, predmeta i osnova, a ponekad i forme ugovora.Sada emo govoriti o dve stvari, koje ne moete tako lako da vidite u zakonu, i koje zahtevaju malo objanjenje.

U fazi koja prethodi zakljuenju ugovora, u fazi dogovaranja, pregovaranja, pronalaenja zajednikih elemenata, saglasnosti oko tih elemenata, vi imate dve centralne faze. To je faza pregovora i faza predugovora.

5. Pregovori ispitno pitanjeFaza pregovora je faza koja uopte ne obavezuje stranke na zakljuenje ugovora. Mogu da pregovaram sa vama 3 godine zato to vam se svia neki moj stan i da uopte ne doe do ugovora. Ne moete da naterate drugu stranu da zakljui ugovor. - ta mislite, zato? - Zato to se nismo dogovorili oko bitnih elemenata! To je sutina stvari.- Znai, to je faza pregovora, kojom stranke pokuavaju da se dogovore oko bitnih elemenata ugovora. - Ali, mora na neto da obavee. Ne moe da obavee na zakljuenje ugovora, ali moe da obavee na naknadu tete. - Kad to obavee na naknadu tete? - Ako jedna strana koja je uestvovala u pregovorima uopte nije imala ozbiljnu nameru da zakljui ugovor. Ovo treba dobro zapamtiti!!! Znai, ne moe da proizvede obavezu da se ugovor zakljui, ali moe da proizvede obavezu da se teta naknadi. I to teta koja je proizala iz tih pregovora, u koje je jedna strana ula bez ozbiljne namere da zakljui ugovor. - Pitaete se, kako je to? Primer I: Razvode se mu i ena, imaju jedan automobil, kodu oktaviju, koju voze ve 5 godina. On kae: Ja hou tu kodu, platiu ti 1.000,00 evra. ena: kako da mi plati 1.000,00 evra, kad to vozilo kota 5.000,00 evra? Mu: ma kakvih 5.000,00 evra, ako moe da se dobije i 2.000,00 evra. Hajde sad da probamo, ta je; oglase oni tu kodu oktaviju; doe ovek iz Subotice, pogleda to vozilo, odu kod majstora, pa majstor kae: to moe na tritu, dobro je vozilo, da kota 5.000,00 evra. A ovaj kae: ma idi, ovaj bi dao 5.000,00 a nema pojma.Idemo mi dalje. Pa onda doe jedan iz Nia, itd. I tako se obaveste mu i ena da to vozilo na tritu vredi 4.000,00 evra. Oni naravno, kad zadovolje ovaj svoj interes, odustanu; ovi ljudi se nau u udu i neko od njih potegne tubu i kae: ekaj malo, nee ti mene da maltretira. Poe, tui ih i trai naknadu tete zbog toga to su oni njega izloili teti tim pregovorima u koje oni nisu uopte ozbiljno uli kao ugovarai. I dobije naknadu tete. ta bi ulo u tu naknadu tete? Njegov dolazak (putni troak iz Subotice); jedan dan nije radio, pa je izgubio zaradu; pa je ovde imao dve noi u hotelu, pa je imao hotelske trokove... Nakupi se tako jedno 10.000 dinara. Znai, to su pregovori; samo sa ta dva stanovita. Nema obaveznosti zakljuenja ugovora, ali ima obaveze naknade tete. Sad idemo na predugovor.

6. PREDUGOVOR I UGOVOR - ispitno pitanjePredugovor je ugovor. On je ugovor. *Predugovor je ugovor kojim se ugovarai obavezuju na zakljuenje glavnog ugovora.* - Predugovor mora svojom formom da prati formu zakljuenja glavnog ugovora. Znai, kod prometa nepokretnosti on mora da ima overu od strane suda. Tek od momenta kada su stranke overile taj predugovor, on je zakljuen. - Sve ono to imenuju u agenciji, kau: predugovor je, ako ga ne... ovaj, on je nitav. - A zato nije nitav? - E, pa vidite zato. Kad vi imate ovde predugovor i npr. pie: Petar Petrovi kao kupac i Milan Milanovi kao prodavac zakljuuju (pa na sredini stoji velikim slovima PREDUGOVOR). Predmet tog predugovora je kupoprodaja te i te kue, cena je ta i ta. Predmet je taj i taj. - I, ta je centralno? - Obavezuju se stranke da pristupe zakljuenju glavnog ugovora u roku od 6 meseci. Pa onda je zakljuen taj glavni ugovor. - Steknu se uslovi za zakljuenje, ja odem kod prodavca i kaem: Evo, sve smo zavrili, hajde... a prodavac kae: ne, odustao sam ja, naao sam boljeg kupca; kada?; pa nismo zakljuili ugovor, kae prodavac. - E, da vidite da jesmo zakljuili ugovor. - Tuim ja i traim, ta? - Traim da sud njega obavee na zakljuenje glavnog ugovora, jer je to njegova ugovorna obaveza. Zato je predugovor ugovor. Zato to ja mogu da traim ispunjenje ugovorne obaveze. A ugovorna obaveza nije da mi vi platite cenu, ili predate stvar. Ugovorna obaveza je ono to smo se dogovorili, da mi u roku od 6 meseci pristupimo zakljuenju glavnog ugovora, pod uslovima iz predugovora. Zato smo mi predugovorom sve odredili: i cenu, i vreme i mesto. Samo smo odloili zakljuenje ugovora za tih 6 meseci. Vi neete da ga zakljuite; ja tuim i kaem sudu: molim da ga obaveete na izvrenje njegove ugovorne obaveze. Presuda e u tom sluaju glasiti: IObavezuje se tueni da u roku od 15 dana pristupi zakljuenju glavnog ugovora

(To znai da pod tim uslovima iz predugovora napiemo ugovor, odemo u sud, overimo ga, i to zavrimo). Postavlja se pitanje, kako da se izvri. Zato imamo nov stav:

II Ukoliko tueni u tom roku ne pristupi zakljuenju glavnog ugovora, predugovor e predstavljati glavni ugovor.Meutim, predugovor nije perfektan ako nema predmet i cenu. On mora da ima sve elemente glavnog ugovora, jer ne moemo da ga prenesemo u glavni ugovor ako nema sve elemente. Znai, on mora da ima sve elemente: i predmet i cenu. On ne moe da ima kaparu. U agencijama predugovor ne overe i stave mu kaparu, i kada dou u sud, sudija kae: ne vredi to nita. Nema zatitu. Ima zatitu samo da ti vrati to to ti je dao, i to u jednokratnom iznosu. Ta kapara u stvari i nije kapara. A videemo i zato.

Znai, sutina predugovora je da se obezbedi njegovo dejstvo, ali samo pod uslovom da je imao sve elemente glavnog ugovora. Zavisi koji ugovor je bio u pitanju, sve elemente mora da ima.

- Dalje se postavlja pitanje, zato se taj predugovor zakljuuje? - Zbog toga to u momentu njegovog zakljuenja nema svih uslova za zakljuenje glavnog ugovora. - ta to moe da nema? PRIMER: Jedan ovek je naslednik, nesumnjivo, umro mu je otac, ali oko raspravljanja zaostavtine imaju velike muke; brat mu je u Americi, dok brat doe, dok da izjavu, dok se dobije reenje; i ja ne bi ba htela da dajem veliki novac, da ugovaram, dok ja ne budem imala to nasledno reenje. I mi odlaemo ugovor za 6 meseci, stara zaostavtina je zavrena, ja imam perfektan izvod iz zemljinih knjiga da je moj prodavac vlasnik, i ja tako... ...To rade i Agencije, kada se stranka jako uri da to uradi, a nije potpuno spremna na zakljuenje ugovora, i one odlau to. - Agencije, ta gree? - Gree to ne overe predugovor. Nema predugovora dok nema dve stvari: sve elemente glavnog ugovora i formu glavnog ugovora. Tek tada je to perfektan predugovor. Mora da ima tu formu. - Kada nema tu formu, ta je u sutini on? - Obina priznanica.

KAPARA

Sad se vraamo na kaparu. (Ovde se mnogo grei!!!) Kapara je kapara samo kad prati zakljuenje ugovora. To znai, kapara je kapara kada se, recimo, kod ugovora o kupoprodaji, overava ugovor i daje kapara. Jer je kapara, po zakonu znak da je ugovor zakljuen, i obezbeenje da e ugovor biti izvren. A mi svi shvatamo kaparu, kao obezbeenje da e ugovor biti zakljuen. Ne moe nita da vam bude obezbeenje da e ugovor biti zakljuen. I zbog toga, ako se kapara ugradi u neoveren predugovor, ona nema znaenje kapare, ve samo neko avansno davanje, kao sticanje bez osnova, koje e se vratiti zato to se ugovor nije zakljuio.

********************************************************************************************

Znai, zavrili smo pitanje predugovora. Zakon daje rok od 6 meseci, ukoliko ga stranke na drugi nain ne urede, za zakljuenje tog glavnog ugovora.********************************************************************************************Sad se vraamo na kaparu. PRIMER: Ja imam njivu u Grockoj i neki ovek prolazi i kae mnogo mi se svia tvoja njiva; a ja kaem pa, evo upravo je i ja prodajem; on kae: koliko trai?; pa, evo, 10.000,00 evra; pa, ja bi da je kupim; pa, kupi za 10.000,00 evra; mogu li da ti dam kaparu?, boji se on, prolazi tu mnogo ljudi, u ono vreme kad se gradilo, koliko je kapara?; evo, 1.000,00 evra. Napiemo mi, priznanica o kapari, napiemo da je u sluaju da se ne zakljui ugovor, prodavac duan da vrati dvostruku kaparu. Sve mi to kao kaparu ugovorimo. On dao meni 1.000,00 i posle nedelju dana dolazi i kae ta je bilo sad, ta je sa tom njivom, pa ti je prodao drugom?; pa, naravno da sam prodao, naao sam jednog to mi je dao 15.000,00 evra; kako si mogao kad sam ti dao kaparu?. Tui i trai povraaj kapare, u dvostrukom iznosu. I (mlad) sudija se zaleti. Da mu kaparu u dvostrukom iznosu. Vidi sve je tu, ovaj ga je stvarno prevario, nije zakljuio ugovor, ovaj mu dao kaparu, ugovorili su, napisali kapara se vraa... U viem sudu se ovo samo preinai. Prvo, to uopte nije kapara; a drugo, ne moe da vrati dvostruko, nego jednostruko. Zato nije kapara? Zato to u zakonu pie da je kapara znak da je ugovor zakljuen i sredstvo obezbeenja da e ugovor biti ispunjen. Niti je ugovor bio zakljuen, niti se radilo o ispunjenju ugovora, nego se radilo o jednom davanju. Kako god stranke da napiu, nas to ne obavezuje. Zato? Jedan institut se ceni po njegovoj prirodi, a ne po tome kako ga stranke imenuju. Mogu da ga imenuju kako god hoe. Zato su stranke u zabludi. Odu u Agenciju (za nekretnine), a oni im napiu Ugovor o kapari. PREDMET UGOVORA

Dalje, imamo kod predmeta i osnova, predmet i osnov ugovora trebaju da budu doputeni. Kod predmeta ugovora, vi ete videti kad god zakonodavac smatra da je predmet nedoputen, a po pravilu se ugovori ponitavaju upravo kod stanovita nedoputenosti predmeta, vi ete to videti i u zakonu.

- ta je predmet ugovora? - Ono to je kao injenje ili davanje oznaeno ugovorom, ono na ta se ugovor odnosi. To moe da bude stvar, radnja, injenje ili neinjenje. Najei razlog apsolutne nitavosti je sa stanovita nedoputenosti predmeta. PRIMER: nije doputen promet drogom; pa, nije doputen promet orujem; pa nije doputen promet plemenitim metalima u velikim koliinama... U branom pravu, branim drugovima je nedoputeno da raspolau svojom zajednikom imovinom. - Znai, gde ete nai da je predmet nedoputen? - Nai ete u nekim posebnim materijalnim propisima. Posebno imate kod nedoputenog predmeta u nasleivanju. Nedoputeno je da se neko obavee da sastavi testament sa odreenim odredbama; nedoputeno je da neko raspolae imovinom kojoj se nada, tzv. naslednom nadom. Znai, nedoputene predmete ete znati prema materiji. Dakle, sve odredbe zabrane raspolaganja sadrane su u tim posebnim - materijalnim, ne u procesnim zakonima. Znai, predmet je nedoputen kada je protivan: imperativnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima.

OSNOV UGOVORA

Doputen osnov je takoe uslov punovanosti ugovora. - Kako ete odvojiti ta je osnov? - Osnov je cilj ugovaranja. - ta je to cilj? - Ono to stranka hoe da ostvari zakljuenjem tog ugovora. To je ekonomski cilj, to je i pravni cilj. Hou da steknem pravo svojine. To je cilj ugovaranja. Pazite, kod dvostranih ugovora, onih o kojima smo malo pre razgovarali, tamo gde imamo kauzu obaveze druge strane u davanju... Pobude uopte ne ulaze, nisu relevantne za punovanost ugovora. Pobude kod dvostranih ugovora nisu relevantne za punovanost ugovora. Zato? ta su pobude? ta je to motiv? To je jedan dublji razlog, neki unutranji razlog, neki poseban razlog iz koga neko hoe neto da proda. Npr. ja hou da prodam ovu knjigu koleginici, zato to bi htela da pomognem jednoj devojici koja je ugroenog zdravlja. Ali, to se koleginice apsolutno ne tie, ta u ja sa tim novcem da radim, ili u ja da odem i kupim sebi neto. Zato? Zato to je kod nas, u poslovnom ugovoru, kauza obaveze jedne strane je u obavezi druge strane. Ja prodajem da bi dobila cenu, koleginica kupuje da bi uila. Mene uopte ne interesuje da li e odatle ona da ui, ili njena sestra ili neko drugi... I zbog toga, kad govorite o tom nedozvoljenom motivu, zakon vam je rekao, u l.53 ZOO samo ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa. Znai, uzima u obzir te unutranje pobude ili motive, samo ako su nedoputene, a bitno su uticale na odluku jednog ugovaraa. Za vas je vano da znate da su pobude interesantne za dobroine ugovore. Pobude su relevantne za dobroine ugovore, a kod dvostrano obaveznih ugovora relevantan je samo osnov ili kauza.PRIMER: Imali smo jednog starijeg gospodina, profesora univerziteta, sin mu je studirao na pravnom fakultetu, otiao je u Afriku u ekspediciju i nije se vratio. Proglaen je nestalim, a zatim i za umrlog. Starac je rekao: ja vie sa ovom kuom u kojoj sam iveo sa svojim sinom, ne znam ta da radim, ja tu ne mogu da ivim. On je poklonio Pravnom fakultetu tu kuu, i dao je ime toj zgradi koja e se koristiti kao itaonica. Meutim, ivot je hteo da se posle nekog vremena njegov sin vrati. Bio je zarobljen od nekog afriog plemena, on se vratio i Otac se sada suoio sa injenicom da je izvrio jedno raspolaganje, a oigledno je imao zabludu u pogledu motiva. On je tuio i traio ponitaj tog ugovora, i naravno sud je ponitio taj ugovor jer je u pitanju bio dobroin ugovor gde je pobuda za zakljuenje ugovora relevantna. U drugom sluaju, kad bi on prodao Pravnom fakultetu, pa rekao ja idem u unutranjost, ja vie ne mogu da ivim u njoj, vraanje njegovog sina, i dolaenje do zakljuka da je on bio u zabludi bilo bi potpuno irelevantno, jer je u dvostrano obaveznim ugovorima pobuda ili motiv potpuno van polja kauze. Potpuno je bez uticaja na punovanost ugovora.

Osnov ( kauza) odn. razlog obavezivanja zavisi od vrste ugovora. U ugovorima iste vrste kauza je uvek ista. (To je vano da se zna!!!). A motiv moe da bude izuzetno razliit. Kod ugovora o kupoprodaji, ta je kauza? - Obaveza predaje stvari je kauza obavezi isplate cene. Znai, uvek je ista: plaanje dobijanje stvari. Uvek ista kod obaveza iste vrste. Kod ugovora o zakupu, ta je kauza? Predate mi stvar koja je predmet zakupa, a ja vama predam zakupninu. ta e vama to zakupljeno dobro? ta e meni pare od zakupnine? Ni vas ni mene to ne interesuje. Vi moete da verujete u to da u ja to dati u dobrotvorne svrhe, pa ujete da nisam a ja sam vam rekla da hou... To se nikoga ne tie. Ali, ako vam izdam u bespaltni zakup, zato to vi meni kaete ja hou da tu napravim jedan dom za decu bez roditelja, pa vi sutra to rentirate, i dajete u podzakup, ja u da ponitim taj ugovor. Zato? Zato to se kod dobroinog ugovora motiv popeo na nivo kauze, motiv je postao razlog obavezivanja, i zbog toga je on postao pravno relevantan. Sada idemo na jedno pitanje koje je vrlo interesantno, a to je razlika izmeu obligacije i obligacionog odnosa i stvarnog prava.RAZLIKA OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA I STVARNOG PRAVAObligacioni odnos je odnos izmeu dva odreena lica povodom stvari.

U toj relaciji se nalaze, da uprostimo, poverilac i dunik. I sve to se izmeu njih razreava, to je pitanje ureenja tog odnosa, u smislu zakljuenja i u smislu izvrenja. I zato kaemo da je taj odnos relativnog karaktera. - Kad nastaje taj odnos? - Onog momenta kada se, recimo ako govorimo o ugovornom pravu, zakljui ugovor. - Kada prestaje taj odnos? - Onda kada se sva dejstva tog ugovora iscrpe. Taj obligacioni odnos je u sutini samo sredstvo pravnog prometa. Tim obligacionim odnosom se samo pravni promet realizuje. To to mi zakljuujemo ugovor o kupoprodaji ove knjige, npr. koleginica doda knjigu ja novac. Onog momenta kad se on ispunio, on se ugasio. - Ali, kako se on ugasio? - Ugasio se tako to je stvorio stvarno pravo. Zato mi i kaemo da je to u stvari sredstvo pravnog prometa, i da se njime, u stvari obezbeuje sticanje stvarnog prava.

- I dok su stvarna prava tako postavljena da traju dugo, da deluju prema svima, da nikada ne zastarevaju, onaj obligacioni odnos, koji je sredstvo sticanja tih prava, ta njega karakterie? - Jedna brzina, frekventnost, tenja da se to pre zavri, da se to pre izvri, da bi doli do stvarnog prava. - Nije meni cilj da ja i koleginica sad trgujemo oko te knjige. - ta je meni cilj? - Da se to pre dogovorim i da to pre prodam knjigu, i da to pre doem do para. Da koleginica to pre doe do knjige. Od momenta kada prestaje obligacioni odnos raa se stvarnopravni odnos. - Ali, zato ja vama ovo govorim? - Govorim vam da bi smo identifikovali dejstva te obligacije. Da bi identifikovali kada ona nastaje, kada ona prestaje, i ta po njenom prestanku iza nje ostaje. Znai... stranu prometa.

- Zato se zastarelost ugrauje u obligacioni sistem? - Zato da se to pre to realizuje. Nema smisla da jedan odnos traje dugo, i da stvara u tom pravnom saobraaju nesigurnost. I, zato - zastarelost je institut koji je karakteristian samo za obligacione odnose, samo za te relativne odnose, u kojima jedna strana moe od druge da trai, i zakonodavac je rekao trai u odreenom roku, dovri taj posao koji si zapoeo, jer to je samo sredstvo prometa. Nemoj da ga dugo dri u toj poziciji. to pre dovedi do stvarnog prava. Ako to ne uradi, ja u da te sankcioniem, izgubie mogunost da ti sud intervenie da ti to pravo dobije..

Zato nemojte o zastarelosti nikada da govorite na terenu svojine, slubenosti, zaloge i drugih stvranih prava. Ta stvarna prava koja su nastala na temelju obligacije, ona su trajnog karaktera, i ona ne zastarevaju. Da li u ja da odem u inostranstvo i ostavim moju kuu, da je ne koristim 20 godina, to se nikoga ne tie. A da li u ja iz ovog ugovora da traim od koleginice da mi plati cenu u roku od godine dana ili u roku od 3 godine koliko je rok zastarelosti, to se tie. Jer nije prirodno da se ta sredstva pravnog prometa dre u jednom stanju nedovrenosti, a prirodno je da svojina kao trajno pravo bude eksploatisana ili ne. - Zato je nama ovo vano? - Posebno zbog toga. Dok se u okviru obligacionog odnosa kao tog sredstva pravnog prometa, koji traje od momenta kad smo koleginica i ja zakljuili taj ugovor do momenta dok se on nije u potpunosti ispunio. - Vi nemate relaciju ni sa kim treim, vi moete da traite samo od svog saugovornika da vam to ispuni. Ako joj neko uzme tu stvar, dok ona meni nije predala, ja je vidim kod vas, otela bi vam, uzela bi vam, tuila bi vas, to je moja stvar, platila sam je. Ja nemam ovlaenje na to. - Zato nemam ovlaenje? - to sam ja jo uvek u relaciji sa koleginicom. Dok mi ona tu stvar ne preda, na ime izvrenja svojih obaveza, pa mi onda neko od vas uzme, ja mogu samo nju da tuim, i kaem dajte mi tu knjigu, pa jesam vam platila, pa izvrite mi tu obavezu. Nee da mi izvri. Tuiu je sudu, i sud e je obavezati. Ona e se braniti uzela mi Milica tu knjigu; pa ta ako ti je uzela, kupi drugu pa joj daj. Tu je sutina stvari. - Zato vam to kaem? - Zato to u obligacionom pravu vi nemate mogunosti obraanja treem, vi imate samo mogunost da na osnovu ugovora ili nekog drugog izvora obligacije, potraujete, postavljate zahtev prema svom ugovarau. Samo prema njemu. - Do kad? - Dok se ne ispuni u celini ugovor. Pazite ta znai to u celini. Vi ete videti, mi vidimo iz zadataka, recimo kae u ZPP-u spor o pravu na nepokretnosti, za njega je nadlean sud gde se nepokretnost nalazi. Ostali sporovi iz obligacionih odnosa - nadlean je sud boravita tuenog. Sad mi vidimo da li ste vi razgraniili obligacioni odnos ili niste. Da li vi znate da ste jo uvek u obligaciji ili ste umislili da ste ve otili u stvarnopravni odnos. Vama se ini da je to jako jednostavno.To uopte ne mora da bude jednostavno. Npr. ugovor o kupoprodaji je jednostavan ako ja dam koleginici knjigu, a ona meni da pare. To je jednostavno. Tog momenta kad je ona meni dala, i ja njoj, mi smo zavrili na odnos, ko god mi je uzeo knjige, ja u njega da tuim. Svakog od vas u da tuim, i da dobijem tu moju knjigu. Jer titim svoj interes. Do tada smo u ovoj relaciji, i samo vas gledam i molim vas uzmi tu knjigu i daj mi. Nai onog koji je uzeo i daj mi je. Ja sam ti platila knjigu. Daj mi knjigu. Tuiu te zbog knjige... Gledajte, uzmete da je ovo ugovor o kupoorodaji nepokretnosti. Taj ugovor je, optereen, izmeu ostalog, i formom. Ali, ne znai da je... ugovor optereen formom. Nego da bi ja stekla svojinu na nekoj parceli, moram i da se uknjiim... Mi smo zakljuili ugovor o kupoprodaji jedne parcele. Overili smo ugovor. Ja sam platila celu cenu, koleginica mi preda tu parcelu. - Mogu li ja da tuim nekog ko mi uzurpira tu parcelu? - Ne mogu. - Zato ne mogu? - Nisam se upisala u zemljine knjige. A ova koleginica mi nije dala ni clausulu intabulandi. To je kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ovlaenje prodavca da kupac moe da se upie u zemljinoj knjizi. Nee da mi da. Promaili, propustili... Ja odem kod koleginice, kaem ja ila u zemljine knjige, oni me odbili, daj da napravimo jedan aneks, da mi da klauzulu, ona kae ma, neu da ti dam klauzulu, hou drugom da prodam. - ta da radim? - U meuvremenu, pojavi se neko trei koji uzurpira tu njivu, pone da je koristi, a ja tu nita ne mogu da uradim. - Zato ne mogu? - Zato to nemam klauzulu koja e mi obezbediti sticanje svojine. Ja moram da tuim koleginicu, da u sporu dobijem clausulu intabulandi, da se uknjiim, da steknem stvarno pravo, i tek onda kada sam stekla to stvarno pravo ja mogu ta trea lica, uzurpatore, da tuim i traim od njih da se sklone, da mi ostave njivu, da mi ne prave tetu.

Eto, vidite kako je to komplikovano. Znai, vi ete, kada budemo radili ove obligacije, gledati, u prisustvu kog ste ugovora, da li taj ugovor postavlja zahtev forme, da vidite koja su dejstva tog ugovora. I da bi ste opredelili da li ste jo uvek u obligaciji, ili ste iz nje izali, i uli ve u polje stvarnog prava, videete da li je taj ugovor, s obzirom na ovo kako zakonodavac njega odreuje, da li je sva svoja dejstva iscrpeo? Onog momenta kad je iscrpeo sva svoja dejstva, ugasila se ta obligacija i nastao je stvarnopravni odnos, sa ovlaenjima erga omnes. Tamo gde je nemogu upis, zbog toga to nisu ureene te javne knjige, kao npr. na Novom Beogradu, mi to zovemo vanknjinom svojinom. Smatra se da je svojina steena onda kada je ugovor realizovan u celini, i ako ima neka evidencija, neki upis gde je izvren, recimo u katastru, kao zamena zato to nije u knjigu, onda se moe stei opet uslovno, dok se ne obezbedi...

ZASTARELOST I PREKLUZIJAZnai, kad se ue u obligacioni odnos, stranke po pravilu prihvataju da dobrovoljno izvre inidbu. Ako ne izvre dobrovoljno u roku, ostaje mogunost da se putem suda zahteva izvrenje, odn. Ispunjenje inidbe. Poto inidba dospeva, kako ona moe da se...? Izuzetno je za obraanje sudu, zakon postavio neki rok. Znai, postavlja se rok za tubu. To je tzv. Prekluzivni rok, i ako ga stranka ne potuje, tuba e se reenjem odbaciti. Imamo nekoliko tih rokova za tubu: npr. rok za smetanje dravine je 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca.

Za razliku od ovih prekluzivnih rokova, ZOO poznaje rokove zastarelosti. To su materijalno-pravni rokovi, ne gasi se samo pravo, nego se samo gubi pravo na prinudno ostvarenje zatite. - Znate ta to znai? - To znai, moe da se uloi tuba, tuba se nee odbaciti, ali ako tueni u toku spora istupi sa tom prigovorom zastarelosti, i on se pokae kao osnovan, sud e presudom odbiti tubeni zahtev. To zapamtite, kod zastarelosti se presudom odbija tubeni zahtev, ako je tueni, u toku parnice, osnovano istakao prigovor. Razlikujemo zato, civilne i prirodne obligacije.

Civilne su te koje su zatiene prinudom. To je kada je traena zatita u zastarnom roku, zatiene su prinudom.

A, prirodne obligacije mogu biti, bilo zato to ve kod nastajanja nisu imale tu zatitu ili su zastarelou izgubile prinudnu zatitu. Vidite, ta prirodna obligacija koja moe da bude nezatiena, ili od poetka ili naknadno. Moe da bude nezatiena od poetka, npr. dug asti; dug iz kocke; dug iz opklade; moralni dug nekom dobrom prijatelju koji ima problema, pa mu vi neto dajete, ili mu inite, negujete ga... To su ti moralni dugovi, dugovi asti, koji nikad nisu zatieni prinudom, i koji se izvravaju bez ikakve naknade i mogunosti da se preko suda ostvari ta naknada. Ova druga vrsta, tih prirodnih... mi ih jo zovemo i degenerisane civilne obligacije, zbog toga to su one u momentu zakljuenja, nastanka, bile zatiene prinudom drave, ali su tu zatitu izgubile protekom roka zastarelosti. Recimo ja imam prema vama jedno potraivanje iz naknade tete, i ono po zakonu zastareva za 3 godine. Vidite, vi odmah urite i kaete izgubite pravo. Nikakvo pravo na naknadu tete vi niste izgubili. Vi i dalje imate prema meni pravo na naknadu tete. Ali, protekom roka, ja u u parnici istai prigovor zastarelosti, i sud e da kae moe ti to pravo da ima, ali je protekao rok u kome ti mene moe da pozove na zatitu. Neu ja da angaujem prinudu drave da bi titila jedno potraivanje koje ti nisi titio sam u toku zastarelosti. - Kako se to vidi, ta fina, suptilna razlika izmeu gaenja prava i prava na zatitu? - Vidi se po tome, ako ja vama isplatim tu naknadu tete, ne znajui da je zastarelo, pa odem kod advokata i kaem isplatila sam naknadu; ma, ta si isplatila, kad ti je zastarelo. Nisi morala. Ja vie ne mogu da angaujem sud i da traim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova, jer to nije sticanje bez osnova, to je plaanje dugovanog. Ali, dugovanog koje moe da se plati samo dobrovoljno; drugaije, prinudom, ne moe.Zastarelou se, protekom vremena, ne gasi samo pravo, nego se gasi mogunost da se prinudno ostvari to pravo. Ali, samo kada druga strana (dunik) istakne prigovor zastarelosti. To je sutina!!! I zapamtite. Odluuje se U ime naroda... presudu.... Vi ete, po pravilu u zadatku dobiti prigovor tuenog, koji se brani svim moguim sredstvima, izmeu ostalog kae i istiem prigovor zastarelosti. Vi morate da znate kako ete sa tim prigovorom da izaete na kraj. Nekada je taj prigovor moan i osnovan i on e dovesti do odbijanja tubenog zahteva. Evo, npr. protekao je rok od 3 godine od kad je koleginica znala za tetu i uinioca, ja se posle 5 godina obratim sudu; druga strana istakne prigovor zastarelosti, i kako vi odluujete? Presuda:U ime naroda... donosi presudu

I Odbija se tubeni zahtev da se tueni obavee na naknadu tete.U obrazloenju kaete postoji teta, postoji uinilac, postoji obaveza naknade, ali je protekao rok u kome je mogao da trai tu naknadu preko suda, i osnovano je tueni tome prigovorio.

Iz same izreke vi ne vidite zato sam ja odbila tubeni zahtev; zato to je to materijalno-pravni prigovor koji ne ulazi u izreku. On e biti u razlozima, u obrazloenju; razlog zato je odbijen tubeni zahtev.

- Zato je ovo vama jo vano? - Zbog toga to vi imate nekoliko zahteva za, recimo, naknadu tete, za bol, za strah, za smanjenu ivotnu sposobnost. Svaki od njih dospeva i zastareva u razliito vreme. Jer je ZOO rekao zastarelost nastupa kod naknade tete onda kada oteeni sazna za tetu i uinioca. Obe stvari kad se steknu, on je stekao saznanje. Od tog momenta, od sticanja saznanja o obe stvari, poinje da tee rok zastarelosti od 3 godine. Npr. za bol, kad sam ja stekao saznanje? Onog momenta kad je vetak rekao 7 dana posle povreivanja taj bol je prestao. Za strah: 30 dana posle povreivanja, sagledao je sve okolnosti, i strah je prestao. Vidite za bol. Bol e biti, npr. saobraajna nesrea. 01.01.2000. godine bila je saobraajka na putu. Kad je zahtev za bol ve dospeo? Dospeo je 07.01.2000. godine. Kad je zahtev za strah dospeo? Dospeo je 30.01.2000. godine. Pogledajte, ja sam tuila, recimo 15.01.2003. godine.Tueni istakne prigovor zastarelosti.Ode mi ovo potraivanje. Za strah. Ode mi i ovo potraivanje. Evo dva potraivanja koja su... (se ugasila?).

Presuda:Sud... u ime naroda donosi presuduIOdbija se tubeni zahtev da se tueni obavee da na ime naknade za fiziki bol plati 10.000,00.

IIOdbija se tubeni zahtev da tueni na ime naknade za strah plati 30.000,00.

IIIUsvaja se tubeni zahtev, i obavezuje se tueni da plati naknadu za smanjenu ivotnu sposobnost.

I sad, pita se u izreci, ta uradi ovaj? Jedna teta, jedan dogaaj, jedan ovek pretrpeo tetu, a vidi ta mu sud uradi. Dva mu ne dade, a jedan mu dade. Evo ga. Zahvaeno zastarelou, ali ako se tueni prevari pa plati to, daje to je dugovano, i ne moe da trai povraaj datog.

Na ispitu ne smete da meate zastarelost sa prekluzivnim rokovima. Prekluzivni rokovi su rokovi za tubu. Ne moete da se obratite sudu ukoliko protekne rok od 30 dana za smetanje poseda. Ne moete da se obratite sudu, ukoliko protekne rok iz zakona o radu za naplatu nekog novanog potraivanja. Ako je zakonodavac rekao da tuba moe da se podnese u tom i tom roku, to je tzv. Prekluzivni rok. Protekom roka gasi se pravo, vi nemate vie to pravo.Nemate pravo ni sudu da se obratite. Pokuate da se obratite, sud samo kae sud donosi reenje, tuba se odbacuje. Rokovi zastarelosti nisu to. - Zato ja govorim sada o rokovima zastarelosti? - Zato to samo obligaciona prava, potraivanja, zastarevaju. Nikada stvarna prava ne zastarevaju. Ne moe nevrenjem neko stvarno pravo da se izgubi. - Zato obligaciono pravo zastareva? - Zato to je, sredstvo pravnog prometa, njime se vri pravni promet. I hoe da se u tom pravnom prometu ima izvesnost da li neko potraivanje postoji ili ne postoji. Protekao je rok. - Ali ta si ti izgubio? - Nisi ti izgubio mogunost da se obrati sudu. Nisi ti izgubio samo pravo. Ti si izgubio pravo da sud, drava, iza tebe stanu i kau mi emo prinudom da uteramo to potraivanje. I zato, ako ste se vi obratili, tueni nije istakao prigovor, mi emo da sudimo i meritorno presudimo. Prigovor zastarelosti moe da se istakne samo do zakljuenja glavne rasprave u prvostepenom postupku, ne kasnije.Sada idemo na samo zakljuenje ugovora.

Rekli smo da mora da postoji saglasnost volja o bitnim elementima ugovora. Videete za svaki ugovor bitne elemente, npr. ako dobijete ugovor o graenju, vi ete samo iz zakona proitati ta su bitni elementi ugovora, o emu stranke treba da se dogovore; ako dobijete ugovor o prodaji videete da je to predmet i cena; ako dobijete ugovor o zakupu, proitaete i videete da imate zakupno dobro... Rekli smo, kada je to kada se saglase dve volje o bitnim elementima, to je onda kada stranke nesumnjivo utvrde... taj ugovor, koji su to bitni elementi. To su opti uslovi za zakljuenje ugovora. Nekada, zakon postavlja i poseban uslov, to je pitanje forme. Znai: saglasnost volja, bitni elementi i forma, kao poseban uslov.7. FORMA UGOVORA - ispitno pitanjeMi emo danas govoriti o toj konstitutivnoj formi, formi ad solemnitatem. To je ona forma koja je uslov nastanka ugovora. Zato se i zove konstitutivna, ona ga konstituie. Ona moe da bude zakonska i ugovorna. Zakonska forma

Ako je zakon predvia, onda e to u zakonu i da bude navedeno. Neete nai kod ugovora samo u ZOO, nai ete i u Zakonu o prometu nepokretnosti, nai ete u Porodinom zakonu, dakle u raznim materijalnim zakonima e se za pojedine ugovore nai zahtev forme. Npr. kad brani drugovi ureuju svoje odnose povodom sticanja imovine, Porodini zakon kae da taj ugovor mora da bude u pismenoj formi. Kod ovih posebnih ugovora u ZOO, videete kod ugovora o graenju, kae zakon, ugovor se zakljuuje u pismenoj formi. Znai, tamo gde je ugovor ureen, tu ete nai i zahtev forme. Nemojte nikad da pretpostavljate da je zakon to postavio; on to izriito radi. Izriito zakon kae ugovor se zakljuuje u pismenoj formi. Ili, za zakljuenje ugovora kod prometa nepokretnosti zakon izriito kae potrebna je pismena forma i overa od strane suda. Ako nije ta zakonska forma potovana, ugovor nije zakljuen. Nije stvar u tome da li je ugovor nitav, ugovor nije zakljuen, jer se radi o konstitutivnoj formi kao uslovu nastanka ili zakljuenja ugovora. Kod nitavosti (pazite dobro!!!) vi formalno pravno, imate sve elemente jednog ugovora. Kod nitavosti ugovora iji je predmet, npr. promet lekova, vi formalno-pravno sve imate. Imate cenu, predmet, imate sve ugovorae. Kod ugovora kojima nedostaje forma, vi nemate formalno sve uslove. Jer, videli ste sad ta smo rekli, pored saglasnosti, bitnih elemenata, potrebna je i forma da bi ugovor nastao. Ne moete vi da ponitavate neto to nije ni nastalo. Treba da nastane, da postoji formalno pravno, ali da je prilikom njegovog nastanka uinjena neka povreda. Ovde nemate bitan elemenat ugovora. Da bi ugovor nastao, zakon kae mora da bude zakljuen u odreenoj formi. Vidite vi kako se to dobro vidi u praksi. Npr. mi zakljuujemo jedan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i mi ga zakljuimo samo tako to emo samo pismeno napisati... Ne odemo u sud da overimo. To znai, nismo mi taj ugovor snabdeli tim zahtevom forme koji zakonodavac trai kao konstitutivan elemenat. Ja vama platim cenu; vi meni ne predate stvar. - ta mislite, da u ja da traim da se niti ugovor? - Neu. Traiu samo povraaj cene. - Po kom osnovu? - Sticanje bez osnova. S obzirom na osnov koji se nije ostvario. Mi smo hteli da ostvarimo osnov u kupoprodaji. Nismo ga ostvarili. Ja u da traim povraaj datog.

A da smo ga mi napisali, da smo ga mi overili, da smo u njega uneli neki nedoputeni elemenat, npr. da smo raspolagali gradskim graevinskim zemljitem, on bi formalno-pravno egzistirao u pravnom saobraaju kao neto to postoji, kao jedan organizam, ali je prilikom sainjavanja tog organizma napravljena povreda. ovek se rodio i ima teku i neizleivu bolest. Ovde je nasciturus... nije se ni rodio. ta u ja da ponitavam neto to nije nastalo. Ja u samo da traim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova. Znai, ovde kod nedostatka forme, ako je zakonska forma u pitanju, ugovor nije ni nastao. Ugovorna forma

Kad govorimo o ugovornoj formi, zakonodavac nije postavio zahtev forme, ali su stranke ugovorile da je forma uslov njegovog zakljuenja ili postojanja.

I u jednom i u drugom sluaju, ne radi se o ponitaju ugovora, radi se o tome da ugovor nije nastao; sve to je u njegovom izvrenju dato vraa se po pravilima o sticanju bez osnova. (Ovo je takoe jedna od kljunih stvari!!!)

Sada da vidimo koje vrste forme imamo.

Kod nas jo vai princip konsensualizma. To znai prostom saglasnou volja se zakljuuje ugovor. Taj zahtev forme je izuzetak, ali ve imamo oko 50 formalnih ugovora.

Sad govorimo o zakonskoj formi. Imamo, prvo, pismenu formu; pa onda imamo formu javne isprave; i imamo sveanu formu. Kod nas je realna forma retka. Postoji samo kod ugovora o poklonu. Znate da ugovor o poklonu nije uopte ugovor koji je ureen u ZOO; on je i danas ureen pravnim pravilima predratnog prava (SGZ, AGZ, OIZ). Znai, kod nas na terenu pozitivno-pravnog ureenja praktino nemamo tu vrstu formi. a) Da vidimo sada ta je to pismena forma. Pismena forma je kada zakon kae da je ugovor zakljuen kada su stranke napisale i potpisale saglasnost o bitnim elementima odreenog ugovora. Npr. ugovor o ureenju imovinskih odnosa branih drugova; ugovor o graenju.

b) Ovaj drugi, vii zahtev forme je po pravilu rezervisan za promet nepokretnosti. Zato se zove forma javne isprave? Zato to zahteva sadejstvo nekog javnog organa, dravnog organa. To je overa od strane suda. (ne sudije, ve sudskog slubenika!!!). Sudski slubenik na pismenu redakciju ugovora stavlja peat i konstataciju da su pred njim Petar Petrovi, iji je identitet utvren na osnovu line karte i Milan Milanovi, iji je identitet utvren na osnovu line karte, ugovor potpisali. Njega se ne tie sadrina ugovora, niti sme to da proverava, niti sme da zabranjuje zato to je sadrina ovakva ili onakva, on samo utvruje identitet stranaka koje ugovor potpisuju. Klasian primer za to je ugovor o prometu nepokretnosti. Zakon o prometu nepokretnosti (koji vi morate da konsultujete), odn. l.4 tog zakona govori o nedostatku forme i mogunosti da se taj ugovor konvalidira posredstvom suda. Mogunost znai da stranke, ako su u celini ili u pretenom delu izvrile taj ugovor mogu da se obrate sudu i da on nedostatak forme nadomesti time to e sudskom odlukom da prizna pravnu vanost tom ugovoru. O toj konvalidaciji emo malo kasnije.

c) Za najznaajnije ugovore, zakon zahteva najvii stepen forme. To su ugovori iz naslednog prava: ugovor o doivotnom izdravanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota. Zato se zove sveana forma? Zbog toga to uestvuje u zakljuenju ugovora sudija. Zato je zakonodavac stavio nalog sudiji da on to radi? Zbog toga to sudija mora strankama da predoi znaaj ugovora koji zakljuuju. To sigurno ne moe slubenik na overi. Za ugovor o doivotnom izdravanju npr. kae vi tu imate jedan dvostrano-obavezan ugovor, vaa obaveza je da izdravate ovog starog oveka do kraja ivota, a vi koji primate izdravaje imate mogunost da odgovorite na to tako to ete svu svoju imovinu, ili deo, preneti na davaoca izdravanja, ali taj prenos odlaete do momenta smrti. ta on hoe jo time da kae? Da to ugroava nuni nasledni deo nunih naslednika, i da oni ne mogu u prisustvu ta dva ugovora da istiu svoje pravo na nuni deo. Naravno, ja to vama kaem kao kolegama, inae, ja kao sudija kaem to njima na drugi nain. Da vam kaem neto. Vi ete to to imate preneti, odn. To e prei na njega momentom smrti, ali tada vai sinovi i keri nee moi da dobiju nita vie iz zaostavtine. Kako nita, pa bar neto da dobiju!. Nita vie, zbog toga to je to u pitanju dvostrani ugovor. Znai, objasnite mu, predoite mu znaaj, ukaete mu na vrste raspolaganja, predoite mu ta njegovi naslednici imaju ili ne mogu da imaju, i tek onda zakljuujete ugovor. Nita im nee sudija time garantovati, ni da je ovaj sposoban za rasuivanje ni da nije, mada ja kao sudija, kada vidim da je ovaj potpuno dezorijentisan, da ne zna ni koliko dece ima, ni kako se ona zovu, ja u odbiti zakljuenje ugovora, jer ne moete vi da zakljuujete ugovora sa nekim ko nema nikakvu orijentaciju o tome ta hoe, ali sutinski, taj ugovor nita nije znaajniji u smislu mogunosti napadanja. Moe da se napada i sa stanovita nedostatka volje i iz svih drugih razloga koje zakon predvia. I, rekli smo, ukoliko te forme nema, ugovor nije zakljuen.

KONVERZIJA

Tu dolazimo do tzv. konverzije. Ona je jedan od naina da se ugovor sauva. Da se raspolaganje sauva, ako je izvreno ugovorom. To je konverzija. Jer, vidite, mi stalno govorimo o tome da je ugovor zakon za stranke, i stalno govorimo da je namera da se to ugovorno raspolaganje sauva, da nekako ispotujemo volju ljudi koji su uli u jedan ugovorni odnos. I na tom planu je ovaj institut konverzij. On se koristi onda kada stranke ugovor, za koji zakon postavlja zahtev forme, ne zakljue u toj formi. Znai, ovaj institut se primenjuje onda kada stranke taj visok zahtev forme ugovora ne ispune. Znate ta one rade. Kod ugovora o doivotnom izdravanju, odu i overe kod sudskog slubenika. Ili, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, da bi bio punovaan, mora da u njemu uestvuju svi potomci koji e u momentu smrti biti pozvani na naslee. Neko od potomaka ne bude tu. I sad vi vidite da su oni hteli jedno raspolaganje, ali da mu nisu dali formu kojom... to raspolaganje i izvri. I onda vi pretpostavljate da bi oni hteli neki ugovor pred koji se postavlja nii zahtev forme da su znali da ovaj ugovor nisu zakljuili. To je sutina!!! Znai, vai pretpostavka da bi stranke htele da zakljue ugovor za koji se trai manji zahtev forme da su znale da zakljueni ugovor nee vaiti. - Kako ete vi znati koji je to ugovor? - Pa, po prirodi tih davanja. PRIMER: Recimo, kod ustupanja i raspodele. Ostavilac ima nekoliko sinova i suprugu, i jedan od njih se nalazi u Australiji , i ovi sinovi koji se nalaze u Beogradu kau ma, hajde tata, zavri ti to, on e ionako sa tim da se saglasi. Meutim, zakon je izriit i kae: ugovor e predstavljati ugovor o ustupanju i raspodeli samo kada u njegovom zakljuenju uestvuju svi potomci koji e u momentu smrti ostavioca biti pozvani na naslee. Ali, imamo ovog jednog koji nam je... Nemamo ugovor o ustupanju i raspodeli, poto taj zahtev forme nisu ispotovali. ta je to u stvari? To su pokloni! Taj starac koji je zakljuivao s njima ugovor, nita nije dobio na konto toga. On je svoju imovinu njima podelio. I zato se smatra, da je on znao da nee to biti ugovor o ustupanju i raspodeli, onda bi on hteo njima poklone da uini. Meutim, ta smo mi time dobili? Dobili smo da ono to je osnovno dejstvo tog ugovora, a to je da se nema pravo na nuni deo - ima se to pravo, i ovim je njima povreeno pravo na nuni deo. ta e on moi? U odnosu na njega, ovo raspolaganje je poklon, i on e moi da ostvari svoje pravo na nuni deo. Da je uao u ovaj krug, mogao je da ne dobije nita, da raspored bude samo ovom i onom sinu, njih dvojica da ne dobiju nita, i izgubio bi pravo na nuni deo. Znai, to je ta zakonska konverzija. Zakonodavac kae da e se smatrati da su zakljuili neki ugovor za koji su obezbedili zahtev forme, da bi ga zakljuili da su znali da onaj nee biti dobar. KONVALIDACIJA

Za razliku od konverzije, konvalidacija je neto sasvim drugo. Konvalidaciju imamo kada jednom ugovoru naknadno izdajemo pravna dejstva. Na planu forme, konvalidaciju imamo kod ugovora o prometu nepokretnosti (l.2 ili l.4 Zakona o prometu nepokretnosti) gde se naknadno osnauje jedan ugovor, koji u momentu zakljuenja nije ispunio zahtev forme, ali je ugovor sainjen kao pismeni i potpisani ugovor. To je sutina za konvalidaciju!!! - Nema konvalidacije usmenog ugovora o prometu nepokretnosti. - Znate zato? - Gledajte, za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ta je potrebno? - Potrebna je pismena redakcija ugovora i potrebna je overa od strane suda. A ovo je faza dogovora o bitnim elementima. Oni mogu da se dogovore o bitnim elementima usmeno, ali njima su potrebne jo 2 stepenice da dou do formalnog ugovora. Ne moe ni zakon, ni na bilo koji nain da se preskau 2 stepenice, moe samo jedna. Zakon moe da nadomesti samo jednu stepenicu; to znai, mora da se pokriju ove dve faze, pregovora i dogovora, faza pismene redakacije i potpisa, samo da se konvalidira nedostatak overe. To zapamtite!!! Nikada ne moete da konvalidirate usmeni ugovor o kupoprodaji, makar da je i sto puta izvren. Moe da se konvalidira samo pismeni koji je potpisan, a kome nedostaje overa od strane suda. Tu konvalidaciju moe da izvri samo sud. - Znate kako do toga dolazi? - Mi odemo, dogovorimo se oko uslova, odemo i potpiemo to, kad emo da odemo?, idemo u ponedeljak u sud. Ja doem u ponedeljak i kaem idemo u sud, a vi kaete naao ja drugog kupca. Kako si mogao da nae drugog kupca, kad sam ti ja isplatio prekjue pare?, Pa isplatio on dva puta vie. Vratiu ja tebi tvoje pare. - Ova zakonska konvalidacija dozvoljava, znai, da strana koja je verna tom ugovoru, hoe da ga sauva, da se obrati tubom sudu i da trai od suda da nadomesti taj nedostatak u pogledu forme, koji se odnosi na overu.

Presuda:

sud donosi... u ime naroda

PRESUDU

I Tueni se obavezuje da u roku od 15 dana pristupi overi tog ugovora.(Mi imamo ovde jednu pismenu redakciju, imamo predmet i cenu, sve imamo). ta sud jo uradi? Poto ne moemo da ga vodimo za ruku, niti da ga milicijom odvedemo.

IIAko u ostavljenom roku to ne uini ova presuda e zameniti ugovor o prodaji nepokretnosti.Nee sud tu nita da kreira. On, da bi mogao ovo da konvalidira, on mora da ima sve ostale uslove, samo nema formu, samo nema taj jedan stepenik.

Uslov za ovu sudsku konvalidaciju je da su prestacije iz tog ugovora ugovora u celini ili u pretenom delu izvrene. E, sad ete vi da budete kreativni, pa da vidite ta to znai u pretenom delu. Gledajte, ne moete preteni deo da gledate samo sa stanovita kupca. Ja sam kupila jednu kuu, ugovorili smo 100.000,00 evra, i ja sam platila 100.000,00 evra. Ali, to nije to. U pretenom delu treba i sa stanovita kupca i prodavca. Ja sam, recimo, platila 60.000,00 evra, a on je meni u pretenom delu ispraznio i predao tu kuu. Ostao je samo jedan podrum i jedna prostorija. To znai, preteni deo gledate prema ukupnim davanjima iz ugovora, i to sa stanovita oba ugovaraa. Ili u celini ili u pretenom delu. Naravno, pri tom ne sme da se povreuje pravo pree kupovine. PITANJE: ta je sa ugovorom gde je samo izvrena samo isplata cene?ODGOVOR: Nita. To je preteni deo sa stanovita jedne strane, ali nemate drugu stranu. Sud e oceniti da nije ispunjen uslov pretenog ispunjenja inidbi. Odbie tubeni zahtev da se konvalidira ugovor i oni e biti bez ugovora, i bie na terenu instituta davanja bez osnova, svako e od svakog drugog moi da trai povraaj datog. Ili moe, eventualno, ako je predaja stvari bila, a cena nije plaena da odrajem stekne to pravo. I to oni, zakonskim odrajem od 10 godina, zato to on ima zakonit osnov sticanja. Znai, nee se raspravljati na nivou konvalidacije, sud e odbiti tubeni zahtev, jer tu je uslov...To je isto kao kad imamo usmeni sporazum, izvren u celini i on se smatrao izvrenjem u celini. Odbija se tubeni zahtev. Stranke nemaju ugovor koji je sainjen u pismenoj formi. Nema uslova za konvalidaciju po l.4 Zakona o prometu nepokretnosti. I tu je kraj moje prie. Kako e oni dalje urediti odnose, tuie jedan drugog i traie povraaj datog jer sad oni dre bez osnova. Nisu obezbedili osnov svojim davanjima i svako e od svakog moi da trai povraaj datog.

FORMA UGOVORA - nastavak

Dakle, kod forme morate da budete jako paljivi, posebno kod sveane forme koja je rezervisana samo za Ugovor o doivotnom izdravanju i Ugovor o ustupanju i raspodeli. Nemojte ovde da gurate testament. On nije ugovor, ve jednostrana izjava volje.

Moe da vam se postavi pitanje da li ti ugovori (kod kojih se zahteva sveana forma) mogu da se zakljuuju preko punomonika. - ta bi ste vi rekli? - Moe, ali i punomoje mora da bude u istoj toj formi (sveanoj). - Dobro, i ta se postie time? - Pa, postize se mogunost da punomonik zakljui ugovor za koji je dobio punomoje. - To da, ali ta je svrha, takve forme punomoja? ta se time postie sa stanovita zahteva forme? - Ostvaruje se svrha i zahtev forme time to sudija predoava znaaj tog ugovora stranci koja punomoje daje prililkom zakljuenja ugovora. Dakle, sveana forma je forma ugovora u ijoj formi se i punomoje daje da bi sudija bio u poziciji da neposredno stranci pokazuje. Dakle, kada odgovarate na pitanje svrhe forme, ona je zatitna forma sa stanovita stranke, jer titi interese stranke time to e tako visokim zahtevom forme stranka biti u poziciji da ima neko vreme (pazite, to je procedura; vi ispiete molbu sudiji, onda se to zavodi u sudu, potom sudija u vanparnici dobija predmet, pa sudija zakazuje, pa vi dolazite.. to je jedno vreme koje omoguuje da vi razmislite o onome u ta ulazite), pa jo kad ujete od sudije kakvo je znaenje te forme, onda vi moete da formirate svoju odluku o tome da li hoete taj zahtev forme. Mi nemamo dokaznu formu (forma ad probationem). To znai da kod nas dokazna forma ne postoji u smislu da se postojanje ugovora dokazuje odreenom formom. Kod nas postoji jednaka snaga svih dokaznih sredstava. Sva su dokazna sredstva doputena.

Vi pogledajte sankciju nedostatka forme, kako je to zakonodavac formulisao u l.70 ZOO. Kada je sankcija za nedostatak forme. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo. Vidite, ne kae nitav je, nego nema pravno dejstvo, nema tog ugovora, sva davanja su davanja bez osnova. TUMAENJE UGOVORAZakon propisuje pravila da se ugovorne odredbe primenjuju onako kako glase. To je jasno kada je ugovor jasan da se primenjuju kako glase; meutim, ako su sporne ugovorne odredbe onda se pribegava tumaenju. Ne tumai se ugovor, praktino, ve se tumai izjava volje sadrana u ugovoru. ta je stranka njime htela, ta je cilj ugovora? Imamo, tako gledano, sudsko i vansudsko tumaenje. a) Sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor o dejstvima ugovora. - Sad da vidite ta znai to sudsko. - Nije to sud, da ga vi pozovete daj mi to tumaenje ugovora. To ne radi, nije to posao suda. - Nego, pred sudom se vodi spor o dejstvima ugovora. Ja vas tuim i traim da vi meni izvrite inidbu. Vi postavite pitanje, kako glase te ugovorne odredbe, nejasno je. Ne zna se ko, kome, kada, ta? - A, ta mi hoemo tim tumaenjem? - Da sauvamo ugovor, da ga odrimo na snazi. I sad mi pokuavamo volju stranaka da utvrdimo iz tih ugovornih odredbi. Najlake je sudiji da kae ja ne mogu da vam utvrdim volju, i ja neu tubeni zahtev da usvojim. Vi mora da znate ta su stranke tim ugovorom htele. I to je sudsko tumaenje. Znai, sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor o dejstvima ugovora. Da bi odredio meru tih dejstava, mora da proe kroz fazu utvrivanja ta su stranke tim ugovorom htele. I, on se, naravno, izjanjava o tome kakva je pravila tumaenja koristio i ta je utvrdio kao volju stranaka.

b) Vansudsko tumaenje je neto sasvim drugo.Vansudsko se obavlja po volji ugovoraa, koja je unapred dogovorena, da e u sluaju nesaglasnosti o znaenju njegovih ugovornih odredaba tumaenje dati neko tree lice. I to odreeno lice. - I, ta onda sud radi? - Doe do spora o tome, pozove se to tree odreeno lice, sud zastane sa postupkom, saeka da to tree odreeno lice obavi tumaenje, i takvo tumaenje koje da tree lice bie za sud obavezujue. Meutim, u svakom sluaju, postoje odreena pravila tumaenja. Ne tumai se svaka odredba posebno, nego u sklopu i u skladu sa svim odredbama ugovora. Smisao se odreuje prema uobiajenom smislu koji ta re inae ima. Pri tom se potuje naelo savesnosti i potenja, onako kako bi jedan dobar domain to uradio. Sada imamo posebna pravila. Imamo pravila da ugovor bez naknade u odreenim ugovorima, tumaenje se vri u korist onoga ko neto daje ili ini. Npr. ako ja kaem da hou da poklonim koleginici knjige za uenje, ne moe da potrauje sve knjige iz moje biblioteke. Uvek ete ii restriktivno knjige za uenje, to mogu da budu knjige za pravosudni ispit, knjige za pravni fakultet, ali ne mogu to da budu sve knjige koje ja imam.... Znai, idete restriktivno, obavezujete restriktivno, u korist onog koji neto daje. Kod dvostrano obaveznih ugovora, kakva bi bila pravila tumaenja? Ona koja e obezbediti ekvivalentnost davanja, jer je to rukovodni princip kod te vrste ugovora.

Kod ugovora po pristupu, kakva bi bila pravila tumaenja? Ko je tu slabiji? Pa, onaj ko nije uticao na formularne ugovore. Njega je formulisala jaa strana, ja koja pristupam, nemam uslova da promenim bilo ta, sem da optiram da li hou ili neu, uvek treba u moju korist da se tumai, kao slabije stranke.VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORASada emo prei na nek vrste obligacionih ugovora. Ova naa dananja podela je u funkciji razumevanja odreenih vrsta ugovora i pomoi vama, da vi kad dobijete jedan ugovor koji procenite da je komutativan, ili procenite da je aleatoran, ili procenite da je to dvostrano obavezan ugovor, da vi moete, kada dobijete pitanje, Ugovor o prodaji ili ugovor o zakupu, i vi ga smestite u tu vrstu ugovora, da ve znate, da ve imate jednu polaznu poziciju gde ete ta opta mesta da iskoristite za pojedine ugovore. Npr. ako dobijete Ugovor o doivotnom izdravanju, gde ga smetate? U dvostrano obavezan ugovor. Zatim ga smetate u formalan ugovor. Da li ga smetate u aleatoran ugovor. Ako znate u koju fioku da ga stavite, vi ete ve za njega mou da izvuete 15 reenica, gde ete pokazati razumevanje ugovora, te vrste ugovora, da bi ste onda lako mogli da uete u to ta on jo ima kao odreenje. Npr. kad dobijete pitanje formalni i neformalni ugovori, vi ete odmah znati odgovor na to pitanje, posle ovog to smo rekli. Kaete da su neformalni ugovori pravilo, da su formalni izuzetak. Zato se daje zahtev forme? Da se titi stranka koja uestvuje u zakljuenju. I, kaete koji zahtev forme znate.

Kada govorimo o konsensualnim i relanim ugovorima. Kaete koji su konsensualni, kaete da su realni ugovori relikt, da je to rezervisano za ugovor o poklonu, da su oni prevazieni, i zbog toga u pozitivnom pravu nisu ureeni.

Kad doete do dvostrano obaveznih ugovora i jednostrano obaveznih ugovora, kaete da su dvostrano obavezni tipini za promet roba i usluga, da tu imate davanje i na jednoj i na drugoj strani, da davanja treba da budu u odnosu ekvivalentnosti, i da se ta ekvivalentnost titi. titi se kako u momentu zakljuenja ugovora, tako i u fazi realizacije.Dakle, zapamtite! Deoba ugovora je nekada sa stanovita forme, a nekada je izazvana samom sadrinom. Imamo i komutativne i aleatorne ugovore.Imamo ugovore sa trenutnim i trajnim prestacijama.

Imamo i dobroine i teretne ugovore. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI

Komutativni ugovori su oni kod koji se u momentu zakljuenja zna konaan odnos uzajamnih davanja. - ta to znai? - Ako ja prodajem ovu knjigu, mi znamo ta je odnos davanja. Odnos davanja je: moja knjiga, konano koleginica cenu da mi isplati, 600,00 dinara i to odmah. To je odnos davanja. Komutativni ugovori mogu da se napadaju zbog prekomernog oteenja. Aleatorni ne mogu. Tipian aleatorni ugovor je Ugovor o doivotnom izdravanju. Pazite, on jeste dvostrano obavezan ugovor; imate i na jednoj drugovj strani davanje koje predstavlja jedno drugom kauzu. Ne moete vi da kaete, kao to znate da kaete na ispitu, ne zna se ta kome duguje. Zna se. U suprotnom ne bi ste znali davanja stranaka, a vi znate tano da ja trebam njega da izdravam do kraja ivota; treba da mu svakog meseca dajem po 100 evra; treba da mu pripremam hranu; treba da se brinem o njegovom zdravlju; treba da snosim trokove njegove sahrane. A ta ne znate? - Ne znate odnos uzajmnih davanja. Ne znate ta e to moje davanje da predstavlja u odnosu na davanje druge strane. Jer davanje druge strane se potpuno zna: on e meni da prenese za sluaj smrti njegovu kuu u Beogradu. A ja imam davanja koja se znaju; ali se ne zna definitivni njihov obim niti njihov odnos prema davanju druge strane. To se ne zna. Jer mi, kod dvostrano obaveznih ugovora imamo ekvivalentnost koja se titi. Ovde nemamo tu ekvivalentnost. - Zato je nemamo? - Zato to imamo taj elemenat aleatornosti. Alea je srea. U momentu zakljuenja ugovora ne zna se konaan odnos uzajamnih davanja, zbog neke budue neizvesne okolnosti koja predstavlja aleu, za koju stranke u momentu zakljuenja ne smeju da znaju. Jer, ako znaju, onda nema neizvesnosti. Znai, neka neizvesna budua okolnost od koje zavisi odnos uzajamnih davanja. - ta je kod Ugovora o doivotnom izdravanju... Vidite, svi se zaleete sa onim ne zna se kad e smrt naii. PRIMER: imali smo tog advokata koji je mislio da je fenomenalan advokat, i da je on sjajan posao napravio. Zakljuio je ugovor sa jednom bakom u Parizu koja je imala 84 godine, zakljuio je ugovor o doivotnom izdravanju za njen stan. 120 godine je ivela, i za to vreme potroila 3 stana, jer on nije smeo, kao advokat da povredi ugovornu obavezu, to bi na njegov renome uticalo. To je smrt. Ali, ne mora da bude. Mogla je baka 120 godina da ivi zdrava, ila i vesela i da nita ne potroi i da nema nikakvih izdataka. Ona je na nesreu bila 20 godina u nekom stacionaru. To znai, nemojte da se zaleete injenica smrti; ve kvalitet ivota, kvalitet ostatka ivota, da li e biti izloen trokovima leenja, smetaja, tue pomoi... ili e biti potpuno toga lien. - I, ta je vano? - Vano je da u momentu zakljuenja ugovora ni jedan ni drugi nisu znali za te okolnosti. Mi smo imali pre nekoliko godina, prekriven Beograd, ugovori o doivotnom izdravanju, lekari, medicinske sestre; oni vas markiraju jo u bolnici, koliko, od ega, ta; ne znaju oni u dan kad e... ali imaju jednu prognozu bolesti koja moe da ih odredi: za pola godine, godinu dana, dve godine. Pa onda pokazuju veliku dobrotu, pa vas obilaze, daju inekcije... I zakonodavac je reagovao time to je tu vrstu ugovora zabranio. Evo primera apsolutno nitavog ugovora. Rekao je zabranjeno je. Ne da zakonodavac da ugovor o doivotnom izdravanju zakljuuju lica koja mogu, s obzirom na svoju struku, da se obaveste o stanju zdravlja, da imaju uvid u tu situaciju. - Zato? - Zato to kroz to oni iskljuuju aleu. A ako iskljuuju aleu, oni su iskljuili bitan elemenat ugovora, bez koga tog ugovora nema. Takav ugovor, koji se zakljui u tim uslovima kada jedna od strana zna tu buduu neizvesnu okolnost, ine taj ugovor apsolutno nitavim, zbog toga to mu oduzimaju bitnu karakteristiku aleatornosti. A svi vi mislite da se on raskida ili ponitava zbog odsustva ekvivalentnosti. Ne!!! Ekvivalentnost je potpuno irelevantna, jer tu i nema mogunosti da se meri ekvivalentnost. Ti ugovori ne mogu da se napadaju zbog odsustva ekvivalentnosti. - Gledajte zato. - Vi moete iz najboljih, ljudskih pobuda da zakljuite jedan ugovor o doivotnom izdravanju. PRIMER: skoro smo imali, ovek je zakljuio ugovor